Rat Crvene i Bele rue.

Poraz Kedovog ustanka i klasni sukobi koji su nastali u vreme tog ustanka primorali su buroaziju i novo plemstvo da napuste nadu u iroki narodni pokret, kao u sredstvo borbe protiv vladavine feudalaca. Sada oni polau sve svoje nade u jorkog vojvodu i promenu dinastije. Vojvoda se pored toga oslanjao na feudalce koji su s njim bili u rodbinskim vezama kao i na feudalne grupe koje su bile potisnute s vlasti i uticaja na dvoru. Obe strane poele su se pripremati za oruani sukob. 1455 g. dolo je do prve bitke izmeu pristalica jorke dinastije i feudalaca koji su drali u svojim rukama vlast pod Henrihom VI Lankasterom. To je bio poetak dugog graanskog rata, koji je u istoriji dobio naziv rata Crvene i Bele rue: u grbu Lankastera bila je crvena, a u grbu Jorka bela rua. Zemlja se podelila na pristalice crvene i pristalice bele rue. Uz Lankastere je stala veina krupnih feudalaca, naroito feudalci severa koji su se navikli na politiku samostalnost i koji su imali velike oruane snage. Uz Jorke je bio jedan deo krupnih feudalaca ekonomski razvijenijeg juga, a isto tako veina novog plemstva i buroazije koji su teili zavoenju jake kraljevske vlasti. Uostalom, za mnoge feudalce taj je rat bio samo izgovor za pljaku, razbojnitvo i jaanje svoje politike samostalnosti. Oni su prelazili s jedne strane na drugu prema tome kakva im se gde korist ukazivala, prema linim vezama ili zavadama. Kraj Stogodinjeg rata ojaao je vojne odrede feudalaca popunjavane najamnicima koji su ostali bez posla. Rat dveju rua bilo je vreme najveeg pirovanja feudalne svojevolje i bezakonja. Vojvoda Riard Jorki izgubio je glavu posle poraza kod Vekfilda. Na elo jorkista stao je njegov. sin Edvard, devetnaestogodinji mladi, koji je pokazao sposobnosti izvanrednog vojskovoe. 1461 g. on je zauzeo London. Lordovi koji su bili s njim proglasili su ga za kralja, a graani su s radou podravali taj izbor. Uz pomo ritera i bogatog seljatva na jugu Engleske Edvard je naneo odluan poraz pristalicama Lankastera, zavrivi ga stranim pokoljem pobeenih. Edvard je bio krunisan u Vestminsteru. Dinastija Jorka. Stupanjem na presto Edvarda IV (14611483) rat rua nije zavren. Ratne akcije su obnovljene. Lankasteri su pretrpeli nov poraz, mnogi baroni-lankasterci su poginuli na gubilitu, a njihova imanja bila konfiskovana. Ali, Edvard nije imao poverenja ni u barone-jorkiste i nastojao je da stvori novu aristokratiju, privlaei k sebi ljude iz redova srednjih ritera i delei im titule i posede. Druga polovina vlade Edvarda IV protekla je bez novih feudalnih metea. Ali mo feudalaca jo ni izdaleka nije bila skrena. Edvard IV nepoverljivo se odnosio prema parlamentu, jer su se izbori za parlamenat jo nalazili pod uticajem feudalne aristokratije. On je nastojao da po mogunosti proe bez parlamenta, i naroito nije hteo da od njega zavisi u finansiskom pogledu. On je vie voleo da pribegava dobrovoljnim poklonima, takozvanim benevolencijama. Njihova dobrovoljnost bila je vrlo sumnjiva, ali bogata buroazija nije odbijala kralja, jer joj je vrsta vlast garantovala da se nee vratiti feudalna anarhija. Edvard je pribegao i prinudnim zajmovima. U kraljevim rukama nalazio se vaan izvor prihoda zemlja konfiskovana od feudalaca. Sem toga, on je primorao parlamenat da mu izglasa doivotno pravo na ubiranje carina. Kralj se nije ustruavao ni da sam uestvuje u trgovakim poslovima. Kraljevski brodovi vozili su kalaj, vunu i platno u luke Sredozemnog Mora. 1475 g. Edvard je napao Francusku, ali se Luj XI otkupio jednokratnom sumom i godinjom penzijom engleskom kralju. Sem toga, Edvard se bavio i kvarenjem novca, to su engleski kraljevi dotada izbegavali. Sve je to stavljalo na raspoloenje Edvardu znatna sredstva, inilo izlinim sazivanje parlamenta i oslobaalo kralju ruke u pitanjima uprave i zakonodavstva. Vlada Edvarda IV ve priprema eru engleskog apsolutizma. Posle smrti Edvarda IV na presto je stupio njegov dvanaestogodinji sin Edvard V. Njegov regent ili protektor postao je njegov ujak Riard Glosterski. Riard je zatvorio u Tauer maloletnog kralja zajedno s njegovim bratom i sebe proglasio za kralja pod imenom Riarda III. Deca su uskoro po nareenju ujaka bila ubijena. Baroni su iskoristili ovaj dvorski prevrat za novi ustanak. Oni su istakli svog kandidata za presto Henriha Tjudora, naslednika Lankasterske kue. Uz njega su bili i lankasterci i mnogi jorkistiki baroni, nezadovoljni strogom politikom Riarda III. 22 avgusta 1485 g. dolo je do

odlune bitke kod Bosvorta izmeu Riardove i Henrihove vojske, a ona se zavrila potpunim kraljevim porazom i njegovom pogibijom. Za kralja Engleske bio je proglaen Henrih Tjudor. On se uskoro oenio kerkom Edvarda IV, Jelisavetom, naslednicom jorke kue. U svom grbu sjedinio je crvenu i belu ruu. Henriha Tjudora, osnivaa nove dinastije Tjudora, doveli su na presto baroni lankasterske i delom jorke stranke. Ali je on nastavio politiku koju je vodio Edvard IV politiku dosledne borbe s politikom samostalnou barona i jaanja kraljevske vlasti. Njemu je bilo utoliko lake da sprovodi tu politiku to je rat rua upropastio znatan deo feudalne aristokratije i podrio njenu ekonomsku mo. Ekonomski razvitak Engleske u XV veku. Bez obzira na sve politike razdore i ratne neuspehe, ekonomski razvitak Engleske u XV veku iao je brzim koracima napred. Razume se, feudalni neredi teko su se odrazili na narodnoj privredi, a ratni neuspesi nepovoljno su uticali na englesko zanatstvo i trgovinu. Ipak u XV veku zapaamo u Engleskoj opti porast proizvodnih snaga i duboki drutveni preobraaj. U poljoprivredi u drugoj polovini XV veka gotovo iezava kuluk. Kopiholder plaa novanu rentu. Riter i seljak-kulak vode svoje gazdinstvo pomou najamnih radnika. Diferencijacija seljatva i odvajanje seoskog lumpenproletarijata tee brzim tempom. . U XV v. arenda u poljoprivredi poinje da igra sve veu ulogu. Likvidacija domena na zemlji krupnih feudalaca stvorila je za nju naroito povoljne uslove. Druga karakteristina pojava na engleskom selu postaje prelaenje jednog dela obogaenih kulaka, koji su nakupovali znatne deonice zemlje, u redove plemstva. esto stiu zemlju i trgovci, zelenai, zanatlije teei ne samo da unosno uloe svoj novac, ve da steknu i politiki uticaj koji je bio vezan s posedovanjem zemlje. Istrebljenjem feudalne aristokratije u Ratu dveju rua pojaano je sticanje zemlje od strane buroazije. Redovi novog plemstva brzo rastu u XV veku, osobito u njegovoj drugoj polovini. Prodaja i kupovina zemlje dovodi do pojave posrednika i do pekulacije zemljom. Cena zemlje skae. Potroivi znatne sume novca da bi doli do zemlje, novi zemljoposednici nastoje da iz nje izvuku to vei profit. Jedna od prepreka tome bilo je staro feudalno seljatvo kopiholderi, koji su plaali utvrene novane rente. Novo plemstvo nastoji da se oslobodi seljaka-kopiholdera, da bi ga zamenilo farmerom ija se arenda mogla poveavati prema unosnosti poljoprivrede. esto se seljake deonice pretvaraju u iroke panjake za ovce. Za vreme jorke dinastije ve poinje proces ograivanja. Plemstvo koje je reorganizovalo svoje gazdinstvo na novim osnovama, novi zemljoposednici i gornji sloj bogatog seljatva bili su zainteresovani za jaku kraljevsku vlast. Do krupne promene dolazi u oblasti zanatstva. XIV n XV vek bili su doba preustrojstva gradskih esnafa. Osobito u XV veku vidimo otro raslojavanje u esnafu, oteavanje ulaska u redove majstora, pretvaranje kalfi u stalne najamne radnike. Ujedno s tim poinju da nastaju i savezi kalfi. Niz malih esnafskih majstora faktiki gubi svoju samostalnost pa je primoran da radi za krupne majstore i trgovce. U gradskom se zanatstvu sve vie zaotrava klasna borba. Gradska uprava se zatvara u uzak krug, usretsreuje u rukama esnafskih vrhova. U borbi za obuzdavanje i potinjavanje pretproletarijata jo neojaaloj gradskoj buroaziji takoe je bila potrebna podrka jake centralne vlasti. Ali glavna linija razvitka engleskog zanatstva tekla je mimo gradova. Nova forma zanatske organizacije manufaktura izgrauje se na selu. Grad sa svojim esnafskim ogranienjima i monopolima ne pretstavlja za nju povoljnu osnovicu. Masa seoskih kunih zanatlija sve se vie potinjava bogatim

trgovcima-manufakturistima. Tu se stvaraju prvobitni oblici kapitalistike eksploatacije, kojoj je bila potrebna energina dravna podrka. Za vlade Edvarda IV bio je preduzet niz mera da se prui podrka engleskoj vunarskoj proizvodnji. Zabranjuje se izvoz vune, brzo se poveava izvoz tkanina. 1422 g. trgovci hanze izvezli su iz Londona 4.464 trube (pee) sukna, a 1500 g. ve 21.289. Sem toga, i engleski trgovci poinju da izvoze tkanine. Napred je bilo rei o postanku drutva trgovaca-avanturista. Engleska sve vie prelazi na aktivnu trgovinu, na osvajanje novih trita. U XV veku stvara se kod engleskih trgovaca vrsto ubeenje da mo Engleske lei na moru. 1436 g. pojavio se Pamflet o engleskoj politici, u kome se zastupala misao da je sama priroda predodredila Engleeku za pomorsku trgovinu i gospodarenje morem; mo Engleske i engleska trgovina meusobno su povezani. Nastanak i stvaranje engleske trgovake flote pada u doba Edvarda III. Ve tada je bio izdat prvi Navigacioni akt (1369 g.), kojim se nareivalo engleskim trgovcima da se za prevoz svoje robe slue engleskim a ne stranim brodovima. Slini su zakoni izdavani za vreme Edvarda IV. Engleskoj spoljnoj politici sada su u znatnoj meri davali pravac interesi engleske trgovine. Jaka centralna vlast, sposobna da vodi vrstu politiku, bila je potrebna engleskom trgovcu, koji je osvajao nova trita. Tako je pripreman novi period u engleskoj istoriji period apsolutizma, ije cvetanje pada u vreme dinastije Tjudora (14851603 g.).