Univerzitet u Kragujevcu FAKULTET INENJERSKIH NAUKA U KRAGUJEVCU

University of Kragujevac FACULTY OF ENGINEERING IN KRAGUJEVAC

Seminarski rad

iz predmeta: ISTRAIVAKI RAD U MAINSTVU

Tema rada: TRAKTORI

Predmetni nastavnik: Prof. dr Slavko Arsovski

Student: Peri Stefan 303/2011

Kragujevac, 2012.

SADRAJ 1. 2. 3. UVOD ISTORIJSKI RAZVOJ TRAKTORA PRIMENA TRAKTORA PRAVCI DALJIH ISTRAIVANJA TRAKTORA LITERATURA 3 4 16 21 26

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 2

UVOD

Traktor se, tokom druge polovine XIX veka i prve polovine XX veka, razvio u dananju, konvencionalnu formu. Ova forma velikim delom duguje istoriji, kao i injenici da je to veoma logino ureenje. Traktor, od parnih lokomotiva a posebno od trenutka pojave prvih traktora pogonjenih motorima sa unutranjim sagorevanjem, pretstavlja centralno mesto u okviru poljoprivredne mehanizacije [17]. Smatra se da je uvoenje traktora u poljoprivredu najvie doprinelo razvoju mehanizovanja poljoprivrednih radova, oslobaanju oveka od mukotrpnog rada, pa tako i razvoju civilizacije. Konstruktori su kao ideju vodilju koristili ranija konstruktorska reenja traktora koji su bili jednostavna zamena za vune ivotinje. Sama konstrukcija traktora se koristi prednostima rasporeda teine na zadnje pogonske tokove, to dovodi do poveanja vune sile. Ovako konstruisano vozilo je veoma stabilno u horizontalnoj ravni zbog toga to prikljuna maina prati putanju traktora, a svojim otporom kretanju dovodi ceo agregat u pravu liniju. Prema OECD ( Organisation for Economic Cooperation and Development) poljoprivredni traktor definie se kao samohodno vozilo sa tokovima ili gusenicama, sa osnovnom primenom u poljoprivredi i umarstvu koji je projektovan I izveden tako da moe da zadovolji sledee operacije: Da vue prikolice; Da nosi, vue ili pokree poljoprivredna I umarska orua i maine. Prikljune maine koje se prikljuuju na traktor na njegovoj zadnjoj strani izazivaju minimalno premetanje optereenja i reaktivnog momenta u horizontalnoj ravni (za razliku od prikljunih maina koje se kae sa strane). Kao rezultat svega navedenog bilo je veoma malih ili skoro nikakvih promena same koncepcije traktora kao vozila kroz dui vremenski period dok je sa druge strane bilo velikih poboljanja u sferi motora, transmisije, pneumatika, kontrolnih sistema i upravljanja. Traktor reprezentuje najvaniju mainu u poljoprivredi, konstruisanu da vue i pogoni variante raznih prikljunih maina i dodataka primenjenih u kompleksnim tehnolokim operacijama poljoprivredne proizvodnje. U mnogim zemljama oko 40 do 50% od ukupne veliine investicija u poljoprivrednu mehanizaciju otpada na traktore. Konstrukcione karakteristike traktora koji se koriste u visoko-razvijenim zemljama u zadnjih 30 godina su se znaajno promenile. Zapadnoevropski i Severnoameriki zemljoradnici zahtevaju moderne, tzv. high-tech traktore, opremljene najnovijim tehnikim dostignuima koja omoguavaju visoku produktivnost i efektivnost. Sve vie i vie panje se poklanja ergonomskim karakteristikama traktora, kao i uticaju traktora na okolinu.

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 3

1. ISTORIJSKI RAZVOJ TRAKTORA

Traktor je vozilo specijalno dizajnirano da prui visoku vunu silu pri manjim brzinama, za potrebe vune prikolice ili maine koje se koriste u poljoprivredi. Re traktor je preuzeta iz latinskog jezika, kao zastupnik imenice trahere da se povue. Prva zabeleena upotreba rei koja znai motor ili vozilo za vuu kola ili plugovi dogodila se 1901 godine. Danas u svetu postoji veliki broj proizvoaa kako poljoprivrednih maina tako I traktora u daljem delu teksta prikazan je istorijski razvoj pojedinih velikih proizvoaa traktora.

McCormick
Istorija marke McCormick poinje 1831. kada je Sajrus Makormik napravio prvu funkcionalnu verziju jedne mehanike kosaice i 1834. je patentirao. Ta kosaica je predstavljala prodor za osnivanje firme McCormick Harvesting Machine Company (McCormick kompanija etelakih maina) 1848. godine. Ta firma je 1902. godine dovela do osnivanja firme International Harvester. 1906. je International Harvester predstavio prvi traktor, koji je dve godine kasnije poeo serijski da se proizvodi [17].

Slika 1.1 International Harvester prvi traktor iz 1906 god. [1]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 4

1922. godine je predstavljen poznati traktor McCormick Farmall.

Slika 1.2 McCormick Farmall iz 1922 god [2] 1949. su u fabrici Donkaster (Engleska) napravljeni prvi traktori. Godine 1950. je International Harvester u Francuskoj odluio da preko holdingdrutva Compagnie Industrielle de Machines Agricole (CIMA) proizvodi traktore i kupio je zemljite u St. Dizijeu 250 km istono od Pariza. 1985 Case preuzima znaajan deo u International Harvesteru. Marka McCormick se vie ne koristi. 2000. godine italijanska Argo-grupa, kojoj pripadaju Landini, Laverda i Fella, preuzima od Case-a radi ujedinjenja Case-a i New Holland-a fabriku traktora u Donkasteru (Engleska) i prava na marku McCormick. Argo u potpunosti premeta proizvodnju McCormick traktora u fabrike u Italiji, gde se oni i danas delimino proizvode. U programu McCormick danas imamo traktore snage do 264 ks.

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 5

New Holland
1895. je mladi mehaniar Ejb Zimerman postavio kamen temeljac New Holland-a u maloj radionici na kraju grada Nju Holand u Pensilvaniji. U rane proizvode ove firme su spadali mlin za stonu hranu [17]. 1918.napravljen je prototip Fiat model 702 traktor koji je uao u serijsku proizvodnju godinu dana kasnije u fabric automobile u Torinu. Pobedio je za najbolji traktor na meunarodnom sajmu poljoprivrede u Senllis (Francuska).

Slika 1.3 Fiat model 702 iz 1918 god. [3] 1950 god. proizvedena su dva nova modela model 18 La Piccola

Slika 1.4 Fiat model 18 La Piccola iz 1950 god. [4]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 6

1970 god. Fiat je lansirao u proizvodnju model Fiat 640 koji je pretstavljao jedan od najprodavanijih modela ikada.

Slika 1.5 Fiat 640 iz 1970 god. [5] New Holland je tek 1940. postao jedan od najveih specijalista etvene tehnike, kada je uvedena mobilna Nolt-Pickup presa za baliranje. 1986. je Ford Motor Company preuzeo vlasnitvo nad firmom, a 1991. je Fiatkoncern preuzeo Ford New Holland. 2000. je dolo do spajanja New Holland-a i Case-a pod okriljem Fiata i iz toga je nastao CNH-koncern, drugi po veliini proizvoa poljoprivrednih maina u svetu. Ove godine New Holland uvodi novi vrhunski model T8050 sa 325 KS. Veliki traktor ima 9-l-dizel motor sa 24 ventila i komon-rejl ubrizgavanjem i prenosnik 50 km/h.

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 7

Landini
Landini je osnovan 1884 god. (juno od Verone) od strane ovanija Landinija, koji je tamo pre toga proizvodio poljoprivredne i vinogradarske maine. 1910. je Landini proizveo prvi stacionarni motor sa uarenom glavom. Sa modelom 25/30 Landini 1924. godine proizvodi prvi traktor sa motorom sa uarenom glavom [17].

Slika 1.6 Landini 25/30 iz 1924 god. [6]

Deset godina kasnije je usledilo uvoenje modela Super Landini, koji je postao znaajan prilikom velike kampanje za kultivaciju zemljita u Italiji. Od 1955. Landini sa modelom L 55 pravi najsnaniji traktor sa motorom sa uarenom glavom.

Slika 1.7 L55 iz 1955 god. [7] Istraivaki rad u mainstvu - Traktori Page 8

Godine 1957. Landini i engleski proizvoa motora Perkins potpisuju ugovor o proizvodnji Perkins-motora u Italiji, koji su ugraeni u celokupnu flotu Landini traktora. Dve godine kasnije Massey-Ferguson preuzima Landini. Malo MF serija se proizvodi u Landiniju u Italiji. 1973. poinje proizvodnja Landini modela 6500, 7500 i 8500 sa 12/4 mehanikim menjaem. 1977. je pokrenuta serija Largo standardnih traktora sa preko 100 ks. 1994 je porodica Mora preko finansijskog drutva Argo dola do veinskog vlasnitva Landinija. 1995 Landini kupuje proizvoaa traktora specijalne namene Valpadanu. Sledee sezone je novost u programu serija Technofarm snage od 60 do 80 ks. Modeli nove serije PowerMax sa 104/141 i 116/157 kW/ks su proizili iz velike serije PowerMaster. Sa novim PowerVision-om Landini uvodi dodatnu seriju snage od 80 do 120 ks na trite.

Case IH
Posle osnivanja firme1842. godine od strane Deroma Inkriza Kejsa (1819-1891) firma je proizvela prvu parnu mainu za poljoprivredu [1].

Slika 1.7 Prva parna maina za poljoprivredu 1913. je u blizini Rasina, Viskonzin, nastala prva fabrika traktora. Godine 1970. je Case postao deo Tenneco-koncerna, kome e dve godine kasnije pripadati i engleski proizvoa traktora David Brown. 1985. Case kupuje delove International Harvester-a, a onda ga 1994. sasvim otkupljuje. 1996. Case preuzima austrijskog proizvoaa Steyr-a (tajr). Godine 2000. su se Case i New Holland spoji u CNH. Od tada Case IH pripada italijanskom Fiat-koncernu. Do sledee sezone je Case IH seriju velikih traktora Magnum sasvim preradio. Potpuno novo u programu je novi vrhunski model Magnum 335 sa preko 335 KS nominalne snage i 368 ks maksimalne snage pri 1900 obrtaja/min. Istraivaki rad u mainstvu - Traktori Page 9

Sa maksimalnim obrtnim momentom od 1566 Nm pri 1500 obrtaja/min. Novi model je po obrtnom momentu najsnaniji standardni traktor.

Slika1.8 Magnum 335 [8] Novo u seriji Puma su modeli Puma 125, 140 i 155 snage od 126 do 158 ks. U standardnu opremu spada moderan menadment snage motora, koji po potrebi moe da ponudi snagu veu za do 25 KS. U jubilarnoj godini je Case IH predstavio i jednu preraenu Steiger i Quadtrac seriju. Nude se dva 12,9-I modela sa 385 ks (radna verzija i Quadtrac) i 485 ks (Quadtrac). Kod Quadtrac 485 je u preraenom motoru primenjena Compound Turbocharger tehnologija koja tedi dizel. Najsnaniji model je Quadtrac 535 sa 535 KS nominalne snage i radnom zapreminom od 15 l.

Slika 1.9 Quadtrac 535 [9] Istraivaki rad u mainstvu - Traktori Page 10

John Deere
1837. je kova Don Dir napravio samoistei elini plug. Posle preseljenja u Molin u Amerikoj saveznoj dravi Ilinois 1848. godine John Deere je ubrzo proizvodio vie od 1000 plugova godinje [17]. 1868. je firma Deere & Company registrovana kao akcionarsko drutvo. 1918. John Deere preuzimanjem Waterloo Gasoline Engine Company (Waterloo Boy traktori) ulazi u proizvodnju traktora. U Nemakoj je ime John Deere jo uvek neraskidivo vezano sa proizvoaem traktora Lanz iz Manhajma. Proizvodnja traktora u Manhajmu je poela 1921. proizvodnjom legendarnog Land Bulldog HL 12.

Slika1.10 Land Bulldog HL 12 [10] 1956. je John Deere kupio veinu Heinrich Lanz AD-a. Danas je John Deere najvei proizvoa traktora u Nemakoj. 1958. je John Deere osnovao ogranak graevinskih maina, a od 1963. John Deere proizvodi maine za odravanje travnjaka i zemljita. Deere & Company zapoljava irom sveta 47000 saradnika i ima fabrike u jedanaest zemalja. Za sledeu sezonu John Deere ima nove E-Premium traktore 7430 (200 KS) i 7530 (211 KS) u programu.

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 11

Slika 1.11 E-Premium traktor [11]

1892 godine John Froelich izmislio je i sagradio prvi traktor na benzin / dizel u Klejton okrugu Ajova, SAD [18].

Slika 1.12 Prvi traktor na benzin/dizel 1892 god [12]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 12

1910 godine napravljen je Titan traktor koji je dobio ime po grkom mitolokom biu, odlikovala ga je ogromna snaga i gigantska veliina[18].

Slika 1.13 Titan traktor iz 1910 god. [13] 1911 godine napravljen je traktor 30-60 veliina snaga koji je za pogon koristio benzin.

Slika 1.14 traktor 30-60 iz 1911 god. [14]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 13

1923 godine Bert Bendamin je napravio prvi traktor za pravljenje brazdi koji je imao naziv Farmall Regular. Ovaj traktor je ostao zapamen po laganom dizajnu, velikom snagom, uskim prednjim tokovima i preciznim servo volanom.

Slika 1.15 Farmall Regular iz 1923 god [15] 1971 godine napravljen je traktor Farmall 66 series koga je pogonio V-8 motor. 1982 godine napravljen je traktor Steiger Panther 2000 to je bio prvi model koji je imao dvanaesto stepeni menja, elektronske kontrole, udobnu kabinu[18].

Slika 1.16 Steiger Panther 2000 iz 1982 god. [16]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 14

1996 godine napravljen je traktor Steiger Quadtrac iji je motor imao 360 ks njegov dizajn je omoguio manje sabijanje tla i manje proklizavanje.

Slika 1.17 Steiger Quadtrac iz 1996 god. [9] 2005 godine traktor STX 500 Steiger Quadtrac je postavio svetski rekord u oranju on je izorao 321 hektar za 24 asa.

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 15

2. PRIMENA TRAKTORA
Traktori pretstavljaju pogonsko vune maine koje slue za obavljanje razliitih radnih operacija kao izvor energije u agregatu sa prikljunim oruim vukui, nosei i/ili dajui im pogon ili obezbeujui energiju za razliite stacionarne uslove. Traktor je svoju primenu naao u poljoprivredi za obavljanje zemljanih radova I u umarstvu. Za obavljanje poljoprivrednih radova traktor mora posedovati dodatne prikljune maine. Od standardnih traktora koriste se jednoosovinski ili dvoosovinski tokai (ili guseniari) sa dvo- ili etvorotaktnim dizel ili benzinskim motorom, koji moe da ima 1-4 cilindra. Jednoosovinski traktori imaju prednost za manje povrine i za zemljita lakeg mehanikog sastava. Vuna snaga im je do 10 kW. Obino imaju dva toka (ree samo jedan), poluge sa rukohvatima uz pomo kojih se upravlja, benzinski ili dizel motor, ram za prikljuke i kontrategove sa prednje strane (kod jednoosovinskih traktora vee snage) zbog poveanja uinka vune sile traktora pri teim radnim operacijama (duboko oranje). Masa traktora moe se poveati i dodavanjem tegova na tokove, a vuna sila poveava se i zamenom tokova sa pneumaticima metalnim kandastim ili reetkastim[19]. Poluge sa rukohvatima mogu da se pomeraju u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. Vertikalnim pomeranjem poluge (gore-dole) traktor se prilagoava prikljunoj maini i visini radnika, horizontalno pomeranje omoguava da se radnik-rukovalac kree sa strane od obraene povrine. Okretanjem poluga za 180 u horizontalnoj ravni mogue je prikljuivanje orua ispred tokova. Dvoosovinski traktori mogu biti sa pogonom na zadnjim tokovima ili na sva etiri toka uz mogunost blokiranja diferencijala. Zglobna konstrukcija omoguava manevrisanje na manjim povrinama. Vuna snaga im je obino od 10-50 kW (ali i do 480 kW) to je dovoljno za veinu radnih operacija[19]. Traktori su se u poetku pravili sa malom snagom motora i malim brojem stepeni prenosa, ali sa razvojem poljoprivrede I razvojem velikih poljoprivrednih gazdinstava ukazala se potreba za veim I jaim mainama koje su posedovale vei broj stepeni prenosa menjaa I veu snagu motora[17]. Posmatranjem etapa razvoja traktorskih transmisija zapaa se da su se sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka pojavili traktori ija je maksimalna brzina kretanja prevazilazila standardnih 30 km/h, dok je devedesetih brzina od 40 km/h postala standard za traktore vee snage. Na poetku XXI veka su se pojavili traktori sa maksimalnom brzinom kretanja od 50 km/h i ini se Istraivaki rad u mainstvu - Traktori Page 16

da e to biti novi standard. Neki proizvoai ak nude specijalne modele traktora sa maksimalnom brzinom preko 60 km/h. Poveanje ukupnog opsega brzina, kao i zahtev za veim brojem brzina u glavnom radnom opsegu (4-12 km/h) i vei broj puzajuih brzina (ispod 1 km/h) je dovelo do drastinog poveanja broja stepeni prenosa sa 4-5 u ezdesetim godinama na preko 40 stepeni prenosa na kraju XX veka. Pored poveanog broja stepeni prenosa, menja je morao da postane kompletno sinhronizovan radi mogunosti promene stepeni prenosa pod punim optereenjem. Namena traktora opredeljuje njegove vune karakteristike. Osnovni zahtev je da u eksploatacionom dijapazonu postoji vei broj stepeni prenosa koji e obezbediti razliite vune sile pri razliitim brzinama, a da ove brzine budu u okviru tehnolokih brzina za odreene operacije. Pri tome, klizanje i koeficijent korisnog dejstva traktora moraju biti u granicama predvienim za odreeni tip traktora[20]. Osnovni pokazatelji funkcionalnosti traktora pri izvravanju poljskih radova su: tehniki, ergonomski, ekonomski, energetski, tehnoloki

Slika 2.1 Pokazatelji funkcionalnosti traktora [20]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 17

Slika 2.2 Pozicija menjakog sklopa u sistemu prenosa snage traktora [17] Prikljuna orua na traktorima predstavljaju osnovni radni organ svakog traktora kako za obavljanje poljoprivrednih tako I voarskih I drugih radova. Sama njihova konstrukcija nije se mnogo menjala od vremena kada su izmisljena[21]. Prikljunih orua koja se koriste na traktorima za obavljanje poljoprivrednih radova su: Maine za ratarstvo (raonik) Orua za predsetvenu obradu zemljita (tanjirae, kultivatori, valjci) Maine za setvu (sejalice za strna ita, sejalice za okopavine) Maine za ubiranje strnih ita (bera kukuruza) Maine za vaenje eerne repe Maine za zatitu ratarskih uslova Maine za ubiranje povra Maine za spremanje sena (kosaice, grabulje, prese za seno)

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 18

Raonik kako mu sam naziv kae slui za oranje zemljita. U odnosu na oblik I konstrukciju postoje ameriki, evropski I prelazni tip raonika. Ameriki ima produen vrh I iljak s krivom otricom, dok je evropski pravilnog trapezastog oblika i otrica mu je ravna. Raonici se uglavnom izrauju od elika, s donjim zadebljanjem koje slui kao rezerva za iskivanje. Meutim, u novije vreme mnoge fabrike proizvode samootree raonike. Oni su izraeni od livenog gvoa, ali tako da je jedna strana raonika razliite tvrdoe u odnosu na drugu[21].

Slika 2.3 Raonik [22]

Tanjiraa se sastoji od ureaja za prikopavanje za traktor, rama, baterije sa diskovima ureaja za promenu ugla baterije I sanduka za stavljanje tereta. Tanjiri ili diskovi mogu biti po obodu nazubljeni ili glatki. Na svakom disku postoji ista koji spreava lepljenje zemlje za disk.

Slika 2.4 Tanjiraa[22]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 19

Kultivatori se koriste za predsetvenu pripremu I umesto pluga za osnovnu obradu zemljita za penicu, zatim za kultiviranje livada I panjaka.

Slika 2.5 Kultivatori [22]

Valjci se koriste za sabijanje povrinskog sloja zemljita.Tako se istiskava suvian vazduh iz zemljita, razbijaju velike grudve.

Slika 2.6 Valjci [22] Zadatak sejalice je da obezbede eljeni broj isejanih semenki po jedinici povrine I pravilan raspored.

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 20

3. PRAVCI DALJIH ISTRAIVANJA TRAKTORA

Savremena poljoprivreda u razvijenim zemljama suoena je sa sledeim zahtevima: da se ostvari to vii kvalitet, da se proizvodi po to niim cenama i da bude to manje uticaja na ivotnu sredinu.

Razvojem elektrotehnike, hidraulike, elektronike, senzora i informacinih tehnologija naglo se poveao broj funkcija na samohodnim, pogonskim i prikljunim poljoprivrednim mainama koje je mogue kontrolisati i samim tim preciznije odgovarati gore navedenim zahtevima. U isto vreme, razvijaju se i postupci za kontrolu, kao i upravljanje radom poljoprivrednih maina. Ovo je nova i savremena oblast sa velikom perspektivom, o emu svedoi i to da je najvei broj inovacija u domenu poljoprivrede zasnovan na primeni mehatronike i ICT (informaciono-komunikacionih tehnologija).[23] Ne postoji univerzalna podela primene ICT na traktorima i prikljunim mainama kao ni na samohodnim mainama. Po kriterijumu sprovoenja kontrole i upravljanja nivoi primene mogli bi da se razvrstaju u sledee grupe odnosa traktora i prikljune maine: 1. Namenjeni za kontrolu i upravljanje samo traktorom. 2. Kontrola sklopa traktora i prikljuka i upravljanje radom traktora. 3. Puna kontrola traktora i prikljuka, uz upravljanje traktrotom i delimino upravljanje prikljukom. 4. Potpuna kontrola i upravljanje traktorom i prikljukom. Kontrola rada traktora poela je primenom jednostavnijih analognih pokazivaa broja obrtaja motora, temperature rashladne tenosti i drugog. Kasnije je poela primena elektronskih senzora koji su omoguili praenje mnogih parametara elemenata i sklopova traktora kao i primenu sktuatora za podeavanje radnih parametara. Razvojem senzora, primene raunara i elektronike, informaciono komunikacionih tehnologija, sistemi traktora povezuju se u celinu, njima se upravlja pomou electronic control units - ECU (elektronskim upravljakim jedinicama), uz uvaavanje interakcije i sprovoenja automatskog upravljanja. U poslednje vreme sa razvojem novih tehnologija i inovacija u oblasti poljoprivrede sve veu primenu nalazi i GPS tehnologija.[24] Najvei iskorak u sferi IT u poljoprivredi u procesu kontrole i upravljanja traktorima, prikljunim mainama/oruima i samohodnim poljoprivrednim mainama je primena globalnog sistema pozicioniranja. Primena GPS proirila se na mnoge oblasti i operacije u poljoprivredi. Istraivaki rad u mainstvu - Traktori Page 21

Prvobitna tanost koja je mogla da se postigne bila je primenljiva za samo neke delatnosti i operacije. Ostvarenjem diferencijalnog GPS za korekciju signala, greka pozicioniranja svela se na 10-30cm, te se broj operacija za koje se primenjuje ovaj vid pozicioniranja znatno poveao. Primenom zemaljskih stanica za dodatnu korekciju, bilo stacionarnih ili montanih, tanost pozicioniranja se jo vie poveala, pa je dovedena do nivoa greke 2-5cm. Tako je pozicioniranje maina i orua primenljivo za sve poljoprivredne operacije. Podatak o poziciji primenjuje se za razne potrebe: 1. Oznaavanje parcela i administrativno praenje delatnosti na njima, radi dobijanja to potpunijih statistikih podataka. 2. Praenje prohoda i navoenje traktora i drugih maina pri obavljanju poljoprivrednih radova. 3. Sprovoenje lokacijski specifine poljoprivredne proizvodnje, ostvarenje takozvane precizne poljoprivredne proizvodnje. 4. Voenje dokumentacije o uspenosti poslovanja, pri emu pozicioniranje pomae u definisanju parcela, transportnih puteva i drugog. Mnogi veliki proizvoai sve vie u svojim proizvodnim paketima poljoprivrednih maina nude GPS tehnologiju, pa se u skorijoj budunosti moe oekivati da e angaovanje ljudi u obavljanju poljoprivrednih radova biti minimalno.[23]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 22

Slika 3.1 Trimble AgGPS autopilot sistem za automatsko navoenje[23] Komponente sistema sa slike 3.1 su: 1. Ureaj za GPS navoenje Trimble EZ-Guide, 2. AgGPS FieldManager display, monitor - procesor za korienje u automatskim sistemima za navoenje, 3. AgGPS NAVController II, ureaj koji alje precizne instrukcije upravljakom sistemu, 4. AgGPS AutoSense upravljaki senzor, 5. Hidrauliki kontrolni ventil koji dobija signal od AgGPS NAVController ureaja i konvertuje ga u precizne hidrauline komande, 6. Bazna stanica koja u sebi kombinuje GPS prijemnik, RTK radio i desetoasovnu bateriju.

Slika 3.2 ideje traktora budunosti[24]

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 23

Slika 3.3 Koncept primene mehatronikih komponenti na traktoru [25] Na primeru traktora John Deere 8R prikazane su nove tehnologije koje se koriste za poveanje udobnosti rukovaoca mainom kao i tehnologije koje e svoju primenu nai u skorijoj budunosti. John Deere 8R traktori tokai su opremljeni sa nezavisnom suspenzijom prednje osovine tzv. independent link suspension (ILS), tehnologija, koja je prvi put uvedena 2002. godine. Ekskluzivno na svim traktorima 8R serije je novo Active Seat sedite, kao dodatni sistem suspenzije. Active Seat sedite ponitava 90 % vertikalnih oscilacija, to znai manje umora za rukovaoca i vei brzinu kretanja u radu, a samim tim i vei komfor. Nova suspenzija asije sa AirCushion sistemom na svim novim 8RT traktorima poboljala je ukupan kvalitet vonje i udobnost rukovaoca. Svi modeli 8RT serije sada imaju samo jedan vazduni jastuk, za razliku od 9030T serije koja ima po dva jastuka na svakoj gusenici. John Deere 8R i 8RT serije traktora su sada opremljeni novim inteligentnim sistemom kontrole prikljunih orua i memorijskim funkcijama (iTEC), koji je zamenio prethodni implement management system (IMS). Ova integrisana kontrola traktora i prikljune maine je veoma laka za podeavanje i rad, olakavajui rad rukovaoca i smanjujui vreme potrebno za okretanje na uvratinama. Opciono, na raspolaganju u srazliita reenja navigacije i upravljanja traktorom i prikljunom mainom putem satelitske navigacije na 8R seriji traktora. Svi 8R modeli traktora dolaze sa ugraenom pripremom za AutoTrac system navigacije, koja se dodatno moe unaprediti na sistem iTEC Pro koja I omoguava automatsko okretanje na uvratinama i iGuide sistem pasivne kontrole prikljune maine za precizniji rad na strmim terenima. Sistemi za organizaciju informacija i automatizaciju procesa su takoe na raspolaganju. Istraivaki rad u mainstvu - Traktori Page 24

ZAKLJUAK

Na osnovu izloenog moemo zakljuiti da se sama namena traktora nije mnogo promenila u odnosu na period kada je napravljen, ali da su se sa razvojem poljoprivrede i njenih grana same tehnike i konstruktivne karakteristike doivele velike promene. Anaizom traktora koji se nalaze na tritu moe se zakljuiti da su svi traktori koji se danas proizvode savremeni a jedina razlika meu njima je tehniko tehnoloka usavrenost. Potrebno je ne samo imati traktor, ve ga znati koristiti. U tom smislu potrebno je znanje. S jedne strane, poznavati uslove u kojima e traktor raditi i zahteve agrotehnike i s druge strane, eksploatacione i tehniko-tehnoloke karakteristike traktora. Cilj je ostvariti maksimalnu proizvodnost i minimalnu potronju goriva. Vana napomena za odabir traktora koju treba imati u vidu je potreba koju treba da zadovolji, tj. u kojim uslovima treba da radi (veliina parcele, njena udaljenost), i s kojim prikljunim mainama treba da bude agregatiran (plug, setvosprema, prikolica), a i na kojim poslovima u polju treba da radi (teka obrada zemljita, laka, transport). Takoe moemop doi do zakljuka da na doprinos smanjenja trokova pri mehanizovanoj obradi tla i tretiranju poljoprivrednih kultura najvei uticaj ima smanjenje preklopa. Meutim, detaljna analiza je pokazala da nije mogue izvriti smanjenje preklopa ba pri svim poljoprivrednim operacijama, a da pri tome korienje GPS tehnologije bude ekonomski opravdano.

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 25

LITERATURA

[1] http://www.tractorbarnproductions.com/#/international-harvester-tracto/4557606709 [2] http://www.rmauctions.com/CarDetails.cfm?SaleCode=hf09&CarID=r257&Currency=US D [3] http://qyuqyuqyu.blogspot.com/2010/07/fiat-300-tractor.html [4]http://www.carmodel.net/zoomPage.php?NDE0NTM8Oj4wPDo+YWRkVG9DYXJ0KC dSbUZ5YlNCMGIzbHpQRHMrUTFSSExTMWhiR3d0TUMwek1DMHhMVEE9JywnJywg JycsICcnLCcnLCAnYWRkLTEtNDE0NTMnLCAnMCcp [5] http://www.tractorfan.net/picture/253882/ [6] http://freespace.virgin.net/watson.andrew/gallerysinglecylinder.html [7] http://www.stackyard.com/news/2010/12/machinery/03_landini_powermondial_120.html [8]http://www.fwi.co.uk/Articles/12/11/2007/108265/Higher-torque-levels-for-CaseMagnum-335-tractors.htm [9] http://www.traktorfinder.de/ad/10260/case-ih-quadtrac-535-stx [10] http://www.deutsches-museum.de/en/exhibitions/materials-production/agriculture/ [11]http://www.fwi.co.uk/Articles/09/10/2007/107344/New-John-Deere-7430-and-7530tractors-provide-a-bit-of-spark-with-on-board-generators.htm [12] http://tractorphoto.blogspot.com/2010/06/history-of-tractors.html [13]http://gasengine.farmcollector.com/Tractors/Rare-Titan-Conies-ToPennsylvania.aspx [14] http://www.agriculture.com/machinery/tractors/antique-tractor/hartparr-3060_201ar15587 [15] http://zyfdssayidadzu.offtop.ce.ms/farmall-f-20.php [16] http://www.usfarmer.com/#listing_details/?id=28395 [17] Igor Mahovac, Traktorski menjai bez prekida toka snage

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 26

[18] http://www.caseih.com/australia/AboutUs/Pages/CaseIHistory.aspx [19]http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BE %D1%80 [20] Novakovi D.; Mesto savremenih traktora u poljoprivredi SR Jugoslavije [21] Mr. Anelko Bajkin, Dr. Nikola uki, Prof. Dr. Veselin Lazi; Maine za seoski posed [22] http://www.uzelagri.com/oprema.htm [23] Mogunosti primene GPS u ratarskoj proizvodnji u Srbiji [24] http://www.automagazin.rs/index.php?id=10965&n=ovo-je-traktor-buducnosti [25] Poljoprivredna tehnika http://polj.ns.ac.rs

Istraivaki rad u mainstvu - Traktori

Page 27