Model zasnovan na proceni makroekonomskih uticaja strukturnih fondova EU na nove drave lanice 1 Uvod Evropski sindikati kohezione politike

daju okvir za velike finansijske transfere iz bogatijih zemalja lanica EU zemljama i regionima koji zaostaju u pogledu prihoda po glavi stanovnika. Kohezioni i strukturni fondovi su, nakon poljoprivredne potronje, druga najvea stavka u tekucem budetu EU, raunovodstveno za 34 odsto od ukupnog broja izdvajanja za obaveze. Resursi(sredstva) su usmerena na ulaganja u fiziki i ljudski kapital, i projektovani da povecaju ekonomsku i socijalnu kohezije meu dravama lanicama, unapreenju breg hvatanja koraka, procesa od manje razvijenih drava lanica. Za dobijanje objektivan statusa regiona BDP po glavi stanovnika mora biti manji od 75 odsto proseka EU, iako specijalni ad hoc aranmani postoje. U vreme stvaranja programa jedinstvenog trita, bilo je tvrdnji da siromanije zemlje lanice moraju da se kompenzuju za izlaganje svojih slabijih ekonomija na vie konkurencije na unutranjem tritu, a sa proirenja EU 2004 dolo je do naglog porasta u strukturnim fondovima EU. Sredstva su takoe vide kao izraz solidarnosti izmeu drava lanica i posvecenost redistribuciju(preraspodeli) prihoda koji se smatra potrebnim za efikasno funkcionisanje sindikata politike institucije (Gros (2008)). Ekonomska teorija predvia nedvosmislene koristi od ulaganja u infrastrukturu i ljudski kapital i postoje empirijski dokazi koji dokazuju to. Meutim, ek-post evaluavija studije EU velikih transfera u prolosti uglavnom daju samo meovitu podrku EU za kohezionu politiku. Mnogi od pomognutih regiona su ostali relativno siromane i regresija rasta uvecava strukturnie promenljive fondove I ne pokazuju znaajan uticaj od ovih transfera. Model na bazi studije, esto se koristi za potrebe ek-ante evaluacija, obino pokazuju veci uticaj potranje stimulans, kao i pozitivan strani ponude E ECTS na BDP na duge staze. Meutim, ove studije su esto bile zasnivane na macroeconometric modelima u kojima strani tranje u sutini kejnzijanske u prirodi i bez teskobom-out pojavljuje (npr. Bredli i sar (2007).). U celini, empirijski dokazi o pozitivnom uticaju strukturnih fondova na konvergenciju siromanijih regiona ostaje neubedljivi. Treba priznati da je cilj kohezione politike je mnogo iri od ekoekonomski rast sam po sebi. Dovoljan je i letimian pogled na poljima? Intervencija CSF pokazuje irok niz politika promovisanja zatite ivotne sredine i prevencija rizika, turizam, kulpoljoprivrede, urbane i ruralne obnove, poboljanje socijalne inkluzije manje favorizuju lica.Dok ove politike nesumnjivo promovie socijalne kohezije, oni nisu direktno povecanje potencijal rasta ekonomije, barem ne u nedvosmisleno i direktno merljivi nain. Ipak, ekonomska konvergencija je krajnji cilj politike kohezije i podobnost kriterijum za objektivan status je jasno opredelenna? u smislu prihoda po

glavi stanovnika. Stoga, vano je da se ispita da li Strukturni fondovi promovisati rast i poboljati bre sustie manje razvijenih drava lanica. U ovom radu koristi KUEST II modela za procenu potencijalnog uticaja strukturnih i Kohezioni fond programe za nove zemlje lanice za period 2007-2013. Iako je trebalo da bude jasno da je ek-ante modela na bazi procene ne moe da pruiConClusive odgovor na pitanje da li ce strukturnih fondova ubrzati ekonomski konspusaju siromanijih regiona, analiza zasnovana na model koji obuhvata kanale kroz koje ove politike moe podstaci razvoj mogu da obezbede procenu potencijalrazli ~ itim uticajima, pod pretpostavkom optimalno koricenje funds.1 Model koji koristimo u ovoj studiji se zasniva na etiri regiona dinamiki opte ravnotee model sa ljudskog kapitala AC- kumulacije i endogene tehnoloke promene. To je intenzivno koristi za analizu strukturnih reformi u EU (Lisabonske strategije za rast i radna mesta) (vidi Roeger i sar. (2008)) i posebno je pogodan za procenu tipa strukturne politike koje ine jezgro strukturnih fondova intervencija. Model pripada na novoj klasi mikro-osnovana DSGE modela koji se sada iroko koriste u ekonomskoj politike institucije. Model sadri produktivan javnih investicija koji moe da snima povecanje produktivnosti E ECTS od ulaganja u infrastrukturu. Model koristi raznolikost proizvoda okvir predloili Dikit i Stiglitz (1977) i primenjuje Dons (1995) polu-endogenog rasta okvir za eksplicitno modela u osnovi razvoj Ment R & D Endogeni modelovanje istraivanje i razvoj nam omogucava da analiziramo uticaj R & D promovisanje politike na rast i endogenosti ljudskog kapitala akumulacije moe da snima e ESPB politika promovisanja strunog obrazovanja i obuke. Rad je organizovan na sledeci nain. Sledecem odeljku Brie? I razmatra Strukturne i Kohezionih fondova programa i Scal? Transfera ukljueni. Odeljak 3 opisuje one karakteristike modela koji nam omogucavaju da sprovede procenu uticaja? Scal transfera. Rezultati modela zavisi presudno od 1.. pretpostavke o produktivne uticaj dodatnih drutvenog kapitala i 2. o tome kako vetine E ciencies su ected strane investicija u ljudski kapital. Rezultati simulacije i analize osetljivosti u pogledu na ove pretpostavke su razmotreni u odeljku 4. Konano, Odeljak 5 zakljuuje. 2.Strukturni fondovi i kohezioni programa 2007-2013 Za period od 2007 do 2013 , strukturne i programima fondova za koheziju nove drave lanice u iznosu odukupnog budeta od 173,9 milijardi evra ( u 2008 cenama). Ali poto prethodno iskustvo u prethodnim periodima programu su pokazale znaajan kanjenja u isplatama , obino nastavlja do dve godine,predloeni placanja rairila na preko9 godina traje do 2015. Naosnovu placanja pro.les u programiranju cene , pod pretpostavkomin.ation korekciju od 2 odsto godinje, i koristeciCommission.s nominalnog BDP-a projekcije za 2008-15 , moemo izraunati u Tabeli 1.predloenog godinje placanje Pro. Le u pogledu BDP-a za 2007-2015 . Poljima intervencija . Podeljeni su u ve glavne kategorije ( uzdodatnu tehniku pomoc kategorije). . Slika 1

prikazujeraspodeluukupnog budeta za svaku odnovih drava lanica. KaoGure . Emisije, ulaganja u infrastrukturu je dobio najveci deo sredstava , vie od 60 % odukupnog budeta za vecinu NMS , dok su ulaganja u R & D i ljudskog kapitala sudrugi ili treci po veliini kategorija. Poljima intervencije . Pokrivairok spektar politika programa, o kojima su prikazani uprilogu ( Tabela A1 ). 3 Modelling the impact of Structural Funds The model used in this analysis is an extended version of the QUEST III R&D model. The model consists of four regions: the block of new member states, the Euro area and non-Euro area old member states and the rest of the world. This section describes the main channels through which the model captures the impact of the dierent interventions on growth. A more detailed description of the model can be found in Roeger et al. (2008). 3.1 model Model ekonomija je naseljena domacinstva,? Konana i repromaterijala proizvodnju RMS, istraivanje industrije, monetarna i Scal? Vlasti. U nal? Robe sektora RMS? Proizvode di erentiated robe koja se nesavreni zamena za robu proizvedenu u inostranstvu. Zavrni dobro proizvoai kompozitni domacih i uvoznih repromaterijala i tri vrste rada - (male, srednje i visoko-kvalifikovanih). Domacinstva kupiti patenata dizajna proizvodi R & D sektora i dozvolu da repromaterijal proizvodnju RMS?. Srednji sektor se sastoji od monopolistiki konkurentnom RMS koje proizvode intermedijarnih proizvoda iz iznajmljenih kapitala ulaza koricenjem dizajn? licencirani od sektor domacinstava. Proizvodnju novih projekata odvija se u istraivanju laboratorije, koja zapoljava visoko kvalifikovane radne snage i koricenje postojecih zaliha domace i tuih ideja. Tehnoloke promene je modelovan kao povecanje raznih proizvoda u Tradicija Dikit i Stiglitz (1977). Model distinguises dve vrste domacinstava. RST grupa domacinstava? Ima pristup finansijske tritima gde mogu da kupuju i prodaju domacih i stranih sredstava (? vlacama), akumuliraju fiziki kapital koji su zakup na srednji sektora, kao i oni takoe kupuju patente dizajna proizvodi R & D sektora i licencu ih repromaterijala proizvodnju RMS?. Ovi lanovi domacinstva O er srednje i visoko-kvalifikovane radne snage usluga. Drugi deo domacinstava likvidnosti ograniena. Ovih domacinstava ne moe da trguje u finansijski i fizi? Sredstva i troe njihove Dispos5 u stanju primanja svakog perioda. lanovi likvidnosti ograniena domacinstava O er

nekvalifikovane rad usluge samo. Za svaku grupu vetina pretpostavimo da obe vrste domacinstava SUPStruk di erentiated usluge rada na sindikati koji deluju kao plata kreatori u monopolistiki konkurentna trita rada. Sindikata bazen dohodak i distribuiramo ga u jednakim proporcije meu svojim lanovima. Nominalna krutost zarada postavka je uveo pod pretpostavkom da domacinstva suoavaju trokova prilagoavanja za promenu plate. spod cemo opisati u nekim detaljnijestrani ponude modela iA ... Scal strane, koji predstavljajukljune elemente za modeliranjeStrukturni fondovi intervencije. jedan proirenjemodela je ovdeeksplicitno formulacija ljudskog kapitala akumulacije Sledeci Dons (2002) , kako bi se raun zasigniA ... cant deo strukturalni fond ulaganja u razliite ljudske resurse programa. U kalibracijumodela, pratimo literatura dinamikih opte ravnotee modelovanje i podesitekljune stacionarnog stanja odnosa jednake njihovim empirijskim kolegama za svaki region . Dokkalibracijaglavnih stabilnom stanju razmera ( privatne potronje na izlaz, investicije u izlaz, itd) se zasniva na EUROSTAT-a i OECD-a podataka,preostalih strukturnih parametara i varijabli su usvojen oddostupnih procena u empirijskim studije ( videti Ratto i sar (2008). ) ili vezani zajednainemodel.2