Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
 
SUSANNA MOORE
REZOVI
 In the Cut 
Frannie stanuje u dvosobnom stanu na trećem katu zgrade s fasadom od pješĉenjaka na
Washington Squareu. Danju je profesorica koja studentima govori o ironiji i jeziku sa svim
njegovim nijansama, neobiĉnostima i prenesenom znaĉenju. Noću potajno sastavlja rjeĉnik uliĉnog slenga, i izlaţe se opasnostima. Jedne veĉeri, u podrumu nekog lokala sluĉajno post
a-
 je svjedok intimnog druţenja muškarca i ţene. Muškarĉevo lice prikriva mrak, no u pamćenjeće joj se urezati tetovaţa na njegovoj lijevoj ruci i prodornost njegova pogleda. Toga će sesjećati i nakon što prvo brutalno ubojstvo potrese njezinu ĉetvrt... i nakon što se uplete u se
k-
sualnu avanturu koja će uĉiniti upitnima granice njezine sigurnosti i poţude, te krene na za
s-
trašujuće putovanje u mraĉna podruĉja skrivena duboko u sebi...
 
Rezovi su majstorski napisan triler koji, intenzivirajući osjećaj uţasa, ĉitatelje drţi u nap
e-tosti do kraja.
“Okrutno besraman erotski triler… koji svojim stilom, začinjenim humorom i erudicijom,djeluje posebno uznemirujuće.”
  New York Times Book Review
 
 
Obiĉno sa svojim studentima ne odlazim na piće. To je gotovo uvijek pogrešno. No Co
r-ne
liusa je muĉila ironija. Cijelu grupu je muĉila ironija.
 
Mnogo im bolje ide realizam. Realizam je, smatraju, naprosto oponašanje ErnestaHemingwaya. Kratke jednostavne reĉenice i pridjev ispred svake imenice. Sam Er 
nestHemingway, odnosno pre
dodţba steĉena ĉitanjem njegovih djela, u njima stvara nelagodu. Ne odobravaju ga. Ne sviĊa im se ni on ni bijeli lovac iz Kratkoga sretnog ţivota Francisa
Macombera.
 Njegova razmetljivost i ogorĉenost ih uzbuĊuje, ali ne mogu do
pustiti sebi da to osjete.
Hemingway, zakljuĉili su, Hemingway kao osoba nije cool.
 
Mislila sam im dati da proĉitaju Naipaula, Zavoj na rijeci ili Gerilce, ali sam shvatila da će
ih premla
ćivanje, ubijanje i sakaćenje ţena tako šokirati da moţda neće biti
u stanju shvatitipronicljivost u tim knjigama. Pitala sam se bi li im se dopao Graham Greene. Brightonska
stijena, moţda.
 
Smetnula sam s uma, meĊutim, ne znam kako, san u kojem ubojica, drţeći britvu u ruci,izgovara samo dvije rijeĉi: – 
Koje sise!
 – 
Tok svijesti, koji su neki isprva shvatili kao tok 
savjesti, ne zadaje im, ĉini se, toliko m
u
ke. Misle da je to kao kad zapisuješ snove, samo bezinterpunkcije. Neki od njih su priznali da su prije dovršavanja seminara o Virginiji Woolf  pušili travu i da im je
to pomoglo. Ovakva priznanja mi iznose uz blago koketiranje, kao da
me ţele zavesti. Što, naravno, doista i ţele. Ne seksualno nego gotovo seksualno. Bilo bi se
k-
sualno kad bi znali kako. A jednoga dana će znati. Znati kako zavesti.
 
 No ironija ih uţasava. Prvo, ne shvaćaju je. Nije jednostavno objasniti ironiju. Ili je kuţišili ne kuţiš. Ja se ograniĉavam na davanje primjera, poput onoga s djetetom ĉiji je ţivot spas
i-
la Hitna sluţba da bi ga zatim na povratku kući udario autobus. To donekle pomaţe. Cornel
i-us je rekao da je skloniji reali
zmu nego ironiji zato što ironija preokreće uobiĉajena shvaćanja
naglavce. Ne znam je li pritom mis
lio na tradicionalna ili uvrijeţena shvaćanja. Toliko mezbunila predodţba naglavce izokrenutih shvaćanja da sam samo kimnula
i pustila ga da nas-tavi.
 – 
 
Ironija je kao kad klasificiraš osobe ili stv
ari, rekao je,
 – 
ali nitko osim tebe toga nijesvjestan.
 – 
 
Sad si priliĉno blizu, odgovorila sam mu.
 
Poĉinjem zvuĉati poput jedne od usidjelica koje su se brinule za mene u internatu,
samo
što je njih više boljelo srce (taj su izraz ĉesto rabile) zbog loših manira, neuglaĊenosti i neo
d-govornog roditeljstva negoli zbog nepi
smenosti. Nadam se da se neću pretvoriti u gospoĊicu
Burgess u njezinu kostimu od kvalitetnoga donegalskoga tvida, s prgavim irskim terijerom uz
nogu, takoĊer u kaputiću od tvida, koji se poĉeo habati na mjestu gdje se tare o tartansku uz
i-
cu. Ljeta u Maineu s njezinom kolegicom gospoĊicom Gerrold u ladanjskoj kući s vrtom. Nedoima se tako loše, sad kad to zamišljam. H
ortenzije. Borovnice. Crtanje po stijenama.
Priznala sam svojim studentima da pišem knjigu o regionalizmima i dijalektizmima, u
k-
ljuĉujući i neobiĉnosti u izgovoru. Ţelim da shvate da nemam ništa protiv dijalekta, ĉak ni protiv pogrešne upo
t
rebe rijeĉi. To mi se sviĊa. SviĊa mi se što klinci danas misle da je Nike
 jednos
loţna rijeĉ.
 
Zašto i ne bi? Nike nije b
o
ţica. To je teniska. Krilata tenisica pobjede.
 
MeĊutim, usprkos svojoj ljubavi prema narjeĉjima ne dopuštam im pisati fonetski. Ne ţ
e-lim vidjeti motherfucker napi
sano kao mothafucka. Ne još.
 
Prvo po pravilima, rekla sam, a zatim moţete ĉiniti što god vas v
olja.
 
 
Jednako je s dţezom. Najprije nauĉi svirati instr 
ument.
Cornelius je prošli utorak podignuo ruku i pitao, bojim se, ne mislim li da je moja knjig
a oslengu drska. Pitala sam:
 – 
Drska prema komu?
 – 
S naglaskom na komu.
Cornelius me priĉekao poslije predavanja. Ostatak grupe motao se oko njega polaganospremajući stvari. Rekao mi je: – 
 
Takvi kao vi misle da smo mi crnci laboratorijski miševi.
Jer gov
orimo kako govorimo i sliĉna sranja. – 
 
Svi su me pogledali ne prikrivajući više znat
i-
ţelju.
 
Izišla sam iz predavaonice.
 On je krenuo za mnom.
Od kafića u mom kvartu jeţi mi se koţa. Onuda se motaju francuski turisti koji prouĉavaju
karte pod
zemne ţeljeznice i rumeni tinejdţeri iz okruga Rockland koji izgledaju i govore kaoda će svaki ĉas raspuknuti, moţda od bijesa. Nadam se da je u pitanju bijes budući da zbogmnogoĉega trebaju biti gnjevni, ĉak i ako toga nisu svjesni. Trinaestogodišnje djevojke bezi
z-
raţajnih lica s krivotvorenim osobnim iskaznicama i nametljivi frajeri koji se nadaju da ćeupoznati slatkorjeĉive Jamajĉanke; tip
i
ĉni crni deĉki u onim širokim hlaĉama što vise ispodkoljena i jaknama s kapuljaĉom. U takvim hlaĉama mogu nesmetano trĉati i ho
dati, dok gle
ţ-njaĉe na njihovim nogama izgledaju goleme i nezgra
pne. I takvi se usplahireno potucaju po
cesti oko kafića s brljom u smeĊoj papirnatoj vrećici.
 
Ĉim pomislim na Bleecker Street, uhvati me blaga tjeskoba. Trgovine pune bejzbolskih
kapa i posrebrenog nakita. Nigdje ni traga miru.
Cornelius i ja sjeli smo za šank u Crvenoj kornjaĉi. Skinuo je slušalice i naruĉio rum
-kolu.Ja sam pozdravila Lotha
ra, pipniĉara, i naruĉila pivo.
 
Cornelius pokaţe na walkman. – 
 
Smif i Wesson, uĉinilo mi se da je rekao
.
 – 
 
Smith i Wesson? Slušaš oruţje? – 
Ne Smith. Smif. Regionalizam. To volite.
 – 
Uspio menasmijati.
 – 
 
I uz to ironiĉan, reĉe. – 
 
Mislim da si ti ironiĉan. – 
Jednom sam ga bila pitala bi li mi htiodemonstrirati trash-
talk, oblik komiĉnoga verbalnog zastrašivanja. Postoji više lokalnih stil
o-va. U Chicagu to, primjerice, zovu signifying i mora se rimovati. Corneliusu nije najbolje
išao trash, odnosno, kako bi on to rekao, lajanje. Bio je ukoĉen.
 
 – 
 
 Ne moţeš lajat' kad ti padne na pamet, rekao je.
 
Muĉ
io se sa svojim semestralnim radom. Zbog toga je htio porazgovarati sa mnom. Rekao
mi je da ne ţeli pasti na još jednom ispitu. Trebaju mu pozitivni bodovi.
 
Rekla sam studentima da odaberu neki stvarni dogaĊaj, ĉinjenicu, ĉlanak iz novina ili ĉ
a-sopisa i pr
etvore ga u prozu. Pokušala sam ih pota
k 
nuti da pišu o neĉem drugom, a ne o sebisamima. Nazvali smo to, priliĉno uzvišeno, preraĊenim sluĉajem. Savjetovala sam im da pr 
i-
ĉu potraţe u listovima kao što je National Enquirer.
 
A Cornelius je to i uĉinio. Pitao me moţe li novinski ĉlanak o pogubljenju Johna WayneaGacyja, ubojice trideset trojice mladića, preraditi u zamišljeni dijalog koji je on, Cornelius,vodio s Gacyjem telefonom. Ţelio je pisati o tuzi koju je zbog toga osjećao. Prije Gacyjeve
sm
rti njegove je rijeĉi na broju 900 mogao poslušati svatko tko je bio voljan platiti tri dolara po minuti da bi ga slušao kako objašnjava da nije pobio one mladiće.
 
Cornelius mi je rekao da je potrošio gotovo ĉetrdeset pet dolara na preslušavanje te por 
u-ke.
 Nisam znala što bih rekla.
 
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more