Veba 8.

ODREDJIVANJE CaCO3 U ZEMLJITU

CaCO3 u zemljitu utie povoljno na fizika, hemijska i bioloka svojstva zemljita Ca iz CaCO3 sa huminskim kiselinama gradi Ca-humate, koji su glavna cementna materija u zemljitu. CaCO3 daje zemljitu neutralnu do blago alkalnu reakciju pH 7 pH 8. Od posebnog je interesa u vinogradarstvu jer se izbor podloge vinove loze vri na osnovu sadraja CaCO3 u zemljitu. Visok sadraj CaCO3 u zemljitu ima tetne posledice za biljke (Fehloroza).
Princip metode: Odredjivanje CaCO3 bazira se na njegovom razaranju sa mineralnim kiselinama i merenjem ugljendioksida, koji tim razaranjem nastaje. CaCO3 + 2HCl CaCl2 + CO2 + H2O

Metode se dele na: - kvalitativne i - kvantitativne (gravimetrijske i volumetrijske) Kvalitativna metoda prethodi kvantitativnoj i slui da se odredi veliina uzorka za kvantitativnu analizu. Postupak kvalitativne metode Na zemljite na sahatnom staklu se deluje hlorovodoninom kiselinom (razblaenom sa vodom u odnosu 1:3) iz pipete ili reagens flaice. Pojava penuanja sa utanjem je znak da u zemljitu ima kalcijum karbonata. Po jaini i trajanju utanja moe se priblino odrediti sadraj CaCO3 u zemljitu.
intenz utanja sadraj CaCO3 veli. uzorka za kvant. analizu

- nema utanja
- slabo uti - jako i kratko uti - intenzivno i due traje

0% 1-3% 3-5% vie od 5%

10 g 5g 3g

Kvantitativna metoda - pomou Scheibler-ovog kalcimetra

Scheibler-ov kalcimetar - Sastoji se iz 3 staklene cevi, dve due i jedne krae i ire od kojih je srednja graduisana i ima zapreminu od 200 cm3. Srednja graduisana cev B na gornjem kraju pomou slavinice i gumenog creva povezana je sa drugom duom cevi C. Na svom donjem kraju graduisana cev B je povezana pomou gumenog creva sa irom cevi A, u kojoj se kao i u B nalazi obojena voda. Cev C u kojoj se nalazi vazduh spojena je sa gumenom i malom staklenom cevi za bocu D, u kojoj je smetena mala epruveta sa HCl (1:3). U bocu D pored epruvete stavi se odredjena masa uzorka zemljita. Cev A je pomina po vertikali i slui za izjednaavanje pritiska, cev B za odredjivanje zapremine CO2, a cev C sa vretenastim proirenjem spreava naglo razvijanje CO2.

Postupak metode
Odmerena masa uzorka zemljita 0,5 - 5 g stavi se u staklenu bocu D. U boci D je postavljena, fiksirana epruveta u koju se pric bocom sipa HCl (1:4), do 2/3 njene zapremine. Pomeranjem cevi A navie ili nanie izjednai se nivo tenosti u cevi B sa nultim podeokom i zatim se zavrtnjem fiksira cev A. Pri tome ventil slavinice na cevi B mora biti tako okrenut da spreava pristup vazduha iz C u B. Zatim se zatvara boca D pomou gumenog epa u iji sredinji deo je postavljena staklena cevica koja je povezana gumenim crevom za cev-C. Tek poto se zatvori posuda D gumenim epom otvara se ventil slavinice izmedju cevi C i B. Otvaranje slavinice mora biti blagovremeno, jer bi inae za vreme reakcije HCl i karbonata moglo doi do jakog komprimiranja CO2 i otvaranja posude D. Posuda D stavi se zatim u vodoravan poloaj i u tom poloaju se iz eprovete izliva kiselina (HCl 1:3) na uzorak zemljita. Nakon izlivanja kiseline izdvaja se CO2 koji se penje kroz vretenastu cev - C i ulazi u graduisanu cev - B i vri pritisak na vodu koja je zasiena sa CO2, te ga ne apsorbuje. Pod pritiskom CO2 nivo vode u cevi-B se smanjuje, a potisnuta voda iz cevi B prelazi u cev A u kojoj se poveava nivo vode. Istovremeno se cev A pomie nanie po vertikalnoj ini da bi se nivoi vode i u jednoj i u drugoj cevi izjednaili. Boca sa uzorkom zemljita se sve dotle muka, dok se CO2 izdvaja (10-15 minuta). Prestanak razvijanja gasa poznaje se po tome, to se voda u graduisanoj cevi vie ne sputa. Prieka se jo nekoliko minuta i mukanje se opet kratko ponovi, po prestanku reakcije fiksira se cev-A. Tada se oita koliko se voda u graduisanoj cevi spustila i to je zapremina oslobodjenog CO2 u cm3, iz uzete probe zemljita na datoj temperaturi i pritisku vazduha. Poto zapremina gasa zavisi od temeprature i pritiska, to postoje posebne tablice u kojima je iskazana masa 1 cm3 CO2 za svaku temperaturu i pritisak.

Primer

Za analizu je uzeto 3 g zemljita, oslobodjeno je 12,5 cm3 CO2, na 17oC i 1001,5 mb pritiska. Na toj temperaturi i pritisku masa jednog cm3 iznosi 1,873 mg. 12,5 x 1,873 mg = 23,4125 mg 3 g : 0,0234125 = 100 : x x = 0,78% CO2 M (CaCO3) : M (CO2) = 100 : 44 0,78 % x 2,273 = = 1,77% CaCO3 % CaCO3 0,0 Zemljite beskarbonatno 100 / 44 = 2,273 ili 0,0234125 g

0,1 - 2
2-5 5 - 10 >10,0

slabo karbonatno
srednje karbonatno karbonatno jako karbonatno

Tabela za izraunavanje mase CO2 kod volumetrijskog odredjivanja karbonata

Temp (oC) 989 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 1778 1784 1791 1797 1803 1809 1815 1822 1828 1834 1840 1846 1853 1859 1865 1872 992.5 1784 1790 1797 1803 1809 1815 1821 1828 1834 1840 1846 1853 1860 1866 1873 1878 996 1791 1797 1803 1810 1816 1822 1828 1835 1841 1847 1853 1860 1866 1872 1878 1885 998.5 1797 1803 1809 1816 1822 1828 1834 1841 1847 1853 1859 1866 1873 1879 1885 1892

Barometarski pritisak u mb (milibarima)

1001.5 1804 1810 1816 1823 1829 1835 1841 1848 1854 1860 1866 1873 1879 1886 1892 1899 1005.5 1810 1816 1822 1829 1835 1841 1847 1854 1860 1866 1872 1879 1886 1892 1899 1906 1008 1817 1823 1829 1836 1842 1848 1854 1861 1867 1873 1879 1886 1892 1899 1906 1913 1010.5 1823 1829 1335 1842 1848 1854 1860 1867 1873 1879 1885 1892 1898 1905 1912 1919 1.013. 5 1828 1834 1840 1847 1853 1859 1865 1872 1878 1884 1890 1897 1903 1910 1917 1924 1017 1833 1839 1845 1852 1858 1864 1870 1877 1883 1889 1895 1902 1908 1915 1922 1929 1020 1837 1843 1849 1856 1862 1868 1875 1882 1888 1894 1900 1917 1913 1920 1927 1934 1022.5 1842 1848 1854 1861 1867 1873 1880 1887 1893 1899 1905 1912 1918 1925 1932 1939 1024.5 1847 1853 1859 1866 1872 1878 1885 1892 1898 1904 1910 1917 1923 1930 1937 1944 1028 1852 1852 1871 1871 1877 1883 1890 1897 1903 1909 1915 1922 1928 1935 1942 1949

- Prikazani brojevi podeljeni sa 1000 predstavljaju masu 1 cm3 CO2 u miligramima pri datom pritisku i temperaturi.