Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Staljin Vladar Gvozdene Ruke-feljton Novosti

Staljin Vladar Gvozdene Ruke-feljton Novosti

Ratings: (0)|Views: 87|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Mar 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/30/2012

pdf

text

original

 
Marksista crkvene škole
Roj Medvedev | 19. februar 2012.Staljinovi biografi sa Zapada posvećuju značajnu pažnju godinama njegovog detinjstva iadolescencijeJosif, snimljen 1894. godineSTALJINOVI biografi sa Zapada posvećuju značajnu pažnju godinama njegovogdetinjstva i adolescencije, ispravno smatrajući da se osnovne crte ličnosti formiraju udetinjstvu i mladosti. Kao što primećuje A. Ulam u svojoj knjizi o Staljinu, upravo susiromaštvo i surovo Staljinovo detinjstvo ostavili neizbrisiv trag na čitav njegov život,veoma rano su ga pretvorili u nepoverljivog i grubog čoveka, lišenog sentimentalnosti, kojiloše vlada ruskim jezikom, pati od kompleksa niže vrednosti, ambiciozan je i prenebregavatradicije krvnog srodstva i ličnog prijateljstva, koje su tako važne za Gruzina.Kao što je poznato, Staljin (Džugašvili) rođen je 9. (21.) decembra 1879. godine ugruzinskom gradiću Gori, u siromašnoj porodici. Njegov otac, Visarion IvanovičDžugašvili, poreklom seljak, radio je kao obućar u Goriju. Neobrazovan i grub čovek, nijemogao dobro uticati na sina. Osim toga, on je ubrzo napustio porodicu i preselio se u Tiflis,gde je neko vreme radio u fabrici obuće. Zatim se, već bolestan, vratio u Gori i umro, kadmu je sin bio u pubertetu. Kasnije, Staljin nikad nije spominjao oca, a datum njegove smrtinikada nije navođen u zvaničnoj hronologiji Staljinovog života i rada.
KRIO LEVU RUKU
STALJIN je u ranom detinjstvu preležao boginje, koje su muostavile tragove na licu. Među raznim nadimcima, pod kojima je kasnije figurirao udokumentima, pominje se i Rošavi. Kada mu je bilo dvanaest godina, Staljin je usaobraćajnoj nesreći povredio levu ruku, koja mu je s vremenom postala kraća i slabija oddesne. Marljivo je krio svoju delimičnu suvorukost i nastojao da se ne svlači u prisustvuljudi, a i retko se pokazivao čak i lekarima.Staljinova majka, Jekatarina Georgijevna Geladze, takođe je rođena u seljačkoj porodici.Zarađivala je za život šivenjem i pranjem rublja. Ona nije imala vremena za vaspitavanje
 
dece, pa je mali Soso (kako su zvali Staljina u detinjstvu) većinu vremena provodio naulici. On nije bio jedinac, ali su druga deca rano umrla.Već u detinjstvu, Staljinu je bila svojstvena tvrdoglavost i težnja da bude nadmoćan nadvršnjacima. Nije se odlikovao velikim sposobnostima, ali je bio uporan i mnogo je čitao. Niskog rasta i fizički slab, Soso se plašio da će biti premlaćen u dečačkim tučama. Rano je postao zatvoren i osvetoljubiv, a čitavog života nije voleo visoke i fizički jake ljude.Žudnja za slavom je rano zavladala Staljinovim umom i osećanjima. Ali on je biosiromašan, smatrao se tuđincem i shvatao da siromašan gruzinski mladić iz provincije nećemoći da postigne mnogo u carskoj Rusiji.Snažan utisak na mladog Staljina ostavile su knjiga i sudbina gruzinskog pisca A.Kazbegija - jednog od najbogatijih spahija u Gruziji, koji je svoje seljake oslobodiodažbina, odrekao se bogatstva i gotovo deset godina živeo u planinama kao običan pastir.Tek od 1880. do 1886. godine bavio se književnim radom. Depresija i teška duševna bolestubrzo su ga odvele u grob. Staljinu se posebno sviđao Kazbegijev roman “Oceubica”, o borbi seljaka-gorštaka za svoju nezavisnost i slobodu. Jedan od junaka romana - neustrašiviKoba, postao je junak i za mladog Sosa. Počeo je čak i sebe da naziva Koba, i to ime je postalo Džugašvilijev prvi partijski nadimak.Prilikom obraćanja Staljinu, stari boljševici su ga, tridesetih godina, često nazivali Koba (aMolotov i Mikojan još i kasnije). Docnije je Staljin imao mnogo partijskih nadimaka, bio jeIvanovič, Vasilij, Vasiljev. Ali ime Koba i prezime-pseudonim Staljin ostali su mu za čitavživot.Kada je Soso napunio osam godina, majka ga je upisala u Gorijsku crkvenu školu.Četvorogodišnje školsko obrazovanje Staljin je završio za šest godina. Bilo mu je teško, jer se nastava održavala uglavnom na ruskom jeziku. Staljin je dobro naučio da piše naruskom, međutim, do kraja života nije mogao tečno da govori ruski. On je ruski govorio jedino tihim glasom, lagano i sa jakim gruzinskim akcentom. U revolucionarnoj sredini,gde su izuzetno visoko cenjene govorničke sposobnosti, Staljin je stalno osećao kompleksniže vrednosti.Crkvenu školu je završio sa odličnim uspehom i upisao se na Tiflisku bogosloviju 1894.godine. U crkvenoj školi, a pogotovu na bogosloviji, vladali su mračni uslovi, svakodnevnesitne kontrole i uzajamna potkazivanja. Ovde su vladali strog režim i gotovo vojničkadisciplina. Nije čudno što su bogoslovije u Rusiji odgajale ne samo verne sluge režima icrkve, nego i revolucionare. Staljin je 1931. godine, u razgovoru sa nemačkim piscemEmilom Ludvigom, rekao:“Ja ne mogu tvrditi da sam već sa šest godina žudeo za socijalizmom. Niti čak sa deset ilidvanaest godina. U revolucionarni pokret sam stupio kao petnaestogodišnjak, kada sam se povezao sa ilegalnim grupama ruskih marksista, koji su tada boravili u Zakavkazju. Iz protesta protiv rugalačkog režima i jezuitskih metoda, koji su postojali na bogosloviji, biosam spreman da postanem i zaista sam postao revolucionar, pristalica marksizma.”
 
Tifliska bogoslovija dala je Rusiji ne samo Staljina nego i znamenite revolucionare kao štosu Miha Chakaja, Noj Žordanija, Lado Kechoveli, S. V. Džibaladze, N. S. Čheidze, FilipMaharadze i neki drugi. Takođe su mnogi revolucionari maturirali i na jermenskoj bogosloviji.Bogoslovija je, nesumnjivo, delovala na Staljina i u drugom pogledu. Ona je razvilasnalažljivost, lukavstvo i grubost, koji su mu i ranije bili svojstveni. Dogmatizam inetrpeljivost, kao i stil katehizisa, karakterističan za njegove članke, takođe su nastali,neosporno, pod uticajem crkvenog obrazovanja.
Dve godine u Sibiru
Roj Medvedev | 20. februar 2012.Kao učesnik protesta u Batumiju osuđen na dve godine progonstva. Organizovao pljačke banaka radi punjenja partijske kaseSa ćerkom Svetlanom 1940. godineSTALjIN je od rane mladosti bio potpuno lišen osećaja za humor. "Zajednički prijatelji iStaljinove kolege sa studija bogoslovije uvek su se žalili: koba uopšte ne ume da se šali.Čudno, Gruzin, a ne razume šale. Na najbezazleniju odgovara pesnicama". U knjiziSvetlane Alilujeve "Samo jedna godina", koja daje mnogo tačniji Staljinov psihološki portret nego njena prva knjiga, "Dvadeset pisama prijatelju", Staljinova kćerka piše:"Crkveno obrazovanje bilo je jedino sistematsko obrazovanje koje je dobio moj otac.Ubeđena sam da je crkvena škola, u kojoj je proveo više od deset godina ukupno, imalaogroman značaj za očev karakter tokom čitavog života, jer mu je ojačala i učvrstilaurođene osobine. On nikad nije imao religiozno osećanje. Beskrajne molitve i nasilnaduhovna obuka mogli su u mladom čoveku, koji ni za trenutak nije verovao u duh, u Boga,izazvati jedino obrnut rezultat: krajnji skepticizam prema svemu "nebeskom","uzvišenom". Iz svog bogoslovskog iskustva on je zaključio da su ljudi netrpeljivi, grubi,da obmanjuju svoju "pastvu" i time je drže u rukama, da spletkare, lažu i, najzad, da imajumnogobrojne slabosti i vrlo malo vrlina".

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->