BRESKVA

Dr Mirjana Bulatovi-Danilovi
2
Prirucnik za proizvodnju breskve za svezu upotrebu
Dr Mirjana Bulatovic-Danilovic
Izdavac
Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Beograd, Maj 2007.
Tiraz 1.000
ISBN 978-86-83285-17-4
3
BRESKVA
Dr Mirjana Bulatovi-Danilovi
4
BRESKVA
M. Bulatovi-Danilovi
Breskva, jedna od najpopularnijih vonih
vrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi,
Severnoj i Junoj Americi, Australiji, Africi i
Aziji, a gaji se u podrujima sa umereno kon-
tinentalnom klimom. Breskva vodi poreklo iz
Kine, iako njeno nauno ime, Prunus persica,
moe da navede na zakljuak da potie iz Per-
sije (Iran). Ona jeste u Evropu stigla iz Persije,
ali se za nju znalo, i gajena je u Kini mnogo
pre nego to je uopte dola u Evropu. La-
Rue (1989.) navodi da je neko vreme breskva
nosila naziv persijska jabukameutim, u
kineskoj knjievnosti uzgajanje breskve se po-
vezuje sa vremenom od 1000-te godine pre
nove ere, u knjizi poezije i pesama, u kojoj
se opisuju cvetovi i stabla breskve sa zrelim
plodovima. Po svoj prilici, gajenje breskve u
Kini prethodi pisanoj istoriji.
Evropa je najvei proizvodja breskve u sve-
tu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifor-
nija) i Azija. Od evropskih drava, Italija je
najvei proizvoa breskve. Na drugom mestu
je Grka, a zatim panija i Francuska.
U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po
broju stabala breskva je na petom mestu, sa
4,27% ukupne povrine pod ovom vonom vr-
stom, iza ljive, jabuke, kruke i vinje. Tokom
poslednjih 45 godina, broj stabala breskve bio
je u stalnom porastu. Na grakonu 1 prikazan
je trend velikog porasta broja stabala do 80-ih
godina. Od 80-tih pa do 2002. godine, stie
se utisak da je rast prilino ujednaen, da bi od
2002. godine na ovamo, krivulja na grakonu
ponovo ukazuje na uzlazni trend u pogledu za-
stupljenosti stabala breskve. to se tie ukupne
proizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija
je gotovo identina, to je veoma dobar poka-
zatelj. Uvodjenje breskve u proizvodni sastav
gazdinstva obezbeuje bolje i logicnije raspo-
reivanje ekonomskog rizika.
Breskva ima veoma kratak formativni peri-
od. Stabla breskve dostiu punu produktivnost
u petoj i estoj godini po sadnji. U dobrim
agroekolokim uslovima obilno i redovno raa
(30-40 t/ha), to je vie nego dovoljno, s obzi-
rom na njen relativno kratak vek eksploatacije
koji se kree od 12 do 15 godina.
Perspektive za gajenje breskve u Srbiji su
veoma dobre, pod uslovom da se zone gaje-
nja ogranie na lokalitete za koje se zna da su
povoljni za uzgajanje ove kulture, kao to je
oblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beo-
grad i ira podruja u toj oblasti). Bela Crkva,
Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Ni,
Leskovac, aak, Prizren su takoe samo neka
od najpoznatijih podruja.
Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjed-
nako je vano uzeti u obzir zahteve trzista
kome je proizvodnja namenjena. to se tie
trita voa za svezu upotrebu, akcenat se stav-
lja na obojenost plodova (svaka nijansa crvene
se smatra dobrom), transportabilnost, trajnost
i konzistentnost/vrstou plodova. Zahtevi tr-
ita plodovima namenjenim preraivakoj
industriji su slini, iako je obojenost opet u
prvom planu (poeljno je da plodovi budu
ute boje, bez primesa crvene koja se sliva u
meso ispod pokoice ili oko kotice, da me-
zokarp bude vrst i da ne podlee promenama
tokom i nakon prerade, da plodovi imaju do-
bru transportabilnost, da se dobro uvaju u
skladitu).
Grahkon 1
I:vor. Republicki :avoa :a statistiku Republike Srbife - http.//webr:s.statserb.sr.gov
5
PODIZANJE ZASADA
Postoji nekoliko veoma vanih faktora koje
treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta za
gajenje breskve. Podizanje zasada je skupa i
dugorona investicija na koju utie i vei broj
spoljnih inilaca koji se ne mogu kontrolisati.
Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do
15 godina. Tokom tog perioda, zasad mora da
ostvari prihod dovoljan za otplatu uloenog in-
vesticionog kapitala kao i za pokrivanje troko-
va za njegovu zamenu na istom mestu. Iz tog
razloga je od presudnog znaaja detaljna izrada
plana po kome bi se preduzeli svi neophod-
ni koraci za podizanje protabilnog projekta.
Neka od ovih pitanja podrazumavaju sledee
segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipa
zemljita i orijentacije zasada, detalji u vezi sa
prethodnim proizvodnim kulturama na tom
mestu/ ponovna zadnja na istom mestu, poten-
cijalne bolesti koje e se preneti iz prethodnog
zasada; obratiti panju na vremenske uslove,
topograju terena u odnosu na terene u nepo-
srednoj blizini, raspoloivost visoko kvaliko-
vane radne snage sposobne da odgovori visokim
tehnikim zahtevima proizvodnje, postojanje
adekvatne infrastrukture (putevi, hladnjae sa
kontrolisanom atmosferom za brzo hlaenje i
skladitenje plodova pre plasiranja na trite),
i tome slino. Verovatno najvaniji ograniava-
jui faktor izvan ovekove kontrole, su klimat-
ski uslovi odreenog podruja.
I:vor. Republicki :avoa :a statistiku Republike Srbife - http.//webr:s.statserb.sr.gov
Grahkon 2
Sl. 1.Delovi :asaaa breskve na
ni:of visini
Sl. 2 Oborena (mrtva)
grana breskve
Sl.3 Mrtvi ksilem koa sorte
tresnfe Montmorency
Sl. 1-3 Odumiranje stabala kao posledica izmrzavanja u prolee (9. mart), kada ja temperatura pala ispod
-25
0
C nakon sedmice sa blagim vremenskim uslovima i sa temperaturama koje su se kretale od 2 to 7
0
C.
6
KLIMA
Breskva je najosetljivija vona vrsta u poree-
nju sa ostalim vonim vrstama. Parcela ne sme
da bude na mestu koje je izloeno jaim mra-
zevima tokom zime ili prolea, kada su mogua
oteenja cvetova ili tek zametnutih plodova.
Istovremeno, neophodno je da temperatura u
zasadu bude ispod 7C izvesno vreme tokom
perioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovi
jarovizacije neophodne za normalno zametanje
plodova i rast u narednom vegetacionom pe-
riodu. Da li e gajenje breskve biti uspeno ili
ne zavisi od uestalosti i jaine mrazeva tokom
jeseni, zime i prolea. Produeni periodi toplog
vremena u jesen praeni preobilnim padavi-
nama mogu odloiti proces sazrevanja stabala,
ime se stvaraju uslovi za ozbiljnija oteenja
tokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka
ve i samih stabala.
Tokom perioda mirovanja, stabla breskve
podnose temperature i do -26,6 C bez ozbilj-
nijih oteenja. Meutim, usled naleta toplijeg
vremena, koren stabla poinje da upija vodu,
razblaujui koncentraciju elijskog soka. Tki-
vo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postaje
ekstremno osetljiva na nagli pad temperature.
Temperature ispod take smrzavanja su naje-
e posledica inverzije temperature vazduha.
Delovi parcele u udolici su podlonije otee-
njima od mrazeva jer se hladan, gui vazduh
tu sputa i due vreme zadrava, pogotovu kada
je vazduna drenaa oteana zbog umaraka ili
graevinskih objekata. Na slikama 1 3 pri-
kazane su posledice naglog pada temperature
nakon produenog perioda toplog vremena po-
etkom prolea (Miigen, 2002.).
Otpornost pupoljaka na niske temperature
zavisi od faze fenolokog razvoja. Pupoljci u
poetnoj fazi bubrenja e bolje podnositi nie
temperature nego pupoljci u periodu punog
cvetanja. Tabela koja se odnosi na kritine
temperature u raznim fazama razvoja pupo-
ljaka bazirana je na istraivanju obavljenom
na Dravnom univerzitetu u Vaingtonu. Kao
to je prikazano u tabeli 1, prvi red brojeva
odnosi se na temperature koje e prouzroko-
vati odumiranje 10% pupoljaka u datoj feno-
lokoj fazi razvoja pupoljaka. U drugom redu
su date temperature koje e prouzrokovati
odumiranje 90% pupoljaka u datoj razvojnoj
fazi. Prilikom odreivanja lokaliteta za gajenje
breskve veoma je vano uzeti u obzir injeni-
cu da temperatura raste sa visinom. Nauni
podaci, kao i podaci sa terena, pokazali su da
nadmorska visina nije toliko znaajna koliko
uzdignutost terena na kome je zasad, u odno-
su na okruenje u neposrednoj blizini. ak i
najneznatnija temperaturna razlika moe se, a
esto tako i biva, znaajno odraziti na preiv-
ljavanje cvetnih pupoljaka, a samim tim i na
potencijalne prinose.
Tabela 1 Kriticne niske temperature (i:ra:ene u C) po fa:ama ra:vofa pupolfaka koa breskve
7
Tab.2. Prosene mesene, sezonske i godinje padavine za period 1991-2004
Stanica JAN FEB MAR APR MAY JUN JUL AUG SEP OCT NOV DEC VEG YEAR
Pali 30,8 28,3 25,5 45,4 45,5 65,4 64,8 47,3 57,3 50,5 46,7 48,7 376,2 556,2
Sombor 32,9 29,3 29,1 45,1 51,4 68,2 79,7 43,9 64,9 61,3 56,9 50,8 414,5 613,5
Novi sad 37,0 28,2 29,8 54,0 60,5 84,9 78,8 50,8 65,0 66,5 63,1 53,0 460,5 671,6
Vrac 34,5 26,9 25,0 56,9 56,1 82,3 85,8 58,1 67,9 47,2 46,7 50,8 454,3 638,2
B.Karlovac 30,8 23,8 24,9 52,4 48,1 89,5 89,7 50,2 60,9 51,1 48,5 49,1 441,9 619,1
S. Mitrovica 37,9 27,7 29,6 44,1 52,2 76,2 64,6 47,8 60,3 65,2 61,3 46,8 410,4 613,7
Beograd 43,0 32,0 33,5 61,1 52,4 94,3 78,3 53,0 68,0 56,5 56,5 59,8 463,5 688,4
S. Palanka 37,0 32,8 29,6 54,9 47,7 70,3 71,5 61,7 66,0 59,4 49,7 51,6 431,5 632,2
Kraljevo 40,8 39,9 42,0 66,3 69,7 80,1 80,7 59,7 73,5 58,7 50,6 53,8 488,7 715,8
uprija 41,3 38,5 33,7 70,2 63,0 76,4 61,0 41,5 69,2 53,0 50,3 51,0 434,3 649,1
I:vor. Republicki :avoa :a statistiku Republike Srbife - http.//webr:s.statserb.sr.gov
Prosean godinji nivo padavina za podruja
koja se smatraju najpogodnijim za uzgajanje
breskve kreu se od 556 mm (Pali-Subotica)
do neto manje od 716 mm (Kraljevo) Tab.
2. Po svoj prilici, ove koliine padavina mogu
biti dovoljne za odravanje visoke produktiv-
nost zasada na parcelama na kojima se prime-
njuju adekvatne pomo- i agrotehnike mere.
Faktori kao to su koliina padavina, preo-
bilna rodnost i izvesne karakteristike zemlji-
ta (poroznost i vododrni kapacitet) mogu
lako da dovedu do nedostatka vlage i postanu
ograniavajuci faktor u pogledu ostvarivanja
proizvodnih ciljeva. Dodatno navodnjavanje
moe biti potrebno, naroito u najkritinijim
fazama rasta i razvoja ploda.
ZEMLJITE
Breskva se moe gajiti na raznim tipovima
zemljita, pod uslovom da se za svaki tip ze-
mljita koristi adekvatna podloga. to se tie
kotiavih vonih vrsta, najbolji rezultati se
postiu na dobro propustljivoj, dubokoj pe-
skovitoj ilovai sa niskim salinitetom (nizak
alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima
izmeu 6 i 7.
Ukoliko se gaji na plodnijim, obino teim
zemljitima, stabla breskve mogu biti izraeni-
je bujnosti to ih ini osetljivijim na oteenja
izazvana zimskim mrazevima, ime se dovodi
u pitanje njihov opstanak.
PRIMPREMA ZEMLJITA
Uopteno govorei, vona stabla ne podno-
se slabo drenirana zemljita (glineni horizont,
nabijenost zemljista kao posledica viegodi-
nje intenzivne obrade i tretiranja zemljita,
itd.) to za posledicu ima zabarivanje, zasie-
nost zemljitavodom, naroito u toku vege-
tacije. Glineni nepropustljivi horizont je sloj
materijala nalik steni, i moe biti debljine od
20 150 cm. Ovaj sloj je kao beton koji one-
moguava drenau. Ukoliko se nalazi u povr-
inskom sloju zemljita, na dubini od najvie
120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se
jednom taj nepropustivi sloj razbije, ne dola-
zi do njegovog ponovnog formiranja tako da
nije neophodno ponoviti postupak. Dubokim
oranjem se poboljsava situacija nastala kao
posledica nabijenosti zemljita ili prisustva
nepropustivog sloja gline.
Drenaa zemljita se moe poboljati postav-
ljanjem drenanih cevi ili sadnjom na uzdi-
gnutim lejama. Kod drenanog sistema cevi
treba postaviti pod nagibom tako da se suvina
voda usmerava prema perforiranim cevima, a
potom se gravitacionom silom odvodi od ko-
rena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak
zahteva dobru struno-tehniku osposoblje-
nost, a esto predstavlja i prilino skupu inve-
sticiju. Odravanje cevi u protonom stanju
bez prisustva zemlje i drugog otpada moe da
bude po prilian izazov. Drugi, sasvim uspe-
an metod, je sadnja na uzdignutim lejama.
Leje se uzdignu za oko 50 cm od povrine ze-
mljita dovoljno da se masa korenovof sistema
izdigne iznad nivoa podzemnih voda ime se
izbegava potencijalni problem trulei korena.
Pod ovim sistemom gajenja postavljanje siste-
ma za navodnjavanje je apsolutni imperativ,
jer zemljite na uzdignutim lejama se brzo isu-
uje.
ISTORIJA PARCELE NA KOJOJ SE PODI
E ZASAD
Poznavanje istorijske proslosti parcele u
pogledu vrsta koje su na njoj gajene u pret-
hodnim godinama nam daje indikaciju o
predvianju potencijalnih faktora rizika
8
(tetoine, oboljenja, korov, produktivnost)
u zasadu koji se postavlja. Sadnja iste vo-
ne vrste tokom vie godina moe prouzro-
kovati znaajne i nesavladive tekoe, usled
obrazovanja specifinih uslova mikro-eko-
sistema sredine koji su uglavnom posledica
gajenja samo jedne iste vrste koje podrazu-
mevaju primenu istovetnih agrotehnikih
mera odravanja zasada. Zapravo, usled suz-
bijanja istih tetoina identinim preparati-
ma tokom vie decenija vrlo je mogue da
su se obrazovale populacije tetoina koje su
razvile potpunu rezistentnost na preparate
predviene planom za zatitu od tetoina.
Na takvim parcelama stabla su manje buj-
na, slabo raaju, a zastupljenost tetoina i
oboljenja je visoka. Da bi se izbegli brojni
problemi, najbolje je na takvim parcelama
ne podizati vonjak neposredno nakon kre-
nja prethodnog zasada, ve tokom nekoliko
godina rotirati povrinske useve, kao to su
kukuruz, ra, sudanska trava, eerna repa i
druge useve koji zahtevaju godinju kultiva-
ciju. Obradom zemljita odstranie se ostaci
korenovog sistema prethodnih zasada, ime
e se sniziti stepen zastupljenosti primar-
nih izazivaa zaraze velikog broja oboljenja
koja se prenose putem zemljita. Obradom
zemljita e se izmeniti struktura nemato-
da, eliminisae se u potpunosti prisustvo
primarnih izazivaa izvesnih tetoina, kao
to je breskvin smotavac (Grapholita sp.) i
oboljenja poput trulei plodova (Monilinia
sp.), itd.
Fumigacija zemljita, kao mera obrade ze-
mljita pre sadnje, je ekasan postupak u suz-
bijanju nematoda, korova, insekata i nekih
oboljenja. Fumigaciju bi trebalo obaviti kra-
jem leta, nakon to se zemlja preore ili rigolu-
je, ili u jesen, kada je zemljite prilino suvo,
ali jos uvek dovoljno toplo da osigura eka-
snost preparata.
NAGIB
Jedan od vanih faktora na koje treba
obratiti panju je nagib i njegova geografska
ekspozicija ili orijentacija nagiba. Na brdo-
vitim terenima sa blagim nagibom vazdusna
drenaa kao i drenaa zemljita su dobri.
Geografska orijentacija zasada je odgovor-
na za stvaranje mikro-klimatskih uslova
koji mogu da utiu na osetljivost stabala na
zimske mrazeve i opstanak biljke, poetak
vegetacije u prolee, cvetanje, potencijal
rodnosti i vreme punog sazrevanja plodova.
Parcele sa junom ili jugozapadnom ekspo-
zicijom se u prolee bre zagrevaju, podsti-
ui ranije kretanje vegetacije, to moe do-
vesti do poveane osetljivosti pupoljaka na
rane prolene mrazeve i rezultirati u manjim
ili veim gubicima u prinosima. to se tie
prednosti, plodovi koji se uzgajaju na tere-
nima usmerenim ka zapadu sazrevaju neko-
liko dana pre ostalih, to moguava postiza-
nje vie cene na tritu. Na lokalitetima gde
su rani proleni mrazevi normalna pojava,
izbor severne strane predstavlja najbolje re-
enje. Zaista, stabla e se malo due zadrati
u periodu mirovanja, ali e zato veina pu-
poljaka ostati u dobrom, vitalnom stanju, sa
visokim potencijalom za zametanje plodova
i redovnije plodonosenje. Na takvim tereni-
ma, gubitak u prinosima je pre povremena
nego stalna godinja pojava.
IZBOR I ODRAVANJE SADNOG
MATERIJALA
Dobar, vitalan i zdrav sadni materijal ne
znai nita drugo do u svakom pogledu dobar
i protabilan zasad. Drugim reima, ne treba
stedeti novac kada se dodje do sadnica dobrog
kvaliteta. Nabavka sadnica ispravnog zdrav-
stvenog statusa je inicijalna investicija koja se
d lako opravdati, a obezbeuje otplaivanje
ulaganja tokom itavog perioda eksploatacije
zasada.
Dobro razvijene sadnice breskve su srednje
visine, prenika 2 2,5 cm, sa dobro razvi-
jenim prevremenim grancicama. Sadnice sa
veim prenikom su takoe dobre, ukoliko su
adekvatno odravane i nemaju oteenja od
niskih temperatura nastalih kako u polju tako
i u skladitu. Velika je verovatnoa da e sad-
nice manjeg prenika debla imati vei proce-
nat izumiranja nakon sadnjei, zbog nedostat-
ka vitalnosti i snage da prevaziu stres nakon
presaivanja, naroito ako se sadnja obavlja
na suvom zemljitu pod susnim uslovima u
godini sadnje.
Sadnice se obino vade iz zemlje u jesen, i
mogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju u
skladite. Sadnice se, takoe, mogu utrapiti
do sadnje. Kada se sadnice stavljaju u trap,
postavljaju se u rovove na mestima dobro
zatienim od vetra, i sa zemljitem koje ima
dobru drenau. Preporuuje se trapljenje na
severnim stranama, kako bi se spreio preran
prekid zimskog mirovanja u rano prolee. Iz
istog razloga, vrhovi sadnica treba da budu
okrenuti prema jugu. Spojno mesto kao i vei
deo debla treba dobro pokriti zemljom kako
bi se spreilo eventualno izmrzavanje tokom
zime. U ovim trapovima sadnice mogu ostati
dobar deo prolea, do vremena presaivanja
na stalno mesto.
9
ODREIVANJE SISTEMA UZGOJA
Pored oiglenih faktora sredine, planiranje
i odredjivanje sistema uzgoja zasada je veli-
kim delom uslovljeno stepenom tehnicke,
hortikulturne osposobljenosti proizvodjaca i
njihove sigurnosne zone gde se oni osecaju
sposobnim da udovolje visokim tehnickim za-
htevima proizvodnog sistema.
Cilj odredjivanja sistema uzgoja je u tome
da se obezbedi maksimalna izlozenost sun-
cevim zracima jer je to neophodno da bi se
obezbedilo formiranje dobro razvijenih cvet-
nih pupoljaka, visoko kvalitetnih plodova i
dobre produktivnosti.
Uopteno govorei, zasadi breskve se mogu
svrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gu-
stinom sadnje, zasadi sa srednjom gustinom
sadnje i oni sa gustom sadnjom.
ZASADI SA STANDARDNOM
GUSTINOMSADNJE
Za zasade sa standardnom gustinom sadnje
karakteristino je vee meuredno rastojanje,
kao i rastojanje unutar reda. Sa istorijske take
gledita, najrasprostranjeniji uzgojni oblik je
kotlasta kruna ili vaza, pri kome je razmak
sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. Takav uzgojni oblik
zahteva veliki prostor, obezbeuje prostranu
otvorenu krunu koja je dobro osunena. Ovaj
uzgojni oblik pogoduje naroito sortama koje
same po sebi imaju izraenu bujnost i produk-
tivnost, i koje trae veliki prostor za rast. Sta-
bla gajena pod ovim uzgojnim oblikom daju
plodove odlinog kvaliteta.
ZASADI SA SREDNJOM
GUSTINOMSADNJE
Zasade sa srednjom gustinom sadnje ka-
rakterie potreba za manjim prostorom, sa
tendencijom poveanja produktivnosti sta-
bala u prvim godinama po sadnji. Postoji
nekolicina uzgojnih oblika koji spadaju u
ovu kategoriju. Jedan od najeih pred-
stavlja kombinaciju standardnog uzgojnog
oblika kotlaste krunesa manjim rastoja-
njem unutar reda, obino 3 x 4 m, a glavne
skeletne grane se formiraju tako da imaju
tendenciju uspravnog rasta. Ovaj uzgojni
oblik izuzetno pogoduje sortama slabe buj-
nosti, ili stablima posaenim na zemljiti-
ma sa relativno malom koliinom hranljivih
materija. Vremenom, ova vea gustina sad-
nje moe postati smetnja prilikom svakod-
nevnog odravanja i nege zasada (prilikom
prskanja, rezidbe, berbe, itd.). U krajnjem
sluaju, neophodno je ukloniti svako drugo
stablo da bi se obezbedio prostor za norma-
lan porast i razvoj preostalih stabala. U pro-
tivnom, zbog velike gustine krune i zasenca-
vanja dolazi do doumiranja donjih ramenih
grana a smim tim i do smanjivanja rodne
povrsine i proizvodnog potencijala.
ZASADI SA GUSTOMSADNJOM
Nastojanje da se uvea produktivnost u pr-
vim godinama po sadnji i time ubrza povraaj
uloenog kapitala rezultiralo je eksperimenti-
sanjem sa razliitim uzgojnim oblicima i ve-
om gustinom sadnje. Neki od tih uzgojnih
oblika su teorijski veoma dobro izgledali, ali u
praksi nisu ispunili oekivanja. Uopteno, ovi
uzgojni oblici se mogu podeliti prema tome
da li zahtevaju naslon ili ne.
Kao rezultat, dobijeni su uzgojni oblici pa-
lir i tatura, centralna voica, kalifornijski V-
sistem ili vertikalni-V, upravni-V sistem, i ne-
kolicina drugih o kojima ovde nee biti rei.
SISTEMSA CENTRALNOMVOICOM
Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je si-
stem sa centralnom voicom sa rastojanjem
unutar reda od 2,5 3,5 m i 4,5 5,5 m iz-
meu redova. Nalik je istom sistemu koji se
primenjuje kod jabuke. Plodovi se obrazuju
na voici i na kratkim lateralnim rodnim gra-
nama koje se obnavljaju godinjom rezidbom.
Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je taj
to stabla imaju tendenciju da se meusobno
zasenjuju, kao i da zasenjuju donje delove sop-
stvene krune. Ovaj uzgojni oblik moe biti od
interesa za predele sa velikim brojem sunanih
dana tokom godine.
VERTIKALNIV SISTEM
Ovaj uzgojni oblik je poznat i pod imenom
kalifornijski V sistem. Dve glavne ramene grane
obrazuju V oblik usmeren niz red. Svaka od
tih grana oblikuje se po sistemu centralne voi-
ce. Rastojanje u redu je priblino 2,5 3,5 m,
dok se meuredno rastojanje kree izmeu 4,5 i
5,5 m. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehani-
zovanoj rezidbi i korienju platformi za berbu.
Ovakav nain uzgoja zaista daje vee prino-
se po hektaru u prvim godinama po sadnji. U
poznijim godinama dolazi di istih provblema u
vezi sa zasencivanjem kao i kod sistema sa cen-
tralnom voicom, to bi sveukupno moglo da
dovede do skraenog veka eksploatacije zasada.
10
PERPENDIKULARNI V SISTEM
Ovaj uzgojni oblik u sutini identian je ka-
lifornijskom V sistemu. Razlika je u usmera-
vanju glavnih skeletnih grana. One se razvode
pod uglom od 90
0
u odnosu na red. Najee
meuredno rastojanje je 5,5 6,6 m, a unutar
reda 1,5 2,5 m.
SISTEMI KOJI ZAHTEVAJU NASLON
Za palir je karakteristino formiranje rod-
nih grana u jednoj ravni. Ovaj uzgojni oblik
zahteva intenzivno odravanje. Nije najpo-
godniji za breskvu.
Tatura je sistem veoma slian upravnom
V-sistemu. Posmatrano sa aspekta poprenog
preseka, red podsea na slovo Y. Glavne ske-
letne grane su naslonjene na icu i razvedene
pod uglom od 60 u odnosu na horizontalu,
to omoguava dobru izloenost sunevim zra-
cima. Rastojanje u redu se kree izmeu 0,6
1,2 m, a izmeu redova 5,5 6,5 m. Dobre
strane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanje
krune i mogucnost havtanja velike koliine
svetlosti, zatim dobara razvijenost rodnog dr-
veta, rana i obilna rodnost relativno laka me-
hanizovana rezidba. Glavni nedostaci sistema
koji zahtevaju naslon su visoka ulaganja u
njihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogledu
visoko strune radne snage.
PODLOGE
Glavni izvor podloge za breskvu su sejanci
breskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve,
seme poznatih sorti koje se mogu nai na tr-
itu, ili seme izvedeno kroz razne opleme-
njivake programe. Najee koriena div-
lja sorta breskve u Srbiji je Vinogradarska
breskva (Prunus persica L. Batech), sorta sa
belim mesom. Njene dobre osobine su kom-
patibilnost sa velikim brojem sorti i tole-
rantnost prema vlanim i teim zemljitima.
Meutim, daje slabije rezultate na alkalnim
zemljitima na kojima je glavni problem po-
java hloroze indukovane visokim sadrajem
gvoa.
Komercijalne sorte su sledei vaan izvor se-
mena za podloge. To su uglavnom sorte koje
se gaje za preradu.
U treu grupu sorti breskve spadaju breskve
nastale kao rezultat raznih oplemenjivakih
programa, i nemaju drugu komercijalnu vred-
nost osim breskve koje su dobre kao podloga.
U ovoj grupi su medjuvrsni hibridi i drugi hi-
bridi iz roda Prunus sp. (1)
Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao
rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica)
i badema (Prunus amygdalus). One su naro-
ito znaajne zbog svoje tolerantnosti prema
alkalnim zemljitima i otpornosti na hlorozu
koju izaziva visok sadraj gvoa. Preporuuju
se za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi
(Bellini, Grassely). (12)
Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus
amygdalus) ima identino poreklo kao podlo-
ga GF 677. Razmnoava se zelenim reznicama
(na mnogo laki nain nego GF 677) ili kul-
turom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna je
sa evropskim i japanskim sortama ljive. Poka-
zuje otpornost na nematode korena (Meloida-
gyne incognita), kao i na kisela zemljita i suu.
Veoma je osetljiva na zabarivanje.
Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus
persica) je rezultat medjuvrsne hibridizacije iz-
meu badema i breskve. Selekcija je stvorena u
Francuskoj, u INRA. Razmnoava se kulturom
tkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist siste-
ma. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnost
sa evropskim i japanskim sortama ljive. Tole-
rantna je prema sui, raku korena, kao i prema
Fusicoccum amygdale, Delacr. i Stereum hirsutum,
meutim, osetljiva je na zabarivanje i nematode
koje stvaraju vorie na korenu Meliodagyne in-
cognita. Pogodna je za korienje na siromanim
zemljitima sa visokom pH vrednou.
Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste
kao podloga su badem (P.amygdalus), ljiva i
sledei hibridi ljive: trnoljiva (japanski tip
breskve) (P. insititia, L.), Mirobalan dena-
rika (P. cerasifera, Ehrh.), St. Julian-A, St. Ju-
lian 655-2 izvedenu od P. insititia, L., GF-43
(P.domestica) i Damas GF 1869 (P.domestica x
P. spinosa).
Badem (Prunus amygdalus) potie iz zapad-
ne Azije. Razmnoava se semenom. Otporan
je na visok sadraj bora, suu i, pretpostavlja
se na virus arke. Pogodan za zemljita sa viso-
kim sadrajem bora. Osetljiv je na rak korena,
trule korena, zabarivanje.
Podloga Ademir (Prunus cerasifera, Ehrh.)
moe biti interesantna. Selekcionisana je 1990.
godine u paniji, a testirana je pod oznakom
Myrobalan 599AD. Lako se razmnoava zre-
lim reznicama. Stabla koja imaju Ademir za
podlogu su za 15% nia u odnosu na ona na
Mirobalanu B. Prilagoena je tekim i kre-
nim zemljitima. Pokazuje otpornost na as-
ksiju (guenje) korena i hlorozu indukovanu
sadrajem gvoa (Moreno et al.). (9)
11
Sejanac Denarike (Prunus cerasifera) odo-
maen je u Evropi i Aziji. Veoma je bujna pod-
loga. Mesto kalemljenja je dobro. Razmnoava
se semenom. Obrazuje veoma mali broj izda-
naka. Pogodna za laka zemljita i sune terene.
Osetljiva je na niske temperature, bakteriozni
rak (Pseudomonas syringae), trulez korena
(Armillaria sp.), nematode (Meloidagyne in-
cognita) i virus (TmRSV) prune brownline.
Podloga Denarika B (P. cerasifera) je selek-
cija stvorena u East Malling Research Station,
u U K. Razmnoava se reznicama koje veoma
se teko oiljava. Veoma je slina denarici u
pogledu bujnosti stabla, obrazovanju izdana-
ka, produktivnosti i vremenu zrenja
Podloga St. Julian 655-2 - P. insititia je se-
lekcionisana iz St. Julian K, a selekcija je obav-
ljena na institutu INRA u Francuskoj. Polukr-
ljava do standardna podloga, rano prorodi,
veoma obilno raa, moe uticati na kasnije
vreme cvetanja i sazrevanja, dobro se ukore-
njava, obrazuje mali broj izdanaka. Kompati-
bilna sa velikim brojem evropskih sorti ljive,
nektarinom i breskvom. Dobro podnosi teka
i vlana zemljita. Otporna na bakteriozni rak
stabla (Pseudomonas syringae). Osetljiva na vi-
soke pH vrednosti zemljita.
St. Julian A - P. insititia, je polukrljava
podloga, veoma rano stupa u plodonoenje,
dobro se okorenjuje, ima mali broj izdanaka.
Po raspoloivim podacima, raa srednje obil-
no. Kompatibilna sa nektarinom, breskvom,
ljivom i sortama ljive koje su namenjene za
suenje. Srednje osetljiva na mraz, i delimino
osetljiva na suu. Veoma esto koriena pod-
loga u Engleskoj i Nemakoj.
Neke od podloga koje se trenutno najee
koriste u Severnoj Americi su sejanci sorti bre-
skve Bailey i Lovell. Daju dobre rezultate na
raznim tipovima zemljita, i dobro podnose
oblasti sa hladnijom klimom. U rasadnikoj
proizvodnji se koristi jos nekoliko drugih pod-
loga. Podloga Guardian, stvorena u SAD kao
odgovor na bolest kratkog veka stabla breskve
koja se povezuje sa nematodama, veoma je
slina podlozi Bailey u svim aspektima, mada
je malo naglaenije bujnosti. Tri najperspek-
tivnije podloge iz serije Krymsk (1,2 i 86) su
VVA-1, VSV-1 i Kurban, dok je Pumiselect
najperspektivnija krljava podloga koja dobro
uspeva u oblastima sa hladnijom klimom (1).
VVA-1 ili Krymsk - 1 je klonski tip hibri-
da izmeu Nanking cherry and Denarike
(P. tomentosa x P. cerasifera). Dobro podnosi
niske temperature, u pogledu bujnosti je sve-
ga 40 do 50% od standarda, predviena je za
srednja do laka zemljita. Kako se navodi, ne
stvara izdanke, kompatibilna je sa breskvom,
kajsijom i evropskim sljivama. Kako se navo-
di, dobro podnosi niske temperature i zaba-
rivanje a osetljiva je na suu. Potie iz oblasti
Krasnodar u Rusiji.
VSV-1 or Krymsk - 2 je klonski tip, na-
stao ukrtanjem Prunus incana x P. tomentosa.
Sorte na ovoj podlozi daju krupne plodove,
stablo je krljavo, verovatno stvara izdanke,
(jedan drugi izvor navodi da ne formira iz-
danke). Kompatibilna je sa breskvom, kajsi-
jom i ljivom. Veruje se da dobro pod slabog
oticanja vode nosi niske temperature, ali je
manje tolerantna prema zabarivanju. Pogodna
je za srednje laka do laka zemljita. Verovatno
je otpornost na nematode korena. Potie iz
oblasti Krasnodar u Rusiji.
Kuban or Krymsk - 86 je klonski tip, me-
djuvrsni hibrid izmeu breskve i denarike (P.
persica x P. cerasifera) Dobro podnosi niske
temperature, u pogledu bujnosti ispoljava 40
50 % od standarda. Kompatibilna je sa bre-
skvom, kajsijom, bademom i ljivom. Dobro
podnosi tea i vlana zemljit. Potie iz oblasti
Krasnodar u Rusiji.
12
1
0
0

5
0
2
5
7
5
S
e
j
a
n
a
c

D
z
e
n
a
r
i
k
e

D
z
e
n
a
r
i
k
a

B


K
l
o
n

S
e
j
a
n
a
c

b
r
e
s
k
v
e

G
F

6
7
7

K
l
o
n

G
F

4
3

K
l
o
n

A
d
e
m
i
r

D
z
e
n
a
r
i
k
a


G
F

5
5
7

K
l
o
n


D
a
m
a
s

1
8
6
9

K
l
o
n

S
e
j
a
n
a
c

P
.

c
e
r
a
s
i
f
e
r
a
K
l
o
n
s
k
a

s
e
l
e
k
c
i
j
a
P
r
u
n
u
s

c
e
r
a
s
i
f
e
r
a
P
r
u
n
u
s

p
e
r
s
i
c
a


S
e
j
a
n
a
c


P
.

p
e
r
s
i
c
a


x



P
.

a
m
y
g
d
a
l
u
s
P
.

d
o
m
e
s
t
i
c
a

P
.

c
e
r
a
s
i
f
e
r
a


P
.

p
e
r
s
i
c
a


x



P
.

a
m
y
g
d
a
l
u
s
P
.
d
o
m
e
s
t
i
c
a


x


P
.

s
p
i
n
o
s
a


D
o
b
a
r

z
a

s
v
e

v
r
s
t
e

z
e
m
l
j
i
s
t
a
,

d
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

s
u
s
u



D
o
b
a
r

z
a

s
v
e

v
r
s
t
e

z
e
m
l
j
i
s
t
a
,

d
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

s
u
s
u


N
a
j
p
o
g
o
d
n
i
j
a

z
a

l
a
k
s
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a

s
a

d
o
b
r
o
m

d
r
e
n
a
z
o
m


P
o
g
o
d
n
a

z
a

p
e
r
i
I
e
r
n
e

l
o
k
a
l
i
t
e
t
e

s
a

p
o
v
i
s
e
b
n
i
m

p
H
.

D
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

s
u
s
u

P
r
i
l
a
g
o
d
a
v
a

s
e

r
a
z
l
i
c
i
t
i
m

v
r
s
t
a
m
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a
.

D
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

p
o
v
i
s
e
n
u

k
i
s
e
l
o
s
t
.

I
z
u
z
e
t
n
o

p
o
g
o
d
n
a

z
a

t
e
s
k
a

i

a
l
k
a
l
n
a
,

v
e
o
m
a

k
i
s
e
l
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a
P
o
g
o
d
n
a

z
a

p
e
r
i
I
e
r
n
e

l
o
k
a
l
i
t
e
t
e

s
a

p
o
v
i
s
e
n
i
m

p
H
.

P
r
i
l
a
g
o
d
a
v
a

s
e

r
a
z
l
i
c
i
t
i
m

v
r
s
t
a
m
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a
.

D
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

p
o
v
i
s
e
n
u

k
i
s
e
l
o
s
t
.

S
r
e
d
n
j
e

o
s
e
t
l
j
i
v

n
a

h
l
a
d
n
o
c
u

S
r
e
d
n
j
e

o
s
e
t
l
j
i
v

n
a

h
l
a
d
n
o
c
u
N
e

p
o
d
n
o
s
i

d
o
b
r
o

h
l
a
d
n
o
c
u
P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m
P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m

P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m

P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m

P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m

O
s
e
t
l
j
i
v

n
a

b
a
k
t
e
r
i
-
j
s
k
i

r
a
k
(
P
s
e
u
d
o
m
o
n
a
s

s
y
r
i
n
g
a
e
)

t
r
u
l
e
:

k
o
r
e
n
a
(
A
r
m
i
l
l
a
r
i
a

s
p
.
)


O
s
e
t
l
j
i
v

n
a

t
r
u
l
e
z

k

k
o
r
e
n
a

i
z
a
z
v
a
n

n
e
m
a
t
o
d
a
m
a

(
M
e
l
o
i
d
a
g
y
n
e


O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

b
a
k
-
t
e
r
i
j
s
k
i

r
a
k

(
P
s
e
u
d
o
m
o
n
a
s

s
y
r
i
n
g
a
e
)
,

t
r
u
l
e
z

k
o
r
e
n
a
(
A
r
m
i
l
l
a
r
i
a

s
p
.
)


O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

k
o
-
r
e
n
o
v
e

n
e
m
a
t
o
d
e

(
M
e
l
o
i
d
a
g
y
n
e


i
n
c
o
g
n
i
t
a
)
O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

b
a
k
t
e
r
i
j
s
k
i

r
a
k

(
P
s
e
u
d
o
m
o
n
a
s

s
y
r
i
n
g
a
e
)
,

t
r
u
l
e
z

k
o
r
e
n
a
(
A
r
m
i
l
l
a
r
i
a

s
p
.
)

a
n
d

w
a
t
e
r
-
l
o
g
g
i
n
g
T
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

r
a
k
u

i
z
a
z
v
a
n
i
m

F
u
s
i
c
o
c
c
u
m

s
p
.

,
O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
e

v
o
d
e
,

r
a
k

k
o
r
e
n
a

(
A
g
r
o
b
a
c
t
e
r
i
u
m

t
u
m
e
f
a
c
i
e
n
s
)

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

k
o
-
r
e
n
o
v
e

n
e
m
a
t
o
d
e

(
M
e
l
o
i
d
a
g
y
n
e


O
t
p
o
r
n
a

n
a





r
a
k

k
o
r
e
n
a
(
A
g
r
o
b
a
c
t
e
r
i
u
m

t
u
m
e
f
a
c
i
e
n
s
)
L
o
w

t
o

m
o
d
e
r
a
t
e

t
o
l
e
r
a
n
c
e

t
o

w
a
t
e
r
-
l
o
g
g
i
n
g

T
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

R
a
k
u

i
z
a
z
v
a
n
o
m

F
u
s
i
c
o
c
c
u
m

s
p
.
,
O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
e

v
o
d
e
,

r
a
k

k
o
r
e
n
a

(
A
g
r
o
b
a
c
t
e
r
i
u
m

t
u
m
e
f
a
c
i
e
n
s
)

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

k
o
-
r
e
n
o
v
e

n
e
m
a
t
o
d
e

(
M
e
l
o
i
d
a
g
y
n
e


O
t
p
o
r
n
a

n
a

b
a
k
t
e
r
i
-
j
s
k
i

r
a
k

(
P
s
e
u
d
o
o
n
a
s



s
y
r
i
n
g
a
e
)
,







r
a
k

k
o
r
e
n
a
(
A
g
r
o
b
a
c
t
e
r
i
u
m

t
u
m
e
f
a
c
i
e
n
s
)
S
l
a
b
o

d
o

s
r
e
d
n
j
e

t
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
u

v
o
d
e

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

h
l
o
r
o
z
u

i
n
d
u
k
o
v
a
n
u

p
o
v
e
-
c
a
n
i
m

s
a
d
r
z
a
j
e
m

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

h
l
o
r
o
z
u

i
n
d
u
k
o
v
a
n
u

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a
D
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i


n
i
z
u

k
i
s
e
l
o
s
t

z
e
m
l
j
i
s
t
a
.

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

h
l
o
r
o
z
u

i
n
d
u
k
o
v
a
n
u

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a
V
e
o
m
a

t
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

h
l
o
r
o
z
i

i
n
d
u
k
o
v
a
n
o
j

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
d
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a
T
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

h
l
o
r
o
z
i

i
n
d
u
k
o
v
a
n
o
j

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
d
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a
V
e
o
m
a

t
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

h
l
o
r
o
z
i

i
n
d
u
k
o
v
a
n
o
j

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
d
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a
V
e
o
m
a

t
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

h
l
o
r
o
z
i

i
n
d
u
k
o
v
a
n
o
j

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
d
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a
N
a
j
t
o
l
e
r
a
n
t
n
i
j
a

p
r
e
m
a

h
l
o
r
o
z
i

i
n
d
u
k
o
v
a
n
o
j

p
o
v
e
c
a
n
i
m


s
a
d
r
z
a
j
e
m


g
v
o
z
d
a
1
0
0

5
0
2
5
7
5
M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
P
o
d
l
o
g
e

z
a

b
r
e
s
k
v
u
-

r
e
l
a
t
i
v
n
a

v
e
l
i
c
i
n
a

i

g
l
a
v
n
e

k
a
r
a
k
t
e
r
i
s
t
i
k
e

13
1
0
0
5
0
2
5
7
5
P
u
m
i
s
e
l
e
c
t

(
R
h
i
n
u
s

2
)



D
z
e
n
a
r
i
k
a


C
l
o
n
e

2
9
C

V
S
V

1

(
K
r
y
m
s
k

2
)

V
V
A

1

(
K
r
y
m
s
k

1
)



S
t
.

J
u
l
i
a
n




6
5
5
-
2

S
t
.

J
u
l
i
a
n

A


K
l
o
n

K
u
b
a
n



(
K
r
y
m
s
k

8
6
)

K
l
o
n

s
e
l
e
k
c
i
j
a

P
.

p
u
m
i
l
a
P
r
u
n
u
s






c
e
r
a
s
i
f
e
r
a
P
.

i
n
c
a
n
a

x






P
.

c
e
r
a
s
i
f
e
r
a

P
.

t
o
m
e
n
t
o
s
a

x

P
.

c
e
r
a
s
i
f
e
r
a


P
.

i
n
s
i
t
i
t
i
a
P
.

i
n
s
i
t
i
t
i
a
P
.

p
e
r
s
i
c
a

x








P
.
c
e
r
a
s
i
f
e
r
a
P
r
i
l
a
g
o
d
a
v
a

s
e

r
a
z
l
i
c
i
t
i
m

v
r
s
t
a
m
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a
.

D
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

z
e
m
l
j
i
s
t
a

I
i
n
i
j
e

s
t
r
u
k
t
u
r
e

D
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

s
v
e

l
o
k
a
l
i
t
e
t
e
L
a
k
a

d
o

s
r
e
d
n
j
e

t
e
s
k
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a

P
o
d
n
o
s
i

s
u
s
u

L
a
k
a

d
o

s
r
e
d
n
j
e

t
e
s
k
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

s
u
s
u

P
r
i
l
a
g
o
d
e
n
a

r
a
z
l
i
c
i
t
i
m

v
r
s
t
a
m
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a
;

d
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

z
e
m
l
j
i
s
t
a

I
i
n
e

t
e
k
s
t
u
r
e

P
r
i
l
a
g
o
d
e
n
a

r
a
z
l
i
c
i
t
i
m

v
r
s
t
a
m
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a
;

d
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i

z
e
m
l
j
i
s
t
a

I
i
n
e

t
e
k
s
t
u
r
e

T
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

v
l
a
z
n
i
-
j
i
m

z
e
m
l
j
i
s
t
i
m
a

V
e
r
o
v
a
t
n
o

o
s
e
l
t
l
j
i
v
a

n
a

s
u
s
u
P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m

P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m


P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m
.

O
t
p
o
r
n
a

n
a

P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m
.

O
t
p
o
r
n
a

n
a

P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m


P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m


P
o
g
o
d
n
a

z
a

o
b
l
a
s
t
i

s
a

h
l
a
d
n
i
j
o
m

k
l
i
-
m
o
m
.

O
t
p
o
r
n
a

n
a


S
l
a
b
o

m
e
s
t
o

s
a
s
t
a
v
l
j
a
n
j
a

P
o
d
l
o
z
n
a

l
o
m
l
j
e
n
j
u

n
a

i
l
i

n
a

d
e
l
u

i
s
p
o
d
-
k
a
l
e
m
l
j
e
n
o
g

m
e
s
t
a

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

b
a
k
t
e
r
i
j
s
k
i

r
a
k

(
P
s
e
u
d
o
m
o
n
a
s

s
y
r
i
n
g
a
e
)
,

t
r
u
l
e
z

k
o
r
e
n
a
(
A
r
m
i
l
l
a
r
i
a

s
p
.
)

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

k
o
-
r
e
n
o
v
e

n
e
m
a
t
o
d
e

(
M
e
l
o
i
d
a
g
y
n
e


i
n
c
o
g
n
i
t
a
)
P
o
d
n
o
s
i
z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
e

v
o
d
e

S
l
a
b
i
j
e

p
o
d
n
o
s
i

z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
e

v
o
d
e

o
d

V
V
A
-
1
T
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

k
n
o
t

n
e
m
a
t
o
d
e
s

(
M
e
l
o
i
d
a
g
y
n
e


i
n
c
o
g
n
i
t
a
)
M
o
z
e

b
i
t
i

p
o
d
l
o
z
n
a

n
a

o
b
o
l
j
e
n
j
a

P
h
y
-
t
o
p
h
t
o
r
a

s
p
.
)

i
z
a
z
-
v
a
n
a

s
u
v
i
s
n
o
m

v
l
a
g
o
m
P
o
d
n
o
s
i

z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
e

v
o
d
e

S
l
a
b
o

d
o

s
r
e
d
n
j
e

t
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
u

v
o
d
e

O
t
p
o
r
n
a

n
a


r
a
k

k
o
r
e
n
a
(
A
g
r
o
b
a
c
t
e
r
i
u
m

t
u
m
e
f
a
c
i
e
n
s
)
O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

t
r
u
l
e
z

k
o
r
e
n
a
(
A
r
m
i
l
l
a
r
i
a

s
p
.
)

S
r
e
d
n
j
e

t
o
l
e
r
a
n
t
n
a

p
r
e
m
a

z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
u

v
o
d
e
O
t
p
o
r
n
a

n
a

r
a
k

k
o
r
e
n
a
(
A
g
r
o
b
a
c
t
e
r
i
u
m

t
u
m
e
f
a
c
i
e
n
s
)
O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

t
r
u
l
e
z

k
o
r
e
n
a
(
A
r
m
i
l
l
a
r
i
a

s
p
.
)

P
o
d
n
o
s
i
z
a
d
r
z
a
v
a
n
j
e

v
o
d
e


?

O
s
e
t
l
j
i
v
a

n
a

h
l
o
r
o
z
u

i
n
d
u
k
o
v
a
n
u

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a

?

?
S
r
e
d
n
j
e

d
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i


h
l
o
r
o
z
u

i
n
d
u
k
o
v
a
n
u

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a
S
r
e
d
n
j
e

d
o
b
r
o

p
o
d
n
o
s
i


h
l
o
r
o
z
u

i
n
d
u
k
o
v
a
n
u

p
o
v
e
c
a
n
i
m

s
a
d
r
z
a
j
e
m

g
v
o
z
d
a

?

1
0
0
5
0
2
5
7
5
M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
P
e
a
c
h

R
o
o
t
s
t
o
c
k
s
,

T
h
e
i
r

R
e
l
a
t
i
v
e

S
i
z
e

a
n
d

M
a
j
o
r

C
h
a
r
a
c
t
e
r
i
s
t
i
c
s

14
PODLOGE
SORTE
Uspenost proizvodnje breskve zavisie velikim
delom od izbora odgovarajue sorte. Na tritu
postoji na hiljade sorti breskve od kojih treba
izabrati onu koju emo gajiti. Ono to je na jed-
nom kraju sveta izuzetno na ceni, na drugom ne
mora dobro da se prodaje. Vreme i napori ulo-
eni u istraivanje trita na kraju se ipak isplate.
Odgovarajuim sortama mogu se smatrati one
koje e zadovoljiti potrebe i zahteve namenskog
trista. Trita za preradu breskve e imati spei-
cne zahteve u pogledu krupnoe ploda, boje,
vrstine mesa i kozistentnosti, sadraju eera, od-
nosa eera i kiselina, sonosti, stepen oksidacije
tokom i nakon obrade, kao i neke druge osobine
koje se odnose na nalni proizvod koji se od bre-
skve dobija. Trita za konzumnu breskvu su vie
usredsreena na transportabilnost, boju pokoice,
trajnost, ukus plodova, i tome slino. Poznavanje
kvaliteta kojima trite i potroai daju prednost
je jedan od najvanijih segmenata kojima treba
posvetiti panju prilikom podizanja zasada.
U najnovijem sortimentu breskve koja se gaji u
Srbiji nalazi se pedesetak sorti namenjenih za sveu
potronju, 8 sorti za preradu i 10 sorti nektarine
(3). Neke od ovih sorata su zastarele i mogu biti
samo od istorijskog interesa ili imaju vrlo ograni-
en lokalni znaaj, dok su druge jo uvek ine glav-
ni sastavni deo komercijalne proizvodnje (4, 5, 8).
SORTE ZA SVEU POTRONJU
Adria Ova sorta potie iz Nju Dersija, a
za upotrebu u Jugoslaviji, uglavnom Sloveniji,
priznata je 1974. godine (4). Ovo je rana sor-
ta breskve koja zri 14 dana pre sorte Redhaven.
Neophodno vreme jarovizacije (izlaganja tempe-
raturama ispod 7C) je 950 sati, kako bi imala
nekompromitovan potencijal rodnosti. Srednje
obilno raa. Plod je srednje krupan, okruglog
oblika, ne naroito vrst, narandasto-ute boje,
slatkog do nakiselog ukusa. Sorta manjeg, lokal-
nog znaaja.
Armgold nastala je u Sjedinjenim Dravama,
ukrtanjem sorti Flaming x Springtime. Stablo je
bujno, srednjeg do slabog kapaciteta rodnosti. Sa-
zreva rano, oko 30 dana pre sorte Redhaven. Plo-
dovi su sitni do srednje krupni, okruglastojajasti,
simetrini, ute boje, sa crvenim pegama na osun-
anoj strani. Dobrog su ukusa i arome, i dobrog
kvaliteta. Dobro podnosi transport. Osetljiva je
na niske temperature, i esto je podlona oteenji-
ma nastalim usred mraza. Upotreba ove sorte ogra-
niena je na june oblasti sa toplijom klimom.
Blake nastala u Nju Derziju, ukrtanjem
sorti H.J. Hale x Primrose. Neophodna jarovi-
zacija je 750 sati. Pupoljci su srednje otporni
na mraz, i oteenja izazvana mrazom su mogu-
a. Sorta srednjeg potencijala rodnosti, kasnog
vremena sazrevanja, a sazreva 31 dan nakon
sorte Redhaven. Plod je izuzetno atraktivnog
izgleda, sa mesom ute boje. Mezokarp oko
kotice je crven, to nekada moe biti naroito
izraeno. Plod je vrst, slatkog do blago naki-
selog ukusa, dobrog kvaliteta. Kotica se dobro
odvaja od mesa. U godinama sa obilnijim pa-
davinama plodovi su podloni pucanju. Sred-
nje osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Jo
uvek od komercijalnog znacaja.
Cardinal nastala u USDA, Fort Valley u
Dordiji, SAD. Neophodan broj sati za jaroviza-
ciju je 950. Rana sorta, a sazreva 19 dana pre sorte
Redhaven. Srednje obilno raa. Plodovi su okru-
gli, sa izraenom bradavicom. Dobrog su izgleda
i prhvatljivog kvaliteta. Osetljiva na bakterioznu
pegavost lista. Kotica se delimino odvaja od
mesa, i ima tendenciju pucanja. Nakon introduk-
cije sorte June Gold u proizvodnju, ova sorta je
izala iz upotrebe.
Collins sorta nastala u Nju Dersiju. Ovo je
rana sorta sa utim mesom, a sazreva 20 dana pre
Redhaven-a. Zahteva 950 sati jarovizacije. Ispo-
ljava tendenciju prerodi, tako da zahteva prorei-
vanje plodova. Obrazuje mali procenat plodova u
kojih kotica puca. Kotica se teko ili delimino
teko odvaja od mesa. Plod je okrugao, srednje
vrst, dobro podnosi transport. Ima veoma lepu
boju. uto-zelenkasta osnovna boja pokoice go-
tovo je u potpunosti prekrivena dopunskom cr-
venom bojom. Meso je dobrog kvaliteta, vsto,
ute boje, slatkog do blago nakiselog ukusa. Sorta
osetljiva na bakterijsku pegavost.
Cresthaven nastala je kao rezultat sloene
hibridizacije obavljane u Poljoprivrednoj ekspe-
rimentalnoj stanici u Miigenu (Michigan Agri-
culture Research Station). Za sortu je priznata
1963. godine. Ovo je sorta sa kasnim vremenom
sazrevanja koja zri oko mesec dana posle sorte
Redhaven. Zahteva 950 sati jarovizacije. Raa
obilno i redovno. U godinama sa nepotpunom
jarovizacijom formira deformisane plodove
(krljavi plodovi). Ova sorta sadri gen koji je
odgovoran za deliminu sterilnost polena. Naj-
bolje uspeva kada se sadi u kombinaciji sa dru-
gim sortama. Plod je okruglog oblika, krupan,
vrst, atraktivnog izgleda. Kotica se odvaja od
mesa (cepaa). Meso je crvene boje oko kotice.
Uopte uzev, ovo je sorta sa plodovima dobrog
ukusa i kvaliteta. Srednje je otporna na bakteri-
oznu pegavost lista (Xantomonas sp.) Jo uvek je
od ekonomskog znaaja.
15
Dixigem nastala je 1944. godine u SAD
(USDA Fort Valley, Dordija). Broj sati ne-
ophodnih za jarovizaciju je 850. Veoma produk-
tivna sorta. Sazreva 3 dana pre sorte Redhaven. U
pogledu boje, nedostaje joj crvena. Plod je okru-
gao, blago zailjen pri bradavici, obilno prekriven
nim maljama, ne naroite vrstine, i uopte uzev
prhvatljivog kvaliteta. Ova sorta ima samo istorij-
ski znaaj, i ne preporuuje se za dalje irenje.
Dixired nastala je iz SAD-a. Potie iz isto-
imenog mesta. Priznata je za sortu 1945. godi-
ne. Ovo je sorta sa ranim vremenom sazrevanja,
13 dana pre Redhaven-a. Potreban broj sati za
jarovizaciju je 950. U krajevima u kojima tem-
perature nisu dovoljno niske, zametanje plodova
je kompromitovano i oteano, to se ispoljava
kroz slabu rodnost. Pupoljci dobro podnose
niske temperature ime se objanjava obilan i
redovan rod. Da bi se umanjila tendencija ove
sorte da prerodi i da bi se osigurala proizvodnja
krupnijih plodova, neophodno je vriti prorei-
vanje plodova. Plodovi su uglavnom krupni,
veoma atraktivne boje. Meso je ute boje, vrsto,
dobrog ukusa. Kotica se tee odvaja od mesa.
Pokazuje srednju otpornost na baktrioznu pega-
vost lista. Ova sorta jo uvek ima mesto u ko-
mercijalnoj proizvodnji.
Early Coronet sorta otkrivena 1960. god. u
Kaliforniji, a uvedena u proizvodnju 1964. godi-
ne. Ona zapravo predstavlja mutaciju sorte Coro-
net. Ima prilino niske zahteve u pogledu jarovi-
zacije - 650 asova. Rano izlazi iz period zimskog
mirovanja i podlozna je izmrzavanju u prolece.
Ovo je rana sorta koja sazreva 15 dana pre sorte
Redhaven. Stabla izuzetno obilno raaju. Plod je
okrugao, dobre krupnoe i izgleda. Meso je ute
boje, srednje vrsto. Kotica se teko odvaja od
mezokarpa. Kvalitetna sorta. Osetljiva je na bak-
terioznu pegavost lista. Sorta slabijeg, lokalnog
znaaja.
Early Redhaven predstavlja mutaciju sorte
Redhaven stvorene u Dravi Vaington. Potreban
broj sati za jarovizaciju je 950. Obilno raa. Vre-
me sazrevanja je od 7 14 dana pre Redhaven-a,
u zavisnosti od lokaliteta. Plod je dobrog izgleda,
slian sorti Redhaven, pokiica ima utu osnovnu
boju prekrivenu rumenilom na osunanoj strani,
plod je srednje krupan, okruglog oblika, neznat-
no zailjen pri bradavici. Meso je ute boje, vr-
sto, dobrog ukusa. Kotica se delimino odvaja od
mezokarpa. Generalno, kvalitetna sorta. Dobro
podnosi transport. Pokazuje srednju otpornost na
bakterioznu pegavost lista. Sorta od slabijeg ko-
mercijalnog znaaja.
Elberta jedna od najstarijih sorti breskve koja
se jo uvek proizvodi. Otkrivena je 1870. godine
u Dordiji, SAD, a u proizvodnju je uvedena
1889. godine. U jedno vreme je bila najzastu-
pljenija sorta breskve u Sjedinjenim Dravama.
Neophodan broj sati jarovizacije je 850. Sorta
kasnog vremena zrenja, nekih 28 dana nakon
Redhaven-a. Obilno raa, i pored toga to sadri
gen koji odgovoran za sterilnost polena. Plod je
okrugao, uglavnom ute osnovne boje i neznat-
no zastupljenom crvenom dopunskom bojom.
Plodovi nisu naroito atraktivnog izgleda. Me-
zokarp je ute boje, srednje vrst, neznatno bo-
ljeg ukusa (blago opor). Uglavnom prihvatljivog
kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Pokazuje
srednju otpornost na bakterioznu pegavost lista
(Xantomonas sp.) Ova sorta ima istorijski znaaj,
iako se jo uvek gaji u komercijalne svrhe u ne-
kim delovima sveta.
Fairhaven starija sorta, stvorena 1946. go-
dine u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stani-
ci u Miigenu (Michigan Agriculture Research
Station). Neophodan broj sati za jarovizaciju
je 850. Obilno i redovno raa. Sazreva 7 dana
pre sorte Redhaven. Plodovi su ovalnog oblika
i sa veoma izraenim avom. Prilino atraktiv-
nog izgleda sa crvenom bojom povrh zelenka-
ste osnovne, pozadinske boje. Meso ploda je
ute boje, srednje vrsto, vlaknaste teksture.
Ne oksidira brzo i dobrog kvaliteta. Kotica se
odvaja od mezokarpa. Pokazuje srednju oset-
ljivost na bakteriozni rak (Pseudomonas sp.)
Ova sorta je zamenjena drugim sortama, i ima
samo istorijsku vrednost. Ne preporuuje se
za gajenje u komercijalnim zasadima.
Fayette nastala je u SAD, kao rezultat
kompleksne hibridizacije. Za sortu je pri-
znata 1966. godine, a stvorena je u USDA,
Fresno, Kalifornija. Neophodan broj sati za
jarovizaciju je 850. Ovo je sorta veoma ka-
snog vremena zrenja koja sazreva 32 dana
posle sorte Redhaven, odnosno 4 dana posle
sorte Elberta. Stabla su srednje bujnosti. Re-
dovno i veoma dobro raa. Plodovi su krupni,
16
okrugli, sa izraenom brzadom, slabo prekri-
veni nim maljama, privlanog izgleda, i sa
visokom zastupljenou crvene dopunske boje
preko osnovne ute. Mezokarp je ute boje,
blago crvenkaste oko kotice, veoma je vrste
teksture i odlinog kvaliteta. Kotica se odva-
ja od mesa. Ova sorta moe imati dvostruku
upotrebnu vrednost, kako za sveu potronju,
tako i za preradu. Osetljiva je na bakterioznu
pegavost lista. Komercijalno odriva sorta.
Fillette selekcija stvorena u Nju Derziju, a
u proizvodnju uvedena 1966. godine. Zahtev za
jarovizaciju je oko 950 asova. Sorta niskog po-
tencijala rodnosti. Veoma rano sazreva, nekih 34
dana pre Redhaven-a. Plodovi su okruglog oblika,
privlanog izgleda, neznatno pokriveni nim ma-
ljama. Kalanka je (kostica se ne odvaja). Kvalitet
ploda je osrednji. Od lokalnog je znaaja. Ne pre-
poruuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.
Flavorcrest nastala kao rezultat veoma sloene
hibridizacije. Uvedena je 1974. godine (USDA,
Fresno, Kalifornija, SAD). Ova sorta breskve za-
hteva 750 sati jarovizacije, to ovu sortu ini ma-
nje podobnom za gajenje u severnijim krajevima
. Sazreva istovremeno sa Redhaven. Sorta srednje
obilne rodnosti. Plod je veoma privlanog izgleda,
intenzivne boje, veoma malo pokriven nim ma-
ljama. Meso je ute boje, izuzetno vrsto, dobrog
kvaliteta. Dobro podnosi transport. Vrlo osetlji-
va na bakterioznu pegavostlista. Najzastupljenija
sorta u Kaliforniji, i nije najpogodnija za gajenje u
regionima sa hladnijom klimom. Ukoliko se gaji
u severnijim predelima treba je saditi na zatieni-
jim poloajima se ekspozicijom koja obezbedjuje
stabilan period zimskog mirivanja i kasnije kre-
tannje vegetacije kako bi se izbeglo izmrzavanje
usled zimskih i ranih prolenih mrazeva.
Glohaven sorta nastala ukrtanjem SH20
(slobodnim opraivanjem sejanca J.H. Hale) x
Kalhaven, u Miigenu, SAD. Uvedena je 1963.
godine (Michigan Agriculture Experiment Stati-
on). U pogledu jarovizacije, za ovu sortu breskve
neophodno je 850 asova. Sazreva 14 dana pre
sorte Redhaven. Stabla obilno i redovno raaju.
Plod je srednje krupan, okrugao, sa izraenim a-
vom koja deli plod na dva dela. Kotica se odvaja
od mesa. Plodovi su atraktivne spoljanosti. Me-
zokarp je ute boje, srednje vrst, dobrog ukusa i
kvaliteta. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost.
J.H. Hale sorta takoe poznata kao Hale Ye-
llow, Jean Han Hale. Otkrivena je kao jedino sta-
blo u skupini stabala sorte Early Rivers (4). Intro-
dukovana je 1912. godine. Ovo je sorta sa kasnim
vremenom sazrevanja, oko 31 dan posle Redha-
ven-a. Zahteva 850 sati jarovizacije. Osetljiva je
na niske temperature, tako da je prikladnija za
gajenje u oblastima sa toplijom klimom. Stabla
ne donose naroito obilan rod. Ima sterilan polen
i zahteva unakrsno opraivanje. Plod je krupan
do veoma krupan, okruglog do zatupastog oblika
(vie idu u irinu nego u duinu), veoma atrak-
tivne spoljanosti, slabo prekriven nim maljama.
Mezokarp je ute boje (izraeno crvene boje oko
kotice), srednje vrstoe, slatkog, dobrog ukusa.
Vrlo dobrog kvaliteta i ukusa. Kotica se odvaja
od mesa. Sorta srednje osetljiva na bakterioznu
pegavost list. Osim lokalnog karaktera ima i isto-
rijsku vrednost, jer se ova sorta sree u pedigreu
velikog broja sorti koje se danas gaje.
Jerseyland takoe poznata pod nazivom Be-
auty-Gem. Za sortu je priznata 1946. godine, a
stvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnoj
stanici u Nju Brunsviku, Nju Derzi (New Jer-
sey Agricultural Experiment Station, New Brun-
swick). Sorta sa utim mesom. Neophodno je da
850 sati bude izloena temperaturama ispod 7
0
C da bi zadovoljila uslove jarovizacije. Sazreva 2
dana pre Redhaven-a. Stabla obilno raaju. Plod
je krupan, ovalnog oblika, sa izraenim avom i
bradavicom, neprivlanog izgleda, sa zelenom
osnovnom i tamno crvenom dopunskom bojom.
Meso je prilino mekano, kotica se delimino
odvaja od mesa, zadovoljavajueg je kvaliteta. U
izvesnim sezonama, obrazuje plodove kod kojih
kotica ima tendenciju da puca. Sorta je osetljiva
na bakterioznu pegavost lista. Ne preporuuje se
za gajenje u komercijalnim zasadima.
Jerseyqueen stvorena je u poljoprivrednoj
eksperimentalnoj stanici u Nju Derziju (New
Jersey Agricultural Experiment Station). Za sortu
je priznata 1964. god. Potreba ove sorte za niim
temperaturama je 850 sati. Ima malu rodnost
tako da i u godinama kada donese rod prinosi su
okvirima srednjih vrednosti. Sazreva u isto vreme
kada i Redhaven. Plod je ovalnog oblika, pokoi-
ca je ponekad grube povrine, tamno crvene boje
i sasvim privlanog izgleda. Meso je ute boje,
srednje vrsto, blago oporog ukusa i veoma do-
brog kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Oset-
ljiva je na bakterioznu pegavost lista. Jo uvek je
znatno zastupljena u istonom delu SAD.
June Gold pojavljuje se i pod nazivima Dixi
Gold, Red Glow, Red Gold. Ovo je hibrid nastao
ukrtanjem sorti Flamingo x Springtime. Za sortu
je priznata 1958. god., a selekcionar je Herbert
C.Swim, Rasadnici Armstong, Ontario, Kanada.
Ova sorta breske ima relativno niske zahteve u
pogledu jarovizacije - samo 650 sati. Pogodnija je
za gajenje u oblastima sa toplijom klimom, na te-
renima sa stabilnim periodom zimskog mirovanja
i odloenim kretanjem vegetacije, da bi se spreila
oteenja od zimskih i prolenih mrazeva. Sazreva
19 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednje-obil-
17
no raaju. Plod je prilino krupan, u odnosu na
ostale rane sorte breskve, ovalnog oblika sa jasno
izraenom bradavicom i avom, ime se objanja-
va prilino nezadovoljavajui oblik ploda. Do-
bre je boje, ali ukupan utisak u pogledu kvaliteta
ploda je nepovoljan. Ovo je breskva cepaa. Vi-
soka zastupljenost plodova sa koticom koja puca
umanjuje njenu trinu vrednost. Srednje otpor-
na na bakterioznu pegavost lista. Ne preporuuje
se za budue zasade.
Kalhaven spada u grupu starijih sorti razvi-
jenih u Miigenu. Priznata je 1936. godine, a
stvorena je u u poljoprivrednoj istraivakoj sta-
nici u Miigenu (Michigan Agricultural Research
Station). Neophodno je da 850 sati bude izloena
temperaturama ispod 7C da bi kompletirala ja-
rovizaciju. Stabla donose obilan rod. Ovo je sorta
sa kasnim vremenom zrenja koja sazreva 5 dana
nakon sorte Elberta, odnosno 33 dana nakon
Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, sa naglae-
nim avom, lepog izgleda, i sa zelenkastom osnov-
nom i crvenom dopunskom bojom. Meso je ute
boje, srednje vrsto i dobrog kvaliteta. Kotica se
odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterijsku
pegavost. Sorta lokalnog i istorijskog znaaja.
Redcap nastala ukrtanjem sorti Sout-
hland x Dixired. Priznata je 1952. god., a se-
lekcionisana je u USDA/Fort Valley, Georgia,
SAD. Proces jarovizacije za ovu sortu traje
750 sati. Ovo je rana sorta breskve koja sazre-
va 14 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednje
obilno raaju. U godinama sa nepotpunom
jarovizacijom dolazi do pojave velikog broja
deformisanig plodova. Plodovi su okrugli, pri-
vlanog izgleda. Mezokarp je ute boje, pri-
lino mekan, kotica se delimino odvaja od
mesa. Plodovi su dobrog ukusa. Osetljiva je
na bakterioznu pegavost lista. Pogodnija je za
gajenje u junijim, toplijim regionima.
Redhaven je najzastupljenija sorta svih
vremena, svuda u svetu. Ukrtanje (Halehaven
x Kalhaven) je izvreno u Miigenu 1940. go-
dine (Michigan Agricultural Expriment Stati-
on). Neposredno po uvoenju u proizvodnju,
postala je standard u pogledu otpornosti na ni-
ske temperature i kvaliteta ploda. Neophodan
broj sati za jarovizaciju je 950. Najpogodnija
je za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom.
Stablo je srednje bujno, obilno i redovno raa.
Dobro podnosi hladnou tokom zime. Sazreva
28 dana pre sorte Elberta. to se tie gajenja
u podruju Beograda, vreme sazrevanja je od
druge polovine jula, do poetka avgusta. Plod
je srednje krupan do krupan, okruglog oblika
i atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, vr-
sto, slatko, dobre arome i odlinog kvaliteta.
Kotica se delimino odvaja od mesa. Dobro
podnosi transport. Pokazuje srednju otpor-
nost prema bakterioznoj pegavosti lista. Sorta
koju treba i dalje komercijalno gajiti.
Redskin nastala ukrtanjem sorti J.H.Hale
x Elberta. Stvorena je u Merilendu, a za sortu
je priznata 1944. god. (Maryland Agricultural
Experiment Station, College Park). Zahtevi za
jarovizacijom su joj 750 sati. Obrazuje plodove
ak i ako se ne ispune ti uslovi. Ovo je veima
produktivna sorta. Sazreva kasno, 16 dana posle
Redhaven-a. Plod je okrugao, sa ponekad izrae-
nim avom, dobrog izgleda. Meso je ute boje,
veoma vrsto, dobrog ukusa i kvaliteta. Kotica
se odvaja od mesa. Sorta od lokalnog znaaja.
Redtop nastala ukrtanjem sorti Sunhigh x
July Elberta (slobodnim opraivanjem sejanca).
Stvorena je u Kaliforniji, a za sortu priznata
1961. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Ne-
ophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Sta-
bla su srednje bujna do izuzetno bujna, a daju
plodove srednje krupnoe. Ovo je sorta koja
sazreva 6 dana posle Redhaven-a. Plod je okru-
gao do jajast, srednje krupnoe i odline boje.
Meso je ute boje, veoma vrsto, dobrog ukusa
i kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Dobro
podnosi transport. Osetljiva je na bakterioznu
pegavost lista. Sorta koja se jo uvek gaji.
Regina sinonim za ovu sortu je Regina
Vemberg. Rezultat je sloene hibridizacije iz-
vrene u USDA, Beltsville Station u dravi
Merilend. Priznata je 1958. godine. Neop-
hodan broj sati za jarovizaciju je 850. Sazreva
4 dana posle Redhaven-a. Stabla su srednje
bujna. Sorta visokog potencijala rodnosti.
Pupoljci su delimino osetljivi na hladnou,
tako da su skloni oteenjima izazvanim ra-
nim prolenim mrazevima. Plodovi su okru-
gli do jajasti, sa ponekad naglaenom brada-
vicom i avom. Boja pokoice je intenzivna,
i vrlo atraktivnog izgleda. Meso je ute boje,
vrsto, sono, slatko do nakiselo, dobrog je
ukusa i vrlo dobrog kvaliteta. Kotica se de-
limino odvaja od mesa. Osetljiva je na bak-
terioznu pegavost lista. Jo uvek prisutna u
komercijalnoj proizvodnji.
18
Rio Oso Gem verovatno je sejanac sorte bre-
skve Late Crawford dobijene slobodnim oprai-
vanjem. Nastala je u mestu Rio Oso u Kaliforni-
ji. Introdukovao ju je 1931. godine W.F.Yerkes.
Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Ova
sorta breskve ima veoma kasno vreme sazrevanja
34 dana posle sorte Redhaven. Stabla su slabe to
srednje bujnosti, u zavisnosti od prisustva laten-
tnih virusa. Redovno raa, a rodnost je srednja do
visoka. Plodovi su ovalnog oblika, sa naglaenim
avom i bradavicom; nema dobru boju pokoice,
stoga nije naroito atraktivnog izgleda. Mezokarp
je ute boje, vrlo vrst, veoma dobrog kvaliteta.
Kotica se odvaja od mesa. Srednje je osetljiva na
bakterioznu pegavost lista.
Royal Gold takoe poznata pod imenom Za-
idar. Ova sorta predstavlja mutaciju sorte Sprin-
gtime koja je nastala iz privatnog oplemenjivakog
programa Flojda Zaigera iz Modesta u Kaliforniji.
Priznata je 1967. godine. Neophodan broj asova
za jarovizaciju je samo 500 sati. Nije pogodna za
gajenje u oblastima sa hladnijom klimom. Izmrza-
va u severnijim regionima. U povoljnim uslovima
stabla daju osrednje prinose. Plod je srednje vrst,
ute boje, a na osunanoj strani dopunska boja
je crvena. Meso je ute boje i dobrog je kvaliteta.
Kotica se delimino odvaja od mesa. Osetljiva je
na bakterioznu pegavostlista. Ne preporuuje se
za irenje. Sorta od lokalnog znaaja.
Southland nastala je u SAD. Ova sorta je
sejanac samooplodne sorte Halehaven. Introdu-
kovana je 1946. godine. Neophodan broj sati za
jarovizaciju je 750. Radja srednje obilno. Sazreva
10 dana posle sorte Redhaven. Plod je okrugao,
mana joj je nedostatak crvene boje, nije lepog
izgleda. Meso je ute boje, srednje vrsto, dobrog
kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Osetljiva je
na bakterioznu pegavostlista. Ne preporuuje se
za irenje. Sorta od istorijskog, ali lokalnog zna-
aja.
Springcrest Ova sorta je rezultat sloene hi-
bridijzacije. Za sortu je prizanta 1972. godine
(USDA, Byron, Georgia). Neophodan broj sati
za jarovizaciju je samo 650. Radja srednje obilno.
Ovo je rana sorta koja sazreva 23 dana pre Red-
haven-a. Plod je sitan, okrugao i sa katkad nagla-
enom bradavicom. Veoma atraktivnog izgleda.
Meso je ute boje, srednje vrsto, dobrog kvali-
teta. Kotica se delimino ili potpuno odvaja (u
punoj zrelosti). Dobro podnosi transport. Oset-
ljiva je na bakterioznu pegavost lista. Jo uvek je
prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Springold nastala u SAD, kao rezultat sloene
hibridizacije. Za sortu je priznata 1966 (USDA,
Byron, Georgia). Neophodan broj sati za jaro-
vizaciju je 850. Daje srednje do visoke prinose.
Sazreva rano, 27 dana pre sorte Redhaven. Plod
je sitan do srednje krupan, okruglog oblika i sa
ponekada naglaenom bradavicom. Privlanog
izgleda. Glavni nedostaci ove sorte su veliki broj
plodova sa koticom koja puca, i neodgovaraju-
a krupnoa plodova. Meso je ute boje, srednje
vrsto i dobrog kvaliteta. Kotica se ne odvaja od
mesa. Pokazuje osetljivost prema bakterioznoj pe-
gavosti lista. Ovo je jedna od boljih sorti u odno-
su na ostale rane sorte. Dobro podnosi transport.
Jo uvek je prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Springtime jo je poznata pod imenom Fleu-
ry, Jasmin, Precoce Agenaise. Stvorena je u Kana-
di, a za sortu priznata 1953. godine (Armstrong
Rasadnici iz Ontarija, Kanada). Ova sorta pripada
roditeljskim kombinacijama od kojih su nastale
sorte Springcrest, Starlite i Camden (4). Neop-
hodan broj sati za jarovizaciju je 650. Sazreva ve-
oma rano, tridesetak dana pre Redhaven-a. Plod
je krupan i sa veoma naglaenom bradavicom, a
osnovna boja je zelenkasta. Daje srednje obilan
rod. Meso je belo, meko, dobre arome i zadovo-
ljavajueg kvaliteta. Kotica se ne odvaja od mesa.
Srednje otporna na bakterioznu pegavost lizta.
Sorta od istorijskog, ili samo lokalnog znaaja.
Stark EarliGlo jo poznata i kao Roxburgh,
Roxtu i ErliGlo. Ova sorta predstavlja mutaciju
koju je stvorio J.M. Roxburgh iz mesta Simco,
Ontario, Kanada). Uvedena je u proizvodnju
1957. god. Neophodan broj sati na niskim tem-
peraturama je 950. Daje visoke prinose. Sazreva
10 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnog obli-
ka, sa naglaenim avom i bradavicom. Prilino
atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, srednje
vrsto, mekano pri bradavici, poludurancija, do-
brog ukusa i kvaliteta. Otporna na bakterioznu
pegavost. Sorta od lokalnog znaaja.
Summergold nastala je u Beltsvilu, drava
Merilend, a za sortu je priznata 1970. godine
(USDA, Byron, Georgia). Stvarana je sa ciljem
da bude visokokvalitetna breskva za preradu, ali
odmah nakon priznavanja nala je svoje mesto
kao sorta za sveu potronju. Neophodan broj
sati na niskim temperaturama radi jarovizacije je
750. Srednje obilno raa. Sazreva 18 dana posle
Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, prilino
atraktivnog izgleda, iako mu je mana nedostatak
crvene boje. Meso je ute boje i srednje vrsto.
Ono to je zanimljivo je to da plodovi ne gube
brzo vrstinu. Veoma je dobrog kvaliteta. Kotica
se odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterio-
znu pegavost.
Summerglo predstavlja sejanac nastao ukr-
tanjem sorti Collins x Red Slovenia. Ova sor-
ta nastala je u Nju Derziju, a testirana je pod
oznakom NJ233. Za sortu je priznata 1978. god.
19
(Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju
Derziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je
750. Stabla daju srednje visoke prinose. Pupoljci
pokazuju blagu osetljivost na mrazeve. Sazreva 9
dana posle sorte Redhaven. Plod je krupan, okru-
glog oblika, a brazda je naglaena. Nije naroito
atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, mekano
do srednje mekano, dobrog ukusa. Uopte uzev,
ova sorta daje plodove dobrog kvaliteta. Kotica
se odvaja od mesa. Veoma je osetljiva na bakterio-
znu pegavost. Sorta od lokalnog znaaja. Ne pre-
poruuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.
Summerset nastala kao rezultat kompleksne
hibridizacije. Stvorena je u SAD, a za sortu pri-
znata 1965. god. (USDA, Fresno, Kalifornija).
Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Daje
visoke prinose. Ovo je sorta sa izuzetno kasnim
vremenom sazrevanja (35 dana posle sorte Elber-
ta, odnosno 63 dana posle Redhaven-a). Plod je
okruglog oblika i ima naglaenu brazdu. Nedo-
statak joj je crvena boja pokoice, to nepovoljno
utie na izgled. Mezakarp je ute boje, vrste tek-
sture i zadovoljavajueg je kvaliteta. Kotica se od-
vaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost.
Ne preporuuje se za komercijalnu proizvodnju.
Sorta od istorijskog, ali samo lokalnog znaaja.
Suncrest hibrid nastao ukrtanjem sorti
Alamar x Gold Prah. Priznata je 1959. godine
(USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan broj
sati na niskim temperaturama za jarovizaciju je
650. Stablo je srednje do veoma bujno. Sorta
koja daje visoke prinose, i do izvesne mere dobro
podnosi niske temperature. Sazreva 18 dana po-
sle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, atrak-
tivnog izgleda. Meso je ute boje, vrsto, sono,
veoma ukusno i sveukupno dobrog kvaliteta.
Kostica se odvaja od mesa. Osetljiva na bakte-
rioznu pegavost i trule plodova (Monilinia sp.)
Jo uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Sunhaven nastala ukrtanjem sorti Red-
haven x SH50 (= J.H. Hale x Halehaven). Za
sortu priznata 1955. god. (Poljoprivredna ek-
sprimentalna stanica u Miigenu). Neophodan
broj sati za jarovizaciju je 850. Daje visoke pri-
nose. Sazreva 12 dana posle Redhaven-a. Plod
je krupan, ovalnog oblika, sa naglaenim avom
i bradavicom, slabo prekriven nim maljama, i
prilino dobrog izleda. Meso je ute boje, do-
brog ukusa, ali previe mekano za komercijalnu
upotrebu i manipulaciju. Srednje otporna na
bakterioznu pegavost i trule plodova (Monili-
nia sp.) Zamenjuje se drugim sortama. Even-
tualno, sorta lokalnog tipa.
Sunhigh nastala ukrtanjem J.H. Hale x NJ-
40CS (= Carmen x Slappey). Introdukovana je
1938. god. (Poljoprivredna eksprimentalna sta-
nica u Nju Derziju). Neophodan broj sati za
jarovizaciju je 750. Daje srednje visoke prinose.
Sazreva 14 dana posle Redhaven-a. Plod je oval-
nog oblika sa ponekada naglaenom bradavicom.
Veoma atraktivnog izgleda. Meso je ute boje,
srednje vrsto, odline teksture i ukusom koji se
u nekim delovima SAD smatra standardom vi-
sokog kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Veo-
ma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Jo uvek
prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Sunshine predstavlja mutaciju sorte Red-
haven. Otkrio ju je Don Erera iz Hamonto-
na, Nju Derzi, a u proizvodnju je uvedena
1962. godine (Bountiful Ridge Nursery, Prin-
cess Anne, Maryland). Neophodan broj sati za
jarovizaciju je 950. Stablo je veoma rodno,
sa tendencijom da prerodi, to za posledicu
ima sitne plodove. Proreivanje plodova bi
bilo korisno. Sazreva 6 dana posle Redhaven-
a. Plod je okruglog oblika, sa veoma nagla-
enom bradavicom. Boja pokoice je tamna,
ime plod gubi na izgledu. Meso je ute boje,
srednje vrsto, ne naroito dobrog kvaliteta.
Kotica se odvaja od mesa. Otporna na bakte-
rioznu pegavost. Ne preporuuje se za gajenje.
Lokalnog je znaaja.
Triogem nastala ukrtanjem sorti J.H.
Hale x Marigold. Za sortu je priznata 1938.
god. (Poljoprivredna eksperimentalna stanica
u Nju Derziju). Neophodan broj sati za jaro-
vizaciju je 850. Stablo veoma obilno raa. Ova
sorta obrazuje veliki broj plodova, i neophod-
no je prorevanje. Sazreva sporo, oko 5 dana
posle sorte Redhaven. Plodovi su okruglog
oblika, sa naglaenim avom. Atraktivnog su
izgleda, bez obzira na nedostatak crvene boje.
Meso je ute boje, srednje vrsto, dobrog kva-
liteta. Kotica se odvaja od mesa. Otporna na
bakterioznu pegavost. Ne preporuuje se za
gajenje u komercijalnim zasadimaa. Sorta bez
naroitog znaaja.
Veteran nastala ukrtanjem sorti Vaughan
x Stark Early Elberty. Stvorena je u Kanadi.
Priznata 1928. godine (Horticultural Resear-
ch Institute Ontario, Vineland, Ontario, Ka-
nada). Neophodan broj sati za jarovizaciju je
1050. Stablo obilno raa. Sadri gen koji se
odnosi na sterilnost polena. Sazreva 23 dana
posle Redhaven-a. Po obliku, plod je okrugao
do jajast, sasvim privlanog izgleda, uprkos
nedostatku crvene boje. Meso je ute boje,
mekano i nije naroito dobrog kvaliteta za tr-
ita sveim proizvodima. Sorta ima zadovo-
ljavajui kvalitet za preradu. Kostica se odvaja
od mesa. Srednje osetljiva na bakterijsku pe-
gavost. Sorta od istorijskog znaaja. Ne prepo-
ruuje se za gajenje.
20
SORTE STVORENE U SRBIJI
Tokom poslednjih tridesetak godina, u Srbi-
ji je stvoreno i u proizvodnju uvedeno nekoli-
ko sorti breskve (3, 5)
aak nastala ukrtanjem sorti Vetaran x
Early East. Stvorena je u Institutu za voarstvo
u aku, Srbija. Za sortu je priznata 1973. go-
dine. Stablo je srednje bujno do bujno, i obilno
raa. Sazreva nekoliko dana pre Redhaven-a.
Plod je sitan to srednje krupan, ovalnog obli-
ka, sa izraenim avom, slabo prekriven nim
maljama. Atraktivnog izgleda. Osnovna boja je
narandasta, a dopunska crvena u vidu prame-
nova. Meso je srednje vrsto, sono, ne struk-
ture, ute boje, slatko-nakiselog ukusa. Dobrog
je kvaliteta. Kotica se delimino odvaja od
mesa. Otporna je na Moniliniju, ali je osetljiva
na kovrdavost lia. Od lokalnog je znaaja.
Dora - nastala je 1966. god. ukrtanjem sorti
Elberta x Springtime. Stvorena je u Institutu za
voarstvo u aku, Srbija. Za sortu je prizna-
ta 1986. godine. Stablo je bujno i obilno raa.
Pupoljci su otporni na mraz. Berba se mora
obavljati u nekoliko navrata. Poslednja berba je
5 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, ne-
znatno spljoten u pravcu ava, krupan i atrak-
tivnog izgleda sa 60% crvene boje preko ute
osnove. Meso je vrsto, slatko-nakiselo, ute
boje, dobrog ukusa. Meso se potpuno odvaja
od kotice. U godinama sa veom koliinom
padavina dolazi do pucanja kotice. Dobro
podnosi transport. Osetljiva je na kovrdavost
lista, a tokom vlanih/kinih godina trule plo-
dova moe da bude problem. Ima potencijal za
gajenje u komercijalnim zasadima.
Julija nastala je 1970. godine ukrtanjem
sorti Redhaven x Collins. Stvorena je u Insti-
tutu za voarstvo u aku, Srbija. Za sortu je
priznata 1986. godine. Stablo je srednje buj-
no. Obilno i redovno raa. Ima tendenciju da
prerodi, stoga je obavezno proreivanje da bi
se dobili krupni plodovi. Sazreva 20 dana pre
Redhaven-a. Plod je ovalnookruglastog obli-
ka, sa sitnom bradavicom i naglaenim avom.
Plod je sitan do srednje krupan, privlanog
izgleda, osnovna boja je uta, a dopunska cr-
vena koja prekriva 60% povrsine ploda. Meso
je vrsto, sono, ne strukture i prijatnog slat-
ko-nakiselog ukusa. Kotica se delimino od-
vaja od mesa, a u punoj zrelosti se odvaja od
mesa. Dobro podnosi transport samo ukoliko
plodovi nisu potpuno sazreli. Osetljiva je na
kovrdavost lista, a pokazuje tolerantnost pre-
ma Moniliniji. Moe se gajiti na okunicama
i u komercijalnim zasadima.
Radmilovanka - (mutacija J.H. Hale) sazre-
va priblino mesec dana posle Redhaven-a, ili u
drugoj polovini septembra (podruje Beograda).
Maja (stvorena samooplodnjom Glohaven-a)
sazreva oko sedam dana posle Redhaven-a.
Vesna (stvorena samooplodnjom Glohaven-a)
sazreva 2 dana posle sorte Maja.
NOVOSTVORENE SORTE BRESKVE ZA
SVEU POTRONJU
Svi su izgledi da su potroai vie naklonjeni
plodovima breskve visokog kvaliteta sa inten-
zivnijom bojom. Poslednjih godina zabeleena
je poveana ponuda ba takvih sorata uglavnom
zahvaljujui postojanju dva privatna programa
oplemenjivanja i selekcije iz Miigena. Jedan je
oplemenjivaki program Pola Fraidija, iz koga
je proistekla serija Flaming Fury, a drugi
Anete i Rendija Bjorg koji su razvili program
zvezdanih sorti breskve (Stellar peaches).
Ove sorte mogu zadovoljiti zahteve potroaa
21. veka. Sve su popularnije i postepeno zame-
njuju neke starije, poznate sorte. Nale su svoje
mesto u katalozima mnogih rasadnika, kako u
zapadnim tako i u istonim dravama SAD.
ZVEZDANE SORTEBRESKVE STELLAR
PEACHES
Olstar (Allstar) sazreva pre sorte Crestha-
ven, odnosno 18 dana pre Redhaven-a. Od 90
100% povrine ploda je brilijantne crvene
boje, ima svetlo uto meso koje ne tamni usled
oksidacije. Plod je veoma krupan, vrst, veo-
ma dobrog ukusa. Dobro podnosi transport i
skladitenje. Stablo i plod pokazuju otpornost
prema bakterioznoj pegavosti.
Outumstar (Autumnstar) sorta kasnog vre-
mena zrenja, nekih 45 dana posle Redhaven-a.
Plod je vrlo krupan, okruglog oblika, 80% plo-
21
da je prekriveno crvenom bojom. Plodovi su
znatno vie obojeni u odnosu na sortu Fayette.
Stablo je otporno na mrazeve i raa obilno i
redovno. Otporna je na bakterioznu pegavost.
Transportabilna je i doro se uva u skladitu.
Blejzingstar (Blazingstar) - je sorta sa
okruglim, veoma vrstim plodovima koja sa-
zreva oko 5 dana posle sorte Redhaven. Deve-
deset procenata povrine ploda je plamenocr-
vene boje, sa izuzetno ukusnim i kvalitetnim
mesom ute boje koje ne ispoljava tendenciju
tamnjenja. Plod je dobre krupnoe, ima veo-
ma sitnu koticu koja se odvaja od mesa. Po-
koica oko peteljke nije podlona oteenjima
prilikom berbe, peteljkin oiljak je suv, veoma
je transportabilna. Stablo je bujno, uspravno,
iroke krune. Sorta je otporna na niske tem-
perature sa istorijom redovne i obilne rodno-
sti. Otporna je na bakterioznu pegavost.
Blaingstar (Blushingstar) sazreva 12 dana
nakon sorte Redhaven. Plod je srednje krupan
do krupan, prekriven crvenim rumenilom preko
80 90% povrine ploda ija je osnovna boja
bela. Pokoica ploda je osetljiva. Veoma obil-
no raa. Meso je bele boje sa malo crvenila oko
kostice. Ukus je veoma dobar, umereno-sladak
sa malo povienim sadrajem kiselina. Pokazuje
srednju otpornost na bakterioznu pegavost.
Bajtstar (Brightstar) sazreva 10 dana pre
sorte Redhaven Veoma je produktivna sorta.
Od 60 80% povrine ploda je crvene boje.
Kotica se delimino odvaja od mesa. Povre-
meno se desi da veoma mali broj kotica puca.
Meso je ute boje, vrlo slatko, blagog ukusa i
sa tipinom aromom breskve. Plod je okru-
glog oblika, i nema bradavicu. Ovo je izuzet-
no kvalitetna rana sorta breskve.
Koralstar (Coralstar) sazreva 12 dana posle
Redhaven. Plod je krupan sa 60 70% povrsine
prekrivene crvenom bojom. Peteljkino udubljenje
je duboko, av je neznatno naglaen, a nekih godi-
na na pokoici se mogu pojaviti ne malje. Meso je
vrsto, dobre teksture, prijatnog ukusa, ute boje.
Uopte uzev, veoma kvalitetna sorta. Tokom kinih
godina, primetna je tendencija pucanja kotice. Po-
kazuje otpornost prema bakterioznoj pegavost.
Erlistar (Earlystar) sazreva 15 dana pre
sorte Redhaven. Plod je krupan, lepog izgle-
da, sa 80% povrine ploda obojene crvenom
bojom. Kotica se delimino odvaja od mesa
koje je prijatne ute boje i odlinog ukusa.
Redstar izuzetno lepa sorta sa tamno-crvenom
bojom preko 80% povrine ploda ija je povrina
u osnovi proarana pramenovima. Plod je krupan
do veoma krupan, vrst, i odlinog je ukusa. Do-
22
bro podnosi transport. Odvajanje kotice od mesa
je skoro potpuno. Ima veoma mali broj plodova
sa koticom koja puca. Sazreva istovremeno sa
sortom Redhaven a ponekad oko 3 dana kasnije.
Stablo ima lepo razvedenu krunu, dobro podnosi
niske temperature. Relativno je otporna na bakte-
rioze pegavost i rak (Fusicoccum sp.).
Rajzingstar (Risingstar) ovo je veoma
atraktivna, visoko kvalitetna rana sorta. Stablo
je srednje bujnosti, obilne rodnosti sa otpor-
noscu na niske temperature. Ima tendenciju da
prerodi, stoga je neophodno vriti proreiva-
nje da bi se dobilo na krupnoi preostalih plo-
dova. Sazreva 8 dana pre sorte Redhaven. Ima
plodove vrlo ujednaenog oblika, obojenosti i
sazrevanja, moe da se obere u dva do tri navra-
ta. Plod je krupan, svetlo narandasto-crven sa
nesto tamnijim crvenim pramenovima. Meso
je vrsto ali se topi u ustima, blagog, slatko-
nakiselog, vrlo prijatnog ukusa. Otporna je na
bakterioznu pegavost i rak (Fusicoccum sp.).
Glouvingstar (Glowingstar) sazreva 24 dana
posle sorte Redhaven. Plodovi su krupni i ravno-
merno sazrevaju. Osnovna boja pokoice je uta,
a 70% povrine je prekrivno crvenom bojom.
Meso se u potpunosti odvaja od kotice. Vrlo je
transportabilna i dobro se uva u hladnjai.
Starfajer (Starre) sazreva 5 dana posle
Redhaven-a. Plodovi su krupni, vrsti, naran-
dasto-crvene boje. Meso je ute boje sa neznat-
nim crvenilom u predelu kotice. Mezokarp je
vrst, izvrsnog je ukusa, i vrlo dobro podnosi
transport. Raa redovno i obilno. Stablo je buj-
no, lepo razvedene krune i vrlo otporno na niske
temperature, kao i na bakterioznu pegavost i rak
breskve (Fusicoccum sp.).
BRESKVE IZ SERIJE FLAMING FURY
Flaming Fury je zajedniki naziv za itavu
seriju sorti breskve koje sazrevaju tokom itave
sezone. Svaka selekcija ponaosob ima svoj oznaku
koja uvek poinje preksom PF. Prednost ovakvog
naina oznaavanja je u prepoznavanju imena od
strane kupaca i jednostavnijem marketingu. Na
izgled, prodavci i potroai uvek imaju pred so-
bom jednu istu sortu koja je uvek crvena i veoma
visokog kvaliteta. Tako se obezbeuje kontinui-
tet i uniformnost u pogledu nabavke, kao i prepo-
znatljivost imena kod krajnjih potroaa.
PF 1- je rana sorta. Sazreva 25 dana pre
sorte Redhaven. Obilno i redovno raa. Plod je
srednje krupan do krupan, uglavnom zbog ten-
dencije zametanja veoma velikog broja plodova.
Adekvatnim proreivanjem regulie se i krupno-
a plodova. Plodovi su veoma atraktivnog izgleda,
osnovna boja je uta prekrivena rumenilom preko
preko velokog dela povrine. Ima veioma mali
broj plodova sa koticama koje pucaju. Otporna
je na bakterioznu pegavost.
PF 9A-007 je rana sorta koja sazreva 10 dana
pre Redhaven Plod je krupan, intenzivno obojen,
atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, sono,
slatko, dobre arome, tipinog ukusa. Kotica se
dobro odvaja od mesa.
PF-7A je rana sorta koja sazreva 8 dana pre
Redhaven Plod je krupan, atraktivnog izgleda.
Osnovna boja je narandasto-uta, a 80% povr-
ine ploda prekriveno je crvenom bojom. Meso je
slatko, blagog ukusa. Ovo je vrlo kvalitetna sorta.
Otporna je na bakterioznu pegavost.
PF Lucky 13 sazreva 5 dana posle Redhaven.
Obilno i redovno raa. Obrazuje veoma veliki
broj plodova, tako da je kod nje neophodno vriti
proreivanje kako bi plodovi bili krupniji. Gene-
ralno, plodovi su krupni, vrlo intenzivno obojeni
i vrlo atraktivnog izgleda. Meso je vrsto, slatko i
sono, i odlinog ukusa. Izuzetno dobro podnosi
transport. Plodovi ne opadaju sa grane. Otporna
je na bakterioznu pegavost.
PF 24-007 Ovo je jedna od najboljih sorti
iz itave serije. Kasno sazreva, oko 25 dana posle
Redhaven. Plodovi su izuzetno krupni (vie od 10
23
H
e
a
d
i
n
g
P
lace your m
essage here. F
or m
axim
um
im
pact, use tw
o or three sentences.
V
r
e
m
e

s
a
z
r
e
v
e
n
j
a

s
o
r
t
i

b
r
e
s
k
v
e

u

o
d
n
o
s
u

n
a

s
o
r
t
u

R
e
d
h
a
v
e
n

S
u
m
m
e
r
s
e
t















(
+
6
3
)

A
u
t
u
m
s
t
a
r
















(
+
4
5
)

F
a
y
e
t
t
e





















(
+
3
2
)
B
l
a
k
e
























(
+
3
1
)

J
.
H
.

H
a
l
e


















(
+
3
1
)

R
a
d
m
i
l
o
v
c
a
n
k
a








(
+
3
0
)

C
r
e
s
t
h
a
v
e
n















(
+
3
0
)

E
l
b
e
r
t
a





















(
+
2
8
)
P
F

2
4
-
0
0
7
















(
+
2
5
)

P
F

2
5
C





















(
+
2
4
)

G
l
o
w
i
n
g
s
t
a
r













(
+
2
4
)

V
e
t
e
r
a
n




















(
+
2
3
)

S
u
m
m
e
r
g
o
l
d












(
+
1
8
)

S
u
n
c
r
e
s
t



















(
+
1
8
)

R
e
d
s
k
i
n




















(
+
1
6
)

S
u
n
h
i
g
h




















(
+
1
4
)

G
l
o
h
a
v
e
n

















(
+
1
4
)

S
o
u
t
h
a
v
e
n
















(
+
1
2
)


S
o
u
t
h
l
a
n
d

















(
+
1
0
)

V
e
s
n
a

























(
+
9
)

S
u
m
m
e
r
g
l
o
















(
+
9
)
M
a
j
a



























(
+
7
)

F
i
r
e
h
a
v
e
n



















(
+
7
)

S
u
n
s
h
i
n
e




















(
+
6
)

R
e
d
t
o
p























(
+
6
)

T
r
i
o
g
e
m





















(
+
5
)

D
o
r
a



























(
+
5
)

B
l
a
z
i
n
g
s
t
a
r

















(
+
5
)

K
a
l
h
a
v
e
n




















(
+
5
)

S
t
a
r
f
i
r
e























(
+
5
)


R
e
g
i
n
a
























(
+
4
)

R
e
d
s
t
a
r























(
+
3
)

S
o
r
t
e

k
o
j
e

s
a
z
r
e
v
a
j
u

p
o
s
l
e

s
o
r
t
e

R
e
d
h
a
v
e
n


(
+

b
r
o
j

d
a
n
a
)

S
o
r
t
e

k
o
j
e

s
a
z
r
e
v
a
j
u

p
r
e

s
o
r
t
e

R
e
d
h
a
v
e
n
(
-

b
r
o
j

d
a
n
a
)

J
e
r
s
e
y
l
a
n
d



























(
-
2
)

D
i
x
i
g
e
m






























(
-
3
)

C
a
c
a
k


































(
-
3
)
P
F

L
u
c
k
y

1
3























(
-
5
)


P
F

7
A

































(
-
8
)

R
i
s
i
n
g
s
t
a
r



























(
-
8
)

B
r
i
g
h
t
s
t
a
r


























(
-
1
0
)

P
F

9
-
0
0
7




























(
-
1
0
)



E
a
r
l
y

R
e
d
h
a
v
e
n














(
-
1
0
)

S
t
a
r
k

E
a
r
l
y
G
l
o



















(
-
1
0
)
D
i
x
i
r
e
d































(
-
1
3
)


R
e
d
c
a
p

























(
-
1
4
)

A
d
r
i
a




























(
-
1
4
)


E
a
r
l
y

C
o
r
o
n
e
t














(
-
1
5
)
E
a
r
l
y

S
t
a
r


























(
-
1
5
)


A
l
l
s
t
a
r































(
-
1
8
)



C
a
r
d
i
n
a
l





























(
-
1
9
)



C
o
l
l
i
n
s































(
-
2
0
)



J
u
l
i
j
a
































(
-
2
0
)


S
p
r
i
n
g
c
r
e
s
t























(
-
2
3
)



P
F

1

































(
-
2
5
)

S
p
r
i
n
g
o
l
d


























(
-
2
7
)


R
o
y
a
l
g
o
l
d

























(
-
3
0
)

A
r
m
g
o
l
d



























(
-
3
0
)

S
p
r
i
n
g
t
i
m
e
























(
-
3
0
)

R
e
d
h
a
v
e
n
I
s
t
o
v
r
e
m
e
n
o

s
a

s
o
r
t
o
m

F
l
a
v
o
r
c
r
e
s
t











(
0
)

J
e
r
s
e
y
q
u
e
e
n










(
0
)

24
cm u preniku) i atraktivnog izgleda, sa utom
osnovnom bojom pokoice i sa 80% povrine pre-
krivene crvenom bojom. Meso je vrsto, slatko i
sono, ute boje. Kotica se odvaja od mesa. Sor-
ta odlinog kvaliteta. Dobro podnosi transport.
Dosadasnje iskustvo ukazuje na otpornost prema
bakterioznom raku (Pseudomonas sp.)
PF25C Ovo je sorta sa kasnim vremenom sa-
zrevanja (24 dana nakon Redhaven-a). Pupoljci
su otporni na niske temperature, a raa i onda
kada kod drugih sorti rod izostane usled mrazeva.
Obilno i redovno raa. Plodovi su krupni, inten-
zivno obojeni. Meso je slatko, sono i veoma do-
brog ukusa. Pokazuje otpornost na bakterioznu
pegavost.
SORTE BRESKVE NAMENJENE
ZA PRERADU
Andross nastala kao rezultat sloene hibridiza-
cije izvrene na Univerzitetu u Kaliforniji (Davis).
Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Za-
metne veliki broj plodova i dobro raa. Sazreva 38
dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, ute boje
sa neznatnom koliinom dopunske boje. Meso je
ute boje, veoma vrsto i dobrog kvaliteta, ne topi
se. Kotica se ne odvaja.. Osetljiva je na bakterioznu
pegavost. Od interesa za industrijsku preradu.
Serija Babygold (5,6,7,8 i 9) je nastala kao re-
zultat veoma sloenog oplemenjivakog programa
izvrenog u Nju Derziju. Kao sorte su priznate
1961. godine (Poljoprivredna eksperimentalna
stanica u Nju Brunsviku, Nju Derzi).
Babygold 5 Neophodan broj sati za jaro-
vizaciju je 850 . Stablo je veoma otporno na
niske temperature i obilno raa. esto prerodi.
Da bi plodovi bili krupniji neophodno je vriti
proreivanje. Sazreva 8 dana posle Redhaven-
a. Plod je okrugao, sitan do srednje krupan,
zadovoljavajueg izgleda. Pokoica je ute boje
koja je proarana crvenom bojom. Meso je ute
boje, veoma vrsto, dobre teksture. Kotica se
neodvaja. Osetljiva je na bakterioznu pegavost.
Ima komercijalni znacaj za preradjicacku indu-
striju. Dobra je za kompote.
Babygold 6 Za jarovizaciju je neophodno
850 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitet
rodnosti. Sazreva 14 dana posle Redhaven-
a. Plod je okruglog oblika, sitan do srednje
krupan, privlanog izgleda. Pokoica je ute
boje i proarana sa crvenom bojom. Meso
je ute boje, vrsto. Kotica se ne odvaja od
mesa. Srednje otporna na bakterioznu pega-
vost. Nije mnogo rasprostranjena, vie je od
lokalnog znaaja.
Babygold 7 - Neophodno vreme za jaro-
vizaciju je 750 sati. Stablo ima veoma dobar
kapacitet rodnosti. Sazreva 22 dana posle
Redhaven-a. Plod je okrugao, sitan do srednje
krupan, ne naroito atraktivnog izgleda. Po-
koica je ute boje i proarana crvenim rume-
nilom. Meso je ute boje, vrsto, veoma do-
brog kvaliteta. Kotica se ne odvaja od mesa.
Osetljiva na bakterioznu pegavost. Jo uvek se
gaji u komercijalne svrhe.
Babygold 8 - Neophodno vreme za jaro-
vizaciju je 950 sati. Stablo ima veoma dobar
kapacitet rodnosti ak i pri nepovoljnim vre-
menskim uslovima. Sazreva u isto vreme kada
i Redhaven Plodovi su okruglog oblika, sitni,
zadovoljavajueg izgleda. Meso je vrsto, do-
bre teksture. Sorta dobra za preradu. Kostica
se ne odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterio-
znu pegavost. Ima lokalni znaaj.
Babygold 9 ovo je standardna sorta koja se
u SAD koristi za preradu. Neophodno vreme
za jarovizaciju je 950 sati. Pupoljci su izuzetno
otporni na niske temperature, ima tendenciju
da prerodi i neophodno je vriti proreivanje.
Obilno raa. Sazreva 35 dana posle Redhaven-
a. Plod je srednje krupan do krupan, okru-
glog oblika i ne naroito atraktivnog izgleda.
Osnovna boja pokoice je uto-zelenkasta,
sporadino prekrivena rumenilom. Meso je
vrlo vrsto, dobre teksture, ute boje. Kostica
se ne odvaja od mesa. Izuzetno je pogodna za
preradu. Najvei problem kod ove sorte je izu-
zetna osetljivost na bakterioznu pegavost lista.
Ima veliki komercijalni znaaj.
Loadel verovatno je sejanac samooplod-
ne sorte Lovell ili izdanka stabla sorte Elberta.
Introdukovana je 1950. godine u Kaliforniji.
Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati.
Obilno raa. Sazreva 18 dana posle sorte Red-
haven. Plod je okruglog oblika, ne naroito
privlanog izgleda, a pokoica je uglavnom
25
ute boje. Meso je ute boje, vrsto, ne topi
se, pogodno za preradu. Sorta samo lokalnog
znaaja. Odlina za plasman na trite u kon-
zervisanom stanju.
Vivian nastala kao rezultat sloene hibri-
dizacije. Za sortu je priznata 1950.g. (USDA,
Palo Alto, Kalifornija). Neophodno vreme za
jarovizaciju je 800 sati. Ovo je sorta koja ve-
oma obilno raa. Sazreva 25 dana nakon sorte
Redhaven. Plod je okruglog oblika, ne naroi-
to privlanog izgleda, a pokoica je uglavnom
ute boje. Meso je ute boje, vrsto, ne topi
se, pogodno za preradu/konzervisanje. Sor-
ta samo lokalnog znaaja. Nema podataka o
osetljivosti na bakterioznu pegavost.
NOVORAZVIJENE SORTE ZA PRERADU
Sledee sorte breskve su trenutno najtrae-
nije u Istonim SAD. Verujem da e one i u
Srbiji dobro uspevati, s obzirom na sline kli-
matske uslove i nadmorsku visinu. Ove sorte
zavreuju da budu uvezene i introdukovane u
komercijalnu proizvodnju.
Catherina je proizvod veoma sloene hi-
bridizacije. Nastala je u Nju Derziju, gde je
testirana pod oznakom NJC83. Ime joj je do-
deljeno u INRA u Francuskoj, u ast Katarine
Beili, naunice iz Nju Derzija koja se bavila
oplemenjivakim radom. Sorta je priznata je
pod imenom Federica, za italijansko trite.
Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati.
Obilno i redovno raa. Sazreva 3 dana posle
sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, atrak-
tivnog izleda, uglavnom zlatnoute boje poko-
ice, a oko 30% povrine ploda proarano je
crvenom dbojom. Kotica je relativno sitna.
Meso je bledoute boje (poredi se sa sortom
Babygold 9), veoma vrsto, dobre teksture,
non-melting, a u predelu kotice nije obojena.
Ova sorta je veoma pogodna za preradu i to za
IQF ili pojedinano brzo smrznute krikice kao
i za polutke u sirupu (kao kompot). Relativno
je osetljiva na bakterioznu pegavost.
Venture nastala je ukrtanjem sorti Sun-
cling x NJC81. Ime je dobila pre nekoliko
godina (2000?). Stvorena je u Horticultural
Research Institute of Ontario Vineland, Ca-
nada. Nema podataka u vezi sa jarovizacijom
ali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati.
Vreme sazrevanja je srednje kasno, istovremeno
sa sortom Babygold 5, odnosno 8 dana posle
sorte Redhaven. Stablo je srednje bujno, veoma
produktivno. Plod je krupan, okruglog oblika,
veoma atraktivnog izgleda sa lepom dopun-
skom crvenom na narandastoute bojej poko-
ici. Meso je ute boje, slabo obojeno u predelu
oko kotice, non-melting, veoma vrsto i vrlo
dobrog ukusa. Kotica se ne odvaja od mesa.
Izuzetno je pogodna za preradu. Otporna na
bakteriozne pege.
Virgil nastala u Vinlandu (Ontario, Kana-
da) ukrtanjem sorti Veecling x NJC95. Ime je
dobila 1997. godine. Nema podataka u vezi sa
jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno
850 sati. Stablo je srednje bujno. Stablo i pupoljci
dobro podnose nisle temperature. Plod je okru-
glog oblika, krupan i veoma atraktivan sa lepim
rumenilom koje pokriva 60% narandasto-ute
pozadinske boje. Meso je svetlo ute boje. Veoma
je vrsto, sono, non-melting, slatko-nakiselog
ukusa. Breskva odlinog ukusa. Kotica je sitna,
okruglog oblika i ne odvaja se od mesa. Veoma
je tolerantna na bakterioznu pegavost lista i trule
plodova (Monilinia sp.).
26

Nove perspektivne sorte breskve za preradu
Catherina (+3)
3URL]YHGHQD ]D LWDOLMDQVNR WULWH SRG LPHQRP )HGH
ULFD

x Plod je okruglog oblika, privlacnog izgleda, ug-
lavnom zlatnozute boje, sa nenaglasenom
crvenom dopunskom bojom na 30 povrsine
ploda.
x Sitna kostica.
x Mezokarp je vrlo cvrst, bledozute boje, dobre
teksture, ne topi se, nema crvene obojenosti oko
kostice. Srednje otporna na bakterijsku pegavost.
&
D
W
K
H
U
L
Q
D

9LUJLO
Virgil (+5)

x Plod je okruglog oblika, krupan, vrlo atraktivnog
izgleda, sa lepom crvenom dopunskom bojom koja
prekriva 60 ukupne povrsine osnovne pokozice
narandzasto-zute osnovne boje.
x Meso: svetlozute boje, vrlo cvrsto, socno, ne topi se,
slatko do blago oporog ukusa, izuzetnog ukusa.
x Kostica: sitna, okrugla, durancija.
x Rada redovno i obilno.
x Visoko tolerantna prema bakterijskoj pegavosti i
trulezi plodova.
9HQWXUH
Venture (+8)

x Vrlo obilno rada.
x Plod: okrugao, krupan, vrlo atraktivnog izgleda,
sa lepom crvenom dopunskom bojom na osnov-
noj narandzastozutoj boji pokozice.
x Meso: zute boje, sa slabo crvenom obojenoscu u
predelu oko kostice, ne topi se, vrlo cvrsto, i
veoma dobrog ukusa.
x Durancija.
x Otporna na bakterijsku pegavost.
U zagradama +/- se odnose na vreme berbe (broj dana) u odnosu na sortu Reghaven
27


V
r
e
m
e

s
a
z
r
e
v
e
n
j
a

s
o
r
t
i

b
r
e
s
k
v
e

z
a

p
r
e
r
a
d
u

u

o
d
n
o
s
u

n
a

s
o
r
t
u

R
e
d
h
a
v
e
n


B
a
b
y
g
o
l
d

5























(
+
8
)


A
n
d
r
o
s
s


























(
+
3
8
)

B
a
b
y
g
o
l
d

2






















(
+
3
5
)


V
i
v
i
a
n

























(
+
2
5
)


B
a
b
y
g
o
l
d

7





















(
+
2
2
)

L
o
a
d
e
l






























(
+
1
8
)


B
a
b
y
g
o
l
d

6

















(
+
1
4
)

B
a
b
y
g
i
l
d

9


















(
+
3
5
)

V
e
n
t
u
r
e

























(
+
8
)

V
i
r
g
i
l

































(
+
5
)


C
a
t
h
e
r
i
n
a






















(
+
3
)
S
o
r
t
e

k
o
j
e

s
a
z
r
e
v
a
j
u

p
o
s
l
e

s
o
r
t
e

R
e
d
h
a
v
e
n


(
+

b
r
o
j

d
a
n
a
)

S
o
r
t
e

k
o
j
e

s
a
z
r
e
v
a
j
u

p
r
e

s
o
r
t
e

R
e
d
h
a
v
e
n
(
-

b
r
o
j

d
a
n
a
)

R
e
d
h
a
v
e
n
I
s
t
o
v
r
e
m
e
n
o

s
a

R
e
d
h
a
v
e
n


(
0
)

B
a
b
y
g
o
l
d

8

(
0
)
28
NEKTARINE
Crimson Gold - proizala iz privatnog progra-
ma za oplemenjivanje (Zaiger) u Modestu, Kali-
fornija. Za sortu je priznata 1967. godine, a prvi
put introdukovana preko Stark Brothers Nurseri-
es, Luizijana, Missouri. Poznata je i pod imenima
Stark Crimson Gold i Zaiger. Neophodno vreme
za jarovizaciju je 750 sati. Izgleda da dobro pod-
nosi niske temperature. Izuzetno obilno raa, tako
da je neophodno vriti proreivanje da bi se dobili
krupniji plodovi. Rano sazreva, nekih 45 dama pre
sorte Redhaven. Plod je sitan, ovalnog oblika, vrlo
atraktivne crvene boje. Meso je veoma vrsto, slat-
ko, sono, dobrog ukusa, ute boje. Osetljiva je na
bakp. Jo uvek se gaji u komercijalne svrhe.
Early Sun Grand sejanac slobodno opraene
sorte Sun Grand. Selekcionar je Fred Anderson iz
Modesta u Kaliforniji. Za sortu je priznata 1955.
god. Neophodno vreme izlaganja niskim tempe-
raturama radi jarovizacije je 650 sati. Stalno veo-
ma obilno raa. Sazreva 25 dana pre redh. Plod
je dobre krupnoe i boje, okruglog oblika. Meso
je vrsto, sono, slatko, dobrog ukusa. Izuzetno je
osetljivo na bakp. Komercijalno odriva sorta.
Fantasia nastala ukrtanjem sorti Gold King x
P101-24 (=Gold King nastala slobodnim opraiva-
njem). Za sortu je priznata 1969. god. (USDA, Fre-
sno, Kalifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju
je 750 sati. Stablo je bujno. Rodnost je neustaljena.
Nekih godina slabo raa i daje plodove loeg izgle-
da. Samooplodna je sorta. Sazreva istovremeno sa
Redhaven-om. Plod je zadovoljavajue krupnoe,
okrugao/ovalan. Kotica se odvaja od mesa. Poko-
ica je svetlo-ute boje sa crvenilom koje pokriva
vie of polovine ploda. Osetljiva je na bakterioznu
pegavost lista. Ima komercijalni znaaj.
Flavortop Sejanac slobodno oploene sorte Fa-
irtime. Priznata je 1969. god. (USDA, Fresno, Ka-
lifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 750
sati. Stablo srednje obilno raa. Sorta je samooplod-
na. Sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Plod je kru-
pan, ovalan, dobrog izgleda. Osnovna boja pokoice
je uta, a prekrivena je dopunskom crvenom. Meso
je ute boje, vrsto, slatko, sono i dobrog je ukusa.
Kotica se ne odvaja od mesa. Osetljiva je na bakte-
rioznu pegavost. Komercijalno vrlo zastupljena. U
Kaliforniji je jo uvek vodea sorta.
Independence Sejanac slobodno opraene
sorte Red King. Priznata je 1965. godine (USDA,
Fresno, Kalifornija). Stablo je bujno, daje sred-
nje obilan rod. Sazreva 25 dana pre sorte Redha-
ven. Plod je okruglog oblika, atraktivnog izgleda.
Osnovna boja pokoice je krem, a prelivena je ta-
mno-crvenom bojom. Meso je vrlo vrsto, veoma
dobre teksture i ukusa. Kotica se odvaja od mesa.
Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Komercijal-
no cenjena sorta.
Nectared 4 sejanac nastao kao rezultat sloe-
ne hibridizacije. Za sortu je priznata 1962. godine
(New Jersey Agricultural Experimental Station,
New Brunswick). Neophodno vreme izlaganja ni-
skim temperaturama radi jarovizacije je 850 sati.
Sazreva 23 dana pre sorte Redhaven. Stablo sred-
nje obilno raa. Plod je okruglog oblika, i gotovo
je u potpunosti prekriven neprivlanom crvenom
bojom preko zelene pozadinske boje. Meso je ute
boje, srednje vrsto do mekano, dobrog je kvalite-
ta. Kotica se delimino odvaja od mesa. Otporna
je na bakterioznu pegavost. Nema znaaj kao to je
imala. Sorta lokalnog tipa.
Red Jim mutacija sorte Regal Grand. Selekci-
onisana u Ridliju, Kalifornija. Neophodno vreme
za jarovizaciju je 750 sati. Stablo dobro raa. Sazre-
va 10 dana posle sorte Redhaven. Plod je okruglog
oblika, gotovo zagasito crvene boje. Meso je vrlo
vrsto, ute boje, dobrog kvaliteta. Kotica se ne
odvaja od mesa.
Stark Redgold sejanac slobodno oploene sor-
te Sun Grand. Introdukovana je 1962. god. preko
Stark Brothers Nurseries, Luizijana, Misuri. Neop-
hodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Stablo je
slabije bujnosti u odnosu na ostale sorte breskve
i/ili nektarine. Dobro raa i pouzdana je u pogledu
redovnog plodonoenja. Sazreva 5 dana pre sorte
Redhaven. Plod je okruglog/ovalnog oblika, in-
tenzivno obojen, atraktivnog izgleda. Meso je ute
boje, dobrog kvaliteta. Meso se odvaja od kotice.
Osetljiva je na bakterioznu peavost lista. Jo uvek
se gaji u komercijalne svrhe.
Stark SunGlo jo je poznata i pod imenima
Andup i SunGlo. Sejanac je slobodno oploene
sorte Sun Grand. Priznata je 1962. godine i in-
trodukovana je 1962. god. preko Stark Brothers
Nurseries, Luizijana, Misuri. Neophodno vreme za
jarovizaciju je 850 sati. Nije pouzdana u pogledu
redovnosti raanja. U sutini, srednje obilno raa,
mada nekih godina donosi prilino dobar rod. Sa-
zreva 12 dana pre Redhaven-a. Plod je dobre kru-
pnoe i atraktivne boje. Meso je ute boje, ukusno.
Meso se odvaja od kotice. Osetljiva je na bakteri-
oznu pegavost lista. Jo uvek se gaji u komercijalne
svrhe.
Sun Grand Poznata i kao Simaloo Masterpe-
ace, Sunbrite, Sungrand. Stvorena je u Kaliforniji.
Neophodno vreme za jarovizaciju je 650 sati. Obil-
no raa, a plodovi su krupni i kvalitetni. Sazreva
30 dana pre Redhaven-a. Plod je okruglog oblika i
vrlo atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, veoma
dobrog ukusa. Kotica se odvaja od mesa. Komer-
cijalno gajena sorta.
29


V
r
e
m
e

s
a
z
r
e
v
e
n
j
a

s
o
r
t
i

n
e
k
t
a
r
i
n
e

u

o
d
n
o
s
u

n
a

s
o
r
t
u

R
e
d
h
a
v
e
n

R
e
d
J
i
m





















































(
+
1
0
)
S
o
r
t
e

k
o
j
e

s
a
z
r
e
v
a
j
u

p
o
s
l
e

s
o
r
t
e

R
e
d
h
a
v
e
n


(
+

b
r
o
j

d
a
n
a
)

S
o
r
t
e

k
o
j
e

s
a
z
r
e
v
a
j
u

p
r
e

s
o
r
t
e

R
e
d
h
a
v
e
n


(
-

b
r
o
j

d
a
n
a
)

S
t
a
r
k

R
e
d

G
o
l
d










































(
-
5
)

S
t
a
r
k

S
u
n
G
l
o













































(
-
1
2
)


F
l
a
v
o
r
t
o
p




















































(
-
1
5
)



N
e
c
t
a
r
e
d





















































(
-
2
3
)


I
n
d
e
p
e
n
d
e
n
c
e













































(
-
2
5
)


E
a
r
l
y

S
u
n

G
r
a
n
d








































(
-
2
5
)

S
u
n
g
r
a
n
d




















































(
-
3
0
)
C
r
i
m
s
o
n

G
o
l
d












































(
-
4
5
)

R
e
d
h
a
v
e
n
I
s
t
o
v
r
e
m
e
n
o

s
a

R
e
d
h
a
v
e
n


(
0
)

F
a
n
t
a
s
i
a


















(
0
)

30
BOLESTI
Postoji nekolicina oboljenja sa kojima se esto
sreemo u zasadima breskve. Neka od njih uzroku-
ju dugorone probleme, dok su neka samo spora-
dina po karakteru, izazvana ekolokim uslovima,
uglavnom vremenskim prilikama u datoj godini.
Da bi se zaraza pojavila i bolest razvila tri elementa
moraju da se dogode u isto vreme: biljka domain
koja je podlona odreenom oboljenju, prisustvo
patogena i odgovarajui vremenski uslovi (kia/vla-
ga, duina vlanog perioda, koliinom padavina,
temperatura, vetar, itd.)
Patogeni koji izazivaju oboljenja kod breskve su
gljivice, bakterije, virusi i organizmi nalik na viruse,
poznati kao toplazme i mikroplazme. Uspenost
suzbijanja bolesti u velikoj meri e zavisiti od pre-
poznavanja bolesti koju treba suzbiti, poznavanje
simptoma, biologije i zahteva neophodnih za njen
rzvoj. Manipulacija ovih mikro-ekolokih uslova
kroz obradu, sanitaciju, suzbijanje korova i sprovo-
djenjem drugih agrotehnikih mera, olakae rea-
vanje problema. (6,7)
TRULE PLODOVA
Sa ekonomske take gledita, trule plodova je
jedno od najrazornijih oboljenja. Pod povoljnim
uslovima, ovo oboljenje moe dostii epidemi-
oloke razmere za veoma kratko vreme, i dovesti
do potpunog gubitka prinosa. Prouzrokova ovog
oboljenja je gljivica Monilinia fruticola. Napada
cvetove, pupoljke, letoraste i plod.
SIMPTOMI
Zaraeni cvetovi poprimaju mrku boju i opstaju
na pupoljku. Nekada se dogaa da se gljivica pre-
seli u unutranjost pupoljka, a odatle na granice
koje u potpunosti unitava.
Kada plod pone da sazreva i poprima boju on
postaje osetljiv i podloan truljenju. Poetni simp-
tomi se ispoljavaju kao sitne, krune mrke pege na
pokoici ploda, a pod povoljnim uslovima se ire
velikom brzinom, da bi na kraju dovele do potpu-
nog propadanja ploda.
BIOLOGIJA BOLESTI
Gljivica provede zimski period u mumiciranim
plodovima zaostalim na granama ili na zemlji kao i
u rak ranama na granicama.
Zaraenost cvetova: Konidije iz mumiciranih
plodovia koji sporuliu se rasturaju su uz pomo
kie; zrele askospore se izbacuju i vetrom prenose
na cvetove.
Optimalna temperature za razvoj infekcije je od
20 do 25
0
C. Pod ovim uslovim, prisustvo vlanosti
od samo 5 sati e dovesti do infekcije.
Zaraenost plodova: Bilo kakvo oteenje (ote-
enja izazvana insektima, mehanika oteenja,
itd.) mogu dovesti, i dovode, do truljenja plodova.
Poviena vlaga u vazduhu i topli vremenski uslovi
pogodovae razvoju oboljenja.
ZATITA
Postoji nekolicina dobrih fungicida koji mogu
da nadju svoje mesto u programu zatite imajui
na umu potencijalnu rezistentnost na fungicide.
Protektanti ili zatitni fungicidi (Kaptan 50WP,
Sumpor u suspenziji 90WP) mogu biti dobar izbor
u sluajevima gde nema mnogo inokuluma i opa-
snost od zaraze je relativno mala. Preparati iz ove
grupe se moraju primeniti pre oekivanih padavi-
na. Sterol-inhibitori (Elit 45DF, Indar 75WSP,
Orbit 3.6EC) e biti ekasni u suzbijanju trulei
plodova, a pored toga e doprineti u suzbijanju i
drugih oboljenja. Iako je najbolje ove preparate
primeniti pre poetka zaraze, neki od njih imaju
ogranieno povratno retroaktivno dejstvo od 24-
36 sati (Indar, Orbit). To znai da su sposobni da
zaustave infekciju koja je u progresu ukoliko se pri-
nene u roku od 24-36 sati od poetka infekcije.
Strobilurini (Flint, Pristin) predstavljaju alterna-
tivne matreijale za kontrolu kako bi se bolje reguli-
sali problemi oko stvaranja otpornosti na fungicide.
Fungicidi iz ove grupe se moraju primeniti pre oe-
kivanih padavina, s obzirom na to da nema podata-
ka o njihovom retroaktivnom dejstvu (2, 13).
KOVRDAVOST LISTA BRESKVE
Kovrdavost lista breskve moe biti eko-
nomski tetna na dva nivoa: neposredni uticaj
koji se ogleda u loem kvalitetu plodova koji
nemaju trinu vrednost, i posredan, odnosno
odloeni uticaj koji se ogleda u ranom gublje-
nju lia i sveoptem smanjenju bujnosti sta-
bla i njegovom propadanju.
31
SIMPTOMI
Mesec dana nakon precvetavanja na mladom
liu su vidljivi prvi simptomi oboljenja. Gljivi-
ca napada meuelijski prostor prouzrokujui
deformisan rast, koji se opet manifestuje u vidu
kovrdavih crvenkastih lia koji kao da su prekri-
veni isitnim plikovima. Najpre oboli manji broj
listova, ali kako se oboljenje iri, prirast zakrzljava
I poprima izgled rozete.
Listovi postaju nekroticni i prevremeno opada-
ju to za posledicu ima ranu defolijaciju. Oboleli
plodovi postaju ozbiljno deformisani. Na njima
se pojavljuju kvrgava i naborana mesta, crvenka-
ste boje. Zarazeni plodovi opadaju prevremeno.
BIOLOGIJA BOLESTI
Gljivica zimu provede na kori i pupoljci-
ma, a tokom perioda vlanog vremena spore
se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka
prouzrokujui infekciju. Ovo je bolest ka-
rakteristina za prohladne vremenske uslove.
Temperature izmeu 10 and 21
0
C su optimal-
ne za pojavu ovog oboljenja (6, 7).
ZATITA
Sve sorte su osetljive na kovrdavost listova bre-
skve. Samo jedna primena fungicida u jesen, ili
vrlo rano prolee
, pre otvaranja pupoljaka, bie dovoljna za suz-
bijanje bolesti. Postoji nekoliko preparata koji
se smatraju veoma ekasnim u suzbijanju ovog
oboljenja: Bravo 720, Ziram 76 DF, Karbamat
76 WDF, Bordovska orba, Fixed bakar (Kocid,
Champ, COCS i drugi). (2, 13)
KRASTAVOST PLODOVA
Krastavost plodova proutrokuje gljivica Cla-
dosporium carpophilum Tm. Ovo oboljenje
se naroito odraava na izgled plodova i njihov
plasman na trite.
SIMPTOMI
Simptomi se ispoljavju na plodovima, mladim
granicama i liu. Okrugle, barunaste pege ma-
slinasto do crne boje su uoljive pri vrhu ploda
prema peteljci. Pege se ire i meusobno spajaju,
prouzrokujui pucanje ploda, i stvarajui prostor
za pojavu trulri ploda (Monilinia sp.)
Vidljive pege na letorastima i granicama su
blago uzdignute, krunog oblika, sa ljubiastim
marginama. Njihova pojava je uoljiva tek ka-
snije u toku vegetacije.
BIOLOGIJA BOLESTI
Gljivica prezimljava u pegama na granicama.
Nastanak spora zapoinje u fazi obrijavanja
plodia a vrhunac razvoja dostie nakon 2 do
6 nedelja. Spore se prenose putem vode i vetra.
Maksimalna sporulacija se postie nakon 24 sata
u uslovima visoke vlanosti vazduha. Spore koje
potiu iz pega na granicama i plodovima u te-
kuoj sezoni su izvor zaraze za letoraste i listove.
Plodovi su osetljivi na oboljenje od trenutka
obrijavanja plodia pa sve do berbe. (6,7)
ZATITA
Primena agrotehnikih mera, prvenstveno ore-
zivanje, predstavlja prvu liniju odbrane od ovog
Sl. 6. Posleaice kovra:avosti lista na ploau
Ovo oboljenje prouzrokuje gljivica Taphrina defor-
mans (Berk.) Tul.
32
oboljenja. Kod dobro orezanih stabala strujanje
vazduha je poboljsano tako da je suenje bre
a time i potencijal za pocetak infekcije prskanje
daleko manji. Pored toga, prskanje hemijskim
preparatima je ekasnije jer se obezbeuje lake
prodiranje i distribucija preparat u kronji.
Prskanje fungicidima treba primeniti u intervalu
od 10 14 dana, poevi od obrijavanja plodia.
Najkritiniji period zatite je izmeu druge i este
nedelje nakon obrijavanja plodia. Program pri-
mene fungicida treba nastaviti do etrdeset dana
pre berbe. Kaptan 50WP i Indaar 75 WSP daju
odline rezultate u kontroli ovog oboljenja, dok su
sumpor u suspenziji (Wettable Sulphur) 95 WP i
Pristin za nijansu manje ekasni, ali se ocenjuju
kao dobri za suzbijanje ovog oboljenja (10).
PEPELNICA/RDJASTE PEGE
Pepelnicu izaziva gljivica Sphaerotheca pannosa
(Wallr.:Fr.) Lv. Pojava rdjastih pega je usko po-
vezana sa pepelnicom. Ovo oboljenje napada leto-
raste, listove i plod. Zaraenost vegetativnih delova
biljke dovodi do preuranjene defolijacije i gubljenja
vitalnosti. Pojava pega na plodovima ima najvei
negativni ekonomski efekat na proizvodnju.
SIMPTOMI
Simptomi obolje-
nja se javljaju na liu
i bujnim letorastima
u tekuoj sezoni. Le-
torasti su prekriveni
belom micelijumom.
Simptomi na plodo-
vima su najzaajni-
ji. Javljaju se kao
belo- pepeljaste okrugle pege. Sa irienjem
pega, sredinji deo odumire ostavljajui za
sobom rdjastu mrlju sa izumrlim epidermal-
nim elijama.

BIOLOGIJA BOLESTI
Gljivica prezimljava u obliku micelije u
spavajucim pupolljcima breskve. Aktivira
se u prolee sa porastom letorasta. Spore se
ire putem vetra i kie. Druge kotiave vrste
mogu biti izvor zaraze. Starenjem, listovi i
letorasti postaju manje osetljivi na bolest.
Ovom oboljenju pogoduju blage tempe-
rature, sa vlanou vazduha izmeu 43 i
100%. Pojava kie nije neophodan uslov za
pojavu zaraze. Optimalna temperatura za kli-
javost spora je izmeu 19 i 22C. Nove pege
se javljaju nakon 10 dana pod povoljnim vre-
menskim uslovima (6,7).
ZATITA
Najefikasnija kontrola se postie izborom
sorti otpornih na oboljenja.
Sa primenom fungicida treba krenuti od
precvetavanja i nastaviti u intervalima od10
14 dana sve do stadijuma ovravanja ko-
tice i prestanka terminalnog prirasta.
Fungicidi koji se koriste za suzbijanje tru-
lei plodova, sa izuzetkom preparata Bravo
720 i Kaptana 50 WP, su veoma efikasni i
za suzbijanju pepelnice. Najbolja kontrola se
postie primenom preparata Pristin (2,13).
RUPIAVOST LIA
Ovo oboljenje je poznato i kao plamenja-
a breskve. Prouzrokova oboljenja je glivica
Stigmina carpophila (Lev.) Ellis, ili Clasteros-
porium carpophilum (7), a napada sve koti-
ave vrste voa.
SIMPTOMI
Gljivica prezimljava u rak-ranama na gran-
icama i u zaraenim pupoljcima. Spore dugo
zadravaju sposobnost razmoavanja i mogu
izazvati zarazu nakon pro-
duenog perioda vlanog
vremena u prolee i jesen.
Klijanje spora moe se do-
goditi u velikom rasponu
temperatura od oko 2
0
C
do 27
0
C. Zaraza se brzo
iri, ak u roku od jed-
nog sata pri optimalnim
Sl. 8. Pepelnica
na ploau breskve
Sl.7. Le:ife na ploau breskve prou:rokovane
krastavoscu (Lfuba:noscu W. Shane, SWM-
REC, Benton Harbor, Michigan Stat
33
temperaturama (15 27
0
C). Pege se mogu
pojaviti na letorastima, pupoljcima, liu i
plodovima.
Letorasti su prstenovani prisustvom glji-
vice i odumiru. Pupoljci su prekriveni smo-
lotoinom koja ih zagui
Najpre se na liu razvijaju sitne, ljubiaste
pege. Kako se pege ire, njihovi sredinji de-
lovi poprimaju mrku boju. Ponekad se dogo-
di da se u sredinjem delu pege moe uoiti
crna sporulantna masa. Spore se prenose i ire
uz pomo vode. Oteenja su ea i ozbilj-
nija na donjim delovima krune koji su vie u
senci i u kojima se vlaga due zadrava.
Pege na plodovima su okruglog oblika sa
ljubicastim marginama.
ZATITA
Kontrola ovog oboljenja podrazumeva pr-
skanje preparatima na bazi bakra, ili preparat
Bravo (Hlorotalonil), zimsko prskanje u je-
sen ili u prolee. Za prskanje u toku vege-
tacije, koristiti Ziram 76 DF sa poetkom
u precvetavanju, po potrebi na 7-10 dana u
zavisnosti od vremenskih uslova.
BAKTERIOZNA PEGAVOST
Bakteriozna pegavost je ozbiljno obo-
ljenje koje u potpunosti moe da uniti
rod. Postoje razlike meu sortama u po-
gledu osetljivosti na ovo oboljenje. Sorta
Redhaven je otporna, dok sorta Babygold
5 izgleda predstavlja standard, u smislu
visoke osetljivosti prema ovom oboljenju
(4). Bakterioznu pegavost izaziva bakterija
Xanatomonas campestris, pv. Pruni (Smith)
Dye (6).
SIMPTOMI
Pege se javlja-
ju na listovima,
letorastima i na
plodovima. U
poetnim faza-
ma, one se jav-
ljaju u obliku
sasvim sitnih,
vodenih pega
koje se najpre
pojavljuju na
donjoj strani li-
ske. Kako vege-
tacija odmie, one se pretvaraju u ljubiasto-
crne pege koje se ire i meusobno spajaju,
obrazujui pege nepravilnog oblika koje ne-
krotiraju, i ispadaju ostavljajuci za sobom
pocepani list. Zaraeni listovi ute i opada-
ju. U ozbiljnim sluajevima, u prvim fazama
vegetacije, moe doi do potpune defolija-
cije. Slino tome, na mladim letorastima se
mogu javiti ulegnua, rak-rane oiviene lju-
biastom koje e biti
izvor inokuluma za-
budue rane zaraze.
Zaraeni plodovi
imaju oteenja na
pokoici u vidu pu-
canja praenog po-
javom smolotoine
to znaajno utie
na njihov kvalitet i
tritnu vrednost.
34
BIOLOGIJA BOLESTI
Bakterija prezimi u pupoljku, u rak-ranama na
granicama i na biljnim povrinama na kojima
nema simptoma oboljenja. Ovom oboljenju za ra-
zvoj pogoduju hladniji vremenski uslovi. U prole-
e, bakterije noene vetrom i kiom se prenose na
mlade letoraste, listove i plodove u razvoju. Vlaga
nastala kondenzacijom rose ili magle ima tenden-
ciju da spira bakterije na listu prema vrhu liske
tako da se u tim delovima javljaju simptomi u vidu
mrkih pega i nekroze. (6).
ZATITA
Najekasnija kontrola bolesti je preventiva. To
podrazumeva izbegavanje osetljivih i izbor otpor-
nih sorti breskve za gajenje. Drugo to treba uzeti
u obzir jeste izbor terena na kojima nema mrazeva
kako bi se spriila oteenja niskim temperaturama
u toku zime ili u prolee jer ta oteenja predstav-
ljaju ulazne take za infekciju ovim oportunisti-
kim patogenom.
U sluajevima kada postoje stari zasadi sa oset-
ljivijim sortama, odravanje dobre bujnosti prime-
nom neznatno poveane koliine azota radi kom-
penzacije zbog rane defolijacije se smatra dobrom
agrotehnickom merom.
Suzbijanje hemijskim preparatima je usmereno na
smanjivanje inokuluma bolesti u rano prolee. Prime-
na bakra i preparata na bazi bakra u periodu miro-
vanja i veoma rano u prolee umanjie zastupljenost
epitskih bakterija odnosno bakterija koje se nalaze
na povrini (granice, pupoljci, itd.). Treba biti na
oprezu kad god se bakar primenjije zbog njegove to-
toksinosti. Nie koncentracije bakra se preporuuju
za primenu tokom ili neposredno nakon prohladnog
perioda kako bi se umanjio rizik od pojave totok-
sinosti. Viestruko nanoenje preparata moe dovesti
do ove pojave ukoliko od vremena poslednje aplika-
cije preparata nije bilo padavina, tako da je rezidijum
od prethodnog prskanja jo uvek visok.
Antibiotici Streptomicin (Mikoild 17 WP) i
Teramicin (Oksitetraciklin) se mogu koristiti od
precvetavanja do tri nedelje nakon precvetavanja.
Drugi preparati koji
daju dobru kontrolu su
Kaptan 50 WP u kombi-
naciji sa Silitom (Dodin).
Panja: primena Silita
(Dodin) moe biti to-
toksina u kombinaciji
ili u kratkom roku nakon
primene nekih formula-
cijama insekticida kao i
sumpora. Silit ne treba
primenjivati pri visokim temperaturama. Vi-
estruka primena moe dovesti do pojave -
totoksinosti, ukoliko od vremena poslednje
aplikacije preparata nije bilo padavina, tako
da je nivo rezidua jo uvek visok. Preparat ne
bi trebalo primenjivati 15 dana pre berbe (2,
13).
VIEGODINJI RAK BRESKVE
Viegodisnji rak breskve ima tri sinonima:
Leukostoma, Citospora i Valsa rak. Prou-
zrokovai su dve srodne gljivice Leucostoma
cincta (Fr.Ex.Fr.) Hhn i Leucostoma persoo-
nii, Hhn. (6). Vrlo je rasprostranjeno obo-
ljenje, a za posledicu ima prevremeno odu-
miranje stabala i gubitak roda.
SIMPTOMI
Rak-rane se javljaju na granama, granci-
cama, u rakljama grana, na deblu, cak i na
lisnim peteljkama. To u obino ulegnua
eliptinog oblika, tamne ili crne boje sa o-
trim, grubim ivicama. Kada se kora skine,
mogu se uoiti crne strukture nalik na bu-
35
buljice, oiviene belom bojom. Jednogodi-
nje granice poinju da se sue. U osnovi tih
sasuenih granica se javlja ulegnue prae-
no smolotoinom. Rak-rane se svake go-
dine uveavaju dok u potpunosti ne opkro-
je grane ili deblo i na taj nain dovedu do
odumiranja tih delova stabla ili ak i itavog
stabla. Aktivne rak-rane su natopljene vo-
dom, sundjeraste i imaju dosta izluevina
u vidu gumoze.
BIOLOGIJA BOLESTI
Gljivica pronalazi skloniste u starim rak-
ranama i uginulim delovima stabla. Spore
se prenose i sire putem vetra i kise. Da bi
spore klijale neophodno je prisustvo vlage.
Ovo je oportunistiki patogen koji napada
stabla koja su pretrpela neko od mehani-
kih oteenja (oteenja izazvana mrazom,
rezidbom, koenjem, gradom, itd.). Razvi-
ju gljivice Leucostoma cincta pogoduju nie
temperature od onih koje su potrebne za ra-
zvoj Leucostoma persoonii. Optimalna tem-
peratura je izmeu 20 - 30C.
ZATITA
Primena dobrih agrotehnickih mera je ne-
ophodna za suzbijanje ovog oportunistikog
oboljenja. Primeri nekih od tih mera su:
odabiranje terena za sadnju videi rauna o
ekspoziciji i potencijalu za oteenja zim-
skim i ranim mrazevima; odravanje izba-
lansiranog programa ishrane sa posebnim
naglaskom na izbegavanje davanja veih ko-
liina azotoa naroito pri kraju sezone kako
bi se smanjio rizik od zimskog izmrzavanja;
farbanje debala belom lateks bojom da se
sprei preterano zagrevanje na jugozadnoj
straini debla u toku zime i izbegne oteenje
od mraza; obavljanje rezidbe kasno u prole-
e kada je zaraivanje rana najbrze; izbega-
vati ostavljanje patrljaka pri rezidbi; prska-
nje fungicidima neposredno nakon rezidbe
a pred samu kisu itd.
XOBOLJENJE
Ovo oboljenje izaziva toplazma, ili kako
se to ranije vodilo, organizmi nalik na mikro-
plazmu (MLO), koji napadaju sprovodno tki-
vo (oem) stabla.
SIMPTOMI
U ranim fazama oboljenja, simptomi se
javljaju samo na manjem broju grana u vidu
povijenosti lista ka unutarnjoj strain. Kako se
oboljenje iri, simptomi se prenose na itavo
stablo. Na listovima se javljaju male, nepravil-
ne ute do crveno-ljubiaste pege sa tendenci-
jom da se isu i otpadnu ostavljaju za sobom
rupe nepravilnog oblika to utie da listovi
izgledaju poderano. Zaraeni listovi poprima-
ju utu boju i naglo opadaju, to dalje dovo-
di do preuranjene defolijacije, a samim tim i
obilnog i prevremenog opadanja plodova. Sa-
zrevanje plodova je takoe narueno; na sta-
blu se mogu uoiti plodovi razliitog stepena
zrelosti, poev od nezrelih preko nedovoljno
sazrelih, pa sve do zrelih irom itave krune pa
ak i na istim granama.
36
IRENJE X OBOLJENJA
Ovo oboljenje se prenosi putem nekoliko vrsta
cikada. Prilikom ishrane, ova tetoina dolazi u
kontakt sa toplazmom obolelih stabala divlje
vrste Virdinijske sremze (Prunus Virginiana L)
koja raste u blizini zasada, a nakon 2 3 nedelje
prenosi patogen tako to se hrani listovima bre-
skve ili trenje (6).
Prenoenje oboljenja sa drveta na drvo iz zasa-
da trenje u zasad breskve ima vei znaaj nego
prenoenje zaraze sa drveta na drvo u okviru
zasada breskve (6).
U rasadnicima, X- oboljenje se moe prenositi pu-
tem cikada, ali i kalemljenjem.
ZATITA
Kod suzbijanja ovog oboljenja, najbolji rezultati se
postiu adekvatnom primenom agrotehnikih mera,
prvenstveno suzbijanjem korova i eliminisanjem sta-
bala divlje trenje iz iprazja po obodu zasada, kao iz
obliznjih umaraka lociranih u preniku od 300 m
od zasada sa kotiavim vonim vrstama.
Preporuuje se intenzivan program zatite pro-
tiv cikada tokom itavog perioda vegetacije kako
bi se spreilo prenoenje patogena i dalje irenje
oboljenja.
Insekticidi koji se koriste za subzijanje ove tetoi-
ne takoe se koriste i za suzbijanje ostalih tetoina,
kao to su ljivin surla, stenica i breskvin smotavac.
Izbor se bazira na nekim od sledeih preparata koji
se mogu nai na tritu: Lanat 2.4 LV, Lanat 90
SP, Gution 50 WP, Pauns 3.2 EC, Asana XL o.66
EC, Embu 2 EC, Warrior 1CS i Aktara 25 WG.
(2, 13)
TRULENICE KORENA
Trulenice korena koju izazivaju gljivice iz roda
Armillaria su oboljenja koja se prenose putem ze-
mljita a povezuju se sa gajenjem vonih vrsta na po-
vrinama na kojima su prokrene ume ili na kojima
su pre podizanja zasada bila zasaena stabla neke
od kotiavih vonih vrsta. Postoji nekoliko vrsta iz
roda gljivice Armillaria koje prouzrokuju ovo obo-
ljenje. To su: Armillaria mellea sensu stricto, [Vahl ex
Rf.], Kummer; A. ostoyae [Romagn] Herink, Biolo-
ke vrste Severne Amerike III i A.bulboa [Barla] Kile
i Watling koja prouzorkuje trule korena kod vi-
nje, trenje i breskve. Moe se navesti i A. tabescence
(Scop.) Dennis at al.. koja je ranije bila poznata pod
nazivom Clitocybe tabescens (Scop.) Bres., a uzroku-
je pojavu Clitocybe oboljenja koje je veoma srodno
trulei korena (6).
SIMPTOMI
Stabla u zasadu kolapsiraju i umiru u grupama
koje, gledano iz ortogonalne perspective, ine
krug. Najoigleniji simptomi su vezani za izne-
nadnu smrt stabala sredinom leta sa poetkom
sunih perioda. Kada se stabla izvade iz zemlje,
lomljenje korena i uklanjanje kore ce otkriti pri-
sustvo debelog, belog sloja micelijuma. Gljivica
Armillaria ima veoma karakteristicne trakaste ri-
zomorfe koji lie na pertle tamnomrke do crne
boje po kojima se razlikuje od ostalih slinih glji-
vica. Od kraja avgusta do sredine septembra, u
osnovi stabla razvijaju se peurke boje meda (Sli-
ka 22). Ove peurke na vrhu drke i neposredno
isod rebara kapice imaju prsten, ili anulus (Slika
23). Po ovom detalju se razlikuje A. ostoyae od A.
tabescence (nema anulus) (Sl.24). Cyclobe je veoma
slina vrsti Armillaria u svakom pogledu, osim to
nema rizomorfe, a na micelijumskoj ploi su vid-
ljive perforacije. U jesen, kada ima vie padavina,
u osnovi obolelih ili oborenih stabala mogu se
primetiti ute do utomrke peurke (6).
BIOLOGIJA BOLESTI
Ovo je glivica koja prezivljava u zemljitu na
delovima korena zaostalim nakon krenja gde
moe da opstane decenijama. U sreenu i oi-
enju parcelu moe da se unese putem mehani-
zacije, ili putem kontaminiranog zemljita. Kada
37
jednom dospe u zemljite iri se kroz kontakt sa
zaraenim korenom kao i putem prirodnog ka-
lemljenja korena na svakom dodirnom mestu.
Rizomor takoe igraju znaajnu ulogu u ire-
nju oboljenja.
ZATITA
Jednostavno je nemogue suzbiti ovo obolje-
nje. Najbolje je ne podizati zasad sa kotiavim
vonim vrstama na krevinama pogotovu ako
se radi o uklanjanju ume sa dosta hrastovine ili
vocnjaka kotiavog voa. Fumigacija nee biti
od velike koristi, zbog relativno plitkog prodi-
ranja preparata u situaciji kada se mora tretirati
koren koji se nalazi na veoj dubini. Na parcela-
ma na kojima je u ranijim godinama bilo tekoa
sa pojavom ove gljivice treba rotirati useve koji
zahtevaju godinju obradu zemlje sa ciljem da se
na povrinu izvue to vea koliina korenovih
ostataka da bi se uklonili. Pored vrlo detaljne i
dubinske pripreme zemljita, izbor odgovarajuce
tolerantne podloge prema gljivici Armillaria se
u praksi pokazalo kao dobar postupak.
Uopteno govorei, u pogledu otpornosti prema
Armilariji, podloge kotiavih vonih vrsta su naj-
osetljivije, podloge za jabuku su umereno osetljive
dok se podloge za kruku se smatraju otpornim.
Za sada, ne postoji pouzdan hemijski preparat za
suzbijanje ovog oboljenja.
RUPIAVOST DEBLA ILI LJIVINA
BRAONLINIJA TORSV
Rupiavost debla kod kotiavog voa, ljivina bra-
on linija ili konstrikcija su nazivi pod kojim je ovo
obolenje poznato. Sorta Stenli je naroito osetljiva.
Bolest je izazvana virusom prstenaste pegavosti para-
dajza (ToRSV). Ovaj virus je veoma rasprostranjen
i meu drugim vonim vrstama, Pored breskve,
moe se nai i kod trenje i vinje, ljive, jabuke,
kruke, groa, maline i borovnice.
SIMPTOMI
Zaraene biljke su zakrljale, njihovi listovi su
bledozelene boje, korenov sistem im je slabo ra-
zvijen. Neposredno ispod povrine zemljita pri-
metna je konstrikciona linija koja stvara udublje-
nje predisponirajuci stablo lakom lomljenju na
tom mestu pri jakim vetrovima. Ispod povrine
zemlje, kora stabla je debela i sunerasta. Ukla-
njanjem kore otkrivaju se tipini simptomi u vidu
izduenih jamica, rupiavosti i udubljenja. Moe
proi i do pet godina pre nego to stablo podlegne
oboljenju i ugine (6).
ZATITA
Oboljenje se unosi u zasad putem zaraenog sad-
nog materijala, preko semena i zaraenog korova.
Nematode, Xiphonema americanum su prenosioci
ovog oboljenja.
Mere suzbijanja baziraju se na fumigaciji, kori-
enju bezvirusnog sadnog materijala i adekvatnom
suzbijanju korova s obzirom da su mnoge vrste ko-
rova (maslaak i druge) domaini nematoda.
VIRUS NEKROTINE PRSTENASTE
PEGAVOSTI VRSTA RODA PRUNUS
PNRSV
Virus nekrotine prstenaste pegavosti vrsta roda
Prunus takoe je poznat pod nazivom nekrotina
pegavost lista, rupiavost lista, poderanost lista i ip-
kasti list. Ovo oboljenje moe prouzrokovati znaaj-
nu ekonomsku tetu.
SIMPTOMI
Virus izaziva krljavost stabla, usporeno kretanje
pupoljaka u prolee, uginjavanje lisnih i cvetnih pu-
poljaka, smolotoinu i suenje vrhova na lastarima.
Novozaraena stablima mogu ispoljiti simptome ve
u prvoj godini, ali je to ei sluaj da se simptomi
jave tokom prve dve godine nakon zaraze. Simp-
tomi na listu su veoma karakteristicni. Listovi su
sitniji, prekriveni hlorotinim prstenovima na gor-
njoj strani lista. Sredinji deo prstena esto poprima
nekrotine forme i ispada, a list ostaje rupiast i/ili
poderanog izgleda. Retko se dogaa da se na plodo-
vima mogu videti sline uzdignute, krune forme.
U godinama kada vremenski uslovi pogoduju vi-
rusnim infekcijama i njihovom razvoju, moe doi
do pojave pojaanog suenja pupoljaka i jednogodi-
njih granica ime se prinosi smanjuju za 20 50%,
to ima poguban ekonomski efekat.
BIOLOGIA BOLESTI
Ovaj virus se lako prenosi polenom, semenom ili pu-
tem kalemljenja. Novopostavljeni zasadi su bezvirusni
do poetka cvetanja, kada se polen iz oblinjih zaraenih
parcela prenosi na mlada stabla izazivajui infekciju. Op-
timalna temperatura za razvoj simptoma na listovima je
od 20 - 24
0
C, ali do ove pojave moe doi i pri tempera-
turama izmeu 10 i 28
0
C. Vie temperature dovode do
suenja granica i spurova (majskih buketia) (6).
ZATITA
Novi zasadi bi trebalo da budu udaljeni najma-
nje 300 m od postojeih i potencijalno zaraenih
zasada. Za njihovo podizanje koristiti certicirani
bezvirusni sadni materijal.
38
N
A
J
C
E
S
C
T
E

B
O
L
E
S
T

B
R
E
S
K
V
E

B
o
l
e
s
t
/
U
z
r
o
c
n
i
k
Z
a
s
t
i
t
a


G
d
e

p
r
e
z
i
m
l
j
a
v
a

M
e
s
t
o

i
n
f
e
k
c
i
j
e


S
i
m
p
t
o
m
i

S
l
i
k
a
B
a
k
t
e
r
i
o
z
n
e

p
e
g
e

X
a
n
t
o
m
o
n
a
s

c
a
m
p
e
s
t
r
i
s
,

p
v
.

p
r
u
n
i
.

(
S
m
i
t
h
)

D
y
e

(
B
a
k
t
e
r
i
j
a
)

K
o
v
r
d
z
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a

b
r
e
s
k
v
e
T
a
p
h
r
i
n
a


d
e
f
o
r
m
a
n
s

(
B
e
r
k
.
)

T
u
l
.
K
r
a
s
t
a
v
o
s
t
b
r
e
s
k
v
e
C
l
a
d
o
s
p
o
r
i
u
m

c
a
r
-
p
o
p
h
i
l
u
m
,

T
h

m
.

(
G
l
j
i
v
i
c
a
)

R
e
z
i
d
b
a

d
a

s
e

p
o
b
o
l
j
s
a

c
i
r
k
u
l
a
c
i
j
a

v
a
z
d
u
h
a

i

d
a

s
e

p
o
b
o
l
j
s
a

p
e
n
e
t
r
a
c
i
j
a

i

d
i
s
t
r
i
b
u
c
i
j
a

p
r
s
k
a
n
o
g

m
a
t
e
r
i
j
a
l
a


P
r
s
k
a
n
j
e

I
u
n
g
i
c
i
d
i
m
a
:

s
v
a
k
i
h

1
0
-
1
4

d
a
n
a

o
d

o
b
r
i
j
a
v
a
n
j
a

p
l
o
d
i
c
a
.

N
a
j
k
r
i
t
i
c
n
i
j
i

p
e
r
i
o
d

j
e

o
d

2
-
6

n
e
d
e
l
j
a

p
o

o
b
r
i
j
a
v
a
n
j
u

p
l
o
d
i
c
a
.
N
a
s
t
a
v
i
t
i

s
a


p
r
o
g
r
a
m
o
m

s
v
e

d
o

4
0

d
a
n
a

p
r
e
d

b
e
r
b
u
.

B
a
k
a
r
-
u

I
a
z
i

m
i
r
o
v
a
n
j
a

A
n
t
i
b
i
o
t
i
k
-
M
i
k
o
s
i
l
d

o
d

p
r
e
c
v
e
t
a
-
v
a
n
j
a

p
a

j
o
s

w
i
t
h
i
n

3

n
e
d
e
l
j
e

n
a
k
o
n

t
o
g
a

S
y
l
l
i
t

(
d
o
d
i
n
e
,

M
e
l
p
r
e
x
,

E
I
u
z
i
n
)
)

K
a
p
t
a
n

B
a
k
a
r

i
l
i

B
r
a
v
o

(
h
l
o
r
o
t
a
l
o
n
i
l
)

u

p
e
r
i
o
d
u

m
i
r
o
v
a
n
j
a

s

j
e
s
e
n
i

i
l
i

u

p
r
a
n
o

p
r
o
l
e
c
e
F
e
r
b
a
m
-
m
a
n
j
e

j
e

e
I
i
k
a
s
a
n

o
d

k
o
m
-
b
i
n
a
c
i
j
e



H
l
o
r
o
t
a
l
o
n
i
l
a

i

b
a
k
r
a

P
r
i
v
i
d
n
o

z
d
r
a
v
i
m

p
o
v
r
s
i
n
a
m
a

b
j
i
l
j
k
e
,

n
a

p
u
p
o
l
j
c
i
m
a
,

u

r
a
k
-
r
a
n
a
m
,

n
a

g
r
a
n
c
i
c
a
m
a

G
r
a
n
c
i
c
e
,

p
u
p
o
l
j
c
i

R
a
k
-
r
a
n
e

n
a











g
r
a
n
c
i
c
a
m
a

G
r
a
n
c
i
c
e
,

p
l
o
d

i




l
i
s
t
o
v
i

S
p
o
r
u
l
a
c
i
j
a

p
o
c
i
n
j
e

u

v
r
e
m
e

o
b
r
i
j
a
v
a
n
j
a

p
l
o
d
i
c
a

i

d
o
s
t
i
z
e

v
r
h
u
n
a
c


2
-
6

n
e
d
e
l
j
a

k
a
s
n
i
j
e

L
i
s
t
,

p
l
o
d
,

l
e
t
o
r
a
s
t

K
o
r
a
,


s
p
u
r
o
v
i
,

p
u
p
o
l
j
c
i
,

l
i
s
t
o
v
i
,

p
l
o
d

O
k
r
u
g
l
e

m
a
s
l
i
n
a
s
t
o

d
o

c
r
n
e

k
a
o

o
d

s
o
m
o
t
a

p
e
g
e

k
o
j
e

m
o
g
u

d
a

s
e

s
p
o
j
e

i
z
a
z
i
v
a
j
u
c
i
p
u
c
a
n
j
e

p
l
o
d
a

P
e
g
e

n
a

l
i
s
t
o
v
i
m
a

i

n
a

g
r
a
n
c
i
c
a
m
a

s
u

b
l
a
g
o

u
z
d
i
g
n
u
t
e
,

o
k
r
u
g
l
e
,

b
r
a
o
n

i

o
i
v
i
c
e
n
e






l
j
u
b
i
c
a
s
t
i
m

m
a
r
g
i
n
a
m
a
.

U

p
o
c
e
t
k
u

m
a
l
e

a
g
n
u
l
a
r
n
e
,


v
o
d
o
m

n
a
p
i
j
e
n
e
,

s
t
a
k
l
a
s
t
e

p
e
g
e

s
a

d
o
n
j
e

s
t
r
a
n
e

l
i
s
k
e

k
o
j
e

s
e

k
a
s
n
i
j
e

p
r
e
t
v
a
r
a
j
u

u

l
j
u
b
i
c
a
s
t
o
-
c
r
n
e

p
e
g
e
;

o
s
t
e
c
e
n
j
a

n
a

p
l
o
d
o
v
i
m
a
,

p
u
c
a
n
j
e

p
o
k
o
z
i
c
e
,

g
u
m
o
z
a

P
e
g
e

n
a

l
e
t
i
o
r
a
s
t
i
m
a

s
e

p
r
e
t
v
o
r
e

u

r
a
k
-
r
a
n
e

I
d
e
n
t
i
c
n
i

s
i
m
p
t
o
m
i

i

n
a

s
l
j
i
v
i

(
p
r
i
k
a
z

n
a

s
l
i
c
i
)

G
l
j
i
v
i
c
a

z
a
u
z
i
m
a

m
e
d
j
u
c
e
l
i
j
s
k
i

p
r
o
s
t
o
r


i
z
a
z
i
v
a
j
u
c
i

d
e
I
o
r
m
a
c
i
j
u

p
l
o
d
o
v
a
;

Z
a
d
e
n
l
j
a
l
i
,

k
o
v
r
d
z
a
v
i

i
l
i

p
l
i
k
o
v
i
t
i

l
i
s
t
o
v
i
,



g
r
a
n
c
i
c
e

i

p
l
o
d
o
v
i
;

d
e
I
o
r
m
i
s
a
n
i

c
v
e
t
o
v
i

i

o
s
i
p
n
j
e

c
v
e
t
o
v
a

V
i
s
e
g
o
d
i
s
n
j
i

r
a
k

b
r
e
s
k
v
e
S
i
n
o
n
i
m
i
:


L
e
u
c
o
s
t
o
m
a
,

V
a
l
s
a

&

C
y
t
o
s
p
o
r
a


C
a
n
k
e
r

(
L
e
u
c
o
s
t
o
m
a

c
i
n
c
t
a

a
n
d


L
.
p
e
r
s
o
o
n
i
)

G
l
j
i
v
i
c
e
C
u
l
t
u
r
a
l

p
r
a
c
t
i
c
e
s

l
i
k
e

p
r
u
n
i
n
g

t
o

r
e
m
o
v
e

d
e
a
d

l
i
m
b
s

a
n
d

b
r
a
n
c
h
e
s
,

d
o

n
o
t

l
e
a
v
e

s
t
u
b
s

w
h
e
n

p
r
u
n
i
n
g
,

p
r
u
n
e

i
n

l
a
t
e

s
p
r
i
n
g

w
h
e
n

h
e
a
l
i
n
g

i
s

I
a
s
t
,

p
a
i
n
t

t
r
u
n
k
s

w
h
i
t
e

t
o

a
v
o
i
d

S
W

w
i
n
t
e
r

i
n
j
u
r
y
,

a
p
p
l
y

I
e
r
t
i
l
i
z
e
r

e
a
r
l
y
,

n
o

n
i
t
r
o
g
e
n

a
I
t
e
r

m
i
d
-
J
u
l
y
;

a
p
p
l
y

I
u
n
g
i
c
i
d
e

a
I
t
e
r

p
r
u
n
i
n
g

a
n
d

b
e
I
o
r
e

r
a
i
n
;

n
o

s
p
e
c
i
I
i
c

l
a
b
e
l

I
o
r

i
t

R
a
k

r
a
n
e

n
a








g
r
a
n
c
i
c
a
m
a
,

o
d
u
m
r
l
i
m

g
r
a
n
a
m
a
,

n
a

p
a
t
r
l
j
c
i
m
a



z
a
o
s
t
a
l
i
m

n
a
k
o
n

r
e
z
i
d
b
e
S
h
o
o
t
s
,

l
i
m
b
s
,


L
e
a
I

s
t
e
m

R
o
u
g
h
,

b
l
a
c
k


c
a
n
k
e
r
s

o
n

b
r
a
n
c
h
e
s

a
n
d

l
i
m
b
s

i
n

c
r
o
t
c
h
e
s

a
n
d

o
n

t
r
u
n
k
.

W
e
a
k

d
e
a
d

s
h
o
o
t

i
n

t
h
e

m
i
d
d
l
e

o
I

s
u
n
k
e
n

d
e
a
d

c
a
n
k
e
r

a
r
e
a
.

W
h
i
t
e

c
i
r
c
u
l
a
r

s
t
o
m
a
t
a

a
r
o
u
n
d

b
l
a
c
k

p
i
m
p
l
e
-
l
i
k
e

r
a
i
s
e
d

I
u
n
g
u
s

e
x
p
o
s
e
d

w
h
e
n

b
a
r
k

r
e
m
o
v
e
d
.

W
a
t
e
r

s
o
a
k
e
d

t
i
s
s
u
e

a
n
d

g
u
m
m
i
n
g

p
r
e
s
e
n
t

a
t

t
h
e

b
a
s
e

o
I

i
n
I
e
c
t
e
d


P
o
w
d
e
r
y

M
i
l
d
e
w

R
u
s
t
y

S
p
o
t

S
p
h
e
r
o
t
h
e
c
a

p
a
n
n
o
s
a

(
G
l
j
i
v
i
c
a
)

T
r
e
t
i
r
a
t
i

I
u
n
g
i
c
i
d
i
m
a

o
d









p
r
e
c
v
e
t
a
v
a
n
j
a

u

i
n
t
e
r
v
a
l
i
m
a

o
d

1
0
-
1
4

d
a
n
a


d
a

b
i

s
e

s
p
r
e
c
i
l
a

i
n
I
e
k
c
i
j
a

l
i
s
t
o
v
a
,

l
e
t
o
r
a
s
t
a

i

p
l
o
d
o
v
a
.


A
s

m
y
c
e
l
i
u
m

i
n





d
o
r
m
a
n
t

b
u
d
s

L
e
a
v
e
s
,

s
h
o
o
t
s
,

I
r
u
i
t

N
a
j
z
n
a
c
a
j
n
i
j
i

n
a

p
l
o
d
u

-

b
e
l
e

s
o
m
o
t
s
k
e

o
k
r
u
g
l
e

p
e
g
e

n
a

z
e
l
e
n
i
m

p
l
o
d
o
v
i
m
a

u

r
a
z
v
o
j
u
,

k
a
s
n
i
j
e

m
i
c
e
l
i
j
a

o
d
u
m
r
e

o
s
t
a
v
l
j
a
j
u
c
i

z
a

s
o
b
o
m

r
d
j
a
s
t
u

m
r
l
j
u


s
a

m
r
t
v
i
m

e
p
i
d
e
r
m
a
l
n
i
m

c
e
l
i
j
a
m
a

u





c
e
n
t
r
u
.

R
d
j
a
s
t
a

m
r
l
j
a

r
a
s
t
e

s
a

p
o
r
a
s
t
o
m

p
l
o
d
a
.



S
e
m
u

p
r
i
p
r
e
m
i
l
a

M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
,


M
i
c
h
i
g
a
n

S
t
a
t
e

U
n
i
v
e
r
s
i
t
y
;

S
l
i
k
e

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
i

p
l
o
d
a

i

b
a
k
t
e
r
i
o
z
n
e

p
e
g
a
v
o
s
t
i

s
a

d
o
p
u
s
t
e
n
j
e
m

W
.

S
h
a
n
e
,

S
W
M
E
R
C
,

M
i
c
h
i
g
a
n

S
t
a
t
e

U
n
i
v
e
r
s
i
t
y

39
N
A
J
C
E
S
C
T
E

B
O
L
E
S
T

B
R
E
S
K
V
E

X

O
b
o
l
e
n
j
e
F
i
t
o
p
l
a
z
m
a
R
a
n
i
j
i

n
a
z
i
v
:

o
r
-
g
a
n
i
i
z
m
i

s
l
i
c
n
i

M
i
k
o
p
l
a
z
m
i


(
M
L
O
)

B
o
l
e
s
t

s
e

p
r
e
n
s
i

c
i
k
a
d
a
m
a
.

I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
i

z
a

k
o
n
t
r
o
l
u

c
i
k
a
d
a
.

U
k
l
a
n
j
a
n
j
e

d
i
v
l
j
i
h

t
r
e
s
a
n
j
a

i
z





n
e
p
o
s
r
e
d
n
e

b
l
i
z
i
n
e

v
o
c
n
j
a
k
a
.


Z
a
r
a
z
e
n
a

s
t
a
b
l
a
,

l
i
s
t
o
v
i

D
i
v
l
j
e

t
r
e
s
n
j
e

b
l
i
z
u

v
o
c
n
j
a
k
a
L
i
s
t
o
v
i

R
a
n
e

I
a
z
e
:

l
i
s
t
o
v
i

s
e

s
a
v
i
j
a
j
u

n
a
v
i
s
e

u

i
z
o
l
o
v
a
n
i
m

s
l
u
c
a
j
e
v
i
m
a
.

K
a
s
n
i
j
e

s
e

n
a

n
j
i
m
a

p
o
j
a
v
e

s
i
t
n
e

z
u
c
k
a
s
t
e

d
o

c
r
v
e
n
k
a
s
t
o

l
j
u
b
i
c
a
s
t
e


p
e
g
e

n
e
p
r
a
v
i
l
-
n
o
g

o
b
l
i
k
a
.

P
e
g
e

s
e

i
s
s
u
e

i

i
s
p
a
d
a
j
u

o
s
t
a
v
l
j
a
j
u
c
i

'
i
s
c
e
p
a
n
e

l
i
s
t
o
v
e
.

P
r
e
v
r
e
m
e
n
o

o
p
a
d
a
n
j
e

l
i
s
t
o
v
a
,

p
r
e
r
a
n
o

i

e
x
c
e
s
i
v
n
o

o
p
a
d
a
n
j
e

p
l
o
d
o
v
a


n
e
u
j
e
d
n
a
-
c
e
n
o

z
r
e
n
j
e
,

z
e
l
e
n
i

i

z
r
e
l
i

p
l
o
d
o
v
i

n
a

i
s
t
o
j

g
r
a
n
i
.



R
u
p
i
c
a
v
o
s
t
l
i
s
t
a
S
y
n
o
n
i
m
i
:

C
o
r
y
n
e
u
m
,










P
l
a
m
e
n
j
a
c
a

b
r
e
s
k
v
e

S
t
i
g
m
i
n
a

c
a
r
p
o
p
h
i
l
a

G
l
j
i
v
a

B
a
k
a
r
n
i

p
r
e
p
a
r
a
t
i

i
l
i

B
r
a
v
o

(
H
l
o
r
o
t
a
l
o
n
i
l
)

u

p
e
r
i
o
d
u

z
i
m
s
k
o
g

m
i
r
o
v
a
n
j
a

s

j
e
s
e
n
i

i
l
i

v
r
l
o

r
a
n
o

u

p
r
o
l
e
c
e
C
i
r
a
m

Z
a
r
a
z
e
n
e

g
r
a
n
c
i
c
e

i

p
u
p
o
l
j
c
i

V
i
r
u
l
e
n
t
n
a

j
e

t
o
k
o
m

1
8

m
e
s
e
c
i
L
e
t
o
r
a
s
t
i
,

p
u
p
o
l
j
c
i
,

c
v
e
t
o
v
i
,

p
l
o
d
o
v
i



N
a
j
v
i
s
e

s
t
e
t
e

n
a
n
o
s
i

g
r
a
n
c
i
c
a
m
a

i









p
u
p
o
l
j
c
i
m
a
-
d
o
v
o
d
i

d
o

n
j
i
h
o
v
o
g

o
d
u
m
i
r
a
n
j
a

G
r
a
n
c
i
c
e
:

M
a
l
e

l
j
u
b
i
c
a
s
t
e

p
e
g
e

u

p
o
c
e
t
k
u
,




k
a
s
n
i
j
e

p
o
s
t
a
j
u

b
r
a
o
n

s
a

j
a
s
n
o

i
z
r
a
z
e
n
i
m

o
d
u
m
r
l
i
m

c
e
n
t
r
o
m

g
d
e

j
e

m
o
g
u
c
e

n
a
c
i

c
r
n
e

g
l
j
i
v
i
c
e

k
a
k
o

s
p
o
r
u
l
i
s
u
P
u
p
o
l
j
c
i
:

p
r
e
k
r
i
v
e
n
i

g
u
m
o
z
n
i
m

i
z
l
u
c
e
v
i
n
a
m
a
,

i
z
l
e
d
a
j
u

k
a
o

l
a
k
i
r
a
n
i
.

P
l
o
d
:

O
k
r
u
g
l
e

r
u
p
i
c
e

s
a

l
j
u
b
i
c
a
s
t
i
m

m
a
r
g
i
n
a
m
a
.



P
N
R
S
V

V
i
r
u
s

n
e
k
r
o
t
i
c
n
e

p
r
s
t
e
n
a
s
t
e

p
e
g
a
v
o
s
t
i

v
r
s
t
a

u

r
o
d
u

P
r
u
n
u
s
B
e
z
v
i
r
u
s
n
i

m
a
t
e
r
i
j
a
l

S
a
d
n
j
a

u

i
z
o
l
o
v
a
n
i
m

p
a
r
c
e
l
a
m
a

d
a
l
e
k
o

o
d

p
o
z
n
a
t
i
h

z
a
r
a
z
e
n
i
h





p
a
r
c
e
l
a



Z
a
r
a
z
e
n
a

s
t
a
b
l
a

P
r
e
n
o
s
i

s
e

p
o
l
e
n
o
m
,

s
e
m
e
n
o
m
,


k
a
l
e
m
l
j
e
n
j
e
m
,


s
a
d
n
i
m


m
a
t
e
r
i
j
a
l
o
m





G
r
a
n
c
i
c
e
,

p
u
p
o
l
j
c
i
,
l
i
s
k
e
,


l
i
s
n
e

p
e
t
e
l
j
k
e
,

p
l
o
d



U
s
p
o
r
e
n
o

o
t
v
a
r
a
n
j
e

p
u
p
o
l
j
a
k
a
,

o
d
u
m
i
r
a
n
j
e

l
i
s
n
i
h

i

c
v
e
t
n
i
h

p
u
p
o
l
j
a
k
a
,

o
d
u
m
i
r
a
n
j
e

v
r
s
n
i
h

d
e
l
o
v
a

l
e
t
o
r
a
s
t
a
,

g
u
m
o
z
e

L
i
s
t
:

s
i
t
n
i
j
i

n
e
g
o

n
o
r
m
a
l
n
o
,

h
l
o
r
o
t
i
c
n
i
k
r
u
g
o
v
i

n
a

p
o
v
r
s
i
n
i

l
i
s
k
e
,

c
e
n
t
a
r

k
r
u
g
a

n
e
k
r
o
t
i
r
a

i

i
s
p
a
d
a

d
a
j
u
c
i

i
z
g
l
e
d

p
o
c
e
p
a
n
e

l
i
s
k
e
.

P
l
o
d

p
o
k
a
z
u
j
e

s
l
i
c
n
e

s
i
m
p
t
o
m
e
.


R
u
p
i
c
a
v
o
s
t
p
l
e
m
k
e
/
s
l
j
i
v
i
n
a

b
r
a
o
n

l
i
n
i
j
a

V
i
r
u
s

o
r
s
t
e
n
a
s
t
e

p
e
g
a
v
o
s
t
i

p
a
r
a
d
a
j
z
a

(
T
m
R
S
V
)

B
e
z
v
i
r
u
s
n
i

m
a
t
e
r
i
j
a
l

F
y
m
i
g
a
c
i
j
a

d
a

b
i

s
e

u
k
l
o
n
i
l
e

n
e
m
a
-
t
o
d
e

D
o
b
r
a

z
a
s
t
i
t
a

o
d

k
o
r
o
v
a


Z
a
r
a
z
e
n
i

s
a
d
n
i






m
a
t
e
r
i
j
a
,

s
e
m
e

o
d








z
a
r
a
z
e
n
i
h

k
o
r
o
v
a



K
o
r
e
n
,

l
i
s
t
o
v
i
,


V
e
k
t
o
r

b
o
l
e
s
t
i

s
u

n
e
m
a
t
o
d
e

Z
a
k
r
z
l
j
a
o

p
o
r
a
s
t
,

n
e
d
o
v
o
l
j
n
o

r
a
z
v
i
j
e
n



k
o
r
e
n
o
v

s
i
s
t
e
m
,

k
o
n
s
t
r
i
k
t
n
a

l
i
n
i
j
a

i
s
p
o
d

p
o
v
r
s
i
n
e

z
e
m
l
j
e
,

p
o
d
l
o
z
n
a

p
r
e
l
o
m
i
m
a

p
r
i

j
a
k
i
m

v
e
t
r
o
v
i
m
a
,

d
e
b
e
l
a

s
u
n
d
j
e
r
a
s
t
a

k
o
r
a
,

k
a
d
a

s
e

u
k
l
o
n
i

o
t
k
r
i
v
a

i
z
d
u
z
e
n
e

r
u
p
i
c
e

i


u
d
u
b
l
j
e
n
j
a
.
A
r
m
i
l
a
r
i
a

R
o
o
t

R
o
t
A
r
m
i
l
l
a
r
i
a

s
p
.


A
.
o
s
t
p
y
a
e

A
.

b
u
l
b
o
s
a















A
.

t
a
b
e
s
c
e
n
s

G
l
j
i
v
i
c
e
N
o

c
u
r
a
t
i
v
e

m
e
a
s
u
r
e
s

a
v
a
i
l
a
b
l
e
.


S
a
n
i
t
a
t
i
o
n
:
D
o

n
o
t

p
l
a
n
t

s
t
o
n
e

I
r
u
i
t

o
n

A
r
m
i
l
a
r
i
a

s
i
t
e
s
.

C
l
e
a
n

a
l
l

r
o
o
t
s

a
I
t
e
r

r
e
m
o
v
a
l
;

k
e
e
p

s
i
t
e

s
e
v
-
e
r
a
l

y
e
a
r
s

i
n

r
o
t
a
t
i
o
n
a
l

c
r
o
p
s

t
o

'
p
u
l
l

o
u
t

a
s

m
a
n
y

r
e
m
a
i
n
i
n
g

r
o
o
t
s

a
s

p
o
s
s
i
b
l
e
.

F
u
m
i
g
a
t
i
o
n

n
o
t

v
e
r
y

e
I
I
e
c
t
i
v
e

d
o
e
s

n
o
t

g
o

d
e
e
p

e
n
o
u
g
h

t
o

g
e
t

t
o

t
h
e

r
e
m
a
i
n
i
n
g

r
o
o
t
s
.

U

z
e
m
l
j
i
s
t
u
,

g
l
j
i
v
i
c
a

p
r
e
z
i
v
l
j
a
v
a

n
a

o
s
t
a
t
c
i
m
a





k
o
r
e
n
o
v
o
g

s
i
s
t
e
m
a

i
z
a



s
u
m
s
k
i
h

s
t
a
b
a
l
a

i
l
i

z
a
s
a
d
a

s
a

k
o
s
t
i
c
a
v
i
m

v
o
c
e
m


P
r
e
z
i
v
l
j
a
v
a

u

z
e
m
l
j
i
s
t
u

d
e
c
e
n
i
j
a
m
a


K
o
r
e
n

I
n
I
e
k
c
i
j
a

z
a
p
o
c
i
n
j
e

k
a
d
a

k
o
r
e
n

d
o
d
j
e

u

d
o
d
i
r

s
a

m
i
c
e
l
i
j
o
m

z
a
r
a
z
e
n
o
g

k
o
r
e
n
a



L
o
s

p
r
i
r
a
s
t

i

k
o
n
s
e
k
v
e
n
t
n
o

o
d
u
m
i
r
a
n
j
e


S
t
a
b
a
l
a
.


R
i
z
o
m
o
r
I
i

(
l
i
c
e

n
a

p
e
r
t
l
e
)

i
z
n
a
d

z
e
m
l
j
e

p
r
i

o
s
n
o
v
i

s
t
a
b
l
a

M
i
c
e
l
i
j
a

s
e

n
a
l
a
z
i

o
d
m
a
h

i
s
p
o
d

k
o
r
e

n
a

d
e
b
l
u

i

i
s
p
o
d

l
i
n
i
j
e

z
e
m
l
j
i
s
t
a

n
a

k
o
r
e
n
u
.

P
e
c
u
r
k
e

b
o
j
e

m
e
d
a

s
e

j
a
v
l
j
a
j
u


p
r
i

o
s
n
o
v
i

d
e
b
l
a

u

j
e
s
e
n




S
e
m
u

p
r
i
p
r
e
m
i
l
a

M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
,


M
i
c
h
i
g
a
n

S
t
a
t
e

U
n
i
v
e
r
s
i
t
y

B
o
l
e
s
t
/
U
z
r
o
c
n
i
k
Z
a
s
t
i
t
a


G
d
e

p
r
e
z
i
m
l
j
a
v
a

M
e
s
t
o

i
n
f
e
k
c
i
j
e


S
i
m
p
t
o
m
i

S
l
i
k
a
40
K
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
i

n
a
z
i
v
O
b
i
c
a
n

n
a
z
i
v

U
p
o
z
o
r
e
n
j
e


K
l
a
s
a

D
e
j
s
t
v
o
/
u
p
o
t
r
e
b
a
P
r
o
i
z
v
o
d
j
a
c
F
o
r
m
u
l
a
c
i
j
e
A
r
o
m
a
t
i
c
n
a

B
r
a
v
o

w
a
t
e
r

s
t
i
c
k

B
r
a
v
o

7
2
0

B
r
a
v
o

U
l
t
r
e
x

H
l
o
r
o
t
a
l
o
n
i
l


P
a
z
n
j
a



P
a
z
n
j
a

O
p
a
s
n
o
s
t
Z
a
s
t
i
t
n
i

I
u
n
g
i
c
i
d

/
n
a
j
e
I
i
k
a
s
n
i
j
i

a
k
o

s
e

p
r
i
m
e
n
i

p
r
e

o
c
e
k
i
v
a
n
e


i
n
I
e
k
c
i
j
e

U
p
o
t
r
e
b
a
:

z
a

m
o
n
i
l
i
n
i
j
u

i

l
i
s
n
e

p
e
g
e

Z
e
n
e
c
a
S
y
m
g
e
n
t
a


S
u
s
p
e
n
z
i
j
e
,

G
r
a
n
u
l
e

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v
e

u

v
o
d
i


P
r
a
h

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v

u
v
o
d
i

E
g
z
o
t
e
r
m
i
c
k
i

p
r
a
h

K
a
p
t
a
n

5
0

W
P

K
a
p
t
a
n

8
0

W
P

K
a
p
t
a
n

8
0

W
D
G

K
a
p
t
a
n

8
0

W
D
G

K
a
p
t
e
c

4

F
L

K
a
p
t
a
n

Z
a
s
t
i
t
n
i
,

s
i
r
o
k
o
g

s
p
e
c
t
r
a
,

I
u
n
g
i
c
i
d

z
a
:

V
e
n
t
u
r
i
j
u
,

m
o
n
i
l
i
n
i
j
u
,

l
i
s
n
e

p
e
g
e
,

k
o
v
r
d
z
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,








I
n
c
o
m
p
a
t
i
b
l
a
n

s
a

a
l
k
a
l
n
i
m

r
a
s
t
v
o
r
i
m
a

i

u
l
j
e
m



O
p
a
s
n
o
s
t

F
t
a
l
i
m
i
d

M
i
c
r
o
-
F
l
o

M
i
c
r
o
-
F
l
o

A
r
v
e
s
t
a


M
i
c
r
o
-
F
l
o

M
i
c
r
o
-
F
l
o
P
r
a
h

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v

u

v
o
i
d
P
r
a
h

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v

u
v
o
d
i

G
r
a
n
u
l
e

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v
e

u

v
o
d
i

S
u
s
p
e
n
z
i
j
e

u

v
o
d
i

C
h
a
m
p

F
o
r
m
u
l
a

2


C
h
a
m
p

D
P


C
o
p
p
e
r

s
u
l
f
a
t
e

C
u
p
r
o
f
i
x

D
i
s
p
e
r
s
s

K
o
c
i
d
e


H
i
d
r
o
k
s
i
d

b
a
k
r
a

H
i
d
r
o
k
s
i
d

b
a
k
r
a

B
a
k
a
r
n
i

s
u
l
f
a
t

O
s
n
o
v
n
i

b
a
k
a
r
n
i

s
u
l
f
a
t
H
i
d
r
o
k
s
i
d

b
a
k
r
a

O
p
a
s
n
o
s
t

B
a
k
a
r

F
u
n
g
i
c
i
d
,

b
a
c
t
e
r
i
c
i
d

U
p
o
t
r
e
b
a
:

p
r
s
k
a
n
j
a

n
a

p
o
c
e
t
k
u

s
e
-
z
o
n
e

z
a

X
-
o
b
o
l
j
e
n
j
e
,

b
a
k
t
e
r
i
o
z
e
,

k
o
v
r
d
z
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

r
a
k
,

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
,

l
i
s
n
e

p
e
g
e
,

i
t
d
.

A
g
t
r
o
l
/
N
u
F
a
r
m

C
h
e
m
O
n
e

L
t
d
.

C
e
r
e
x
a
g
r
i

N
u
F
a
r
m

V
o
d
e
n
i

r
a
s
t
v
o
r

S
u
v
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
a

P
r
a
h

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v

u

v
o
d
i

E
l
i
t
e

4
5

D
F

E
l
i
t
e

4
5

W
P
F
o
l
i
c
u
r
e

T
e
b
u
c
o
n
a
z
o
l
e

S
i
s
t
e
m
i
c
n
i

s
t
e
r
o
l

i
n
h
i
b
i
t
o
r

s
a

r
e
t
r
o
a
k
t
i
v
n
i
m

d
e
j
s
t
v
o
m

d
o

7
2

s
a
t
a

o
d

p
o
c
e
t
k
a

i
n
I
e
k
c
i
j
e
U
p
o
t
r
e
b
a
:

z
a

m
o
n
i
l
i
n
i
j
u
,

p
e
g
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

p
e
p
e
l
n
i
c
u
K
o
r
i
s
t
i
t
i

u

k
o
m
b
i
n
a
c
i
j
i

s
a

p
r
o
t
e
k
t
a
n
t
n
i
m

/
z
a
s
t
i
t
n
i
m

I
u
n
g
i
c
i
d
o
m

i

s
a

I
u
n
g
i
c
i
d
o
m

k
o
j
i

n
e

p
r
i
p
a
d
a

k
l
a
s
i

s
t
e
r
o
l
n
i
h


i
n
h
i
b
i
t
o
r
a

r
a
d
i

o
d
-
l
a
g
a
n
j
a

s
t
v
a
r
a
n
j
a

r
e
z
i
s
t
e
n
t
n
o
s
t
i

U
p
o
z
o
r
e
n
j
e

P
a
z
n
j
a

T
r
i
a
z
o
l
/
K
o
n
a
z
o
l
B
a
y
e
r
D
i
s
p
e
r
z
i
o
n
a










s
u
s
p
e
n
z
i
j
a

P
r
a
h

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v

u

v
o
d
i

F
e
r
b
a
m

G
r
a
n
u
I
l
o

F
e
r
b
a
m

7
6

W
S
P

F
e
r
b
a
m

T
a
m
i
n
c
o

E
t
a
r
-
d
i
s
p
e
r
z
i
o
n
e


g
r
a
n
u
l
e


P
a
k
o
v
a
n
j
e

r
a
s
t
-
v
o
r
l
j
i
v
o

u

v
o
d
i



P
a
z
n
j
a

D
i
t
j
i
o
-

k
a
r
b
a
m
a
t




P
r
o
t
e
k
t
a
n
t
-
Z
a
s
t
i
t
n
i

I
u
n
g
i
c
i
d
e

U
p
o
t
r
e
b
a
:

z
a

k
o
v
r
d
z
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,



M
o
n
i
l
i
n
i
a
,

l
i
s
n
e

p
e
g
e

F
u
n
g
i
c
i
d
i

k
o
j
i

s
e

k
o
r
i
s
t
e

u

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
i

b
r
e
s
k
v
e

i

n
e
k
t
a
r
i
n
a

M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
41


O
r
b
i
t

O
r
b
i
t

4
5
W
P


P
r
o
p
i
k
o
n
a
z
o
l


P
a
z
n
j
a

T
r
i
a
z
o
l
/

K
o
n
a
z
o
l

S
i
s
t
e
m
i
c
n
i

f
u
n
g
i
c
i
d
,

s
t
e
r
o
l
n
i







i
n
h
i
b
i
t
o
r

U
p
o
t
r
e
b
a
:

z
a

m
o
n
i
l
i
n
i
j
u
,


p
e
p
e
l
n
i
c
u


S
y
n
g
e
n
t
a

G
r
i
f
f
i
n

L
L
C

T
r
i
a
z
o
l
/
K
o
n
a
z
o
l



I
n
d
a
r

7
5
W
S
P

F
e
n
b
u
k
o
n
a
z
o
l



P
a
z
n
j
a

S
y
s
t
e
m
i
c
n
i

f
u
n
g
i
c
i
d
,


s
t
e
r
o
l
n
i

i
n
h
i
b
i
t
o
r

U
p
o
t
r
e
b
a
:

z
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

i

m
o
n
i
l
i
n
i
j
u

D
o
w


A
g
r
o
S
c
i
e
n
c
e


U

v
o
i
d

r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v
o

p
a
k
o
v
a
n
j
e

S
v
a
k
a

k
e
s
i
c
a

s
a
d
r
z
i

6
0
g
r

s
t
o

j
e

d
o
z
a

/
a
k
r
u



2

k
e
s
i
c
e

/
h
a


M
i
k
o
s
i
l
d

T
e
r
a
m
i
c
i
n
O
k
s
i
t
e
t
r
a
c
i
k
l
i
n

K
a
l
c
i
j
u
m


O
k
s
i
t
e
t
r
a
c
i
k
l
i
n
B
a
c
t
i
r
i
c
i
d

U
p
o
t
r
e
b
a
:

z
a

b
a
k
t
e
r
i
o
z
e

i

x
-
o
b
o
l
e
n
j
e


U
p
o
z
o
r
e
n
j
e

O
r
g
a
n
s
k
i


a
n
t
i
b
i
o
t
i
k


N
u
f
a
r
m


A
m
e
r
i
c
a
s

I
n
c
.

S
y
n
g
e
n
t
a
T
e
c
n
i

k
o
n
c
e
n
t
r
a
t

T
e
c
n
i

k
o
n
c
e
n
t
r
a
t
P
r
a
h

u

v
o
d
e
n
o
j





s
u
s
p
e
n
z
i
j
i

P
r
i
s
t
i
n
e

(
W
G
)
P
i
r
a
k
l
o
s
t
r
o
b
i
n

+
B
o
s
k
a
l
i
d

F
u
n
g
i
c
i
d

s
a

z
a
s
t
i
t
n
i
m

i

k
u
r
a
t
i
v
n
i
m

s
v
o
j
s
t
v
o
m

Z
a
s
t
i
t
n
i

e
I
e
k
a
t
:

s
p
r
e
c
a
v
a

k
l
i
j
a
n
j
e

s
p
o
r
a

K
u
r
a
t
i
v
n
i

e
f
e
k
a
t
:

s
p
r
e
c
a
v
a

r
a
s
t

m
i
c
e
l
i
j
a

i

s
p
o
r
u
l
a
c
i
j
u

g
l
j
i
v
i
c
a

n
a

l
i
s
t
u



S
p
r
e
c
a
v
a

r
e
s
p
i
r
a
c
i
j
u

U
p
o
t
r
e
b
a
:

l
i
s
n
e

p
e
g
e
,

m
i
n
i
l
i
n
i
j
a
,

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
,

r
u
p
i
c
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

p
e
p
e
l
n
i
c
a
,

r
d
j
a
s
t
e

p
e
g
e



P
a
z
n
j
a

S
t
r
o
b
i
l
u
r
i
n

A
n
i
l
i
d


B
A
S
F
A
g

P
r
o
d
u
c
t
s

V
o
d
o
t
o
p
i
v
e

g
r
a
n
u
l
e
S
y
l
l
i
t

F
L

S
y
l
l
i
t

6
5

W

(
c
i
t
r
e
x
)

D
o
d
i
n

A
c
e
t
o

A
g
r
i
c
u
l
t
u
r
a
l

C
h
e
m
i
c
a
l

C
o
r
p
.


P
l
a
t
t
e
T
e
c
n
a

k
o
n
c
e
n
t
r
o
v
a
n
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
a

P
r
a
h

u

v
o
d
e
n
o
j





s
u
s
p
e
n
z
i
j
i

O
p
a
s
n
o
s
t

A
l
i
f
a
t
i
k
-

A
z
o
t




















F
u
n
g
i
c
i
d



U
p
o
t
r
e
b
a
:

u

k
o
m
b
i
n
a
c
i
j
i

s
a

K
a
p
t
a
n
o
m

z
a

s
u
z
b
o
j
a
n
j
e

b
a
k
t
e
r
i
o
z
a

N
i
j
e

k
o
m
p
a
t
i
b
i
l
a
n

s
a

a
l
k
a
l
n
i
m









r
a
s
t
v
o
r
i
m
a
N
e

s
m
e

s
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

s
a

v
e
c
i
m







d
o
z
a
m
a

u
l
j
a

F
u
n
g
i
c
i
d
i

k
o
j
i

s
e

k
o
r
i
s
t
e

u

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
i

b
r
e
s
k
v
e

i

n
e
k
t
a
r
i
n
a

M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
h

K
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
i

n
a
z
i
v
O
b
i
c
a
n

n
a
z
i
v

U
p
o
z
o
r
e
n
j
e


K
l
a
s
a

D
e
j
s
t
v
o
/
u
p
o
t
r
e
b
a
P
r
o
i
z
v
o
d
j
a
c
F
o
r
m
u
l
a
c
i
j
e
42
INSEKTI KOJI NAJEE IZAZIVAJU
TETU U BRESKVIKU

BRESKVIN SMOTAVAC
Ovaj insekt (OFM) je jedan od najznaaj-
nijih tetoina breskve i nektarine. Nekih
godina, gubici u prinosima mogu dostii i
50%.
BIOLOGIJA TETOINE
Insekt prezimi u obliku larve u ahuri u pu-
kotinama, ispod oteene kore stabla, u bilj-
nim ostacima na zemljitu (obino su to me-
sta na kojima se korov utvrdio), u stabljikama
korova, otpacima na zemljitu, kutijama i ra-
znim drugim predmetima u blizini, odnosno
bilo gde nadje pogodno mesto da se sklon i da
prezimi.
Larve prelaze u stadijum lutke rano u prolee,
a poinju da izlaze otprilike u vreme kada sorta
Elberta ulazi u fenofazu balonia (10). Pojav-
ljuju se tokom dva meseca, a najintenzivniji let
prve generacije ovog insekta je krajem maja i
poetkom juna. enka polae jaja na povrini
lista, peteljci ploda i u kori drveta. Za izleganje
jaja je u proseku potrebno 7 dana (minimal-
no 4) (10). Larve prve generacije se ubuuju
u mlade terminalne letoraste i samo mali broj
larvi napada plod. Oteenja na letorastima po-
staju vidljiva tek 10 14 dana nakon poljenja i
veoma su slina oteenjima izazvanim tetoi-
nom breskvinog crvotoca Terminalni letorasti
se lome i poprimaju mlitav izgled (kao zasta-
vica) jer larve u potpunosti izjedu unutranjost
letorasta. Za itav ciklus, poev od polaganja
jaja pa do pojave odraslih insekata potrebno je
oko 6 nedelja, minimalno 24 dana pri toplijim
vremenskim uslovima.
Druga generacija odraslih jedinki se pojav-
ljuje poetkom jula. Oteenja koja ova gene-
racija ostavlja za sobom vidljiva su na gran-
icama i plodovima. Simptomi na plodovima
ukljuuju pojavu smolotoine i izluevina in-
sekta koje ostavljaju dekacijom.
Trea generacija se pojavljuje u avgustu, a na-
stavlja da se izlee pred kraj Septembra. Ova po-
slednja letnja generacija priinjava najveu te-
tu jer ulazi u plod upravo u vreme berbe. Veina
larvi iz ove generacije se ne razvije u imago ve
formira kakun-ahuru u kome e da prezimi.
ZATITA
Program prskanja protiv ove tetoine bazi-
ra se na praenju leta insekata, a tretmani su
usmereni prvenstveno na larve koje su se tek
ispilile iz jaja. Korienje feromonskih klopki
i uz pomoc modela baziranog na sumi tempe-
ratura izrazenim u stepen-danima za odredje-
nu minimalnu temperature kao osnovu, moze
se predvideti kretanje i razvoj insekata dosta
precizno odrediti vreme prskanja da bi se po-
stigao maksimalan efekat zatite.
Najee korieni preparati koji daju
dobre rezultate su organofospati (Guti-
on 50WP, Imidan 70 WP, Diazinon) i pi-
retroidi (Embu 2 EC, Paunce 3.2 EC i
Asana XL 0.66 EC). Preparati novijeg datu-
ma kao to su Warrier 1 CS, Entrast 80 WP i
Intrepid 2F manje su ekasni, ali kada insekti
postanu rezistentni na organofosfate ovi pre-
parati su dobra alternativa.
Kontrola uz pomoc feromona da bi se iza-
zvala konfuzija medju mujacima se poka-
zao kao veoma ekasan. Osnova ovog metoda
je da se vonjak prezasiti feromonom enke
koja na taj nain privlai mujake za parenje.
U ambijentu prezasienom ovim feromonom,
mujaci lete bezuspeno unaokolo dok se ne
iznure tako da nisu u stanju da daju svoj do-
prinos moguoj steti. Da bi se dobili izuzetno
dobri rezultati, preporuuje se upotreba fero-
mona u kombinaciji sa jednim do dva prska-
nja nekim od insekticida u poetnim fazama
implementacije ovakvog programa.(2,13)
Sl. 25. OFM - Oronulost
43
LJIVIN SURLA
CONOTRACHELUS NENUPHAR
HERBST
ljivin surla je od velikog ekonomskog zna-
aja s obzirom da i do 60% plodova moe da
pretrpi oteenja u vidu deformisanog oblika
ploda, prisustva oiljaka, prisustva larvi(crvia)
u plodu inei ih praktino neupotrebljivim.
BIOLOGIJA TETOINE
Ova tetoina prezimljava ko odrastao insekt
u prvih nekoliko cm zemljinog sloja ili u nasla-
gama lisa. Ukoliko postoje pogodni vremenski
uslovi, surlai se pojavljuju prilino rano i u ne-
dostatku hrane e poeti da se hrane nabubre-
lim pupoljcima. Otprilike u vreme obrijavanja
plodia bubice e biti po vonjacima u velikom
broju hranei se i istovremeno polaui jaja u
male plodie. enka napravi polumeseasti rez
na plodiima i u svaki polozi po jedno jaje. Sva-
ka enka moe da poloi od 100 500 jaja. Za
itav ciklus, poev od jajeta do odrasle jedinke
sposobne za reprodukciju, potrebno je 50 55
dana.
Pored oiljka u
vidu mladog meseca,
plodovi mogu ispo-
ljiti rapavost i oiljke
nastale hranjenjem
insekata na povrini
kao i diskoloraciju i
nepravilnosti u obli-
ku usled unutrasnjeg
hranjenja larvi. Kao
posledica hranjenja
larvi unutar ploda, plod prevremeno opada,
obino u junu, ali se to moe nastaviti i kasnije
kada odrasli insekti ponu da se plodm hrane.
Vlaga i temperatura utiu na intenzitet aktiv-
nosti ovog insekta. Insekt je ajtivniji u stablima
sa guom krunom gde su uslovi mikroklimata
takvi da obezbedjuju vee zasenivanje i veu re-
lativnu vlanost vazduha.
Temperatura predstavlja najznaajniji faktor
kod odranja veka ovog insekta. Ovo je naroito
izraeno poetkom prolea. Kroz istraivanja, ra-
zvijeno je nekoliko formula kojima se moe pred-
videti pojava insekta i vreme kada oni prelaze na
stabla na zbog ishrane i radi polaganja jaja.
Prva formula se odnosi na srednje temperature
izmeu 12 i 16 C tokom tri do etiri dana.
Druga uzima u obzir prosene dnevne tempe-
rature iznad 16
0
C tokom tri dana.
Trea se bazira na maksimalnoj temperaturi od
24 C dva dana uzastopno.
Uopteno govorei, odrasli insekti migriraju
iz svog hibernikuluma ili mesta gde su prove-
li zimu (biljni ostaci na zemljitu u oblinjim
umomarcima, bunju oko zasada, ponekad u
oblinjim zasadima), i premetaju se na stabla pri
povoljnim uslovima temperature i vlage. Ovo se
uglavnom dogaa u periodu cvetanja. Migracije
insekata se nastvaljaju ak i do est nedelja po
zavretku cvetanja, a najintenzivnija su tokom
dve nedelje po precvetavanju (10).
ZATITA
Stabla treba prskati poev od obrijavanja
plodia u intervaliama od 7 10 dana tokom
sledee tri nedelje, ili u toku perioda nagla-
ene aktivnosti insekta. Zahladjenje smanjuje
njihovu aktivnost to ostavlja prostor za pro-
duavanje intervala tretiranja na deset dana.
Ova buba se teko suzbija tako da je neop-
hodno da se stable dobro i potpuno oprskaju
( da se dobro pokriju) kako bi rezultati bili
zadovoljavajui.
Za suzbijanje ove tetoine u opticaju je ne-
koliko preparata. Izgleda da su organofosfati,
kao to su Gution 50 WP i Imidan 70 WP,
najee korieni insekticidi. Za suzbijanje su
vrlo ekasni piretroidi (Embu 2 EC, Pauns
3.2 EC i Asana XL 0.66 EC).
Sl. 27. Prorezi nastali
polaganjem jaja na plod trenje
Sl. 28 Interno hranjenje
Larve ljivinog surlaa u
unutranjosti trenje
44
Noviji preparati kao to su Aktara 25 WG
i Warrior 1CS su se pokazali su dobru eka-
snost u suzbijanju ove tetoine (2, 13).
LIGUSI
LYGUS LINEOLARIS
PALISOT DE BEAUVOIS
Ovo je vrlo znaajna tetoina, i moe da na-
nese ozbiljna oteenja na plodovima u vidu
brazda i deformacije oblika ploda, ime ih
iskljuuje iz razmatranja za plasman na tri-
te. Broj biljaka domaina je veliki i obuhvata
voe, povre i ukrasno bilje.
BIOLOGIJA TETOINE
Ova buba prezimljava
kao imago. Skriva se pod
korom koja nije vrsto
priljubljena uz deblo, u
pukotinama i biljnim
ostacima na zemljitu za-
sada, ili u bunju oko za-
sada, obodima zasada, po
umarcima itd. Pojavljuje
se vrlo rano u prolee, i
poinje da se hrani pupoljcima. Vreme najinten-
zivnijeg izlaska je tokom perioda cvetanja. en-
ke polau jaja u otvorenu cvast cvetnog pupoljka i
na sitne plodove, sve dok plod ne postigne velii-
nu od oko 12 mm u preniku. Nakon toga, en-
ke se sputaju niz stablo, i premetaju na korove,
povre, ukrasne biljne vrste i druge poljske useve
gde nastavljaju sa polaganjem jaja u stabljike siro-
kolisnih korova, peteljke itd. Najomiljenija biljka
domain ovog insekta je vrlo zastupljena uljana
repica (Brassica sp.).
U poetnim fazama ve-
getacije, kada razvoj ploda
prethodi razvoju poljskih
kultura, ovaj insekt trai
sklonite u vonjaku nano-
sei tetu mladim (zelenim)
plodovima. Hladni vremen-
ski uslovi usporavaju njiho-
vu aktivnost te samim tim i
tetu koju nanose. Vocnjai
koja se nalaze u blizini ipraja, oboda jarkova i
drugih povoljnih mesta za prezimljavanje Ligusa
su podloniji oteenjima. Suni vremenski uslovi
koji isuuju biljke mogu uticati na to da se insekti
predju na stable i migriraju u kronje.
Na oteenim plodovima su vidljiva oteenja
izazvana hranjenjem insekta kao i ona nastala
polaganjem jaja. Ostecenja nastala hranjenjem
insekata se manifestuju kao mali periferni ubo-
di. Simptomi koji ukazuju na polaganje jaja se
manifestuju kao duboka ulegnua i izoblienost
ploda. Najvea su oteenja na ainom delu
ploda koje se ispoljavaju kao oiljci na zrelim plo-
dovima. Oteenja nastala nakon cvetanja mogu
se uglavnom nalaze na jednoj od strana ploda ali
nije iskljueno da se na njih naidje i na nekom
drugom mestu.
SUZBIJANJE
Primena agrotehnikih merea kao to su suzbija-
nje korova ili koenje trave su neophodne za reguli-
sanje i kontrolu migracionih puteva ovog insekta.
Prskanje piretroidima obezbeuje dobru kon-
trolu tetoine. Na parcelama na kojima se pri-
menju mere za suzbijanje breskvinog smotavca uz
pomo feromona metodom konfuzije, korie-
nje hemijskih preparata je obavezno.
JAPANSKA BUBA PIVAC
POPILLIA JAPONICA NEWMAN
BIOLOGIJA TETOINE
Pivac nije naroito probirljiva tetoina.
Hrani se raznim biljnim vrstama, voem, po-
vrem, ukrasnim biljem, travama, pa ak i ko-
rovom. Postoji na stotine vrsta u okviru goto-
vo 100 razliitih porodica ove tetoine.
Ovi insekti prezime u obliku larve koje na-
zivamo grub. Migriraju na 20 25 cm u ze-
mlju, kako ih mraz ne bi unitio. Larva skree
ka povrini zemljita kada zemljite pone da se
zagreva. Na tom putu, ona se hrani korenjem
jaih korova, mada se ne ograniava samo na
njih, ve e napasti svaku biljnu vrstu na koju
naidje. Do kraja maja i poetka juna prelazi u
stadijum lutke, a kao imago e se pojaviti od
kraja juna do sredine jula. Odrastao insekt e
narednih 30 45 dana provesti hranei se i
obezbeujui kontinuitet opstanka svoje vrste.
enke polau jaja u zemlju na dubini od 5 15
cm, tokom jula i avgusta. Potrebno je od 10
12 dana da se jaja izlegu, a nova generacija
larvi poinje da nanosi tetu hranei se organ-
skim materijama u zemlji, uglavnom na korenu
biljke. Pad temperature i hlaenje zemljita za
Fig.29. TPB hranjenje
odraslog insekta
Fig. 30. TBP
odrastao insekt
njih su signal za premetanje u dublje slojeve
zemljita, gde e saekati sledee prolee i opet
nastaviti isti ciklus. Larve mogu da provedu u
zemlji i do 10 meseci. Obino ovaj insekt ima
samo jednu generaciju godinje, ali u uslovi-
ma kranje hladnih vremenskih uslova severnih
oblasti moe da se desi da sum u potrebne dve
godine da kompletira zivotni ciklus.
Odrasli insekti ove tetoine za sobom
ostavljaju vrlo ozbiljna oteenja. Oni se hra-
ne listovima i, to je jo vanije, na plodovima
ostavlajui na njima brazed i oiljke to void
formiranju deformisanih plodova. Sorte bre-
skve ranog do srednjeg vremena sazrevanja su
najvie na udaru, jer se njihovo vreme sazre-
vanja poklapa sa najintenzivnijom aktivnou
ovog insekta.
SUZBIJANJE
U osnovi, postoje dva naina kojima se moe
umanjiti potencijalna teta. Najpre primenom
agrotehnikih mera, sa ciljem odravanja do-
bre bujnosti, tako da stabla mogu da podnesu
izvestan gubitak lia, a da previe ne osete
stres, a potom i odravanje zdravstvenog sta-
tusa stabala, u smislu zatite od bolesti i teto-
ina. Oboleli plodovi i/ili prevremeno sazreli
plodovi (oteeni insektima) privlae insekte
tako da na stablu pronau i druge plodove ko-
jima e se hraniti.
Prskanje preparatima fokusirano je na odra-
sle bube. Treba prskati im se bube pojave,
odnosno pre nego to budu u stanju da na-
nesu ozbiljnu tetu. Neki od preparata koji
ekasno kontroliu ovu tetoinu su Sevin 50
WP, Sevin 80 S, Provado, Piretrum (PiGenik i
Evergrin), Asana XL 0.66EC, i dr. (2, 13)
Larve pivca mogu se suzbijati ili primenom
pesticida ili uvoenjem mlenih spora (Baci-
llus popilliae), to predstavlja bioloki metod
kontrole. Za uspostavljanje mlenih spora
moe biti potrebno i vie godina (2 3), kako
bi se obezbedila ekasnost njihovim stalnim
prisustvom. Larve pivca mogu se suzbijati i
insekticidima namenjenim za suzbijanje bele
bube na busenu (Diazinon, Dursban, Orten,
itd.) (2,13).
MALI BRESKVIN STAKLOKRILAC
SYNANTHEDON PICTIPES
GROTE & ROBINSON
Kompleks malog breskvinog staklokrilca
je znaajan za sam opstanak stabla, i moe
predstavljati ekonomski ozbiljan problem.
Ova vrsta ima irok spektar biljki domaina,
ukljuujui stabla svih kotavih vrsta, kao i
neke divlje vrste (divlja trenja, Amelancher
sp., itd.).
BIOLOGIUJA TETOINE
Mali breskvin staklokrilac (LTP) je miljac bez-
bojnih krila koji period mirovanja provodi u obli-
ku larve u razliitim stadijumima razvoja. U prole-
e, larve poinju da se hrane neko vreme, a potom
se zavlae u spoljne delove kore stabla gde obrazuju
ahuru u kojoj se pretvaraju u lutku. U zasadu su
prisutni tokom nekoliko meseci, to oteava njiho-
vo suzbijanje.
Larve se hrane u unutranjosti kore ili kambiju-
mu debla. Prisustvo gumoze pomeanih sa stru-
gotinom drveta i izluevina insekata oko obolelih
mesta je siguran znak napada ovih tetoina. Mogu
se nai na ranije obolelim mestima na stablu, zatim
u blizini mesta na kojima je vreno orezivanje, na
mestima obolelim od viegodinjeg raka, na deblima
oteenim mrazom, itd. Ova tetoina se moe utvr-
diti samo u tkivima koja su ranije pretrpela nekakva
oteenja ne moe da se odomai u zdravom tki-
vu, drugim reima, ne napada zdravo tkivo.
Odrasli moljci se sparuju neposredno nakon po-
javljivaja, a enka polae jaja ve u prvom satu svog
ivota kao imago. enka moe da poloi od 500
600 jaja tokom 7 dana svog ivotnog veka. Jaja
polae u obolela mesta na visini od najvie 2.5 m od
povrine zemlje, a veinu jaja polae blie povrine
zemlje, na oko 80 120 cm. Pri viim temperatu-
rama, potrebno je 7 10 dana da se larve izlegnu.
Hladnije temperature mogu odloiti period inkuba-
cije do 15 dana. Neposredno nakon izleganja, lar-
ve se zavlae u oblinje tkivo i poinju da se njime
hrane. Ukoliko se ova pojava ne uoi i ne suzbije na
vreme, one mogu u potpunosti da izbrazdaju itave
grane ili deblo, to dovodi do suenja i odumiranja.
Oteenja koja za sobom ostavlja ovaj insekt mogu
da privuku ostale ozbiljne patogene, kao to su Ci-
tospora/ viegodinji rak, bakterijski rak i slino.
Period leta ovog moljca je od kraja maja, pa sve
do septembra, u severnijim oblastima. U zemlja-
ma centralne severne Amerike, najvea zastuplje-
nost tetoine je od poetka juna do sredine jula,
u zavisnosti od lokaliteta. Ima jednu kontinuiranu
generaciju u toku godine a tokom toplijih godina
moe da dodje do razvoja parcijalne druge genera-
cije. (10).
SUZBIJANJE
Pojava ove tetoine najbolje se moe suzbiti kroz
prevenciju bilo kakvog oteenja na stablu. Rezid-
bu trebalo obaviti u periodu kada se moe oekivai
brzo zaraivanje rana. Prilikom koenja i prime-
nom ostalih mera odravanja naroito treba obrati-
ti panju da se deblo i grane ne oteuju.
Bilo bi korisno eliminisati alternativne domaine
koji se nalaze u blizini zasada (divlja tresnja, glog,
divlje ljive, napustene breskve, itd.)
Prskanje sistemskim insekticidom Hloropirifos
(Lorsban 50 WP ili 4E) debla i donjih skeletnih grana
46
sa koliinom preparata do take kada poinje da se
sliva niz deblo, e suzbiti kako odrasle insekte tako i
larve. Prva primena je 10 14 dana po pojavi imaga
sa ciljem da se unitile odrasli insekti i tek izlegle larve.
Prskanje se vri runom prskalicom pri slabom priti-
sku (@ 100 psi (funti po kvadratnom inu) (2, 13).
VELIKI BRESKVINSTAKLOKRILAC
SYNANTHEDONEXITIOSA SAY
Ovaj insekt je najznaajnija tetoina kod bre-
skve, ali takoe moe izazvati oteenja velikih raz-
mera i na drugim kotiavim vrstama, kao to su
trenja, vinja, ljiva, kajsija, itd.
BIOLOGIJA TETOINE
Ova tetoina je moljac providnih krila, sa zlatastim
sjajem. Telo joj je metalik-plave boje, a preko abdo-
mena enke uoljiva je na narandasta pruga (10).
Moljac prezimi u obliku larve na kori, ili ispod
kore stabla, obino ispod nivoa zemljita. Larve
postaju aktivne i poinju da se hrane kambiju-
mom, unutranjim delom kore, kada tempera-
tura zemljita dostigne 10
0
C. Potpuno razvijena
larva formira kakun-ahuru i pretvara se u lut-
ku, obino krajem maja i tokom juna. Moljac se
pojavljuje poetkom jula i nastavlja sa izlaskom
sve do septembra. Moljci se pare neposredno na-
kon izlaska iz lutke, a enka poinje da polae
jaja 30 minuta po parenju, s tim to veinu jaja
izlegne tokom popodneva na dan parenja.Period
inkubacije jaja je od 10 do 15 dana, u zavisno-
sti od vremenskih uslova. Mlade larve se izleu
sa unutranje strane kore stabla. Tamo se hrane
kambijumom, unutranjim delom kore. Ovaj
insekt obino ima jednu potpunu generaciju
godinje u severno-centralnim delovima Sjedi-
njenih Dravama. Meutim, za potpun razvoj
nekih larvi potrebne su dve godine (10).
Larve se uglavnom hrane na 5 10 cm (2-4)
ispod povrine zemlje. Boja im je krem, a kapi-
ca na glavi mrke boje. Veoma nalikuju malom
breskvinom staklokrilcu, osim to su krupnije.
Ponekada se dogodi da se vei broj larvi hrani
na istom stablu, to ima za posledicu brzo ugi-
njavanje stabla. Velikog breskvinog staklokrilca
privlae ve oteena stabla, i moe se uoiti u
pukotinama kore debla, na mestima obolelim
od bakterijskog raka, lezijama raka kod ljive,
itd. Pored toga to napada ve obolela mesta,
ovaj insekt se usredsreuje i na zdravu koru u
koju se zavlai.
Na stablima koja je napao ovaj insekt obino su
vidljive kupaste gomilice zemlje pri isamom deblu
u nivou zemljita. Uklanjanjem zemlje i kopanjem
do dubime od 10-15 cm na tim mestima moe se
uoiti intenzivna smilotoina pomeana sa izme-
tom insekta, tek oformljenim kanalima u kojima
se moe nai ak i glavni krivac, sama larva.
SUZBIJANJE
Prskanje debla runom prskalicom za suzbi-
jane mladih larvi i odraslih insekata. Interval
prskanja je u zavisnosti od pojave insekta i vre-
menskih uslova, obino 7-10 dana nakon prve
pojave leta. Postoji nekoliko dobrih prepara-
ta za suzbijanje ovog insekta. Tiodan 3 EC,
Lorsban 4E i Asana XL koja se manje koristi.
Lorsban 4E se najee koristi s obzirom da
obezbedjuje dugo rezidualno delovanje (vie
od 6 nedelja) (2, 13).
BRESKVINA VA
MISUS PERCICAE SULZER
Breskvina va ima irok
raspon biljaka domaina.
Moe se nai kod breskve,
nektarine, ljive, jabuke,
ukrasnom bilju i povru.
Njen znaaj je viestruk s
obzirom na njenu mobil-
nost i injenicu da je pre-
nosilac oboljenja kao to
je arka, virus mozaika i X-oboljenje.
BIOLOGIJA TETOINE
Breskvine vai prezimljavaju ili u obliku jaja
ili u obliku imaga. U prolee, iz jaja se izlegu
mlade larve, i nakon nekoliko generacija ra-
zvijaju se krilaste forme koje se premetaju na
druge kulture i korove. Sa razvojem listova,
enke koje su preivele zimu radjaju ive be-
Sl. 31. Breskvina va
Sl. 32. Osolika muva odrastao insekt
Sl. 33. Larve breskvine muve koje se hrane vaima
47
skrilne mlade koji se naseljavaju na terminalne
delove mladih letorasta. Do poetka leta vai-
ma narastu krila to im daje veu mobilnost
te se preseljavaju na druga stabla ili biljke gde
je manja populacija vai i gde e imati manju
konkurenciju za hranu.
Vai imaju ekstremno veliki reproduktivni
potencijal svaka va moe da izlegne od 50
100 mladih, a tokom jedne godine razvije
pet do deset generacija.
Breskvine vai brzo razvijaju otpornost na
insekticide, jer se enke razmonoavaju bez
parenja, a porod je genetski identian majci.

SUZBIJANJE
Izbor preparat moe privremeno da nas oslo-
bodi vai, ali u isto vreme moe da davede do
stvaranja veeg problema s obzirom da dotini
preparat moe da uniti populaciju prirodnih
neprijatelja i na taj nain otea borbu protiv
vai do kraja sezone. Trebalo bi koristiti pre-
parate koji ne unitavaju korisne insekte, ime
im se pomae da se obrazuju u veem broju i i
time potpomae u reavanju zajednikog pro-
blema unitavanju vai.
Preparati koji se koriste za suzbijanje vai
su Provado 1.6 EC, Aktara 25 WG, Piretrum
(PiGenik and Evergrin), Asana XL 0.66EC,
Imidan 70 WP, Diazinon 50 WP, Tiodan 3EC
i jedinjenja na bazi materije Neem(AzaDirekt
i Ekozin) (2, 13).
48
N
a
z
i
v

p
r
e
p
a
r
a
t
a

U
o
b
i
c
a
j
e
n
i

n
a
-
z
i
v


P
r
o
i
z
v
o
d
a
c
U
p
u
t
s
t
v
o
/
U
p
o
t
r
e
b
a
R
e
c

u
p
o
-
z
o
r
e
n
j
a
C
l
a
s
s
F
o
r
m
u
l
a
c
i
j
a
A
k
t
a
r
a

2
5
W
G

T
i
a
m
e
t
o
k
s
a
m


S
y
n
g
e
n
t
a
L
o
k
a
l
n
o

s
i
s
t
e
m
s
k
o

d
e
j
s
t
v
o
,

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d

s
m
a
n
j
e
n
o
g

r
i
z
i
k
a

Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

c
i
c
a
d
a
,

s
t
e
n
i
c
a
,

v
a
s
i
,

s
l
j
i
v
i
n
o
g

s
u
r
l
a
s
a
P
a
z
n
j
a
N
i
t
r
o
g
u
a
n
i
d
i
n
P
o
d
k
l
a
s
a

T
i
-
a
n
i
k
o
t
i
n
i
l
a
V
o
d
o
d
i
s
p
e
r
z
i
o
n
e
g
r
a
n
u
l
e
E
m
b
u
s

2

E
C

E
m
b
u
s

2
5

W
P

P
e
r
m
e
t
r
i
n


S
y
n
g
e
n
t
a
A
m
v
a
c



S
i
n
t
e
t
s
k
i

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d


Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

m
r
k
e

b
u
b
e
,
b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,

b
r
e
s
k
v
i
-
n
o
g

s
a
v
i
j
a
c
a
,

z
e
l
e
n
o
g

c
r
v
a

p
l
o
d
a
,

j
a
b
u
k
i
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,
s
l
j
i
v
i
n
o
g

s
u
r
l
a
s
a

U
p
o
z
o
r
e
n
j
e
P
i
r
e
t
r
o
i
d
A
d
m
i
r
e

P
r
o

A
d
m
i
r
e

2
F


I
m
i
d
a
k
l
o
p
r
i
d

B
a
y
e
r
C
r
o
p
S
c
i
e
n
c
e

T
i
k
s
a
t
r
o
p
i
c
n
i
g
e
l
T
e
c
n
i

k
o
n
c
e
n
t
r
a
t

S
i
s
t
e
m
s
k
i

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d


U
n
o
s
i

s
e

u

:
e
m
l
f
u

a
a

b
i

s
e

:
e
m
l
f
i
s
t
e

o
v
l
a
:
i
l
o
,

n
e
o
p
h
o
a
n
o

f
e

n
a
v
o
a
n
f
a
v
a
n
f
e

u

r
o
k
u

o
a

2
4

s
a
t
a

n
a
k
o
n

p
r
i
m
e
n
e
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

v
a
s
i
,

s
t
i
t
a
s
t
i
h

v
a
s
i
(
p
i
v
a
c
,


R
o
s
e

s
h
a
I
e
r

e
t
c
.
)
,

c
i
k
a
d
a

P
a
z
n
j
a
N
e
o
n
i
k
o
t
i
n
o
i
d
K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
z
i
j
u


P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
-
z
i
j
u
A
s
a
n
a

K
S
L

A
s
a
n
a
E
s
I
e
n
v
a
l
e
r
a
t
D
u
P
o
n
t

I
n
s
e
k
t
i
c
i
d

s
i
r
o
k
o
g

s
p
e
k
t
r
a

d
e
l
o
v
a
n
j
a
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

c
i
c
a
d
a
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
a
v
i
j
a
c
a
,

c
r
v
a
,

j
a
b
u
k
i
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,

b
r
e
s
k
v
i
-
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
U
p
o
z
o
r
e
n
j
e
P
i
r
e
t
r
o
i
d
I
z
u
z
e
t
n
o

n
i
s
k
o

k
o
n
c
e
n
t
r
o
v
a
n
O
s
t
a
l
e
.

f
l
o
w
a
b
l
e
,

K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

:
a

e
m
u
l
:
i
f
u
,

p
r
a
h

:
a

s
u
s
p
e
n
:
i
f
u
D
i
a
z
i
n
i
n

5
0

W
P

D
i
a
z
i
n
o
n

A
G
5
0
0

D
i
a
z
i
n
o
n

5
0
W


F
o
s
I
o
r
o
t
i
o
a
t

U
A
P
-
L
o
v
e
l
a
n
d
U
A
P
-
L
o
v
e
l
a
n
d
M
i
c
r
o
-
F
l
o
P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
u
E
m
u
l
z
i
o
n
i

r
a
s
t
-
v
o
r
P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
u
I
n
s
e
k
t
i
c
i
d

Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

v
a
s
i
,

p
r
e
g
a
l
j
a
,

s
t
i
-
t
a
s
t
i
h

v
a
s
i
,

(
c
r
a
w
l
e
r

s
t
a
g
e
)
,

b
r
e
s
k
v
i
n
i
h

s
t
a
k
l
o
k
r
i
l
a
c
a
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
a
v
i
j
a
c
a
,

c
i
k
a
d
a
P
a
z
n
j
a

O
r
g
a
n
o
-

I
o
s
I
a
t
I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
i

k
o
j
i

s
e

k
o
r
i
s
t
e

u

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
i

b
r
e
s
k
v
e

i

n
e
k
t
a
r
i
n
e

M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
49
N
a
z
i
v

p
r
e
p
a
r
a
t
a

U
o
b
i
c
a
j
e
n
i

n
a
-
z
i
v


P
r
o
i
z
v
o
d
a
c
U
p
u
t
s
t
v
o
/
U
p
o
t
r
e
b
a
R
e
c

u
p
o
-
z
o
r
e
n
j
a

V
r
s
t
a
F
o
r
m
u
l
a
c
i
j
a
E
n
t
r
a
s
t


S
p
i
n
o
s
a
d
M
e
s
a
v
i
n
a


S
p
i
n
o
s
i
n
a

A

i


S
p
i
n
o
s
i
n
a

D

D
o
w
A
g
r
o
S
c
i
e
n
c
e
I
n
s
e
k
t
i
c
i
d

i
z
v
e
d
e
n

o
d

A
c
t
i
n
o
m
y
c
e
t
e

S
a
c
c
h
a
r
o
p
o
l
y
s
p
o
r
a

s
p
i
n
o
s
a
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

z
e
l
e
n
o
g

c
r
v
a

p
l
o
d
a
,



b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,

t
r
i
p
s
a
,

j
a
b
u
k
o
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,
b
r
e
s
k
v
i
n
o
g
s
a
v
i
j
a
c
a
O
p
r
e
z
N
a
t
u
r
a
l
i
t
;

m
a
c
-
r
o
c
i
k
l
i
c
n
i

l
a
k
-
t
o
n
P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
-
z
i
j
u

E
v
e
r
g
r
i
n
E
C
-
6
0
-
6
P
i
p
e
r
o
n
i
l
B
u
t
o
k
s
i
d
e
(
P
i
r
i
t
r
u
m
)

M
G
K
I
n
s
e
k
t
i
c
i
d


Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

v
a
s
i
,

g
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
-
j
e
n
i
c
a
,
j
a
b
u
k
o
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,

t
r
i
p
s
a
,


s
t
e
n
i
c
a
,

c
i
k
a
d
a
,

g
u
b
a
r
a
,

s
a
v
i
j
a
c
a
l
i
s
t
a

O
p
r
e
z
P
i
r
e
t
r
i
n
i

R
e
g
u
l
a
t
o
r

r
a
s
t
a

i
n
s
e
k
a
t
a
K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
z
i
j
u

A
z
a
D
i
r
e
c
t

p
r
o
i
z
-
v
o
d

n
a

b
a
z
i

m
a
-
t
e
r
i
j
e

`
N
e
e
m
`


E
k
o
z
i
n

3
E
C

A
z
a
d
i
r
a
h
t
i
n



G
o
w
a
n
A
m
v
a
c

K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
z
i
j
u

I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

v
a
s
i
,

s
l
j
i
v
i
n
o
g

s
u
r
l
a
s
a
,

j
a
p
a
n
s
k
e

b
u
b
e
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
a
v
i
j
a
c
a
,

,
b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,


s
a
v
i
j
a
c
a

l
i
s
t
a
,

U
p
o
z
o
r
e
n
j
e
B
o
t
a
n
i
c
k
i
,
i
z
N
e
e
m

d
r
v
e
t
a

p
r
e
k
l
o
m

i
z

I
n
-
d
i
j
e
G
u
t
i
o
n
S
o
l
u
p
a
c
k

5
0

G
u
t
i
o
n

2
L
A
z
i
n
o
f
o
s
-
m
e
t
i
l
B
a
y
e
r
C
r
o
p
c
i
e
n
c
e
I
n
s
e
k
t
i
c
i
d

s
i
r
o
k
o
g

s
p
e
c
t
r
a

d
e
l
o
v
a
n
j
a
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

v
a
s
i
,

s
t
i
t
a
s
t
i
h

v
a
s
i
,

s
t
e
n
i
c
a
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
a
v
i
j
a
c
a
,

s
t
a
k
l
o
k
r
i
l
a
c
a
,

s
a
v
i
j
a
c
a

l
i
s
t
a
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

O
p
a
s
n
o
O
r
g
a
n
o
-
f
o
s
f
a
t

P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
-
z
i
j
u

u

v
o
d
o
r
a
s
t
-
v
o
r
l
j
i
v
o
m

p
a
k
o
v
a
n
j
u
L
a
n
a
t

S
P

L
a
n
a
t

L
V

M
e
t
o
m
i
l

D
u
P
o
n
t
D
u
P
o
n
t
V
o
d
o
r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v
p
r
a
h
N
i
s
k
o
k
o
n
c
e
n
t
r
o
-
v
a
n
a

v
o
d
o
r
a
s
t
-
v
o
r
l
j
i
v
a

t
e
c
n
o
s
t

I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

b
u
b
a

(
s
m
r
d
l
j
i
v
e

s
t
e
n
i
c
e

i

m
r
k
e

b
u
b
e
)
,

v
a
s
i
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
m
o
-
t
a
v
c
a
,

t
r
i
p
s
a
,
c
i
k
a
d
a
,
O
p
a
s
n
o
K
a
r
b
a
m
a
t

I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
i

k
o
j
i

s
e

k
o
r
i
s
t
e

u

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
i

b
r
e
s
k
v
e

i

n
e
k
t
a
r
i
n
e

M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
50
P
r
o
v
a
d
o

1
.
6
E
C

I
m
i
d
a
k
l
o
p
r
i
d

B
a
y
e
r
C
r
o
p
S
c
i
e
n
c
e
K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
z
i
j
u

I
n
s
e
k
t
i
c
i
d

s
m
a
n
j
e
n
o
g

r
i
z
i
k
a

Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

v
a
s
i
,

c
i
c
a
d
a
,

s
t
e
n
i
c
a
,

s
l
j
i
v
i
n
o
g

s
u
r
l
a
s
a

P
a
z
n
j
a
N
e
o
n
i
k
o
t
i
n
o
i
d
N
a
z
i
v

p
r
e
p
a
-
r
a
t
a
U
o
b
i
c
a
j
e
n

n
a
z
i
v


P
r
o
i
z
v
o
d
a
c
U
p
u
t
s
t
v
o
/
U
p
o
t
r
e
b
a
R
e
c

u
p
o
-
z
o
r
e
n
j
a

K
l
a
s
a
F
o
r
m
u
l
a
c
i
j
a
L
o
r
s
b
a
n

5
0
W
L
o
r
s
b
a
n

4
E

L
o
r
s
b
a
n

7
5
W
G

H
l
o
r
o
p
i
r
i
f
o
s
G
o
w
a
n
D
o
w

A
g
r
o
S
c
i
e
n
c
e
G
o
w
a
n
S
i
s
t
e
m
s
k
i

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d

Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

s
t
a
k
l
o
k
r
i
l
a
c
a
,

s
t
i
t
a
s
t
i
h

v
a
s
i

D
a
n
g
e
r
U
p
o
z
o
r
e
n
j
e
U
p
o
z
o
r
e
n
j
e
O
r
g
a
n
o
f
o
s
f
a
t
P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
u




K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
-
z
i
j
u
V
o
d
o
r
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v
e

g
r
a
n
-
u
l
e
P
a
u
n
s

2
5
W
P

P
a
u
n
s

3
.
2

E
C

P
e
r
m
e
t
r
i
n


F
M
C

S
i
n
t
e
t
i
c
k
i

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d

Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

s
l
j
i
v
i
n
o
g

s
u
r
-
l
a
s
a
,

s
t
e
n
i
c
a
,

s
m
r
d
l
j
i
v
e

s
t
e
n
-
i
c
e
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a

U
p
o
z
o
r
e
n
j
e
N
e
o
n
i
k
o
t
i
n
o
i
d
/

H
l
o
r
o
n
i
c
o
t
i
n
i
l
P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
u

K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
z
i
j
u

P
i
G
a
n
i
k
P
i
r
e
t
r
u
m


M
G
K
I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

v
a
s
i
,

g
u
s
e
n
i
c
a
,
j
a
b
u
k
o
n
o
g

s
m
o
t
a
v
c
a
,

t
r
i
p
s
a
,


s
t
e
n
i
c
a
,

c
i
k
a
d
a
,

g
u
b
a
r
a
,

s
a
v
i
j
a
c
a

l
i
s
t
a

P
a
z
n
j
a
P
i
r
e
t
r
i
o
d
M
o
g
u
c
e

f
o
r
m
u
l
a
c
i
j
e
:

K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
-
z
i
j
u
,

p
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
u


S
e
v
i
n

8
0
S

S
e
v
i
n

2

S
C

S
e
v
i
n

4
F

K
a
r
b
a
r
i
l
B
a
y
e
r
C
r
o
p
S
c
i
e
n
c
e
K
o
n
c
e
n
t
r
o
v
a
n
a

s
u
s
-
p
e
n
z
i
j
a

(
s
u
v
a
)
R
a
s
t
v
o
r
l
j
i
v
i

k
o
n
c
e
n
-
t
r
a
t
N
a

b
a
z
i

v
o
d
e

T
e
c
n
i



I
n
s
e
k
t
i
c
i
d

s
i
r
o
k
o
g

s
p
e
c
t
r
a

d
e
l
o
v
a
n
j
a

Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

z
e
l
e
n
o
g

c
r
v
a

p
l
o
d
a
,


b
r
e
s
k
v
i
n
i
h

s
t
a
k
l
o
k
r
i
l
a
c
a

I

s
a
v
i
j
a
c
a
,
s
a
v
i
j
a
c
a

l
i
s
t
a
,

b
u
b
a
,

g
u
s
e
n
i
c
a
,

s
t
i
t
a
s
t
i
h

v
a
s
i
,

b
r
e
s
k
v
i
n
o
g

s
m
o
-
t
a
v
c
a
,

s
a
v
i
j
a
c
a

l
i
s
t
a
U
p
o
z
o
r
e
n
j
e
K
a
r
b
a
m
a
t



T
i
o
d
a
n

3
E
C

T
i
o
d
a
n

5
0
W
P

E
n
d
o
s
u
l
f
i
n
F
M
C
K
o
n
c
e
n
t
r
a
t

z
a

e
m
u
l
z
i
j
u

P
r
a
h

z
a

s
u
s
p
e
n
z
i
j
u

I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
Z
a

s
u
z
b
i
j
a
n
j
e
:

p
r
e
g
a
l
j
a
,
s
t
e
n
i
c
a
,

v
a
s
i
,

s
t
a
k
l
o
k
r
i
l
a
c
a
O
p
a
s
n
o
O
t
r
o
v
O
r
g
a
n
o
f
o
s
f
a
t


I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
i

k
o
j
i

s
e

k
o
r
i
s
t
e

u

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
i

b
r
e
s
k
v
e

i

n
e
k
t
a
r
i
n
e

M
.

B
u
l
a
t
o
v
i
c
-
D
a
n
i
l
o
v
i
c
51
REFERENCE:
1. Bulatovic-Danilovich, M., Shane, W. (2006): Plum Rootstock Evaluation Trial, Great Lakes
Workers ConIerence, Geneva, New York
2. Michigan State Extension Bulletin 154 (2006): Michigan Fruit Management Guide, pp. 62-70
3. Republika Srbija: Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede (2004): Lista sorti
poljoprivrednog i sumskog bilja.
4. USDA/AIricultural Research service (1998): Agriculture handbook Number 714, Handbook oI
Peach and Nectarine Varieties.
5. Bulatovic, S., Mratinic, E. (1997): Biotehnoloske Osnove Vocarstva. Premis NewsLines,
Belgrade, Serbia
6. Jones, A., Sutton, T. (1996): Diseases oI Tree Fruits in the East
7. Misic, P. et al. (1996): Vocarstco, Biblioteka Poljoprivredne Aktuelnosti
8. Jevtic, S. Editor : Nove Sorte Vocak Stvorene u Cacku.
9. Moreno et al., (1995): HortScience 30:1475-1476.
10. Howitt, A. (1993): Common Tree Fruit Pests. Michigan State University Extension, NCR 63
11 . Bellini, E. (1982): La coltura del pesco, in Prospettive per L`Agricoltur Collinare Fiorentina,
Camera di Commercio Industria, Artignianato e Agricolture di Firenze, pp.13-15
12 . Grasselly, C.(1981): Rootstock Research Programs, Past and Present:Rootstock Variety
Interactions AIIecting Fruit Inductions and Growth, Peach Production Short Course III,
Clemson University, S. Carolina, pp. 6
13. Farm Chemical handbook Global Guide to Crop Protection
14. USDA: http://www.wcc.nrcs.usda.gov/pestmgt/sp2main.html
52
APENDIKS:
Insekticidi koji se koriste u
proizvodnji vonih vrsta
Skraenice:
B = Klopka
D = Praivo
DF = Disperzioni teni (owable)
EC = Koncentrat za emulziju
F ili FL = Teni (owable)
G = Granule
L ili LS = Teni rastvor
LV = Teko isparljiva tenost
S = Za prskanje
SC = Koncentrovana suspenzija
SP = Rastvorljiv prah
W ili WP = Prah za suspenziju (kvasljivi praak)
WDG = Vodo-disperzione granule
WSP = Vodo-rastvorljivo pakovanje
XLR = Izuzetno niska koncentracija
AKTARA
Klasa: Nitroguanidin
Pod klasa: Tianikotinil
Proizvoa: Syngenta
Uobiajeni naziv: Tiameoksam
Formulacija: 25 WG, vodorastvorljive granule
Upotreba: kod jabuke, kruke, borovnice, jago-
de i svog kotiavog voa za suzbijanje cikada, ste-
nica, lisnog minera, buva, ljivinog surlaa i vai.
Re upozorenja: Oprez
EMBUSH
Klasa: Piretroid
Proizvoai: Syngenta, Amvac Chemical
Corporation
Uobiajeni naziv: Permetrin
Formulacija: Embu 2 EC (Syngenta); 25
WP (Amvac); EC=Emulzioni koncentrat;
WP = Kvasljivi prah
Naziv preparata: Penkaptrin (Cerexagri, Inc.)
Permicid (Indiclay)
Permenent (Kuang Hwa Chemical Company)
Persect (VAPCO)
Perbaz (Agro Chemicals Inprahries Ltd.)
Upotreba: Syntetiki insekticid za suzbijanje
stenica, breskvinog smotavca, savijaa, velikog
crva, jabukinog smotavca, ljivinog surlaa
Rei upozorenja: Upozorenje
ASANA
Klasa: Piretroid
Proizvoai: DuPont (Asana, AsanaXL)
Biesterfeld Group
Sanonda Co., Ltd. (Supercidine)
Sumitomo Chemical Co., Ltd. (Halmark,
Sumi-alfa, Sumi-alpha
Sunicidin-Super, Sumidan, Sumigold)
Wangs Ltd. (Espenva)
Uobiajeni naziv: Esfvenvalerat
Formulacije: Emulzioni koncentrat, teni,
ULV=ultra niske zapremine
Meavine koje prethode: Alfa-Kombo, Sumikom-
bi-alfa (+fenitrotion) (Sumimoto Chem. Co., Ltd.)
Naziv preparata: Amicidin Super (Agrolex
Pte., Ltd.),
Hallmark (BASF Corporstion)
Fertialpha (Fertiagro Pte. Ltd.)
Upotreba: broad-spectrum insecticide used in
fruit production to control cikada, fruit worm,
codling moth, breskvinog smotavca
Rei upozorenja: Upozorenje
DIAZINON
Klasa: Organopfosphat
Proizvoai: AAKO B.V.
Agropharm Ltd.
Agsin Pte. Ltd.
Biesterfeld Group
Cerexagri, Inc. (Knox Out)
Chemic-Agriphar S.A. (Chemic Diazo, Di-
acur, Diazonyl)
Cleary Chemical Corp. (Knox Out)
Drexel Chemical Corp. (D-264)
Fulon Chemical Inprahrial Co., Ltd.
Harenta Chemicals Co., Ltd.
Heyou Agrochem Group Co., Ltd.
Hockley International Ltd., Jiangsu Overseas
Group Corp.
Ki-Hara Chemicals Ltd.
Makhteshim-Agan (Diazol)
Nippon Kayaku Co., Ltd.
P.T. Petrosida Gresik
Shenzhen Guomeng Inprahry Co., Ltd.
53
Sudarshan India Pvt. Ltd. (Beem, Change,
Marshal, Sildiazg)
Sungbo Chemical Co., Ltd. (Diatone)
Syngenta (Busadin, D.z.n., Neocidol,Sarolex)
Zagro Asia, Ltd.
Zhejiang Zhuki United Chemicals, Co., Ltd.
Uobiajeni naziv: Fosforotioat
Formulacije: Prah, Prah, emulzioni uljani ra-
stvori, granule, seed dressing, wettable
Prah, polimerine mikrokapsule (diazinon ra-
stvoren u vodi, u tenom obliku)-(Knox Out).
Mikrokapsule ne meati sa uljem!
Meavine koje prethode: AgriRastvors,
Agroks, Premijer (+Kaptan + Lindan + meta-
laksi; (Agriliance, Ltd.)
D-264-Kaptan-Za zatitu semena (+Kaptan);
(Dexel Chemical Co.)
Kick-Start (+Carboxin + Lindane); ( Helena
Chemical Co.)
Korsarion (+cipermetin); (Insecticidas In-
ternacionales, C.A.)
London Fog (+Dichlorvos); (Kukbo Farma
Co., Ltd.)
Dizalin (+Lindane); (Luxan B.V.)
Agroks (+Captan + Lindane); (Tomen Agro, Inc)
Kaptan Diazinon za tretiranje semena (+Kap-
tan); (Trace Chemicals, Ltd.)
Vibaba (+BPMC); (Vietnam Pesticide Co.
Nazivi preparata: Action (Agro Chemicals
Inprahries Ltd.)
Diagran (Agrochemicals Versa, S.A. de C.V.)
Diazol (AGRO-SAN Chemical Inprahry and
Trade Inc.)
Diazinomobed, Mobedcidol (Arab Pesticide
Inprahries Co. Mobeed)
Diacidol, Diazat (Te Arab Pesticides & Vete-
rinary Drugs Mfg. Co.)
Vitanon (Asiatic Agricultural Inprahries Pte.
Ltd.)
Cekuzinon (Cequisa)
Diazikem (Chemet Chemicals Ltd.)
Devizinon (Devidayal Agro Chemicals)
Geater (Diachem S.p.A.)
Fordinon, Forwazinion (Forward Internatio-
nal Ltd.)
Hezudin (Hektas Ticaret T.A.S.)
Danol (Insecticidas Internacionales, C.A.)
Bazinon (Koeuma Tarim A.S.)
Laidan (lainco, s.a..)
Dizluks (Luxan B.V.)
Diagran, Diazain, Njusinon (Medmac Agro-
chemicals)
Diazudin (midiltipi Agro-Chemicals, Inc.)
Metazon (Te National Company for Agro-
chemicals Agrochem)
Diafos (Siagon Pesticide co,)
Vopro-diazinon (B.V. Inprahrie-Handelson-
derneming Simonis)
Vazinon (VAPCO)
Vibasu (Viatnam Pesticide Co,)
Diagran, Dianon, DiaTerr-Fos, Diazajet, Di-
azatol.\, Diazide, Dizinon, Dizol, Kajazinon,
Kajazol, Nipsan
Upotreba: Insekticid, Insecticide, nematicid;
koristi se za insekte koji se nalaze u zemljitu i
na velikom broju useva, ukrasnog bilja i travama.
Ekasan protiv grubs, u suzbijanju nematoda u
busenju, koristi se i za tretiranje semena. Koristi
se u proizvodnji voa za suzbijanje pregalja, cika-
da, titastih vai, breskvinog savijaa.
Rei upozorenja: Oprez
ENTRAST
Vrsta: Naturalit; makrociklini lakton
Proizvoa: DowAgrosciences
Uobiajeni naziv: Spinosad: Spinosin A + Spi-
nosin D
Izveden iz Actinomycete Saccharopolyspora
spinosa
Formulacija: Koncentrat sa odloenim dej-
stvom
Pretodne meavine: Nazivi preparata: Entrust,
Spinosad, SpinTor, Naturalit, Success Natura-
lite, Tracer Naturalte
Upotreba/Uputstvo: prirodni insekticid za
suzbijanje zelenog crva (green fruit warm),
pegavog lisnog minera, breskvinog smotavca,
smotavca ploda, tripsa, breskvinog savijaa.
Rei upozorenja: slabo toksian, Oprez
EVERGRIN
Vrsta: Piretrini
Proizvoai: Agrofarm Ltd.
Aventis Environmantal Science (Butacide, Bu-
tacide PS)
Eastsun Chemical Co. Ltd. (Holide)
Endura S.p.A. (Endura PB, PBO-8)
Limary NV
McLaughlin Gormley King Co. (MGK, PBO-
8, Evergreen EC-60-6)
Prentiss Incorporated (Prentox, PBO-8)
Shanghai Agricultural Chemical Inprahry Corp.
Takasago International Corp.
Uobiajeni naziv: Piperonil Butoksid
54
Formulacija: prah, emulsioni koncentrati sa
rasprivaem, papirno pakovanje, sprej pod
pritiskom, rastvor, vlani prah
Pretodne meavine: Cinetrin (+ permetrin
+ Tetrametrin), Neostomas (+ tetrametrin +
teta-cipermetrin) (Agro-Chemie Ltd.)
Mobeedsol (+permetrin + tetrametrin) (Arab
Pesticides & Veterinary Drug Mfg. Co.)
Allevate (+ S-bioaletrin), Pirenone (+ pire-
trins), (Aventis Environmantal Science)
Neo-Stop Plus (+ chlorofam + pyritrins) (Che-
mic-Agrifar S.A.)
Duracid P (+permetrin + tetrametrin), Dura-
cid 15 ( + tetrametrin), Duracid CIP (+cperm
etrin+tetrametrin), Super Duracid P (+perme-
trin + tetrametrin), (Endura S.p.A.)
Prozap Formula 66 (+pyritrins) (Loveland
Inprahries, Inc.)
Evergrin, Pirocid (+piretrum) (McLaughlin
Gormley King Co.)
Knock-down Special ( +cipermetrin + tetra-
metrin) (Point Americas Inc.)
Prentoks, Pironil ( +piretrins), Nusyn-Noxsh
(Prentiss Incorporated)
Tornado-Forte (+ lambda cyhalotrin + te-
trametrin), Superkill (+cypermetrin + tetra-
metrin), Finco-22 (+ permetrin + tetrame-
trin) (VAPCO)
PT 1100, PT 1600A, 1100 Piritrum TR,
1600 X-clude,(+ piritrins)(Whitmire Micro-
Gen Research Laboratories)
Pi-Rin (+ piritrins) (Willur-Ellis Co.)
Naziv preparata: Incite (Loveland Inprahries
Ltd.)
Sunex Fly Killer (NU-Gro Consumer and
Professional Products)
Upotreba/Uputstvo: pojaiva efekta, izaziva
jake efekte primenjen u kombinaciji sa piretri-
nima, permetrinom, aletrinom, etramentrinom,
rotenonom, itd. Koristi se kod vonih vrsta za
suzbijanje vai, gusenica, smotavca, tripsa, steni-
ca, savijaa, cikade (cvrka), gubara.
Rei upozorenja: Oprez
GUTION
Vrsta: Organofosfat
Proizvoa: Bayer CropScience
Uobiajeni naziv: Azinfos-metil
Formulacija: Vlani prah - Gution 50 WP
Emulzioni koncentrat - Gution 2 EC
Liquid Flowable (LF), ULV tenost
Pretodne meavine od istog proizvoaa: Gusa-
tion A-M (+azinfos etil), Gusaden (+propoksur)
Nazivi preparata: Azinfosmetil (Agroquimicos
Versa, S.A. de C.V.)
Agrotion, Azinfos T, Azinfost (AGRO-SAN
Chemicals
Inprahry and Trade, Inc.) Chimition P.B. Di-
achem S.p.A.)
Cristion (Dupoxa)
Azinfos-M (Gowan Company)
CotnionH (Hektas Ticare T.A.S.)
Azition (Luxan B.V.)
Azinfos-M (Midiltipi Agro-Chemicals, Inc.)
Mezil (Papeconomou Agrochemicals S.A.)
Probel G-20 (Probelte. S.A.)
Upotreba/Uputstvo: insekticid irokog spectra
delovanja za upotrebu kod jabuke, kruke, tre-
nje I vinje, breskve, nectarine, brusnice I borov-
nice. Kod vonih vrsta za suzbijanje breskvinog
savijaa, savijaa, breskvinog smotavca, ljivinog
surlaa, stenica, vai, komplekda titastih vai
Rei upozorenja: Opasno (Gution)
Proizvodi na bazi materije Neem: AzaDirekt
Vrsta: botaniki;
Nastao iz indijskog drveta Neem
Proizvoa: Amvac Chemical Corp. (Amazin,
Ecozin, Ornazin)
Biostadt Agrisciences (Neemactin)
Biotech International Ltd. (Align, Azatin, Bo-
llwhip, Neemazad, Neemix, Trplex)
Cyclo International S.A. de C.V.
E.I.D. Parry (India) Ltd. ( Neemazal)
Fortune Biotech Ltd.
Sharda International
T. Stanes & Co. Ltd. (Nimbecidine)
Uobiajeni naziv: Azadirahtin
Formulacija:
Pretodne meavine:
Nazivi preparata: Chemazadi (Chemet
Chemicals Ltd.)
AzaDirect (Gowan Company)
Blocade (Isagro (Asia) Agrochemicals Pvt. Ltd.)
Azatin XL (Olympic Horticultural Products)
Upotreba/Uputstvo: Insekticid irokog spektra de-
lovanja koji prekida metabolizam hormona ektizon
(hormon rasta). Moe da poslui za odvraanje ne-
kih insekata, Koristi se za suzbijanje vai, ljivinog
surlaa, pivca, breskvinog savijaa, breskvinog smo-
tavca, savijaa, cikada (cvrka), titastih vai, tripsa
55
Rei upozorenja: Upozorenje
Napomene: AzaDirect i Neemix registrovani
su za upotrebu u organskoj proizvodnji
LANAT
Vrsta: Carbamat
Proizvoai: DuPont (Lannate 90, SP, La-
nnate 2.4 LV)
Agro-Dragon Co. Ltd. (Agromyl)
Crystal Chemicals Inter America (Lanox)
Makhteshim-Agan (Metomex)
Plarquim Corp. (Pilarmate)
Procol S.A. (Metomex)
Pyosa, S.A. de C.V. (Metox-900)
Sanonda Co. Ltd.(Satomyl)
Shanghai Chemical Inprahry Corp. (Mie Duo
Wei, Wai Ling)
Sundat (S) Pte. Ltd. (Kilon, Suntomyl)
Uobiajeni naziv: Metomil
Formulacija: Tenost, slabo isparljiva tenost,
(LV), vodorastvorljivi prah (SP)
Pretodne meavine: Smash (+Hloropirifos)
(prozivoa: Agrides, S.A.)
Metofan Forte ( +endosulfan) (proizvoa:
Aragonesas Agro, S.A.)
Hongcid (+ diubenzuron) (proizvoa: Hui
Kwang Chemical Co., Ltd.)
Metofan (+endosulfan) (proizvoa: Makhte-
shim-Agan)
Nazivi preparata: Acinat (Agro Chemocals
Inprahries Ltd.)
Metomat (Te Arab Pesticides & Veterinary
Drugs Mfg. Co.)
Lanoks (Dupoxa)
Fertiomil (Fertiago, Pte., Ltd)
Matador (Ingenerea Inprahrial, S.A. de C.V.)
Powerliq (Kuang Hwa Chemical Co., Ltd.)
Dinamilm(Lada Co.)
Lanomak, Lanomed (Medmac Agrochemicals)
Metopaz (Pazchem Ltd.)

Upotreba/Uputstvo: Karbamat insekticid
koristi se za vone vrste i druge useve, uklju-
ujui i dekorativne. Kod vonih vrsta za
suzbijanje breskvinog smotavca, buba, vai,
tripsa, lisnog minera, smotavca
Rei upozorenja: Oprez
LORSBAN
Vrsta: Organofosfati
Proizvoai: Agro Dragon ( Agrofos)
De-Nocil Crop Protectino, Ltd. (Dursban)
Dow Agro Sciences LLC (Dursban, Lorsban,
Empire, Lentrec, Lock-On,)
Jiangsu Boaling Chemicall Co., Ltd. (Galaban)
Luxembourg Inprahries (Pomol) Ltd., (Dorsan)
Uobiajeni naziv: Hlorpirifos
Formulacija: Emulziioni koncentrat, prah,
owable, granular bate, vlani prah u Formu-
lacijau granula, mikrocapsula, tableta, spreja
Nazivi preparata: Lorsban 50W (Gowan Co.)
Lorsban 4EC (Dow Agro Sciences LLC)
Terpan (Midiltipi Agro Chemicals, Inc.)
Chlorofos (Papaeconomou Agrochemicals S.A.)
Chlorpfos (Te Arab Pesticides & Veterinart
Drugs Mfg. Co.)
Amachlore (Agro Chrochemical Inprahries
Ltd.)
Upotreba/Uputstvo: Sistemski insekticid,
otrovan, za suzbijanje irokog spectra tetoi-
na kod vonih vrsta idrugih useva, kao itrava
i ukrasnog bilja. Kod vonih vrsta koristi se za
suzbijanje buba, (smrdljivih stenica i tamnih
buba), breskvinog smotavca, tripsa, cikada,
zelenog crva, savijaa, breskvinog savijaa,
titastih vai
Rei upozorenja:Opasno (Lorsban 50W),
Upozorenje (Larsban 4EC), Oprez ( L o r -
sban 15G)
PAUNS
Vrsta: Piretroid
Proizvoa: FMC
Uobiajeni naziv: Permetrin
Formulacija: vlani prah, emulzioni koncentrat
Nazivi preparata: Pauns 25 WP, Pauns 3.2 EC
(FMC)
Upotreba/Uputstvo: Sintetiki piritroid za
suzbijanje ljivinog surlaa, breskvinog smo-
tavca kod vonih vrsta
Rei upozorenja:Upozorenje
PiGanik pogledati pod Evergrin
PROVADO
Vrsta: Hloronicotinil (Neonikotinoidi)
Proizvoai: Agro-Dragon ( Confident,
Confidential)
56
Amico Pesticides Ltd. (Imidor, Titanic)
Bayer (Admire, Condor, Gaucho, Genesis,
Merit, Premier, Premis, Prescribe, Provado)
Uobiajeni naziv: Imidakloprid
Formulacija: Provado 1.6 EC (Bayer CropSci-
ence) Emulzioni koncentrat
Takoe u Formulacijau: vlang praha, pralji-
njavi prah, granula, rastvorljivog koncentrata,
koncentrat sa odloenim dejstvom
Pretodne meavine: Tops-MZ-Goucho (+Man-
cozeb), Gustafson LLC.
Gaucho Ble (+ antraquinone + bitertanol), Le-
verage (+ cyutrin), Gaucho Orge ( + tebuco-
nazole + triazoxide) , Bayer
Nazivi preparata: Provado 1.6 EC
Upotreba/Uputstvo: Insekticid niskog rizika
za suzbijanje cikada, vai, buba, ljivinog sur-
laa kod vonih vrsta.
Rei upozorenja:Oprez
SEVIN
Vrsta: Carbamati
Proizvoai: Agro Dragon Co. Ltd. (Sevin)
Aventis CropScience (Sevimol, Sevin)
Cristal Chenical Inter America (Carbex)
Drexel Chemical Co.
Feruagro Pte. Ltd. (carbar)
Pushack Ltd. (Kilex)
Polarquim Corp. (Pilarvin)

Uobiajeni naziv: Carbaril
Formulacija: koncentrat sa odloenim dejstvom,
rastvorljivi koncentrat, na bazi vode, owable
Pretodne meavine:
Nazivi preparata : Sevin 80 S, Sevin 2 SC, Se-
vin 4 F (Bayer)
Upotreba/Uputstvo: insekticid irokog spec-
tra delovanja. KOristi se za suzbijanje zelenog
crva, breskvinog savijaa, smotavca, stenica,
gusenica, titastih vai, breskvinog smotavca,
Rei upozorenja:Upozorenje
TIODAN
Vrsta: Organofosfati
Proizvoa: FMC
Uobiajeni naziv: endosulfan
Formulacija: Emulzioni koncentrat, vlani prah
Pretodne meavine:
Nazivi preparata: Tiodan 3 EC, Tiodan 50
WP
Upotreba/Uputstvo: Insekticid koji se kod vo
Nih vrsta I drugih useva koristi za suzbijanje
pregalja, buba, vai, lisnog minera, breskvinog
savijaa.
Rei upozorenja: Opasnost, Otrov
57
BELEKE
58
BELEKE
59
Tis publication was made possible through support provided by the
Economic Policy and Finance Oce, Bureau for Europe and Eurasia, US
Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,
under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. Te
opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily
reect the views of the US Agency for International Development.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede Republike Srbije