POZNO RIMSKO CARSTVO I NJEGOVA PROPAST Srednji vek u zapadnoj Evropi nastaje od dve komponente: 1. rimske 2. varvarske (germanske).

. I jedni i drugi uneli su elemente svoje kulture, ali su Germani bili na niem stupnju razvoja i vie primili od rimske civilizacije nego Rimljani od njih. Germani su primili latinski jezik i kulturu (ak i za obrazovanje). Oni su se tako utopili u rimsku civilizaciju, ali su doneli i uvali svoje tekovine. Rimsko carstvo dolo je u ekonomsku krizu u 3. veku (doba vojnikih careva). To je doba politike nestabilnosti, kada su legije svoje komandante proglaavali za careve, koji su se brzo menjali i kratko vladali. Takva situacija slabila je carstvo na politikom i privrednom planu: - smanjenje broja stanovnitva - opadanje gradskog ivota i privrede ( mnogo su se otrije osetili na zapadu ) - nedostatak radne snage - nazadovanje trgovine i zanatstva - stalni porast latifundija (opte pojave u itavom carstvu, ali je istok pokazao veu otpornost, to je i opredelilo dalji razvoj imperije) Glavno zanimljane bila je poljoprivreda zasnovana na latifundijama. Dovodjeni su robovi, ali je njihov rad postajao sve vie neunosan, pa oni nisu hteli da rade. Stoga se veliki posedi dele, a robovi postaju koloni i dobijaju deo zemlje na obradu, ali su za tu zemlju vezani i ne mogu sa nje da odu. Rim je bio izloen napadima varvara, pa se stoga morao dobro uvati Limes. Na severu Limes je bio du Rajne i Dunava. Rimljani utvrdjuju tu granicu i dre tu brojnu vojsku, to iscrpljuje carstvo, pa drava sve manje garantuje zatitu obinom oveku. Stoga neki Rimljani organizuju privatne vojske (magnati) tzv. bukcelarije, pa oni odlaze na svoje posede i tamo su okrueni svojim odredima i poslugom (kao feudalci u srednjem veku). Sve vie dolazi do izraaja porast privatne vlasti, i za te magnate se radi zatite vezuju mali ljudi. Na odredjen nain zapaa se i pojava naputanja gradova, preseljavanja u sela, to vodi naturalizaciji privrede. Jedan od glavnih prihoda je ubiranje poreza koje vre kurijali, inovnici koji sede u kurijama pojedinih gradova (civitatis) na terenu. Zbog krize se porezi sve tee ubiru, a dravu ne zanima kako e to uiniti, a kurijali su morali ako ne zadovolje cifru da domire iz svoga depa. Oni su obino bili najbogatiji gradjani. Ali zbog krize oni nemaju vie elje da obavljaju tu dunost. Zato rimska drava donosi dekrete kojima kurijale vezuje za dunost i ne dozvoljava im da ostave tu funkciju, pa ta dunost ak postaje nasledna. Zbog napada varvara dolazi do nesigurnosti na putevima. Na moru je bilo puno gusara. To sve rezultira nesigurnost trgovine, pa ona opada i postaje sve vie lokalna. Naroito se trgovalo zanatliskim proizvodima, a zanatstvo opada sa procesom naturalizacije. Novac brzo gubi na vrednosti, ak drava eli neke prihode da dobije u naturi (prihode za ishranu vojske). Opadanjem trgovine zanatlije sve tee prodaju svoje proizvode. Dravi su medjutim potrebni i zanatski proizvodi naroito za vojsku, pa drava donosi dekrete koji zanatlije vezuje za zanatliske kolegije i ak otvara dravne radionice za proizvodnju neophodnih proizvoda (oruje, tekstil obua), i te radionice prodaju dravi tj. tako zanatlije proizvode prodaju dravi i vie nerade za trite. Tako se polako novac iskljuuje iz upotrebe. Privreda se naturalizuje, degenerie se. Srednjevekovna privreda je bila dobrim delom naturalna. Postojale su velike socijalne razlike u dravi. Rob je stvar (res). Dolazi do povremenih socijalnih potresa tj. ustanaka robova od 3. do 5. veka: Galija 3 vek 1

Panonija, Recija i Norik krajem 4. i kroz 5. vek severna Afrika (Africa Romana) u 4. i 5.v, ustanak agonistika / cirkumceliona - Ali svi ovi ustanci se razlikuju od onih raniji, jer su oni bili ne samo socijani ve i verski, religijski (zbog hrianstva koje se polako iri). Postojala je opozicija provincija prema centru. Rim i cela Italija su dugo bili povlaeni, ali krajem carstva svi stanovnici dobijaju rimsko gradjansko pravo.

Za pozno rimsku dravu veliko optereenje bilo je odravanje vojske na rajnsko-dunavskoj granici gde je opasnost od varvara bila najvea. - Rimska vojska je u 4. i 5. veku bila podeljena u nekoliko kategorija: 1. Limitanei trupe koje su bile na Limesu (od ua Rajne u Severno more do ua Dunava u Crno more) i uvale utvrdjenu granicu. Zbog pritiska varvara Limitanei moraju biti sve brojniji. I prema posrednim proraunima Limitanei su bili u 4. i 5. veku najbrojniji i stalno je bilo pod orujem 250 000 peaka i preko 100 000 konjanika. Zbog opasnosti od Germana u 4. i 5. veku mnogi carevi nisu carevali u Rimu, ve su vreme provodili na granici sa svojim trupama, i zato neki gradovi na limesu ili u blizini dobijaju znaaj u poznom carstvu (npr. Sirmijum je jedno vreme bio jedna od 4 prestonice carstva). 2. Vojska u unutranjosti bili zadueni da uvaju unutranji mir, i marirali iz jedne provincije u drugu, da smire potrese i pobune. Ova vojska imala je oko 150 000 peaka i 40 do 50 000 konjanika. 3. Federati (foederata od foedus = savez) vojska saveznika. To su obino bili rimski saveznici, razni germanski narodi koje su Rimljani naseljavali na Limesu ili blizu Limesa. Vodjama tih naroda (reges) Rimljani daju svoje vojne titule, sa zadatkom da uvaju rimsku granicu. Federati su uglavnom bili Germani, ali vremenom su se polako uvlaili i u rimsku vojsku (limitanei i vojsku u unutranjosti), i pojedini talentovani germanski komandanti dospeli su na najvie poloaje u rimskoj vojsci, a ak su neki od njih postali vrhovni komandanti vojske celog Zapadnog Rimskog carstva. Pozno rimsko carstvo su Germani branili od Germana, zato je ono i propalo. - Dva osnovna roda u vojsci bili su: 2. konjica glavna udarna snaga i na njenom elu bio je vrhovni komandant Magister equitum 1. peadija na elu je bio Magister pedinum. - Osnovno zanimanje cara, imperator, znai ustvari komandant vojske. Vojska je glavni oslonac njegove vlasti. - Vojna zvanja dobijaju sve vie na znaaju. Upravnici pojedinih oblasti postaju komandanti vojske tih oblasti (magister militum per Illyricum). Kada su pojedini germanski narodi probili na rimsku teritoriju (kralj Gota zauzeo je Ilirik), Rimljani su im da bi ih pridobili i da bi se odrala rimska vlast davali titule Magister militum per Illyricum.

REFORME DIOKLECIJANA I KONSTANTINA

 Da bi se spaslo carstvo od propasti, dva velika poznorimska cara Dioklecijan (285-305.) i Konstantin (312324. sa Licinijem; 324-337. vlada sam) preduzeli su itav niz reformi u svim oblastima ivota. Pretnje carstvu su bile velike: unutranje i spoljanje (upadi varvara, tj. Germana na Zapadu). Trebalo je spreiti pobune komandanata legija i uvesti novi sistem uprave koji bi spreio raspad upravnog aparata. Carev autoritet bio je pokoleban u doba krize. Zato su reforme inspirisane eljom da se vrhovna vlast uvrsti, ojaa i uzdigne. Stoga se ograniava uticaj senata i tano se utvrdjuju kompetencije odredjenih vladinih organa, kako bi se spreila svaka vea koncentracija vlasti. Civilna-vojna i centralna-provincijska uprava su razgraniene, a vezu izmedju pojedinih upravnih organa predstavljao je sam Car. Neke od ovih reformi su ostavile tragove u politikom i crkvenom ivotu i posle propasti carstva, tj. u srednjem veku. 1. Reforme vrhovne vlasti Dioklecijan: Carstvo je bilo ogromno i prostiralo se od Atlantika do Persijskog zaliva, i od Rajne i Dunava do Sahare. Od obala Mediterana rimska vlast se protezala 300-400 km na sever i jug. Vremenom se pokazalo da je teko upravljati ogromnom dravom iz jednog centra, a zbog negativnog iskustva iz 3. veka elelo se uvesti malo reda u nasledjivanju prestola. Stoga je izvrena podela carstva na 2 dela, kojima vladaju dva avgusta i dva cezara. Avgusti su vrhovni carevi a cezari su njihovi pomonici. Kada umre jedan avgust, ne sme doi do unutranjih borbi ve njega nasledjuje njegov cezar, i tako se smena na prestolu izvodi bezbolno i bez rata. Ovaj sistem vladavine nazvan je tetrarhija. Jedan avgust je upravljao Istonim (Dioklecijan Nikomedija), a drugi Zapadnim delom (Maximilijan Milano) carstva. Jedan cezar je upravljao Istonim (Galerije Sirmijum), a drugi Zapadnim delom (Konstancije Hlor negde u Britaniji) carstva. Istono i zapadno carstvo su se sutinski razlikovali: Istok teritorija helenistike kulture. Privredno (zanati, trgovina itd) i kulturno je razvijeniji od Zapada. Zapad teritorija latinske kulture. Privredno i kulturno zaostaliji, manje urbanizovan i vie poljoprivredni od Istoka. Konstantin je na mestu male grke kolonije Vizantiona, a na strategijski znaajnom mestu (na moreuzu na obali Bosfora) sazidao Konstantinopolj. Zidan je od 324. do 330.g, kada je sveano inaugurisan. Od poetka je zidan kao hrianski centar, sa puno hramova. Kroz grad su prolazila 2 znaajna trgovaka i strategijska puta: 1. put iz Crnog mora kroz Bosfor i Dardanele u Mediteran i obratno. Na obalama Crnog mora bile su grke i rimske kolonije, i tu su stizali karavani iz prostrane Ruske nizije. 2. suvozemni put iz Ilirika u Malu Aziju tj. on je bio veza Evrope i Azije i obratno. Zapadna prestonica bila je Rim. On je bio Paganski grad. Tako je sa dva cara i dva dela carstva uveden makar teorijski red. Konstantin Veliki: Posledica isuvie logino iskombinovanog sistema bili su beskrajni nemiri i graanski ratovi, iz kojih je kaopobedilac izaao Konstntin Veliki, ujedinivi itavo carstvo. Pred kraj ivota on je ponovo izvrio podelu vlasti i dravne teritorije. Odustao je od sistema adopcije, podelivi carstvo lanovima porodice; ali je i vladavina Konstaninovih sinova dovela do tekih i krvnih zapleta.

2. Administativne reforme

 Odvajanje civilne i vojne vlasti 1. Civilna vlast provincije nalazi se u rukama njenog namesnika, vikara 2. Vojna vlast provincije nalazi se u rukama duxa, koji stoji na elu vojske u jednoj ili vie provincija. 3. Pretorijska prefektura je jedini organ vlasti koji je pod Dioklecijanom zadrao obe nadlenosti, ali pod Konstantinom on gubi svoj vojni karakter i postaje isto civilna ustanova. Birokratija Velika centralizacija uprave. U Rimu i Carigradu stvara se centralna birokratija. Car je bio okruen telom koje se naziva consistorium principis. I ovo telo (termin consistorium) e usvojiti hrianska crkva kao veliko dostojanstvo. Consistorium principis sastojao se od vie linosti, sa razliitim zadacima: jedan za finansije, odnosi sa drugim narodima, itd. (kao neka ministarstva). Svaki od teh resora imao je ispod sebe inovnitvo. Pozno rimsko carstvo se birokratizovalo, a njen zadatak je bio da sauva upravni aparat rimske imperije. Car Ovim reformama uloga cara je uzdignuta. Od Dioklecijana drava je dominat, a car je dominus (dominus = gospodar) i ima odredjena boanska svojstva. Njemu se izraava opte potovanje, potinjavanje i moraju se prema njemu ispoljavati neki obredi kao prema boanstvu. Senat Po rimskom pravu izvor zakona bio je senat. Medjutim senat sada samo formalno postoji, a izvor zakona je dominus tj. o svemu je odluivala careva volja. Senat je uestvovao u zakonodavstvu savetima i predlozima kojima je car (ukoliko je to smatrao za dobro) davao zakonsku snagu. Stoga se rimsko pravo 4. i 5. veka svelo samo na carske propise (edikte). Dioklecijan: Prvi put u istoriji sve institucije se unificiraju, to je bio preduslov za autokratiju. Ukinuta je razlika izmedju carskih i senatskih provincija. Sve provincije bile su potinjene caru i morale su da plaaju porez. To je bio kraj i privilegovanom poloaju Italije koja je nekada gospodarila imperijom, a sada je i sama podeljena u provincije i kao svaka druga provincija morala je plaati porez. Vee provincije podeljene su na manje jedinice, pa se broj provincija znatno poveao (u Dioklecijanovo doba bilo ih je oko 100, a u 5. veku preko 120). Dioklecijan je podelio teritoriju carstva u 12 dijaceza ( pred kraj 4. veka njihov broj je porastao na 14). Konstantin Veliki: Pod Konstantinom, carstvo je podeljeno na prefekture diaceza (nekoliko; 12) provincija (vei broj). Obim i broj prefektura se menjao i one su se ustalile krajem 4. veka. Postojale su: I Istona prefektura ( praefectura praetorio per Orientem): Egipatska, Istona, Pontska, Azijska i Zraka dijaceza. Obuhvatale su provincije Egipat sa Libijom, prednju Aziju, Trakiju (istoni deo Balkana) - tri kontinenta. II Ilirska prefektura ( praefektura praetorio per Illyricum): Daka i Makedonska dijaceza. Obuhvatale su srednji deo Balkanskog poluostrva, od Grke ne jugu do Dunava na severu. III Italska Prefektura ( praefectura praetorio Galliarum): Obuhvatala je Apeninsko poluostrvao, severozapadni deo Balkana i severni deo Afrike, sem Egipta i Mauritanije na severozapadu. IV Galija Obuhvatala je Galiju, rimski deo Britanije, Iberijsko poluostrvo i zapadni deo Mauretanije (krajnji zapad Afrike). Prefektura Na elu prefekture bio je prefekt, najznaajnija linost posle cara. Prefekt istoka koji je rezidirao u Carigradu i prefekt Italije bili su najvii dostojanstvenici drave. - Prefekti, medjutim, tee da poveaju svoju mo i stupaju u suparnitvo sa organima centralne uprave. Stoga carska vlast nastoji da obuzda vlast prefekata podiui znaaj vikara i irei kompetencije centralne uprave. 4

- Rim i Carigrad su bili izuzeti iz nadlenosti prefekata pretorija i bili su potinjeni svojim gradskim prefektima. Gradski prefekt bio je najvii predstavnik senata i jedini dravni inovnik koji je nosio graansku rimsku togu, a ne uniformu. Carigradski prefekt zvao se eparh i imao je vodeu ulogu u ivotu prestonice (sudstvo, briga o odravanju reda i mira, snabdevanju, zanatstvu, trgovini i itavom privrednom ivotu grada). Diaceza Na elu diaceze bio je vikar. Ukupno je bilo 40-50 diaceza. Ova podela je znaajna jer ju je kasnija hrianska crkva uglavnom usvojila, s tim to tu diacezom upravlja episkop. Provincija Na elu provincije bio je rektor. Provincije su se sastojale od civitates (gradova), a osnovna administrativna upravna jedinica je grad sa okolinom (municipium). 3. Ekonomsko finansijske reforme Dolazi do propasti ekonomije, jer rimski novac kroz 4. i 5. vek postaje sve bezvredniji, pa natura uzima maha. Ljudi sve vie ele naplatu u naturi. Cene rastu. Da bi se to spreilo Dioklecijan donosi propise kojima on odredjuje cene, pre svega prehrambenih proizvoda (ito, ulje, vino i sl.). Odredjeno je da svaki tzv. iugum (lat.= plug, svaka obradiva povrina) mora imati svoju glavu (caput), tj. svaka obradiva povrina mora imati svog obradjivaa koji ima obaveze prema dravi (snosi poreske trokove ), ali one se sada daju ne u novcu ve sve vie u naturi. Tako se Rimsko carstvo naturalizuje. Opadanje kulture U toku 4. i 5. veka rimljani su se ve dobrim delom varvarizovali. Dolazi do opadanja kulture: knjievnosti (nema velikih pisaca), filozofije, istoriografije (poslednji vredan i veliki istoriar bio je Amijan Marcelin u 4. veku). Pitanje je zato se to deava? Hrianstvo se daje kao odgovor, jer se ono javlja kao novina u duhovnoj sferi. HRIANSTVO U rimskoj dravi se u istonom delu javilo novo versko uenje, hrianstvo koje se proirilo na Zapad. Hrianstvo e dati glavni peat srednjem veku, a ipak je nastalo u antikom svetu. Rimljani su do tada bili politeisti i imali mnogo raznovrsnih boanstava. Kako se rimska drava irila nametala je i svoju religiju i bogove. Rimska opta religija unitavala je lokalnu religiju tj. boanstva pokorenih naroda. U tom irenju relijije na Bliskom istoku, Rimljani su naili na vei otpor, jer su tu iveli stari narodi koji su imali svoje razvijene religije i kulture. Na poseban otpor naili su u Judeji (Palestini) kod Jevreja, koja je imala svoju istoriju i svoju monoteistiku religiju sa 1000 godinjom tradicijom (jehova- prorok Mojsije). Taj otpor jevreja je bio u krvi uguen. U prvom veku nove ere dizali su nekoliko ustanaka, a simbol njihovog najveeg otpora bio je tvrdjava Masada. To je utvrdjenje na bregu koje je dominiralo velikim prostorom. Opirui se vojsci branioci su se povukli u tvrdjavu a Rimljani su je opkolili, i presekli dovod namirnica. U tvrdjavu se povlae i vojnici i civili. U nemogunosti da se vie odupiru, doneli su odluku o kolektivnom samoubistvu, a da se ivi ne predaju. Kockom su izvukli 10 vojnika kpji su ubili sve, a onda jo jednog koji je ubio ostalu devetoricu, a maem na kraju i sebe. Ovakvih primera otpora bilo je vie. Tada su se u rimskom drutvu javljali razliiti propovednici koji su objavljivali dolazak Mesije. Jedan od takvih bio je i Isus iz Nazareta, rodjen u vreme rimskog progona (kada je porodica beala). Rodjen je u Vitlejemu u Palestini. Isus je propovedao celog ivota. Imao je puno pristalica. Zbog velike popularnosti reagovale su dve strane. Jedna su bili zvanini jevrejeski svetenici (fariseji), koji su ga potkazali Rimljanima jer im je bio konkurencija. Drugi su bili sami Rimljani. Oni su odrali sudjenje protiv Isusa koje je vodio Pontije Pilat, 5

namesnik Palestine, i osudio ga je na smrt na krstu. U 33 godini ivota razapet je na Golgoti (i poto se navodno izdavao za cara, stavili su mu venac na glavu, a sa njim su ubijena jo dva razbojnika). Za tri dana je vaskrsao. Ostavio je za sobom uenike, 12 apostola. etvorica uenika piu jevandjelja (Mateja, Marko, Jovan, Luka). On sam nije ostavio nikakve pisane tragove. Po verovanju, on je apostolima dao mo da govore vie stranih jezika da bi ili po svetu, irili veru i propovedali religiju drugim narodima. Ti uenici razlivaju se pre svega na Bliskom istoku, Mediteranu, ali su stigli i na Zapad sve do Italije, a na Istoku apostol Toma stigao je sve do Indije. To je bila i osnovna razlika izmedju hrianstva i judaizma, jer judejska religija je ostala u Judeji, a hrianstvo se irilo. Tako su apostoli sa Istoka stigli i u Rim (kao i neke druge religije npr. islam), ali su naili na otpor rimskke drave, jer su udarili na temelj rimske organizacije. U Rim su stigli i Petar (bio je ribar) i Pavle. Izuzetnu ulogu imao je apostol Pavle. U poetku je bio veliki gonitelj hriana, a posle se preobratio i odigrao vanu ulogu u irenju vere. On je tvorac simbola krsta. Novu religiju su naroito prihvatili nii slojevi, a propovednci su mrzeli bogatae (koji su stekli bogatstvo na neastan nain). Od 60-ih godina 1.v.ne, u vreme cara Nerona, su u izvorima zabeleili prvi progoni hriana (rulja koju narod naziva hrianima). Neron je sam zapalio Rim uz pomo jedne cirkuske igraice i za poar optuio hriane, koji su bili orijentalci pa su se prepoznavali po dugim bradama. Rimljani su hriane smatrali jevrejskom sektom. Medjutim ona nije bila ograniena samo na jevrejski narod, ve je obuhvatala sve narode. Hrianski ideolozi u to vreme stiu u Rim. Medju njima su bili Petar i Pavle. Veruje se da je zatvoreni Petar preobratio straare. On je traio da bude razapet na krstu sa glavom nadole, jer nije zasluio i nije dostojan da bude razapet isto kao i Hrist. U progonima su pomrli i svi ti prvi ideolozi. U poetku je hrianstvo primao samo obian narod, tzv. mali ljudi. Zbog progona oni su se sastajali tajno, nou u peinama i katakombama u ulici Via Appia (ta ulica bila je znaajan put kojim su kretali hodoasnici na putu za Palestinu; u Brindiziju oni su uzimali brodove i putovali u konvojima, zbog gusara, u svetu zemlju Palestinu), gde su crtali svoje simbole. Rimljani su nastojali da ih uhvate na delu dok obavljaju svoje verske obrede. Prvo bi ih hvatali i muili (peenje tela usijanim gvodjem, zakopavanje ivih, razapinjanje na krst), retko su ih odmah ubijali. Jedan od simbola paleohrianstva bila je riba, jer riba ne govori, dakle hriani nisu odavali svoje saveznike, ve su umirali u stranim mukama. Drava je progonila novo uenje jer su se podanici sastajali tajno, odbijali da potuju rimskog cara kao boanstvo, uili da su protiv svakog nasilja, propovedali da je ivot oveka dar boiji, bili protiv ubistva i smrtne kazne i odbijali da slue rimsku vojsku (Germani su pritiskali rimske granice). U novoj veri traila se uteha. Sve kasnije religije nastale su na Istoku. U 1. i 2. veku, na tim prvim skupovima hrianska teoloka nauka jo nije bila izgradjena i nisu bili formirani kanoni. Oni e se formirati tek na Vaseljenskim saborima. Vernici su se upuivali u smeran ivot, ljudi su iznosili svoje probleme i davali savete. Tokom 1. i 2. veka Rimska drava nije stalno progonila hriane, ve samo povremeno, kada bi hriani npr. postali brojniji u nekoj oblasti, kada bi se dogodio neki incident i sl. Poetkom 3. veka bilo ih je manje u odnosu na pagane, ali taj broj je postajao sve vei. Vie progona znaio je samo vei broj hriana.

Dioklecijan (285-305.) Rimsko carstvo je od principata evoluiralo u dominat u vreme Dioklecijana. U 3. veku kada je u Rimskoj dravi nastupila kriza politikog sistema (doba vojnikih careva), sazrela je ideja da se iskoreni novo versko uenje tj. hrianstvo. Egzekutor je bio Dioklecijan. On je preduzeo sistematske progone hriana na Istoku i na Zapadu, nadgledao ih, putovao u provincije i obilazio granice carstva. Puno hrianskih propovednika je stradalo u to vreme, i najvie muenika potie s kraja 3. i po. 4. veka. Crkva je te muenike kasnije najvie kanonizovala. Do kraja 3. veka hrianstvo je prodrlo i u rimsku vojsku i inovniki aparat, pa je Dioklecijan zaduivao vojne komandante da gone hriane, a oni su i sami bili hriani. U Istonom delu carstva Dioklecijanov komandant je bio hrianin, kasnije velikomuenik. Dolo je do razdora u porodici, jer roditelji su npr. bili pagani, a deca hriani. Dioklecijan se povukao sa vlasti u svoju palatu, gde je ostatak ivota gajio kupus. Gaj Galerije Car Gaj Galerije (Romulijana , Gamzigrad ) se istakao u progonima. Pobio je mnogo hriana u Istonom delu carstva. Konstantin Veliki (312-324. sa Licinijem; 324-337. vlada sam) Od Konstantinovog vremena hrianska cerkva izlazi iz ilegale. 313 g. Milanskim ediktom se doputa slobodno ispovedanje hrianske religije. U to vreme je jo uvek bilo vie hriana na Istoku (Palestina, Sirija, Egipat, Mala Azija), a duplo manje na Zapadu. Medjutim hrianstvo polako ulazi u sve pore Rimske drave, ak i na sam carski dvor. Konstantinova majka Jelena bila je hrianka i smatra se da jeona uticala na njega. Po predanju Konstantin Veliki je uoi bitke kod Milvijskog mosta video na nebu krst i uo rei ovim pobedjuj. Posle toga on se preobratio u hrianstvo. Konstantin je uoio da borba protiv hriana iscrpljuje Rimsku dravu i da se pretvara u borbu protiv sopstvenog naroda. Stoga je on poveo prohriansku politiku, stavio je hrianske simbole na svoj novac i titove vojnika. Prema hrianskoj tradiciji Konstantin se prekrstio na samrtnikoj postelji (papa Silvester I), mada to nije sigurno. Hrianska crkva kanonizovala je njega i njegovu majku. Organizacija crkve Hrianska crkva je bila organizovana po crkvenim optinama. Na elu crkvene optine bio je episkop (onaj koji nadgleda svoju pastvu), a postojali su i svetenici i djakoni. Tek se u 4. veku formirala jedinstvena hrianska crkva sa viom hijerarhijom. Organizacija crkve poklapa se sa rimskom dravniom organizacijom. Izgradjuje se i iri verski obredeni ritual, formira se hrianska sluba tzv. liturgija / misa i ona je simbolina, jer svetenik tokom slube hleb i vino pretvara u telo i krv hristovu. Kroz 4. vek pripadnici crkve dobijaju privilegije i bivaju oslobodjeni od plaanja poreza. Ograniavalo se putanje u verski poziv i zato su postojale specijalne dozvole. Hrianski episkopi dobijaju od rimske drave neka civilna prava, kao to su pravo da sude u parnicama (dovoljno je da je samo jedna strana hrianin). Hrianstvu pristupaju i rimska aristokratija i najobrazovaniji rimski krugovi, pre svega neoplatoniari. Tako se hrianska nauka izgradjuje prevashodno kroz 4. vek i to od strane ljudi koji su stekli staro, visoko, antiko i rimsko obrazovanje. Oni formiraju teoloku nauku. Povezuju hriansko uenje sa antikom idealistikom filozofijom, neoplatonizam sa hrianskom religijom. Formiranje crkvenog kanona je jako bitno. U izgradnji teologije odluujuu ulogu su imali tzv. crkveni oci : 7

1. Kliment aleksandrijski na Istoku 2. Origen na Istoku 3. Jeronim (poreklom iz provincije Dalmacije) na Zapadu. On je otiao u Palestinu, vratio se na Zapad i preveo Bibliju na latinski jezik (vulgata). 4. Ambrozije milanski na Zapadu. On je prvi od prvih velikih teologa i po njemu se biblioteka u Milanu zove Ambrozijanska . 5. Blaeni Avgustin na Zapadu. On je dobio antiko filozofsko obrazovanje. Kao mlad bio je paganin, a pod uticajem majke prihvata hrianstvo. Na kraju je obukao monako ruho i postao episkop u gradu Hiponu (sev. Afrika). Pie delo De civitate dei. To je teza o postojanju dve drave. Pomirio je antiku filozofiju sa hrianskim uenjem. Kroz 4. vek hrianstvo je dobilo masovne pristalice, a paganstvo se gubi. Od kraja 4. veka, od vremena Teodosija I hrianstvo postaje dravna religija, a poinje se goniti paganstvo. Hrianska crkva paktira sa rimskom dravom, pa i naputa neka svoja stara, paleohrianska uenja. Na scenu stupaju hrianski teoretiari. Amijan Marcelin je bio poslednji veliki paganski pisac. Teoretiari 4. i po. 5. veka, Avgustin i drugi, opravdavaju smrtne kazne koje donose rimski dravni organi. Jovan Zlatousti, jedan od najveih oratora i tvorac sveane liturgije kae: ...dok smo bili gonjeni, imali smo drvene putire i zlatne svetenike, a sada imamo zlatne putire i drvene svetenike. RAZVOJ HRIANSTVA Rim je u srednjem veku bio sredite crkve na Zapadu. Episkopi grada Rima, rimske pape, su se proglasili naslednicima sv. Petra. Prema uenju papske kurije, apostol Petar je bio prvi Papa i u Rimu mu je posveena glavna bazilika, koja e u srednjem veku biti centar hodoaa. Dolazi do sukoba medju hrianima oko raznih uenja unutar hrianske religije. Najvie se raspravljalo o prirodi Hrista, pa u 4. veku poinju tzv, hristoloke rasprave. Njihovi rodonaelnici su bili sa Istoka. Glavno pitanje da li je Hrist Bog ili ovek: - da li je on sin Boiji, a ovek? - da li je on sin Boiji, a u stvari Bog? Dva glavna uenja: 1. propagira Sv. Atanasije 2. propagira Arije, aleksandrijski prezviter Da bi se ova uenja pomirila 325.g. organizovan je I Vaseljenski sabor u Nikeji (Mala Azija). Na njemu je predsedavao lino car Konstantin Veliki. Razmatrana su razna teoloka i crkvena pitanja razliite prirode, npr. kada treba slaviti Uskrs i sl. Glavni sukob na saboru, bio je sukob sa Arijem. - Arije polazei od monoteistikih shvatanja, odbija da prihvati jednakost Oca i Sina, i stoga ne priznje Hrista za Boga. Hrist je bio samo sin Boiji, ali ne i Bog, a Marija je stoga samo hristorodica, ali ne i bogorodica. Arijeva nauka je osudjena - Atanasijevci su mislili obratno, tj. da je Hrist Bog. Usvojeno je da je Sin jedinosutan Ocu. Rasprave na saboru bile su une. Mevlikijski (Mala Azija) episkop Nikola (kasnije sv. Nikola), bio je poznat po dugim govorima koje je vodio protiv Arija. Ali Arije se svog stava ne odrie, pa mu je Nikola lupio amar. Na saboru pobedjuje uenje Sv. Atanasija. Tako je formulisana dogma, da je sin isto to i otac, tj. sin je jednosutan ocu. Ona sa dopunama II Vaseljenskog sabora u Carigradu 381.g, ini 'simbol vere' hrianske crkve. Ova dogma se kod Atanasijevaca na slubama stalno ponavljala. 8

 Aarijanci ne prihvataju ovu dogmu. Borbe izmedju ove dve struje su trajale tokom celog 4. veka, naroito na Istoku. Borbe se ire i na oblast Mediterana. Misionari naputaju granice carstva, prelaze Dunav i ulaze u tzv. varvarski svet. Oni medju njima, npr. Germanima, propagiraju hrianstvo i veina germanskih naroda je prihvatila hrianstvo u obliku arijanstva. Tako je postojala verska suprotnost izmedju Germana i pravovrernih Rimljana. Poslednji rimski car paganin, bio je Julijan Apostata (otpadnik), koji je pokuao restauraciju paganstva. Kasnije e se na Vaseljenskim saborima raspravljaju se teoloka pitanja i formiraju se hrianska dogma i kanoni na kojima e poivati nova religija. II Vaseljenski sabor bio je u Carigradu 381.g. VII, poslednji Vaseljenski sabor bio je u Carigradu 787.g. Od 4. veka hrianska crkva postaje dravna crkva Rimskog carstva. Krajem 4. veka proglaeno za jedinu dozvoljenu religiju u rimskom carstvu. Tokom vremena formiralo se 5 velikih hrianskih centara, 5 "glava" (5 arhiepiskopija): 1. Jerusalim jerusalimski patrijarh sa jurisdikcijom u Palestini 2. Antijohija jurisdikcija u Siriji 3. Aleksandrija jurisdikcija u severnoj Africi i Egiptu - Ove tri su najstariji tzv. istorijski patrijarsi. hrianstvo je

4. Carigrad carigradski patrijarh sebi u 5. veku uz titulu, dodaje i da je Vaseljenski patrijarh iz celog hrianskog sveta. To mu od druge pol. 5. veka osporava Rim. 5. Rim episkop Rima tj. Rimski papa. Rimski crkveni poglavari su isto pretendovali da imaju duhovnu vlast nad celim carstvom. Tako rimske pape daju sebi za pravo da propovedaju kako treba regulisati hrianska pitanja. Npr. Papa Viktor I (druga pol. 2. veka ) propisuje kada i kako treba slaviti Uskrs. Od druge pol. 5. veka dolazi do prvih nesporazuma carigradskog patrijarha i rimskog pape. Nekada su ti odnosi bili skladni, a nekada krizni. Medjutim crkva je i dalje bila jedinstvena. U 7. veku kada je dolo do stvaranja i irenja islama koji je zahvatio Istok (oblasti istorijskih patrijarha), tri najstarije patrijarije su izgubile mnogo pastve, i u buduim stoleima postale su hrianske oaze u velikom muslimanskom Carstvu. Razvoj monatva Kroz 4. vek noeni hrianskim idealima (smeran ivot, skromnost) pripadnici nove religije, naroito na Bliskom istoku, smatraju da se pravi hrianski ivot nemoe voditi u poronim gradovima, punim nemorala. Mnogi odlaze u pustinjske predele Palestine, Sirije i naroito u Sinajsku pustinju. Tamo ive idioritmiki (skromno), svaki posebno, po peinama i sl. Tako se u 4. veku izdvajaju tzv. pustinjaci, pa e dobiti naziv monasi (monahos= onaj ko ivi sam). U poetku nisu imali odredjena pravila ivota, ali poto ih je bilo sve vie morala su se doneti pravila po kojima e oni iveti. U 4. veku glavni ideolozi tog monakog ivota bili su Sv. Antonije i Sv. Pahonije. Obojica se slau da: - askeza treba da karakterie ivot monaha, - da dan provode u fizikom radu, molitvi i razmiljanju, - da ive od svoga rada, - ako proizvedu viak proizvoda taj viak treba da dele sirotinji - iz njihovog ivota iskljuuje se novac Ipak se Sv. Antonije i Sv. Pahonije razlikuju u nekim stavovima: - Sv. Antonije se zalagao za beskrajno strogu askezu, sa dosta dana kada monah samo pije vodu, to dovodi do umrtvljenja njegovog tela. 9

- Sv. Pahonije je takodje bio za askezu, ali ne tako jaku, jer je smatrao da monasi treba da ive od svoga rada. Oko 360.g. Sv. Vasilije je prvi sastavio pravila monakog ivota. Ona su neka vrsta kompromisa izmedju Sv. Antonija i Sv. Pahonija: - monasi treba da provode dan u askezi, ali treba i da rade i stvaraju dobra od kojih e iveti - ti pustinjaci treba da obavljaju molitvu zajedniki, da zajedniki jedu i u toj zajednici svaki monah treba da dobije svoje zaduenje. To su bile pretee manastirskih pravila. Monasi u 4. veku sa Istoka odlaze na Zapad, ivei po pravilima Sv. Vasilija. U drugoj pol. 6. veka stvara se prvi monaki red na Zapadu. Stvorio ga je Sv. Benedikt iz Nursije, tzv. Benediktinski red. On je napisao tzv. ''Regule Sv. Benedikta'' (Regula Sancti Benedicti). Prvi i glavni lan bio je molitva i rad (ora et labora). Osnivanjem posebnog monakog reda na Zapadu dolazi do udaljavanja monaha sa Istoka i Zapada, mada je Sv. Benedikt uneo dosta toga iz Vasilijevih odredbi. Na Zapadu je Sv. Benedikt postavio temelje monake organizacije kasnije. Stvaraju se razne varijante ovog reda, ali i nove: franjevci, dominikanci, jezuiti. Cilj monaha sa Zapada jeste da ivi asketski i da ide medju ljude. Zato Sv. Dominik stvara monahe propovednike, koji idu okolo i propovedaju. Na Istoku nisu dugo stvarani monaki redovi. U biti ovih monaha bio je odlazak od ljudi, u samou. Letopisi, hronike, anali Nema hrianske liturgije bez pismenosti, pa su monasi u srednjem veku morali biti pismeni. Oni postaju najpismeniji i najobrazovaniji ljudi svoga vremena, a esto i jedini pismeni. Oni prepisuju jevandjelja i spise, to vodi postepeno do toga da oni postaju autori i drugih dela, poinju da vode letopise i anale. Anali Podaci u analima su esto nepovezani, ali su dragoceni poto drugih izvora nema. To su kratki, saeti opisi. Anali srednjeg veka obino nastaju iz uskrnjih tablica (tabulae paschales). Tada nije postojao kalendar, ve monasi u tablice upisuju ta se dogodilo odredjene godine. Zavisno od Uskrsa znalo se kada su ostali praznici (ponekad uz praznik dodaju i ta se zbilo). Hronike Monasi u manastirima poinju da neguju neku vrstu istoriografije. Poinju da piu hronike. Prva svetska hronika, nastala je na Istoku i pie je Eusebije iz Cezareje. Ve u 4 v. hronike su bile svojevrsna svetska istorija, i to istorija hrianskog sveta, sa hrianskog stanovita, koja uvek poinje od stvaranja sveta. Ti poeci svetskih hronika su isti i nemaju nikakvu istorijsku vrednost, jer ih svi prepisuju jedni od drugih. Ali kako hronika ide blie pievom vremenu, ona postaje i dragoceniji izvor. U manastirima poinju da se neguju i lokalne hronike: hronike manastira, oblasti, kraljevstva. Za razliku od anala, hronike imaju unutranju logiku vezu (povezuju dogadjaje), pa su stoga bolje od anala. U ranom srednjem veku manastiri su bili jedini kulturni centri. To je bitno za period posle Carstva, kada je formirano dosta varvarskih kraljevina. Ali hrianska crkva e i tada ostati sila. Ona e ostati glavni uvar i centar pismenosti i intelektualne batine, koji prepisuje i antika dela. Hrianska crkva i Rimska imperija srasli su u celinu. Papa je ve u 4. veku bio linost sa znaajnom ulogom u Carstvu. U 5. veku kada su poele invazije varvara, pape e predvoditi delegacije Carstva koje su ile na pregovore sa varvarima (npr. papa Lav I sa kraljem Huna).

10

 Rimsko carstvo se potpuno preobrazilo, na svim nivoima, pre nego to je politiki propalo 476.g. U privredi, drutvu, kulturi i veri, udaljava se od prethodnog carstva. Tako preobraeno je propalo 476.g, pod naletom varvara.

GALI KELTI Rimljani sve vie utvrdjuju limes. Iza limesa su iveli varvari: Germani, Kelti, Sloveni. Kelt-Iberi su iveli na Pirinejskom poluostrvu, Helveti u vajcarskoj, Kelti na Britanskim ostrvima. Najvea skupina Kelta bila je u Galiji i Britaniji. Najdragoceniji izvori o Galiji su arheoloki podaci i rimski pisani izvori koji potiu od Julija Cezara Komentari o Galskom ratu (Comentarii de bello gallico). Julije Cezar je sredinom 1.v.pne. stigao u Galiju, gde su se medjusobno borila keltska plemena. Oni nisu imali dravu u rimskom smislu. Pleme Hedui su pozvali Rim, a Sekvanci su pozvali Germane. Rim je iskoristio priliku da Galiju osvoji za sebe. Cezar je u svom delu opisao ove dogadjaje, u kojima je sam uestvovao. Kelti u Galiji Oni se medjusobno razlikuju po drutvenom poloaju: 1. equites/vitezovi/konjanici via klasa 2. plebs/peadija nia klasa 3. tzv. ambakti poluslobodni, poloaj slian ropskom Bavili su se zemljoradnjom i stoarstvom. Imali su pagansku religiju, svetilita i svetenike, tzv. druide, koji su u drutvu imali znaajnu ulogu. Nemaju jedinstvenu dravu, ve su iveli po plemenima. Nisu imali gradove u rimskom smislu, ali Cezar pominje Oppida utvrdjenja. U njima je bilo nepoljoprivrednih zanimanja, okupljao se svet iz okoline i razmenjivao dobra. Oppida se stvaraju oko svetilita. To su bili centri privrednog, drutvenog i religijskog ivota. Cezar je pomogao Heduima u borbi protiv Sekvanaca i tako doao u dodir sa Germanima. Rim je potinio Galiju i u narednim stoleima to je bila romanizovana rimska provincija: Rim je doneo svoje institucije, uveo svoje pravo, jezik, doveli svoju vojsku itd. U poznom Rimskom carstvu i u ranom srednjem veku tamo su ostali samo ostaci stare keltske tradicije. Kelti u Britaniji Britanija je i u rimsko doba i u srednjem veku bila najudaljenija zemlja na zapadu, na kraju sveta. Zvali su je Kalajna ostrva zbog leita kalajne rude. Tamo je ivelo pleme Brita.

11

 Iz Galije Cezar je preao Laman sa legijama i 55.g.pne poeo osvajati Britaniju. Zadrao se kratko i vratio se. 54.g.pne ponovio je pohod i osvojio je jugoistoni deo Britanije. Ovaj uspeh je u Rimu izazvao ushienje i Cezar je proslavio trijumf. Cezar je opisao i ta je video u Britaniji: tamo je zatekao plemensko drutvo. Kelti su tamo iveli po klanovima iji je osnov bila krvna veza. Matrijarhat je bio jak, ene su bile na elu pojedinih plemena i ak su i titulu kralja nosile ene. Bio je razvijen i obiaj poliandrije (vie mueva, a oni braa). Stanovnitvo se dosta bavilo stoarstvom i gajilo goveda, ovce, svinje. 55. i 54.g.pne Cezarova osvajanja su uspostavila granicu koja je oko 100 godina bila netaknuta. 43.g.ne car Klaudije je proirio osvajanja u Britaniji. Pomerio je granicu znatno na sever i obuhvatio je i srednju Englesku i ona je ula u sastav Rimskog Carstva . 60-ih godina 1.v. izbio je keltski ustanak, koji je predvodila keltska kraljica Boudika, ali jeustanak uguen. U vreme Hadrijana Rimljani su izmom gazili sve to se opiralo. Granica je ila do kotske, to je bio i najvei domet osvajanja. Oslonac Rimske vlasti u Britaniji su bile rimske trupe. Te trupe su logorovale (logor castrum), a oko logora dolazilo je stanovnitvo da rimskoj vojsci prodaje zanatlijske i poljoprivredne proizvode. Tako su se oko logora formirali prvi gradovi, koji e posle prei i u srednji vek. Od latinskog naziva castrum dolazi ester (npr. Manester i sl. ). Rimski trgovci s kopna i inovnici nisu toliko dosezali dotle kao u Galiji, a proces romanizacije je bio slabiji. Kelti su sauvali svoj jezik (npr. Velki. Tokom celog srednjeg veka). U 4. veku Rim je bio u nevoljama zbog germanskih osvajanja, pa je povukao trupe iz Britanije. 405.g. glavni komandant Zapadnog rimskog carstva Stilihon je povukao rimske trupe iz Britanije da brani Italiju od Germana. U 5. veku deava se keltski preporod u Britaniji. Keltsko drutvo se obnovilo, i Kelti, srazmerno miroljubivi, ili su u pravcu stvaranja svoje drave, posebno Irska koja je bila skoro netaknuta od Rimljana. U 6. veku dolaze, prvo pljakaju, pa se posle i naseljavaju Angli, Sasi, Jiti, Frizi, germanska plemena. Kelti su pruali vrlo jak otpor, ali su na kraju podlegli. Keltske naseobine bile su u planinama, naroito u Velsu. Deo Kelta pobegao je na kopno, nastanili su Armoriku, dananju Bretanju, doneli svoj jezik, i tokom celog srednjeg veka Bretanja ima svoj, ne-francuski jezik. Prinejsko poluostrvo Tu od poetka 5. veka prodiru germanski narodi, Vandali i Vizigoti. Oni su fiziki unitili Kelte. Srednji vek Kelti su tako imali neveliku ulogu u srednjem veku, ali njihova komponenta ipak postoji. SEOBA NARODA Poela je u prvoj pol. 4. veka i trajala je do druge pol. 6. veka. Neki istoriari smatraju da je seoba trajala do 8/9. veka, kada su se Madjari doselili u Panoniju. To je proces tokom koga su brojni germanski narodi nadirali u Rimsko carstvo, dok su se Sloveni sruili u Istoni deo carstva. Znaajno za seobu bilo je to to su se narodi kretali samo sa severa na jug i samo sa istoka na zapad, nikako obratno. Samo su se narodi iz Azije (Huni, Avari) selili u Evropu, a ne obratno. Oni su prorli kroz Vrata naroda koja se nalaze izmedju Kaspisjkog jezera i Urala.

12

GERMANI Mnogo znaajniji od Kelta. iveli su severno i istono od Rajne, na prostranoj teritoriji do Visle. To je bila provincija Germanija. Ona je imala nejedinstvenu teritoriju i nejedinstven narod. Poznorimski i rano srednjevekovni pisci obavetavaju: - na donjoj Rajni i obalama Severnog mora iveli su Angli, Sasi, Jiti, Frizi - ostrva na Severnom moru i junu Skandinaviju naseljavali su Gauti i Svioni - srednju Rajnu naseljavali su Hermunduri, Markomani i Langobardi - junije od njih iveli su Kimbri, Tevetonci, Bastarni Germani se dele na : 1. Istone Goti, Vandali, Burgundi 2. Zapadne Svevi, Gepidi, Angli, Sasi, Jiti, Frizi, Gauti, Svioni, Hermunduri, Markomani, Langobardi, Kimbri, Tevtonci i Bastarni Vesti o Germanima poinju da se pojavljuju rano, ali su fragmentarne: - 325.g.pne Tevtonci su pomenuti na ilibarskoj obali. - oko 180.g.pne Bastarni su se spustili na donji Dunav, prema rimskoj granici. - 104/105.g.pne. Kimbri i Tevtonci zapretili su da kroz alpske klance udju u severnu Italiju, ali ih je konzul Marije odbacio. Cezar se sukobio sa Svevima, iji je kralj bio Ariovist. Tako je ostavio podatke o Germanima, a najvie o Svevima. Germani se nisu trudili oko poljoprivrede. Svake godine menjali su stanite i obradive povrine. Najvie su se hranili mesom i mlekom, a stoarstvo je bilo glavno zanimanje. Ratom su se bavili kao privrednim zanimanjem, pa rano vebaju mladie u oruju, pa ih vode u rat po plen koji dele i menjaju po nekim svojim principima. Za vreme Oktavijana Avgusta rimljani su preli preko Rajne, zauzeli deo Germanije i osnovaili provinciju Germaniju. 9.g.ne Germani su upravnika provincije Vara, sa tri legije, uvukli u klopku u Teutoburkoj umi i sve ih unitili. U oblastima iza Rajne, Rim je drao vlast u 1.v.ne. Germani se polako sve vie pribliavaju granicama.

13

 Tacit pie delo Germania, 150 godina posle Cezara, jer da bi Rim mogao da se nosi sa Germanima, morao ih je i poznavati. Pisao je o Germanima da menjaju stanita i obradive povrine svake 3 godine i da su se vie bavili poljoprivredom. Hranili su se mesom i mlakom i bavili stoarstvom. Pojedini reges (plamenske stareine) imali su svoje druine sa kojima su ili u rat radi plena. Kue su im bile male, sela razbacana, bili su gostoljubivi sa putnicima (gostoljubivost je odlika primitivnih naroda!). Opisuje moralna shvatanja. Daje taan razmetaj germanskih naroda koji su, potencijalni protivnici Rimskog carstva. Politika organizacija imali su jaku skuptinu, gde dolaze punoletni, naoruani mukarci i tu se iznose razni predlozi, razliitog karaktera. agor je znaio odbijanje, a lupanje o oruje odobravanje. Principes / prvaci pripremali su predloge.

Germani su u vreme Cezara i Tacita jo uvek imali rodovsko uredjenje, bez drave u rimskom smislu, bili su nejedinstveni i iveli su po plemenima gde je krvna veza bila jaka. Glavna zanimanja bila su im lov, ribolov, rat, stoarstvo i u manjoj meri poljoprivreda. Nisu svi Germani bili na istom stupnju razvoja: - narodi koji su iveli blie limesu, stupali su u vojsku (prvo kao federati), trgovali sa Rimljanima, Rimljani su u Germaniji podizali gradove, novac je stigao i tamo gde rimska noga nije, a trgovina je bila jaka. - narodi koji su iveli daleko na severu i istoku, npr. Hauci, nisu znali ni za obradu zemlje, ni za pripitomljene ivotinje, ve su iveli od lova i ribolova. U drugoj pol. 2.v. dolazi do bliih kontakata rimskog i germanskog sveta, a neki Germani su se ve spustili do limesa. To su bili Markomani, pa je 165-180.g. izbio markomanski rat. Tadanji car Marko Aurelije, nije bio u Rimu, ve na granici. Kroz itav 3. i 4.vek i njegovi naslednici su stalno na granici, i poinju direktne borbe. U vreme Avgusta Rim je bio u ofanzivi i napadao je germansku teritoriju, dok su u 3. i 4. veku Germani u ofanzivi, i ele da provale u Rimsko carstvo.

14

GOTI Izvori Za istoriju Gota znaajni su Kasiodor, Jordanes, Pavle Oroz i Izidor Seviljski. Kasiodor bio je u slubi ostrogotskog kralja Teodoriha i hteo je da proslavi rod Amala. Njegovo delo nije sauvano, ali su fragmenti sauvani u Jordanesovoj istoriji. Jordanes bio je u rodovskoj vezi sa ostrogotskom vladarskom porodicom Amala. Bio je notar ostrogotskom vladaru, a onda je preao u slubu crkve i postao episkop u Krotonu (Kalabrija), i iveo u Italiji. Vie je bio za Ostrogote nego za Vizigote. Pie: 1. De origine actibusque Getarum, delo se sastojalo iz 12 knjiga, o poreklu i delima Gota. Sluio se dosta Kasiodorovim delom. 2. De regnorum et temporum successiorum, legende i injenice. To je kratka istorija sveta koja lii na hriansku hroniku, a dopire do 522.g., bez uzora. Pavle Oroz iveo je u 5. veku, i bio je savremenik Gota i njihovog kretanja. Iz panije je 414.g preao u severnu Afriku i upoznao Blaenog Avgustina i Jeronima. kolovao se i obrazovao za borbu protiv jeretika (u 4. i 5. veku mnogo jeretika). 418.g napisao je svoje uveno delo Istorija protiv pagana (Historiarum aoversus paganum libres VII). Delo poinje od stvaranja sveta i zavrava se 410.g, padom Rima. Pria kako hriani nisu krivi za propast Rima i kako nisu krivi za ono to su Goti uinili Rimljanima, i u tom kontestu i pria o samim Gotima. Izidor Seviljski (560-636.) iveo je u drugoj polovini 6. i poetkom 7. veka. 603.g. postao je nadbiskup Sevilje. U svojim delima on se oslanjao na veliki autoritet Blaenog Avgustina. Antiki obrazovan, poznavao je stare antike pisce i koristio ono to je pogodovalo Hrianima: 1.Etimologije (Origine seu ethimologiarum libri nove) i Enciklopedije najznaajnije delo koje objanjava razne pojmove sa hrianskog stanovnita, neke legendarno. Zbog ovog dela korien je tokom celog sr. veka. 2. O prirodi stvari (De rerum natura) zbornik fiziko-geografsko-astronomskih pojmova. 3. Istorijska dela su: Hronika (hriansko stanovite) Delo o uvenim ljudima tj. De viris illustribus (uveni hriani) 4. Historia Gothorum, vandalorum et Svevorum najznaajnije delo , jer izlae istoriju ovih germanskih naroda po vladavini njihovih vladara. Posebno je znaajno za vladavinu Gota u paniji. Isto je znaajno i to je koristio stare pisce koji nisu sauvani ve su ostali fragmenti.

15

O Gotima Pripradaju istonim Germanima. Postojbina im je bila na severu Evrope, Nemaka, Poljska, ostrva Gottland, juna Skandinavija, donji tok Visle. U drugoj pol. 2. veka poinju da se kreu prema jugo - istoku i dolaze do obala Crnog mora. Po rimskim piscima dok su bili na severu nema podataka, a podrobniji podaci su iz 3. i od 4. veka. Tokom puta podelili su se na one koji su ili: 1. zapadno Vizigoti 2. istono Ostrogoti Goti se kreu na jugoistok, prelaze Prut, Dnjepar i Dnjestar i dolaze do Crnog mora. Razmestili su se u zaledju Crnog mora, gde su zatekli kultivisaniji kraj od svoje postojbine. Klima je bila toplija, a zemljoradnja razvijenija. Taj kraj je ustvari bio itnica antikog sveta, tu su prvo bile grke, a zatim rimske kolonije. Dotle su dolazili karavani iz ruske nizije. Tu su iveli Sarmati i Skiti, a Goti su ih pokorili. Takodje su pokorili i azijske narode Bastarna i Alana. Tu su iveli kroz 3. vek i odravali veze sa Rimom. Kada su se pribliili granici na Dunavu, Rim im je ustupio Dakiju. 337.g. sklopili su ugovor sa Konstantinom i dobili status rimskih federata. Konstantinu je bila potrebna vojska, pa su mu Goti obeali 40 000 vojnika. Prodor Huna 70-ih godina 4. veka kroz Vrata naroda prodiru Huni, toliko surov narod da su Goti u odnosu na njih bili blagi. Huni su unitavali sve pred sobom. Po Amijanu Marcelinu Huni su opisivani kao dvonoge ivotinje. Prvi na udaru su im bili Ostrogoti koji su im se 375.g. suprotstavili, ali su Huni pobedili, a umro je i Hermonarh (ostrogotski kralj). Najvei deo Gota je pokoren i ukljuen u hunski plemenski savez i Huni su ih poveli sa sobom. Vizigoti u Vizantiji Da ih ista sudbina ne bi snala, Vizigoti su molili istonorimskog cara Valensa da im dozvoli da predju Dunav, kako bi se sklonili od Huna. Car im je udovoljio, jer je raunao da e naseljavanjem uvati granicu Dunava. 376.g. Vizigoti su preli Dunav i naselili se najvie u Meziji Inferior (Bugarska i susedni krajevi). Tu su bili naseljeni pod uslovom da predaju oruje. Tako su se Vizigoti nali u organizovanoj dravi, u kojoj nisu iveli slobodno i teko podnosili vlast rimskog cara. Rimski inovnici su ih izrabljivali (prodavali im skupo namirnice i sl.). Tako su oni 378.g. digli ustanak protiv Rima, a na njegovoj teritoriji. Unitavali su sve rimsko, a napadali po Trakiji i Meziji (blizu Carigrada). Car Valens je skupio vojsku i krenuo da ugui ustanak. Dolo je 378.g. do bitke kod Jedrena (stari Hadrianopolis) u kojoj su Goti satrli Rimljane, upali u carev logor i zaklali Valensa. Od 378. do 382.g. nastavili su da haraju Rimskim carstvom tj. Balkanskim poluostrvom, do Egejskog mora. Zauzeli su najvei deo istonog dela Balkanskog poluostrva i tako presekli kopnenu vezu izmedju Rima i Carigrada. 379.g. car Teodosije I (profesionalni vojnik i diplomata) imao je kao primarni zadatak reavanje gotskog pitanja. On nije mogao da ih izbaci iz carstva, pa je poeo da pregovara sa njima. Za to vreme zauzet je Ilirik. 382.g. Teodosije I je sklopio sa Gotima ugovor, po kome ostaju na teritoriji carstva, na Balkanskom poluostrvu, a za uzvrat oni formalno priznaju vrhovnu rimsku vlast. Njihov kralj primio je visoku vojnu rimsku titulu i dobili su autonomiju na Balkanu, a Rim se nije mogao meati. ak je gotski kralj Alarih bio na dvoru Teodosija i uestvovao u pohodima. Goti su potovali ovj ugovor od 382. do 395.g, dok je Teodosije I bio iv. Teodosija su nasledili njegovi sinovi, Arkadije na Istoku i mladji Honorije na Zapadu. Kada je Teodosije umro Arkadije je imao 15, a Honorije 11 godina.

16

Pokrtavanje Gota U medjuvremenu Goti su hristijanizirani (stari antiki Rim se nije trudio da svoje tekovine prenosi paganima). Misionari u 4. veku prelaze Rajnu i Dunav i medju Germanima propovedaju hrianstvo. Medjutim Goti su hrianstvo primili u arijanskom obliku, jer je u doba arijanske prevlasti otpoelo njihovo pokrtavanje. Prilikom ovih pregovora o pokrtavanju postojala je i suprotnost u veri, jer su Rimljani bili pravoverni. Jedan zarobljeni Got, Ulufila, iz Male Azije hristijaniziran je i u 4. veku prevodio je Bibliju na gotski jezik, a zatim je rukopoloen za episkopa od arijanca Eusevija i postao episkop Gothorum. Jo dugo posle propasti arijanstva u Vizantiji, veina germanskih plemena drala se arijanske veroispovesti. Vizigoti u Italiji U poslednjoj deceniji 4. veka pomeraju se na zapad ka granicama Italije. To stvara paniku. 401.g. Alarih je proao oblast Trsta i uao u Italiju. 402.g. razorio je veliki rimski grad Akvileju preko koga je vodio najvaniji put za Ilirki (Emona, Siscia). Razaranje Akvileje znaajno je, jer su se stanovnici sklonili na ostrva gde je posle nikla Venecija.

405.g. sa severa nadiru razna germanska plemena, iji je vodja bio Radagajs. Glavni komandant vojske Zapadnog rimskog carstva bio je Stilihon (germanskog porekla), a rimska vojska je veim delom bila varvarska i germanizovana. Tako su se Germani branili od Germana. Zbog ove navale, Stilihon je 405.g. povukao rimske trupe iz Britanije i pregovarao sa Alarihom. Na kraju je uspeo i sklopili su tajni dogovor po kome je Rim dao Alarihu na otkup, a on je zaustavio vojsku ali se nije povlaio (ostao je u zapadnom delu Balkanskog poluostrva). U medjuvremenu zbog opasnosti od varvara stari rimski senatski krugovi okrivili su Stilihona. Nisu mu verovali, jer je bio German, i sklopili su zaveru protiv njega. Stilihon je otkrio zaveru, pobegao sa porodicom u Ravenu i zatvorio se u crkvu (crkva je od 5. veka bila mesto azila). Zaverenici su 408.g. upali u crkvu i ubili ga. Alarihov napad na Rim Alarih je pokrenuo trupe, uao u Italiju i unitio sve. Prvo je harao po severnoj Italiji, a zatim je zaokretao ka jugu jer mu je cilj bio Rim. Senatorski krugovi napravili su delegaciju za pregovore jer su shvatili da je velika tragedija da Alarih upadne u Rim. Alarih je smatrao da ukoliko je trava gua, bolje se kosi. Zadravao se i prezimio u srednjoj Italiji, a zatim se spustio junije, zauzeo Ostiju (pristanite kod Rima) i spreio dovod namirnica u Rim. Opet je dolo do poslanstva, ali njegovi uslovi bili su veliki: traio je svo srebro i zlato, otkup, danak, a njima ostavlja ivot. 410.g. sledei Via Solaria (put soli koji ide iz Rima na Jadransku obalu i dovodi so u Rim) upali su u Rim kroz severnu kapiju. To je bila jedna od najveih pustoi, jer Rim je bio Urbs eterna (veiti grad) i nikad na njegovu teritoriji nije doao neprijatelj. Tri dana je radio ta je hteo: ubijao, palio, pljakao. Neki su ak pobegli i krili se u vodovodu. Sruili su Forum Romanum, opljakali carske palate, zarobili Teodosijevu erku Placidiju. Car Honorije je bio u Milanu, a pad Rima doekao je u Raveni (?), jer su drugi vodili dravne poslove, a on se zabavljao borbom petlova. Petao se zvao Rom i kad mu je javljeno da je pao Rim, mislio je na petla, pa se rastuio. Paganski pisci osudjivali su pljaku Rima i bili su pesimisti ka budunosti. Hrianski pisci, npr. Avgustin Blaeni, u 4. i 5. veku mislili su drugaije. On nije odobravao zloine u Rimu , ali je smatrao da je to kazna Rimu za njegove grehe (paganske i zloine hriana). Blaeni Avgustin propagirao je dve drave: ovozemaljsku i boiju (crkva gde vlada pravda). Prodiranje dalje na jug Italije Po pljakanju Rima, on ih vie nije zanimao. Tako dolazi do novih osvajanja u junoj Italiji. Kroz junu Italiju Vizigoti su nosili plen i vodili zarobljenike (senatore i ene). 17

 Alarih je hteo da krene na Siciliju, pa na severnu Afriku. Smrt Alariha (395-410.) Medjutim Alarih je umro kao relativno mlad ovek u junoj Italiji. Goti su ga oplakali, a najvea briga bila je gde da ga sahrane, a da Rimljani ne oskrnave grob. Tako su skrenuli tok reke, doveli senatore da u koritu reke iskopaju tok, a zatim ih pobili. Spustili su koveg i vratili reku. Grob je bio ispod vode i na taj nain dobro zatien, a postojalo je i gotsko staro verovanje da e voda proneti slavu svetu. Poto su bili arijanci (hriani) muilo ih je jedino to je Alarih umro sa 33 godine, isto kad i Hrist, pa su se bojali da to nije kazna za zlodela. Ataulf (410-415.) Vizigoti su u junoj Italiji za kralja izabrali Ataulfa, Alarihovog rodjaka. On je oko 2 godine ostao u Italiji (410-412), pustoio i pljaka po junoj Italiji. Onda je promenio odluku pokojnog Alariha da svoje Gote prebaci na Siciliju, pa u severnu Afriku brodovima. Goti nisu imali flotu. Reio je da se izvlai iz Italije i da ide dalje na zapad kroz Rimsko carstvo i pljaka provincije u kojima nisu bili. Doao je u severnu Italiju, i odatle nije krenuo na istok na Balkan gde je bilo Vizigota, ve je skrenuo na zapad i uao u junu Galiju (Provansa /Akvitanija). U Galiji on je bio dvolian. as je pljakao rimsko stanovnitvo, a as se izdavao za rimskog prijatelja. Pavle Oroz kae da je Ataulf hteo sruiti Rimsko carstvo i umesto njega stvoriti veliko gotsko carstvo (Gothia), ali videi da su njegovi Goti neobuzdani varvari koji nepotuju zakon, a bez zakona nema ni drave, shvatio je da nemoe zameniti Rimsko carstvo i poeo saradjivati sa Rimom. Osvojili su veliki rimski grad Narbonu, i tu se Ataulf uz sav rimski ceremonijal venao sa Placidijom Honorijevom sestrom, koju je vukao za sobom kao zarobljenicu. Tako je postao carev zet. Ataulf je poeo da prodire i na Pirinejsko poluostrvo. Tu su bili Vandali koji su harali po paniji. Rim nije mogao nita Vandalima i stoga je gurao Gote iz june Galije na jug protiv Vandala. On je poeo osvajati delove panije, ali ih nije preputao Rimu ve ih ostavljao sebi. U Barseloni je ubijen, verovatno od strane Gota, koji su mislili da saradjuje sa rimskim carem jer je oenio carevu sestru. Valija (415-418.) Novoizabrani kralj Valija vratio je Placidiju njenom bratu Honoriju, i nastavio da ratuje u paniji protiv Vandala. Rat je bio tako krvav da Vandali nisu mogli da opstanu tu, ve su otili dalje. U medjuvremenu i Valija je hteo saradnju i car mu je zvanino 419.g. ustupio junu Galiju, gde su Vizigoti osnovali svoju dravu, poznatu pod imenom Tolosanska kraljevina sa prestonicom u Tolosi (Tuluzu). Odnos Rimljana i Gota Rimljani i Goti su tako sklopili sporazum, i Rim je prepustio deo teritorije jer ih nisu mogli izbaciti. Titula gotskog kralja glasila je Magister militum. Rimsko stanovnitvo bavilo se mirnodopskim zanimanjima kao to su poljoprivreda, stoarstvo i zanatstvo. Goti su bili vojnici razmetani po domovima Rimljana i od svakog domainstva dobijali su 1/3 zemlje. Praktino su bili gospodari, a rimski stanovnici pokoreni podanici, pogotovu sto su Goti vremenom prisvojili 2/3 zemlje sebi, ostavljajui Rimljanima 1/3. Rimsko stanovnitvo teko je podnosilo jaram Gota. Hrianska crkva bila je jako neraspoloena. Rimsko stanovnitvo je bilo pravoverno (Hrist je sin boiji i bog), a Goti su zastupali arijansko uenje (Hrist je samo sin boiji i ovek). Sukob Gota i Franaka Krajem 5. i po. 6 veka zaotrila se situacija. Franci su oko Loare stvorili svju dravu i 496.g. primili hrianstvo u pravovernom obliku i sa severa pritiskali gotsku kraljevinu. Rimsko stanovnitvo i hrianska crkva bili su na strani Franaka. 507-510.g. franaki kralj Hlodoveh poveo je rat protiv gotskog kralja, u kome ga je hrianska crkva pomagala. Hlodoveh je zauzeo celu kraljevinu i unitio je. 18

 Od 419. do 510.g. postojala je gotska Tolosanska kraljevina. Goti na Pirinejskom poluostrvu Vizigoti su kroz 5. vek zauzeli celo Pirinejsko poluostrvo, njihova drava ostala je na Pirinejskom poluostrvu i njihova prava sedelaka istorija je na Pirinejskom poluostrvu. Tu su vladali od prve pol. 5. veka kada su poeli da ga zauzimaju, do prve pol. 8. veka, ukupno oko 300 godina. I u ovoj dravi su se u poetku jasno oseala dva elementa: 1. Goti vladaju i vojnici su; bili su arijanci 2. Rimljani sa mirnodopskim zanimanjima; bili su pravoverni, sa jakom i izgradjenom crkvenom organizacijom.

Zakonici vizigotskih kraljeva Rimljani su se oslanjali na staro rimsko pravo, a Goti na strao gotsko obiajno pravo. Zakonici 6. i 7. veka bili su izvor za poznavanje unutranjih prilika u gotskoj dravi. Jo u Tolosanskoj kraljevini, u vreme kralja Eurika (466-484.) izvrena je kodifikacija prava i izdat Pravni zbornik na osnovu koga se vladalo. Taj zbornik zvao se Lex Romana Visigothorum. Eurik je prvi objavio da je njegova drava potpuno nezavisbna u odnosu na Rimsko carstvo. Eurikov naslednik Alarih II (484-507.) napisao je dopune ovog zbornika, Brevium Alarichi. U paniji prvi zakonici gotskih kraljeva takodje pravno razlikuju 2 elementa. Medjutim situacija se polako menja. Poto je rimska kultura bila jako velika, posotojala je opasnost od asimilacije. Goti su usvajali latinski jezik, kolovali decu na latinskom i usvajali rimsku kulturu. 587.g. Vizigoti su napustili arijanstvo i primili pravoverno hrianstvo i tako su uklopljeni u crkvenu organizaciju. Razlika izmedju Gota i Rimljana se tako polako gubi. Tokom vremena oni su se utopili u veliku rimsku kulturu. Zakonici iz sredine 7. veka ne prave razliku izmedju Gota i Rimljana. Kraj Vizigotske drave Vizigotska drava je ostala jedinstvena do druge pol. 7. veka. Feudalnih odnosa jo nije bilo. Goti su na kraju prihvatili sve velike tekovine rimske kulture, prava i civilizacije. Drava je poivala na rimskim institucijama, dodue izmenjenim. U medjuvremenu u blizini vizigotske panije rodila se mona sila, Arabljansko carstvo. Njegov osniva, kao i osniva islama bio je Muhamed (umro 632.g). Tako se u 7. veku stvara velika muslimanska imperija, Arabija, koja je obuhvatala Bliski Istok do Persijskog zaliva i celu severnu Afriku (jer su afriki narodi Berberi islamizirani). Medjutim dolo je do borbe za vlast u vladarskoj dinastiji, i pojedini delovi panije poeli su se ponaati kao samostalni. Vizigoti su zvali u pomo Arabljane iz severne Afrike, jer su ovi imali izvanrednu konjicu. 711.g. je veliki broj Arabljana sa konjicom preao Gibraltar i umeao se u medjusobne Vizigotske borbe u paniji. Oni nadiru sa juga iz Granade, osvajaju i teritoriju zadravaju za sebe, a ne ustupaju je saveznicima. 711-720.g. Arabljani su osvojili celo Pirinejsko poluostrvo i unitili Vizigotsku dravu. panija je bila prvi deo Evrope pod vlau muslimana. Oni su pokuali da se proire preko Pirineja i na Galiju, ali su ih u tome spreili franaki vladari. Oni su spasili Galiju od Arabljana, i to pre svega Karlo Martel. Tako su Vizigoti nestali sa istorijske pozornice. Najvei trag ostavilo je njihovo strahovito pustoenje i pljake u Trakiji, Meziji, Iliriku, Italiji, Galiji i Hispaniji gde su se i utopili. 19

FRANCI Izvori Glavni izvor za franaki istoriju je Grgur Turski (Gregorius Toronensis). Poticao je iz galo-rimske porodice i iveo u 6 veku. Od 573. do 594.g. bio je biskup Tura. Pie dela: 1. Septem libri miraculorum to je religiozno delo, sa malom istorijskom vrednou. 2. Historia eclesiastica Francorum to je njegovo glavno delo, koje je ne samo crkveno nego i opte istorijsko. Tu on pie o istoriji stvaranja sveta (hrianske hronike uvek idu od stvaranja sveta). Delo je znaajno od momenta kada prelazi na Franke. On opisuje njihovu postojbinu, seobe, dolazak u Galiju i stvaranje drave. Izlaganje tee hronoloki do 591.g. i tu se prekida. - delo je tipino za hrianskog autora jer ima legendi i bajki, ali i lepo opisanih istorijskih dogadjaja. - za Hlodoveha i njegove naslednike iz 6. veka je posebno znaajno, jer je to prvi izvor za taj period. - pie latinskim jezikom (skandaloznim). iveo je u 6. veku kada je dolo do velikog opadanja nivoa kulture i obrazovanja. Svestan toga, on se izvinjava. Kae da je u Galiji teko nai oveka koji zna da se potpie, a jo tee nekog ko ume sastaviti neki stih. On kao biskup bio je medju najobrazovanijim. - od opadanja rimske drave, opadala je i kultura, ali u vreme kada su Franci doli jo je bilo neto uenih Rimljana. Kada su i oni izumrli, Franci su poeli bivati birani za biskupe i talas opadanja zauzeo je sve slojeve. O Francima Franci su iveli u provinciji Germaniji, nedaleko od rimske granice, u dolini reke Rajne, sa desne, istone strane. Delili su se na: 1. Salijske donji tok Rajne, istona strana 2. Ripuaske srednji tok Rajne, istona strana Franci su jo u 3. veku poeli da se kreu i da napadaju rimsku granicu du Rajne, a povremeno su upadali i u Galiju. Medjutim u Galiju nisu mogli ui. U durgoj pol. 4. veka zauzeli su Toksandriju, ali ih je rimska vojska potukla i sklopljen je sporazum da Franci ostanu u dolini Rajne i kao federati da brane granicu. Takva situacija je trajala do prve pol. 5. veka, kada su Alemane i druge germanske narode Huni stali gurati na zapad. Franci tako ulaze u Galiju i poinju zajedniki dogovori s Rimom o odbrani od Huna. Sklapaju sporazum sa rimskim namesnikom Aecijem i 451.g. zajedno uestvuju u bici na Katalaunskim poljima. Franci su dobro upoznali Galiju i delimino se povukli u oblast Rajne, jer je Aecije 451.g. odmah raspustio savez. Tako su Franci ostali u dolini Rajne na samoj granici, razmeteni po plemenima. Sa onim linostima koje su bile na elu tih plemena Rim je pregovarao itd. i Rimljani su ih oslovljavali sa rex. Takvih linosti bilo je nekoliko. Jedan od njih, Hilderik, bio je na elu Franaka u Turneu, blizu same rimske granice. Sa njim Rimljani dolaze u dodir, pregovaraju i odravaju status federata. 20

Hlodoveh (481-511.) Posle Hilderika, njegov sin Hlodoveh dolazi na vlast. Odmah posle 481.g. poeo je okupljati okolne franake rexove, jer sam nije mogao, i spremao napad na rimsku Galiju, gde je rimska vlast bila u agoniji (tamo su naroito Alemani harali). Tako je Hlodoveh sklopio jedan opte franaki savez sa jo dva franaka kralja, Ragnahalom (gospodario u Kambreu) i Sigiberdom. Tako su oni navalili na Galiju. Posle Aecija, rimski namesnik Galije bio je Sijadrije koji je okupljao snage po Galiji, nastojei da se suprotstavi Francima (nadirali sa severoistoka). Tako je 486.g. dolo do krvave bitke kod Soasona, gde su se sudarila 2 saveza i Franci su satrli rimsku vojsku. Franci su zauzeli rimsku Galiju, gde se rimska vlast drala iako je Zapadno rimsko carstvo ve propalo pre 10 godina. Hlodoveh nije zauzeo celu Galiju, ve samo severozapadnu i severnu Galiju (tj. severnu i srednju) do malo ispod reke Loare. Zaposeo je i Pariz, a njihovi vojnici po ulasku u Pariz nosili su ga na titovima, kao Rimljani svoje careve posle neke pobede. Junu Galiju nije zauzeo i to je bila drava Vizigota. Do Rone su bili Burgundi. Protiv Alemana Najvei problem za Hlodoveha predstavljali su raznovrsni varvarski narodi koji su harali naokolo i onemoguavali ga da organizuje vlast. Naroito su po Galiji pljakali Alemani. Hlodoveh je morao da se sudari sa njima (zbog njih Francuzi kau les Alemands po Alemanima za Nemce). 496.g. dolo je do odluujue bitke izmedju Franaka i Alemana. Hlodoveh je tako svoju vrhovnu vlast nametnuo ostacima Alemana, koji su preiveli bitku 496.g. i sklonili se u istonu Galiju. Pokrtavanje Franaka Grgur Turski daje podatke o tome kako su Hlodoveh i Franci bili pokrteni, dok za druge varvarske narode nemamo podataka o pokrtavanju, a nekad se nezna ak ni datum. On kae da su Franci i Hlodoveh kada su zauzeli Galiju bili pagani, ali je hrianska crkva ve krajem 5. veka bila znaajan faktor. Ova bitka uticala je na primanje hrianstva Hlodoveha, a samim tim i Franaka. U medjuvremenu Hlodoveh se orodio sa burgundskim dvorom i oenio se Hlotildom, burgundskom princezom koja je bila hrianka, nearijanka, jer su Burgundi pre toga primili pravoverno hrianstvo. Hlotilda je tako, ubedjivala mua da postane hrianin. Hlodoveh je usred bitke sa Alemanima prizvao Hrista upomo i tada je poeo pobedjivati i zato se okrenuo hrianstvu i novoj veri. Do tog momenta je gubio, a molio se svojim bogovima koji mu nisu pomagali, i zato je upomo pozvao Hlotildinog boga. Hlotilda je pozvala episkopa Remigija, biskupa grada Remsa, da ih pokrsti. Prvo je pokrten Hlodoveh, a zatim i njegova vojska. Tada je Remigije rekao Hlodovehu potuj ono to si dosad palio, i pali ono to si dosad potovao. Tako je dolo do sporazuma izmedju Remigija i Hlodoveha, koji su se dogovorili da se Hlodoveh pokrsti, a onda e crkva stupiti s njim u savez, prihvatiti ga kao vladara i pomoi mu protiv njegovih neprijatelja. Tako je crkva prihvatila Hlodoveha i favorizovala ga. To je bio jedan od retkih varvara koji je hrianstvo primio odmah u pravovernom obliku. Uklanjanje preostala 2 franaka kralja Ostao je jedan problem, a to je bila podela vlasti s Ragnahaldom i Sigiberdom. Stoga ih se Hlodoveh morao osloboditi. Stupio je u vezu sa Ragnahaldovim ljudima, platio ih da ga ubiju, odnosno doveli su ga na dvor i Hlodoveh ga je ubio. Sigiberd je posle toga bio oprezan i zazirao od Hlodoveha, ali Hlodoveh je stupio u vezu sa njegovim nestrpljivim sinom i obeao mu deo vlasti, te je sin ubio oca, a Hlodoveh zatim sina. Tako je ostao jedan vladar Franaka i prvi put Franci su imali jednog kralja, ija je uloga jako dignuta. Naroito zahvaljujui svom savezu sa crkvom, Hlodoveh je mogao krenuti u dalja osvajanja. Protiv Vizigota Crkva mu je pomogla i protiv Vizigota. 21

 507-510.g. dolo je do rata sa Vizigotskom dravom, iji je centar bio u Tolosi. Pojedine gradove su mu predstavnici crkve otvorili i predali, jer je crkva bila sa njim u savezu, dok su sa druge strane Vizigoti bili arijanci. Opiralo se jo neto stare, galo-rimske, aristokratije. U odsudnoj bitci kod Poatjea 510.g. Hlodoveh je pobedio i unitio Vizigotsku dravu. Juno od Narbone je samo jedan mali deo ostao van njegovog domaaja. Protiv Burgunda Ostala mu je jo Burgundijska drava, te je Hlodoveh tu vrio neke intrige, male vojne arke i sl. Medjutim njegova ena Hlotilda, spreila je zauzimanje Burgundijske drave. Hlodovehov kraj Posle uspeha u junoj Galiji, Hlodoveh je stekao jo vei ugled. On se jako uzdigao kao linost, a ne samo kao vojniki vodja. Zajedno sa Ostrogotskim kraljem Teodorihom bio je najznaajnija linost zapadne Evrope u 5. i 6. veku. Rimski car iz Carigrada dodelilo mu je titulu rimskog konzula (poslao je diplomu da mu dodeljuje tu titulu). Sam Hlodoveh je kao varvarin jako drao do toga, a rimski car i rimska civilizacija ga je jako zasenjivala. 511.g. Hlodoveh je umro. Hlodovehovi naslednici U tadanjim varvarskim kraljevstvima nije postojao princip nasledjivanja prestola. Drava se posmatrala kao privatna svojina vladara i sinovi su je obino po smrti oca delili. Kasnije u srednjem veku uvukao se princip primogeniture, a to je ulo iz privatno-pravnih odnosa, tek kad su se izgradili feudalni i vazalni odnosi. To je princip da kada umre vazal, njegov najstariji sin obnovi odnos sa seniorom, a najstariji sin seniora obnavlja odnos sa vazalima svoga oca. Kralj vodja vojnike druine i zato su Franci u poetku imali vie kraljeva. Kralj podie mukarce na oruje, vodi ih u rat i dele plen. Trust vojnika druina. Antrustiones lanovi vojnike druine, koji su verno sluili vodji, koji ih je vodio u rat i omoguavao im plen. Njegovi naslednici podelili su dravu na 3 dela: 1. Neustrija severozapadni deo Galije; preovladjuje krupni posed; crkva jaka. 2. Austrazija severoistoni deo Galije; preovladjuje sitan posed; mnogo vie germanskih sitnih posednika jer je blizu rajnska granica (razoren veliki rimski posed). 3. Burgundija blia Austraziji po svojoj sutini; tu su Burgundi osvojili vlast i razorili rimske ustanove i rimski veliki posed. Dalja osvajanja Franaka 534.g. naslednici Hlodoveha zauzeli su Burgundiju i izbili na Sredozemno more, proirujui osvajanja ka jugu. 536.g. Franci su iskoristili borbu u Italiji, izmedju Ostrogota i Vizantije, i te godine zauzeli Provansu. To je bio krajnji jug, do tada pod Teodorihovom vlau (umro 526.g.), koji nije dozvolio da se Hlodoveh iri u junu Galiju, prema Italiji (a Hlodoveh je bivao sve jai i mogao ih je ugroziti). Tako su Franci zauzimanjem Provanse izali na granice Italije. Vrhovna vlast nametnuta je i nad Bavarcima i Saksoncima na granicama Galije. Hlodoveh je od njih ubirao porez. Franaka drava Tako je stvorena solidna Franaka drava u Galiji. Izbijala je na Atlantik i Sredozemno more, obuhvatala je celu Galiju i izbila na granice Italije. 22

 Plaala su joj danak gemranska plemena u susedstvu. Bili su u savezu sa hrianskom crkvom (delikatni odnosi), najveom unutranjom silom.

LANGOBARDI Izvori Pavle Djakon bio je Langobard iz ugledne porodice iz severoistone Italije. Rodjen je oko 720.g. i iveo je u 8. veku. Odgojen je na dvoru langobardskog kralja u Pavilji, prestonici langobardske drave. Kralj Deziderije mu je poverio da bude uitelj njegove erke. Kasnije je Pavle stupio u sveteniki red i dobiio in djakona. Delo Historia Romana je Pavle sastavio za Deziderijevu erku. To je ustvari bila prerada Eutropijeve istorije s dopunama Jeronima, Jordanesa i Oroza. Sastoji se od 6 knjiga i ide do smrti Justinijana I (565.g.). Ovo delo je stoga kompilacija i sadri malo originalnog. U medjuvremenu su se odigrale krupne promene u dravi. 774.g. Karlo Veliki pokorio je Langobarde. Zatim je 776.g. izbio langobardski ustanak protiv Franaka i to ba tamo gde su bila Pavlova porodina imanja. Njegov rodjeni brat bio je vodja ustanka. Medjutim Karlo Veliki je uputio vojsku protiv ustanika i skrio ih, a vodje je pobio ili zarobio. Tako je Pavlov brat dopao u zarobljenitvo. 781.g. Pavle se obratio Karlu Velikom, kada je bio u Italiji, pismenom molbom u stihu, traei da oslobodi njegovog brata. Karlo Veliki je shvatio da je on obrazovan ovek i stoga je traio da mu ga dovedu. Karlo je na svom dvoru okupljao najuenije ljude. Tako je Pavle postao lan dvorske aristokrstije Karla Velikog. Pisao je istoriju, stihove i neku vrstu pobonih hrianskih sastava. 784.g. pie delo Gesta episcoporom Metensium. To su dela biskupa Meca, a Mec je bio znaajni hrianski centar i biskupski grad. Ali i to mu je bilo sporednije delo. Najznaajnije delo mu je Historia Langobardorum, pisano u 6 knjiga, i otuda nam je poznata istorja Langobarda. On poinje da pie od prapostojbine Langobarda, izlae njihove seobe, boravak u Panoniji, dolazak u Italiju u drugoj pol. 6. veka i onda sve detaljnije istoriju Langobardske drave u Italiji (druga pol. 6. i 7. vek), a izlaganje se prekida 744.g. smru kralja Liufrada. Delo je pisano jednostavnim latinskim jezikom. Ima i legendarnih, naivnih objanjenja. Ima nekih podataka i o Slovenima u 6. i 7. veku, kako u Panoniji, tako i o njihovim napadima na Italiju nakon uspostavljanja Langobardske drave. Delo je objavljeno u Monumenta Germania historiae (Antiquissimi) i u Muratoria rerum italicarum scriptores (pisci ital. stvari). O Langobardima Langobardska drava postojala je od 568. do 774.g. Langobardi su germanski narod koji je iveo na severu Evrope, najvie u dolini reke Labe (donji tok i oko ua), uglavnom sa zapadne strane (leva obala).

23

 Oni su narod koji se poeo seliti kasnije od ostalih (Gota, Burgunda i td.). Krenuli su na jug, sputajui se prema Panoniji. Pavle Djakon kae da su Langobardi iveli u Panoniji 42 godine. Tu su doli 526.g, gde su unaokolo zatekli razne narode (izmedju ostalih Gepide, narode neevropske, azijske i dosta Slovena) i odatle otili 568.g. Sloveni se pod tim imenom javljaju tek u 6. veka. Oni su ve upadali preko Save i Dunava na vizantijsku teritoriju, u prolee i leto, nekada dosta duboko, po dolinama Morave i Vardara, tamo pljakali a zatim se vraali nazad preko reke. Gepidi i Langobardi su se borili oko prevlasti 60-ih godina. Langobardi su pozvali u pomo Avare (azijski narod, sa brutalnom konjicom), koji su 567-568.g. doli. Tako su Avari i Langobardi satrli Gepide. Borili su se oko Sirmiuma. Gepidi su tada uniteni kao narod, ostali su samo ostaci.

Medjutim Langobardi nisu mogli podneti susedstvo Avara i 568.g. odlaze u Italiju. Tu su ratovali sa Vizantijom protiv Ostrogota. Langobardsko osvajanje Italije bilo je drugaije od Teodorihovog. Oni su vrili brutalne napade, s izrazitim antirimskim tendencijama. Zauzeli su severnu Italiju (dananju Lombardiju, koja se i naziva po njima) i dobar deo Toskane. Postojala su i dva vojvodstva, nevezana za ostatak teritorije: Benevent (juna Italija) i Spdeto? (severna Italija). Pavilja je bila njihov centar i prestonica. Tako su Ostrogoti su drali maltene celu Italiju, Langobardi deo, a ostatak Vizantija. Vizantiji je pripadao Ravenski egzerhat (administrativna jedinica Vizantije) koji je obuhvatao Ravenu, Veneciju i deo srednje Italije koja gleda na Jadran. Kontrolisali su rimski dukat (na elu je dux). Takodje je njihova bila i cela juna Italija. O ruilakom dejstvu langobardskih osvajanja ima dosta tragova u istoriji. Pobijeno je dosta rimskog stanovnitva, a dobar deo pretvoren je u roblje. Robove su su Langobardi posle osvajanja prodavali, a medju njima su bili ak i ugledni senatori. Stoga su roditelji mukoj deci sekli prste da ih vojnici ostave na miru. U poetku su se jasno razlikovala 2 elementa: langobardski i rimski (potinjeno i porobljeno stanovnitvo). Langobardi su se naselili u Italiji i razmestili dobrim delom po svojim rodovima. Langobardski rod zove se fara, pa otud taj prefiks ili sufiks na nekim lokalitetima (Ferara i sl.). To je s druge strane i dokaz o langobardskom prisustvu u tim krajevima. U drugoj pol. 6. veka Italija je podeljena. Langobardi su bili hriani, ali arijanci, a ostalo stanovnitvo je bilo tzv. pravoverno. Zategnutost je bila velika. Langobardi su pljakali i crkve. U Italiji je ve u 3. deceniji 6. veka, pre dolaska Langobarda, stvoren prvi monaki red tzv. Benediktanski. Benedikt je bio osniva, osnovao je manastir Monte Kasino u junoj Italiji i to je bio centar. Red se neobino brzo irio. Njihove manastire napadali su Langobardi. Krajem 6. veka Langobardi su upali u vizantijsku junu Italiju, zauzeli, spalili i opljakali Monte Kasino. Tako je unitena i Regula sancti Benedikti. Fratri su pobegli u Kapuu i to je bio tzv. kapuanski period. Posle su se vratili i obnovili manastir. Tokom vremena Langobardi su se irili van zauzete teritorije i osvajali i druge vizantijske teritorije u Italiji. Stoga je naroito strahovao papa, da ne krenu na Rim. Langobardi su krajem 6. i poetkom 7. veka pod uticajem crkvenih misionara u Italiji polako naputali arijanstvo. Misionari su bili uporni i ubedljivi. Na kraju se poetkom 7. veka arijanstvo iililo medju Langobardima. To je doprenelo otupljivanju langobardske otrice protiv Rima, pogotovo to su Langobardi rodjeni u Italiji kroz 7. i 8. vek poeli da se obrazuju na latinskom i da se utapaju u rimsku kulturu. Tek u 8. veku Langobardi su poeli osvajati vizantijske teritorije u Italiji. 24

 U Vizantiji je tada dolo do preokreta i ona vie nije mogla odravati svoje daleke posede iz Carigrada. Papa je saradjivao sa Vizantijom i oekivao pomo od Carigrada protiv Langobarda. Medjutim od 726.g. u Vizantiji se javlja ikonoboraki pokret unutar crkve i drave (pokret protiv potovanja ikona, koje su palili i bacali). Ali veina stanovnitva i svetenstva bila je ipak za potovanje ikona, kao i sam papa na Zapadu. Tako je Vizantija bila zaokupljena unutranjim problemima. Langobardi su prvo napadali vizantijske inovnike, polako i teritorijalno. 751.g. osvojili su Ravenski egzarhat i poeli da se sputaju ka Rimu. Papa je poeo vapiti za pomo, koju sada nije mogao traiti od Carigrada, jer je prokleo i anatemisao i cara i patrijarha. Tako se on okree novoj sili koja se dizala na Zapadu, Francima. 751.g. papa Zaharije pristao je da se karolinki majordom Pipin Mali krunie za kralja i zbaci dotad zvaninu dinastiju Merovinga. 753.g. papa Stefan II trai pismom vojnu pomo od Pipina, a 754.g. papa je otiao Pipinu, kleknuo pred njim i molio da poalje vojnu pomo. 755.g. Pipin Mali imao je tekoa da krene u ekspediciju (aristokratija nije bila voljna), ali je bio papin dunik. Iste godine zauzeli su Ravenski egzarhat i predali ga papi (a ne Vizantiji). U zimu su se povukli u Franaku. Medjutim Langobardi su opet zauzeli Ravenski egzarhat, pa ga 756.g. ponovo osvaja Pipin Mali i predaje ga papi za veita vremena. 756.g. osnovana je Papska drava, izmedju Ravenskog egzarhata i Rimskog dukata. To je bila tampon drava izmedju Langobarda na severu i Vizantije na jugu. U toj novoosnovanoj dravi papa je, kao duhovni i svetovni vladar, ubirao dabine i poreze. U papskoj kancelariji napravljen je dokument Donatio Constantiniana tj. Konstantinova darovnica, u kojoj pie da je Papi dao vlast jo Konstantin Veliki, kada ga je papa Silvestar I pokrstio, a ovaj mu dao vlast u Rimu i Italiji. Na osnovu ovog falsifikata, pape su opravdavale svoju vlast. Tek je u 15. veku utvrdjeno da je to falsifikat. 756.g. langobardski kralj priznao je vrhovnu vlast Pipina Malog. 774.g. je njegov sin Karlo Veliki preduzeo pohod u Italiju, opseo i zauzeo Pavilju, i u svoju titulu dodao et rex Langobardorum.

25

SLOVENI U Panoniji se ispraznio prostor jer su Langobardi otili, a Gepidi su bili uniteni. Ostali su samo Sloveni i Avari. Sloveni su bili brojniji, ali su znaajniju ulogu odigrali Avari (koji su imali konjicu) i kao vihor harali po Balkanu. Posle 568.g. Sloveni i Avari zajedniki napadaju Balkan tj.Vizantiju. Posle Justinijanove smrti granica puca, tako da su Sloveni prezimili na carevoj teritoriji. 70-ih i 80-ih godina, ako ne i ranije Sloveni se u izolovanim ostrvima naseljavaju na Balkanu. Carigrad je sve tee izdravao trupe koje su bile u movarnim predelima na limesu na Dunavu. 602.g. vojska nije dobila platu, i nezadovoljna zbog toga proglasila je za novog cara Foku, ostavila limes i odmarirala do Carigrada. Tamo su sruili Mavrikija i za novog cara postavili Foku (nesposoban podoficir). Za vreme vladavine Foke (602-610.) granica je bila nebranjena, a Istono rimsko carstvo bilo je u agoniji. Na Blakanu (obe Mezije, Trakija, Makedonija, Grka do Soluna i obale Egeje) su se masovno naseljavali Sloveni, koji stiu s Avarima. Balkan je bio izgubljen za Vizantiju. Druga i trea decenija 7. veka bile su vrhunac. U ruke Avara i Slovena padaju najvei rimski gradovi na Balkanu. Oko 615.g. Salona (Solin kod Splita) bio je opkoljen i u beznadenom poloaju. Stanovnitvo Salone obratilo se Papi Grguru I Velikom (obrazovan; tvorac muzike gregoriane u Zapadnoj crkvi; kada je vladala kuga obilazio je bolesne a sam nije oboleo) traei pomo. Papa nije imao vojske i strahovao je od Langobarda. Stoga im je napisao pismo utehe i rei qui post nos vixerim, deteriona tempora viderunt, na kraju pisma. Stanovnitvo je delom uniteno, a delom prodato u roblje. 610 g. zbaen je Foka i vlast je uzeo sposoban vojnik Iraklije (610-641.), koji je 626.g. odbranio Carigrad i preporodio Istono rimsko carstvo izvevi mnoge reforme. 626 g. dolo je ak do opsade Carigrada. Ali mone Carigradske zidine su se odbranile. amci (monoxili) Slovena i Avara poraeni su. Posle toga Avari se povlae u Panoniju i osnivaju dravu. Nju je 796.g. unitio Karlo Veliki. Sloveni ostaju na Balkanu. U Vreme Iraklija, posle velike slavizacije, na Balkansko poluostrvo doselili su se Srbi i Hrvati (po Porfirogenitu) i od prve pol. 7. veka tu poinje njihova istorija. Sloveni su napadali i u Italiji. U severoistonu Italiju upadali su iz Ilirika (Furlanija?,Veneto). Doavi na Jadransku obalu i zauzevi rimske gradove, Sloveni su se prebacivali na drugu obalu (ostrvo Monte Gargano). Tu su naili na otpor, i vodili su borbe ili sa vizantijskim upravnicima ili sa langobardskim vodjama.

26

HUNI Mongolska rasa, azijski narod. 375.g. poinje najezda Huna. Kretali su se od Kavkaza na zapad i Kine na istok. Prodrli su kroz Vrata naroda (izmedju Kaspisjkog jezera i Urala) i uli u Evropu. Huni su dolazili sa istoka, dok su ostali beali na zapad. Bili su vrlo surovi i pred njima su beali ostali, uglavnomm germanski narodi. Gde prodju Huni, niti dete plae, niti petao peva. Prvo su udarili na Ostrogote. Doli su u zaledje Crnog mora i 375.g. prvo pokorili Ostrogote. Ostrogotski kralj Hermanarih je tom prilikom poginuo u krvavoj bici. Oni su zatim povukli Ostrogote u osvajanja sa sobom i ukljuili ih u svoj plemenski savez. U njihovom plemenskom savezu bili su pored Ostrogota jo i Heruli, Skiri, Tureilinzi i Hazari. Njihove vodje bile su svita hunskog kralja. 375.g. Vizigoti su beali preko Dunava i traili da udju u Rim. 376.g. oni su preli u Carstvo. Huni su kontrolisali oblast od Panonije do Kavkaza. Vukui sa sobom pokorene narode, Huni su se pomerali na zapad i doli u Panoniju koja je postala centar njihovog plemenskog saveza. Panonija je imala povoljan poloaj, jer je bila ravniarska zemlja i blizu Rima. Otuda su radi pljake upadali u Rimsko Carstvo, u Italiju i na zapad u Galiju. Poslednje 3 decenije 4. i prve pol. 5. veka Huni su bili najvea opasnost za Rim. Oni su bili spoljno-politiki problem broj jedan, za obe rimske imperije. Naroito su napadali delove Istonog Rimskog Carstva. Odnosi sa Rimom Sa Rimom su imali razliite odnose: - Rua, hunski kralj (ujak Atile) dobijao je neku vrstu danka od Rima - neki Huni ulazili su u rimsku vojsku da brane limes od drugih varvara - bilo je Rimljana koji su zalazili tu da trguju - neki Rimljani su ak i ulazili u slubu da obavljaju poslove koje Huni nisu znali (pisari, notari). Orest, rimski magnat (otac Romula Avgustula), bio je Atilin notar i iveo na njegovom dvoru. Izvori o Hunima Postoji vie svedoanstava o Hunima, a naroito su znaajni rimski pisci. Amijan Marcelin iveo je krajem 4. veka i doiveo dolazak Huna. Da bi upoznao Rim sa ovom velikom napau, u svojoj velikoj istoriji (Res gestae) dao je dosta podataka o Hunima: - runi i surovi - nemaju kue niti ita slino, ak ni kolibe - gotovo su srasli s konjima na kojima ive i spavaju - stalno su u pokretu i ne ive na jednom mestu 27

- ne bave se zemljoradnjom - bave se neprekidno ratom i nomadskim stoarstvom Vizantijski istoriar Prisk.

Atila Jedan je rod davao kraljeve, ali bez reda u nasledjivanju. Kada jedan umre, nastaje borba za vlast. Kada je Atila (433-454.) doao na njihovo elo, postali su posebno opasni. U poetku je Atila vladao sa bratom, pa ga je posle ubio. U to vreme Huni su inili veliki plemenski savez, sa mnogo naroda. Atila se u poetku usredsredio na pljakanje istonog dela Rimskog Carstva. Upadao je na Balkan u provincije Meziju Superior i Inferior, Makedoniju, Trakiju, Grku, sve do zaledja Carigrada. Mnogi rimski gradovi (Singidunum, Naisus i dr.) su stradali uglavnom u poarima. Uao je u Malu Aziju, oblast Sirije i dolazio do Persije. Posle toga Huni su se povlaili sa ogromnim plenom u Panoniju. Ugovor sa Vizantijom Za Istono rimsko carstvo, u prvoj pol. 5. veka, vladala je velika hunska opasnost, naroito 30-te i 40-te godine. 448.g. reili su da se nagode sa Atilom, pa mu je iz Carigrada upueno sveano poslanstvo. Medju njima je bio i Prisk, koji je opisao put i boravak kod Atile. To delo je do nas dospelo u fragmentima (uglavnom sauvano kod Konstantina Porfirogenita): - Putovali su iz Carigrada preko Serdike i Naisusa na sever. Taj deo Balkana bio je potpuno opustoen. Putovali su na konjima dan-dva nesretavi nita ivo, preli su Dunav i ili Panonijom do dvora Atile. - Njegov dvor sastojao se od atora (Huni su uglavnom iveli pod atorima) tzv. hrim. Glavni hrim bio je Atilin i moda je bio opasan zidovima. Postojali su koncentrini krugovi naselja, a u centru je bio Atilin dvor. Takav je raspored bio iz bezbednosti. - Dvor je sav trepereo u zlatu i srebru. Doglavnici su bili luksuno obueni, a odore su im bile tkane zlatnim icama (opljakano). Atila je bio obuen u skromno, grubo hunsko plato kako su tkale hunske ene jo u aziskoj postojbini. - Pregovori su zavreni veerom, i tu Prisk za Atilu kae da dok je serviran luksuzni pribpor za jelo, posebno je doneta Atili zemljana zdela iz koje je jeo drvenom kaikom. Sklopljen je ugovor kojim je Istono rimsko carstvo pristalo da Atili plaa veliki godinji danak, samo da bi se oslobodilo njegovih upada u Carigrad, haranja i pljaki. Poeli su da plaaju danak. Pohod na Galiju Atila i Huni nisu mogli sedeti skrtenih ruku, i sada su se okrenuli ka Zapadnom delu rimskog carstva. 451.g. Atila je poao sa celokupnom vojskom, vukui brojne narode (najbrojniji Ostrogoti) prema Galiji i Rajni. U susret su im poli predstavnici rimske vlasti u Galiji, govorei da je Galija urbana, da ima mnogo gradova, i nudili su mu ta je hteo. Atila je rekao da ide u Galiju da goni Germane, koji su mu doneli zla, i da nee dirati rimske gradove. Medjutim on je preao Rajnu i poeo napadati sve to je rimsko. Trijer i Mec sravnjeni su sa zemljom, a zauzeo je Orlean. Dotle je njegova komora jedva vukla opljakan plen.

28

 Iz severne Galije se uputio ka jugu. Stanovnitvo Galije sklanjalo se po umama glavom bez obzira, na glas da dolaze Huni. Toliko su bili brutalni. Pred Atilu je izaao jedan hrianski monah i rekao mu da on nije Atila, da je on kazna, Bi Boiji, i da je doao da kazni grene ljude. Aecije komandant Galije skupljao je rimsku vojsku (to se mogla skupiti) i pozivao Germane koji su se tu sklonili pred Atilom, da stvore vojni savez i suprotstave se Hunima. Prili su mu Vizigoti, Burgundi i Franci. Aecije je bio na elu vojske sa ova tri velika germanska naroda. Opkolio je Atilin dvor i komoru u Orleanu. Atila se jedne noi izvukao sa komorom i u usiljenom maru iao na istok. Kod grada Troa u istonoj Galiji sustigli su ga Aecije i vojska, i na Katalaunskim poljima 451.g. odigrala se prva od najkrvavijih bitaka pozne antike i ranog srednjeg veka. Sukobili su se Atila i Ostrogoti protiv Aecija i Vizigota. Izvori kau da je bitka trajala tri dana i tri noi, da je neobino mnogo ratnika izginulo s obe strane. Atila nikad pre nije naiao na tako estok otpor, i izgubio je mnotvo svojih ratnika. Bitka je zavrena nereeno, pobednika nije bilo, ali je bilo strahovitih gubitaka na obe strane. Aecije je pourio da raspusti svoj plemenski savez, jer se ustvari bojao Vizigota, Burgunda i Franaka. Burgundi su traili teritoriju, i dobili oblast Savoje i oblast oko reke Rone, i tu su stvorili svoju Burgundsku dravu. Franci su uglavnom ostali u oblasti Rajne. Pohod na Rim Atila se vratio u Panoniju sa ogromnim plenom, prezimio 451/452.g. i 452.g. krenuo u nov pohod, ovoga puta u Italiju, tanije na Rim. Dotada oni su ulazili samo u severnu Italiju i pljkali je. 425.g. razorili su Ahvileju (blizu Venecije). Sada je on upao u Italiju i nije se zadrao na severu, ve je krenuo na Rim. Rim je 410.g. poslednji put bio opljakan. Uprava u Rimu na glas da dolaze Huni, probala je da se sporazume. U Rimu i na jugu bio je veliki broj izbeglica iz severne Italije. Atili u susret krenulo je poslanstvo predvodjeno papom (znai papstvo je ve bilo vrlo uzdignuto). Papa Lav I bio je izuzetno obrazovan ovek, rafiniran i talentovan diplomata. Poslanstvo se susrelo sa Atilom i neoekivano uspelo da napravi sporazum, po kome se Rim obavezao da plaa teak i ogroman danak Atili. I pored toga Rim je bio zadovoljan. Mnogi doglavnici i dalje su gonili Atilu da ide na Rim i mnoge je morao pobiti kada je odustao i sklopio sporazum. Atila je zazirao od krsta. Jednom je, na nekom pohodu, doao do crkve gde su se ljudi molili, uao na konju, oekujui da e nastati vrisak i beanje, ali se hriani nisu ni mrdnuli. Atila je povukao konja nazad i izaao iz crkve. Moda ga je pojava pape navela da odustane od pohoda. Smrt Atile Nije mnogo godina uivao u rimskom zlatu i srebru, jer je umro ve sledee godine 453/454.g. Neki izvori kau da je umro na dan svadbe, kada se po kozna koji put enio sa zarobljenom princezom. Huni su ga od srca oplakali. Za njegovu sahranu izradili su koveg od istog zlata, tu stavili telo, pa u jo vei od srebra i jo vei od gvodja. Bojei se da e grob biti oskrnavljen sahranili su ga tajno, toliko tajno da njegov grob jo uvek nije pronadjen. Atila je ostao da ivi u tradiciji, i u srednjem veku pisani su romani o njemu. Kraj Nastala je borba za vlast medju Hunima. Njegovi naslednici su se poeli ubijati. Za pokorene narode to je bio znak da dignu ustanak. Ostrogoti su podigli ustanak, pobili sve Hune i nastavili svoju sopstvenu istoriju. Hunska drava brzo se raspala, jer je glavni prihod bio danak od pokorenih naroda i Rima. Nisu uhvatili vrsto tlo na kome su bili. Bavili su se ratom i imali prihode dotle dok su pobedjivali. Drugi azijski narodi zvani Hunima, kao Avari.

29

EVROPSKI GRADOVI I NJIHOVA TRGOVINA Trgovaki putevi Dubrovnik je imao solidnu flotu, koja je dolazila i do panije, ali tek u 16. veku. Putevi i veze intenzivirani su tek u 14. i 15. veku. Put je iao morem do ua Rone, a odatle se stizalo do ampanje i dalje do Flandrije. Francuska i Engleska Imali su gradove, koji su poev od 11. i naroito u 12. i 13. veku podravali vlast kralja, jer se kralj borio protiv feudalaca. Francuska brojni ratovi. Engleska sve se reava putem legalnih institucija. Francuska Pod Kapetima je bilo sve vie gradova koji su pod kraljevom vlau. Vojvoda od Normandije zaveo je vrstu vlast i davao privilegije gradovima i brinuo o bezbednosti puteva. Pariz na Seni bio je najznaajniji grad i imao je nekoliko stotina esnafskih organizacija. Marsej i gradovi na uu Rone bili su mediteranski trgovaki putevi. Engleska Od poetka 13. veka se stvaraju institucije koje ograniavaju apsolutnu vlast kralja: 1) Magna charta Libertatum 15. juni 1215.g, Jovan bez Zemlje (1199-1216.g.) 2) vee barona od 25 lanova ograniava apsolutnu vlast kralja. Zakon je iznad vladara, a prava i obaveze vladar su fiksirane. 3) druga pol. 13. veka postepeno se stvara parlament. 1265.g. prvi put je sazvano telo tj. institucija koja e prerasti u Engleski parlament. U njemu su bili ne samo baroni ve i predstavnici svetenstva i gradskih optina. Ovo telo vremenom proiruje svoja prava. Za vreme Edvard I i Edvarda III (kraj vladavine) parlament je dobio pravo da bude najvia sudska instanca i vodi finansijsku politiku. Takodje dobija pravo da sklapa mir i objavljuje rat (spoljna politika). Parlament tako dobija sve vea prava i ovlaenja, a vlast kralja se sve vie ograniava. Nemaka Interregnum je period, 1254-1273.g, medjusobne borbe kneeva i barona. U 13.veku razvijaju se gradovi trazburg, Vorms i dr. Gradovi poinju da se ujedinjuju u savez rajnskih gradova itd. 1381.g. se ujedinjuju dva saveza. 1388.g. izbio je rat protiv ritera, gradovi su poraeni, ali oseanje saveza i zajednitva i dalje traje. Severnonemaka hanza stvara se u 13. veku na severu. Obuhvatala je gradove na obali severnog i Baltikog mora i u dolinama Labe, Vezera, Odre i donje Rajne. Najznaajniji su bili gradovi Bremen, Libek i Hamburg. Trgovci hanze dosezali su do Engleske, poseivali Flandriju i severozapadnu Rusiju.

30

 Kontoari tj. stovarita robe, koja su bila posedi severnonemake hanze, nalazila su se u Engleskoj (London), Danskoj (Jitland), Skandinaviji, Flandriji, Novgorodu (razvijao se kao izrazito trgovako naselje; bio je izvozni centar za prostranu rusku niziju; tu je stvorena i prva ruska drava). Trgovaki proizvodi su uglavnom bili: koe, krzno, ito, gvodje, bakar, drvo, umski proizvodi (med i smole za brodogradnju).

Hanza je pripadala nemakom Carstvu, ali car tu nije imao veliku vlast. Organizacija hanze su: 1) pojedinani gradski organi 2) zajedniko predstavniko telo, sa po 2 predstavnika iz svakog grada, koji se sastaju prema potrebi (objava rata, sklapanje mira, itd.) Trgovci su se medjusobno titili, i ograniavali su i spreavali trgovce koji nisu iz hanze. Trgovci iz Engleske mogli su dolaziti samo u gradove na obali (ne u unutranjost) i mogli su ostati u hanzinim gradovima do 3 meseca, nakon ega su se morali vratiti nazad. 1356.g. grof Flandrije je ukinuo neke privilegije trgovcima iz gradova hanze. Trgovci hanze su Flandriji tad uveli ekonomske sankcije: promet u Flandriji je stao (naroito izvoz tkanina u Nemaku) i neke manufakture su propale. Na kraju je flandrijski grof morao da popusti i obnovio je privilegije hanzinim trgovcima. 1367.g. kralj Danske je poeo ograniavati prava i proterivati trgovce hanze. Stoga je hanza objavila rat danskom kralju. Hanza je imala veliku flotu i trgovaki brodovi pretvoreni su u ratne. Blokirali su Dansku i poeli zauzimati deo po deo. Kada su zauzeli Kopenhagen kralj je kapitulirao. 1370.g. sklopljen je mir, a uslove su diktirali gradovi hanze. Trgovcima su vraene povlastice, a niz odredbi je ograniavao danskog kralja. Izmedju ostalog, za izbor novog kralja Danske saglasnost su davali lanovi hanze. Od tada je hanza bila ne samo mona ekonomska, ve i mona politika sila. Zlatno doba hanze trajalo je otprilike jedan vek, od sredine 14. do sredine 15. veka. Od druge polovine 15. veka poinje opadanje moi hanze. Uzroci propasti bili su: 1) zajedniko telo nije bilo vrst organ, a vremenom je poelo dolaziti do izraaja suparnitvo izmedju pojedinih gradova. 2) 1478.g. veliki ruski knez Ivan III Danilovi mnogo je uveao teritoriju Rusije, zauzeo Novgorod, likvidirao njegovu ekonomsku samostalnost i ukinuo gradska vea. Oterao je nemake trgovce, koji su dozvolu za trgovanje sad morali traiti u novm centru, Moskvi. 3) 1492.g. otkrivena je Amerika i glavni putevi vie nisu bili na severnom Baltiku i Mediteranu, ve na Atlantiku. 4) uzdiu se gradovi Engleske koji su pre bili na periferiji Evrope, a sad u centru sveta na putu za Ameriku. Flandrija Bila je urbana oblast, vrlo znaajna. Gan, Bri, Brisel razvijaju se od 11. veka. Kroz 11. i 12. vek oni su izdejstvovali autonomiju. Flandrija je bila vojvodstvo, sa grofom na elu. Predstavnici vladara hteli su da eliminiu vlast episkopa. Razvijaju se brojni zanati, a izmedju ostalog prerada drveta i proizvodnja vunenih tkanina.

31

 Medjutim poto je obilje vune postojalo u Engleskoj a ne u Flandriji, od 12. veka poinje veliki izvoz vune iz Engleske u Flandriju. U 14.veku u Engleskoj se stvaraju kompanije za izvoz vune iz cele Engleske, posebno u Flandriju. Flandrija je inae imala veliku proizvodnju tkanina koje su prodavane po celoj Evropi, na uvenim sajmovima u ampanji, a stizale ak i do Mediterana (na samom Mediteranu najvei proizvodja tkanina bila je Firenca). Francuska i Engleska su bacile oko na Flandriju. Filip IV Lepi (1285-1314.g.) dosta je vodio rauna o finansijama (proterao templare, Jevreje i sukobio se s papom oko novca). On poinje da se mea u unutranje prilike Flandrije, polako uvodi svoj uticaj i stacionira svoje garnizone po Flandriji jer je hteo polako da preuzme vlast. 1302.g. dolo je do bune u Briu tzv. Briko jutro, kada je pobijen ceo garnizon Filipa IV. Filip je reagovao vojniki, skupio feudalnu vojsku i krenuo na Flandriju. Iste godine dolo je do velike i krvave bitke kod Kurtrea, veina ritera je pobijena, a njihove zlatne mamuze su okaene u crkvi kao simbol pobede. Tako je Flandrija sauvala samostalnost i privrednu aktivnost. PROMENE U OKVIRU CRKVE U 8. veku u Vizantiji javlja se ikonoborstvo. Favorizovale su ga svetovne vlasti. Papa je ostao veran potovanju ikona i primao je monahe izbeglice (ikonobranioce/ikonofile). Rimske pape su se do 8. veka naslanjale na Vizantiju i od nje traili vojnu pomo. Od 8. veka trae nove saveznike i nalaze ih u Franakim vladarima iz dinastije Karolinga. Njima su pape dale titulu kralja, a posle su ih krunisale za careve. Stvara se papska drava u srednjoj Italiji u 8. veku i njeni duhovni i svetovni vladari su pape (Rimski dukat). Papstvo ranog srednjeg veka nije bilo jako i esto su oni bili samo pioni Franakog vladara. Ponekad su istovremeno stolovala dvojica ili trojica papa, neki izabrani nezakonski i nezaslueno. Crkva je i dalje bila formalno jedinstvena, a u praksi razjedinjena, razbijena i neslona. Klerici, svetena lica zavisili su od svetovnih vladara. Krupniji feudalci su za svoje i potrebe svoje porodice, uz zamak imali i crkvu, a manji feudalci su uz dvor imali kapelu, a na dvoru je bio najmanje jedan svetenik. Ponekad je taj svetenik bio jedino pismeno lice i neto poput notara feudalcu. Njega je postavljao i plaao feudalac. Tako je duhovno lice zavisilo od svetovnog vladara. Episkop je bio visok in i on je u svojoj dijecezi apsolutni gospodar. Dinastija Karolinga je ponekad svojevoljno postavljala episkope, bez odobrenja pape. Skupovi plemstva i visokog svetenstva su donosili vanije odluke, zato je vano da svetenik bude odan vladaru, a ne protiv njega. Uz to visoki svetenici su imali i visoke prihode. Od 10. veka, Oton I poinje s postavljanjem svetenika mimo zvanine crkve. Na elu manastira bio je opat. Vladar postavlja opata, a episkop to potvrdi. Veliki manastirski posedi sticani su putem zavetanja. U 10. i 11. veku bilo je sluajeva da neki opati uopte nisu iveli u manastiru, a episkopi su iveli na dvoru vladara, umesto u svojoj dijecezi. Imenovani su zato da bi izvlaili prihode. Dok je papstvo bilo slabo, to se doputalo. U 10. veku, naroito medju monasima, otpoinje pokret za reformu crkve: - protiv nekanonski postavljenih svetenika - za iskorenjivanje laike investiture - za vraanje asketizmu i siromatvu koje je hrianstvo propovedalo na svom poetku 32

 Tada jaaju asketski pokreti i stvaraju se monaki redovi. Svi se pridravaju Pravila Sv. Benedikta (Regulus Sancti Benedicti), ali se stvaraju njegove varijante: 1) kartezijanci 2) cisterciti 3) avgustinci

Cisterciti Uivali su potovanje u narodu. Propovedali su siromani ivot i askezu. Po nekoliko sati dnevno provodili su u dugim molitvama. Osnivali su manastire na nepolodnom zemljitu, nekultivisanom, zato da bi ga oni kultivisali. Rade fiziki i izdravaju se od svog rada. Svojim fizikim radom doprinose irenju poljoprivrednog, kultivisanog zemljita. Primali su poklone, ali su odbijali sve luksuzno. U crkvi nita nije bilo luksuzno, nema srebra i zlata. Klinijevski pokret 910.g. uz pomo vojvode Akvitanije Viljema u Burgundiji osnovan je manastir Klini. Burgundija je nominalno imala status kraljevine jo od ranog srednjeg veka. 534.g. Franci su razorili kraljevinu, ali je titula ostala. Od 1032.g. ona je u sastavu Nemakog Carstva. Monasi manastira Klini su od poetka bili velike askete (siromatvo, duhovna istota, pridravanje pravila prvih hriana). Dopunili su pravila Sv. Benedikta o trajanju mise i produili su je, tako da su u molitvi i provodili vei deo dana. Poeli su osnivati i druge manastire, prvo u Burgundiji, potom dalje po francuskoj i Nemakom Carstvu. Svaki manastir je bio samostalan, a na njegovom elu bio je abas/opat. Medjutim sada vie nije tako, opat je samo jedan i nalazi se u Kliniju. Red je bio centralizovan, jer se manastirima, upravljalo iz Klinija. Opat je povremeno iao u vizitaciju (inspekciju). Priori su bili nii od abasa i rasporedjeni po drugim manastirima kao upravnici. Kroz ceo 10. vek je bila takva situacija. Klinijevski manastiri su se brzo irili. Monasi su u narodu bili potovani. Bili su duboko religiozni i odani hrianskim idealima (skromnost i siromatvo). Traili su reformu crkve tj. da prestane meanje svetovnih lica u crkvene poslove. Zastupaju tezu da centralizam treba biti zastupljen u celoj crkvenoj organizaciji. Da bi se sve centralizovalo, centar mora biti jak. Papa se mora ojaati i njegov poloaj uvrstiti. Crkva nee priznavati lokalne specifinosti i nacionalne osobenosti. 1054.g. dolo je do rascepa izmedju istone i zapadne hrianske crkve. Deak od 10 godina postao je papa. Oton I je gospodario rimskom kurijom i tako je dobio titulu cara. 962.g. uspostavio je Sveto Rimsko Carstvo nemakog naroda Klinijevci su se zalagali za eliminisanje svetovnjaka u izboru papa. Pape su najee poticali iz rimskih aristokratskih porodica (porodice Orsini i Kolona su dale po nekoliko papa). Klinijevci od poetka 2. veka ulaze i u rimsku kuriju.

33

 Nemaki carevi izdavali su se za zatitnike crkve. Frankonska dinastija vladala je od 1024--1125.g. Njen osniva bio je Konrad II (1024-1039.g.). Henrik III (1039-1056.g.) je hteo uvesti red u Rimu, pa za pape dovodi Nemce, da bi eliminisao rimske aristokratske porodice i pomogao klinijevskom pokretu. Burgundija je ula u sastav Nemakog Carstva i bili su raspoloeni prema klinijevcima.

Klinijevci su razradili ideoloke postavke: 1) disciplina u crkvi svi pripadnici crkve moraju iveti po strogim kanonima. esto su se svetenici bavili lovom i nosili oruje, a crkva to ne dozvoljava 2) centralizacija crkve i jako papstvo u sreditu 3) podizanje moralnog nivoa pripadnika crkve 4) podizanje obrazovnog nivoa svetenika (bilo je i nepismenih) 5) sva crkvena lica moraju se drati celibata porodica odvlai panju od crkve, a treba i spreiti ostavljanje poloaja sinovima. Poloaj je morao biti po zasluzi. Naroito je u Engleskoj bio rasprostranjen brak svetenih lica. 6) nema potinjavanja episkopa svetovnjacima i nema laike investiture. Do tada, do 10. i prve pol 11. veka, davali su novac vladaru da bi postali episkopi. Prodaja crkvenih poloaja nazivala se Simonija, po Simonu Magu, koji je, gledajui apostole, traio da mu za novac prodaju mo injenja uda. Svaki arhiepiskop je morao lino doi u Rim po insignije. Pallium je bio simbol episkopske vlasti, to je traka s 4 izvezena krsta. Do tada ih je papa slao po legatu, a sada se moralo lino doi po njih. Ko je doao na poloaj mimo pape, nije smeo doi u Rim. Papski sud je trebalo da dobije na znaaju kao najvii crkveni sud. Bavio se uglavnom pitanjima braka i nasledja. Papski sud je postao najvia crkvena instanca, a njegova je odluka poslednja i neopoziva, i na nju niko nema pravo albe. Sudovi su se nalazili pri kaptolima i episkopskim seditima. U prvoj pol. 11. veka u papsku kuriju su stigli neki od vodeih ideologa klinijevskog pokreta. Oni su traili institucionalno menjanje u crkvi, preko legalnih organa, legalizaciju celibata, izmene u biranju papa, itd. Ideje monaha eleli su da pretoe u odluke legalnih organa. PAPSTVO U 11. VEKU - BORBE OKO INVESTITURE Investitura = uvodjenje i potvrdjivanje u razna zvanja i dunosti; dodeljivanje slube ili zemljita. U 11. veku vodila se borba oko investiture crkvenih lica izmedju pape Grgura VII i nemakog kralja Henriha IV. Henrih IV je u poetku pretrpeo poraz (Kanosa 1077.g.). Borba je zavrena Vormskim konkordatom 1122.g, na bazi kompromisa. U 11. veku vodila se borba protiv laike investiture. Vremenom je crkva poela zahtevati da svaki imenovani episkop dodje u Rim da od pape primi pallium (traka sa izvezena 4 krsta , simbol moi). Do tada je pallium slat po legatima, a sada se po njega mora doi, i tako su svi crkveni poloaji doli pod kontrolu pape. Papski sud se uzdie kao najvii crkveni sud. Crkveni sudovi su postojali na razliitim razinama, ali sad papski sud postaje najvia instanca. U Vatikan su dospeli ljudi iz klinijevskog pokreta (obuhvatao je Francusku, Nemako Carstvo i deo Italije) koji trae institucionalne reforme, tj. legalne promene koje e u praksi ostvariti ideje monakog pokreta. Nii crkveni inovi ulaze u papsku kuriju i nastoje da svoje ideje ozakone. 34

 1054.g. dolazi do raskida izmedju istone i zapadne hrianske crkve. Monah Hildebrant je uao u manastir u Toskani, istakao se inteligencijom, odanou idealima monakog ivota i asketizmom. 1045.g. je sa 25 godina uao u papsku kuriju kao monah. Ubrzo dolazi do izraaja njegoa ambicija i tako postaje glavna linost u papskoj kuriji 30-ih i 40-ih g. 11 veka. Sve poslove obavljao je iz senke.

1059.g organizovao je Lateranski koncil (ime po hramu u Rimu). Lateranski koncil nastojao je da: 1) reformie crkvu i ozakoni odredjene klinijevske ideje (da se iz izbora pape iskljue svetovnjaci itd.) 2) trai da papu biraju kardinali (najvii dostojanstvenici), a o izboru e biti obaveten rimski narod i car (dakle, bez njihove dozvole) 3) trai se apsolutno potovanje celibata za svetena lica (nema porodice) 4) investituru episkopa nikako ne mogu obavljati svetovna lica tj. vladari Cilj je bio da se ogranii uticaj rimske aristokratije. Poto je svoje ideje izneo na Lateranskom koncilu, Hildebrand je traio da se odluke koncila ozakone i on ih je pokuao sprovesti u delo. 60-ih godina se oekivalo da on bude izabran za papu. 1073 g. postao je papa Grgur VII (po Grguru I) Hildebrant i stolovao je do 1085.g. Doneo je dokument Diktat papstva u kome se kae: 1) samo pape postavljaju episkope 2) papa je senior evropskim vladarima (oni su papini vazali) 3) papa moe suditi vladarima, a papi niko 4) papa moe da podanike u nekoj dravi oslobodi pokornosti prema nekom vladaru (smena vladara) Grgur VII je odmah poeo da sprovodi odluke lateranskog koncila i da zavodi red u crkvenoj organizaciji: - 1074.g. smenio je sve episkope u Nemakoj koji je na to mesto postavio nemaki car Henrih IV (10561106.g, a 1056-1065.g. bio je maloletan). - u Francuskoj se kralj Filip I Kapet nije bunio, ali nije ni sprovodio ove odluke. - prema engleskom kralju Viljemu I osvajau, Grgur VII je taktino ublaio svoje odluke, tako da nije smenio svetenike koji su ve imali porodice. Globalna evropska politika papstva bila je da se slomi vlast i mo nemakog cara. Nemaki carevi su vladali severnom Italijom i Toskanom, i granice Nemakog Carstva su se oslanjale na granice papske drave. Takodje su nemaki carevi polagali pravo na junu Italiju i Siciliju (titili su ih od Saracena). Vlast Vizantije se u 11. veku u junoj Italiji se gasila, i papi je smetao preveliki nemaki uticaj u Italiji. Zato je papa hteo da nekom ustupi junu Italiju, nastojei da ometa nemakog cara. Grgur VII je normanskim avanturistima koji su se vratili sa hodoaa iz Jerusalima, dao junu Italiju i june posede, pod uslovom da papi prue vojnu pomo kada mu zatreba. To je bila porodica Astavila na elu sa Robertom Gviskardom. Grgur VII je bio u dobrim odnosima sa Toskanskim markizatom, pa su tako oni dobili od papske kurije dozvolu da ubiru porez po Evropi za papu. Grgur VII je u pokornosti drao episkope i arhiepiskope. Suparnik mu je jedino bio episkop Milana, pa je Grgur VII u Milanu podsticao nemire (to su bili ustanci sirotinje). Tako je iz borbe iskljuio episkopa Milana i najzad je mogao da se sukobi sa Henrihom IV. im je papa 1074.g. smenio episkope u Nemakoj, Henrih IV je postavio nove. 1075.g. poinje otvoreni sukob. 35

 1076.g. Henrih IV saziva sabor u Vormsu, na kome je proglasio zbacivanje Grgura VII sa papskog prestola, a Grgur VII je Henriha IV izbacio iz crkve i njegove vazale oslobodio zakletve vernosti. Srednjevekovni vladari nisu mogli ostati na vlasti ako nisu bili hriani. Posle ove objave, Henrih IV je 1076.g sazvao sabor u Trijeru, na koji su doli mnogi baroni. Baroni su stali uz papu, jer su eleli da oslabe cara, a svetenici su stali uz cara, jer su imali porodice. Baroni su caru stavili do znanja da ga nemogu smatrati za cara kada je izbaen iz crkve, i da se mora pokoriti papi. Henrih IV je kapitulirao da bi spasao presto. Car je krenuo u Italiju, a papa se sklonio u Toskanski markizat jer se plaio. Henrih IV je sa caricom i sinom, buduim Henrihom V krenuo ka zamku u Toskani, ostavivi pre toga svoju vojnu pratnju. U Kanosi, januara 1077.g. car je sa caricom i sinom u obinoj, apostolskoj odei, tri dana molio papu da ga primi, i ak je i papina svita molila da ga puste unutra. Tek je treeg dana predvee papa popustio i primio cara, koji mu je ljubio noge, a papa ga je blagoslovio. Papa je o ovome napisao pismo nemakim kneevima. Kanosa pokazuje koliko je teko bilo biti anatemisan (izbaen iz crkve). Tako neto se nikada pre nije dogodilo u hrianskom svetu, da je duhovna vlast odnela pobedu nad svetovnom. Evropski istroriari ovaj sukob nazivaju produktivnim sukobom, jer je dolo do razdvajanje duhovne i svetovne vlasti. Vlast postaje policentrina tj. dolazi do razdvajanja duhovne i svetovne vlasti (na politikom i duhovnom planu). U Vizantiji tako neto nije bilo. Tamo je crkva bila slobodna u odnosu na dravnu vlast, ali sa njom ivi u dijarhiji i simfoniji tj. proimaju se. U islamskom svetu srednjeg veka spoj je bio potpun. Islam regulie sva pitanja. Na Zapadu se poela formirati laika civilizacija tj. car je tamo gde je laika drava, i razdvaja se duhovna i svetovna vlast. Grgur VII je suvereno je vladao Evropom, hteo je da na neki nain stvori sjedinjenu dravu Evropu. Zalagao se za borbu protiv muslimana u paniji i krstai u paniji su se borili nosei njegovu ikonu. Njegov uticaj bio je jak i u Francuskoj, Engleskoj i Skandinaviji. Takodje je bio jak i na Balkanskom poluostrvu, i od njega su krune dobili Hrvatski kralj Zvonimir i knez Zete Mihajlo Voisavljevi (1075.g).

Henriha IV je posle Kanose ekala velika politika borba u Nemakoj da spase presto. Gradjanski rat je trajao od 1077. do 1080.g. Henrih IV je vodio teku borbu protiv kneeva, vojvoda i barona. Nastupao je kao od pape priznati vladar, i faktiki je uspevao da uspostavi vlastu Nemakoj. Oko 1088.g. promenio je politiku i objavio da on bira novog papu, koji je bio njegova marioneta, Kliment III. Medjutim Grgur VII na to nije obraao panju. Henrih IV je znao da jedino silom moe zbaciti Grgura VII i 1084.g. krenuo je sa vojskom na Rim. Poveo je i Klimenta III elei da ga u crkvi Sv. Petra u Rimu postavi na papski presto. Grguru VII je u pomo pritekao Robert Gviskard iz porodice Altavila, koji je bio na elu Normanima i sa kojim je papa sklopio ugovor o vojnoj pomoi. Rober Gviskard je u vojsku skupio Saracene, gusare i crnce iz severne Afrike. Obe vojske su htele isto, a to je da opljakaju Rim. U Rim su prvo stigli Nemci, opljakali ga, a onda su stigli i Normani sa Saracenima i isto opljakali grad i oterali Nemce. Stanovnitvo Rima je bilo proredjeno. Grgur VII je sa svojom svitom krenuo put june Italije jer nije hteo da ostane u opljakanom i razruenom gradu. Idui na jug, zaustavio se u Salernu i tamo i umro 25. maja 1085.g. Posle smrti Grgura VII, njegove je ideje nastavio papa Urban II (1088-1099). Sin Henriha IV je ekao da nasledi vlast i podravao je pape protiv oca da bi seo na presto. Borbe su se produile i u 12. veku. Pristalice pape su opravdavale Henriha V u borbi protiv oca, govorei da je to boija volja. Vremenom su obe strane uvidjale da se ovaj sukob moe reiti kompromisom. 1106.g. umro je Henrih IV, sahranjen je neopojan i sputen je u neosveen grob. Henrih V je vladao od 1106. do 1125.g. 36

 1122.g. donet je u Vormsu Vormski konkordat. To je ugovor izmedju drave i crkve, koji kae da se pri investituri episkopa vre i laika i duhovna investitura: - episkopa bira svetenstvo (duhovna invenstitura) - vladar (car) mu daje skiptar, znak vlasti u dijecezi (svetovna investitura) Vormskim konkordatom zavrena je akutna faza borbe izmedju cara i pape, na bazi kompromisa. Ova borba, medjutim, nastavljena je i u kasnijim epohama. Ovaj sukob je vodjen i orujem i reima. Obe strane su angaovale obrazovane ljude da piu spise u njihovu korist: - u korist pape pozivaju se na dela svetih otaca, Bibliju, na to da je papa namesnik boiji i naslednik sv Petra. - u korist cara tvrde da je vlast cara od boga, i pozivaju se na stare spise, pokazujui kako je vlast cara iznad svih vlasti. Ova literatura je potstakla misao srednjeg veka i doprinela intelektualnom razvoju. Pripremila je teren za radjanje velikih ideologa krajem 12. i po. 13. veka. BORBE PROTIV NEVERNIKA U EVROPI Iako je papa Grgur VII umro u izgnanstvu, njegovo je delo bilo toliko da se nije moglo izbrisati, i njegovi naslednici su ga nastavili kroz 13. vek i pomagali borbu protiv nevernika. Dok jo nije bio postao papa, Grgur VII je radio na organizaciji krstakih ratova. panija Grgur VII potsticao je borbu protiv nevernika (muslimana) u paniji. Severozapadni deo panije, Asturija, bila je u rukama hriana i tu su poeli fratri da propovedaju borbu protiv muslimana. Karlo Veliki je jo krajem 8. i po. 9. veka poveo borbu protiv muslimana u paniji. On je zaetnik rekonkviste - ponovno osvajanje hrianskih teritorija koje su pod muslimanima. Osvojen je mali deo do reke Ebro. U 10. i 11. veku situaija je bila nepromenjena. U 11. veku javljaju se Klinijevski inicijatori. Klinijevci, kako neto osvoje odmah tu zasnivaju svoje manastire. U 11. veku hriani su poeli da postiu uspehe u severnom i severoistonom delu, osvojili su Navaru, Leo, Arago i grofoviju Kataloniju (Barseloniju). Iz Katalonije su poele hrianske ekspedicije na Majorku. Neki brodovi su ak preduzimali ekspedicije protiv muslimana u severnoj Africi. 1034.g. raspao se Kordovski kalifat. To je bio povoljan trenutak za rekonkvistu. Rekonkvista je bila toliko uspena, da su 1085.g. hriani zauzeli Toledo, znaajni muslimanski centar, ali i sedite arhiepiskopa i pisarski centar. Pohod je predvodio Rajmund Tuluski, koji je posle uestvovao i u I krstakom ratu na Istoku. U 11. veku vie od 1/3 Pirinejskog poluostrva bilo je u rukama hriana. Rekonkvista e se voditi i u 12. i 13. veku. Sicilija, Korzika, Sardinija, Baleari Drugo arite borbe hriana protiv nevernika u Evropi bila je Sicilija koju su zauzeli Arabljani u 11. veku. U 11. veku riteri su poeli osvajanje Sicilije i 1072 .g zauzeli su glavni grad Palermo. Muslimani su drali i Korziku, Sardiniju i Baleare. Sve monije flote Djenove i Pize su u 11. veku poele napadati postaje na Korzici i Sardiniji i malo po malo su ih osvajale. Azija U Evropi su hriani u ofanzivi u odnosu na muslimane, dok je u Aziji bilo obratno. 1077.g Turci Selduci su zauzeli Jerusalim. Papa Grgur VII je hteo da organizuje krstaki rat ali nije mogao, i zato su to preduzeli njegovi naslednici. 37

I KRSTAKI RAT (1096-1099.g.) 1096.g. poinju najvei kolonizacioni pohodi Evrope na Istok krstaki ratovi. Vodjeni su od 1096-1270.g. i bilo ih je ukupno 8. Prva etiri krstaka rata su bila uspenija i znaajnija (uestvovalo je vie ljudi). Iz zapadne Evrope do Jerusalima putovalo se nekoliko meseci do godinu dana. Tamo su vodila 2 puta: 1) morem (lake) 2) kopnom dolinom Rajne i Dunava, do Vizantije, pa kroz Malu Aziju do Palestine Hadiluk i pre ratova (pokloni se grobu Hristovom u Jerusalimu, bar jednom u ivotu). Ako sizeren vazala krene na hadiluk, vazal ga pomae novcem, a nekad ga i prati. U srednjem veku protokol je bio strog, velikai su svuda ili sa svojom pratnjom. Putnici su s Istoka natrag u Evropu donosili razne prie i predmete (vunene i svilene tkanine, juno voe, zaine, miriljave materije i sl.) koje su kupovali na Istoku. Istok je bio privredno napredniji od zapadne Evrope. Za zapadnjake to je bila zemlja bogatstva. Idejni pokreta rata je ustvari bila crkva. Fratri su po zapadnoj Evropi propovedali krstaki rat, i nosili su sa sobom krstie da ih priiju onima koji se prijave u rat. 1054.g. dolo je do raskida izmeu pravoslavne i katolike crkve, a krstakim ratom su hteli zaleiti izmu. Smatrali su da ako pokrenu krstaki rat, proirie svoju duhovnu vlast i na hrianski Istok. 1077.g. Turci Selduci zauzeli su Jerusalim (tada se papa Grgur VII sukobio sa nemakim carem Henrihom IV). 1095.g. lansirana jr ideja rata. Ideja o krstakom ratu je oduevljeno prihvaena: 1) Riteri - su je najvie prihvatili. Princip primogeniture primenjivan je i kod nasledjivanja feuda i posed nije cepan. Ostali sinovi nisu nasledjivali posed, nisu se bavili ni manuelnim radom, a intelektualnih zanimanja bilo je malo. Poneko bi postao fratar, ali su najee bili slobodni ratnici. Ti su riteri mnogo vremena provodili u ratovima, borili su se u paniji protiv muslimana. Krstaki rat im je pruio mogunost sticanja poseda na Istoku i posao. 2) Vojvode, kneevi, baroni i drugi feudalci - isto prihvataju ideju o krstakom pohodu. 3) Vladari (kraljevi i carevi) - kreu u pohod od II krstakog rata. To se smatralo bogougodnim delom i tako su podizali svoj ugled kod podanika. Neki su imali teku politiku situaciju u zemlji, te su skretali panju podanika na krstaki pohod, a glasnici su stalno javljali o pobedama i na taj nain smirivali su krizu kod kue. 4) Seljaci i kmetovi - koji su imali dug, jer otplata duga se zamrzavala dotle dok je dunik na krstakom pohodu. Svi oni ustvari samo su eleli da osvoje zemlju na Istoku. Ko se prijavi priivao je sebi krst na rame. Vodje su na grudima i ledjima nosile priiven veliki krst. Krstaku vojsku inili su svi slojevi stanovnitva i odziv je bio masovan: neki su vodili sa sobom ene i decu, poli su i avanturisti, pljakai, lopovi, ubice, pa ak i bludnice koje su krenule za svojim muterijama. Krsta je bio ovek koji se ne vraa kui.

38

 Veina krstaa je na istoku nala svoj grob. Mnogi su pomrli tokom puta ili od iznurenosti po prispeu u Palestinu. Ne samo da nisu uspeli da se obogate, nego je malo ko i preiveo Zapravo je bila potrebna dobro naoruana, opremljena i uvebana vojska Pokretanje ogromne mase stanovnitva bio je pre svega rezultat velikog verskog oduevljenja. Ekonomski razlozi nisu bili ni jedini, ni glavni. Italijanski trgovaki gradovi ve su poslovali na Istoku i sada su hteli sebi olakati trgovinu. Mleani su od Aleksija Komnina dobili velike povlastice, ali ih naslednik cara ne mora priznati, i zato bi im dobro dola trgovaka uporita u Palestini. Za sve trgovce je bilo bolje ako su na Istoku latinske drave. Vizantija im je jednako smetala kao i muslimanske zemlje. Prevozom krstaa gradovi koji su imali flotu, mogli su dobro da zarade. Samo italijanski gradovi su imali flotu (sopstvenu imaju Amalfi, Piza, Venecija, Djenova). Barselona i Marsej takoe su imali flotu, i uestvovali u prevozu krstaa na Istok, ali u manjoj meri nego italijanski gradovi. Stanje na Istoku Vekovima su Sirija i Palestina bile pod vlau Vizantije, sve dok ih nisu osvojili Arabljani, a kad je Arapska drava propala, ponovo su postale vizantijske. Sada se nomadi iz Turkestana, Turci Selduci, sputaju u Mesopotamiju. Islamizirali su se u dodiru sa Arabljanskim bagdadskim kalifatom: - 1055.g. Turci su osvojili Bagdad - poseli celu dolinu Eufrata i Tigra - zauzeli Siriju i Palestinu - poeli su da nadiru i u Malu Aziju koja je bila sredite Vizantije Vizantija je morala spreiti prodor Turaka u Malu Aziju. 19. avgusta 1071.g. odigrala se krvava bitka kod Mancikerta u Jermeniji, izmedju Alparslan Turaka i Vizantinaca. Vizantija je poraena, a njihov car Roman IV Diogen zarobljen. U Vizantiju sada sa istoka nadiru Turci, a sa zapada Normani (zauzeli su junu Italiju, Albaniju i Epir). Mihailo VII Duka traio je pomo od Zapada za brobu protiv Turaka. Turska selduka drava se raspala na emirate i to je i povuklo Zapad, jer na Istoku nema jedinstva, ve samo pocepani emirati. Poetak rata Papa Urban II 1095.g. na crkvenom saboru u Klermonu po zavretku zvaninog dela, obratio se okupljenoj masi pozivom na pohod na Istok za oslobodjenje Hristovog groba. Masa je uzvikivala Tako Bog hoe! . Kada je video da su svi oduevljeni Urban II je nastavio da propoveda krstaki rat. Putovao je po Francuskoj, a masa je traila da se to pre krene. Tada se nije ratovalo zimi, i u prolee 1096.g. mase krstaa su poele da se okupljaju u dolini Rajne. To je uglavnom bio obian svet, sirotinja, a bilo je i neto fratara. Crkva je gubila kontrolu, a masa nije htela da eka dobro opremljenu feudalnu vojsku, ve je odmah krenula. To je bio tzv. Pohod sirotinje. Pohod sirotinje Vodje su bile: 1) propali burgundski vitez Valter Golja sin Habere (Valter Sans Avoir) 2) Petar iz Amijena (Petar Amijenski) verski fanatik, propovednik, laik Valter Golja je skupio masu i krenuo ka Balkanu.

39

 Put stigli su u dolinu Dunava, ali odatle nisu znali ni kud, ni kako treba dalje ii. Tuklo ih je nevreme, a lokalno stanovnitvo nije bilo prijateljski raspoloeno. Hrana je bila veliki problem, te su usput hteli da kupe hranu (ko je imao novca), ali i da pljakaju i otimaju hranu. Ve u dolini Dunava i Ugarskoj su poeli sukobi s lokalnim stanovnitvom. Sa stanovnicima Zemuna su se sukobili oko hrane i u okraju su izginuli i Zemunci i krstai. Beograd i dolinu Morave krstaki izvori zovu Silvae Bulgarorum. U pokuaju pljake doli s u sukob s lokalnim stanovnitvom, i 160 krstaa se, beei, zatvorilo u crkvu izvan gradskih zidina. Stanovnici su tad zapalili crkvu, zajedno sa svima koji su bili unutra. Dalje je krstaka vojska ila preko Nia, Sofije i dalje na jug. Nekoliko dana mara iza njih, ila je velika masa sirotinje, koju je predvodio Petar iz Amijena. On je ve iao za Jerusalim, i tamo ga je, kao poznatog propovednika, primio jerusalimski patrijarh (stare patrijarije su Antiohija, Aleksandrija, Jerusalim, i neto mladja u Carigradu). Petar iz Amijena je stalno putovao, u skromnoj mantiji i s monakom kapom, bos, s apostolskim sandalama, na magariu. Iao je od grada do grada i propovedao. Bio je dobar govornik, nije govorio ueno, ve kao obian svet, i svi su ga razumevali i voleli njegove popularne propovedi. Bio je svuda poznat i celokupno stanovnitvo ga je doekivalo na ulici. Vaio je za sveca jo dok je bio iv. Skupio je ogromnu masu stanovnitva za sobom. To nisu bili samo mukarci. Veinom su bili iz Nemake i Francuske. Skupili su se u dolini Rajne. Tu su priredili pogrom Jevreja. To je bio prvi veliki pogrom Jevreja, a kasnije ih je bilo jo. Katolika crkva je esto gonila Jevreje, navodno zato to su izdali Hrista i usput su im otimali zlato. Filip IV i panski kralj Ferdinand takodje su organizovali velike progone Jevreja. Put spustili su se kroz Austriju do Drave, sledili Dravu do ua u Dunav, i dalje su ili Dunavom do Zemuna. Kod Zemuna su naili na leeve krstaa koji su tuda bili proli dve, tri nedelje ranije. Petar je naredio napad na Zemun u kome su izginuli i Zemunci i krstai. Leevi su plivali Savom i Dunavom. Stanovnici Beograda, kad su to videli, svi su napustili grad i pobegli u okolna brda i ume. Petar je zatekao pust grad. Dalje su nastavili dolinom Morave, do Nia, uz usputne sukobe s lokalnim stanovnitvom. U Niu ih je upravnik lepo doekao i dao im je hranu. Ali dok je glavni deo krstaa ve nastavljao put dolinom Niave, zaostatak se potukao sa lokalnim stanovnitvom jer su im ovi prodavali hranu. Spaljeno je 7 vodenica na Niavi. To je izazvalo revolt i izbio je veliki sukob u kome su izginuli i jedni i drugi. Petar Amijenski se vratio da miri zaraene strane, pokupio je svoje ljude, i onda su nastavili dolinom Niave do Sofije. Krstai su bili proredjeni, naroito na deonici od Zemuna do Nia. Stigli su napokon u Carigrad, i Aleksije Komnin se zgranuo kad ih je video.On jeste traio pomo, ali vojsku, a ne rulju, nenaoruanu sirotinju, koja ne eli pod njegovu komandu, ve je spremna na pljaku. Inae su za Vizantince zapadnjaci bili varvari. Aleksije ih je prebcio preko Bosfora u Malu Aziju, da ih se to pre rei. U Maloj Aziji su ih ekali Turci Selduci, koji su dobro poznavali teritoriju. To je topao i bezvodan kraj, a kad su krstai stigli tamo bilo je leto 1096.g. Turci su ih uvukli dublje u teritoriju Male Azije, glavninu opkolili i iskasapili. Ko se spasao umro je od gladi i edji na nepoznatoj teritoriji. Mali broj krstaa, na elu s Petrom Amijenskim beao je k moru, da se doepaju luka, jer su one bile vizantijske. Uspeli su da stignu do Carigrada i on je poslao na Zapad glasnike da izveste o njegovoj katastrofi. To je na Zapadu teko primljeno (bol, oajanje i uvreda). Pohod feudalne vojske Crkva je preduzela mere da dobro opremi feudalnu vojsku. Sem peaka, tu su bili i konjica i oklopnici. Prikupljena je najbolja vojna tehnika. Krenuli su oni koji su vini ratovanju (vojvode, baroni i drugi), jer se Turci ne mogu pobediti idealima i verom. Velika feudalna vojska se spremala u zimu 1096/ 97.g. Prijavile su se najuglednije i najpoznatije linosti Evrope: 1. 2 kraljeva brata Robert, vojvoda od Normandije, brat Viljema II i 2. Ig / Hugo od Vermandoa, rodjeni brat francuskog kralja 40

3. Robert, vojvoda Flandrije 4. Gotfrid Bujonski, vojvoda Lotaringije, i njegov brat Balduin 5. Rajmund Tuluski, uestvovao protiv Arapa u paniji, avanturista, voleo poeziju 6. Boemund sin Roberta Gviskarda, i sestri Tankred U rat su krenuli: 1. konjanici i oklopnici 2. naoruani peaci 3. obian svet, ak i s porodicama 4. fratri Putevi Sauvani su opisi krsatkog rata i znaju se putevi kojima se vojska kretala. Put je bio dalek i teak: od Normandije, Flandrije i Lotaringije do Palestine. Dogovorili su se da krenu razliitim putevima, jer iz bezbednosti i rivalstva nisu hteli da se ujedine, jer su uglavnom svi bili vojvode ( tj. istog ranga). Putevi: 1. Gotfrid Bujonski i Balduin krstai iz Lotaringije i Nemake - Spustili su se u junu Nemaku, zatim kroz Austriju, dolinom Drave doli u Sklavoniju, na uu Drave u Dunav izbili u dolinu Dunava, i potom preko Zemuna preli u Beograd. - Nije bilo veih sukoba s lokalnim stanovnitvom. - Dalje su nastavili dolinom Morave do Nia, a zatim dolinom Niave i preko Serdike do Carigrada. 2. Rajmund Tuluski krstai iz Francuske - Iz Francuske su preli u severnu Italiju, i tokom reke Po doli do Venecije, a odatle preli na Balkan i sledili put kroz Dalmaciju, Hercegovinu i Zetu. - Put je bio vrlo teak jer su ili u zimu 1096/97.g, poto su hteli da odmah u prolee otponu s operacijom u Palestini. - Krstaki izvori o Dalmaciji govore da je surova, planinska zemlja, s mnogo uma i surovim stanovnitvom. Najopasnije je bilo zaostati za glavninom grupe, jer su ih tad lokalni pljakali i ubijali. Priroda je bila dosta surova, a oni su imali stare rimske karte, i nisu ili obalom, jer je tuda bilo jako nezgodno, ve su ili dosta neprikladnim okolnim putevima. Deo krsata je izgubljen, napadani su ak i tokom molitava. - Stigli su u Skadar, gde ih je doekao rex Sclavorum Bodin, dukljanski kralj (1081-1101.g.). Bodin je lepo primio Rajmunda, dao krstaima hrane i otpremio ih dalje na jug u Dra. - Od Draa je stari, ali odrani put Via Aegnatia vodio za Solun, a odatle su stigli do Carigrada. 3. Boemund Tarentski krstai iz June Italije, sa Sicilije, i deo krstaa iz Francuske - Za razliku od prve dve grupe, koje su ile iskljuivi kopnom, oni su deo puta preli brodovima. Ukrcali su se u Apuliji, a iskrcali u Drau, odakle su Via Aegnatia-om doli do Soluna, i dalje do Carigrada. U Carigradu Stigavi u Carigrad doli su kod Aleksija I Komnina, kome su krstai bili nezvani i neeljeni gosti. Car je krstae smestio po predgradjima. Oni su pljakali po Carigradu. Ana Komnin, ki Aleksija Komnina, u Aleksijadi o krstaima pie da su surovi i grubi varvari, neobrazovani, ne znaju da se ponaaju i nemaju manire. Sa druge strane Zapadni izvori su o Grcima govorili da su potkupljivi, neodluni i nespremni za borbu. Medju vodjama krstaa bilo je razliitih ljudi, ak i velikih protivnika Vizantije. Boemund Tarentski je bio predvodnik trupa Roberta Gviskarda protiv Vizantije i izbegavao je susret sa Aleksijem. U Carigrad je prvi stigao Ig od Vermandoa. Aleksije Komnin je od njega traio da mu poloi vazalnu zakletvu, i da se zakune da e sve ono to je osvojio od Turaka vratiti vizantijskom caru. Bio je ak i zatvoren, poto se dvoumio. Glasovio o tome su doprli do Gotfrida Bujonskog, koji se pribliavao Carigradu i usput pljakao.

41

 Krstai su poloili zakletvu caru Aleksiju I. On ih je prebacio preko Bosfora, i odatle su krenuli na Turke ija je granica bila blizu Oni su se podelili u dve grupe iz vojno-strategijskih razloga, da ih Turci ne uvuku u klopku sve odjedamput: 1. severna grupa predvodio ih Boemund 2. juna grupa predvodio ih Gotfrid Bujonski; krenuli su preko Sirije ka Palestini, do Jerusalima Turci su unitavali sve kraj puta, i povlaili se, tako da krstai nisu imali hrane ni za sebe, ni za konje. Snaga krstaa bilo je teko naoruanje i teka i spora oklopna konjica. Turci su bili bez oklopa i tita, ali zato pokretljivi sa brzom konjicom, kao i odlini strelci (ponekad zasipali protivnike otrovnim strelama). Osvajanja Nikeja Bila je u rukama Turaka. Vatreno krtenje za krstae bilo je osvajanje Nikeje. Opseli su grad, s namerom da Turke iscrpu gladju i edju, i uspeli su da ga osvoje. Nikeja je predata caru Aleksiju i odmah je poela da se uspostavlja vizantijska vlast Dorileja Kroz Malu Aziju, u movarnom predelu kod Dorileje logorovala prva grupa krstaa. Iznenada su izleteli Turci, konjanici i strelci. Krstai su iznenada zasuti kiom strela, bili su bez oklopa i ne pripremljeni, pa je izginulo dosta obinog sveta. Boemund je poslao glasnike po pomo Druga grupa je bila samo na 10km odatle, ali je glasnicima trebalo 5 sati da ih nadju. Gotfrid je smesta krenuo, i kad je ve izgledalo da e prva grupa biti satrvena, iza brda se pojavio Gotfrid i s ledja napao Turke. Deo Turaka je izginuo, a deo se razbeao u strahu, kad su videli da se njihove strele odbijaju o krstake oklope. Edesa U medjuvremenu, od ostataka krstaa se, posle bitke kod Dorileje, izdvojio Balduin i sa svojim trupama je zauzeo Edesu. Edesa je bila grad s velikim strategijskim znaajem, tu su se ukrtavali putevi karavana u pravcu sever-jug i istok-zapad. Tuda su ile i vojske, i krstai su raunali da bi zauzimanjem Edese spreili da dodje pomo do Antiohije. Edesom je zavladao Balduin i to je prva krstaka drava na Istoku, sa statusom grofovije. Antiohija Kad su se pribrali, krstai su krenuli na jug, prema Siriji i marirali su ka Antiohiji, seditu patrijarha, koje je bilo u rukama Turaka. Kada su doli do Antiohije, rasporedili su se oko tvrdjave i iscrpljivali Turke gladju i edju. Boemundu koji je opsedao Antiohiju, ona je bila skoro neosvojiva zbog monih zidina. Uspeo je da potplati zapovednika glavne gradske kule i ovaj mu je za novac predao kulu. U ostatku tvrdjave zavladala je panika. 28. juna 1098.g. zauzeta je Antiohija. Boemund se proglasio vladarem Antiohije, i tako je stvorena druga krstaka drava na Istoku, sa statusom kneevine (ducata). Jerusalim Jedan deo krstaa se zadrao u Antiohiji, a ostali su nastavili mar ka Jerusalimu.13. jula 1099.g. zauzet je Jerusalim. Tako je krstaki rat postigao svoj cilj. Krstai su u Solomonovom hramu u Jerusalimu priredili pokolj muslimana i Jevreja. Jerusalimski kralj postao je Gotfrid Bujonski. Medjutim iscrpljen pohodom, nije poiveo ni godinu dana, i umro je 1100.g. Za kralja je tada izabran Balduin (napustio Edesu), krunisan je 1100.g. i vladao do 1118.g. On je bio prvi stvarni tvorac Jerusalimske kraljevine. Tripoli Rajmund je zauzeo Tripoli, i organizovao ga kao posebnu dravu, sa statusom grofovije. Tako su stvorene etiri istone krstake latinske drave: 1. Jerusalimska kraljevina Palestina i deo Sirije 2. Antiohijska kneevina deo Sirije 3. grofovija Tripoli 4. grofovija Edesa Krstaka irenja dostigla su svoj vrhunac oko 1130.g. 42

Luke Iz Tripolija i Antiohije zaposeli su gradove na istonoj obali Sredozemnog mora. Oni su im bili stalna veza sa zapadom, odakle su stizali oruje, hrana i vojnici. Preko luka (Haifa, Tir, Sidon) stalno su stizali brodovi iz Venecije, Djenove i drugih gradova, i dovozili hodoasnike, hranu i oruje. Hodoasnici su sada imali siguran put od Sredozemlja do Jerusalima. Preporuivalo im se da nose hranu i da budu naoruani. Jerusalimska kraljevina Krstai su u Jerusalimu organizovali dravu po zapadnom tipu (feudalna drava). Vrhovni sizeren bio je jerusalimski kralj. Vazalnu zakletvu su mu polagali gospodari feudova po Siriji i Palestini. Kralj je bio ogranien Velikom Palatom. To je bio organ feudalaca, sa sudskom nadlenou nad feudalnim svetom. Postojali su i domai, puki sudovi za domae stanovnitvo (hriani Sirije i Palestine i Arabljani muslimani) koje je prihvatilo nove Zapadne gospodare. Lokalno stanovnitvo imalio je feudalne obaveze kao i stanovnitvo na Zapadu. Jerusalimska kraljevina imala je najistije feudalne zakone, bez lokalnih specifinosti kao u dravama Zapada. Jerusalimske asize bile su ustrojstvo nove kraljevine. Gradjevinska delatnost Krstai su razvili veliku gradjevinsku delatnost na osnovu novca koji je stizao sa Zapada. Hodoasnici i fratri su donosili razne poklone i darove. Gradjevine su podizane na svim svetim mestima: Golgota, mesto pronalaska asnog krsta itd. Podizali su hramove po uzoru na Zapadne, i veina je tu i dan-danas. Poeli su da utvrdjuju teritoriju. Dizali su utvrdjenja na odredjenom odstojanju, sa stalnom posadom, da uvaju granicu. Duhovno riterski redovi Ispostavilo se da im trebaju posebne organizacije za uvanje osvojene teritorije, jer se deo krstaa vratio kui a neki su pomrli. Tako su poeli osnivati duhovno-riterske redove. uvari puta od obale Sredozemnog mora do Jerusalima dobili kuu kraj Solomonovog hrama u Jerusalimu. Pripadnici ovih redova, vezani strogom disciplinom, rasporedjeni su du granice po tvrdjavama. Bili su glavna krstaka snaga za odbranu od Turaka u 12. i 13. veku. Kada su Turci poosvajali krstake teritorije, pripadnici redova su ih poslednji naputali. Sa Zapada su stalno dobijali velike poklone, novac i imovinu. 1. Templari ili Hramovnici Prvi duhovno riterski red. To su bili monasi koji brane svete hrianske teritorije na Istoku, i ne podleu vlasti ni jednog vladara na Istoku, ve su direktno potinjeni papi. Njihovi zadaci bili su: 1.da budu monasi 2.da budu vojnici Treba da se mole Bogu i ive strogo. Pravila za templare bila su zasnovana na pravilima Sv. Benedikta i bila su vrlo stroga. Pravila reda izradio je Sv. Bernar od Klervoa, po poreklu Burgundski. Bio je plemi, vrlo obrazovan, poboan, benediktinac. iveo je smerno, bio izuzetan propovednik i zbog toga je bio vrlo popularan u Francuskoj i u celoj Evropi. U crkvu je uao 1113.g, a umro je 1153.g. Napustio je dom i sa 30 istomiljenika osnovao manastir Sito i Cistercitski red (stroga varijanta benediktinskog - oni su iveli skromno, samo u mantiji i apostolskim sandalama, crkve su im bile skromne, a

43

manastire su podizali na nekultivisanom zemljitu). Za 40 godina njegovog monakog ivota, podignuto je 300 cistercitskih manastira. Jo za ivota je potovan kao svetac, a kasnije je i kanonizovan. Burgundski vojvoda bio je inspirisan njegovim delom i hteo da se zamonai u Sitou. Uputio je molbu Sv. Bernaru, na ta je dobio odgovor: Ima dosta dobrih monaha, ali malo ima pobonih vojvoda. Monah Abelar (jedan od osnivaa Sorbone) i Sv. Bernar piu mnoge filozofske diskusije. Sv. Bernar pie pisma opatu Sen-Demija. 2. Red Jovanovaca ili Hospitalaca Ovaj red osnovali su uvari bolnice Sv. Jovana Jerusalimskog. 3. Tevtonci Nemaki krstai, trei po redu monako-riterski red. Kraj Turci su bili politiki nejedinstveni, rascepkani u emirate. Antiohija, Tripoli, Edesa vazali, mada su faktiki svi iveli nezavisno, tj. svako za sebe. II KRSTAKI RAT (1147-1149.g.) Oblast uz Sredozemno more s gradovima bila je veza sa Evropom postojale od prve decenije 12.v. do sredine 13.v. 40-ih godina 12. veka Turci izvode jurie na Edesu, jer im je spreavala komunikacije starim karavanskim putevima koji su tuda prolazili (sever - jug, istok - zapad). 1144.g. zauzeli su Edesu, sredite grofovije Edesa. Poto je ona imala veliki strategijski znaaj, posle njenog pada su bile ugroene i druge krstake tvorevine. Poelo propovedanje novog krstakog rata. Crkva i papstvo su razaslali propovednike po celoj Evropi (jedan od njih bio je i Sv. Bernar od Kleroa, propovednik velike moi ubedjivanja). Od 1144. do 1147.g. trajale su pripreme, da bi 1147.g. krenuli u pohod. U rat su krenule i krunisane glave: 1. nemaki car Konrad III Konrad III je prvi iz dinastije Hoentaufovaca, koji su vladali u vajcarskoj i imao je tekoa da se utvrdi u Nemakoj. Neka vojvodstva ga nisu priznavala, a polazak u rat ga je popularisao u narodu. Bio je prvi car koji je krenuo u rat, i time je skrenuo panju naroda na drugu stranu. Takodje ga je pozdravila i crkva, to je znailo njegovo uvrivanje na prestolu. 2. francuski kralj Luj VII Kapet Bio je vrlo poboan. Imao je neobuzdanu enu Eleonoru, najveu ljubavnicu u srednjem veku, koja je takodje htela da krene, da bi videla nove zemlje. Kralj june Italije i Sicilije ponudio im je da ih brodovima prebaci iz june Italije na Balkan, ali su oni ipak odluili da idu kopnom, starim putem. Konrad III je krenuo u prolee 1147.g. Skupio je uglavnom krstae iz Nemake i neto iz eke i Poljske. Skupili su se u junoj Nemakoj. Na gornjem Dunavu je izgradio flotu i reio da putuje kopnom i Dunavom. Oruje, hrana, ostali teret i neto peaka ili su brodovima. Konjica, riteri i deo peadije ili su kopnom kroz Austriju i Ugarsku uz Dunav, do Beograda. Sledili su Dunav do ua Morave, gde je bio stari srednjovekovni i antiki prelaz kod grada Branieva (koji pominju krstaki izvori). Dotle su doli i brodovi i tu su ostavljeni. Lokalno stanovnitvo ih je kralo nou. 44

 Dalje su sledili dolinu Morave (Silvae Bulgarorum) do Nia, a otud dolinom Niave preko Serdike (Sofije) do Carigrada, a otuda su se prebacili preko Bosfora i uli u Malu Aziju. Samo to su proli Nikeju u bojnom poretku ih je saekala ogromna vojska turskih strelaca. Krstai su delimino uleteli u klopku, dobar deo ih je izginuo, a Konrad III se sa ostatkom vojske vratio u Nikeju. Tada je reio da ne ide vie suvozemnim putem kroz Malu Aziju, jer su ih Turci svuda ekali u zasedi, a krstai su ionako imali problema s vodom i hranom, pa je izaao na zapadnu obalu i brodovima stigao u Palestinu, do gradova na obali koje su jo drali krstai. Luj VII je mesec dana kasnije iao skoro istim putem. Vojsku je sakupio u Francuskoj, proao kroz vajcarsku i Austriju, dolinom Drave i Dunava, a imali su i brodove koji su Dunavom vozili teret. Preli su iz Zemuna u Beograd (bio skoro pust) ne zadravajui se i dalje su sledili Dunav do ua Morave, gde su zatekli ostatke flote Konrada III (uglavnom je bila razgrabljena). Dalje su nastavili preko Nia, do Carigrada, i zatim je stigao u Nikeju. Luj VII je isto tako reio da ne ide kroz Malu Aziju, ve se prebacio brodovima do Antiohije. Knez Antiohije bio je Rajmund, stric njegove ene Eleonore, vojvotkinje Akvitanije, koja je Akvitaniju donela u miraz. Opremili su se u Antiohiji, ali bez dueg zadravanja, jer je trebalo da se sastanu s Nemcima. Uz to, Luj je hteo da odvue Eleonoru odatle, jer se prialo da ona ivi sa svojim stricem, Rajmundom. Luj VII i Konrad III su se sastali u Jerusalimu i poeli su veati ta da rade. Templari su traili da se ide na Edesu, ali to im je bilo predaleko. Reili su da u Siriji opsednu jako muslimansko uporite Damask, koga su se plaili u Antiohiji, Tripoliju i u Jerusalimu. Damask je bio veliki privredni centar u kom su cvetali zanati. Fine tkanineod svile (damast), podmirivale su Bliski istok i stizale ak do Evrope, gde su ih kupovali i preprodavali Djenovljani, Firentinci i Mleani. Damask je bio jako utvrdjen grad. Opsada je bila neuspena, jer su se Turci estoko branili, a ni Luj VII i Konrad III nisu dobro sadejstvovali. Obojici su stizali glasnici da se vrate ako hoe da se odre na vlasti, naroito Konrad, i tako su napustili oblast Damaska i vratili se kuama. Kraj Ovim pohodom krstai nita nisu postigli. Niti su povratili Edesu, niti su osvojili Damask. Dosta ih je izginulo, a naroito Konradova vojska u Maloj Aziji. Posle njihovog povratka, i dalje je ivela ideja o krstakom ratu, ali je bilo teko ponovo pokrenuti masu. Novac se polako skupljao. III KRSTAKI RAT (1189-1191.g.) Luj VII se razveo od Eleonore. Ona se udala za anujskog grofa iz porodice Plantageneta, i novom muu odnela Akvitaniju. Luj je tako izgubio deo drave, ali se bar otarasio ene. Eleonorin novi mu ubrzo je postao engleski kralj i ona je sad bila estoki protivnik francuskom kralju. Eleonorin mu je imao u svom posedu Anu, Akvitaniju i jo neke delove Francuske, tako da je engleski kralj faktiki imao vie poseda u Francuskoj od samog francuskog kralja. 1169.g. na elo muslimanske drave u Egiptu doao je Salah ed-Din, poznat kao Saladin. Bio je vrlo sposoban ratnik, a sebi je stavio u zadatak da ujedini muslimanske dravice na Bliskom istoku, Egipat i razne sitne emirate u Siriji i Palestini (delimino i zbog krstake opasnosti). Poeo je osvajati u Siriji. 1174.g. svojoj dravi je pripoji emirat Damask i ubrzo osvojio celu Siriju. Zatim je Saladin s vojskom upao u Palestinu. 1187.g. se kod Tiberijade odigrala krvava bitka izmedju krstaa, pod vodjstvom jerusalimskog kralja Gvida Luzijanskog i Saladinove vojske. Muslimani su satrli krstaku vojsku i zauzeli Jerusalim, koji su krstai drali od 1099.g. Gvido Luzijanski je pao u ropstvo, ali je Saladin prema njemu bio korektan i traio je veliki otkup. Templare su ubijali bez milosti. 45

 1187.g. doneta je odluka o III krstakom ratu. Papstvo je poslalo propovednike po celoj zapadnoj Evropi, i crkva je obeavala da e uvati posede onih koji odu u rat. U pohod su krenula tri vladara: 1. nemaki car Fridrih I Barbarosa 2. francuski kralj Filip II Avgust 3. engleski kralj Riard Lavlje Srce (profesionalni ratnik, jedva doekao rat) Fridrih I Barbarosa ide kopnom 1188.g. Fridrih I Barbarosa je doneo odluku da ide u rat i sakupio je veliku vojsku. Svim vladarima kroz ije teritorije je hteo da prodje uputio je glasnike, traei prolaz. Izmejdu ostalih i bugarskom kralju (1186.g. bugarska drava je obnovljena u II Bugarsko Carstvo) i srpskom velikom upanu Stefanu Nemanji (1188.g. poslanici Stefana Nemanje stigli su u Nirnberg i rekli mu da e biti lepo primljen). Sledio je dolinu Dunava po putu, preao Dunav na uu Morave i sputao se tom dolinom ka jugu, uz razne peripetije sa lokalnim stanovnitvom. Po krstakim izvorima oni su proli kroz grad Ravno (danas uprija). U Ravnom ga je saekala delegacija Stefana Nemanje. U julu 1189.g. je Stefan Nemanja s bratom Stracimirom sveano doekao fridriha Barbarosu u Niu. Dao je krstaima hranu (brano, vino, meso i neke pripitomljene jelene - najotmeniji je bio Lov na jelene). Zatim je ponudio Barbarosi savez protiv Vizantije, ponudio se da mu prizna vrhovnu vlast i poloi vazalnu zakletvu, i da ga on i bugarski car pomognu vojskom. Medjutim Fridrih I je odbio ponude Srba i Bugara, zato to nije hteo da stvara savez protiv hrianske zemlje, a i sam se uputio ka Carigradu. Proao je kroz Carigrad, preao u Malu Aziju i sa velikom vojskom zauzeo Ikonijski sultanat u Maloj Aziji. Tako je izgledalo da krstai postiu uspehe. Fridrih Barbarosa je bio vrlo star i veliki put je po njemu ostavljao posledice. U Maloj Aziji se nesrenim sluajem udavio u vrlo maloj reci. To je bio veliki udarac za celu vojsku. Kad je Barbarosina vojska stigla u Antiohiju, podelili su se na dva dela: 1. jedan deo se, iscrpljen od puta, vratio brodovima u Nemaku 2. ostatak se spustio u Palestinu, s namerom da osvoji Jerusalim Uglavnom su se zadravali u gradovima na istonoj obali, oekujui dolazak drugih krstaa. Filip II i Riard idu morem Filip II i Riard su tokom 1190.g. skupljali vojsku, i krenuli lsu u prolee 1191.g. Sastali su se u Francuskoj, a odatle su otplovili morem na Siciliju, uz velike svadje uz put ko e predvoditi vojsku. Stigli su na istonu obalu Sredozemlja i tu se sastavili s delom Nemaca koji ih je ekao. Od Jafe, glavnog pristanita, nije bio slobodan put do Jerusalima, i bojali su se klopke uz put u kojoj bi mogli svi izginuti. Reili su da opsednu Akru, grad sa velikim stratekim znaajem za odravanje ostalih krstakih tvorevina. Posle opsade su prinudili Akru na predaju Filip II je imao probleme u Francuskoj pa je reio da se vrati. Riard se sporazumeo sa Saladinom da su hodoasnici slobodni da idu putem do Jerusalima i poseuju svetinje, a sam Jerusalim ostaje Saladinov. 46

 Kipar je bio znaajna taka za prihvat brodova sa Zapada. U dolasku, Riard je zauzeo Kipar i predao ga Gvidu Luzijanskom, jerusalimskom kralju, kog je otkupio iz zarobljenitva. Porodica Gvida Luzijanskog vladala je Kiprom sve do 15. veka, a od 15.v. Kipar je venecijanski. Po zavretku III krstakog rata, dosta pripadnika duhovno-riterskih redova je prelo na Kipar. Kraj Riard je iz Sredozemlja otiao u Jadran. Po legendi, bura ga je izbacila na ostrvo Lokrum kod Dubrovnika, i navodno je sazidao katedralu u Dubrovniku, posveenu Bogorodici, poto se spasao (1667.g. u zemljotresu je sruena gotska katedrala). Henrik VI (sin Fridriha Barbarose) mrzeo je Riarda, i ovaj se po povratku iz rata preruio u obinog oveka i proao kroz Austriju. Ipak su ga uhvatili i predali Henriku, pa je otkupljen i tako se vratio u Englesku. Poginuo je osvajajui jedan zamak u Francuskoj. Ni ovim pohodom krstai nita nisu postigli. POLOAJ CRKVE U 12. i 13. VEKU etvrti krstaki rat menja strategiju, jer se putem do Vizantije i posle kroz Malu Aziju gube ljudstvo i snaga. Hteli su da napadnu sredite muslimanske drave, Egipat, raunajui da e ih tako oslabiti i potom lake osvajati u Palestini. Put do Egipta vodio je morem. Krstai se poinju okupljati u Veneciji, koja je imala najbolju flotu. Medjutim Venecijanci nisu hteli da ih prevoze besplatno, ve su svi treba da plate vozarinu, a radilo se ogromnoj sumi. Tako se stvara novi problem, plaanje puta. Papa Inoentije III (1198-1216) bio je veliki pobornik krstakih ratova. Svetovno ime mu je bilo Lotar Konti, a rodjen je 1160.g. u Segniju. Poreklom je bio aristokrata i papa Kliment III (1187-1191.) bio mu je ujak. Bio je vrlo obrazovan, zavrio je pravni fakultet u Bolonji i teoloki fakultet na Sorboni u Parizu (tada najbolji fakulteti). Bio je veliki strunjak za kanonsko pravo. Vrlo inteligentan, sa smislom za diplomatiju. Mlad je doao u papsku kuriju. Bio je znaajan i pre nego to je postao papa. Izabran je za papu kad je imao 37 godina. Postavio je sebi za cilj da sprovede u delo ideje Grgura VII: - da papska vlast bude iznad svetovne - da vrhovni gospodar u Evropi i celom hrianskom svetu bude papa. Jer kako Sunce obasjava Mesec, tako i vladari u Evropi dobijaju vlast od pape i njegovi su vazali, a papa je svima senior. Medjutim za to je trebalo oslabiti vlast cara (suparnika) i eliminisati njegov uticaj u Italiji. Nemaka Fridrih I Barbarosa oenio je svog sina Henrika VI kraljicom Konstancom, koja mu je u miraz donela Kraljevinu Obeju Sicilija. Tako je nemaki car vladao u Nemakoj, formalno u severnoj Italiji, u junoj Italiji i na Siciliji. 1197.g. umro je Henrik VI i ostavio malog sina, budueg cara Fridriha II (rodjen 1194.g.). 1198.g. Inoentije je postao papa i uzeo Fridriha II da mu bude vaspita. Za to vreme Inoentije je vladao Kraljevinom Obeju Sicilija preko svojih legata. Posle smrti Henrika VI, na vlast je doao njegov brat Filip Hoentauf, iji su suparnici bili lanovi porodice Gvelfa (1197-1208.). Inoentije je podrao Otona od Braunvajga iz porodice Gvelfa i dao mu carsku krunu, a 47

Filip je ubijen (1208-1215.). Tako je Oton IV uzeo vlast u Nemakoj, ali nije hteo da bude sluga papi i hteo je i vlast nad Kraljevinom Obeju Sicilija. Inoentije je tada malog Fridriha II poslao u Nemaku i okrenuo ga protiv Otona IV, protiv koga je gurao i francuskog kralja Filipa II Avgusta. Tako su Fridrih II i Filip II stvorili koaliciju i 1214.g. Oton IV je poraen i likvidiran. Fridrih II je od 1212. do 1220.g. uspostavljao vlast u Nemakoj i lovio jedno po jedno vojvodstvo, dok nije postao nemaki kralj. Medjutim poto je rodjen i odrastao na Siciliji, bio je ovek Mediterana i jedva je ekao da napusti hladnu, tmurnu i dosadnu Nemaku. 1220.g. se vratio u junu Italiju. Nije mogao vrsto vladati iz Palerma i pustio je vojvode da se malo osamostale nakon to su ga priznali za cara. Uveo je jaku centralnu vlast u Kraljevini Obeju Sicilija. Razoarao je Inoentija jer je bio verski tolerantan, prijatelj Vizantije i raznih muslimanskih emira i sultana. Zato je Inoentije podravao severno Italijanske gradove da se osamostale i ustanu protiv nemake vlasti u Italiji. Francuska Francuski kralj Filip II Avgust bio je za papu drugo veliko pitanje. Inoentije je podravao Filipa jer je ovaj u poetku podravao Otona IV, a posle, isto na papin nagovor, doao je u sukob s Otonom i porazio ga. U junom delu Francuske bilo je mnogo jeretika, pa je papa traio od Filipa da zaratuje s njima. Sam papa je zatim u junoj Francuskoj otpoeo rat protiv jeretika nezavisno od njega (1209-1216). Filip II je bio u sporu sa engleskim kraljem, koji je imao velike teritorije u Francuskoj. Zato je reio da se oeni erkom danskog kralja, jer mu je za rat protiv engleskog kralja trebala flota, a danski kralj je imao flotu. Venanja i veridbe su se u to vreme vrile uglavnom preko zastupnika, jer se putovalo mesecima. Tako se Filip preko zastupnika verio i oenio u Danskoj, a kada je mlada stigla i kada ju je on video, smesta je zatraio razvod. Oterao je dansku princezu i oenio se drugom enu, ali je ostao udovac. Inoentije nije dozvoljavao razvod i poeo je da buni barone protiv Filipa, nateravi ga tako da primi natrag dansku princezu, i ovaj nije imao kud pa je vratio princezu i primio papinu vlast. Engleska Kralj Jovan bez Zemlje (1199-1216.) postavljao je prelate bez odobrenja pape. Za kenterberijskog arhiepiskopa su 1205.g. postojala dvojica kandidata, kraljev i crkveni. Spor je doao do pape, koji nije hteo da prihvati ni jednog, ve je doveo svog Stivena Leigtona, obrazovanog teologa. Jovan se tome opirao, jer jekenterberijski arhiepiskop bio na elu cele engleske crkve. Stoga je papa Jovana izoptio iz crkve i on je morao da kapitulira i prizna Stivena za arhiepiskopa, jer su se baroni bunili. 1213.g. Jovan je postao vazal pape. 1215.g. Magna charta Libertatum. Papini vazali Papini vazali sada su bili kraljevi Aragona, Portugala, Kastilje, Danske, vedske, Francuske, Engleske i bugarski vladar. Tako je Inoentije u praksi sproveo ideje Grgura VII: 1) svi vazali su morali da plaaju godinji vazalski tribut papi, tako da jeInoentije imao velike prihode. 2) poveao je ugled organa u Rimu, i proglasio papski sud najviim. - Inoentije je slao svoje legate u sve zemlje zapadne Evrope, da nadgledaju kako se sprovode papske odluke i da upravljaju umesto maloletnih kraljeva i vladara. 3) uveo je praksu da kad umre jedan prelat, do izbora novog prihodi idu papi, a novoizabrani mora platiti papskoj kuriji. 4) Petrov novi za krstake ratove - reorganizovao je papsku upravu da otud vlada Evropom. 5) reorganizovao je papski Arhiv 48

- sauvali su se svi registri papskih pisama 6) poeo je prodavati oprotajnice grehova (indulgencije), a glavno pitanje za ljude srednjeg veka bio je oprotaj grehova. 7) novac za ratove protiv jeretika Jeretiki pokreti Uglavnom sa Istoka: 1) manihejska jeres 2) bogumili (varijanta manihejske jeresi) bili su jako raireni po Balkanskom poluostrvu (Makedonija, Bugarska i Srbija), sve dok ih nije satro Stefan Nemanja i njihovom vodji odsekao jezik - bosanska crkva jeretika 3) katarska jeres na zapadu 4) dualizam (varijanta katarske jeresi) po njihovom uenju postoji Dobro i Zlo, Bog i djavo - iveli su vrlo strogo, posebno svetenici (post i celibat) - strogo siromatvo - udarali su na zvaninu crkvu, naroito na prelate i episkope koji su bili bogati Pokret je bio najjai u gradu Albi u junoj Francuskoj tzv. Albiani. Predvodnik je bio Petar Valda, trgovac u Lionu koji se vrlo obogatio zelenatvom (iveo u vreme pape Inoentija). Poeo je da se oduevljava Hristovim delima. Delio je svoju imovinu, nepokretnu imovinu mu je uzela ena, a pokretnu je razdelio sirotinji. I sam je poeo drati propovedi i vernici su se okupili oko njega. Kada mu je episkop zabranio da propoveda, Petar je otiao u Rim da se poali papi Inoentiju. Inoentije im je odobrio ivot u siromatvu, ali im nije dozvolio da propovedaju bez dozvole prelata i lokalnih svetenika, a arhiepiskop im je zabranio propovedi. Vraali su se prvobitnom hrianskom siromatvu, propovedali su i udarali na zvaninu crkvu (zato su bili jeretici) Inoentije je diplomatijom reavao sve to je mogao i on je zaetnik rafinirane papske diplomatije. Poslao je opata Sitoa (cistercitskog reda) i druge da propovedaju, ali obian narod je vie sluao Petra Valdu. Kad je arhiepiskop ubijen, papa je najavio rat protiv jeretika u junoj Francuskoj.

49

DRUTVO SREDNJEG VEKA Srednji vek evropska istorija od 5. do 15. veka. Doba od 11. veka je doba razvijenog feudalizma, kada evropski narodi poinju bre da se razvijaju i kada se zainje evropska civilizacija koja e kasnije postati svetska. Karike koje povezuju ljude u srednjem veku bili su vazalni odnosi. Oni pretpostavljaju postojanje dva slobodna oveka: seniora i vazala. Vazal nije latinska re, ve moda potie od keltkog vas. Na latinskom, vazal se kae homo (homo tog i tog oveka = vazal tog i tog oveka) Miles = vitez (vazal daje vojnu pomo senioru). Rani srednji vek Vazalni odnosi su nastali jo u ranom srednjem veku. Pozno Rimsko carstvo, naroito od 3. veka (od doba vojniki careva), poprima odlike koje e kasnije postati srednjevekovne. Rimljani su se borili da sauvaju Limes, i magnati su se okruivali privatnim vojnim odredima tzv. bukelariji. Medjutim feudalni vojni odredi nisu nastali iz poznorimskih bukelarija. Velike latifundije nisu vie deljene nezainteresovanim robovima, ve kolonima koji dobijaju deo zemlje i snose odredjene obaveze. Medjutim srednjovekovni kmet ne vodi poreklo od poznorimskog kolona. Varvarski svet nalazio se iza Limesa, a Limes je bio du Rajne i Dunava. Germani su bili najznaajniji za zapadnu Evropu, a Sloveni za istonu, jugoistonu Evropu i Vizantiju. Germanske vodje su u poetku, sa svojim druinama, upadale preko Limesa radi pljake. Pojedine vodje su formirale druine da bi zajedno ratovale, a za uslugu je lan druine dobijao deo plena. lanovi druine stupaju u slubu kod vodje kom su se predhodno preporuivali i to se zove commendatio. Kad ih vodja primi, idu zajedno u rat i dele plen, odnosno imaju odredjena prava i obaveze. Vodja nije davao zemlju lanovima druine.

U ranom srednjem veku vladao je obiaj da jedan slobodan ovek, magnat ili kralj (kralj je u ranom srednjem veku srazmerno slab, slabiji nego u razvijenom feudalizmu), bez obzira postoji li rat ili ne, vezuje ljude za sebe tako to im daje zemlju. Ta dobijena zemlja zvala se beneficium. Sutina je u tome da ovek dobija zemlju pod povoljnim uslovima, jer je u ranom srednjem veku bilo mnogo zemlje (vie nego radnih ruku), a nakon kataklizme usled seobe naroda bilo je malo stanovnitva u Evropi (u 6 i 7. veku zapadna Evropa imala je oko 14-15 000 000 stanovnika). Tokom vremena, a naroito u 8. veku u Franakoj dravi, spajaju se commendatio i beneficium. Franaka drava se pod Karlom Velikim jako proirila (Arabljani u paniji, Avari u Panoniji, Saksonci, Sloveni) i obuhvatala je teritoriju od Engleske na zapadu do Panonije na istoku, i od Danske i Jitlanda na severu do panije na jugu. To je bila cela zapadna ili latinska civilizacija. Formirani feudalni odnosi u njoj su se proirili na skoro celu zapadnu Evropu.

50

Nastanak vazalnih odnosa U 8. veku comendatio i beneficium se spajaju, i tako nastaju vazalni odnosi, koji pretpostavljaju dva slobodna oveka. Jedan slobodan ovek stupa u slubu kod drugog slobodnog oveka (comendatio) i dobija zemlju (beneficium). Davalac zemlje se zove senior, a primalac zemlje vazal (esto vrlo visok baron). Obojica su bili slobodni. Nezavisno od vazalnih odnosa postojali su u neslobodni kmetovi vezani za zemlju. in stupanja u vazalne odnose in stupanja u vazalne odnose imao je svoju ceremoniju koja se zvala hominium ili homagium (otuda francuska re oma), tj. homagium / oma. Meanje ruku (immixtio manum) Poto su se dva slobodna oveka dogovorila da stupe u vazalni odnos, napravljena je ceremonija pri kojoj senior prua ruke, a vazal svoje ruke stavlja u seniorove. To se u germanskim zemljama naziva handgeberde. esto vazal pri tom meanju ruku klekne, a time pokazuje snishodljivost i vernost. Zakletva (sacramentum) Posle toga njih dvojica dodirnu ili bibliju, ili moti nekog sveca. Pri tom se, obino usmeno, zaklinju da e potovati ono o emu su se dogovorili. To je bio ugovor o medjusobnim pravima i obavezama. Zakletva je imala neobinu snagu, iako je bila izgovorena samo usmeno. Poljubac (osculum) Posle toga, ali neobavezno oni se zagrle i poljube. Time je sklopljen medjusobni vazalni odnos izmedju dva sloboda oveka. Obaveze vazala i seniora Na osnovu dokumenata se mnogo manje zna o obavezama seniora, nego o obavezama vazala. Obaveze vazala To su pomo i savet (auxilium et consilium). Pomo / Auxilium moe biti vojna i materijalna. Vojna pomo je najbitnija (i u ratovima, koji su esti, i u miru), a materijalna pomo davana je samo u izuzetnim sluajevima. I. vojna pomo / servitium najvanija obaveza vazala prema senioru. Senior i okuplja oko sebe vazale, pre svega da bi imao vojnu pomo: 1. Pohod / expeditio Kada senior zarati sa drugim feudalcem, vazal ide sa njim u rat. Expeditio je u Evropi bila ograniena vremenski i teritorijalno. Obino do 40 dana u godini vazal je obavezan da slui seniora, i on je u ratu o svom troku. Posle 40 dana vazal ne ide kui, ve ostaje u ratu, ali na troak seniora. 2. Jahanje / equitatio Ako senior uopte ne zarati u godini. To je kada vazal, sam ili sa ljudima prati seniore kad putuje po svojim zemljama, ili kad je drugim zemljama iao u zvaninu posetu. Vodilo se rauna o spoljnim efektima svakog zvanja, te je senior uvek imao pratnju kud god iao, i to je vii njegov poloaj, to je vea pratnja. U pratnji kralja moglo je biti i do 2000 naoruanih ljudi (nekoliko stotina knezova i sl, i nekoliko desetina niih feudalaca). 3. Straa / custodia Ako je senior star i bolestan, vazali mu ipak daju vojnu pomo. Senior ima dvor i pomone zgrade. Dvor se uva. Straa nou i danju bila je na prilazima, putevima, prelazima preko reke i sl. Vazali su morali davati jedan vojni kontigent senioru da obavlja poslove strae. II. materijalna pomo je bila pomo u novcu i to u samo odredjenim sluajevima: 1. Kada se vodi neki feudalni rat, ugledne linosti su retko ubijane, ve se zarobljavaju pa se trai otkup. Iznos otkupa zavisio je od poloaja. Ako senior padne u ropstvo, vazali skupljaju novac za njegov otkup. 2. Kada senior svoga sina, obino najstarijeg, proizvodi za ritera, pravila se velika ceremonija i velika gozba, najvea u ivotu feudalca, koja mnogo kota. U tom sluaju, vazali ga materijalno pomau.

51

3. Kada senior udaje najstariju erku, on pravi veliku sveanost i ona je ta koja nosi miraz. U tom sluaju, vazali ga materijalno pomau. U srednjem veku bila je nezamislava udaja bez miraza. Mladje erke koje ostanu bez miraza slate su u manastir. 4. Ideal svakog hrianina u srednjem veku u Evropi bio je da bar jednom u ivotu ode u Svetu Zemlju i poseti najvee hrianske svetinje: Jerusalim i Hristov grob, Vitlejem, Nazaret, Golgotu itd. Taj put je bio dug (trajao je nekoliko meseci do godinu dana), naporan, opasan, i mnogo je kotao. Feudalac nikada nije iao sam, ve sa adekvatnom pratnjom, koja prilii njegovom drutvenom poloaju (oko 100 do 200 ljudi). U tom sluaju, vazali ga materijalno pomau. Savet / Consilium 1. To je obiaj da se vazali, obino na poziv, povremeno pojavljuju na dvoru seniora i da daju savet kada su delikatna vremena i kada treba doneti paljivu odluku. 2. Vazali povremeno dolaze i na dvor seniora gde zaseda njegov sud. - U srednjem veku, postojali su kraljevi i feudalni sudovi. Kraljevi se trude da protegnu kompetencije svoga suda i centralizuju vlast. - Ukoliko senior ima vea imunitetna prava, ima vee i sudske kompetencije. - Puni imunitet imali su feudalci koji sude podanicima u svom domenu, u krivinim i gradjanskim parnicama. Obino su imali samo pravo izricanja kazni do odredjenog nivoa, a tei prekraji ili su na kraljev sud. - Vazali su tada bili obavezni da dodju i uestvuju na sudjenju i daju svoje savete. Senior je mogao bez problema da presudi sam, ali vazali su dolaskom na dvor izraavali svoju vernost. Ako su vazali bili u sukobu sa seniorom, oni nisu smeli da dodju na dvor. Odravanje dobrih odnosa trebalo je da se povremeno vidi. Obaveze seniora Ne pominju se detaljno u srednjevekovnim dokumentima, pa o njima saznajemo posredno. 1. senior je duan da daje zatitu vazalu 2. senior je duan da prua odbranu vazalu 3. senior mora da garantuje bezbednost svom vazalu (senior je bio neka vrsta zatitnika vazala) Vremesnki rok sklapanja vazalnih odnosa Kada su dva slobodna oveka sklopila hominium /oma, i preuzeli obaveze, postavlja se pitanje na koji vremenski rok su sklopili ugovor. U naelu ugovor se sklapao doivotno tj. dok ne umre jedan: a. ako senior umre prvi u normalnim prilikama, vazali odu na dvor umrlog seniora i obnove vazalne odnose sa najstarijim seniorovim sinom. b. ako vazal umre prvi u normalnim prilikama, najstariji vazalov sin obnovi vazalne odnose sa seniorom. Ako nemaju sinove, onda ene ne sklapaju vazalne odnose (ene u srednjem veku nemaju zanimanja). Tada se vazalni odnosi obnavljaju sa zetom najstarije erke. Princip primogeniture Tako se u vazalne odnose uvlai princip primogeniture. Vazalni, odnosi su bili privatno-pravni odnosi i otuda se princip primogeniture postepeno uvlai i u javne, dravne poslove. U ranom srednjem veku princip primogeniture nije postojao. Tada su sinovi umrlog vladara delili zemlju i ratovali medjuslobno do istrebljenja. Od 8-9. veka se princip primogeniture uvlai u nasledjivanje prestola. Npr. Ludvig Poboni (814-840.) sin Karla Velikog, imao je tri sina. Najstariji je dobio titulu cara, a druga dvojica su bili kraljevi.

52

 Vremenom polako ovaj princip potpuno preovladava i umrlog vladara nasledjuje najstariji sin. Na zapadu je uao u praksu obiaj da taj najstariji sin jo za ivota oca, kao mladi kralj, dobije deo kraljevine da se veba (vojvodstvo Burgundija kod Francuza). Ovaj obiaj vladao je i u Srbiji, iako je ona bila pod uticajem Vizantije, gde je vladao obiaj savladarstva. Raskidanje vazalnih odnosa Da li se vazalni odnosi raskidaju pre smrti vzala ili seniora? U naelu ne i u naelu ostaju doivotno, mada u dokumentima ima vesti da se mogu raskinuti ako dodje do prekraja. Greke vazala se u dokumentima slabo pominju. Ako vazal neda auxilium et consilium, moglo je doi do raskida ili medjusobnog rata. Raskidi su bili u sledeim sluajevima: 1. kada senior pokua ubiti vazala 2. kada senior pokua pretvoriti vazala u serva (roba, neslobodnog oveka) 3. kada senior bije vazala 4. kada senior zavede vazalovu enu 5. kada senior otme vazalu imanje 6. kada senior ne titi vazala Obnavljanje vazalnog odnosa posle smrti vazala ili seniora Obnavljanje vazalnog odnosa moe trajati dugo, u prvoj, drugoj ili ak treoj generaciji. Posed koji je dobio vazal, njegova porodica dri iz narataja u narataj. Beneficium (dobijena zemlja) se tokom vremena, a naroito od l0. veka poeo nazivati feud. Feud porodica dri dugo i tu se vidi tendencija naslednosti feuda. Kada prodje dosta vremena, kod vazala se javlja elja da se feud izjednai sa alodom. Alod je zemlja koju je feudalac nasledio od oca, i nad kojom ima punu svojinu. Nad feudom nema punu svojinu.

Kada izumre porodica seniora, vazal nekada uspeva da potpuno prisvoji feud. Seniori su se trudili da feud bude dat samo na uslovljeno korienje, to znai da dralac feuda (vazal) ne moe da ga proda, zameni, da u miraz, zaveta crkvi ili manastiru. Vazali su toinili sa feudom, to je dovodilo do sukoba.

53

FEUDALNO DRUTVO Beneficium vremenom stie ime feud. Feud ne mora biti zemlja, to moe biti i pravo ili sluba, ali najee je to zemljini posed, koji postaje nasledan. On ostaje u posedu porodice za vie narataja. U vazalnim odnosima poinje da se primenjuje princip primogeniture. Privatno-pravni odnosi se uvlae u javno-pravne. Tako se princip primogeniture uvlai i u nasledjivanje prestola. U ceremoniji omaa / homagiuma, ima i simbolike. Kada je obavljen oma / homagium, senior predaje vazalu simbolian predmet, te ga uvodi u posed ili u slubu. U poetku to je bio busen zemlje sa te njive. Tokom vremena, taj predmet koji simbolizuje uvodjenje u posed dobija realnu vrednost. To postaje prsten (ta se dva oveka vezuju) ili neto od plemenitog metala. Tokom vremena, nastao je obiaj da kada vazal obnovi vazalni odnos sa seniorovim sinom, seniorov sin neto trai od vazala. Vazal mu poklanja neki predmet nominalne vrednosti ili mu neto malo plati. To je neto kao nasledna taksa i zove se relevium. U srednjevekovnoj Srbiji to se zove reljef. Vazal uzme posed od jednog seniora, pa poloi zakletvu i drugom senioru i od njega uzme posed, pa i treem senioru. Postavlja se pitanje kako da stigne da zadovolji tolike seniore? Jedan senior je glavni i njemu je vazal homo ligius. Tom senioru je sluio integre (potpuno), pa je prema njemu imao vee obaveze nego prema ostalima. Do sukoba dolazi ako vazali ne ispunjavaju svoje obaveze, pa su esti bili feudalni ratovi i to iskljuivo leti. Stvarno stanje bilo je daleko od ideala. Ovo vai samo za slobodne ljude! Vazal francuskog kralja bio je vojvoda od Burgundije, i njegov vazal ne odgovara njegovom senioru. Vazal mog vazala nije moj vazal! Nastanak ovih vazalnih odnosa Ovako izgradjeni vazalni odnosi jako su poeli da se ire u 8. i 9. veku. Izgradjeni su u Franakoj u doba Karolinga, a posebno za vreme Karla Martela (715.-741.), njegovog sina Pipina Malog ( 741.-768.) i njegovog sina Karla Velikog (768.-814.). Karlo Veliki ratovao je protiv Saksonaca, Langobarda, Avara, Zapadnih Slovena, Arabljana, i jako proirio dravu. Ona je obuhvatala ogromnu teritoriju od Podunavlja do Atlantika, i od Danske do Pirinejskog poluostrva. Tako su se svuda proirili i vazalni odnosi. Investitura Uvodjenje u posed / slubu zove se investitura. Od ll. veka vodi se velika borba za investituru u evropskoj istoriji. Ta borba bila je izumedju carstva i papstva. Sutina borbe bila je da su carevi uvodili u zvanje episkope i dovodili na episkopske poloaje svoje ljude, a papa je smatrao da se svetovna lica ne smeju meati u crkvene poslove.

54

 Vrhunac borbe oko investiture odigrao se izmedju pape Grgura VII i cara Henrih IV. Pobedio je papa. Izdejstvovao je da se svetovnjaci ne smeju meati u crkvene poslove. Dolo je do razdvajanja duhovne i svetovne vlasti. U Vizantiji je postojao tzv. cezaropapizam, a to znai da su vizantijski carevi esto imali i presudnu ulogu u reavanju problema crkve. Vazalov posed Niko se nije bavio materijalnom proizvodnjom i niko nije obradjivao zemlju. Zemlju obradjuje kmet. Vazalov posed zvao se alodium, i on je bio nasledjen od oca + beneficium. Ceo alodium deli se na 2 dela: 1. dominium directum 2. dominium utile Dominium Dominium utile feudalev dvor i za seljake - mansus pomone zgrade za taj dobijeni mansus seljak snosi obaveze directum deonice

Obaveze kmeta 1. rabote radne obaveze kmeta. - mogu biti: manopere (ako radi rukama) ili carropere (ako ide kolima) - kmet ide na dominium directum i radi odredjeni broj dana u godini - obino radi 2 dana u nedelji (radili su i subotom, a nedeljom nikada) - od 6 radnih dana, u proseku 1/3 daje feudalcu - leti radi vie dana, a zimi ne radi - jedna porodica kmeta se izdrava od jednog mansusa 2. davanja Srednjovekovne ustanove Mogu imati: 1. rimsko poreklo (romanisti) 2. germansko poreklo (germanisti) Mansus Poreklo mansusa: 1. od poznorimskog iugum-a uveo Dioklecijan, da svaki iugum mora imati caput koji e ga obradjivati i snositi obaveze - slinost je prividna, jer mansus se javlja i tamo gde nikad nije bilo rimske vlasti 2. od stare germanske hufe to je deonica zemlje koja je sluila za izdravanje porodice u Germaniji pre nego to su poeli osvajati Rimso Carstvo - mansusa ima i tamo gde nikad nije kroila germanska noga 3. Mark, Blok, profesor na Sorboni to je deonica koju je porodica dobila za izdravanje u vreme raspada rodovske zajednice, i ona postaje privatna svojina Evropski dokumenti svedoe o raznim vrstama mansusa: 1. mansi ingenuiles slobodni seljaci; najvea povrina, najmanje obaveze 2. mansi lidiles oslobodjenici 3. mansi serviles srednjevekovni robovi; najmanja povrina, najvee obaveze Obaveze mansusa (zavise od statusa draoca): 55

1. rabote servitum 2. davanja a) u naturi (privredni proizvodi, ito, stoka itd.) b) u novcu sve ee kako se ide iz stolea u stolee, naroito od krstakih ratova (10961270.), kada se Evropa vie upoznala sa novanim tokovima i kada su feudalci hteli i novac, a ne samo davanja u naturi c) oboje Obaveze kmeta Obaveze kmeta (feudalna renta): 1. radne obaveze / radna renta 2. obaveze u naturi / naturalna renta 3. obaveze u novcu / novana renta U poetku je preovladavala radna renta, pa naturalna, pa novana. Sve tri su postojale paralelno. U ranom srednjem veku preovladjuje radna renta. U poznom srednjem veku preovladjuje novana renta. Zemljine jedinice Mansus villa fiscus pagus regnum imperium Mansus osnovna zemljina jedinica koja je izdravala srednjevekovnog seljaka, koji je u poetku vezan za zemlju. Villa / selo vie mansusa = jedna villa / selo - ona je u karolinkom dobu izdiferencirana - na njenom elu bio je villicus Fiscus vie villa = fiscus - to je malo ira teritorija - na njenom elu je iudex, ali on nije samo sudija, ve ima i upravnu i sudsku vlast Pagus / grofovija vie fiscus-a = pagus / grofovija - na njenom elu je comes / knez - cela Franaka drava se sastojala od raznih grofovija - od naziva pagus pagani (hrianstvo je prvo bilo prihvaeno u gradovima) Regnum / kraljevstvo vie pagus-a = regnum / kraljevstvo Imperium nekoliko regnum-a = imperium - kada je Franaka drava postala imperium, sainjavali su je nekoliko regnuma / kraljevstava ta je bilo dalje... Tokom vremena, srednjevekovna proizvodnja je rasla, kroz mukotrpan proces. Posle kataklizme Seobe naroda, broj stanovnika je rastao. U 6. veku u zapadnoj Evropi ivelo je oko 14 000 000 stanovnika. U srednjem veku u zapadnoj Evropi ivelo je oko 22 000 000 stanovnika. Od 13. do 14. veka u zapadnoj Evropi ivelo je oko 73 000 000 stanovnika.

Feudalni odnosi su tokom vremena poeli da pucaju. Poinju da se kre ume i stvaraju nova naselja. Vlasnici uma daju povoljniji poloaj naseljenicima u novim selima, krevinama. Ti naseljenici zvali su se hospites / gosti. Uestvovali su u krenju ume i zato su imali povoljniji poloaj. Kmetovi bee. Feudalni gospodar imao je pravo da vrati odbeglog kmeta u roku od godinu dana. Zato kmetovi bee na udaljenija mesta. Dolazi do poremeaja statusa. U 13. veku dolo je do velikog demografskog skoka, sela su se uveavala i nastaju gradovi. 56

 Kroz 11., 12. i do 13. veka, na zapadu su se prilino izgradili gradovi. Svi stanovnici srednjevekovnih gradova (habitator civitatis) bili su slobodni. Medjutim to je bio samo jo jedan mamac. Manumisio Od 13. veka u evropskoj istoriji poinje pojava oslobadjanja seljaka vezanosti za zemlju manumisio. Seljaci dobijaju linu slobodu, ali kuda god da dodju moraju snositi ekonomske obaveze ako uzmu deonicu zemlje na obradu. Manumisio je dovela do vee cirkulacije ljudi, prelaenja iz kraja u kraj i razbila zatvorenost feudalnog poseda. Od 13. veka poela se potpuno menjati struktura evropskog feudalnog drutva. PRIVREDA SREDNJEG VEKA U ranom srednjem veku, poljoprivreda je bila skoro jedino zanimanje u zapadnoj Evropi. Najzaostaliji deo planete. Zanatstvo i poljoprivreda Seljaci su se bavili i zanatlijskom proizvodnjom i poljoprivredom. Neki su se specijalizovali za izradu odredjenih alata (bilo je potrebe za zanatskim proizvodima, npr. poljoprivredne alatke), ali su u isto vreme obradjivali i zemlju. Svako tei da proizvede sve to treba. Zanatska proizvodnja nije se vrila za trite. Vei deo zanatskih proizvoda umesto poljoprivrednih, predavan je vlastelinu. U naelu, u ranom srednjem veku se poljoprivrednim proizvodima ne trguje, jer su oni bili kabasti, teki za prevoz i relativno jeftini. Feudalna vlastelinstva bila su ekonomski zatvorene celine i razmene izmedju vlastelinstava skoro da nema. Trgovina sa Istokom Trgovina je vrena sa Istokom. Uvozili su se luksuzni proizvodi (luksuzne tkanine i zaini). Medjutim postojao je mali sloj kupaca, uglavnom feudalaca. Roba je bila skupa, lako se prenosila, nije bila kabasta, a donosila je dosta novca. Uvozili su i proizvode za hrianske rituale, npr. tamjan iz Arabije. Uloga crkve Crkva, ve dosta jaka, namee stavove da je greh kupiti proizvod po jednoj, a prodavati ga po drugoj, vioj ceni. Crkva je ometala trgovinu iz jo jednog razloga. Bilo je malo novca u opticaju, pa se roba kupovala na kredit, a niko ne da kredit bez kamate. Crkva se borila protiv kamate i zelenatva. Stoga su trgovci u ugovorima krili kamatu. Trgovina na Mediteranu Mediteran je bio neto drugaiji. Vreno je vie trgovine nego u prekoalpskoj Evropi. Na Mediteran su izlazila Carstva sa razvijenom privredom, Vizantijsko i Arabljansko. Naroito su italijanski gradovi odravali veze sa Carigradom. U 9. veku je stalno bio prohodan put Venecija-Carigrad. Jedini problem bili su gusari, obino Saraceni i muslimani. Oni su drali velika ostrva, Siciliju (9.-11.vek), Sardiniju i Korziku. 57

 Mleani su odravali put Venecija-Carigrad, plovei pored obale, Jadranskim morem, du Albanije i Grke, i lako su pristajali uz obalu u sluaju nevremena i gusara. Obrazovanje Skoro da nije bilo svetovnih kola, ve samo pri manastirima i katedralama. Skoro iskljuivo crkveni ljudi bili su pismeni. Gradovi Nema gradova, uslovno reeno. Ako pod gradom podrazumevamo odredjeno privredno sedite, gde nisu koncentrisani poljoprivredna zanimanja, ve zanatstvo i trgovina, u ranom srednjem veku takvih gradova nema. Srednjovekovni stanovnici su obnovili stare rimske gradove, da bi se zatitili od razbojnika i invazije (sve do 9. i l0.v. Normani od kraja 8.v. i Ugari dolaze u Panoniju krajem 10. veka; seoba naroda 4.-6.v.). Gradovi su bili utvrdjena mesta, sa straarima na kapijama. Stanovnici grada iveli su u utvrdjenom naselju, ali su se i pored toga bavili zemljoradnjom i stoarstvom (obradjivali zemlju oko grada i napasali stoku). Nou su se oni krili iza zidina grada. Ako se radi o nekom veem gradu, mogue je da u njemu od karolinkog vremena sedi grof ili episkop, koji upravlja dotinom diecezom (administrativno ili crkveno sedite). Gradovi kao privredna sredita - osnivanje naselja zanatlija i trgovaca Tokom vremena, proizvodnja napreduje i usavrava se, raste broj stanovnika u Evropi, raste kupovna mo pojedinaca. Onaj zanatlija sa feuda proizvodi neto vie, pa za vreme crkvenih praznika donese do crkve ta ima da proda i tako dobije novac. Trgovci kupe neto u jednom mestu, pa odnesu u drugo mesto i tamo to prodaju ( putujuci ljudi). Oni su se okupljali oko manastira ili crkava za vreme praznika, na raskrima puteva, ili na mostovima. Na tim mestima polako poinju nicati naselja zanatlija i trgovaca. U poetku su to bila otvorena naselja i nazivala se mercatum / trg (mesto gde se trguje). Medjutim vremenom se javlja potreba za utvrdjivanjem, pa se poinju dizati zidovi. U poetku to je bio mali prostor. Prvo se podie crkva, uz crkvu zgrada u kojoj stanuju klerici, pa zatim zgrade u koje smetaju robu i zgrade u kojima oni ive. Tako od 11. veka u Evropi, uporedo s rastom proizvodnje, proizvodnih snaga i demografskim skokom, rastu i gradovi kao privredna sredita u kojima su koncentrisani zanatstvo i trgovina. Neutvrdjena mesta su postala sela ili su propala, ili su kasnije utvrdjena i evoluirala u gradove. Faza borbe grada sa seniorom Gradovi brzo postaju novarski centri. Ljudi u gradu su iveli na zemlji nekog seniora koji hoe novac. On im namee razne namete i gradovi stoga poinju da se opiru. To je bila faza borbe grada sa seniorom. Vidovi borbe bili su razni. Pregovori nagadjali su se i pogadjali, i pojedini gradovi su otkupljivali svoja prava. Oni su eleli sudsku autonomiju, tj. pravo da gradjanima ne sudi feudalev sud, ve da u gradu formiraju svoje sudsko vee (krivine parnice uglavnom idu pred kralja). 58

 U gradovima severne i srednje Italije kontinuitet urbanog ivota bio je jai nego u ostalom delu Evrope. U njima su vladali nemaki carevi. Obino je u ime cara upravljao episkop (imperator Romanorum Teutonice natione). Ti gradovi ve negde od 11., a naroito u 12. veku, zbacuju episkope kao upravnike grada i ostavljaju im samo crkvenu nadlenost. U gradovima Flandrije (Gan, Ipr, Brisel, Bri) je urbani ivot isto bio razvijen. Tamo se rano razvila tkaka proizvodnja. Oni takodje slino postupaju, i zbacuju crkvene dostojanstvenike koji su bili i civilni upravnici gradova. Feudalci se medjutim nisu dali, i tako poinje borba gradova za samoupravu i autonomiju: 1. mirnim putem grad kroz dugi proces otkupljuje svoja prava. Neki su uspeli potpuno, a neki delimino. 2. oruanim putem neki su poveli oruanu borbu protiv svojih feudalnih gospodara. Vrste gradova 1. Komuna grad koji ima potpunu samostalnost - savez gradjana pod zakletvom - gradovi u Italiji, i uopte na Mediteranu (habitator civitas Mediolanum = stanovnik grada Milana) 2. Buroaski gradovi (les villes bourgouois) neki gradovi u Francuskoj koji imaju deliminu samoupravu. 3. Novi gradovi (les villes neuves) esto im kralj, ponekad ak i feudalac, u kasnijim vremenima (12.13.v.), sam dodeli status grada, a oni bi plaali izvesnu sumu novca. - proglaavani su gradovima da bi se prikvukli zanatlije i trgovci Po naciji stanovnik tog i tog grada. Stanovnici grada razlikovali su se od seljaka. Glavna razlika bila je ta to je kmet vezan za zemlju, a svi stanovnici gradova u zapadnoj Evropi su lino slobodni ljudi (gradski vazduh ini oveka slobodnim). Ovo ne vai za Arabljansko Carstvo i Vizantiju. Komuna je grad koji je uspeo dobiti potpunu samostalnost. On je bio grad-drava. Stoga su mu trebali i gradski organi uprave. Ta celokupna uprava bila je podredjena ekonomiji. Glavna je bila privreda, a politika, i negde i crkva, tome su potinjeni. Na elu grada bio je jedan ovek. Njega biraju gradska vea, i on se razliito naziva: Nemaka Brgermeister Francuska Maire Venecija Dud Dubrovnik Rector civitatis ragusi (knez), Duka, Rektor, itd. Taj ovek je biran na odredjeni period (mesec dana, godinu dana i sl.), ili doivotno (u tom sluaju vlast je ograniena, a on samo reprezentativna linost). Organi uprave Organi uprave su bili gradska vea. Vlast je koncentrisana u gradskim veima. Dosta arolikosti. U nekim gradovima i to u veem broju sluajeva, upravu je drala aristokratija/nobiles (npr.Venecija, Dubrovnik). Tokom vremena, pripadnici plebs-a su izdejstvovali politika prava, ili zbacili vlast aristokratije i uzeli sva politika prava.

59

 Aristokratske ustanove: 1. Consilium maius ili Veliko vee skuptina plemstva dotinog grada - tu ulaze svi punoletni muki lanovi plemstva - zakonodavno telo, obino glomazno i retko se sastaje, te zato postoje manji, operativniji organi 2. Senat Kuarancija (40 ljudi) u Veneciji, ili Consilium rogatorum (Vee umoljenih) u Dubrovniku. - senat kreira spoljnu i unutranju politiku dotinog grada. - esto zaseda, skoro svakog dana - nalae sprovodjenje odluka jednom jo manjem i jo operativnijem organu 3. Consilium minus ili Malo Vee ili Vlada 7, 10, 15 i sl. lanova - manje od Senata Senat i vlada obino se biraju na 1 godinu. Vlada zaseda neprekidno, i raspravlja svaki dan o svemu, do najsitnijih stvari. Rektor / dud predstavlja grad pred svetom - prima strane ambasadore, njihova pisma upuuje Veima i onda odgovara po uputima gradskih vlasti - na crkvenim i laikim ceremonijama on predstavlja grad - obino je iz ugledne plemike porodice - tamo gde se bira na mesec dana moe se reizabrati, ali ne odmah, nego posle 2, 3 i sl. godina Klerici U gradu ive i klerici. Postoji jedan ili vie manastira u gradu. Ti klerici jesu stanovnici grada, ali posebni. Oni potpadaju pod crkvenu vlast (episkopa, biskupa, nadbiskupa), a pod civilnu vlast potpadaju samo onoliko koliko je od njih traeno da potuju gradske propise. Grad oko zamka feudalca Deavalo se da je u gradu i zamak nekog feudalca, oko koga se razvio grad. Ako nema samostalnost, onda je pod vlau tog feudalca, a ako jeste, stanovnitvo tog zamka mora se potinjavati gradskim propisima.

SREDNJEVEKOVNI GRADOVI Grad je bio zakljuan kljuem. 60

 Nije se moglo ui nou, a i danju su na kapiji stajali straari i kontrolisali ko dolazi. Nekada je grad bio zatvoren i danju, zbog opasnosti od razbojnika. Ukoliko je u okolini vladala neka epidemija, vodila se posebna kontraola. Zidine Utvrdjeno naselje bilo je opkoljeno zidovima. Sela su bila otvorenog tipa. Zidovi su bili oko nekog manastira, ako se grad poeo formirati oko nekog hrianskog hrama, ili oko zamka, ako se grad formirao oko feudalevog zamka. Prostor izmedju zidina bio je mali. Grad se vremenom irio, pa je trebalo i prostora oko zidina. Stoga se prave druge ire zidine, koje obuhvataju i predhodne. Moglo je biti ak i tri zidine. Srednjovekovni gradovi su se sastojali od koncentrinih krugova zidina. Postojali su i odbrambeni razlozi za taj vei broj zidina, jer ako napada probije prve zidine i udje, i odbrana se povlai na druge zidine itd. Gradske kapije Grad je imao nekoliko kapija / vrata, koja su zakljuavana. Jedna kapija bila je glavna, najira, predvidjena za kolski saobraaj. Ostale kapije mogle su biti i za kolski saobraaj, ali i ue za peake ili konjanike. Kapije su imale svoja imena. Ona su davana prema gradu ka kome se tuda ilo (npr. Carigrad je imao Jedrensku kapiju), ili je ono moglo biti i po svecima. Sve kapije su nou zatvarane, a danju je samo jedna otvorena, a ne sve, iz bezbednosnih razloga. Rov i pokretni mostovi Oko grada je mogao biti iskopan rov, u koji je putena voda. Neki su gradovi podignuti pored reke, pa reka igra deo rova, i njena voda proputana je okolo. Na ulazu se nalazio pokretni most, koji se dizao i sputao ekrkom. Nou i u sluaju opasnosti mostovi su bili dignuti i kapije zatvorene. Napadi na gradove Gradovi su zato dobro izdravali napade. Napada prvo opseda grad i dri ga pod opsadom, mesecima. Stoga grad ee kapitulira zbog gladi, nego zato to je otvoren. Opsadom je bio odseen od spoljnog sveta. Odbrana od hladnog oruja branioci napadae zasipali strelama. U 14. veku pojavilo se vatreno oruje. Topovi koji su izgradjeni za stogodinji rat (1337-1453.) bili su namenjeni bombardovanju zidina srednjevekovnog grada. Sada se gradovi menjaju, da bi se prilagodili borbi vatrenim orujem. Sveci-zatitnici gradova Svaki grad imao je svoga sveca-zatitnika (npr. Venecija - Sv. Marko, Dubrovnik - Sv. Vlaho). Iznad ulaza tj. glavne kapije grada bila je statua ili poprsje tog sveca-zatitnika (na zapadu) ili freska ( na istoku ). Nastojali su da dodju do njegovih motiju, ali je to bilo teko, posebno ako se radilo o znaajnim svecima. Tako su moti nabavljane i kupovane na istoku. esto su bile falsifikovane i preprodavane. Stoga su kod kupovine motiju strunjaci utvrdjivali njihovu autentinost.

Crkve U gradu je obino glavna crkva bila posveena svecu zatitniku (npr. crkva Sv. Marka u Veneciji ili katedrala posveena Bogorodici). Ako to nije glavna crkva, onda je neka druga vea crkva bila posveena zatitniku. Pored ovih crkava postojalo je i vie drugih crkava u gradu. 61

 London je oko 1200.g. imao 120 crkava, a Rim je imao najvie crkava, krajem srednjeg veka ak 600. Kako se prilazilo gradu prvo su se videli tornjevi i kubeta, naroito gotikih crkava, koja su dosta ila u visinu. Ulice Ulice su bile dvojakog tipa: 1. veina je bila za peake i konjanike, a ne za kolski saobraaj 2. bar jedna u manjim i nekoliko ulica u veim gradovima bile su za kolski saobraaj Postojao je bar jedan trg, centralni. Ulice, naroito iroke, vodile su na trg. U poetku nije bilo poploanih ulica, pa su one zimi i u jesen bile pune blata, a leti pune praine. U Parizu se od 12. veka ulice postepeno poploavaju. Zgrade Najvanije zgrade su bile oko centralnog trga, i to su obino bile katedrale ili zgrade za gradska vea. Poto se broj stanovnika postepeno poveavao i gradovi su sve vie ili u visinu. Zgrade su nadzidjivane. este su bile none avanture preko terase. Higijenski uslovi U 11. i 12. veku esto su pored stanovnika u gradu ivele i domae ivotinje. U vreme epidemija, ove nehigijenske prilike pogodovale su irenju bolesti, pa stoga poinju da se donose propisi i zabrane dranja stoke u gradu. Pijace Svaki grad je obino jednom nedeljno imao pazarni dan. Pijaca je bila na glavnom trgu. Kako su gradovi rasli bilo je i vie trgova, pa se oni specijalizuju. Jedan je bio za prehrambene proizvode, drugi za koe, trei za seno itd. Stanovnitvo Svi stanovnici grada bili su lino slobodni. Za neke gradove se moe izraunati priblian broj stanovnika. Za Englesku se zahvaljujui Knjizi stranog suda zna broj stanovnika. U toj knjizi se kae da je u 11. veku 5% stanovnitva ivelo u gradu, a 95% na selu. U 14. veku bilo je 12-15% u gradovima, a ostalo na selu. Mali gradovi imali su 1000 do 1500 stanovnika, pa i manje. Srednji gradovi imali su 2000 do 3000 stanovnika. Veliki gradovi , od 11-13. veka imali su preko 5000 stanovnika. Od 13. veka zapaa se jai demografski skok i raste broj stanovnika u gradovima.

U zapadnoj Evropi jedan od najveih gradova bio je London, pa Pariz. London je u 14. veku imao oko 40 000 stanovnika.

Najurbanije oblasti u srednjovekovnoj Evropi bile su Italija i Flandrija. Tu se razvilo najvie gradova sa najvie stanovnika. Krajem srednjeg veka najvei i privredno najjai gradovi u Italiji bili su Venecija, Milano i Napulj. Oni su bili i najvei u Evropi, sa 100 000 stanovnika. To su bile prave metropole sa razvijenom trgovinom, zanatima i bankama. Za njima slede Fireneca i Djenova sa 60 000-65 000 stanovnika. 62

 Bolonja, Verona, Mantova i Torino imali su nekoliko desetina hiljada stanovnika. U Flandriji su Gan, Ipr, Bri i Brisel imali nekoliko desetina hiljada stanovnika. Najvei primorski grad u srednjevekovnoj Srbiji bio je Kotor u 15. veku, sa 4000 stanovnika. Bar je imao 2500, a Budva 800 stanovnika. Zanimanja u gradovima Stanovnitvo se bavilo raznim zanimanjima, proizvodnim i neproizvodnim. Najvanija proizvodna zanimanja bila su zanatstvo i trgovina, a najvei deo stanovnitva bavio se trgovinom. Glavni prihodi gradskog stanovnitva dolazili su od zanatstva i trgovine. Uslune delatnosti U gradovima je bilo i dosta sveta koji nisu bili ni zanatlije, ni trgovci, ni intelektualcu. Mnogo sveta su inile tzv. uslune delatnosti. To je bila jeftina kuna posluga, koju je iznajmljivala svaka iole dobrostojea porodica. Za tu poslugu bio je obezbedjen stan, hrana, odea i neka mala godinja zarada. Ona je obino bila poreklom sa sela. Duhovni ivot gradova U gradu su iveli i pripadnici crkava, koji su potpadali pod vlasti grada, ali i crkvene vlasti. U srednjevekovnim gradovima bilo je i manastira. U vreme ratova neki gradovi su bili osvojeni, dok su se manastiri u njima drali. Glavni monaki red bili su Benediktinci. Njihovi manastiri su ee bili van grada, ponekad na steni, kraj reke, sklonjeni od puteva, ali bilo ih je i u gradovima. U prvoj polovini 13. veka osnivaju se dva nova reda: Franjevaki i Dominikanski (tzv. prosjaki redovi). Bilo ih je u skoro svakom gradu. Od 13. veka se slika grada menja, pa je u njemu postojao jedan franjevaki manastir i konvent. Konvent je sklop zgrada uz crkvu, gde ive monasi. Obino je u sredini bio klaustar, a to je etvorougaoni prostor, lepo uredjen, sa retkim biljkama i tu je obino bio bunar. Konvent je predstavljao tvrdjavu, koja ima obino samo jedna vrata. Od 16. veka se zidaju i jezuitski manastiri. Menja se drutvena slika, i ima vie monaha (manastiri i sa 100-ak monaha, od kojih su mnogi intelektualci). Drutveni ivot gradova Dolazi do izraaja o verskim praznicima. Pored mise, na dan zatitnika grada, vrene su i procesije gde su po tano odredjenom redu uestvovale razne kategorije stanovnitva. Tzv. karnevali bili su obino krajem zime, u februaru. Oni su imali malo i verske strane, ali njihova funkcija bila je pre svega drutvena i zabavna. Univerziteti U srednjevekovnim gradovima bilo je ljudi koji se bave intelektualnom delatnou, ali ih je malo. To su u poetku bila uglavnom crkvena lica. Od 13. veka to su i laici. Izrazito jae intelektualne sredine bili su gradovi u kojima su postojali univerziteti. Univerziteti se osnivaju iskljuivo u gradovima. Prvi univerzitet u Evropi, 1088.g. bio je Bolonja.

63

 Profesor Irmerija, pravnik, poeo je da plasira rimsko pravo koje je sauvala Vizantija u Corpus iurs civilis Justiniana. Prvi fakulteti bili su pravni i oni se bave rimskim pravom. Najuveniji je bio u Bolonji. Teoloki Na Sorboni u Parizu. Filozofski Medicinski Vie u junim delovima Evrope. Oni crpe znanja iz arabljanskog sveta, gde su ona bila na viem nivou. Hrianstvo je dugo gledalo na ljudsko telo kao neto nedostojno (papa Grgur Veliki kae telo je strana odora due). Najpoznatija medicinska kola bila je u Salermu u junoj Italiji, gde su predavali hriani, Jevreji i ak muslimani (neki preobraeni u hriane). Od 13. veka broj univerziteta raste. Najjae intelektualne sredine bile su: - Engleska Oksford i Kembrid. - Italija od 1303.g. Rim, Padova i drugi gradovi. - Hajdelberg 1386.g. - Prag 1348.g. Karlo IV Luksemburki osnovao je univerzitet - Krakov 1364.g. - Be 1365.g. - Budima 1389.g. Gradske kole Od 13. veka gradske vlasti poinju osnivati gradske kole, koje su bile laike, ne crkvene. Uitelji (magister abaci) su sve vie bili laici. Sa njima se sklapao ugovor, obino na jednu godinu. Posle toga dolazila bi inspekcija, koja ga je ostavljala ili otputala sa posla, sniavala ili poviavala mu platu. Uilo se opismenjavanje, tj. itanje i pisanje (ad legendum et scribendum), na latinskom koji je bio jezik nauke u celoj zapadnoj Evropi. Uili su se i drugi predmeti, npr. septem artes liberales, to je bila neka vrsta priprema za svakog ko eli na univerzitet. Gradske kole finansirali su roditelji uenika.

64