EKONOMISTI NOBELOVCI/NOBEL PRIZE WINNERS IN ECONOMICS

Bo`o Stojanovi}*

FRIDRIH FON HAJEK

Nobelovu nagradu za ekonomske nauke u 1974. godini podelili su Gunar Mirdal ([vedska) i Fridrih fon Hajek (Velika Britanija) za pionirske radove u oblasti monetarne teorije, privrednih ciklusa, kao i za prodornu analizu uticaja globalnog dru{tvenog konteksta (institucija u {irem smislu) na funkcionisanje i rezultate privrednog poretka. Takva odluka Nobelovog komiteta predstavljala je veliko iznena|enje, s obzirom na to da je re~ o analiti~arima koji su imali malo toga zajedni~kog.
1. BIOGRAFSKI PODACI

159
Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

Fridrih fon Hajek, jedan od najistaknutijih pripadnika mla|e austrijske {kole i, bez ikakve sumnje, jedan od najve}ih socijalnih mislilaca 20. veka (izdava~ Hajekovih sabranih dela poredi njegov ugled u dru{tvenim naukama sa ugledom Bora i Ajn{tajna u fizici), ro|en je u Be~u 8. maja 1899. godine u porodici univerzitetskog profesora. Hajekov deda bio je biolog, a otac profesor medicine i botanike. Be~ je u to vreme ne samo mo}an politi~ki, ve} uticajan i podsticajan intelektualni centar u kojem cvetaju filozofija, fizika, matematika, psihologija, muzika. Kao dete Hajek je strasno skupljao kamen~i}e, insekte i cve}e, a kao ne{to stariji de~ak bio je zadivljen fosilima i evolucijom (interes za evoluciju zadr`ao je do kraja `ivota). U ranoj mladosti njegov interes se pomera na psihologiju i dru{tvene odnose. U~estvovao je u Prvom svetskom ratu u vojsci Austrougarske monarhije i godinu dana proveo je na italijanskom frontu. Razboleo se i u toku le~enja do ruku su mu do{le ekonomske knjige. Izme|u ostalog, pro~itao je i Mengerove Grundstze. Nakon povratka u Be~ Hajek se upisuje na studije prava. Prema vla* Institut za evropske studije, Beograd

Bo`o Stojanovi}

160
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

stitim re~ima, provodio je vreme na univerzitetu od jutra do ve~eri, slu{aju}i predavanja iz raznih nau~nih oblasti (izme|u ostalog i ekonomije). Ina~e, Be~ u to vreme predstavlja i jedan od tri vode}a centra u svetu za studije ekonomije (druga dva su bili Kembrid` i Stokholm). U Be~u je 1921. godine Hajek zavr{io (tada se govorilo doktorirao) pravo, a 1923. godine i dru{tvene i politi~ke nauke. Sve je bilo spremno za uzlet. U oktobru 1921. godine susreo se, na preporuku svog profesora Fridriha fon Vizera, sa Ludvigom fon Mizesom. Ovaj susret je za Hajeka bio sudbonosan. Mizes zauzima posebno mesto u Hajekovom nau~nom razvoju. Peter Betke, jedan od velikih poznavalaca austrijske {kole i nesumnjivi autoritet na ovom podru~ju, smatra da najbolji na~in da se proceni Hajekovo delo jeste da se ono posmatra kao poku{aj da se u~ini eksplicitnim ono {to je kod Mizesa implicitno. Sam Hajek je, govore}i o Mizesu, rekao da ne postoji ~ovek kome intelektualno vi{e duguje. Nekoliko godina radio je u odeljenju Trgovinske komore, gde je Mizes bio finansijski savetnik. U ovom periodu u~estvovao je i u ~uvenim Mizesovim privatnim seminarima. Godine 1927 Hajek postaje direktor novoosnovanog Instituta za istra`ivanje privrednih ciklusa u Be~u. Institut se, po uzoru na ameri~ke institucije sli~nog profila, bavio teorijskim i empirijskim istra`ivanjima privrednih ciklusa. U periodu dok je upravljao Insititutom Hajek je nekoliko puta posetio SAD, gde je izme|u ostalog pose}ivao seminare Klarka i Mi~ela. Boravci u SAD omogu}ili su mu da dobro savlada engleski jezik, {to }e se pokazati va`nim za njegovu budu}u karijeru (da sam nastavio da pi{em na nema~kom ostao bih nepoznat). Na poziv Lajonela Robinsa iz Londonske {kole za ekonomiju i politi~ke nauke, Hajek odlazi 1931. godine u London gde dr`i ~etiri predavanja iz monetarne teorije i privrednih ciklusa. Predavanja su ostavila dobar utisak pa mu je ponu|eno stalno mesto na Landonskom univerzitetu profesor ekonomskih nauka i statistike. Hajek je to prihvatio i u Velikoj Britaniji je ostao do 1949. godine (britanski dr`avljanin postao je 1938. godine). Boravak u britanskoj akademskoj zajednici u ovom periodu omogu}io mu da bude u samom centru dve velike debate, najpre sa Kejnzom i njegovim sledbenicima, a onda i sa socijalistima. U oba slu~aja isticao je svoju zastavu i hrabro ulazio u arenu. Posle II svetskog rata liberalizam je pro`ivljavao te{ke momente. Klatno se pomerilo u sasvim drugom pravcu prema socijalizmu i kejnzijanizmu. U to vreme liberalizam zastupa i brani mali broj nau~nika. Hajek je 1947. godine zajedno s tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD osnovao Mont Pelerin Society, s ciljem da se okupe i upoznaju malobrojne pristalice slobodnog tr`i{ta. U dokumente je uneta odrednica da cilj dru{tva nije propaganda ideja ni delovanje kroz politi~ke partije (~lanovi ne}e pripadati nijednoj politi~koj stranci), ve} da svrhu delovanja udru`enja predstavlja razmena ideja i o~uvanje slobodnog dru{tva.

Fridrih fon Hajek

Hajek je bio predsednik dru{tva do 1960. godine, a nakon toga po~asni predsednik. Nastavio je i univerzitetsku karijeru. Od 1950. do 1962. godine Hajek je profesor u ^ikagu, gde predaje dru{tvene i moralne nauke (ekonomsko odeljenje ga nije prihvatilo). U to vreme on se od ekonomskih tema preusmerava na psihologiju, politi~ku filozofiju, metodologiju nauka, teoriju prava. U Evropu se vratio 1962. godine i preuzeo je katedru ~uvenog Valtera Ojkena, na Univerzitetu u Frajburgu. Od 1968. do 1977. godine bio je gostuju}i profesor na Univerzitetu u Salcburgu. Hajek je bio ~lan Britanske akademije i po~asni doktor brojnih univerziteta u svetu. Saradnici i bliski prijatelji opisuju ga kao u~tivog i pa`ljivog ~oveka {irokog znanja i interesovanja. U mla|im danima bavio se biciklizmom, planinarstvom, fotografijom. Sakupljao je retke knjige iz ekonomije, filozofije i istorije i formirao je bogatu privatnu biblioteku. Fridrih fon Hajek umro je u Frajburgu 23. marta 1992. godine.
2. RANI HAJEK

Hajek je bio svestran mislilac sa {irokim poljem interesovanja. Pisao je radove iz teorijske ekonomije, filozofije, filozofije nauke, psihologije, politi~ke filozofije, etike, prava, istorije ideja. Njegova ogromna radna energija i dug `ivotni vek omogu}ili su stvaranje zadivljuju}eg opusa: 25 knjiga i 130 ~lanaka. Pro{ao je kroz sve faze koje mo`e pro}i jedan dosledan mislilac u turbulentnim vremenima: u mladosti hvaljen i veli~an kao monetarni stru~njak, nakon toga skrenut na marginu i smatran ekonomskim ~udakom, da bi u starosti bio nagra|en najvi{im priznanjima. Ali, ~ak i u poznom dobu, kada je hvaljen i dalje je bio meta o{trih kritika i osporavanja. Ilustracije radi, Mirdal se krajem sedamdesetih godina zalagao za ukidanje Nobelove nagrade za ekonomske nauke, tvrde}i da je ona obesmi{ljena dodelom Fridmanu i Hajeku. Hajek je napade i osporavanja podnosio sa nadmo}nim mirom ~oveka koji je ube|en u vrednost onoga {to radi. U jednom razgovoru rekao je da ekonomske ideje obi~no postanu uticajne tek nakon smrti autora. @iveo sam dovoljno dugo, dodao je Hajek, da do~ekam da neke od mojih ideja budu prihva}ene. O kakvim idejama je re~ kada su one izazivale tako opre~ne reakcije? Ono {to }e uslediti vi{e je detaljniji spisak klju~nih re~i nego celovit prikaz Hajekovog rada.
2.1. PRIVREDNI CIKLUSI

161
Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

Polja interesovanja ranog Hajeka bile su ~iste ekonomske teme, a dve su se nametnule kao klju~ne: privredni ciklusi (koja je uklju~ivala mnogo vi{e nego {to se na prvi pogled mo`e primetiti) i socijalisti~ka kontroverza. Osniva~i au-

Bo`o Stojanovi}

162
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

strijske {kole nisu se bavili privrednim cilusima. Taj posao obavila je druga generacija austrijanaca. Fon Mizes je 1912. objavio knjigu The Theory of Money and Credit, na koju }e se Hajek sna`no oslanjati. Mizes-Hajekova analiza ovog problema u literaturi je ostala pod nazivom austrijska teorija privrednih cilusa i ona se svrstava u takozvane monetarne teorije privrednih ciklusa. Mizes je zapravo kombinovao Vikselovu monetarnu dinamiku sa Bem-Baverkovom teorijom kapitala. On je dokazivao da svaki poku{aj dr`ave da kreditnom ekspanzijom snizi kamatne stope ispod nivoa koji uspostavlja slobodno tr`i{te i tako podstakne privrednu aktivnost, kratkoro~no podsti~e ekonomsku aktivnost, ali nakon toga neminovno usledi recesija. Pomenuta Hajekova predavanja u Londonu bila su zapravo predstavljanje austrijskog tuma~enja privrednih ciklusa i objavljena su u knjizi Prices and Production 1931. godine. Knjigu ~ine ~etiri poglavlja (razvoj teorije o uticaju novca na cene i proizvodnju; uslovi ravnote`e izme|u tra`nje za potro{nim i proizvodnim dobrima u ovom poglavlju su ~uveni Hajekovi trouglovi; delovanje mehanizma cena u privrednom ciklusu; argumenti za i protiv elasti~ne koli~ine novca u opticaju). Hajek nagla{ava razliku u poziciji austrijske {kole u odnosu na klasi~nu monetarnu teoriju (kvantitativnu teoriju novca), koja je smatrala da promena koli~ine novca u opticaju dovodi do promene op{teg nivoa cena, ali ne i do promene relativnih cena, tako da nema uticaja na strukturu proizvodnje. Hajek, slede}i Mizesa, smatra takvo tuma~enje manjkavim, to jest dokazuje da sa promenom koli~ine novca u opticaju dolazi upravo do promena relativnih cena, a samim tim i do promene strukture proizvodnje. Nekoliko re~i o tome kako se proces odvija. Hajek smatra da je potrebno definisati uslove ravnote`e, pa onda objasniti kako se ona naru{ava i ponovo uspostavlja. Ravnote`a podrazumeva da je uskla|en odnos izme|u tra`nje za potro{nim dobrima i tra`nje sa proizvodim dobrima. Svako naru{avanje ovog odnosa dovodi do promena u strukturi proizvodnje, odnosno Hajekovom terminologijom, dovodi do produ`enja ili skra}enja procesa proizvodnje. Da bi se uspostavila nova ravnote`a, ovoj promeni u strukturi tra`nje mora se prilagoditi proizvodnja proizvodnih i potro{nih dobara. Svaki relativni porast tra`nje za proizvodnim sredstvima izazva}e produ`enje proizvodnog procesa, a svaki relativnih porast tra`nje za potro{nim dobrima ima}e kao posledicu skra}enja proizvodnog procesa. Postavlja se pitanje na koji na~in mo`e do}i, na primer, do relativnog porasta tra`nje za proizvodnim dobrima? Postoje dve mogu}nosti: ili se pove}ava {tednja ili se to ostvaruje kreditnom ekspanzijom (porastom koli~ine novca u opticaju). Ukoliko dolazi do rasta {tednje zna~i da je promenjena vremenska preferencija pojedinaca, to jest da su oni orijentisani na budu}nost. Ovakvo finansiranje investicija rezultira samoodr`ivim privrednim rastom.

Fridrih fon Hajek

Problem se pojavljuje kada se to obavlja na drugi na~in monetarnim injekcijama. Kreditom ekspanzijom sni`ava se kamatna stopa (ispod nivoa prirodne stope kojoj odgovara uravnote`ena ponuda i tra`nja kapitala i koja je odre|ena vremenskim preferencijama svih tr`i{nih u~esnika), pa raspolo`iva ponuda sredstava za investiranje nadilazi nivo koji se ostvaruje dobrovoljnom {tednjom pojedinaca. Krediti postaju jeftiniji i preduzetnici na ovaj cenovni signal odgovaraju pove}anjem investicija, s obzirom da postaju isplativi i neki projekti koji to nisu bili pri ranijoj kamatnoj stopi. Dolazi ne samo do promene ukupnih investicija nego i do promena u njihovoj strukturi menja se intertemporalna struktura proizvodnje. Investicije u kapitalno intenzivnije proizvodne procese }e porasti u odnosu na investicije u manje kapitalno intenzivne proizvodne procese. Re~ju, poslovni ljudi reaguju kao da je {tednja zaista porasla, to jest kao da je do{lo do promene vremenske preferencije tr`i{nih u~esnika. Budu}i da su vremenske preferencije ostale nepromenjene, promena u strukturi proizvodnje stvara disproporcije u privredi. Ovaj nesklad ve{ta~ki se odr`ava sve dok traje kreditna ekspanzija. U jednom momentu, kada ona prestane, uo~ava se da ne postoji dovoljna {tednja koja bi omogu}ila realizaciju svih novih projekata i ekspanzija se pretvara u recesiju (investicije se moraju uskladiti sa stvarnom {tednjom). Ove promene prate i odgovaraju}a prilago|avanja na tr`i{tu rada. U periodu ve{ta~ki podstaknute ekspanzije nezaposlenost je niska, a u fazi recesije dolazi do njenog porasta. Oporavak privrede podrazumeva likvidaciju pogre{nih investicija (koje su izazvane ve{ta~kim sni`enjem kamatne stope ispod prirodnog nivoa) i prilago|avanjem strukture proizvodnje stvarnim potro{a~kim intertemporalnim preferencijama. Postoje, dakle, dve faze jedinstvenog procesa: u periodu eskpanzije dolazi do produ`enja perioda proizvodnje, a u vreme kontrakcije dolazi do njegovog skra}enja, {to je u literaturi ozna~eno kao efekat harmonike. Ovu bazi~nu teoriju Hajek je kasnije dopunjavao, a posebno je predmet analize bio takozvani Rikardov efekat (porast nadnica destimuli{e supstituciju kapitala radom, a smanjenje nadnica je podsti~e). ^lanci koji se bave privrednim ciklusima skupljeni su u knjizi Profits, Interest and Investment koja je objavljena 1939. godine. Hajek je zaklju~io da dr`ava ne treba da se me{a u privrednu igru i {alje pogre{ne cenovne signale tr`i{nim u~esnicima, odnosno nije mogu}e dr`avnim merama pobolj{ati rezultate koje ostvaruje slobodno tr`i{te. On je zapravo imao za cilj da doka`e da je kontraproduktivan svaki poku{aj da se promenama koli~ine novca u opticaju (njegovim elasti~nim upravljanjem) uti~e na privrednu aktivnost. Austrijska teorija privrednih cilusa podstakla je o{tru raspravu sa Kejnzom i njegovim sledbenicima (Kejnz je 1930. godine objavio Raspravu o novcu, a {est godina kasnije Op{tu teoriju). Stavovi su se razlikovali kako prema

163
Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

Bo`o Stojanovi}

identifikovanju uzroka krize, tako i prema predlo`enoj terapiji. Mnogi smatraju da je to jedna od najzna~ajnijih diskusija u ekonomskoj nauci u pro{lom veku. U ovu raspravu su, pored ostalih, bili uklju~eni Srafa i Kaldor. Kejnzova strana zastupala je tezu da osnovni uzrok krize le`i u nedovoljnoj potro{nji (efektivnoj tra`nji). Teorija austrijskih protivnika biva prihva}ena od strane najve}eg dela akademske zajednice. Kako ka`e Betke, u o~ima publike Kejnz je porazio Hajeka i on je izgubio svoju poziciju i u profesiji i me|u studentima. Hajek se nakon toga usmerava na unapre|enje teorije kapitala i ovo njegovo, mo`da i najambicioznije ekonomsko istra`ivanje, rezultiralo je knjigom The Pure Theory of Capital koja je objavljena 1940. godine i koja je imala slab prijem u nau~noj zajednici. Njen mlak prijem bio je jednim delom posledica slo`enosti teme i izlaganja, a drugim delom posledica promene mode na dnevnom redu su bile neke druge teme. Nekoliko decenija kasnije (1976), Hajek se jo{ jednom vra}a na monetarna pitanja knjigom Denationalisation of Money gde preispituje svrsishodnost postojanja centralnih banaka, odnosno zala`e se za privatni novac.
2.2. KRITIKA SOCIJALIZMA I INTERVENCIONIZMA

164
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

Hajek je zajedno sa Mizesom koji je i podstako diskusiju ~uvenim ~lankom o socijalisti~kom ra~unu 1920. godine, a 1922. godine i knjigom Socijalizam u~estvovao i u drugoj velikoj debati pro{log veka: da li socijalisti~ka privreda mo`e biti efikasna. Na suprotnoj strani nalazili su se, da pomenemo samo najpoznatije, Lange, Lerner, Tejlor i Dikinson koji su zastupali takozvani tr`i{ni socijalizam. Hajek je najpre 1935. godine priredio zbornik radova (napisao je uvodni i zaklju~ni esej) pod naslovom Collectivist Economic Planning: Critical Studies on the Possibilities of Socialism. Kao prilozi potpunijem razumevanju ove teme va`ne su i Hajekove knjige: The Road to Serfdom (ovo je knjiga kojom je Hajek na sebe skrenuo pa`nju {ire javnosti, odnosno koja ga je u~inila poznatim izvan uske akademske zajednice), Individualism and Economic Order i The Counter-Revolution of Sciences. Hajek se jo{ jednom vratio ovoj temi knjigom The Fatal Conceit: The Errors of Socialism, koja je objavljena 1988. godine. Pre zavr{etka kona~ne verzije teksta Hajek se razboleo, pa je knjigu pripremio za izdavanje V.V. Bartli III. U kritici kolektivizma i intervencionizma najjasnije su izra`eni Hajekovi stavovi o prirodi ekonomskih pojava i procesa, njihovom funkcionisanju i posledicama, kao i o zadacima dru{tvenih nauka uop{te. Hajek nije dokazivao da je planiranje nemogu}e, ve} da je inferiorno u odnosu na rezultate decentralizovanog (tr`i{nog) sistema. I ovu Hajekovu kritiku planiranja ekonomisti su primili sa skepsom. Trebalo je da pro|e pet decenija pa da Jano{ Kornaj izjavi da je, gledaju}i unazad, Hajek bio u pravu u svakoj ta~ki te debate.

Fridrih fon Hajek 2.2.1. DECENTRALIZOVANO ZNANJE I SPONTANI POREDAK

Klju~na ta~ka na kojoj po~iva Hajekova kritika kolektivizma i intervencionizma jeste stav da bez cenovnih signala, koje emituje slobodno tr`i{te, nije mogu}a efikasna privreda koja deluje prema potrebama potro{a~a. Za{to je slobodno funkcionisanje sistema cena toliko va`no? Zbog prirode raspolo`ivog znanja u dru{tvu (Hajek je u radovima iz kasnijeg perioda rekao da bi bolja re~ bila informacije umesto znanje, budu}i da ona upu}uje na znanje o posebnim ~injenicama pre nego na teorijsko znanje). Ovo znanje je rasuto i ne mo`e se statisti~ki, niti na bilo koji drugi na~in, sakupiti na jedno mesto i preneti na neki autoritet koji bi upravljao ekonomskim poretkom u celini. Svaki u~esnik tr`i{nog sistema poseduje samo deli} znanja, a sistem cena obavlja suptilno uskla|ivanje ovog disperziranog znanja i njegovog {irenja kroz tr`i{ni sistem, odnosno omogu}uje njegovu racionalnu upotrebu. Stoga, kako je sam Hajek objasnio sublimiraju}i zaklju~ak vlastitog ~lanka Economics and Knowledge, zadatak ekonomske teorije jeste obja{njenje nastanka sveobuhvatnog poretka ekonomskih aktivnosti, koji je u~inio korisnom veliku koli~inu znanja, i to ne znanja koje bi bilo sakupljeno u umu bilo koje osobe, ve} takvog koje postoji samo u vidu odvojenih saznanja u hiljadama i milionima razli~itih jedinki. Problem koji treba re{avati nije kako optimalno alocirati resurse, ve} kako na najbolji na~in iskoristiti znanje koje nikome nije dato u celosti. Druga ta~ka na kojoj Hajek dosledno insistira jeste nagla{avanje tr`i{nog procesa premanentnog prilago|avanja, a ne stanja ravnote`e. Optimisti~ko o~ekivanje i uverenje u mogu}nost racionalnog ekonomskog ra~una u socijalizmu je, prema Hajekovom mi{ljenju, bilo zasnovano na pogre{noj slici ekonomske stvarnosti pogre{noj ekonomskoj teoriji. Hajek je dokazivao da teorija op{te ravnote`e predstavlja pogre{an pristup, odnosno pogre{no tuma~enje tr`i{nog procesa i nesvesno utire put intervencionizmu i socijalizmu. Ravnote`e predstavljaju samo teorijska stanja, dok je u stvarnosti re~ o procesima neprekidnog prilago|avanja. Informacije, koje tr`i{ni u~esnici koriste u postupku prilago|avanja na promene, prenose se cenovnim signalima. Slobodno tr`i{te omogu}uje svim pojedincima, koji na njemu deluju, da shodno svojim individualnim preferencijama i sposobnostima procenjuju relativne prednosti razli~itog kori{}enja resursa o kojima imaju neposredno znanje. Tu ulogu niko drugi nije u stanju da efikasnije obavi u njihovo ime. Konkurencija podrazumeva tr`i{nu dinamiku i predstavlja proces otkrivanja. Ona je proces u kojem ljudi sti~u i prenose znanje. Slobodan tr`i{ni proces ne samo {to predstavlja efikasan na~in komunikacije unutar jednog decentralizovanog sistema odlu~ivanja, ve} se njegovim funkcio-

165
Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

Bo`o Stojanovi}

nisanjem ostvaruju i oni ciljevi koje niko pojedina~no nije imao u nameri. Re~ je o igri koja stvara bogatstvo. S Hajekovim imenom se, s punim pravom, naj~e{}e povezuje teorija spontanog poretka i evolutivnog razvoja dru{tva. U ovoj analizi Hajek se sna`no oslanjao na Karla Mengera. Klju~ne institucije moral, dr`ava, novac, tr`i{te nastali su spontano kao rezultat ljudskih akcija, ali ne i ljudskog plana (ova formulacija koju Hajek ~esto koristi poti~e od Adama Fergusona). Spontani poredak (cosmos) predstavlja suprotnost planiranom poretku (taxis). Kosmos je poredak koji ne te`i nekom unapred postavljenom cilju, to jest on nema nikakvu unutra{nju svrhu koju nastoji da realizuje. Taksis je proizvod svesnih odluka i mo`e se opisati terminom organizacija. To je poredak koji je konstruisan da bi ispunio odre|enu svrhu. Prvi tip poretka kosmos po~iva na evolutivnoj, a drugi na konstruktivnoj racionalnosti. Hajek je predlagao da se spontani poredak tr`i{ta nazove katalaksija (catallaxy) i da on bude zamena za termin ekonomija.
2.2.2. KOBNA IDEJA

166
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

U ~emu se sastojala klju~na gre{ka, odnosno za{to je socijalizam predstavljao kobnu ideju? Socijalizam je, smatra Hajek, gre{ka intelektualaca i njihove sujete, odnosno tvr|enja da se zna ono {to se ne zna niti se mo`e znati. Zbog prirode ekonomskih fenomena, na~ina formiranja i funkcionisanja ekonomskih institucija, kao i pomenute prirode ekonomskog znanja, Hajek je negirao mogu}nost matemati~kog modeliranja i upravljanja tr`i{nim procesima (planiranja). Primera radi, promena samo jedne jedine cene dovodi do promene stotine i stotine drugih tr`i{nih cena. Svaka od tih pojedina~nih promena potencijalno mo`e da bude razli~ita (ne mora da bude u istom iznosu kao inicijalna promena), jer na njih uti~u razli~iti nivoi potro{nje, kao i usavr{avanja u proizvodnim procesima. Sve to stvara potpuno nov tr`i{ni ambijent u okviru kojeg se treba prilago|avati i tra`iti najbolje mogu}e re{enje. Kvantitativno predstavljanje ovakvog procesa ~ak ni na~elno nije mogu}e. Socijalizam se ne mo`e odr`ati kao racionalan i efikasan ekonomski sistem upravo zbog nepostojanja cenovnog (signalnog i informativnog) mehanizma. I Mizes i Hajek nagla{avali su da je mehanizam alokacije resursa neodvojiv od oblika vlasni{tva (svojinskih prava). Nemogu}nost ekonomske kalkulacije u socijalizmu posledica je odre|enog tipa svojinskih prava, koji onemogu}uje konkurenciju i delovanje sistema cena. Usled nepostojanja privatne svojine socijalizam ne}e funkcionisati na tr`i{nim principima. Nepostojanje i nefunkcionisanje tr`i{nog mehanizma onemogu}i}e utvr|ivanje cena kako proizvoda tako i proizvodnih faktora, odnosno cena koje odra`avaju odnose ponude i tra`nje. Re~ju, nedostaje mehanizam koji treba da omogu}i preno{enje informacija o tome koji

Fridrih fon Hajek

2.2.3. KONTRAREVOLUCIJA NAUKE

^etrdesetih godina pro{log veka Hajek je objavio nekoliko eseja u kojima preispituje kako se dogodilo da intelektualci previde probleme sa kojima }e se suo~iti planeri. Eseji su 1952. godine objavljeni u knjizi Kontrarevolucija nauke. Hajek suptilno traga za uzrocima (ovaj deo njegove analize predstavlja va`an doprinos istoriji ideja) i posledicama scijentizma u dru{tvenim naukama. Kontrarevolucija nauke zapravo predstavlja proces pogre{nog primenjivanja principa nau~nosti u dru{tvenim naukama, {to je prema Hajekovom mi{ljenju

Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

proizvod nedostaje na tr`i{tu i po kojoj ceni su spremni potro{a~i da ga prihvate. Dr`ava ili, kako ka`e Hajek, planer mora}e da se, u nedostatku cenovnih signala, poslu`i arbitra`om i prisilom. Hajek je u Putu u ropstvo (zanimljivo je da se o knjizi pozitivno izjasnio i Kejnz) dokazivao za{to je opasan svaki poku{aj oblikovanja budu}nosti u skladu sa visokim idealima. Svi takvi misionarski pokreti i nastojanja u stvarnosti proizvedu svoju suprotnost - upornim nastojanjem da se na zemlji stvori raj zapravo se stvori pakao. Sve je, smatra Hajek, po~elo prodorom socijalisti~kih ideja, odnosno zalaganjem za ograni~avanjem ekonomskih sloboda. Takvo pona{anje je opravdavano potrebom stvaranja novog dru{tva koje }e biti ekonomski efikasno, ali i istovremeno sa vi{im stepenom socijalne jednakosti i pravednosti. Preciznije, klju~ni zahtev je izra`en kroz nastojanje da se smanji tr`i{na neizvesnost i pove}a sigurnost. Postepeno su napu{tana liberalna na~ela izgra|ena u osamnaestom i devetnaestom veku, a istovremeno je ja~ala ideja o mogu}nostima dizajniranja strukture dru{tva i dru{tvenih procesa analogno tehni~kim sistemima. Da problem bude te`i, socijalisti~ke ideje prihvatio je i ve}i deo humanisti~ke inteligencije, koji ih je smatrao o~iglednim i prirodnim nastavkom stare liberalne tradicije. Prihvatanje socijalisti~kih ideja pripremilo je potrebne instrumente budu}e totalitarne kontrole i privrede i dru{tva. Hajek dokazuje nespojivost ekonomske i politi~ke slobode sa kolektivizmom. Proces ekonomskog planiranja ima duboke negativne posledice jer se ekonomska kontrola ne mo`e zaustaviti samo u domenu privrednog `ivota. Ekonomska kontrola nije samo kontrola jednog sektora ljudskog `ivota koji mo`e da se odvoji; ona postaje kontrola sredstava za sve ljudske ciljeve, to jest prerasta u globalnu kontrolu nad celokupnim `ivotom svakog pojedinca to je put u ropstvo. Najpre dolazi do napu{tanja demokratije. Postojanje razli~itih individualnih interesa i njihovo uskla|ivanje demokratskom procedurom, ustupa mesto arbitra`i u ime nametnutog op{teg cilja. Pored toga, centralno-planski ekonomski i dru{tveni sistem onemogu}uje vladavinu prava. Ova Hajekova knjiga predstavlja po~etak njegovih vi{edecenijskih napora usmerenih u pravcu afirmacije liberalnog dru{tva.

167

Bo`o Stojanovi}

168
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

imalo dugoro~ne razorne posledice za njihov razvoj. Osnovni metodolo{ki problem koji se pojavio u dru{tvenim naukama, smatra Hajek, sastojao se u tome {to su one po~ele da imitiraju metode i jezik prirodnih nauka, ali ne i njihov duh. Do{lo je do in`enjerskog pristupa dru{tvu. Re~ je o mehani~koj i nekriti~koj primeni navika mi{ljenja u novim nau~nim oblastima, koje su prema svojoj prirodi sasvim razli~ite od onih u kojima su bile formirane. Ovo imitiranje Hajek naziva scijentizmom, odnosno scijentisti~kom predrasudom. Brojni su problemi u dru{tvenim naukama nastali takvim pristupom, ali pomenu}emo ovom prilikom samo nekoliko. Pre svega, porasla je sklonost prema kvantifikacijama i do{lo je do preteranog poverenja u njihovo zna~enje. Ovo se opravdavalo tezom da je u dru{tvene nauke neophodno uneti egzaktnost, koja karakteri{e prirodne nauke i predstavlja osnovu njihovog uspeha, kao i eliminisati nau~ni~ku subjektivnost. Me|u svim dru{tvenim naukama ovakav pristup najvi{e je pogodio ekonomiju. U ovom kontekstu metodolo{kog lutanja dru{tvenih nauka, pojavio se i istoricizam. Osnova istoricizma, koji kritikuje Hajek, sastoji se u stavu da je istorija jedini put koji mo`e voditi teorijskoj nauci o dru{tvenim pojavama. Takvoj predrasudi su u velikoj meri robovali i ekonomisti, jer su se nadali da }e na pomenuti na~in ste}i neophodnu empirijsku podlogu za formiranje teorije o predmetu svoga istra`ivanja. Sa scijentizmom je u bliskoj vezi i metodolo{ki kolektivizam. Re~ je o tendenciji da se celine, kao {to su dru{tvo ili ekonomija, tretiraju kao definitivno dati objekti o kojima je mogu}e otkriti zakone ukoliko se oni posmatraju kao celine. Kakva je Hajekova metodolo{ka pozicija? U literaturi postoje razli~ita tuma~enja Hajekove metodolo{ke pozicije. Jedni smatraju da se ona menjala (posebno pod uticajem Karla Popera), a drugi tvrde da je re~ o doslednom zastupanju iste pozicije. Ostavi}emo tu diskusiju ovom prilikom po strani. U ranijim tekstovima na ovu temu Hajek je nagla{avao subjektivizam, a u kasnijim visok stepen slo`enosti dru{tvenih pojava, {to uti~e na prirodu i domete teorija kojima se ovakve pojave obja{njavaju. Hajek je zastupao poziciju austrijske {kole metodolo{ki subjektivizam, individualizam i kompozitivini metod. ^esto je ponavljao Mizesov stav da su najdublji prodori u ekonomiji rezultat dosledene primene subjektivizma (mada nikad nije prihvatao Mizesov apriorizam). Dru{tvene nauke se ne bave odnosima izme|u stvari, kao prirodne nauke, ve} odnosima izme|u ljudi i stvari ili odnosima izme|u samih ljudi. Dru{tvene nauke istra`uju ljudsko delanje, s ciljem da objasne nenameravane i neplanirane posledice slobodnog delovanja velikog broja ljudi. Pronala`enje odgovora na pitanje kako je mogu}e da institucije, koje slu`e zajedni~kom blagostanju i najva`nije su za njegovo unapre|enje, mogu da nastanu bez zajedni~ke volje koja ima za cilj njihovo stvaranje, Karl Menger je smatrao najzna~ajnijim problemom dru{tvenih nauka.

Fridrih fon Hajek

U tuma~enju ljudskog delanja nu`no je uzimati u obzir subjektivne procene date situacije od strane njenih u~esnika. Pri tome, nije bitno da li su te subjektivne procene ta~ne ili nisu, one su objektivni podaci koji se moraju uzeti u obzir. Subjektivna znanja i verovanja brzo se i nepredvidivo menjaju; znanja i verovanja pojedinaca su razli~ita i ~esto suprotstavljena, kao i raspr{ena na ogroman broj pojedinaca. Preferencije pojedinaca ne moraju biti racionalne (u smislu doslednosti). Ova znanja nikada ne postoje kao konzistentno i koherentno telo, odnosno ne mogu se sinteti~ki obuhvatiti. Rasutost i nesavr{enost znanja predstavljaju dve osnovne ~injenice od kojih polaze dru{tvene nauke. Individualna verovanja samo su polazni osnov istra`iva~kog postupka i ne predstavljaju predmet obja{njenja; oni su elementi od kojih se rekonstrui{e struktura mogu}ih odnosa izme|u pojedinaca. Dru{tvo je sagra|eno od ljudskih ideja i pojmova i dru{tvene fenomene mogu}e je prepoznati (i oni imaju za dru{tvene istra`iva~e zna~enje) samo ako se reflektuju u mi{ljenjima ljudi. Dru{tvene celine, dokazuje Hajek, nikada nam nisu (niti mogu da budu) date na na~in na koji su nam date prirodne jedinice, koje prepoznajemo ~ulima. Dok je metod prirodnih nauka analiti~an (prirodne nauke po~inju sa slo`enim fenomenima prirode, a onda se vra}aju na elemente od kojih su oni komponovani), metod dru{tvenih nauka trebalo bi da bude kompozitivan. Dru{tvene nauke nemaju posla sa datim celinama, ve} njihov je zadatak da ove celine konstitui{u konstruisanjem modela iz poznatih elemenata modela koji reprodukuju strukture odnosa izme|u nekih (od mnogih) fenomena koje uvek simultano opa`amo u realnom `ivotu. To su celine, odnosno grupe elemenata koje su strukturalno povezane i koje u~imo da izdvajamo iz totaliteta opa`enih fenomena samo kao rezultat na{eg sistematskog uklapanja elemenata sa poznatim svojstvima i koje gradimo ili rekonstrui{emo iz poznatih osobina elemenata. Shodno tome, one ne mogu imati svojstva osim onih koja slede iz na~ina na koji smo ih konstruisali. Razlikovanje izme|u obja{njenja principa na osnovu koga je nastao fenomen i obja{njenja koje omogu}ava predvi|anje ta~nog rezultata, od velike je va`nosti za razumevanje teorijskih metoda dru{tvenih nauka. Hajek je u kasnijim ~lancima (na primer Stepeni obja{njenja i Teorija kompleksnih fenomena) nagla{avo da su dru{tvene pojave visokog stepena slo`enosti i da, ukoliko bi trebalo tra`iti odgovaraju}u metodolo{ku analogiju u prirodnim naukama, onda to nije fizika ve} teorija evolucije u biologiji. Kako se odre|uje nivo kompleksnosti? Hajek smatra da zadovoljavaju}i kriterijum predstavlja minimalan broj elemenata od kojih se mora sastojati primer obrasca da bi se izlo`ili svi karakteristi~ni atributi klase obrazaca o kojima je re~. U slu~aju kompleksnih pojava, mogu}e je predvi|ati samo op{te karakteristike poretka, ali ne i njegove detalje. Precizno previ|anje u slu~aju kompleksnih pojava nemogu-

169
Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

Bo`o Stojanovi}

}e je zbog dva razloga: nemogu}e je iz mno{tva determiniraju}ih uzroka izvesti model koji bi uspeo da suzi broj mogu}ih doga|aja, da preostane samo jedan koji bi bio dopu{ten; istra`iva~ je principijelno ograni~en obimom raspolo`ivih ~injenica, to jest one mu nikada u celini nisu dostupne. Predvi|anja u ovakvim slu~ajevima ka`u nam samo to da }e se pod odre|enim uslovima pojaviti odre|en skup doga|aja. Ili, kako je primetio Hajek: Nijednom ekonomisti jo{ nije uspelo da se obogati kupovinom i prodajom roba na osnovu svojih nau~nih predvi|anja budu}ih cena (premda su neki to uspeli prodajom svojih nau~nih predvi|anja).
3. POZNI HAJEK VELIKA SINTEZA

170
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

Hajek je odbacio neoklasi~nu teoriju, makroekonomiju (u svim njenim varijantama, a ne samo u kejnzijanskoj, kako se obi~no pogre{no tuma~i), primenu matemati~kih metoda u ekonomskoj analizi i na taj na~in doveo u pitanje brojne analiti~are, nastavnike i savetnike koji su upravo radili (i od toga `iveli) sve ono {to je on ozna~avao beskorisnim. Ovo je jedan od razloga za{to ga neki delovi akademske zajednice uop{te nisu prihvatali ili su ga prihvatali delimi~no i sa velikom rezervom. Nakon II svetskog rata polje Hajekovog nau~nog interesa se menja. Budu}i da je iz obe pomenute debate iza{ao kao pora`eni takav je bio dominiraju}i stav nau~ne zajednice Hajek napu{ta podru~je ekonomije i usmerava se na teme iz psihologije (kao rezultat tog rada nastala je knjiga The Sensory Order) i posebno politi~ke filozofije i prava. Treba imati u vidu da su Hajekova istra`ivanja izvan ekonomije bila u funkciji dubljeg razumevanja same ekonomije. Sam je u jednom ~lanku napisao da onaj ko je samo ekonomista, ne mo`e da bude i dobar ekonomista. U dru{tvenim naukama, smatra Hajek, gotovo da ne postoji problem na koji se mo`e adekvatno odgovoriti na osnovu samo jedne specijalizovane discipline. Prvi rezultat ovog segmenta njegovog nau~nog interesovanja predstavlja knjiga The Constitution of Liberty. U ovoj knjizi Hajek raspravlja o vrednosti slobode, odnosu slobode i zakona, kao i o slobodi u dr`avi blagostanja. Cilj mu je bio, kako sam ka`e, da oslika jedan ideal, da poka`e kako mo`e da se dosegne i da objasni {ta bi njegovo ostvarenje zna~ilo u praksi. Hajek ukazuje na realnu opasnost da se jedno dru{tvo blagostanja pretvori u svemo}nu dr`avu, ali predstavlja i neophodne aktivnosti (protivmere) koje bi vodile o~uvanju liberalnog poretka. Dr`ava u liberalnim privredama svoju delatnost treba da ograni~i na specifikaciju i za{titu prava svojine ekonomskih u~esnika, kao i garanciju sprovo|enja prvobitno ugovorenih uslova. Drugim re~ima, dr`ava bi trebalo da prati sprovo|enje op{tih pravila tr`i{ne igre, to jest dr`avna intervencija u jednom

Fridrih fon Hajek

dru{tvu mora da bude svedena samo na one aktivnosti koje su nu`ne da se za{titi sloboda, a ne da se sloboda ograni~ava. Zadatak ekonomske politike se mora ograni~iti na stvaranje uslova u kojima }e tr`i{te {to bolje delovati. Kona~nu re~ poznog Hajeka predstavlja, bez ikakve sumnje, trotomna studija Law, Legislation and Liberty. Knjiga predstavlja veli~anstvenu krunu Hajekovog rada i vi{edecenijskog sistematskog istra`ivanja (na knjizi je radio dve decenije). Ova knjiga jednim delom je ra|ena u vreme Hajekovog boravka u Frajburgu. To je mesto gde je nastao ordoliberalizam, teorijski pravac koji je nagla{avao neophodnost analize privrednog poretka u kontekstu poretka dru{tva u celini (na primer, neoliberali su pravo i ekonomiju smatrali neodvojivim). Sam Hajek je priznao da se u svojim analizama oslanjao na ordoliberale, posebno na Valtera Ojkena. Studiju Pravo, zakonodavstvo i sloboda ~ine tri celine: Pravila i ure|enje, Iluzija dru{tvene pravde i Politi~ki poredak slobodnih ljudi. U prvoj knjizi Hajek obrazla`e za{to poredak koji poseduje slo`enost modernog dru{tva ne mo`e da se planira ni kao celina ni oblikovanjem svakog dela posebno ne obaziru}i se na ostatak, nego se razvija spontano, doslednim pridr`avanjem odre|enih principa kroz proces evolucije. Klju~na re~ glasi sloboda, a ona mo`e biti o~uvana samo ako se usvoji kao op{ti princip ~ija primena na posebne slu~ajeve ne zahteva opravdanje. Sloboda, o kojoj govori Hajek, nije anarhija, ve} delovanje u okviru datih op{tih pravila. Vladavina apstraktnih pravila nomos ~ini sastavni deo spontanog poretka. Dru{tvo po~iva na pravilima koja ljudi slede, ~esto ne znaju}i ni kako ni za{to su ona nastala. Zakon, sloboda i svojina neraskidivo su povezani, odnosno nema zakona, u smislu univerzalnih pravila pona{anja, koji ne odre|uje granice individualne slobode, to jest dono{enjem pravila svakome se omogu}uje da jasno ustanovi gde je slobodan da deluje. Pravila su definisana u negativnom smislu, to jest ona ne govore {ta treba ili mora, ve} {ta ne sme da se ~ini. Ceo sistem pravila nikada ne mo`e da se svede na svrhovitu konstrukciju za poznate ciljeve, nego mora da ostane nasle|en sistem vrednosti koji vodi dru{tvo. Kako ka`e Hajek, pravila su izum za savla|ivanje na{eg konstitucionalnog neznanja. Ova pravila mogu posti}i nameravani efekat obezbe|enja formiranja apstraktnog poretka aktivnosti samo putem svoje univerzalne primene. Zakoni se jasno razlikuju od specifi~nih naredbi jer su predvi|eni da funkcioni{u u okolnostima koje se ne mogu detaljno predvideti. Pravni zakoni i vladavina prava nikoga ne favorizuju unapred, niti bilo koga konkretno diskrimini{u. Hajek smatra evoluciju centralnim pojmom za razumevanje nastanka i razvoja civilizacije. Procesi varijacije, adaptacije i konkurencije karakteristike su kako biolo{ke tako i kulturne evolucije. Bez stalne konkurencije ne samo da nije mogu} napredak, ve} ni o~uvanje postoje}ih dostignu}a. Svaki organizam zao-

171
Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

Bo`o Stojanovi}

172
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

kupljen je re{avanjem problema koji su vezani za njegov opstanak. Problemi koje re{ava ~ovek predstavljaju traganja za boljim `ivotnim uslovima, za ve}om slobodom i za jednim, kako bi rekao Poper, boljim svetom. Re{avanje problema se odvija pomo}u procesa poku{aja i gre{ki, odnosno pomo}u provera i eliminisanja gre{aka. Sposobnost da se u~i od drugih bila je zna~ajna za preovladavanje uro|enih instikta. ^ove~anstvo je dostiglo civilizaciju u~e}i da sledi pravila i razvijaju}i sama pravila. Kobna ideja u ovom kontekstu predstavlja ideju da sposobnost sticanja ve{tina poti~e od razuma. Hajek smatra da je upravo suprotno ta~no, odnosno da je na{ razum isto tako rezultat procesa selekcione evolucije koliko i na{ moral. ^ovek je postao inteligentan zato {to je postojala tradicija iz koje je mogao da u~i. Jedini na~in na koji se poredak mo`e menjati jeste pobolj{anje apstraktnih pravila kojima se jedinke rukovode. U drugom delu knjige Hajek se usmerava na problematiku distributivne pravde. Vera u dru{tvenu pravdu, smatra Hajek, predstavlja najozbiljniju pretnju za ve}inu drugih vrednosti slobodne civilizacije. Hajek nagla{ava da su u ovom kontekstu dva pitanja klju~na: da li unutar ekonomskog poretka, koji je zasnovan na slobodnom tr`i{tu, pojam dru{tvene pravde ima bilo kakvo zna~enje i sadr`aj; te da li je mogu}e o~uvati tr`i{ni poredak, dok mu se u ime dru{tvene pravde name}e neki obrazac raspodele (nagra|ivanja), zasnovan na proceni izvr{enja ili potrebama razli~itih pojedinaca ili grupa autoriteta koji poseduju mo} da ga nametnu? Hajek suptilno dokazuje da je odgovor na oba pitanja negativan. Pojam distributivne pravde Hajek smatra neupotrebljivim (i besmislenim) u kontekstu spontanog poretka, odnosno tvrdi da on jedino mo`e da ima zna~enje u komandnoj ekonomiji, koja se zasniva na potpuno druga~ijim principima. Re~ju, ne postoje principi individualnog pona{anja koji bi doveli do obrasca raspodele koji kao takav mo`e da se nazove pravednim, odnosno nema mogu}nosti da pojedinac zna {ta bi trebalo da uradi da bi osigurao pravednu nagradu za svoje sunarodnike. U katalakti~kom poretku, konkretni rezultati za pojedinca su nepredvidivi, i po{to oni nisu rezultat bilo ~ije namere ili plana, besmisleno je opisivati kao pravedan ili nepravedan na~in na koji tr`i{te obavlja raspodelu. Svako je nagra|en u skladu sa vredno{}u koje njegove usluge imaju za potrebe ljudi kojima ih je pru`io. Ova vrednost, tvrdi Hajek, ne stoji u nu`nom odnosu prema bilo ~emu {to bismo mogli nazvati njegovim zaslugama, a jo{ manje njegovim potrebama. U tre}em delu knjige Hajek preispituje podelu vlasti, kao i odnos privatnog i javnog sektora (argumenti za i protiv dr`avne intervencije u pojedinim oblastima). Posebno skre}e pa`nju na razloge neuspeha demokratskog ideala. Hajek nagla{ava da ideal demokratske kontrole vlasti i ideal ograni~enja vlade pomo}u zakona, predstavljaju razli~ite ideale koji ne mogu da se dostignu ukoliko se

Fridrih fon Hajek

*** Centralna teza ove briljantne knjige, a to je i neka vrsta rezimea Hajekovog celokupnog u~enja, glasi da }e sloboda u kojoj je svima dozvoljeno da za svoje ciljeve upotrebe svoje raspolo`ivo znanje, pri ~emu su pod kontrolom pravila korektnog pona{anja koja imaju op{tu primenu, stvoriti najbolje uslove za postizanje njihovih ciljeva i da }e takav poredak biti postignut i odr`an samo ako je autoritet, uklju~uju}i i autoritet ve}ine, u vr{enju svoje prinudne vlasti ograni~en op{tim principima kojima se zajedinca posvetila.

Economic Annals no 168, January 2006 - March 2006

istom predstavni~kom telu povere i zakonodavstvo i mo}i vlade. Posedovanje neograni~ene vlasti onemogu}ava predstavni~kom telu da dovede do dominacije op{tih principa, zato {to u takvom sistemu ve}ina u predstavni~koj skup{tini, da bi ostala ve}ina, mora da u~ini sve {to mo`e da bi kupila podr{ku. Ona to ~ini garantuju}i posebne koristi odre|enim interesnim grupama. Hajek to naziva demokratijom poga|anja. Pod la`nim imenom demokratije stvorena je ma{inerija u kojoj ne odlu~uje ve}ina, nego svaki ~lan ve}ine mora da pristane na mnoga podmi}ivanja da bi dobio podr{ku za svoje posebne zahteve. Skup{tina, koja ima mo} da izglasa pogodnosti posebnim grupama, mora postati takva da u njoj odlu~uje poga|anje (nagodba) me|u ve}inom. Demokratija i predstavni~ka vlast nisu podlo`ni korupciji kao takvi, ono {to ih ~ini korumpiranim jeste posebna institucija svemo}nog zakonodavstva. Hajek nagla{ava da strana~ko zakonodavstvo dovodi do propadanja bazi~nih principa demokratskog dru{tva. Svemo}na suverena skup{tina, koja nije ograni~ena isklju~ivo na dono{enje op{tih pravila, ozna~ava da je vlada zapravo tiranska (vlada mo`e da radi sve {to po`eli pod izgovorom da je ve}inska). Moderni ustavi ne zna~e slobodu pojedinca nego licencu za ve}inu u parlamentu da deluje tiranski onoliko koliko to `eli. Hajek ~ak smatra da ni re~ demokratija ne odgovara svom prvobitnom idealu. Potrebna je nova re~ koja izra`ava ~injenicu da je volja ve}ine autoritativna i obavezuju}a za sve, samo ako, posve}uju}i se op{tem pravilu, doka`e da joj je namera da deluje pravi~no.

173

Bo`o Stojanovi} SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA

174
Ekonomski anali br 168, januar 2006. - mart 2006.

Geldtheorie und Konjunkturtheorie: Beitrage zur Konjunkturforschung, Vienna und Lepizig: Holder-Pichler-Tempsky, 1929, (na engleskom objavljeno 1933. godine pod naslovom Monetary Theory and the Trade Cycle, London: Jonathan Cape) Prices and Production, London: Routledge & Sons, 1931 Monetary Nationalism and International Stability, Genava: The Graduate Institute of International Studies, 1937 Profits, Interset and Investment: and Other Essays on The Theory on Industrial Fluctuations, London: Routledge & Kegan Paul, 1939 The Pure Theory of Capital, London: Routledge & Kegan Paul, 1941 The Read to Serfdom, London: George Routledge & Sons, 1944, (prevedeno i na na{ jezik: Put u ropstvo, Global Book, Novi Sad, 1997) Individualism and Economic Order, London: George Routledge & Sons; Chicago: University of Chicago Press, 1948 John Stuart Mill and Harriet Taylor: Their Friendship and Subsequent Marriage, London: George Routledge & Kegan Paul; Chicago: University of Chicago Press, 1951 The Counter-Revolution of Science: Studies of the Abuse of Reason, Glencoe, Illinois: The Free Press, 1952, (prevedeno na na{ jezik: Kontrarevolucija nauke, CID, Podgorica, 1998) The Sensory Order: An Inquiry into the Foundations of Theoretical Psychlogy, London: George Routledge & Kegan Paul; Chicago: University of Chicago Press, 1952 The Political Ideal of the Rule of Law, Cairo: National Bank of Egypt, 1955 The Constitution of Liberty, London: George Routledge & Kegan Paul; Chicago: University of Chicago Press, 1960 (prevedeno na na{ jezik: Poredak slobode, Global Book, Novi Sad, 1998) Studies in Philosophy, Politics and Economics, London: George Routledge & Kegan Paul; Chica-

go: University of Chicago Press, 1967, (prevedeno na na{ jezik: Studije iz ekonomije, filozofije i politike, Paideia, Beograd, 2002) Freibureger Studien. Gesammelte Aufsaetze, Tuebingen: Walter Eucken Institut und J.C.B. Mohr/P. Siebeck, 1969 Law, Legislation and Liberty: A New Statement of the Liberal Principles of Justice and Political Economy, vol. I, Rules and Order, London: George Routledge & Kegan Paul; Chicago: University of Chicago Press, 1973, (prevedeno na na{ jezik: Pravo, zakonodavstvo i sloboda, CID: Podgorica i Slu`beni list: Beograd, 2002) Law, Legislation and Liberty: A New Statement of the Liberal Principles of Justice and Political Economy, vol. II, The Mirage of Social Justice, London: George Routledge & Kegan Paul; Chicago: University of Chicago Press, 1976, (prevedeno na na{ jezik: Pravo, zakonodavstvo i sloboda, CID: Podgorica i Slu`beni list: Beograd, 2002) Denationalisation of Money: An Analisis of the Theory and Practice of Current Currencies, London: The Institute of Economic Affairs, 1976 New Studies in Philosophy, Politics, Economics and the History of Ideas, London: George Routledge & Kegan Paul; Chicago: University of Chicago Press, 1978. Law, Legislation and Liberty: A New Statement of the Liberal Principles of Justice and Political Economy, vol. III, The Political Order of a Free People, London: George Routledge & Kegan Paul; Chicago: University of Chicago Press, 1979, (prevedeno na na{ jezik: Pravo, zakonodavstvo i sloboda, CID: Podgorica i Slu`beni list: Beograd, 2002). The Fatal Conceit: The Errors of Socialism, (ed. W,W. Bartley), Chicago: Chicago University Press, 1989, (prevedeno na na{ jezik: Kobna ideja, CID, Podgorica, 1998).