Korac – Pavlovic - Istorija filozofije*Cvetkovic – Cekic – SavicEpohe:1.Anticka filozofija (VI v. Pn – VI v. ne): Kosmoloski period (priroda), Antropoloskiperiod (Sokrat, Platon, Aristotel), Helenisticko-Rimski period (Korejci, istoricari,novoplatonizmi)2.Srednjevekovna filozofija (VI v – XV v) (oslanja se na hriscanstvo, odnos izmedjuvere i razuma):

Moderna filozofija (XV v – kraj XIX v): Racionalizam (razum), Empirizam(iskustvo), Materijalizam (Ruso, Monteskije, Volter..), Nemacka klasicna(idealisticka) filozofija (Kant, Fihte, Šeling, Hegel, Marks)4.Savremena filozofija (kraj XIX v – danas): Fenomenologija, Egzistencijalizam,Pozitivizam, Pragmatizam (iskustvo, korist)

Pojam i nastanak filozofije

philea – gr. – ljubav, težnja prema nečemu

philos – prijatelj

sophia – mudrost= ljubav prema mudrostiEvropska filozofijaKineska i indijska filozofija se zasnivaju na veri u neka božanstva, a evropska (grčka) sezasniva na razumu.Karakteristike evropske filozofije:1.Kritičko, racionalno mišljenje

Mit (mitske priče, mitsko mišljenje) – gr. mythos = pričati, kazivati – najneposrednijiemotivni doživljaj sveta, kada čovek nije u stanju da razlikuje svoju individuu odobjektivne stvarnosti, nije u stanju da razlikuje deo od celine, uzrok od posledice..prožet fantastičnim elementimaNastala je na obalama egejskog mora. Polisi. Razvojem trgovine razvija se vecakomunikacija. Dva staleža: robovi, slobodni građani. Filozofija nastala iz dokolice. Raspraveu senatu i učestvovanje je podstaklo otvorenost uma, rac. razmišljanja.Filozofija je nastala postavljanjem pitanja. Nastala iz čuđenja (po Aristotelu).Prvi filozofi su bili fizičari (jer je fizika nauka o prirodi). Ne postoje zastarela učenja. Istorijafilozofije je bliža umetnosti, nego nauci. Sa jednog stanovišta može se smatrati bezvrednom(zato što je nemoguć dalji razvoj).

Odnos filozofije prema mitu, religiji, umetnosti i nauci

Mit, religija, umetnost i nauka predstavljaju duhovne delatnosti koje se mogu proučavati, anas zanima njihova veza sa filozofijom koja je takođe duhovna delatnost.

Mit

je tradicionalna priča o prošlosti koja je prožeta fantastičnim i religijskim elementima.Ono što mit nastoji da objasni jesu uzroci raznih prirodnih pojava, poreklo narodnihzajednica i uopšte sveta u celini. Svaki narod ima svoje mitove. Svi mitovi na jedannesvestan način određuju taj narod. To Frojd naziva arhetipovima (kolektivno nesvesnim).

Oni nas određuju takvim kakvi smo. Mitovi određuju običaj i sistem vrednosti nekog naroda.Po većini grčkih mitova, svet je nastao iz haosa i da postoji bog koji uređuje taj haos.Strukturalistička filozofija se bavi izučavanjem mitova. Mitska priča ima svoje racionalnoutemeljenje.

Religija

se zasniva na veri u neka božanstva. Religija je univerzalna kategorija – svakinarod je na neki način prihvatio određeni oblik religije. Čovek je religiozno biće jer on nastojida uspostavi vezu između sebe kao smrtnoga, konačnog bića i beskonačnog bića (Boga).Religija je zasnovana na svojim istinama – dogmama (istine u koje se ne može sumnjati,nešto što se tvrdi, a ne može potvrditi). Dogmatizam (filozofski pravac) se bavi dogmama.Religija je bila prisutna u istoriji filozofije u srednjem veku. Srednjevekovna filozofija sezasnivala na vezi između religije i filozofije. Nauka koja je nastala iz te veze se zoveteologija. Osnovni zadatak teologije je bio da opravda postojanje Boga. U srednjem vekufilozofija je bila sluškinja teologije ili oruđe u rukama teologije. Bila je podređena religiji(teologiji). Tek u modernoj filozofiji ona se polako počinje oslobađati vremena religije.Filozofska disciplina koja se bavi religijom se zove filozofija relgije.

Umetnost

je oblik duhovnog stvaranja. Zasniva se na emocijama. To je emotivni odnosprema stvarnosti. Umetnost u staroj grčkoj je bila zanatska veština (tehna). Za Platonaumetnost je oponašanje, podržavanje stvarnosti (mimesis). Filozofska disciplina koja se baviumetnošću (ili uopšte lepim) se zove estetika.

Nauka

je znanje koje je zasnovano na razumu. Ono čime se nauka bavi je otkrivanje opštihzakona koji vladaju svetom. Pre svega fizičkim svetom, čovekom i društvom. U antičkojfilozofiji nauka i filozofija su bile isprepletane, pa je Aristotel odredio filozofiju kao nauku oprvim uzrocima i principima sveg postojanja. Zvala se metafizika.

Aristotelovo shvatanje znanja: Znanje radi znanja... (od koga nema praktičnekoristi).

To je važilo do oko XV XVI v. Od tada, istinsko znanje je ono od kojeg ima nekepraktične koristi. Cilj tog znanja je bio da se ovlada prirodom. To je dovelo do postepenogodvajanja filozofije od posebnih nauka. Na prelazu između XVIII i XIX v. došlo je do brzogodvajanja. Te posebne nauke su postigle veliki napredak i rezultate. One proučavaju strogoodređen poseban pretmet izučavanja i koriste posebnu metodologiju, dok filozofija proučavastvarnost u celini.

Analitička filozofija je filozofija koja se ugleda na posebne nauke(po predmetu izučavanja i metodologiji).

Filozofija je samo oruđe u rukama nauke.Analitički filozofi odbacuju večna filozofska pitanja i smatraju ih besmislenim zaboravljajućipritom koji je

osnovni smisao filozofije: da stalno iznova kritički preispituje ono štose već smatra poznatim.Filozofske discipline i pravci

Filozofija politikeFilozofija istorijeIstorija filozofijeFilozofija muzikeFilozofija naukeFilozofija svakodnevnog životaOntologija – nauka o biću (biće – biti) – zove se još i «metafizika», meta = iza, fizika =nauka o prirodimisliti metafizički – misliti o nekom uzroku, šta je to što nas određujebiće – supstancija (Dekart) – apsolut – volja za moć (Nietzche)6 filozofskih pravaca u okviru ontologije:

monizam – osnovu sveta sačinjava jedna stvar (Tales – voda)

dualizam – osnovu sveta sačinjavaju dve stvari (duh i materija)

pluralizam – osnovu sveta sačinjava više stvari

idealizam - osnovu sveta sačinjava ideja (Platonove ideje)

materijalizam - osnovu sveta sačinjava materija (Demokrit)

voluntarizam - osnovu sveta sačinjava volja (Niče)Gnoseologija – epistemiologija – teorija saznanja – episteme, gnosis = znanjeutemeljio je engleski filozof Džon Lok u XVII v. – bavi se poreklom, mogućnosti i graniceljudskog saznanjapitanja koja postavlja – koje vrste saznanja postoje, da li je saznanje moguće, na koji načinmožemo proveriti istinitost nekog saznanja...Stanovišta gnoseologije:

Empirizam – izvor saznanja se nalazi u iskustvu

Racionalizam – izvor saznanja se nalazi u razumu3.Dogmatizam – izvor saznanja se nalazi u dogmama

Skepticizam – se bavi sumnjama u istinitosti stvari

Kriticizam – kritički preispituje istinitost saznanja

Pozitivizam – na empirijski način proverava činjenice

Agnosticizam – poriče svaku mogućnost saznanjaFilozofija nauke – bavi se elementima naučnog istraživanja kao što su: metafizičkepretpostavke za nauku, rastom naučnog saznanja...Logika – bavi se oblicima mišljenja: pojam, sud i zaključakPostoji više vrsta logika:

Deduktivna logika – od opšteg ka posebnom (Aristotel)2.Induktivna logika – od posebnog ka opštem (Frensis Bekon)3.Simbolička logika4.Matematička5.ModalnaEtika – filozofska diciplina koja se odnosi na moral, nauka o moralu – poreklo je u reči«ethos» = običajNajvažniji pojmovi: pojam dobra i vrlinePlatonova etika, Kantova etika...Stanovišta etike:

Deontološka etika – etika dužnosti (Kantova etika)

Utilitarizam – najjača teorija u istoriji čovečanstva – odnosi se na korist – cilj života jekorist

Hedonizam – cilj života je uživanje

Eudajmonizam – cilj života je sreća, blaženstvo5.Etika vrline – odnosi se na vrlineFilozofija politike – bavi se teorijskim opravdavanjem državeEstetika – nauka o lepom, pojam estetike prvi put spominje Baumgard u XVIII v.Aksiologija – nauka o vrednostima: političke vrednosti, ekonomske, umetničke, naučnevrednosti...Filozofska antropologija – nauka o čoveku