List Asocijacije Potroaa Srbije

REPORTER
www.apos.org.rs e-mail: aposs@sezampro.rs

POTROAKI

ISSN 1452-6980

Broj 29, mart 2009.

PLATNE KARTICE
Potovani potroai, potroaima Srbije nikada nije bilo lako, a u vreme finsijske krize pogotovu. Na tritu Srbije potroai su u najnepovoljnijem poloaju, bez adekvatne zatite drave, i mogunosti izbora, prinueni da kupuju preskupu robu i usluge negarantovanog kvaliteta. Da bi vam pomogli da svoj novac (koga imate sve manje) jo bolje koristite odluili smo da 15. mart, svetski dan potroaa, obeleimo izdavanjem naeg asopisa na temu PLATNE KARTICE. elimo da vam skrenemo panju ta sve treba da proverite, jer nita nije besplatno, kao to esto izgleda u reklamama. Ove finsijske usluge kotaju, i cena im je razliita, na ta lino pristajete potpisujui ugovor sa bankama. Verujemo da e vam tabelarni prikaz uslova izdavanja i korienje pojedinih platnih kartica u nekoliko banka u Srbiji kao i informacije iz intervjua gospode S.Calhoun i Z. Radonji, pomoi da za sebe napravite najbolji izbor Borislava Dejanovi
tampanje ovog broja omoguio je ameriki narod putem Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID). APOS je u potpunosti odgovoran za sadraj ove publikacije, koji ne mora nuno odraavati stavove USAID-a ili Vlade SAD.

INTERVJU - SCOTT CALHOUN Moete li neto ukratko da nam kaete o vaem dosadanjem radu i ta vas je dovelo u Srbiju.

Nakon to sam otiao u penziju sa visoke pozicije u finansijskom regulatornom telu u Sjedinjenim Dravama krajem 2003. godine, poeo sam da radim na razvojnim projektima Iako e neki od vaih italaca moda biti na tritima u razvoju, a to je oblast koja me iznenaeni merama predvienim ovom novom je uvek interesovala. Danas pruam savete i regulativom u SAD, u realnosti korisnici kredipreporuke vladama i dravnim institucijama ta esto nisu ni svesni zamki revolving kredita, u oblasti regulisanja i nadzora finansijskih trpoput kreditnih kartica, koje mogu da poveaju ita u kojoj sam radio skoro 30 godina pre iznos duga potroaa i trokove kredita. penzionisanja. Poslednje tri i po godine radim u Srbiji na donatorskim projektima koji Koliko vidim, u Srbiji ima sve vie korisnise sprovode uz podrku USAID-a (Amerika ka revolving kredita. Najpopularniji oblici reagencija za meunarodni razvoj). Tokom volving kredita su dozvoljena prekoraenja po proteklih sedam godina USAID sarauje sa tekuem raunu i kreditne kartice. Budui da Vladom Republike Srbije i Narodnom banrevolving krediti mogu da budu primamljivi i Scott CALHOUN, vii savetnik za bankarstvo kom na izgradnji stabilnog i sigurnog finankorisnici esto ne uviaju odmah stvarne trosijskog sektora. kove kredita, mislim da bi korisnici kredita treTekui Projekat podrke ekonomskom razvoju Srbije USAID-a, vredan 20 mi- balo da budu obazrivi i da nastoje da sagledaju stvarne trokove svojih pozajmica. liona dolara, ima za cilj stvaranje ambijenta za ekonomski razvoj i otvaranje novih Stvarni trokovi kredita ukljuuju ne samo kamatu navedenu u ugovoru zajedno radnih mesta putem jaanja finansijskog sektora i dravne fiskalne politike. Jedna sa naknadama koje se naplauju, ve na trokove takoe utiu i prakse poslovanja od glavnih aktivnosti projekta je upravo saradnja sa Vladom Srbije, dravnim izdavaoca, na primer na nain naplate duga od korisnika kredita. institucijama i privatnim sektorom na razvoju kapaciteta i infrastrukture finansijskog sektora koji su neophodni za odriv ekonomski razvoj ime se poboljava Pomenuo sam da izdavaoci kreditnih kartica u Sjedinjenim Dravama primekvalitet ivota graana Srbije. njuju niz poslovnih praksi koje sadre odreene zloupotrebe. ak i na izrazito konkurentnom tritu kakvo je trite SAD, na kome se primenjuje sveobuhvatan Istovremeno sam ukljuen i u druge inicijative koje moj poslodavac, kompa- skup zakona i propisa koji tite korisnike kredita, susreemo se sa zloupotrebama, nija Bearing Point, sprovodi zajedno sa Ministarstvom finansija i finansijskim a oblast finansijskih usluga u kojoj su takve prakse najzastupljenije jesu upravo reregulatornim telima u SAD tokom ovog perioda finansijskih previranja. Pored volving krediti. Prema tome, svakako verujem da se takve prakse svuda mogu javiti, pa toga, prolog novembra sam otprilike etiri nedelje radio sa centralnom bankom i u Srbiji. I mada smatram da vlada, regulatori, banke i udruenja potroaa mogu Avganistana. Kontinuirano iskustvo rada sa drugim razvijenim zemljama i ze- mnogo toga da urade kako bi obezbedili jedan adekvatan nivo zatite potroaa, mljama u razvoju predstavlja dobar barometar za ocenjivanje procesa tranzicije takoe verujem da i korisnici kredita treba da posvete vreme i uloe napor kako u Srbiji. esto se govori o tome ta jo treba ostvariti da bi se Srbija integrisala u bi se informisali i upoznali sa kreditima i kreditnim proizvodima koje koriste. EU, ali mogu da vam kaem da je u finansijskom sektoru ve postignut znaajan Korisnici kredita imaju i individualnu odgovornost, to znai da treba da urade napredak. Meutim, ak i nakon ostvarenja zacrtanih ciljeva u pogledu razvoja svoj domai zadatak i da potrae najboljeg zajmodavca pre nego to se zadue, a infrastrukture i jaanja kapaciteta finansijskog sektora, iskustva razvijenijih eko- najbolji zajmodavac nije uvek onaj koji nudi najnii kamatu. nomija nam govore da je neophodan kontunirani rad na unapreenju i razvijanju Kada je re o platnim karticama, koje vie volite, debitne ili kreditne karinfrastrukture da bi se odrao korak. Pored toga, eleo bih da istaknem da su protekle tri i po godine ivota u Srbiji tice? bile veoma prijatne i da sam uivao radei sa graanima Srbije. Ja lino vie koristim kreditne kartice, bez nekog odreenog razloga. Razlog Koji su najei problemi korisnika finansijskih usluga u Sjedinjenim verovatno lei u tome to sam poeo da koristim kreditne kartice pre nego to su Dravama? Da li moete da povuete neke paralele izmeu problema sa koji- uvedene debitne pa bi se moglo rei da imam naviku kad otvorim novanik da posegnem za kreditnom karticom, a osim toga, na taj nain sakupljam i besplatma se susreu korisnici u Sjedinjenim Dravama i u Srbiji? ne milje koju mogu da iskoristim kroz besplatne avionske karte. Svakog meseca Trenutno u Sjedinjenim Dravama postoji nekoliko goruih pitanja u vezi sa sakupljam milje u vrednosti mojih mesenih plaanja kreditnom karticom i kada finansijskim uslugama, a neka od najspornijih odnose se na prakse kreditiranja prikupim dovoljan broj milja, mogu da ih unovim tako to u dobiti besplatnu putem kreditnih kartica. U stvari, gnev potroaa prema organizacijama koje daju avionsku kartu. Budui da otplaujem celokupan dug po kreditnoj kartici svakog pozajmice putem kreditnih kartica doveo je do sprovoenja intenzivne kontrole meseca, ja praktino besplatno koristim banin novac u periodu od kada neto nad njihovim radom, a posebno nad onim poslovnim praksama koja udruenja platim do dana kada izmirim dug pod uslovom da izvrim uplatu do datuma za zatitu potroaa smatraju zloupotrebama. Finansijski regulatori su na to od- predvienog za otplatu duga. govorili novim propisima koji: Meutim, ne smatram da je kreditna kartica bolja od debitne. Mislim da je zabranjuju neopravdano poveanje kamata na neizmireni saldo po kredit- vano da korisnik, bilo da koristi debitnu ili kreditnu karticu, na to gleda kao da koristi gotovinu. Za nekog ko je sklon preteranim ili ishitrenim kupovinama, noj kartici; zabranjuju naplatu kamata na dug koji je ve otplaen; i moda je debitna kartica bolje reenje, jer vam se sredstva odmah skidaju sa rauzahtevaju da izdavaoci kreditnih kartica pravinije rasporede kada plaan- na. Sa druge strane, ako koristi kreditnu karticu, kompulsivni ili impulsivni kupac ja e moda racionalizovati svoje ponaanje, smatrajui da mu nije neophodno da vlasnika kreditnih kartica dospevaju. ima novca za kupovinu u tom momentu, jer moe da izmiri dug tokom odreenog

Iako su udruenja za zatitu prava potroaa zadovoljna izmenama propisa koje su usvojili bankarski regulatori u SAD, ipak smatraju da nije dovoljno uraeno. Grupe potroaa lobiraju u Kongresu da se usvoje dodatne mere zatite potroaa, pored onih koje su uveli regulatori i njihovi stavovi nailaze na razumevanje i podrku.

R2 Ponedeljak, 15. mart

PLATNE KARTICE
Naziv banke Naziv kartice
DINACARD debitna DINACARD kreditna Tekui raun Kreditna sposobnost

R3 Ponedeljak, 15. mart RE STRUNJAKA

Trokovi a) meseno b) godinje
Bez naknade Bez naknade

Izdavanje kartice Uslovi

Korienje Nain -debitna -kreditna (i nain otplate

Debitna Kreditna revolving min.5% duga meseno Debitna Kreditna-revolving-min.plaanje 5% duga Kreditna-revolving-min.plaanje 5% duga Debitna -celokupna potronja se obraunava u eurima Kreditna-revolving-min.plaanje 5% duga Kreditna-revolving-min.plaanje 5% duga Debitna uz dozvoljeno prekoraenje na tekuem raunu Debitna-Samo za plaanje putem interneta Debitna Kreditna- revolving min.plaanje 5% duga meseno Kreditna-na12 do 60 jednakih mesenih rata Kreditna ,plaanje u 3,6 ili 12 jednakih rata Debitna

Provizija za podizanje gotovine

Mrea bankomata banke Mrea bank. drugih banaka

Kamatna stopa za kreditne karticemeseno

Bez provizije 3% min.60 din. Bez provizije 3% min. 60 din. 3% min. 60 din Bez provizije 3% min. 60 din 3% min .60 din Bez provizije Bez provizije

2,0% min.60 din 3,0% min. 120din 2,0% min. 60 din ili 2 EUR 3,0% min 120 din,ili 3 eura 3,0% 120 din,ili 3 eura 2,0% min.120 din ili 3 eura 3,0% min 120 din,ili 3eura 3,0% min120 din,ili 3eura 1,0% min120 din, u inostr.1,60 eura + 1% na sve transakc. 1,0% min120 din, u inostr.1,60 eura + 1% na sve transakc. 3.25% min.150 din.,u inostr.3% min.3 eura 3.25% min. 150 din., u inostr.3% min.3 eura 2,0% min 30 din 0,3% min 0,8 eura u din. protivvr, u inostr.1% min 3 eura 0,3% min 0,8 eura u din. protivvr, u inostr.1% min 3 eura 0,25% min. 60 din, u inostr. 1% min 3 eura 0,25% min 80 din

-2,8% na ostatak duga 2,2% na dinarski dug;1,5 na devizni dug 2,2% na dinarski dug;1,5 na devizni dug 2,2% na dinarski dug; 1,5 na devizni dug 2,2% na dinarski dug;1,5 na devizni dug 2.2% 2,0 do 2,5% u zavisnosti od iznosa kupovine i broja rata 1,9% na ostatak dugaDo 30 dana bez ,od 31.do 60.dana 1,3% * od 1,3% do 1,9%**

MAESTRO
MCstandard

Tekui raun

MC Gold VISAelektron VISA Classic VISA Gold VISA Elektron VISA Virton Visa Classic VISA revolving credit M A ST E RC A R D instalment credit card DINACARD KREDITNA VISA Classic

Kreditna sposobnost-limit do pet mesenih primanja(od 250 do 2490 eura) Kreditna sposobnost-limit do pet mesenih primanja(od 2500 do 10000 eura) devizni raun sa min.ulogom od 250 eura Kreditna sposobnost-limit do pet mesenih primanja(od 250 do 2490 eura) Kreditna sposobnost-limit do pet mesenih primanja (od 2500 d0 10000 eura Tekui raun (min.depozit 300 din i 20 eura) Dinarski ra.sa min 300 din i devizni sa min.20eura Tekui raun ili devizni raun i 1000 eura namenskog depozita Za klijenta koji nema raun u RFB kreditna sposobnost Tekui raun ili izvod sa ra.iz druge banke za pslednja tri meseca Tekui raun, zahtev overen kod poslodavca i devizni depozit Tekui i namenski devizni raun Tekui raun Tekui raun ili devizni depozit-samo lica sa mesenom zaradom ili penzijom Tekui raun

Bez naknade

a) 180din.-dodatna kart. 70din. Uz tekui ra.- bez naknade

B C B C A A B A B D D D D E

a) 490din.-dodatna kart. 280 din Uz tek. ra.- bez naknade Bez naknade a) 180din.-dodatna kart. 70din a) 490 din. Dodatna kart. 280 din. b) 600 din dodatna 300 din prva god.bez lanarine a) 20 din. b) 1000 din dodatna 600 din. a) 150 din a) 150 din. 200 din kvartalno, dodatna 100 din

Imajui u vidu dananji nivo razvijenosti industrije platnih kartica u Srbiji preko 5 miliona izdatih kartica, oko 60.000 POS terminala (za plaanje kupovine roba i usluga), odnosno oko 2.000 ATM uredjaja (bankomata za podizanje gotovine) moe se rei da su trenutni infrastrukturni i tehnoloki zahtevi trita u Zoran Radonji u potrebnoj meri ispunjeni. I pored toga to se moemo pohvaliti velikim brojem izdatih kartica, moramo primetiti da broj aktivnih kartica i obim njihovog korienja (meren brojem i vrednou transakcija po kartici, odnosno POS terminalu) upuuje na postojanje velikog prostora za dalje unapredjenje i razvoj. U prvom redu to se odnosi na neophodnost snane edukativne i promotivne aktivnosti banaka u domenu poslovanja sa stanovnitvom kako bi se poveala sklonost ka korienju platnih kartica, umesto gotovog novca, u svakodnevnim plaanjima. Ali ne samo banaka. Promeniti navike - koristiti karticu za plaanje kupovine roba i usluga, a ne samo za podizanje gotovine na bankomatu, ili alteru, mora biti dugoroni cilj i aktivnosti trgovinskih preduzea, privredne komore, udruenja potroaa, dravnih institucija, .. Poveano korienje kartica, odnosno smanjeno uee gotovine u plaanjima, stvara prostor za eliminisanje neregularnih finansijskih tokova iz domena sive ekonomije, smanjuje mogunost utaje poreza i pranja novca, jaa finansijski sistem i integritet drutvene zajednice. Imajui u vidu da kod pojedinih korisnika kartica postoji strah od nepoznatog, koji se dodatno podstie i informacijama o kradji novca sa bankarskih rauna zloupotrebom kartica i podataka u vezi sa karticama, jasno je da se ovaj strah od nepoznatog moe pobediti iskljuivo putem edukacije i informisanja najirih slojeva korisnika kartica i postojeih i buduih o bankarskim procedurama u vezi korienja kartice: - kako se kartica koristi i uva, - ta je PIN, kako se koristi i uva, - ta uraditi u sluaju gubitka ili kradje kartice,...... Pored toga, bankarska industrija ide i korak dalje u pravcu daljeg unapredjenja kartiarske tehnologije i sigurnosnih sistema i procedura: - korienje ip kartice umesto kartice sa magnetnom trakom, - korienje beskontaktnih kartica za brzo i lako plaanje malih iznosa, - implementacija sistema automatskog SMS obavetavanja korisnika kartice o svakoj pojedinanoj transakciji odmah po njenom izvrenju, - osiguranje korisnika kartice od zloupotreba nastalih neovlaenim korienjem izgubljene ili ukradene kartice. Cilj svih ovih aktivnosti je jasan: kvalitet bankarskih proizvoda i usluga podii na vii nivo uz nie trokove po jedinici proizvoda/usluge, poveati broj aktivnih korisnika kartica, poveati broj i vrednost plaanja uinjenih karticama, smanjiti obim i trokove korienja gotovog novca, ubrzati tokove finansijskih sredstava, smanjiti/eliminisati neregularne finansijske tokove, .... to sve ukupno rezultira podizanjem nivoa opteg drutvenog bogatstva. Sa druge strane, sa aspekta samog potroaa/korisnika kartice, cilj je takodje jasno definisan: plaanje svakodnevnih ivotnih potreba mora biti kvalitetnije, bre, komfornije, jeftinije i sa to manje rizika.
Autor je sekretar Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredna komore Vojvodine

3% min.100 din 3% min.100 din 2% min 40 din

MASTERCARD Tekui raun-(meseni limit do 500 kvartalno, dodatna 250 Standard visine neto zarade)
VISA Electron VISArevolving classic VISA Electron Bez naknade

500 din kvartalno, dodatna 250

Charge (odloeno plaanje na 30 Bez provizije dana ili na 60)

Debitna Kreditna-revolving sa min.plaanjem 5, 10 ili 20% duga mes. Debitna Charge odloeno plaanje do 40 dana Kreditna revolving-5,10 ili15% mesene otplate

Bez provizije Bez provizije 2,0% min 40 din

500 din kvartalno, dodatna 250

E A A A

Osnovna besplatna, dodatna 200 b) 1500 din dodatna 1000 a)100 din b) 1000 din dodatna

Bez provizije 3,0% 3.0%

2,0% 3,0% 3,0% 2,0% 1,0%, min. 30 dinara 3,0% 1,6%- min. 100 din., inostr. 2%

2,0% 2,49% -

VISA Classic

VISA revolving

Potvren bonitet Devizni raun

MASTERCARD
DINACARD VISA MAESTRO

Potvren bonitet i odgovarajue sredstvo obezbeenja

300 din izdavanje osnovne i 200 din Debitna dodatne

Bez naknade a) 150 din. dodatna 75 200 osnovna, 150 dodatna

Bez provizije
Bez prov. 3,0% Bez prov.

Tekui raun Izvetaj kred.biroa i adminis.zabrana Tekui raun

Debitna Kreditna-revolving , min. 5% mes. Debitna

Izvor podataka - sajt NBS (decembar 2008) i sajtova banaka (03.03.2009.). Odabrano je pet prvih banaka po bilansnoj aktivi (NBS 30.09.2008.) Prikazane su samo bankarske (i to ne sve) kartice. NAPO M E N E A-Ugraena ip tehnologija i obavezno korienje PIN broja B-Besplatna kartica osiguranja-Europa Assistence-Standard nivo (zdravstveno osiguranje za vreme boravka u inostranstvu) C-Odloeno plaanje i plaanje u vie mesenih rata bez kamate u trgovinama sa kojima banka ima ugovor D- Osiguranje Paket I -pokriva tetu nastalu zbog krae ili gubitka platne kartice-100 din. meseno Paket II-Paket I + nezakonito korienje mobilnog telefona -150 din. meseno Paket III-Paket II + nepredvieni trokovi nastali u toku putovanja avionom- 200 din. Meseno Paket IVPaket III+ putno zdravstveno osiguranje -400 din. meseno E- Utvrivanje visine kredita prema neoptereenom delu zarade (30%) i odabranoj duini otplate duga tako da mesena obaveza ne moe da pree 30% zarade *osim za podizanje gotovine ** prema odobrenom kreditnom limitu i visini depozita

OBJANJENJE NAZIVA KORIENIH U TABELI Platna kartica je instrument bezgotovinskog plaanja kojim mogu da se plaaju robe i usluge i podie gotovina do iznosa koji korisnik ima na svom raunu, ili mu je banka odobrila kao dozvoljeno prekoraenje ili kredit. Dinacard je nacionalna kartica i moe da se koristi samo na domaem tritu, ostale su internecionalne.

Debitna kartica-moe da se raspolae samo iznosom koji se u trenutku plaanja nalazi na raunu ili je u okviru dozvoljenog prekoraenja. Kreditna kartica-korisnik se zaduuje kod banke na osnovu ugovora o visini kredita, rokovima vraanja i ceni potroenih sredstava. Postoji vie vrsta kreditnih kartica: Revolving-plaa se najmanje ugovoreni procenat duga jednom meseno (od 5 do 30%) ostatak se prenosi u sledei mesec i na njega se plaa kamata, a slobodan deo za potronju je uvek u visini odobrenog limita umanjenog za dug, tako da otplata moe da treje neogranieno dugo

Charge-odloeno plaanje, obaveza se plaa odjednom, uobiajeni rokovi za odloeno plaanje su 30, 45, 60 i 90 dana Instalment-ugovorom se utvruje broj rata, tako da je mesena obaveza fiksna = dug podeljen brojem rata i uvean za ugovorenu kamatu. PIN kod je identifikacioni broj koji banka daje korisniku kartice i koji sme samo on da zna. Bankomat je ureaj koji omoguava korisniku platne kartice podizanje gotovine 24 asa. Obradio: Miodrag Nikoli

R4 Broj 29, mart 2009.

www.apos.org.rs, e-mail: aposs@sezampro.rs

perioda. I dok banke vole klijente koji prenose svoja zaduenja u naredni period i plaaju kamatu, na kraju se ispostavi da su takve kupovine skuplje, jer ih otplaujete dui vremenski period uz plaanje kamate pomou kreditne kartice. ta su po vaem miljenju kljune opasnosti i rizici koje vlasnici kartica najee ne shvataju? Ve sam pomenuo da postoje psiholoke opasnosti za pojedince koji imaju sklonosti ka kompulsivnim ili impulsivnim kupovinama, i koji mogu da racionalizuju kupovinu ili ak da ubede sebe da je korienje kartice na neki nain razliito od kupovine gotovinom. Neke ljude pomisao da mogu sada da kupe, a da plate kasnije, moe da zavede da potroe previe novca ili da potroe vie nego to mogu sebi da priute. Poto esto postoji niz trokova u vezi sa korienjem platnih kartica, kupovina platnim karticama zapravo moe kotati vie nego da ste platili gotovim novcem. Verujem da je jako vano razumeti stvarne trokove kartica koje odluite da koristite. Za vlasnike kartica znaajan rizik predstavljaju i mogue prevare u vezi sa karticama i neophodno je preduzeti mere predostronosti kako bi se od toga zatitili, kao da je u pitanju gotovina. Postoje dve oblasti koje korisnici platnih kartica ne razumeju u potpunosti sigurnost i lina odgovornost. Izgubljena ili ukradena kartica predstavlja stvarni rizik za vlasnika kartice. Ovi rizici ukljuuju krau identiteta, kada neko ko doe do broja vae kartice i linih podataka moe da ih iskoristi, ak iako se sama kartica zapravo nalazi kod vas. U sluajevima krae identiteta, vlasnik kartice esto nije svestan da je rtva krae sve dok ne dobije redovan izvetaj o stanju na raunu, ili sve dok ga banka ne obavesti o sumnjivim transakcijama. Na alost, u Srbiji je vlasnik kartice odgovoran i mora da otplati zajmodavcu nelegalne transakcije. Kako se zatiti od krae i nelegalnog korienja kartica? Sigurnost i odgovornost su svakako neto to vlasnici kartica u Srbiji moraju uzeti u obzir, i moraju da preduzmu neophodne mere predostronosti. Nasuprot tome, poto su moje debitne i kreditne kartice izdale banke u SAD, moja odgovornost u sluaju prevare je ograniena, jer bankarski propisi koji su usvojeni pre 20 godina tite korisnike platnih kartica i elektronskih plaanja. Ograniena odgovornost ne znai da sam manje oprezan, ali mi ipak prua odreenu dozu spokojnosti u sluaju da postanem rtva prevare to se zapravo i desilo pre devet godina kada se oko 5.000 dolara neautorizovanih plaanja pojavilo na mom raunu. U skladu sa mehanizmom zatite - ogranienom odgovornou na koju imam pravo, moja je odgovornost prilino jednostavna: (1) ukoliko je moja kartica ukradena ili izgubljena treba to blagovremeno prijaviti; (2) kontaktirati izdavaoca kreditne kartice ukoliko se pojave neovlaene transakcije i saraivati u istrazi izdavaoca; (3) preuzeti odgovornost u iznosu do 50 dolara u svim sluajevima nelegalnih transakcija. Istraga koju je obavio izdavalac moje kreditne kartice trajala je oko 30 dana i tokom tog vremena nije trebalo platiti predmetni iznos ($5.000), a banka nije mogla da naplauje kamatu niti naknade za kanjenje u otplati duga nastalog neovlaenim podizanjem navedenog iznosa (ove uslove predviaju propisi o zatiti potroaa). Na kraju, izdavalac moje kreditne kartice je utvrdio da su neovlaene transakcije izvrene u jednoj prodavnici gde su teretili moj raun koristei broj moje kreditne kartice. Izdavalac kreditne kartice je nastavio istragu, ali je za mene vano da su ponitena sva neovlaena zaduenja, dok ja nisam morao da platim 50 dolara koje predviaju propisi o zatiti potroaa. Imate li neki savet za potroake organizacije u pogledu kontrole banaka? Samo nekoliko kratkih napomena. Prvo, treba ohrabriti otvoren dijalog banaka i zatitnika potroaa i njihovu saradnju kako bi pomogli bankama da unaprede jedno osnovno pitanje pitanje potenog ophoenja prema klijentima i ponude kvalitetnih proizvoda i usluga, jer to zapravo predstavlja dobro poslovanje. esto se deava da firme na zatitu potroaa gledaju kao na neto ega se treba bojati. U bankarstvu kao i u drugim granama, postoje zapravo samo dva naina na koja se moe biti konkurentan na slobodnom tritu: (a) moete biti konkurentni na osnovu cene tako to ete ponuditi najniu cenu (b) ili pak moete biti konkurenti na osnovu usluge i naplaivati klijentima neto vie, to e oni biti spremni da plate, jer prepoznaju superiorniju robnu marku (proizvode i usluge). Iskustvo od vie od 30 godina me je nauilo da se poslovanje najuspenijih kompanija vremenom izdvaja od ostalih ponudom kvalitetnijih proizvoda, ili bolje usluge od konkurenata. Na slobodnim tritima najuspenije banke su svoje ime izgradile nudei vii nivo usluga klijentima. Veina ovih banaka je prihvatila zatitu potroaa ne samo kao dobar nain izdvajanja svoje robne marke, ve i kao dobro poslovanje. Sagledavajui situaciju u Srbiji, verujem da je dosadanja strategija

meu bankarima bila uveanje uea na tritu, to je za posledicu imalo agresivnu ekspanziju mree filijala i bankomata uz uvoenje novih proizvoda i usluga, dovodei do odreene diferencijacije meu bankama. Meutim, sluajui kako graani Srbije govore o bankama, uviam da je prisutna odreena doza nepoverenja i nezadovoljstva, to ukazuje na to da iako su banke uspene u izgradnji uea na tritu i postizanju kljunih rezultata, one ne uspevaju da izgrade lojalnost i poverenje u irem krugu klijenata. Bolje banke e prepoznati da se uvaavanjem gledita potroaa i njima vanih pitanja vrednost imena banke uveava. Druga stvar koju elim da kaem udruenjima za zatitu potroaa tie se njihovog uea u kreiranju politika. U Srbiji su u toku mnoge reforme i verujem da e jednoga dana doi do razgovora o prednostima usvajanja pravnog okvira za zatitu potroaa u raznim poljima, ukljuujui tu i finansijske usluge. Udruenja potroaa bi trebalo da razmotre ta takav pravni okvir treba da uredi kako bi bili spremni da upute relevantne preporuke kreatorima politike koje e predstavljati interese i pitanja od vanosti za graane. ce? Imate li neki savet koji bi pomogao graanima koji koriste kreditne karti-

Kada razmiljate da kupovinu obavite kreditnom karticom, primenite istu logiku kao i kada biste kupovinu obavljali gotovinom. Platite vie od minimalnog iznosa predvienog za otplatu duga na vaoj kreditnoj kartici, inae ete dug otplaivati jo dugo vremena. Paljivo pregledajte izvetaj sa rauna. Budite sigurni ta plaate i budite sigurni da ste vi izvrili navedene transakcije. Paljivo proitajte i sitna slova u vaem ugovoru i postavljate pitanja. Vano je razumeti kamate i naknade koje se naplauju i nain na koji se otplata vri kada se neizmereni iznos ne otplauje u potpunosti. Takoe, vano je znati da li je mogua izmena kamate i naknada nakon dobijanja platne kartice i da li se takve izmene mogu primeniti retroaktivno. Ukoliko vaa banka nudi gotovinske avanse na vaoj kreditnoj kartici, razmislite dvaput. Verovatno e vam biti zaraunata naknada za korienje avansa, uz kamatu. Ukoliko vaa banka nudi promotivne ponude u vezi sa kreditnom karticom, pobrinite se da razumete trokove i uslove ovih ponuda, kao i kako e se kamate odnosno naknade izmeniti nakon isteka promotivnog perioda. Ukoliko je uz kreditnu karticu ukljueno osiguranje: vano je razumeti pokrivenost osiguranjem, vau odgovornost i obaveze kako bi va zahtev za naknadu tete bio odobren. Osiguranje vas moe u nekoj meri uiniti spokojnim, ali titite se od prevara kao da nemate osiguranje i zapamtite da je troak osiguranja deo trokova kredita. Bogdan Popovi

SAVETI
Pre nego odaberete koju platnu karticu da uzmete dobro razmislite za ta ete je najvie koristiti,proverite ponude banaka i odaberite najbolje reenje za svoje potrebe-primera radi za podizanje gotovine na bankomatu u principu ne treba koristiti kreditne kartice jer su trokovi vei nego kod debitne.Uvak imajte na umu da je novac potroen kreditnom karticom jedan od najskupljih i koristite ga samo kad morate. Potpisivanjem zahteva za izdavanje kartice potvrujete da ste upoznati i da prihvatate Opta pravila korienja kartice,koja imaju snagu ugovora pa ih zato prethodno dobro prouite i sauvajte.Sva pravila vae za korisnike osnovnih i dodatnih kartica ali finansijsku odgovornost ima iskljuivo korisnik osnovne kartice. Po prijemu, odmah potpiite svoju karticu i paljivo je uvajte,ne drite ja kraj mobilnog telefona,raunara i drugih elektrinih aparata..Va PIN ne saoptavajte nikome i ne drite ga sa karticom.Trgovac ne sme da trai va PIN,uvek ga unosite lino i to tako da drugi ne vide unos.Pre potpisivanja rauna obavezno proverite iznos transakcije.U sluaju krae ili gubitka kartice odmah obavestite banku koja vam je izdala karticu. Ako naiete na probleme, prvo se za reenje obratite svojoj banci.Ukoliko ni posle pismenog prigovora ne reite problem i mislite da su vam prava i interesi povreeni,prigovor uputite Narodnoj banci. Detaljnije informacije potraite na www.apos.org.rs ; www.nbs.rs

STATISTIKI PODACI - PLATNE KARTICE U SRBIJI 2005. 2008. god.

Godina 2005 2008 Broj izdatih kartica Debitnih 3.443.015 4.548.241 Kreditnih 382.158 1.082.771 Ukupno 3.858.302 5.278.789 Broj transakcija Debitnim 20.613.977 76.346.185 Kreditnim 2.800.958 13.397.202 Promet transakcijama u mil.din. Debitne 58.746 255.479 Kreditne 10.479 43.711 Uee aktivnih u ukupnom br. izdatih kartica(%) Debitne Kreditne 33 78 41 73

Izdava: ASOCIJACIJA POTROAA SRBIJE - APOS. Glavni i odgovorni urednik: Edina Popov. Redakcija: Borislava Dejanovi, Ivona Gruber, Lela Tasi, i Bogdan Popovi