P. 1
biohemija

biohemija

Ratings: (0)|Views: 1,252|Likes:
Published by creed1000

More info:

Published by: creed1000 on Mar 31, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/07/2013

pdf

text

original

 
 
PREDAVANJA IZ BIOHEMIJEProf. dr Mihajlo StankovićTehnološki fakultetLeskovac1. UVOD
Biohemija je nauka o molekularnim osnovama života. Može se definisati i kao hemija živihobjekata: ćelija i orgaanizama. Zadatak joj je da hemijskim metodama izučava pojave života i daih objasni.živi objekti su
otvoreni sistemi
sa aspekta termodinamike ili
relativno izolovani
 
sistemi
sa aspekta kibernetike koji za razliku od neživih sistema poseduju sposobnost metabolizma ireprodukcije sa prenosom genetičkih informacija sa generacije na generaciju.Osnovne
karakteristike živih objekata
su:- sastavni su deo prirode i pokoravaju se svim osnovnim zakonima prirode (zakoni oodržanju mase i energije; zakoni termodinamike);- učestvuju u razmeni materije i energije sa okolinom preko substrata i primaju informacijeiz okoline, što vodi sniženju entropije i povećanju nivoa njihove organizacije. Razmena materijei energije sa okolinom pokorava se
Le Chatelier-ovom
 
principu
i uslovljava
stacionarno stanježivih objekata
tj. dinamičko stanje u kome u svakom trenutku vremena živi objekt dobija izokoline količinu materije i energije koja je jednaka količini matertije i energije koju istovremenoodaje okolini. Na taj način
ukupna koncentracija materije u sistemu ostaje ista
. To jeosnovna razlika živih od neživih izolovanih sistema kod kojih ukupna količina materije ienergije tokom vremena ostaje nepromenjena i svi procesi u njemu prestaju da se odvijaju;- zavisno od stepena razvoja
živi objekti (sistemi) se razlikuju po složenostistrukture
. Struktura živih objekata je u osnovi izgradjena iz molekula prostih organskih ineorganskih materija a odlikuje se odredjenom prostornom konfiguracijom (konformacija) kojase nemože sagledati iz prostih hemijskih formula. Ova osobenost je od posebnog značaja zarazmatranje reakcione sposbnosti živih objekata. Relativno prosta jedinjenja izgradjujumakromolekule i nadmolekulske strukture koje su u osnovi strukturnih blokova iz kojih se sastoježivi objekti, ćelije i organele. Prosti molekuli takodje imaju odredjene dimenzije i prostorneoblike (konformacije) zavisno od njihove funkcije u organizmu.
1.1. Funkcionisanje živih objekata
Funkcionisanje živih objekata zasnovano je na
biohemijskim reakcijama
u ćelijskim isubćelijskim strukturama, u rastvorima citoplazme i u medjućelijskim tečnostima. Biohemijskereakcije se odvijaju u relativno uskim intervalima fizičkih i hemijskih parametara (temperatura, pritisak, koncentracija vodoničnih jona (pH) i jonska sila) uslovljenih prirodom živih sistema:-temperature živih sistema su obično konstantne i ne prelaze 4O
o
C;- pH- vrednosti fiziološke tečnosti u živim objektima se održavaju na konstantnom nivou pufernim sistemima koji se pokoravaju
Henderson- Hasselbach
-ovoj jednačini. Održavanjerelativno konstantne vrednosti pH je veoma značajno za sprečavanje disosijacije biološkiaktivnih jedinjenja, koja dovodi do promene reakcione sposobnosti i strrukturne stabilnostimolekula;- biohemijske reakcije odvijaju se optimalnom brzinom samo pri odredjenim odnosimaosmotskog pritiska i jonske sile u fiziološkoj sredini. Svi ovi faktori bitno utiču na svojstva i
 
- funkcije molekula kao i stepen disperznosti fizioloških rastvora. Zavisno od veličinerastvorenih čestica i prirode ovih rastvora u živim objektima postoje
pravi
 
i koloidni rastvori
i
suspenzije;
- biohemijske reakcije mogu da se odvijaju u živim objektima samo ako su ispunjeniodredjeni energetski zahtevi. Primarni izvor energije za ove reakcije je sunčeva energija. Deosunčeve energije je vezan u obliku hemijske energije u hemijskim vezama različitih materija.Drugi deo energije živi sistemi dobijaju na račun energije oksidaciono-redukcionih procesa, u prvom redu na račun oksidacije organskih molekula atmosferskim kiseonikom u aerobnimuslovima. Reakcije u živim objektima su
egzerogonične
(odvijaju se spontano uz oslobadjanjeenergije) ili
enderogonične
(zahetvaju spoljašnji izvor energije). Veliki broj enderogoničnihreakcija odvija se u konjugaciji sa egzerogoničnim reakcijama. Najzastupljeniji i najčešći prenosioc energije u živim sistemima je
adenozin-trifosfat
(ATP);- biohemijske reakcije se odvijaju brzinama koje zavise od koncentracije i konstante brzine reakcije karakteristične za dati tip reakcija. Brzine reakcije su obično veoma velikezahvaljujući prisustvu
biokatalizatora -fermenata
, pri čemu okolna sredina ima bitan uticajupravo na fermentativnom nivou preko inhibicije odgovarajućih reakcija;- biohemijske reakcije u živim sistemima podležu kontroli na različite načine, koja seostvaruje ili promenom prostornih karakteristika (promena entropije) ili promenom brzine reakcije.
1. 2. Predmet izučavanja
živi organizmi biljke, životinje i mikrobi izgradjeni su u osnovi iz istih hemijskihkomponenti. Jedan od prvih zadataka biohemije da odgovori na pitanje iz kojih elemenata, jona i jedinjenja se sastoje živi organizmi, kakva je njihova priroda i struktura, koja je njihova funkcija uorganizmu i kako je ostvaruju.Izučavanje puteva
biosinteze
biomolekula, načina njihove organizacije koji obezbedjujestvaranje i održavanje složenih struktura, sposobnosti da stupaju u različite metaboličke reakcijeusmerene na očuvanju integriteta organela, ćelija, tkiva i organizma živih sistema
(katabolizam)
jedrugi od zadataka biohemije.Izučavanje energetskih promena pri odigravanju biosintetičkih i metaboličkih reakcija je trećizadatak biohemije
(bioenergetika
).Sve biohemijske transformacije molekula iz kojih su izgradjeni živi objekti odigravaju se ućelijama ili u van ćelijskom prostoru odakle se dobijena jedinjenja ili joni transportuju do mestagde ostvaruju svoju funkciju ili stupaju u dalje biohemijske transformacije. Proučavanje
strukturećelija i njihovih funkcija
,
fenomena transporta
materije kroz specijalne membranske i drugetvorevine iz ćelijskog u vanćelijski prostor i obrnuto, kao i energetskih promena koje prate ovefenomene je četvrti zadatak biohemije.
1. 3. Biohemija i druge prirodne nauke
Hemijska priroda substancija, koje ulaze u sastav živih objekata ili su produkt njihove životneaktivnosti, izučavaju se u tzv.
statičkoj ili deskriptivnoj biohemiji
. Kako su ove substancijeuglavnom organska jedinjenja,
organska hemija
je osnova za izučavanje statičke ili deskriptivne biohemije. To podrazumeva dobro poznavanje novih dostignuća u organskoj hemiji, jer seusavršavanjem znanja iz organske hemije direktno utiče na razvoj metoda i shvatanja u biohemiji.Drugi, treći i četvrti zadatak biohemije je vezan za hemijsku dinamiku žive materije i predmet su izučavanja
dinamičke biohemije
. Preko dinamičke biohemije biohemija je povezana sa
fiziologijom
, naukom koja se bavi proučavanjem telesnih i ćelijskih funkcija čoveka, životinja, biljaka i mikroorganizama. Ova veza je dala
 jedno od fundamentalnih shvatanja da se nabiohemijskom nivou može ostvariti jedinstvo izmedju mnogobrojnih
 
oblika žive materije
. Tozni da se svaki fiziološki problem i fundamentalne manifestacije života mogu svesti na biohemijske procese i biohemijski interpretirati. Tako npr., na bazi biohemijskih procesa u kulturikvasca može se objasniti slična serija reakcija u mišićima sisara. Ili, fundamentalne pojave života
2
 
mogu se objasniti preko
molekularne biologije
, koja je drugi naziv za deo biohemije koji ove pojave objašnjava na molekularnoj osnovi.Iako postoje velike razlike u hemijskim procesima raznih bioloških sistema, danas je jasnoda mnoge fundamentalne biohemijske reakcije vezane za ćelijske funkcije imaju
izuzetnu jednoobraznost
od najnižih do najviših oblika života. Na toj osnovi je jedan veliki deo "
opštefiziologije
" prerastao u "
opštu biohemiju
".Fizički fenomeni (kretanje, električna provodljivost, apsorpcija ili emisija svetlosti, prenos toplote idr.) koji se sreću pri proučavanju funkcija živih bića izučavaju se u posebnom delu opšte fiziologije poznatom pod nazivom "
biofizika
". S druge strane, razvoj biohemije omogućio je da se fizičkidogadjaji u biološkim sistemima povežu sa hemijskim procesima proučavanjem ne samo hemijske prirode materija koje ulaze u te procese, već i fizičkih odnosa izmedju tih materija i njihove životnesredine. Sa tog aspekta za izučavanje biohemije neophodna su znanja iz
fizičke hemije
.Za razumevanje energetskih odnosa u biolkim sistemima potrebno je poznavanje
termodinamike
a
hemijska dinamika
živih objekata ne može se proučavati bez poznavanja
hemijske kinetike
.Biohemija se, dakle, ne može kvalifikovati samo kao hemijska, biološka ili fizička nauka,već predstavlja naučnu disciplinu koja povezuje skoro sve prirodno-matematičke i prirodno-tehničke nauke.
1. 4. Razvoj biohemije
Kao samostalna naučna disciplina biohemija se javlja u drugoj polovini XIX veka, kada jekurs biohemije postao obavezan sastavni deo studija biologa i lekara na mnogim Univerzitetima usvetu. Za izdvajanje biohemije u posebnu nauku bili su odlučujući značajni uspesi u organskojhemiji u oblasti ispitivanja procesa koji se odvijaju u životinjskim i biljnim organizmima.Savremena biohemija obuhvata veliku oblast čovekovog znanja. Zbog toga se danas, u zavisnostiod prilaza proučavanju živih objekata, deli na
statičku, dinamičku i funkcionalnu biohemiju.Statička biohemija
izučava hemijski sastav organizama odnosno kvalitativni i kvantitativnisadržaj i strukturu jedinjenja u živim objektima.
Dinamučka biohemija
izučava
biosintezu
(
anaboličke reakcije; anabolizam
) i
transformacije
(
kataboličke
 
reakcije; katabolizam
)
biomolekula
, sa njima povezane fenomene prenosa materije i energetske promene (
biohemijskatermodinamika
) u procesu životne aktivnosti živih objekata. Funkcionalna biohemija izučava vezuizmedju strukture jedinjenja i njihovog uzajamnog dejstva, s jedne strane, i funkcija subćelijskihčestica, (organela), specijalizovanih ćelija i tkiva u čiji sastav ulaze biomolekuli, s druge strane.Ova podela nije oštra jer se sva tri dela medjusobno prepliću jedan s drugim. U zavisnosti odobjekta izučavanja biohemija se danas deli na
bihemiju biljaka, bihemiju životinja, biohemijumikrorganizama
i dr. Postoje i druge podele kao npr. prema naučnim i stručnim oblastima:
medicinska, veterinarska, evoluciona, tehnička, radijaciona, kvantna, kosmička biohemijaitd.2. ĆELIJA
 Ćelija je osnovna strukturna i funkcionalna jedinica živih objekata. Predstavlja veomasložen sistem u kome su sve strukture i funkcije medjusobno povezane, zavisne i pod strogomkontrolom. Da bi se održala u životu ćelija prema savremenim shvatanjima mora da ima najmanjetri strukturno-hemijska sistema:-
sistem membrana
koje ograničavaju prostore koji zauzimaju ćelija i pojedine ćelijskeorganele, regulišu transport različitih materija i sadrže niz veoma važnih enzimskih sistema;-
sistem za snabdevanje ćelije energijom
neophodnom za odvijanje biosintetičkih reakcijai drugih funkcija, a koja nastaje u oksido-redukcijskim reakcijama i-
sistem samoreprodukcije
ćelije koji obezbedjuje precizno kopiranje njenih osnovnihstruktura.
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->