1
BHAGAWAN SHREE RAJNEESH
T A N T R A
VRHUNSKO RAZUMEVANJE
I
VRHOVNO ISKUSTVO
U ovoj pesmi o Mahamudri Tilopa kaže:
Mahamudra je iza svih reči i simbola,ali se tebi, Naropa, ozbiljnom i odanom,ovo mora reći: Praznini nije potreban oslonac,mahamudra nema uporišta. Ne čineći nikakav napor,ali ostajući slobodan i prirodan,možeš slomiti jaram -i tako postići osloboñenje.
11.februar 1975.Iskustvo Vrhovnog nije iskustvo kao bilo koje drugo - zato što je onajkoji to iskustvo doživljava nestao. A kada nema onog koji iskustvodoživljava, šta o tome možemo reći? Ko će nam to iskustvo ispričati? Kadanema subjekta, objekat takoñe nestaje - obale nestaju, ostaje jedino rekaiskustva. Spoznaja je ovde, ali spoznavalac nije.
2
To je bio problem svih mistika. Oni su dostigli Vrhunsko, ali nisumogli da ga prenesu sledbenicima. Oni nisu mogli da ga prenesu onimakoji su to želeli da razumeju intelektom. Oni su sa tim postali jedno.Celokupno njihovo biće je sa tim u odnosu ali više nije moguća nikakvaintelektualna komunikacija. Oni ti to mogu dati ako si spreman da prihvatiš; oni mogu dozvoliti da se to dogodi i tebi ako i ti to dozvoliš, akosi prijemčiv i otvoren. Ali reči to ne mogu da učine, simboli neće pomoći;teorije i doktrine više nisu ni od kakve koristi.To iskustvo je takvo da više liči na iskušavanje nego na iskustvo. To je proces - i on počinje, ali se nikada ne završava. Možeš u to da uñeš, aliga ne možeš posedovati. To je kao kada kap kane u okean, ili kao kada bisam okean istekao u kapima. To je duboko sjedinjenje, to je jedinstvo, ti jednostavno nastavljaš da se u tome rastapaš. I ništa iza ne preostaje, čak nitrag, pa ko će onda da komunicira? Ko će se vratiti u svet doline? Ko će dase vrati u ovu mračnu noć da bi ti rekao?Svi mistici širom sveta su oduvek osećali nemoć kad je u pitanju bilakomunikacija. Moguće je zajedništvo, ali ne i komunikacija. To mora da serazume od samog početka. Zajedništvo je sasvim različita dimenzija: dvasrca se sretnu, to je ljubavni odnos. Komunikacija teče od glave do glave;zajedništvo od srca do srca. Komunikacija je informisanje: dobijaš samoreči, samo se reči izgovaraju, i samo su reči usvajane i shvatane. A reči sutakve, suština reči je tako mrtva, da ništa živo pomoću njih ne može da sesaopšti. Čak i u običnom životu, da ostavimo po strani Vrhovno, čak i kadau običnom iskustvu doživiš vrhunski trenutak, ekstatični trenutak, kadazaista osetiš nešto i postaneš nešto, postaje nemoguće da to objasnišrečima.U detinjstvu sam imao običaj da rano ujutru odlazim na reku. Selo je bilo malo. Reka veoma, veoma lenja, gotovo kao da i nije tekla. A ujutrurano, dok sunce još nije svanulo, nisi ni mogao da vidiš da li teče, toliko je bila mirna i tiha. I jutrom, kada još nije bilo nikog, dok još kupači nisustigli, tamo je vladala duboka tišina. Tako rano ni ptice ne pevaju, nemazvukova, samo se bezvučje širi. A miris mangovog drveća prožima vazduhduž celog toka reke.Obično bih odlazio do najudaljenije krivine reke samo da sedim, datamo budem. Nisam imao potrebu da bilo šta radim, bilo je dovoljno datamo budem, bilo je divno iskustvo biti tamo. Kupao bih se, plivao, a kada bi sunce izašlo, otplivao bih na drugu obalu, do ogromnog prostranstva peska, gde bih se ležeći sušio na suncu, a ponekada čak i spavao.Kada bih se vratio, moja majka bi me obično pitala, ‘Šta si radiočitavo jutro?’ Rekao bih, ‘Ništa’, zato što stvarno nisam ništa radio. Ona birekla, ‘Kako je to moguće? Četiri sata si bio odsutan, kako je moguće danisi ništa radio? Mora da si nešto radio.’ I ona je bila u pravu, ali nisamgrešio ni ja.Ja uopšte ništa nisam radio. Samo sam bio sa rekom, ništa nisamradio, dopuštao sam stvarima da se same dešavaju. Ako je ono želelo da pliva, zapamtite, ako je ono
želelo
da pliva, ja sam plivao, ali to nisam ja
3
radio, ništa nisam prinuñivao. Ako sam želeo da spavam, spavao sam.Stvari su se dešavale, ali u njima nije bilo učesnika. I moje prvo iskustvo
satorija
počelo je pored te reke: ne čineći ništa, jednostavno bivajući tamo,dešavalo se milion stvari.Ali moja majka je insistirala na tome da sam morao nešto da radim, pasam joj rekao, ‘U redu, kupao sam se i sušio na suncu.’ I tada bi ona bilazadovoljna. Ali, nisam bio ja - jer to što se dešavalo na reci nije moglo dase iskaže rečima: ‘Kupao sam se u reci,’ to zvuči tako siromašno i bledo.Igrati se u reci, plutati na reci, plivati u reci, to je tako duboko iskustvo, dakada kažem jednostavno, ‘Kupao sam se’, u tome više ne preostaje nikakavsmisao; ili reći prosto, ‘Otišao sam tamo i šetao i sedeo na obali’, ne prenosi ništa.Čak i u običnom životu osećate beskorisnost reči. A ako ne osećate beskorisnost reči, to pokazuje da niste uopšte bili živi; to pokazuje da steživeli vrlo površno. Ako rečima može da se prenese sve što ste doživeli,znači da uopšte niste živeli.Kada prvi put počne da se dešava nešto što je iza reči, tada ti se počeodešavati život, život je zakucao na tvoja vrata. Kada Vrhovno kuca na tvojavrata, ti jednostavno odlaziš iza reči - postaješ nem, ne možeš da govoriš;ni jedna jedina reč ne može da se oblikuje u tebi. A ako možeš nešto dakažeš, to izgleda tako bledo, tako mrtvo, tako beznačajno, tako besmisleno,izgleda kao da činiš nepravdu iskustvu koje ti se dogodilo. Zapamti to, zatošto je Mahamudra poslednje, Vrhovno iskustvo.Mahamudra znači potpuni orgazam sa univerzumom. Ako si nekadavoleo nekog i osetio stapanje i nestajanje - da više niste dvoje, da telaostaju odvojena ali da nešto izmeñu tela stvara most, zlatni most, aunutrašnje dvojstvo nestaje; da jedna životna energija vibrira na oba pola -ako ti se to dogodilo, samo tada možeš da razumeš šta je Mahamudra.Milionima i milionima puta dublje,Milionima i milionima puta više je Mahamudra.To je potpuni orgazam sa Celinom, sa univerzumom.To je stapanje sa izvorom Bića.A ovo je pesma o Mahamudri. Divno je što ju je Tilopa nazvao pesmom. Možeš da je pevaš, ali ne možeš da je iskažeš; možeš da jeotplešeš, ali ne i da je iskažeš. To je tako dubok fenomen, da pevanjemmožeš da preneseš samo majušni delić toga - ne onim o čemu pevaš, većnačinom na koji pevaš.Mnogi mistici su posle svog Vrhovnog iskustva jednostavno plesali, prosto nisu mogli ništa drugo da rade. Oni su svojim telom i celim bićemnešto govorili; zajedno, telo, um, duša, sve je u to bilo uključeno. Oni su plesali, ali njihov ples nije bio običan ples. U stvari, svi plesovi su nastalizbog takvih mistika; to je bio način da se ostane u vezi sa ekstazom,srećom, blaženstvom. Nešto od nepoznatog prodrlo je u znanje, nešto od
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
