Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
4Activity

Table Of Contents

0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Bolesti Nervnog Sistema Neurologija

Bolesti Nervnog Sistema Neurologija

Ratings: (0)|Views: 2,506|Likes:
Published by mutombe

More info:

Published by: mutombe on Mar 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/06/2013

pdf

text

original

 
Lendovisanje
Životne teme => Bolesti => Temu zapo
č
eo: coka 24.05.2008. 15:37
Naslov:
Bolesti nervnog sistema (Neurologija)
Poruka od:
coka
 
24.05.2008. 15:37
 
AfazijaUzrok nastanka
Uzrok afazije je poznato ili nepoznato moždano ošte
ć
enje (ošte
ć
enje koje jeminorno, tj. molekularno ili neurobiohemijsko, pa je morfološki nevidljivo, odnosnone može se dokazati dijagnosti
č
kim postupcima). Naj
č
ć
i uzrok afazija jemoždani udar. Uzroci su obi
č
no vaskularne lezije, tumori, traume, degenerativnebolesti CNS-a. Može nastupiti i povredom glave, udarcem ili infekcijom.
Klini
č
ka slika
Afazija je nesposobnost upotrebe jezika: kao takva, ona se manifestuje kroz sve jezi
č
ke modalitete: poga
đ
a sposobnost slušanja i govora,
č
itanja i pisanja, a nezavisi od sluha i vida.
Broc-ova afazija (motorna)
- Retko se javlja u
č
istoj formi i tada je re
č
o vrlouskoj i preciznoj moždanoj leziji. Broc-ovu afaziju karakterišu: redukcija govornogizraza, osoba razume govor, može da
č
ita u sebi ali ne može da se izrazigovorom, govor je nefluentan i isprekidan, dizartri
č
an, negramati
č
ki organizovan itelegrafski. Poreme
ć
eni su:
č
itanje na glas, pisanje, ponavljanje. Pacijent jesvestan stanja i to mu smeta. Kod motorne afazije bolesnik razume sve što muse govori ili
č
ita. Razumevanje govora je sa
č
uvano, ali onemogu
ć
en je spontanigovor tj. govorno oblikovanje misli. Teže oblike motorne afazije ozna
č
ava inemogu
ć
nost izvo
đ
enja svesnih, namernih pokreta govornim organima. Lakšeoblike motorne afazije obeležava otežana verbalizacija, usporeni govor(bradilali
č
an), izražavanje vrlo kratkim re
č
enicama (telegrafski stil). Rukopis mu jetežak,
č
esto puta i nespretan. Motornu afaziju dosta
č
esto prate oduzetostdesne strane tela, oduzetost artikulacijskih organa, što još više otežava slikubolesti i usporava rehabilitaciju.
Wernicke-ova afazija (senzorna)
- tako
đ
e se retko javlja u
č
istoj formi.Primarno je prisutan poreme
ć
aj razumevanja. Ovde treba napomenuti da se neradi o smanjenju nivoa opšte inteligencije. U ovom slu
č
aju poreme
ć
ajrazumevanja karakteriše to da pacijent : ne razume govor, ima fluentan i dobroartikulisan govor, sintaksa je o
č
uvana, ali je opšti utisak da je govor isprazan,
č
itanje na glas, ponavljanje i imenovanje tako
đ
e su otežani. Kod senzorne afazijebolesnik nema problema s govorom, ali nedostaje smisao govora pa ni sambolesnik ne zna šta je zapravo rekao. Nerazumevanje govora, svoga i tu
đ
eg,rezultuje upotrebom besmislenih re
č
i (neologizmi) i njihovom pogrešnomupotrebom tj. ispremeštanjem slogova u re
č
ima (parafazija). Sam govor jemogu
ć
, ali takav bolesnik
č
esto mnogo govori (
č
esto kažemo da je logoroi
č
an),ali, nažalost, bez smisla i nerazumljivim re
č
nikom. Tu se
č
esto javlja i problem s
č
itanjem. Pacijent nije svestan svog stanja.
Konduktivna afazija
- (tzv. senzo-motorina) nastaje kao posledica prekidaanatomskih veza izme
đ
u senzornih i motornih delova mozga. Karakteristike ove
 
afazije su: govor je uglavnom fluentan, dolazi do poreme
ć
aja imenovanja,nemogu
ć
nost ponavljanja re
č
i, razumevanje delimi
č
no o
č
uvano,
č
itanje mogu
ć
eu sebi, ali ne i na glas. Pacijent je obi
č
no svestan problema i pokušava seispraviti .
Globalna afazija
- radi se o naj
č
ć
oj formi afazije. Uglavnom se javlja kaoposledica infarkta mozga posle za
č
epljenja glavne grane arterije cerebri medije.Karakteristike su: pacijent ne govori, ne razume govor, ne
č
ita, ne piše, neponavlja re
č
i, ne imenuje vi
đ
eni predmet.
Le
č
enje
Neophodno je da se što pre traži pomo
ć
logopeda koji
ć
e nastaviti u bolnici ve
ć
zapo
č
etu terapiju ili
ć
e je tek zapo
č
eti. Bilo bi dobro po
č
eti što ranije, jer
č
ekanje negativno deluje na rezultat i trajanje terapije. Može se re
ć
i da jerehabilitacija skoro nezamisliva bez saradnje porodice, koja mora biti stalna,uporna, bez prekida, što nije lako, jer rehabilitacija traje godinama.
Č
lanoviporodice sa bolesnikom moraju ponavljati ono što je radio kod logopeda ipomagati mu u savladavanju pismenih i usmenih zadataka.Naslov:
Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija)
Poruka od:
coka
 
24.05.2008. 15:39
 
AgnozijaUzrok nastanka
Agnozija nastaje kao posledica disfunkcije sekundarnih senzornih podru
č
 ja umozgu (okcipitalni i parijetalni režanj). Uzrok nastanka mogu biti razli
č
itapatološka stanja koja dovode do ošte
ć
enja mozga (insult, demencija, neurološkiporeme
ć
aji).
Klini
č
ka slika
Postoji nekoliko vrsta agnozija:
Auditivne agnozije
- nesposobnost prepoznavanja zvukova i/ili glasova.Agnozija zvukova (psihi
č
ka gluvo
ć
a)Agnozija muzike (amuzija)Agnozija re
č
i (gluvo
ć
a za re
č
i): ne razume glasan govor, ne može da ponovire
č
i, ne može da piše po diktatu.
Vizuelne agnozije
– nemogu
ć
nost prepoznavanja predmeta i oblika na osnovuvidnih informacija.Simultanoagnozija-iako osoba može dobro da vidi pojedine delove predmeta,ne može ih strukturisati u jednu celinu.Agnozija predmetaAgnozija bojaAgnozija lica (prosopagnosia)Agnozija grafi
č
kih simbola (alexia)Agnozija prostora (spacijalna agnozija)
Taktilne agnozije ili astereognozije
– nemogu
ć
nost prepozavnavanja
 
predmeta
č
ulom dodira• Hemi-asomatognozija• Anozognozija• AutotopoagnoziaAgnozija prstijuAgnozija ekstremiteta desno-levo
Le
č
enje
Le
č
enje je simptomatsko i suportivno. Cilj terapije je da se ukloni primarniporeme
ć
aj koji je uzrokovao agnoziju.Naslov:
Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija)
Poruka od:
coka
 
24.05.2008. 15:41
 
Alchajmerova bolestSimptomi
U tipi
č
nim slu
č
ajevima Alchajmerova bolest po
č
inje sa smetnjama pam
ć
enja,teško
ć
ama nalaženja re
č
i ili izmenama raspoloženja. Posle najmanje šest meseciuo
č
avaju se problemi za razliku od obi
č
ne zaboravnosti koja se ne pogoršava. Sanapredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanjeskorašnjih doga
đ
aja, sastanaka, imena i lica kao i teško
ć
e da razumeju šta jere
č
eno. Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebiku
ć
nih aparata. Nastaju izmene li
č
nosti, prestaju da brinu za osobe izneposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni. Mogu da se jave promeneraspoloženja sa pla
č
ljivoš
ć
u, postaju sumnji
č
avi, misle da ih neko potkrada ili želida im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju no
ć
u,spremaju se da idu negde, odlutaju I izgube se ili se stalno šetaju u istomprostoru. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima,ponašaju se agresivno ili ispoljavaju druge promene ponašanja. U završnoj fazidemencije bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, nekontrolišu više mokrenje i stolicu. Li
č
nost može da se u toj meri promeni da bliskeosobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi.
Uzroci Alchajmerove bolesti
Ta
č
ni uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati i verovatno da je ve
ć
ina slu
č
ajevauslovljena sa više udruženih
č
inilaca. Pojave koje
č
ine Alchajmerovu bolestverovatnijom nazivaju se faktori rizika. Starije životno doba je najve
ć
i faktorrizika, naro
č
ito posle 65 godina, kada je u
č
estalost oko 5%, a posle 80 godina jepreko 20%. Ipak, preko polovine osoba u svojim devedesetim godinama nisudementne. Teže ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije.Nasledni faktor je dokazan za manji broj obolelih gde se demencija javljaporodi
č
no ukoliko
č
lanovi porodice dožive odgovaraju
ć
i uzrast. Radi se opromenama (mutacijama) gena na hromozomima 23, 14 i 1 koje neizostavnodovode do bolesti. Ove osobe obi
č
no oboljevaju ranije, nekad ve
ć
u tridesetimgodinama. Kod osoba u starijim godinama može da se nasledi sklonost, ali jeneophodno dejstvo spoljnih faktora da bi nastala demencija. Faktor rizika jeapolipoprotein E4 koji pove
ć
ava sklonost ka nastajanju demencije, ali je neuzrokuje. Tako
đ
e su otkriveni i neki manje zna
č
ajni faktori. Demencije su nešto
č
ć
e kod manje obrazovanih ljudi, ali svako može da razvije ovakav poreme
ć
aj.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->