VEGETATIVNE FUNKCIJE HIPOTALAMUSA

Prirodno matematiki fakultet Departman za biologiju i ekologiju Predmet:Osnovi neurobiologije k. 2010/11 Prezentaciju pripremila: dr Radmila Kovaevi

VEGETATIVNE FUNKCIJE HIPOTALAMUSA

Homeostaza Aktivna regulacija unutranje sredine organizma

Mehanizmi koji obezbedjuju hemijsku stalnost unutranje sredine organizma i termoregulaciju smeteni su na nivou hipotalamusa. Tu se nalaze CENTRI KOJI REGULIU UNOS HRANE, VODE I CENTAR ZA TERMOREGULACIJU.

REGULACIJA UNOSA VODE

Lezije odredjenih delova lateralnog hipotalamusa, iza centra za glad, dovode do prestanka uzimanja tenosti, to ukazuje na prisustvo centra za edj. Gubitak vode i smanjenje zapremine krvi aktivira nervne i hemijske signale.

Reninangiotenzin sistem

REGULACIJA UNOSA VODE

RENIN-ANGIOTENZIN SISTEM
Renin je hormon bubrega (u jukstaglomerularnim elijama bubrega, inervisane simpatikim postganglijskim vlaknima). Deluje kao enzim kataliui trasnformaciju angiotenzinogena (protein u plazmi) u angiotenzin I (dekapeptid odvojen od prekursorske molekule koja sadri 453 AK). Angiotenzin I pod dejstvom enzima angiotenzin-konvertujui enzim (ektoenzim endotelijalnih elija krvnih sudova) prelazi u aktivnu formu angiotenzin II. Angiotenzin II preko specifinih receptora na nivou neurohemalnih organa: subfornikalni organ (SF) i organum vasculosum lamine terminalis (OVLT) dovodi do nervne aktivnosti koja stimulie elije centra za edj.
sekrecija RENINA: Na+ u plazmi, diuretici, hipotenzija, uspravan poloaj, dehidratacija, razni psiholoki stimulusi...).

TERMOREGULACIJA

Termoregulacija
Endotermi Ektotermi

Stvaranje toplote miini rad, oksidativni metabolizam. Gubljenje toplote radijacija, kondukcija, vaporizacija vode iz disajnih puteva i koe, neto malo urinom i fecesom. Psi dahtanje. Ravnotea izmedju stvaranja i odavanja toplote odredjuje telesnu temperaturu. KOD PTICA I SISARA (HOMEOTERMI) NIZ REFLEKSNIH REAKCIJA INTEGRISANIH U HIPOTALAMUSU DEJSTVUJU U CILJU ODRANJA TELESNE TEMPERATURE UNUTAR USKIH GRANICA, UPRKOS FLUKTUACIJAMA U SPOLJNOJ SREDINI. Cirkadijani ritam telesne temperature ujutro najnia, uvee najvia.

Mehanizmi koji obezbedjuju odravanje telesne temperature obuhvataju AUTONOMNE, SOMATSKE I ENDOKRINE REAKCIJE, KAO I PROMENE PONAANJA.

MEHANIZMI KOJE AKTIVIRA HLADNOA:

POVEANO STVARANJE TOPLOTE: drhtanje, glad, pojaana voljna aktivnost, poveana sekrecije noradrenalina i adrenalina, poveana sekrecija TSH; SMANJUJU GUBITAK TOPLOTE: vazokonstrikcija u koi, stiskanje, jeenje.

MEHANIZMI KOJE AKTIVIRA TOPLOTA:

POVEAVAJU GUBITAK TOPLOTE: vazodilatacija u koi, znojenje, pojaano disanje; SMANJUJU STVARANJE TOPLOTE: anoreksija, apatija, smanjena sekrecija TSH.

Odgovori aktivirani TOPLOTOM kontrolisani ANTERIORNIM HIPOTALAMUSOM.

Odgovori aktivirani HLADNOOM kontrolisani POSTERIORNIM HIPOTALAMUSOM.

Lezije anteriornog hipotalamusa izaziva hipertermiju, a lezija posteriornog dovodi do pada telesne temperature. Signali koji aktiviraju hipotalamine termoregulacione centre dolaze iz dva izvora: termoreceptornih elija u anterironom hipotalamusu i konih termoreceptora, posebno onih za hladno.

GROZNICA javlja se kod sisara, ptica, riba, reptila, vodozemaca i riba. Kada se javlja kod homeoterama, termoregulacioni mehanizmi funkcioniu kao da je organizam izloen hladnoi, odnosno kao da je termostat hipotalamusa u prednjem hipotalamusu podeen na viu taku. Groznica nastaje pri nekoj infekciji endotoksini bakterija inflamacija drugi pirogeni stimulusi aktivacija monocita, makrofaga sekrecija citokina (endogeni pirogeni) aktivaciju elija u prednjem hipotalmusu, poveava se nivo prostaglandina porast zadate temperature groznica.

MALIGNA HIPERTERMIJA genetski uslovljena bolest sa potencijalno fatalnom hipermetabolikom reakcijom skeletnih miia. Mutacija gena za rijanodinski receptor, rezultira ekscesnim poveanjem koncentracije intracelularnog kalcijuma u sarkoplazmi miia, dolazi do kontrakture, pojaanog metabolizma, poveane produkcije toplote, poveanja telesne temperature i smrti ukoliko se poremeaj ne tretira. Ovu seriju reakcija moe da inicira neki stres, npr. anestezija, fiziki stres, visoka temperatura itd. Kod oveka se retko javlja (1:14000 kod dece, 1:50000 kod odraslih).

HIPOTERMIJA kod hibernatora telesna temperatura pada na niske vrednosti bez ikakvih efekata nakon budjenja. EKSPERIMENTI SA INDUKOVANOM HIPOTERMIJOM ako se sprei pravljenje kristala leda u tkivima, telesna temperature eksperimentalne ivotinje moe da se spustu ispod 0oC bez izazivanja vidljivih oteenja posle vraanja ivotinje na normalnu telesnu temperaturu. ovek tolerie temperature od 21 240C bez vidljivih oteenja. Akcidentalna hipotermija zbog produenog izlaganja hladnom vazduhu ili hladnoj vodi zahteva paljivo praenje i zagrevanje.

Rezultati istraivanja dva naa poznata fiziologa, prof. dr Ivana Djaje i prof. dr Radoslava Andjusa, nezaobilazan su deo saznanja iz termoregulacije ivotinja. Prof. Ivan Djaja (1884-1957), doktorirao na Sorboni (Univerzitet u Parizu) 1909 godine, 1910 osnovao Departman za fiziologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i bio njegov direktor do 1957. godine. Bavio se ternmoregulacijom i hibernacijom. 1938 godine publikovao dve znaajne knjige Homeotermi (Lhomotermie) i Termoregulacija (La thermorgulation ), a njegov Departman je postao poznat kao Beogradska kola fiziologije. Prof. Radoslav Andjus (1926-2003), zavrsio studije biologije 1950. godine, doktorirao na Beogradskom univerzitetu iz oblasti termofiziologije (mentor: prof. Ivan Djaja) 1953. godine, a 1959 postao lan SANU. Njegova istraivanja iz tog vremena potpuno su promenula saznanja o hipotermiji i mogunosti reanimacije nakon pothladjivanja.

Dijagram termoregulacije

Telesna temperat ura

Oprema koju je koristio prof. Djaja za merenje potronje kiseonika

Djajina metoda indukovane hipotermije. Dovodjenje pacova u stanje letargije, slino hibernaciji, sniavanje telesne temperature putem asfiksije i pri niskoj temperaturi, i potpuni oporavak pri zagrevanju organizma.

Najnia letalna telesna temperatura za homeoterme izmedju 15 - 200C Djajina metoda indukovane hipotermije. Dovodjenje pacova u stanje letargije, slino snu hibernatora, postepeno sniavanje telesne temperature (150C) putem asfiksije i pri niskoj spoljanjoj temperaturi, i potpuni oporavak pri zagrevanju organizma. Pacov se stavi u teglu koja se zatvori, a tegla se stavi u friider.
http://books.google.com/books?id=6Lt-x9kGRAC&pg=PA600&lpg=PA600&dq=low+lethal+rat+body+tem perature&source=bl&ots=367fgZ5YS&sig=hstxDj2LkPLE2QdAkj4TxDIh1I8&hl=en&ei=hEH5Sr GbAoKG_AaiuPzDDA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum =10&ved=0CDgQ6AEwCQ#v=onepage&q=low%20lethal%20rat %20body%20temperature&f=false

Vie o prof. Djaji:

http://www.einstein.yu.edu/uploadedFiles/EJBM/20Igic23.pdf

Can Outstanding Research Be Done Under Less Than Ideal Conditions? Rajko Igic Department of Anesthesiology and Pain Management John H. Stroger, Jr. Hospital of Cook County, Chicago, Illinois 60612

Zaboravljeni umovi Srbije snimak na you tube

http://video.google.com/videosearch?client=firefox-a&rls=org.mozilla:enUS:official&channel=s&hl=en&source=hp&q=ivan+djaja+you+tube&um=1&ie=UTF8&ei=rTn5SsayLs36_Abqqq2_DA&sa=X&oi=video_result_group&ct=title&resnum=1&v ed=0CBAQqwQwAA#

Primenjujui Djajinu metodu postupnog hladjenja pacova, 1951. godine, prof. Andjus je razvio jednostavnu metodu za oivljavanje pacova nakon cirkulatornog i respiratornog aresta pri izrazitoj hipotermiji i rektalnoj temperaturi od 0-20C. Postupak se sastojao u zagrevanju grudnog koa u predelu srca u cilju reinicijacije cirkulacije pre no to se zagreje ostali deo tela. Pacovima je sputana temperatura zatvaranjem u teglu koja je stavljana u friider, sa 370C na oko 200C. U tegli su pacovi disali sopstveni izdahnuti vazduh i dolazili su u stanje hipoksije, tako da im se usporavao metabolizam. Dalje hlaenje pacova vreno je pakovanjem tegle u sitan led sve dok rektalna temperatura pacova ne bi pala na 0-20C. Na toj temperaturi su drani 40-50 minuta pre zapoinjanja reanimacije. Prvi pokusaj reanimacije je bio zagrevanje celog pacova u vruoj vodi, ali to nije bilo uspeno. Prof. Andjus je zakljuio da prvo treba da se uspostavi cirkulacija pre zagrevanja itavog tela, i to tako to e se zagrejati srce.

Prvi nain zagrevanja srca srca je bio patulom koju je zagrevao na Bunzenevoj lampi. Uspenost mmetode reanimacije je bila oko 20% Kasnije u saradnji sa A.U.Smith-om primenuli su snop svetlosti iz projekcione lampe, uspenost je bila 76%, a 68% pacova je preivelo 66 dana posle reanimacije. Trei nain, najuspeniji je bio primena miktoralasnog generatora za zagrevanje srca. Uspenost je bila 100%. Ovi eksperimenti doneli su svetsku slavu prof. R. Andjusu, a ova metode reanimacije iz hipotermije i postupno pothladjivanje organizma nali su veliku primenu u hirurgiji. Stanley Ben Prusiner (dobitnik Nobelove nagrade za otkrie priona), u lanku Seanje na Radoslava Andjusa (Biophysics from molecules to brain, u spomen Radoslavu K. Andjus, ANAS, 2005) opisao je koliko je bio fasciniran istraivanjima prof. Andjusa na poetku svoje karijere kada je radio istraivanja vezana za primenu hipotermije u kardiohirurgiji i hirurgiji mozga.

J. Physiol. (I955) I28, 54I-546 REANIMATION OF RATS FROM BODY TEMPERATURES BETWEEN 0 AND 1 BY MICROWAVE DIATHERMY C By R. K. ANDJUS* AND J. E. LOVELOCK From the National Institute for Medical Research, Mill Hill, London, N.W. 7

J. Physiol. (I955) I28, 54I-546 By R. K. ANDJUS* AND J. E. LOVELOCK

J. Physiol. (I955) I28, 54I-546 By R. K. ANDJUS* AND J. E. LOVELOCK

CIRKADIJALNI RITAM, SPAVANJE I BUDNOST, ELEKTRINA AKTIVNOST MOZGA

Prirodno matematiki fakultet Departman za biologiju i ekologiju Predmet:Osnovi neurobiologije k. 2010/11 Prezentaciju pripremila: dr Radmila Kovaevi

Cirkadijalni ritam, bioloki sat kod sisara (NSCH)

Kod fetusa pacova zadnjeg dana trudnoe javlja se ritmika aktivnost NSCH, odnosno genetski je determinisana.

KARAKTERISTIKE CIRKADIJALNOG RITMA

A. Normalni uslovi: dan-no

B. Konstantan mrak

C. Kratak puls svetlosti na svakih 24h

A. Konstantno svetlo

B. Razoren NSCH

C. Transplantiran NSCH sa aktivnou na 20h

A. Konstantno svetlo

B. Razoren NSCH

C. Transplantiran NSCH sa aktivnou na 20h

CIRKADIJALNI RITAM, BIOLOKI SAT KOD SISARA (NSCH)

PER 1,2,3 i CRY 1, 2 (period i criptochrome) proteini koji formiraju heterodimere, odlaze u jedro i blokiraju prepisivanje svojih gena (inhibiu aktivnost CLOCK i BMAL1) (negativna povratna sprega) . CLOCK i BMAL1 proteini TF koji ukljuuju per i cry gene
PER podloan degradaciji dok ne formira dimer.

Kazein kinaza (CK1 ) fosforilacijom PER smanjuje njegovu stabilnost, ukljuena u translokaciju dimera PER/CRYu jedro, ima ulogu u degradaciji dimera u jedru (analog je doubletime protein kod drozofile)

Samo informativno

Bioloki sat u NSCH

http://www.hhmi.org/biointeractive/clocks/mammalian_clock.html

Promena koliine svetlosti tokom dana utie na aktivnost cirkadijalnog asovnika. Retinohipotalamini trakt do NSCH Lezija NSCH prekida niz diurnalnih aktivnosti.

Pinealna lezda vana za vizuelnu kontrolu diurnalnih ritmova

Svetlost aktivira preko NSCH simpatiku komponentu, a simpatika stimulacija inhibie sintezu melatonina

Ciklina aktivnost ovog enzima zavisi od smene dana i noi

Serotonin N-acetil transferaza (NAT)

Kod oveka sinteza i sekrecija melatonina su poveani nou, a smanjeni tokom dnevne svetlosti. Predpostavlja se da diurnalni ritam melatonina predstavlja jednu vrstu signala koji koordinira unutranja dogadjanja u organizmu sa svetlo tama ciklusom u spoljnoj sredini.

 Ako se osoba izoluje od spoljne sredine i stavi u komoru gde nema saznanja o vremenu, ritam budno stanje - spavanje se produava na 33h, a promene telesne temperature imaju period od oko 25h. Smatra se da pored NSCH, postoje i drugi bioloki asovnici u organizmu.

Pinealna lezda - ukljuena u diurnalni ritam (potsetnik)

na krovu III mozdane komore parenhim: pinealociti i glijalne elije pinealni pesak snabdevena visoko permeabilnim kapilarima veliina varira sa starou

http://www.hhmi.org/biointeractive/clocks/drosophila_clock.html