SISTEMI SOCIJALNE SIGURNOSTI

STRUKTURA SISTEMA
SAVREMENI SISTEMI SOCIJALNE SIGURNOSTI
PIO

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE OSIGURA

OSIGURANJE NEZAPOSLENIH NEZAPOS PODRKA PORODICI I DECI

POMO SIROMANIMA

SOCIJALNO OSIGURANJE
Pokriva osiguranje za sluaj: privremenog ili trajnog smanjenja i gubitka radne sposobnosti ili dohotka,usled: starosti, bolesti, nesree na poslu i nezaposlenosti

I pored svih razlika koje postoje u okviru nacionalnih sistema socijalnog osiguranja, zajedniki imenitelj svih programa je postojanje dve grupe prava: 1.novana davanja, iji je cilj da se delimino (ili u potpunosti) nadoknade gubici dohotka zbog starosti, bolesti, materinstva, povrede na radu ili nezaposlenosti, 2. prava na pruanje odreenih usluga

Ostvarivanje prava
Prava na novana davanja ostvaruju se na osnovu sledea tri iroko definisana pristupa:
po osnovu zaposlenosti, univerzalnih programa

i programa uslovljenih nivoom dohotka korisnika

Poev od vremena velikih socijalnih reformi pa sve do danas prava iz obaveznog (javnog) osiguranja ostvaruju se po osnovu zaposlenosti, odnosno rada, a u skladu sa tim utvruje se i visina novanih davanja.

Univerzalni programi obuhvataju one oblike davanja koja se isplauju u jednakom iznosu bez obzira na dohodak, zaposlenost i prihode oguranika.

U strukturi sistema socijalne sigurnosti posebno mesto pripada programima:

pomoi i podrke porodici i deci
zatite siromanih : u kojima je krug korisnika i obuhvat lica odreen nivoom prihoda kao svojevrsna dopuna sistemu socijalnog osiguranja

Slube socijalnog osiguranja

Programi socijalnog osiguranja ostvaruju se u okviru posebnih dravnih slubi ili preko specijalno formiranih agencija koje imaju odreen nivo samostalnosti, i pored toga to njihov rad kontrolie drava Upravljanje ovim institucijama u najveem broj zemalja vri se preko odbora u kojima se nalaze predstavnici zaposlenih, poslodavaca i vlade

Kao autonomne ustanove sa tano odreenim zadacima, one su ovlaene: da prikupljaju doprinose, upravljaju prihodima i rashodima, -administriraju pri ostvarivanju prava i sl.

U nekim zemljama celokupan sistem osiguranja ostvaruje se preko: jedne agencije, mada nije redak sluaj postojanja vie agencija za pojedine programe osiguranja.

Promene
Reforme savemenih sistema ukazuju na tendenciju: prenoenja rizika nesigurnosti na pojedinca, dok se obavezni vidovi osiguranja suavaju
Naputanje principa socijalne drave u osnovi je uzrokovano: stalnim rastom trokova osiguranja, to optereuje dohotke zaposlenih, poslodavaca i dravni budet

Penzijsko i invalidsko osiguranje

PIO
Programi penzijsko-invalidskog osiguranja predstavljaju
najvaniji segment sistema socijalne sigurnosti u gotovo svim zemljama nacionalni sistemi socijalnog osiguranja zavise od: tradicije, teorijskih osnova, zrelosti i ciljeva sistema i stepena industrijske razvijenosti Obuhvat stanovnitva obaveznim vidovima osiguranja i drugim programima zatite odreen je principima i ciljevima prihvaenih programa

Prvi oblici osiguranja odnosili su se na: osiguranje dravnih slubenika i vojnika,

postepeno proirenje na zaposlene u pojedinim granama industrije (rudarstvo, graevinarstvo)

Savremeni sistemi poznaju praksu organizovanja:

jedinstvenog sistema za sve osiguranike i podelu prema sektoru zaposlenosti

i uslune delatnosti

Finansiranje
Prava u okviru PIO uglavnom se finansiraju iz sledeih izvora: 1.doprinosa radnika,
2.doprinosa poslodavaca 3.i sredstava drave

Doprinosi
Doprinosi radnika i poslodavaca obraunavaju se kao procentualni iznos zarade, Pri emu je iznos zarade na koji se plaaju doprinosi limitiran maksimalnim iznosom
U najvem broju sistema socijalnog osiguranja stope doprinosa radnika i poslodavaca su izjednaene, mada je u nekim zemljama predvieno da poslodavci uplauju vei doprinos

Drava
Drava kao trei finansijer prava obezbeuje sredstva: iz optih fiskalnih prihoda, ili iz izvora koji su specijalno namenjeni za finansiranje rashoda PIO sistema (porezi na alkohol, duvan, benzin i sl.) Sredstva iz budeta mogu biti koriena za: trokove administriranja osiguranja, za pokrie deficita ili vie programa zajedno

Penzije
OBLICI

PUNA STAROSNA S TAROSNA

PREVREMENA

INVALIDSKA

PORODINA

Starosna penzija
Predstavlja jedno od osnovnih prava u PIO sistemu, a ostvaruje se (najee) pod uslovima koji se tiu:
godina ivota duine staa osiguranja

U zakonodavstvima najveeg broja zemalja najee se predvia starosna granica od

65 (60) godina za mukarce 60 (55) godina za ene, i radni sta od 30 do 40 godina,

Starosna penzija u najveem broju sistema PIO predstavlja: redovno meseno primanje ija visina zavisi (u odreenom procentu) od zarade osiguranika Ukoliko se za odreenje penzije koristi institut prethodne zarade: onda se obraun vri na osnovu prosenih primanja koja mogu biti iskazana u bruto i neto iznosu

Posebno vaan instrument u odreenju realnih vrednosti penzija

predstavlja njihovo indeksiranje u skladu sa:

porastom trokova ivota, 2. kretanjem zarada 3. stopom inflacije

1.

Ideksiranje se moe vriti: kvartalno ili nekoliko puta (dva) godinje

Univerzalni programi poznaju praksu:

jednakih penzija bez obzira na zaradu, koja se u nekim sluajevima dopunjuje sa razlikom steenom po osnovu zarade

U zemljama u kojima se primenjuje sistem obaveznih tednih fondova

penzije se mogu isplaivati jednokratno u iznosu doprinosa osiguranika i poslodavaca, uz akumuliranu kamatu.

Drugi oblici penzija

Pored pune (starosne) penzije sistemi socijalnog osiguranja predviaju: mogunost prevremenog penzionisanja, sticanje prava na invalidsku penziju, porodinu penziju i dodatke za izdravane lanove porodice Osnovni uslov za sticanje invalidske penzije predstavlja gubitak radne sposobnosti (75-100%) i minimalna duina staa osiguranja (3-5 godina) U sluaju potpune nesposobnosti predvien je dodatak za negu i pomo drugog lica

Porodina penzija
Za sticanje prava na porodinu penziju predvieni su uslovi koji treba da budu ispunjeni od strane
1. osiguranika

2. izdravanih lanova porodice

Prethodni uslov tie se ve ostvarenog pravo na penziju, ili da ispunjava uslove u pogledu minimalne duine staa osiguranja Visina predstavlja procenat penzije koju bi imao osiguranik u trenutku smrti, i broja korisnika - deca, udovica (udovac), roditelji

Povrede na radu i profesionalna oboljenja

Ovaj oblik osiguranja spada u najstarije i poetne oblike radnikog osiguranja, iz koga je tokom vremena nastao celokupni sistem socijalne sigurnosti Danas gotovo sve zemlje imaju izgraen sistem zatite od rizika gubitka zarade usled povrede na poslu ili profesionalnog oboljenja. Oraganizovanje moe biti u okviru javnog sistema osiguranja i razliitih oblika privatnih (ili poluprivatnih) agencija Finansiranje iz doprinosa (poslodavaca, zaposlenih) Visina zavisi od uzroka nesree na poslu ili profesionalnog oboljenja Postoje i reenja u okviru kojih je ovaj sistem ukljuen u sistem zdravstvene zatite.