ZAKON O RADU

I. OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet lan 1. Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada ureuju se zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa potvrenim meunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog lana, ureuju se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu (u daljem tekstu: opti akt), ili ugovorom o radu. lan 2. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaeg ili stranog pravnog, odnosno fizikog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upueni na rad u inostranstvo od strane poslodavca. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u dravnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, ako zakonom nije drukije odreeno. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane dravljane koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 3. Ako kod poslodavca nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti u skladu sa l. 137. i 138. stav 1. ovog zakona ili sindikati nisu zakljuili sporazum o udruivanju u skladu sa lanom 140. ovog zakona, odnosno ako uesnici u kolektivnom pregovaranju ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora, prava, obaveze i odgovornosti ureuju se pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Pravilnik o radu i ugovor o radu moraju da budu u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz lana 149. ovog zakona i sa optim i posebnim kolektivnim ugovorom. Pravilnik o radu donosi poslodavac. 2. Znaenje pojedinih pojmova lan 4. Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domae ili strano pravno i fiziko lice. lan 5. Sindikat, u smislu ovog zakona, jeste samostalno udruenje zaposlenih u koje oni stupaju dobrovoljno i koje samostalno radi na ostvarivanju i zatiti grupnih i pojedinanih prava i interesa zaposlenih. Udruenje poslodavaca, u smislu ovog zakona, jeste organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi zatite svojih interesa. lan 6. Izraz opti akt u ovom zakonu jeste zajednika oznaka za sve kolektivne ugovore i za pravilnik o radu. 3. Odnos zakona, opteg akta i ugovora o radu lan 7. Opti akt ne moe da sadri odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno. lan 8. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvreni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih zakonom i optim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netanom obavetenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog, smatraju se nitavim. U sluaju iz stava 1. ovog lana primenjuje se zakon i opti akt. 4. Osnovna prava, obaveze i odgovornosti lan 9. Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom. Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudnoe i poroaja. Zaposleni ima pravo na posebnu zatitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni mlai od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zatitu.

lan 10. Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje i izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na uee u pregovorima i zakljuivanju kolektivnih ugovora. Predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog lana, ne moe biti pozvan na odgovornost, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. lan 11. Poslodavac je duan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zatite ivota i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Poslodavac je duan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zatite zdravlja na radu. 5. Zabrana diskriminacije lan 12. Lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, ne mogu se stavljati u nepovoljniji poloaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, roenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo.

II. ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA 1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa lan 13. Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima optu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene odgovorajuim aktom poslodavca. Aktom iz stava 1. ovog lana utvruje se vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

lan 14. Zaposleni je duan da obavesti poslodavca, pre zakljuenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiu na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze ivot i zdravlje drugih lica. Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe. U sluaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana, poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu. lan 15. Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim ovim zakonom i posebnim zakonom. 2. Ugovor o radu lan 16. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Zaposleni je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad. lan 17. Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje, smatra se ugovorom o radu na neodreeno vreme. lan 18. Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad. lan 19. Ugovor o radu sadri: 1) naziv i sedite poslodavca; 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog; 3) strunu spremu i zanimanje zaposlenog; 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada; 6) vreme trajanja ugovora o radu na odreeno vreme; 7) dan poetka rada; 8) zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; 9) vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i opteg akta. 3. Stupanje na rad lan 20. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore. lan 21. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. 4. Probni rad lan 22. Ugovorom o radu moe da se ugovori probni rad. Probni rad moe da traje najdue tri meseca. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkau ugovor o radu sa otkaznim rokom. Otkazni rok iz stava 3. ovog lana iznosi najmanje pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom o radu. 5. Radni odnos na odreeno vreme lan 23. Radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje za obavljanje odreenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdue tri godine. Pod prekidom iz stava 1. ovog lana ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana.

Radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moe se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. 6. Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom lan 24. Poslodavac moe da zakljui ugovor o radu za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1. ovog lana samo na osnovu prethodno utvrene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlene zdravstvene ustanove. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrdie se posebna prava zaposlenih na ovim poslovima. 7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom lan 25. Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili odreeno vreme. lan 26. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu drukije odreeno. lan 27. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno radno vreme. 8. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca lan 28. Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Ugovor o radu koji se zakljuuje u smislu stava 1. ovog lana, pored odredbi iz lana 19. ovog zakona, sadri i:

1) vreme trajanja radnog vremena prema normativima rada za zaposlenog u odreenom vremenu; 2) vrstu posla i nain organizovanja rada; 3) uslove rada i nain vrenja nadzora nad radom zaposlenog; 4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate; 5) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu; 6) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja; 7) druga prava i obaveze. lan 29. Rad van prostorija poslodavca zaposleni obavlja sam ili sa lanovima svoje ue porodice, u ime i za raun poslodavca. lanovima ue porodice u smislu stava 1. ovog lana smatraju se brani drug, kao i deca, roditelji, braa i sestre zaposlenog ili njegovog branog druga. lan 30. Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu. 9. Radni odnos sa kunim pomonim osobljem lan 31. Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja. Ugovorom o radu iz stava 1. ovog lana moe da se ugovori isplata dela zarade i u naturi. Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeivanje stanovanja ili ishrane. Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se obavezno obraunava i isplauje u novcu utvruje se ugovorom o radu. Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarade isplauje u novcu. lan 32.

Ugovor iz l. 28. i 31. ovog zakona registruje se kod nadlenog organa lokalne samouprave. 10. Pripravnici lan 33. Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu kolsku spremu, ako je to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili aktom iz lana 13. ovog zakona. Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drukije odreeno. Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu.

III. RADNO VREME 1. Puno radno vreme lan 34. Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Puno radno vreme za zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35 asova nedeljno. 2. Nepuno radno vreme lan 35. Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme krae od punog radnog vremena, u skladu sa l. 25. i 26. ovog zakona. 3. Skraeno radno vreme lan 36. Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima, utvrenim zakonom ili optim aktom, na kojima i pored primene odgovarajuih mera zatite na radu, sredstava i opreme line zatite, postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvie 10 asova nedeljno (poslovi sa poveanim rizikom). Skraeno radno vreme iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu strune analize, u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji radi skraeno radno vreme, u smislu stava 1. ovog lana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom. 4. Prekovremeni rad lan 37. Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Zaposleni ne moe da radi prekovremeno due od etiri asa dnevno, a najvie 240 asova u kalendarskoj godini. lan 38. Deurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ureuje se posebnim zakonom. 5. Raspored radnog vremena lan 39. Radna nedelja traje pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam asova. lan 40. Izuzetno od lana 39. stav 1. ovog zakona, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radnu nedelju moe da organizuje na drugi nain. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre poetka rada. 6. Preraspodela radnog vremena lan 41. Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije korienje radnog vremena i izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima. U sluajevima iz stava 1. ovog lana, preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od punog radnog vremena . lan 42.

U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne moe da bude due od 60 asova. Preraspodela radnog vremena iz lana 41. ovog zakona ne smatra se prekovremenim radom. lan 43. Na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme, u skladu sa lanom 36. ovog zakona, ne moe se vriti preraspodela radnog vremena. lan 44. Zaposlenom koji u odreenom periodu u toku kalendarske godine radi due, a u drugom krae od punog radnog vremena, u smislu lana 41. ovog zakona, korienje dnevnog i nedeljnog odmora moe se odrediti na drugi nain i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrenom zakonom, u periodu koji ne moe da bude dui od 30 dana. Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog lana zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva radna dana u trajanju od najmanje deset asova neprekidno. lan 45. Zabranjena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mlai od 18 godina ivota. Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom sa teim stepenom psihofizike ometenosti, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. lan 46. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vri preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se asovi prekovremenog rada preraunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta ili da mu se raunaju kao asovi rada dueg od punog radnog vremena. 7. Noni rad lan 47. Rad koji se obavlja u vremenu od 22 asa do est asova narednog dana smatra se radom nou. Ako je rad organizovan u smenama, mora da se obezbedi izmena smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou. Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, uz njegovu pismenu saglasnost.

IV. ODMORI I ODSUSTVA 1. Odmor u toku dnevnog rada lan 48. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi due od etiri, a krae od est asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog lana uraunava se u radno vreme. lan 49. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nain kojim se obezbeuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. 2. Dnevni odmor lan 50. Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 asova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. 3. Nedeljni odmor lan 51. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje. 4. Godinji odmor Sticanje prava na godinji odmor lan 52. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od pet radnih dana, stie pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti. Duina godinjeg odmora lan 53. Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje 18 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se zavisno od duine staa osiguranja, uslova rada i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu. lan 54. Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korienje godinjeg odmora. Srazmerni deo godinjeg odmora lan 55. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godinjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: 1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema est meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godinji odmor, zbog prekida radnog odnosa u smislu lana 52. stav 1. ovog zakona. Korienje godinjeg odmora u delovima lan 56. Godinji odmor moe da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Godinji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja lan 57.

Duina godinjeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama utvruje se u skladu sa zakonom. Raspored korienja godinjeg odmora lan 58. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odluuje o vremenu korienja godinjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora. Poslodavac moe da izmeni vreme odreeno za korienje godinjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla. Naknada zarade lan 59. Za vreme korienja godinjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godinji odmor. Naknada tete lan 60. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godinji odmor. 5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) lan 61. Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) najvie do pet radnih dana u sluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti ili smrti lana ue porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu. lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojioci, staraoci i lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu. 6. Neplaeno odsustvo lan 62. Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo).

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog lana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. 7. Mirovanje radnog odnosa lan 63. Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu drukije odreeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka; 2) upuivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva; 3) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, politikoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 4) izdravanja kazne zatvora, odnosno izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluenja, odnosno dosluenja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdravanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog lana ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva.

V. ZATITA ZAPOSLENIH 1. Opta zatita lan 64. Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Poslodavac je duan da organizuje rad kojim se obezbeuje zatita ivota i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima. lan 65. Zaposleni ne moe da radi prekovremeno, odnosno nou, ako bi po nalazu nadlenog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o

zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od strane nadlenog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. lan 66. Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, moe da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrenih aktom iz lana 13. ovog zakona, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota, u skladu sa zakonom. 2. Zatita ena i omladine lan 67. Zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposlena ena ne mogu da rade na poslovima na kojima se preteno obavljaju naroito teki fiziki poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njihovo zdravlje i ivot, s obzirom na njihove psihofizike sposobnosti. Zaposlena ena moe da obavlja poslove iz stava 1. ovog lana samo na osnovu svoje pismene saglasnosti. Zabrana rada pod zemljom ne odnosi se na ene koje obavljaju rukovodee poslove, zdravstveno osoblje i studente na praktinom radu. Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlai od 18 godina ivota. 3. Zatita materinstva lan 68. Zaposlena ena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno, odnosno nou. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je teak invalid, moe da radi prekovremeno ili nou, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. 4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta lan 69.

Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana. Zaposlena ena moe da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj. Porodiljsko odsustvo traje do navrenih tri meseca od dana poroaja. Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta moe da koristi prava iz stava 1. ovog lana, u sluaju kad majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi ta prava (izdravanje kazne zatvora, tea bolest). Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 4. ovog lana. Pravo iz stava 5. ovog lana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. lan 70. Ako zaposlena - ena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz lana 69. stav 3. ovog zakona. 5. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe lan 71. Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihofizike ometenosti, osim za sluajeve predviene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog lana utvruje nadleni organ za ocenu stepena psihofizike ometenosti deteta, u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. lan 72.

Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina ivota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Ako je smetaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog lana nastupio pre navrenih tri meseca ivota deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. lan 73. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenoj cerebralnom paralizom, dejom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine distrofije i ostalih tekih obolenja, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da radi sa skraenim radnim vremenom, ali ne kraim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog lana ima pravo na odgovarajuu zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. lan 74. Prava iz lana 71. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizike ometenosti, potrebna posebna nega. lan 75. Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog lana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno optim aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. 6. Zabrana otkaza lan 76. Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne moe zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na odreeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz lana 101. ta. 3) do 5) i taka 7) ovog zakona. lan 77. Prava iz lana 68. stav 2. i lana 75. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od tri godine.

7. Zatita invalida lan 78. Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvreno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim poslovima, poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajueg posla. lan 79. Poslodavac moe zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu lana 78. ovog zakona, da otkae ugovor o radu. 8. Obavetenje o privremenoj spreenosti za rad lan 80. Zaposleni je duan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadri i vreme oekivane spreenosti za rad. U sluaju tee bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog lana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju lanovi ue porodice ili druga lica sa kojima ivi u porodinom domainstvu. Ako zaposleni ivi sam, potvrdu iz stava 1. ovog lana duan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je duan da izda potvrdu iz stava 1. ovog lana. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog lana, moe da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom organu radi utvrivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

VI. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA 1. Zarada lan 81. Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Zaradu, u smislu stava 1. ovog lana, ini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uveana zarada, naknada zarade i druga primanja, osim naknade trokova iz lana 89. ovog zakona i drugih primanja iz lana 90. stav 1. ovog zakona. Optim aktom ili ugovorom o radu utvruju se elementi za odreivanje zarade i nain utvrivanja zarade. 2. Uveana zarada lan 82. Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu, u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan, noni rad i rad u smenama. Optim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu. lan 83. Zarada iz lana 81. ovog zakona isplauje se u rokovima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje jedanput meseno. Zarada se isplauje samo u novcu, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. 3. Minimalna zarada lan 84. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i puno radno vreme. Minimalnu zaradu utvruju sporazumno Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca, organizovani za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Ako se ne postigne sporazum iz stava 2. ovog lana, u roku od 10 dana od dana poetka dogovora, minimalnu zaradu utvruje Vlada Republike Srbije. Pri utvrivanju minimalne zarade polazi se naroito od: trokova ivota, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tritu rada i opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike. Minimalna zarada utvruje se po radnom asu, za period od najmanje est meseci i objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". 4. Naknada zarade lan 85.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, za vreme odsustovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade iz stava 1. ovog lana u sluaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog organa, od organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 86. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to: 1) u visini 65% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, koja ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je ona prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno; 2) u visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, koja ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 87. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog, najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini. lan 88. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca, zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom. Optim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade. 5. Naknada trokova lan 89. Zaposleni ima pravo na naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji, u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na naknadu trokova za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu pod uslovima, na nain i u visini utvrenoj posebnim propisima.

6. Druga primanja lan 90. Poslodavac moe zaposlenom da isplati otpremninu pri odlasku u penziju, solidarnu pomo, jubilarnu nagradu i pomo u sluaju smrti zaposlenog ili lana njegove ue porodice, u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu. lanovima ue porodice, u smislu stava 1. ovog lana, smatraju se brani drug i deca zaposlenog. Optim aktom ili ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo i na druga primanja. lan 91. Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade dostavi obraun. 7. Zatita zarade i naknade zarade lan 92. Poslodavac moe, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravnosnane odluke suda, potraivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade. Na osnovu pravnosnane odluke suda poslodavac moe zaposlenom da odbije od zarade najvie do jedne treine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije druije odreeno.

VII. ZABRANA KONKURENCIJE lan 93. Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslovnih partnera ili da doe do saznanja vanih poslovnih informacija i tajni. Optim aktom ili ugovorom o radu utvruje se i teritorijalno vaenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo od zaposlenog da zahteva naknadu tete. lan 94.

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu lana 93. ovog zakona i naknadu tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moe da bude dui od dve godine po prestanku radnog odnosa. Odredba stava 1. ovog lana nee se primenjivati, ako poslodavac zaposlenom otkae ugovor o radu, a za to nije imao opravdan razlog u smislu lana 101. ovog zakona.

VIII. NAKNADA TETE lan 95. Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu naknauju u jednakim delovima. Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno. Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se naknauje, utvruje poslodavac, u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu. Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana, o teti odluuje nadleni sud. Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene tete. lan 96. Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi s radom, poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu, u skladu sa zakonom i optim aktom.

IX. PRESTANAK RADNOG ODNOSA lan 97. Radni odnos prestaje: 1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju; 3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota; 6) smru zaposlenog; 7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom. lan 98. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne sposobnosti; 2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnane odluke; 3) ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne; 4) ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poetka primenjivanja te mere; 5) usled steaja, likvidacije, odnosno u svim drugim sluajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. 1. Sporazumni prestanak radnog odnosa lan 99. Radni odnos moe da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog. 2. Otkaz od strane zaposlenog lan 100. Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. U sluaju otkaza iz stava 1. ovog lana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrenih zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu, zaposleni

ima sva prava po osnovu rada, kao u sluaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. 3. Otkaz od strane poslodavca lan 101. Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to: 1) ako je utvreno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada; 2) ako je utvreno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 3) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu; 4) ako ne potuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca; 5) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom; 6) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona; 7) ako zaposleni zloupotrebi bolovanje; 8) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla. Poslodavac je duan da, pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Otkaz ugovora o radu iz stava 1. taka 8) ovog lana poslodavac moe dati zaposlenom samo ako ne moe da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima. Odredba stava 3. ovog lana ne odnosi se na poslodavca koji ima u radnom odnosu na neodreeno vreme manje od 50 zaposlenih. Poslodavac ne moe, u sluaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1. taka 8) ovog lana, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 5. ovog lana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zakljuivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. lan 102.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu lana 101. ovog zakona, ne smatra se: 1) privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja; 2) korienje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 3) odsluenje ili dosluenje vojnog roka; 4) lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politiko ili drugo uverenje ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog; 5) obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. lan 103. Poslodavac moe da ponudi zaposlenom zakljuivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima. Poslodavac moe da ponudi zakljuivanje ugovora o radu u smislu stava 1. ovog lana, samo iz opravdanog razloga. Zaposlenom koji odbije da zakljui ugovor o radu u smislu stava 2. ovog lana, poslodavac moe da otkae ugovor o radu. 4. Postupak u sluaju otkaza lan 104. Otkaz ugovora o radu iz lana 101. stav 1. ta. 1) do 4), 6) i 7) poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu iz lana 101. stav 1. taka 5) ovog zakona poslodavac moe dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrenog zakonom za krivino delo. Poslodavac je duan da, pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, zatrai miljenje sindikata iji je lan zaposleni. Sindikat je duan da dostavi miljenje iz stava 3. ovog lana u roku od pet dana. lan 105. Otkaz ugovora o radu daje se u pismenom obliku i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku. Akt iz stava 1. ovog lana je konaan danom dostavljanja zaposlenom.

lan 106. Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je duan da izvri isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja. lan 107. Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili to nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo na isplatu novane naknade, i to: 1) kad ima do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade; 2) kad ima od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade; 3) kad ima od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade; 4) kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade. Zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos. 5. Nezakoniti otkaz lan 108. Ako sud donese pravnosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva. Pored vraanja na rad iz stava 1. ovog lana, poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, optem aktu ili ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada tete iz stava 2. ovog lana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa. 6. Udaljenje zaposlenog sa rada lan 109. Zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti. lan 110.

Zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. lan 111. Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu l. 109. i 110. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini jedne treine mesene zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu lana 110. ovog zakona, isplauje se na teret organa koji je naredio pritvor. lan 112. Udaljenje iz lana 109. ovog zakona moe da traje najdue tri meseca u kojem periodu je poslodavac duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz lana 101. stav 1. ta. 3) do 5) ovog zakona. lan 113. Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika izmeu iznosa naknade zarade primljene po osnovu lana 111. ovog zakona i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uveanog za prosean porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to: 1) ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnanom odlukom, ili ako pravnosnanom odlukom bude osloboen optube, ili je optuba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadlenosti; 2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu lana 101. stav 1. ta. 3) do 5) ovog zakona. 7. Viak zaposlenih lan 114. Poslodavac koji ima u radnom odnosu na neodreeno vreme vie od 50 zaposlenih, a namerava da otkae ugovor o radu za vie od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, duan je da donese program reavanja vika zaposlenih. Program iz stava 1. ovog lana sadri podatke o zaposlenima koji predstavljaju viak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapoljavanje i rok u kome e dati otkaz, a donosi se u saradnji sa organizacijom nadlenom za poslove zapoljavanja. lan 115. Poslodavac je duan da na predlog programa iz lana 114. ovog zakona pribavi miljenje reprezentativnog sindikata.

Poslodavac je duan da uzme u obzir miljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne moe biti dui od tri meseca. lan 116. Program reavanja vika zaposlenih sadri predlog mera, i to naroito: premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. lan 117. U sluaju otkaza ugovora o radu u smislu lana 101. stav 1. taka 8) ovog zakona, poslodavac je duan da isplati otpremninu u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu, i to zaposlenom: 1) do 10 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade; 2) od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade; 3) od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini etvorostrukog iznosa zarade; 4) preko 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade. Zaradom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos. lan 118. Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeivanje prava vika zaposlenih utvrenih zakonom, koristie se sredstva koja se za tu namenu obezbede u skladu sa zakonom ili drugim aktom. lan 119. Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz lana 117. ovog zakona otkae ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima o zapoljavanju.

X. OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH lan 120. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluuje:

1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti; 2) kod poslodavca koji nema status pravnog lica - poslodavac ili lice koje on ovlasti. Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se u pismenom obliku. Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku. 1. Zatita pojedinanih prava lan 121. Optim aktom ili ugovorom o radu moe se predvideti postupak sporazumnog reavanja spornih pitanja izmeu poslodavca i zaposlenog. Zaposleni i poslodavac mogu sporna pitanja da iznesu pred arbitrau. Arbitraa ima neparan broj lanova. U sastav arbitrae ulazi podjednak broj predstavnika strana u sporu i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom iz reda strunjaka za oblast koja je predmet spora. Sastav arbitrae i postupak pred arbitraom ureuje se optim aktom. Odluka arbitrae je konana i obavezuje poslodavca i zaposlenog. lan 122. Protiv odluke kojom je povreeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, moe da pokrene spor pred nadlenim sudom. Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava. Spor iz stava 1. ovog lana pravnosnano se okonava pred nadlenim sudom u roku od est meseci od dana pokretanja spora. 2. Rokovi zastarelosti potraivanja iz radnog odnosa lan 123. Sva novana potraivanja iz radnog odnosa smatraju se obronim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. XI. POSEBNE ODREDBE 1. Privremeni i povremeni poslovi lan 124.

Poslodavac moe, za obavljanje poslova iz svoje delatnosti koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa odreenim licem da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Lice sa kojim je zakljuen ugovor iz stava 1. ovog zakona ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom. Obveznik uplate doprinosa iz stava 2. ovog lana je poslodavac. lan 125. Poslodavac moe, za obavljanje privremenih i povremenih poslova iz lana 124. ovog zakona, da zakljui ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge. Lice sa kojim je zakljuen ugovor u smislu stava 1. ovog lana ima pravo na osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom. 2. Ugovor o delu lan 126. Poslodavac moe, sa odreenim licem, da zakljui ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla. Ugovor iz stava 1. ovog lana moe da se zakljui i za kulturno-umetnike poslove sa licem koje obavlja kulturno-umetniku delatnost. 3. Samozapoljavanje lan 127. Fiziko lice moe samostalno da obavlja delatnost linim radom. Fiziko lice moe obavljati samostalnu delatnost linim radom i na terenu (akviziterski poslovi, poslovi trgovine i dr). Delatnost iz st. 1. i 2. ovog lana obavlja se na nain i pod uslovima propisanim posebnim zakonom. 4. Radna knjiica lan 128. Zaposleni ima radnu knjiicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjiica je javna isprava. Radnu knjiicu izdaje nadleni organ optinske uprave.

Poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjiicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

XII. SAVET I SINDIKAT ZAPOSLENIH lan 129. Zaposleni kod poslodavca koji ima vie od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa kolektivnim ugovorom. lan 130. Zaposlenima se jami sloboda sindikalnog udruivanja i delovanja. Sindikati se osnivaju radi zatite prava i unapreivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih lanova. Sindikat se osniva bez odobrenja, uz upis u registar sindikata koji vodi ministarstvo nadleno za poslove rada. Sindikat se upisuje u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima.

XIII. KOLEKTIVNI UGOVORI 1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora lan 131. Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak zakljuivanja kolektivnog ugovora, meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor zakljuuje se u pismenom obliku. 2. Vrste kolektivnih ugovora lan 132. Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti, posebni i pojedinani. lan 133. Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuje se za teritoriju Republike Srbije. lan 134.

Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. lan 135. Pojedinani kolektivni ugovor zakljuuje se kod poslodavca. 3. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora lan 136. Kolektivni ugovor zakljuuju poslodavac ili reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora iz stava 2. ovog lana ne postigne sporazum za zakljuivanje kolektivnog ugovora, uesnici su duni da obrazuju arbitrau za reavanje spornih pitanja. Arbitraa iz stava 3. ovog lana obrazuje se najkasnije u roku od 30 dana od dana zapoinjanja pregovora za zakljuivanje kolektivnog ugovora. Sastav, nain rada i dejstvo odluke arbitrae iz stava 3. ovog lana sporazumno utvruju uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora. lan 137. Reprezentativnost sindikata, u smislu ovog zakona, odreuje se: 1) upisom u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisom; 2) prema broju lanova na osnovu pristupnica. lan 138. Reprezentativnim sindikatom za zakljuivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca smatra se sindikat u koji je ulanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. Reprezentativnim sindikatom za zakljuivanje kolektivnog ugovora na nivou Republike, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave smatra se sindikat u koji je ulanjeno najmanje 10% zaposlenih u grani ili delatnosti za koju se zakljuuje kolektivni ugovor, odnosno ukupnog broja zaposlenih za zakljuivanje kolektivnog ugovora koji se odnosi na sve zaposlene na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. lan 139. Reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje poslodavaca u koje je ulanjeno najmanje 10% poslodavaca u grani ili delatnosti za koju se zakljuuje kolektivni ugovor, odnosno ukupnog broja poslodavaca na teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

lan 140. Ako nijedan od sindikata ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu l. 137. i 138. ovog zakona, odnosno udruenje poslodavaca iz lana 139. ovog zakona, sindikati, odnosno poslodavci mogu zakljuiti sporazum o udruivanju radi uestvovanja u zakljuivanju kolektivnog ugovora. lan 141. U sluaju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavaca u smislu l. 137. do 139. ovog zakona, odluuje sud, u skladu sa zakonom, u roku od osam dana. lan 142. Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike. lan 143. Poseban kolektivni ugovor za granu, grupaciju, odnosno delatnost zakljuuju reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat. lan 144. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuje osniva ili organ koga on ovlasti i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zakljuuju reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca. lan 145. Pojedinani kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativni sindikat kod poslodavca i direktor. Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana uestvuje vie reprezentativnih sindikata obrazuje se odbor za pregovore. lanove odbora iz stava 2. ovog lana odreuju reprezentativni sindikati. U postupku pregovaranja radi zakljuivanja kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana reprezentativni sindikat je duan da ostvari saradnju sa sindikatom u koji je ulanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraavanja interesa zaposlenih koji su ulanjeni u taj sindikat. lan 146.

Pojedinani kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuje osniva ili organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i direktor. 4. Ovlaenje za pregovaranje i zakljuivanje kolektivnih ugovora lan 147. Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora za teritoriju Republike, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave uestvuje vie reprezentativnih sindikata, odnosno vie reprezentativnih udruenja poslodavaca, obrazuje se odbor za pregovore. lanove odbora iz stava 1. ovog lana odreuju reprezentativni sindikati, odnosno reprezentativna udruenja poslodavaca. lan 148. Predstavnici sindikata i udruenja poslodavaca koji uestvuju u pregovaranju za zakljuivanje kolektivnog ugovora i zakljuuju kolektivni ugovor, moraju da imaju ovlaenje svojih organa. 5. Primena kolektivnih ugovora lan 149. Kolektivni ugovor se neposredno primenjuje i obavezuje sve poslodavce koji su u vreme zakljuivanja kolektivnog ugovora lanovi udruenja poslodavaca uesnika kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruenju poslodavaca. Ministar nadlean za poslove rada moe, ako postoji opravdani interes, radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, da odlui da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu uestvovali u zakljuivanju kolektivnog ugovora ili nisu naknadno pristupili. Pri donoenju odluke iz stava 3. ovog lana ministar e zatraiti miljenje od potpisnika kolektivnog ugovora ija se primena proiruje. Odluka iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". lan 150. Pojedinani kolektivni ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu lanovi sindikata, potpisnika kolektivnog ugovora. 6. Vaenje i otkaz kolektivnog ugovora lan 151.

Kolektivni ugovor moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. lan 152. Kolektivni ugovor prestaje da vai istekom vremena na koje je zakljuen. Vaenje kolektivnog ugovora moe se produiti sporazumom uesnika, koji se zakljuuje najkasnije 30 dana pre isteka vaenja kolektivnog ugovora. Vaenje kolektivnog ugovora zakljuenog na neodreeno vreme moe prestati sporazumom svih uesnika ili otkazom, na nain utvren tim ugovorom. U sluaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, ako zakonom nije drukije odreeno, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza. Po isteku roka iz stava 4. ovog lana, kolektivni ugovor prestaje da vai, ako se uesnici kolektivnog ugovora drukije ne sporazumeju. 7. Reavanje sporova lan 153. Ako nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora, spor se reava mirnim putem. Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora reava arbitraa koju obrazuju uesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Odluka arbitrae o spornom pitanju obavezuje uesnike. Sastav i nain rada arbitrae ureuje se kolektivnim ugovorom. lan 154. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom. 8. Registracija kolektivnih ugovora lan 155. Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune registruju se kod ministarstva nadlenog za poslove rada. 9. Objavljivanje kolektivnog ugovora lan 156. Kolektivni ugovor zakljuen za teritoriju Republike Srbije, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Nain objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvruje se tim kolektivnim ugovorima.

XIV. NADZOR lan 157. Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, optih akata i ugovora o radu, kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vri inspekcija rada. lan 158. U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlaen da reenjem naloi poslodavcu da u odreenom roku otkloni utvrene povrede zakona, opteg akta i ugovora o radu. Poslodavac je duan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja iz stava 1. ovog lana, obavesti inspekciju rada o izvrenju reenja. lan 159. Inspektor rada zabranie obavljanje delatnosti poslodavcu: 1) ako sa zaposlenim nije zakljuio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (lan 16. i l. 124. do 126); 2) ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje; 3) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu, a raspolagao je sredstvima za isplatu na raunu (l. 81. i 84); 4) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u sluaju iz lana 31. ovog zakona. Zabrana obavljanja delatnosti iz stava 1. ovog lana traje do otklanjanja nepravilnosti. lan 160. Organizacija nadlena za poslove platnog prometa duna je da, najkasnije do kraja tekueg meseca, obavesti nadlenog inspektora rada o poslodavcima koji nisu izvrili isplatu zarade, odnosno minimalne zarade za prethodni mesec. Obavetenje iz stava 1. ovog lana dostavlja se inspektoru rada prema seditu poslodavca. lan 161. Inspektor rada podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ako nae da je poslodavac, odnosno direktor, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ureuju radni odnosi, izvrio prekraj.

lan 162. Ako inspektor rada nae da je odlukom poslodavca oigledno povreeno pravo zaposlenog, na zahtev zaposlenog odloie svojim reenjem izvrenje te odluke, ako je zaposleni poveo radni spor - do donoenja pravnosnane odluke suda. Protiv konanog reenja inspekcije rada iz stava 1. ovog lana ne moe da se pokrene upravni spor. lan 163. alba na reenje iz l. 159. i 162. ovog zakona ne odlae izvrenje reenja.

XV. KAZNENE ODREDBE lan 164. Novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako ne organizuje rad na nain kojim se obezbeuje zatita ivota i zdravlja zaposlenih (lan 64. stav 2); 2) ako ne obezbedi posebnu zatitu zaposlenom mlaem od 18 godina i zaposlenoj eni, zatitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 67. do 75); 3) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade i naknadu trokova (l. 85. do 89); 4) ako zaposlenom otkae ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (lan 101); 5) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvri isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja (lan 106); 6) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona (l. 109. i 110); 7) ako ne postupi po reenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 158, 159. i 162); 8) ako spreava inspektora rada u vrenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi nain onemoguava vrenje inspekcijskog nadzora. Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se poslodavac koji je privatni preduzetnik. Novanom kaznom od 7.000 do 10.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. lan 165.

Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (lan 10); 2) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (lan 37); 3) ako zaposlenom uskrati pravo na godinji odmor (l. 53. i 55); 4) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (lan 63); 5) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugog odgovarajueg posla (lan 78). Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se poslodavac koji je privatni preduzetnik. Novanom kaznom od 5.000 do 7.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. lan 166. Novanom kaznom od 10.000 dinara kaznie se na licu mesta poslodavac sa svojstvom pravnog lica i poslodavac koji je privatni preduzetnik: 1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor (l. 48. do 51); 2) ako zaposlenom ne dostavi obraun zarade (lan 91); 3) ako zaposlenom ne isplati, odnosno isplati novanu naknadu suprotno lanu 107. ovog zakona; 4) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu (lan 117); 5) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjiicu (lan 128). Novanom kaznom od 1.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana, kaznie se i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. Novanu kaznu iz st. 1. i 2. ovog lana naplauje inspektor rada na licu mesta. XVI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 167. Zaposleni koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovali radni odnos ugovorom o radu u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu u obavezi da ponovo zasnuju radni odnos zakljuivanjem novog ugovora o radu.

lan 168. Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije u celini iskoristio godinji odmor za 2001. godinu, ima pravo da godinji odmor za tu godinu koristi po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 169. Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koristi plaeno, odnosno neplaeno odsustvo, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa ima pravo da odsustvuje sa rada po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Zaposleni koji u smislu stava 1. ovog lana koristi neplaeno odsustvo, pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruje u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. lan 170. Zaposlena ena, otac deteta, usvojitelj ili staratelj, koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste porodiljsko odsustvo utvreno po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da to odsustvo nastave da koriste po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Lica iz stava 1. ovog lana koja na dan stupanja na snagu ovog zakona odsustvuju sa rada ili rade sa polovinom punog radnog vremena u smislu lana 81. Zakona o radnim odnosima ("Slubeni glasnik RS", br. 55/96 i 28/2001), imaju pravo da odsustvuju sa rada, odnosno rade sa polovinom punog radnog vremena do isteka roka za koje im je to pravo utvreno nalazom nadlenog zdravstvenog organa. Usvojilac deteta mlaeg od pet godina ivota, koji je pravo na odsustvo sa rada ostvario u smislu lana 84. Zakona o radnim odnosima, ima pravo da odsustvuje sa rada do isteka roka za koje mu je to pravo priznato. lan 171. Zaposleni koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona privremeno spreen za rad zbog bolesti, ima pravo na naknadu zarade za vreme i u visini utvrenoj propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 172. Disciplinski postupak koji nije pravnosnano okonan do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 173. Zaposleni kome je konanom odlukom nadlenog organa, po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom, utvreno pravo na osnovu propisa koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da koristi to pravo prema tim propisima.

lan 174. Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koristi pravo na otkazni rok, ima pravo da ostane na radu do isteka otkaznog roka utvrenog po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 175. Odredbe l. 137. do 141. ovog zakona primenjuju se do donoenja posebnih propisa. lan 176. Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi, na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zakljuivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom. lan 177. Ovlauje se ministar nadlean za poslove rada da donese podzakonska akta kojima e propisati: 1) nain i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kunog pomonog osoblja (lan 32); 2) sadrinu radne knjiice, nain unoenja podataka u radnu knjiicu i nain voenja registra o izdatim radnim knjiicama (lan 128); 3) nain upisa u registar sindikata (lan 130. stav 4); 4) nain i postupak registrovanja kolektivnih ugovora (lan 155). lan 178. Ovlauje se ministar nadlean za poslove drutvene brige o deci da donese podzakonski akt kojim e se blie odrediti uslovi, postupak i nain ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta (lan 71). Ovlauje se ministar nadlean za poslove rada i ministar nadlean za poslove zdravlja da sporazumno donesu podzakonski akt kojim e propisati nain izdavanja i sadraj potvrde o nastupanju privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (lan 80). lan 179. Do donoenja podzakonskih akata iz lana 177. ovog zakona, ostaju na snazi: 1) Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 6/97, 33/97, 49/2000 i 18/2001). 2) Pravilnik o radnoj knjiici ("Slubeni glasnik RS", broj 17/97); 3) Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora ("Slubeni glasnik RS", broj 22/97).

lan 180. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai: 1) Zakon o radnim odnosima ("Slubeni glasnik RS", br. 55/96 i 28/2001); 2) Pravilnik o bliim elementima ugovora o radu ("Slubeni glasnik RS", broj 10/97); 3) Pravilnik o arbitrai za radne sporove ("Slubeni glasnik RS", broj 2/97); 4) Pravilnik o kriterijumima za utvrivanje neophodne pojaane majine nege deteta do tri godine ivota ("Slubeni glasnik RS", br. 23/92 i 1/93); 5) Uredba o utvrivanju seoskih naselja na teritoriji grada Beograda ("Slubeni glasnik RS", broj 3/97); 6) Pravilnik o sadrini obrasca za obraun minimalne zarade ("Slubeni glasnik RS", broj 31/2001); 7) Pravilnik o obrascu za obraun i isplatu zarada i drugih primanja zaposlenih ("Slubeni glasnik RS", broj 31/2001). lan 181. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".