Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
9Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Čemu danas govor o fašizmu i nacizmu?, Ivan Čolović

Čemu danas govor o fašizmu i nacizmu?, Ivan Čolović

Ratings:

5.0

(2)
|Views: 237 |Likes:
Published by Zeničke sveske
Zeničke sveske 07/08
Zeničke sveske 07/08

More info:

Published by: Zeničke sveske on Dec 01, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/09/2014

pdf

text

original

 
 Ivan ^olovi}
151
Čemu danas govoro fa{izmu i nacizmu?
 
U
javnom govoru o sukobima i ratu u bivšoj Jugoslaviji ~esto se zasavremene događaje, ideje i li~nosti traže pandani i uzori u fašisti~koji nacisti~koj prošlosti. Tu vrstu referenci susrećemo i u javnom govoru vanprostora bivše Jugoslavije, u medijima, u jeziku antiratnih kampanja, u izjavamapoliti~ara i takozvanih angažovanih intelektualaca. Tako je, na primer, francuskanevladina organizacija
 Lekari bez granica (Médécins sans frontières)
1992.godine pokušala da animira francusku javnost protiv Miloševića tako što jepo gradovima istakla plakate na kojima je Miloševićeva fotografija stavljenauz Hitlerovu. Ni hrvatski predsednik Tuđman nije ostao bez sli~nih poređenja,naro~ito posle operacije “Oluja”, kojom su Srbi proterani iz Krajine. Poslaniknema~kog parlamenta Peter Glotz nazvao je Tuđmana “hrvatskim caudillom” iza njegovu belu maršalsku uniformu rekao da “dobronamerne podseća na Tita,a zlonamerne na Hermanna Göringa” (
 Die Woche
, 11. avgust 1995).Ja ću se, međutim, ograni~iti na primere pozivanja na fašisti~ku ili nacisti~kuprošlost koji se mogu naći u javnom govoru u bivšoj Jugoslaviji, a pre svega uSrbiji i Hrvatskoj. Primere sam uzeo uglavnom iz dnevne i nedeljne štampe, ali iiz nekoliko ~asopisa i knjiga.
Izlaganjenameđunarodnomnau~nomskupu�Rat,genocidipaenje�,odanomod15.do19.majaIzlaganje na međunarodnom nau~nom skupu �Rat, genocid i pamćenje�, održanom od 15. do 19. maja1996. godine u Frankfurtu, u organizaciji Instituta �Fric Bauer�, objavljeno 2001. u knjizi “Dubina”, ponovnona uvid ~itatelji/ca/ma u ZS, naravno uz saglasnost autora. Refleksivna analiti~nost teksta, srećom, ‘nezastarijeva’, ali nažalost ni predmet na koji je fokusirana.
 
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
152
U najvećem broju slu~ajeva podsećanje na vreme fašizma, na njegove vođe uNema~koj, Italiji i [paniji i na njihove sledbenike u Hrvatskoj i Srbiji za vreme Drugogsvetskog rata služi tome da se osudi ideologija i ponašanje spoljašnjih i unutrašnjihneprijatelja režima. Naj~ešće je re~ o obi~nim etiketama, o upotrebi re~i kao što su“fašizam”, “Hitler”, “ustaša”, “~etnik” i njima sli~ne kao neke vrste kletve, dakle,za ispoljavanje moralne indignacije i politi~ke diskvalifikacije. U takvim prilikamapomenute re~i su sinonimi za svako stvarno ili zamišljeno zlo i nasilje.Za propagandu srpskog režima i za srpske nacionaliste današnja Hrvatskaje naslednik fašisti~ke NDH, njen predsednik sledbenik Hitlerovog kvislinga AntePavelića, a hrvatski narod zadojen ustaškom ideologijom. Uo~i rata u Hrvatskoju listu “Politika ekspres” (od 1. IV 1991) osvanuo je naslov: “Probudila se avetfašizma”
. U tom pogledu, stvari se nisu u međuvremenu bitno promenile. Premamišljenju jednog srpskog istori~ara, objavljenom u novinama 10. maja ove godine,“svaki nacionalizam, posebno onaj najekstremniji, u sebi nosi crtu fašistoidnosti,što smo mogli da vidimo i u ovom minulom ratu u bivšoj SFRJ”, jer “u RepubliciHrvatskoj dolazi do sve otvorenijeg uspostavljanja kontinuiteta sa politikom NDH”
.
Sli~no tome, hrvatska režimska propaganda, mada je za vreme rata forsiralanaziv “srbo-komunisti~ka okupatorska vojska”, rado je optuživala srpsku stranuza fašisti~ku ideju i praksu “etni~kog ~išćenja” i rado prenosila mišljenja nekihzapadnih intelektualaca o sli~nosti između Miloševića i Karadžića, na jednoj, iHitlera, na drugoj strani.Etikete “fašizam”, “nacizam” i njima sli~ne vlasti i mediji u Srbiji i Hrvatskojkoriste ne samo u međusobnom propagandnom ratu, već i s ciljem dadiskvalifikuju i unutrašnju opoziciju. Miloševićev režim, posebno od trenutkakad je prihvatio kurs takozvane “politike mira”, svoje najvažnije politi~keprotivnike u Srbiji i među bosanskim Srbima svrstava među sledbenikenacisti~kih saradnika i kvislinga (Mihajlovića, Nedića, Ljotića) i među rasiste.U tome prednja~i Jugoslavenska udružena levica, stranka kojom rukovodiMiloševićeva žena Mirjana Marković. Sli~no fašistima, srpska desnica, prema
Navedeno prema: Mark Thompson,
 Proizvodnja rata. Mediji u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, prevela
V. Vukelić, Beograd, 1995, str. 76.
Dr Žarko Gudac, “Politika”, 10. maj 96.
 
 Zeni~ke sveske
153
re~ima jednog komentatora lista “Borba” (8. mart 1996), “nudi nacionalisti~kaiživljavanja, uli~ne tu~e umesto parlamentarne politi~ke borbe, nasilno uzimanjevlasti umesto demokratije, stvara nesigurnost i neizvesnost u narodu”.I za hrvatski režim opozicija li~i na fašisti~ke uzurpatore vlasti. U jednom nedavnoodržanom govoru, predsednik Tuđman je, kako piše dopisnik “Naše Borbe”, “izravnoprijetio opoziciji, nazivajući je ša~icom koja bi vlast, a išao je ~ak dotle da ih jeusporedio sa Hitlerom, jer navodno bi da preuzmu vlast kao i Hitler, iskorištavajućimetež koji su sami stvorili”
.
Prenoseći taj deo Tuđmanovog govora, novinar“Vremena” piše: “Tuđman je, dakle, Zdravka Tomca, Dražena Budišu i Ivicu Ra~ana– da se zadržimo samo na njima – usporedio sa Hitlerom!”
Uporedo s ovakvim režimskim i zvani~nim pozivanjima na opasnosti od fašizmau susedstvu ili u sopstvenoj državi, reference na fašisti~ku prošlost ili na fašisti~kitip ideologije i politike opšte su mesto antiratnog jezika građanske, demokratskei antinacionalisti~ke opozicije u Srbiji i Hrvatskoj. I tu se mogu razlikovati, s jednestrane, retori~ka upotreba fonda izraza i amblematskih likova kojima se obi~noozna~avaju fašizam i nacizam i, s druge strane, nastojanja da se znanje o istoriji,sociologiji i psihologiji fašizma iskoristi za bolje razumevanje i efikasniju kritikuideologije i prakse mržnje i rata na tlu bivše Jugoslavije.Kad je re~ o antifašisti~koj retorici, ~injenica što je ona danas opšte mestorazli~itih demagoških propagandnih govora, i to upravo onih koje građanska idemokratska opozicija nastoji da dovede u pitanje, pokazuje koliko je važno da se satom retorikom obazrivo postupa.Na primer, nedavno je crnogorski književnik Milika Pavlović objavio tekst u kome,između ostalog, piše da je “beogradski režim Slobodana Miloševića, staljinisti~kipo politi~koj suštini i moralnome profilu... sa populisti~kim nacizmom kao izvršnomradnom snagom.”. “Na Balkanu”, nastavlja Pavlović, “vodi se osvaja~ki, fašisti~kigenocidni rat... Srbija i Hrvatska vode rat za otimanje bosanskohercegova~kihteritorija. Prva – po konceptu Draže Mihajlovića o Velikoj Srbiji, druga – po projektu
“Naša Borba”, 6. maj 1996.
Boris Rašeta, “Vreme”, 11. maj 1996.

Activity (9)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
Zoran Petakov liked this
Alex Bukarski liked this
Iznogud02 liked this
ignidraconis liked this
Eca Betmen liked this
hrundi liked this
dunja liked this
dunja liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->