Dragutin Zrnic Ako...

Dragutin Zrni}
AKO...
Dragutin Zrni} AKO...
Lektor i korektor: Vinka Bojkovi} Likovno i grafi~ko oblikovawe: Miroslav Bojkovi} [tampa: [tamparija KLASA Vinogradski venac 15, Beograd Tira`: 60 primeraka
CIP - , 821.163.41-94 , , 1939 --- / . - : . , 2012 ( : ). - 223 . ; 21 cm 60. - : . 223. ISBN 978-86-915265-0-4 COBISS.SR-ID 188609548
AKO...
Dragutin Zrni}
AKO...
Beograd, 2012. godine
AKO...
5 PREDGOVOR Od svoje rane mladosti, jo{ kao de~ak, a zatim kao sredwo{kolac, student, a i kasnije u zrelijim godinama, ~ovek, o ~ijem ìvotnom putu i doìvqajima govori ova pri~a, ma{tao je o budu}nosti, kao i ve}ina wegovih savremenika i vr{waka. @ivot bez snova bio bi, ina~e, siroma{an i pust, a wemu su, doga|aji i uslovi u okruèwu, nametnuli ulogu, da kroz ìvot kora~a, vo|en sopstvenim snovima i ma{tawima. Ne retko, izolovan od okruèwa, zarowen u sopstvene misli, èqe i planove, dok je ìvot bujao oko wega, on bi zami{qen, ozbiqnog lica, na par~etu papira, koji bi mu se na{ao pri ruci, nebrojeno puta ispisivao tu ~arobnu re~: Ako . . . . . . . Ta re~ uvek je imala isto, uslovno, zna~ewe; ako se ispune neki, istina, ponekad nemogu}i uslovi, ako premosti tu prepreku, ako bude dovoqno uporan i smeo, ako veruje u sebe i onda, kada su izgledi za uspeh minimalni - ispuni}e mu se èqe i planovi. Nisu to bile neke èqe u oblacima, kakve naj~e{}e mogu imati mladi qudi, koji ìve u lagodnijim vremenima i uslovima. Bile su to sasvim obi~ne - qudske èqe: biti samostalan, materijalno nezavisan - slobodan, ìveti ìvot uspe{nih - obrazovanih qudi, videti i doìveti bar malo od velikog bogatstva svetske kulture, umetnosti i lepote, ne izneveriti o~ekivawa svojih najbliìh, imati svoj dom i porodicu, pomo}i qudima u svome okruèwu. Ipak, bili su to, snovi de~aka - mladog ~oveka sa velikim, i za wega, tada, skoro nedosti`nim ambicijama.
AKO...
6 A onda, u vreme kada je odlu~io da napi{e svoju autobiografsku pri~u i kada je naslovio samo sa Ako, slu~ajno je, u jednom novinskom izdawu, pro~itao informaciju da je pesma Radjarda Kiplinga, koja nosi isti naslov, a koja ga je svojim sadràjem fascinirala, i dodatno osnaìla wegovu ve} postoje}u op~iwenost ovom ~arobnom re~ju, progla{ena najboqom ostrvskom pesmom svih vremena. Bila su to dva me|usobno nezavisna, a opet veoma bliska izvora, sa kojih je autor crpeo i gradio sadràj ove ìvotne pri~e. Slede odabrani stihovi Kiplingove pesme u saètom tekstu i slobodnom prevodu: Ako moè{ da sa~uva{ glavu i onda, kada je svi gube Ako veruje{ u sebe i onda, kada svi u tebe sumwaju Ako moè{ da ~eka{, a ne umori{ se od ~ekawa Ako moè{ da sawa{, ali da snovi tobom ne gospodare Ako moè{ da stvari, kojima si posvetio ìvot, gleda{ polomqene, ali da se trudi{ da ih svojim skromnim alatom popravi{ Ako moè{ da svoje srce, nerve i mi{i}e, prisili{ da ti sluè dugo i onda kada u tebi nema ni~ega, osim voqe, koja im nare|uje: "Nastavite" Ako moè{ da razgovara{ sa obi~nim svetom, a zadrì{ ~estitost,
AKO...
7 ili da se druì{ sa elitom, a ne izgubi{ obi~nost, tvoja je Zemqa i sve na Zemqi, i jo{ vi{e - bi}e{ ÔVEK, sine moj! Svakako je neobi~na i smela zamisao autora, da naslovi poglavqa wegovog autobiografskog dela, budu izvedeni iz odabranih stihova Kiplingove visoko-misaone pesme, s namerom da se wegov ìvotni put i postupci, od strane ~itaoca, podvrgnu testu i proveri po kriterijumima, koji su za ~oveka kao jedinku, stihovima ove pesme nad pesmama, veoma visoko postavqeni. êsto se pitao, da li ìvotni put jednog obi~nog ~oveka, treba staviti u kontekst poezije, kao {to je Kiplingova pesma, i da li na to ima pravo? Odgovor bi trebalo da bude potvrdan, pa i za ~oveka koji ìvi tako obi~an qudski ìvot. I zaista, ako uspemo da samo ot{krinemo vrata ili kroz kqu~aonicu zavirimo u du{u ~oveka, i ugledamo misaono bi}e, vide}emo da je skoro svaki qudski ìvot sadràjan i poseban i da zasluùje na{u pa`wu. Radni naslov bio je @iveti svoj ìvot i ideja o ovom naslovu nije napu{tena. Sintagma @iveti svoj ìvot, stalno je prisutna, pored ostalog i zbog toga {to je li~nost o kojoj je re~, morala od svoga ranog de~a{tva, samostalno donositi sve, pa i kqu~ne odluke, koje su odredile wegov ìvotni put. Pri~a je ispri~ana u obliku autobiografskog romana, koji je delimi~no proèt istorijskim doga|ajima toga vremena. U stvari, ovo je pravi na~in ili, u ovom slu~aju poku{aj, da se istorijski doga|aji osvetle onako kako ih doìvqava jedna porodica ili pojedinac,
AKO...
8 na ovim na{im prostorima. Za mnoge qude, istorija nije ni{ta drugo ve} samo ~iwenice i zabele{ke o pro{lim doga|ajima, a naj~e{}e o ratnim pohodima, pobedama i porazima. Problem takvog shvatawa je, {to je tako pisana istorija, sa nekim izuzecima, verovatno najneta~nija od svih nauka i to, prvo zbog ~iwenice {to je pi{u pobednici i posebno zbog toga, {to je pri~a o pro{losti, skoro isto tako nepouzdana, kao i pri~a o budu}nosti. U velikom broju slu~ajeva, isti doga|aj moè biti ispri~an na vi{e razli~itih na~ina i sa razli~itom konotacijom, kako ga je ko doìveo. Po mi{qewu drugih, istorija je uskrsnu}e qudi i doga|aja proteklog vremena, opis wihovog ìvota, razmi{qawa, strahova, nadawa, radosti i verovawa. Uostalom, Tolstojev Rat i mir je pri~a o ìvotu jedne ruske porodice za vreme Napoleonovog pohoda na Rusiju. Tolstoj je bio oficir i mogao je veoma kvalifikovano da napi{e iscrpan opis strate{kih i takti~kih manevara u tim ratnim doga|ajima. Taj zadatak pametno je prepustio qudima koji pi{u priru~nike za strategiju i taktiku, a sam je napisao remek-delo za sva vremena, koje je istovremeno i savr{eno istorijsko delo. Po{tovani Lav Nikolajevi~, ovde je pomenut samo, da bi se na pravom primeru, objasnila razlika izme|u klasi~no pisane istorije i istorije pisane u formi istorijskog kwièvnog dela. Za ~itaoca }e svakako ostati otvoreno pitawe, za{to je Dragutin, ovu o~igledno autobiografsku pri~u, ispri~ao u tre}em licu. Uostalom, i sam je u po~etnom periodu rada, bio u dilemi kako da postupi. Na kraju - su{tina je ista zakqu~io je, ipak, zbog vremenske distance i perioda od nekoliko decenija, u
9 kome teku doga|aji, opredelio se za formu pri~e u tre}em licu. Poseban motiv i podsticaj za pisawe ovog dela, dala su mu deca i deca wegove dece, koja su, pored velikog broja pri~a i bajki iz sveta de~ije literature, ~esto i uporno traìla da ~uju pri~e i fragmente iz ìvota i vremena kad je deda bio mali. Snaàn motiv da napi{e svoju ìvotnu pri~u, bila je i èqa da svojim srodnicima i potomcima ostavi trag o svom i wihovom porodi~nom poreklu i posebno da oìvi uspomene na roditeqe; na oca |uru, koga nije zapamtio i na lik velike majke Dragiwe, ~iji ìvot, makar i u fragmentima, treba zabeleìti kao primer borbe roditeqa za opstanak potomstva u najteìm uslovima. Vremenom, kada je ve} prelistavao stranice koje su otslikavale protekle godine i decenije, otkrio je novi, dodatni motiv da svoje doìvqaje, makar i u veoma saètom tekstu, ispri~a do kraja. Naime, tokom rada na svojoj biografiji, ~ovek kao da opet prolazi kroz period i doga|aje iz detiwstva, mladosti, pa i zrelih godina - ponovo ih veoma emotivno doìvqava, ostavqa tragove na svojoj ìvotnoj stazi, proverava i osvetqava svaki zna~ajniji korak. Mo`da }e to nekim novim klincima, pomo}i da lak{e i vedrije kora~aju svojim ìvotnim stazama. Autor
AKO...
10
AKO...
11 AKO MO@E[ DA SAÛVA[ GLAVU I ONDA,KADA JE SVI GUBE...1
Bio je to jedan od vrelih sun~anih dana, krajem jula 1952. godine. Pra{wavi makadamski put, koji od Gradi{ke, varo{ice sme{tene na desnoj obali reke Save, na granici Bosne i Hercegovine prema Hrvatskoj, vodi na jug, ve} posle pet-{est kilometara, na raskrsnici Petnaesti, skre}e desno prema Kozarskoj Dubici. Pravo prema jugu i jugo-istoku, sli~ni, ne{to uì putevi vode u podkozarska sela, razbacana na {irokom prostoru, koji se od Posavine, uzdiè prema obroncima planinskog venca Kozare i Prosare. Do sela Grbavci, u koje se uputio Dragutin - dvanaestogodi{wi de~ak tr{ave kose, put je duì od petnaest kilometara. Dugo su{no leto ostavilo je svoje tragove na, ina~e bujnoj prirodi ovog krajolika. Trava, usevi i drugo rastiwe oko puta, sve je sparu{eno i sprèno od sun~eve vreline. Na putu skoro da i nema prolaznika tek po koja zakasnela zapre`na kola koja vuku umorni, oznojeni kowi, koji se lewo, usporenim korakom kre}u, ponekad se spoti~u}i o izbo~ine na neravnom putu. Pe{aci, koji su toga dana nekim poslom i{li u varo{, ve} su se ranije vratili ku}ama, da bi izbegli najve}u vru}inu. U prvim poslepodnevnim satima, kad je sunce jo{ u zenitu, sve se opusti, umiri i uti{a. ~uje se samo zujawe insekata pored puta i ve} pomalo oteàli koraci usamqenog putnika.
Legenda: Sa~uvati glavu: Sa~uvati razum - prisebnost - sposobnost delovawa.
AKO...
12 Toga dana, oko dvanaest ~asova, kamion sa improvizovanim klupicama na karoseriji prekrivenoj ciradom, dovezao je iz De~ijeg doma u Te{wu, ~etrnaest de~aka, uzrasta izme|u osam i dvanaest godina, ro|enih na podru~ju op{tine Gradi{ka. U toku vo`we, duge oko 140 kilometara, deca su u po~etku ~avrqala, a onda su se uti{ala, primirila i povukla u sopstvene misli. Ko zna {ta se vrtelo u glavama ovih mali{ana, ali moè se pretpostaviti da je, pored sete i nekog posebnog ose}awa neizvesnosti zbog izgubqenog prava na daqi boravak i {kolovawe u Domu, bilo i radosti i uzbu|ewa, zbog skorog susreta sa rodbinom, posle dugog perioda, koji je protekao od wihovog odlaska iz rodnih sela wihovog Potkozarja. Kamion je stao kod Bawalu~kog mosta ispred Gradi{ke i voza~ - ~ovek dobro}udnog, ozbiqnog lica, si{ao je iz kabine - nekoliko trenutaka posmatrao mali{ane na karoseriji, a kada je utvrdio brojno stawe, blagim glasom rekao: Silazite deco, stigli smo! Idite sada svojim ku}ama. Nadam se da }ete se sna}i i da ne}ete zalutati, a ja vam ne mogu vi{e pomo}i. De~aci, koji su zajedno proveli u Domu godinu ili vi{e dana, si{li su sa karoserije kamiona sa svojim malim prtqagom. Li~ili su na jato mladih pti}a, prerano pu{tenih iz nekog za{ti}enog zabrana. U po~etku su radoznalo, a reklo bi se i pomalo upla{eno, razgledali okolinu u kojoj su se na{li, a onda su se razi{li na razne strane, jer su im ku}e razbacane po selima na {irokom podru~ju Potkozarja, udaqene i do dvadesetak kilometara od mesta gde su se rastali. Dragutin - jedan od ~etrnaest malih putnika, posle sat i po pe{a~ewa, ve} je pre{ao vi{e od pola
AKO...
13 puta do rodnog sela. Nije ose}ao umor, iako mu je ko{uqa ve} natopqena, a ~elo oro{eno znojem. Bio je ko{tuwav - vitak de~ak, preplanuo od sunca, tr{ave - uredno o{i{ane sme|e kose i o~iju boje zrelog kestena, delovao je ve} ozbiqno za svoje godine. Na sebi je imao odelo posebno {iveno za decu u de~ijim domovima: frulapantalone od grubog teget-platna, koje su se suàvale prema stopalima, sitno kariranu ko{uqu i jaknu, {ivenu u stilu engleske bluze. Sve svoje li~ne stvari nosio je u malom kartonskom koferu, koga je pre godinu dana poneo kada je od ku}e krenuo u beli svet. Hodao je uspravno, ujedna~enim korakom, posmatrao okolinu, a misli su se vra}ale na doga|aje iz pro{losti, posebno na veliku prekretnicu, koju je doìveo posledwe godine, odlaskom u Te{aw, na ìvot u Domu, zgode i nezgode u {koli, a na kraju i na depe{u, koja je stigla od nadle`nih vlasti iz Sarajeva, kojom mu je uskra}eno pravo na daqi boravak u ovoj ustanovi, a time objektivno i pravo na daqe {kolovawe. Upravi Doma je naloèno da otpusti svu decu, koja su imala jednog ìvog roditeqa, bez obzira na imovno stawe porodica iz kojih poti~u. Dràva se tom odlukom, bez mnogo selekcije, oslobodila obaveze finansirawa velikog broja dece - ratne siro~adi, koja su se te godine, po osnovu tada{we socijalne politike, zatekla na {kolovawu u brojnim de~ijim domovima. Sam na pra{wavom putu toga vrelog letweg dana, dok su se ispred wega, svakim wegovim korakom, sve jasnije ocrtavali plavi obrisi Kozare, de~ak je bio pritisnut pome{anim ose}awima. Radovao se dolasku ku}i, u selo gde je proveo detiwstvo, i posebno susretu sa majkom, sestrama i bra}om, koje nije video godinu
AKO...
14 dana. ~inilo mu se da mu, od neke silne miline, srce sve ja~e udara. Istovremeno, nosio je u sebi i ose}aj praznine - ose}aj prekinutog sna i pitao se, {ta }e i kuda daqe. U se}awu mu je ostala jasna slika wegovog rodnog sela na obroncima Kozare, opusto{enog u ratnim godinama, sa ku}ama razbacanim po brdima - slika te{kih teà~kih radova, u kojima se od orawa do ètve, koristi iskqu~ivo, zapre`na stoka ili qudska snaga. Sliku siroma{tva u potkozarskim selima u to vreme, upotpuwavao je ose}aj otu|enosti i izolacije od ostalog sveta. Raskaqani putevi u prole}e i jesen i pra{wavi u leto - bez elektri~ne energije, telefona, autobuskog prevoza - sela sa samo ~etvorogodi{wom osnovnom {kolom. Ove slike su se, kao na filmskom platnu, smewivale u de~akovom se}awu. Ponekad samo, u mislima vra}ao se na doga|aje iz ìvota u Domu, i posebno na kristalno ~isto more, plaè i ~iste, osun~ane ulice Cavtata, u kome je ovoga leta proveo dvadeset jedan dan - na doga|aje iz tih dana, koji su mu li~ili na ne{to {to je do tada mogao samo da pro~ita u najlep{im de~ijim bajkama. Davno je iza sebe ostavio Krivi most i pre{ao ve}i deo Kanala, (puta koji od Petnaestog vodi prema selima u podno`ju Kozare). Reka Jablanica, koja svojim tokom na nekim mestima dodiruje put, tiho je ùborila, kao da }e svakoga ~asa potpuno presahnuti. Ipak, mali virovi, koji su se ponegde zadràli, obe}avali su weno trajawe. Ve} omamqen vrelinom sunca, stao je da malo predahne i da se osveì. Iznad malih virova ove bistre planinske re~ice, tri vilina kowica igrala su neku svoju ~udnu veselu igru. ~as su u letu doticali
AKO...
15 povr{inu vode, a onda se ponovo vinuli visoko u vazduh, izvode}i figure, koje su podse}ale na neku lepu baletsku predstavu. Sedeo je deset - petnaest minuta na kamenu nastoje}i da ne remeti ìvot koji se odvijao na vodi, a ona je ovde, na ovoj letwoj ègi, o~igledno bila izvor ìvota. Na plavom nebeskom svodu, iskrila se neka laka izmaglica kao pau~ina, a tek tamo na ivici horizonta prema Prosari, nekoliko malih belih obla~i}a, podse}ali su na krdo razigranih jagawaca na livadi. Mno{tvo raznobojnih leptirova letelo je okolo i povremeno sletalo na obalu pored vode. Iz obli`weg {ibqa doletela je senica, napila se vode, malo se br~kala, a onda odletela - mo`da u gnezdo svojim èdnim pti}ima. Bile su to, wemu poznate i drage slike iz detiwstva provedenog u selu. Posle kratkog odmora, osveìo se vodom i krenuo daqe, udubqen u svoje misli. I dok su se kapqice znoja slivale po ozarenom licu, de~ak je negde na putu ispred Drageqa - sela koje grani~i sa wegovim rodnim Grbavcima, doneo jednu od najzna~ajnijih odluka u ìvotu: Ovde ne}u ostati! Svakako da dete sa zavr{enim ~etvrtim razredom osnovne {kole, nije imalo nikakav plan, niti je znalo kuda }e i kako daqe, ali se ta odluka, kao velika svetla ta~ka, kao izlaz iz tunela, ustalila u wegovim mislima, dok je kora~ao ugrejanim makadamskim putem. Sve vi{e se pribliàvao ku}i, uzbu|en zbog predstoje}eg susreta sa dragim osobama i poznatim ambijentom, u kome je proveo detiwstvo. Ali pre opisa daqih doga|aja, da upoznamo Dragutina, wegovo poreklo, da saznamo ne{to o tome kako je teklo wegovo rano detiwstvo, kao i uslove, koji su doveli do wegovog odlaska iz sela pre godinu dana.
AKO...
16 Vrati}emo se malo u pro{lost jer, kako se kaè, pored gena koje nasle|uje od svojih predaka, ~ovek se, kao li~nost formira u godinama najranijeg detiwstva. ~italac }e tako lak{e razumeti wegovu odluku: Ovde ne}u ostati! * Prema predawu, koje je delimi~no zabeleèno i u Hronici potkozarskog sela Grbavci, u delu koji govori o poreklu stanovni{tva, Nikola - jedan od ~lanova porodice Todi}, negde oko 1730. godine, doselio se sa podru~ja Zadra (Hrvatsko primorje) i nastanio u plodnoj dolini reke Sane, u selu Bistrica kod Prijedora. Nema pouzdanih podataka o razlozima migracija sa Primorja u ove krajeve, ali se zna da su pored ekonomskih, u to vreme naj~e{}i razlozi promene mesta boravka, bili sukobi sa lokalnim mo}nicima iz vlasti. Podru~je Zadra u to vreme bilo je sastavni deo Austrougarske monarhije. A mogli su to biti i sukobi sa Osmanlijama, koji su sa istoka, upravo ovim prostorima, prodirali prema zapadnoevropskim zemqama. Ovo je podru~je u kome je i tada ìvelo ve}insko hrvatsko - katoli~ko stanovni{tvo, ali su u tampon zonama naseqavani pravoslavni Srbi, da bi kao narod vi~an ratovawu, spre~avao daqi prodor Osmanlija na zapad. Na zakqu~ak da je razlog preselewa bio sukob sa vladaju}im mo}nicima, ukazuje i ~iwenica da je Nikola Todi}, dolaskom u ove krajeve, na podru~je severozapadne Bosne, promenio prezime, {to su qudi naj~e{}e ~inili da bi izbegli poteru. Izabrao je prezime Zrni}, da bi ga podse}alo na wegove rodne Zrmawi}e kod Zadra.
AKO...
17 Momak, koji je stekao ìvotno iskustvo u sasvim drugoj sredini - doseqenik iz Primorja, u Bistrici je radom stvorio po~etne materijalne uslove, formirao porodicu i vremenom stekao zna~ajno porodi~no imawe. Iako je podru~je Zapadne Bosne u to vreme bilo pod vladavinom Turske imperije, doma}instvo Zrni}a razvijalo se i za tri generacije, preraslo u mnogobrojnu i jaku porodi~nu zadrugu. Vreme je prolazilo, i Nikola rodona~elnik velike familije Zrni}, ostao je samo u se}awu i pri~i mla|ih generacija. Nizale su se godine i decenije, s povremenim poku{ajima otpora turskoj vladavini i nasiqu. Ve} pomenuto predawe govori o jednom takvom dramati~nom doga|aju iz toga vremena, koji po pravilu, potpuno mewa sudbinu i ìvotne puteve pojedinca, porodice, a ~esto i mnogo ve}eg broja qudi: U predve~erje jednog sun~anog letweg dana 1860. godine, dok su vredni stanovnici Bistrice obavqali svoje svakodnevne poslove, a sun~evi zraci se kupali u biserno bistroj vodi planinskih potoka, u selo je dojezdila turska vojna jedinica - asker, sa oko trideset vojnika. Osorni i silni, kakvi su bili, Turci su sejali strah i trepet me|u stanovni{tvom sela, kroz koja su prolazili. Stigav{i u Bistricu, odabrali su najimu}niju porodicu u selu, za preno}i{te. Doma}inu porodice Zrni} naredili su da im se za ve~eru pripremi pe~ena jagwetina i pi}e i da im se isprazne sobe i pripreme posteqe za preno}i{te. Doma}in ku}e, nemaju}i drugog izbora, po{aqe dete ~obaninu sa porukom da dotera ovce, kako bi postupio po zahtevu turske vojske i tako sa~uvao sopstvenu glavu i mir svoje porodice. Me|utim, po dolasku stada, ~obanin mu {apatom
AKO...
18 kaè da je ubio jednog turskog vojnika, koji se odvojio od ostalih radi pqa~ke i nasiqa. Po istom predawu, pri dolasku askera u selo, turski vojnik, koji je jahao na za~equ, primetio je na proplanku iza {ume, na udaqenosti od oko tri stotine metara, stado ovaca sa dvoje ~obana. Neprime}en od ostalih vojnika, povukao je dizgine u stranu i pojurio prema stadu. Kada se pribliìo, ugledao je ~obanicu mladu kao rosa, u beloj lanenoj haqini, duge, bujne kose u pletenicama i plavim uvojcima, koji su lepr{ali na povetarcu. Pojurio je prema woj, obuzet stra{}u. Zamnom, Milice! - ~ula je mlada ~obanica u tom stra{nom trenutku, prodoran i upla{en glas svoga prijateqa. Beàla je bosonoga prema {umi, kao prepla{ena srna, dok joj je srce od straha udaralo, kao da }e iz grudi isko~iti. Znala je da }e je nasilnik ubiti, jer mu se ìva ne}e predati. Kada ju je skoro sustigao, Tur~in je sko~io s kowa i pojurio u trku za wom. Zaslepqen èqom, nije obra}ao pa`wu na ~obanina, veruju}i da je pobegao od straha kada ga je ugledao. Devojka je, ophrvana strahom, ve} posrtala pred razjarenim Tur~inom, koji ju je sustizao nadomak {ume. U tom trenutku, iza obli`weg stabla, pojavio se mladi ~obanin i kao panter, ustremio se na Tur~ina. U wegovim rukama sevnula je o{trica noà. Tur~in iznena|en, nije ni stigao da potegne svoje oru`je, a no` ve{tog ~obanina ve} mu se zario u grudi. Uzbu|eni zbog stra{nog doga|aja, koji se odigrao u trenutku, u kome nema vremena za rasu|ivawe - u kome se deluje samo po instiktu, dvoje mladih odvukli su Tur~ina i prikrili ga u obli`wem `buwu. Wegov dorat odkasao je do slede}eg proplanka i kao da se
AKO...
19 ni{ta nije dogodilo, ve} je mirno uìvao u so~noj, zelenoj travi. Wih dvoje su se, sa stadom udaqili od mesta doga|aja, nadaju}i se da niko nije video {ta se doga|alo na pa{wacima, koji su bili udaqeni od naseqa i zakloweni gustom {umom. Do tog doga|aja bili su samo prijateqi iz istog sela, koji su povremeno zajedno ~uvali stada. Ose}ali su samo prijatnu toplinu u grudima pri susretu i u toku dana, dok su na zelenim pa{wacima }askali o obi~nim, svakodnevnim stvarima. Sada, posle ovog stra{nog doga|aja, weno srce je od silnog uzbu|ewa, sna`no udaralo, kao da mu je tesno u grudima, a pogled wenih plavih o~iju, s divqewem je milovao sna`ne ruke mladog prijateqa iz porodice Zrni} - ruke koje su je upravo spasile iz kanxi turske nemani. Kada je doma}in saznao za doga|aj koji se odigrao na pa{wacima, pripremio je bogatu ve~eru i pi}e, kako su Turci traìli, a no}u kada je vojska sita i pijana pospala, svi ~lanovi porodice su u ti{ini, pokupili samo najnu`nije stvari i razbeàli se na razne strane. Znali su da }e Turci u jutro krenuti u potragu, otkriti ubistvo, a onda pobiti celu porodicu. Jedan od ~lanova porodi~ne zadruge Zrni}, sa svojom uòm porodicom, u kojoj je bio i sin \uro, kasnije Dragutinov pradeda, koji je toga dana, u svojoj {esnaestoj godini, u jednom dramati~nom trenutku, usmrtio turskog nasilnika, da bi za{titio mladu ~obanicu, nastanio se u Turjaku, na severnim obroncima Kozare, gde mu je ve} ìvela neka daqa rodbina. Nekoliko godina nakon doga|aja sa Turcima u Bistrici, u porodici koja se nastanila u Turjaku, \uro je ve} stasao momak za sve doma}inske poslove,
AKO...
20 ali i za seoske zborove i posela, koji su bili prilika za okupqawe, upoznavawe i zabavu mladih. Nije ùrio sa ozbiqnim vezama i ènidbom - zvali su ga Seoski Lola, jer su se tada momci ènili naj~e{}e pre dvadesete godine, a on je ve} imao oko dvadeset pet. Moè se me|utim, sa dosta verovatno}e predpostaviti, da se u se}awu ovog momka, trajno nastanila mlada Milica ~obanica, zbog koje je bez dvoumqewa, ubio turskog nasilnika, da bi za{tito wenu ~ast i wen ìvot. Ipak, na jednom od seoskih zborova tih godina, \ura je op~inila pojava i lepota mlade devojke Miqke. Devojka je bila iz ugledne i bogate porodice Bukovica, iz doweg dela sela Grbavci. Posle wihove ku}e, prostirali su se veliki kompleksi nenaseqenih livada i {uma, sve do reke Lubine i sela Drageqi. Bogatstvo seoskog doma}instva u to vreme, merilo se veli~inom i kvalitetom zemqi{nog poseda, posebno {uma, veli~inom stada goveda, ovaca i druge stoke i posebno lepotom kowskih zaprega, koje su bile i jedino prevozno sredstvo, a kojima se i{lo i na seoske slave, svatove i zborove. U takvim i drugim sve~anim prilikama, kowi su bili posebno timareni i oki}eni, za ponos i ugled doma}ina. \uro i Miqka, posle kra}e qubavne idile, ven~ali su se 1870. godine i prvih godina u sre}nom braku, dobili dva sina. Bile su to ve} godine i decenije, kada su se ose}ali i prvi znaci slabqewa Otomanske imperije. Po~etkom osamdesetih godina, u Bosni je pripremana velika buna protiv turske vlasti. U tim burnim - ratnim vremenima, \uro se razboleo i verovatno, zbog veoma lo{ih uslova le~ewa, rano se preselio u ve~nost, a Miqka je ostala mlada udovica. Posle èstokih
AKO...
21 sukoba sa Turcima, buna je u krvi ugu{ena, a narod iz ovih krajeva, pa i Miqka sa bratom Stevom i dva sin~i}a, izbegla je u Slavoniju. Nakon tri godine izbegli{tva, narod se vratio ku}ama, ali Miqka nije mogla na svoje imawe u Turjak. Odlukom Bega - predstavnika turske vlasti, wena ku}a sa zemqi{nim posedom, pripala je nekome ko je bio lojalan Turcima u vreme bune. Sa sinovima; Mi}om, koji je tada imao sedam i Kojom od pet godina, Miqka se vratila na svoje devoja~ko imawe kod brata Steve Bukovica u Grbavcima. Pripao im je deo velikog poseda te porodice, i od tada je na tom lokalitetu formirana nova porodica Zrni}, sa svojim zemqi{nim posedom i delom drugog imawa. Na velikom imawu, deca su vremenom stasala i krajem devetnaestog veka, oba Miqkina sina su se oènila. Kojo, koji je bio dve godine mla|i, dobio je samo jednu k}erku. Miqa - jedinica u roditeqa, kasnije se zadevoj~ila i udala se za momka, koji je imao ku}u na samom vrhu Kozare. Odlazak u posetu toj porodici, bio je poseban doìvqaj, jer je to bilo pravo planinarewe. Na vrhu planine bilo je mnogo samoniklih ogromnih stabala kestena, pa je u jesen bilo u izobiqu plodova slatkog, pitomog kestena, koji se xakovima nosio ku}i, ~emu su se, posebno deca radovala. Mi}o - stariji Miqkin sin, oènio se Vajom, devojkom iz porodice Zori} i u lepom i harmoni~nom braku, na svet su do{le dve k}erke: Sava i Petra i tri sina: Jovo |uro i Nikola. Drugi sin, |uro (Dragutinov otac), ro|en 1902. godine, dobio je ime po dedi, koji je, sa svojim roditeqima doselio u Turjak, posle dramati~nog doga|aja, na zelenim pa{wacima u Bistrici kod Prijedora.
AKO...
22 * U toku su prve decenije dvadesetog veka. Vladavinu Turske imperije na ovim prostorima, posle Balkanskih ratova, zamenila je aneksija i vlast Austrougarske monarhije. Ali, ve} 1914. godine, usledio je sarajevski atentat na prestolonaslednika Ferdinanda, a to je, uz druge, pre svega osvaja~ke razloge, bio i zvani~ni povod za napad Austrougarske armade na Srbiju i po~etak Prvog svetskog rata, koji je trajao slede}e ~etiri godine. Grmeli su topovi i stizale vesti sa isto~nih i zapadnih frontova. Mobilisani su svi mu{karci sposobni za oru`je, pa i golobradi mladi}i. Tako se na zapadnom frontu, negde na severu Italije, na Pijavi, na{ao i najstariji od Mi}inih sinova Jovo, koji je mobilisan, iako je tada imao nepunih {esnaest godina. Usledila je istorijska 1918. godina - proboj Solunskog fronta, oslobo|ewe ju`noslovenskih prostora i stvarawe Jugoslavije - Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. No, bez obzira na istorijske doga|aje, ìvot qudi na ovim prostorima i{ao je svojim tokovima. Veliki posed porodice Bukovica, pre{ao je u vlasni{tvo porodice Zrni}, a preostali ~lanovi porodice Bukovica, preselili su se u susedne Podgradce. ìvot u selu bujao je u svakom pogledu. I pored primitivnog na~ina obrade zemqe, veliki posedi pruàli su uslove za dobre prinose i uzgoj velikih stada goveda, ovaca i druge stoke, u ve}em broju doma}instava. Bile su to vi{e~lane porodice, sa vi{e generacija u skoro svakom doma}instvu. U sezoni poqskih radova, u predve~erja,
AKO...
23 redovno se ~ula pesma, vesela i puna ~e`we - pesma devojaka i momaka, na povratku ku}i, po zavr{etku poqskih radova. Seoski va{ari i posela nisu mogli pro}i bez Mi}inih sinova i k}eri. Nizale su se godine tre}e decenije dvadesetog veka. Tih godina obe Mi}ine k}eri su se udale i sva tri sina oènila. \uri, Dragutinovom ocu, koji je nosio dedino ime, zapela je za oko Dragiwa, k}erka Milovana Veqi}a iz {ora, devojka sa bujnim dugim pletenicama. Preci porodice Veqi}, doselili su se, prema predawu, iz Berana - Crna Gora. \uro i Dragiwa se ven~avaju 1930. godine. Prve bra~ne godine proveli su u zajedni~kom doma}instvu - porodi~noj zadruzi, koju su ~inili: Mi}o i Vaja, wihovi sinovi, k}eri i snahe i wihovi prvi unu~i}i. Me|utim, ra|awem dece, porodica se brzo {irila i logi~no je usledila potreba odvajawa porodica oèwenih Mi}inih sinova i razgrani~ewa poseda. \uro i Dragiwa, mladi bra~ni par, brzo su se osamostalili i za kratko vreme izgradili su za sebe i svoju decu, posebnu ku}u sa pomo}nim objektima, na breùqku, udaqenom oko 200 metara od starog ogwi{ta porodi~ne zadruge. Uskoro im je ku}a bila ispuwena de~ijim àmorom, smehom i igrom. Prvo su 1933. godine, na svet do{le dve k}erke - blizwakiwe; Anka i Jovanka, zatim tre}a k}erka - Miqka, a onda jedan za drugim, tri sina: Bogdan, Mirko i Dragutin. Bila je to, reklo bi se, sre}na porodica - mladi bra~ni par sa {estoro mali{ana, tri k}erke i tri sina, na sopstvenom posedu, u svojoj ku}i, koju su izgradili u lepom zelenom krajoliku, kao u nekoj lepoj pri~i. Veoma dugo je razmi{qao i s razlogom bio u dilemi Dragutin, u ulozi autora ove porodi~ne pri~e,
AKO...
24 da li da sada, kada pomiwe ovih {estoro mali{ana, ispri~a jo{ jednu dramu mladog bra~nog para, pored ina~e veoma dramati~nog ìvota ove porodice, ~ime }e upotpuniti sliku o wenoj sudbini, vremenu i doga|ajima, kroz koje su prolazili weni pojedini ~lanovi. Ova dilema dugo je bila prisutna, jer je doga|aj o kome je re~, ostao u pro{losti, obavijen velom tmine - neke tajne o kojoj se tek pone{to znalo, a o kojoj majka Dragiwa nikada nije pri~ala svojoj deci. Za{to - sigurno je imala svoje razloge, a ipak se moè, na osnovu delimi~nih saznawa, ispri~ati pouzdana verzija doga|aja, jer nakon toliko godina, potomcima treba ostaviti mogu}nost da upoznaju istoriju svojih predaka. Dve godine pre ro|ewa bliznakiwa - Anke i Jovanke, Dragiwa je bila mlada dvadesetogodi{wa snaha u porodici Zrni}. Bila je lepa, stasita i vredna mlada èna, izrazito bele puti, bujne crne kose i sjajnih crnih o~iju - sposobna za sve poslove u doma}instvu, a ubrzo posle udaje, najavila je i dolazak na svet novih ~lanova velike porodice. Osvanuo je vedar i sun~an junski dan 1931. godine, a ona je ve} u osmom mesecu trudno}e, krenula na Miqanovac - izvor sa najlep{om vodom, da donese vodu za pi}e. Do izvora, udaqenog oko pet stotina metara, stiè se puteqcima - stazama preko senokosa i {umaraka, koji su na nekoliko mesta ispresecani ogradama sa prelazima za pe{ake. Stigla je na izvor sa bremom na ramenu i testijom u ruci, vedra i raspoloèna. Izvor u ~ijem okruèwu su rasla ogromna stabla hrasta lu`waka i visoka stabla jo{ike, pruào je, sa svojom zelenom okolinom, neodoqive uslove za predah i odmor za o~i i du{u. Osveìla se hladnom i kao suza,
AKO...
25 bistrom vodom, nato~ila posude i krenula osun~anim stazama nazad da obraduje uku}ane, jer {ta je lep{e u toplom letwem danu, nego napiti se hladne izvorske vode. Negde na pola puta do ku}e, na jednom od prelaza preko ograde, mlada trudnica, sa punim posudama na ramenu i u ruci, posrnula je i pala. Taj pad, na àlost, bio je koban, jer je Dragiwa tom prilikom, spontanim preranim poro|ajem, izgubila troje de~ice. Nikad se ne}e znati da li su bile dve devoj~ice i de~ak ili dva de~aka i devoj~ica. Taj deo pri~e, osta}e ve~ita tajna. Ro|eni su svo troje ìvi i da su se na{li u uslovima savremenog porodili{ta, mo`da bi bili spa{eni. U tada{wim uslovima zdravstvene nege i tretmana, posle dva-tri sata, bitka je izgubqena. Tu veliku traumu i bol, majka Dragiwa je, na svom trnovitom ìvotnom putu, celog ìvota nosila sama, u svojim grudima. Svakako bi majka u normalnim uslovima, u odre|eno vreme wihovog uzrasta, podelila sa svojom decom istinu o ovom tragi~nom doga|aju. Ali, ve} u wihovom ranom detiwstvu, nad Zemqom i wihovim rodnim Potkozarjem, nadvili su se oblaci najstra{nijih pretwi Drugog svetskog rata. Najstarije k}erke imale su samo osam godina, kada je ratna oluja zapretila opstanku ~itavog naroda na ovoj vetrometini. Kako onda tu de~iju psihu opteretiti jo{ jednom porodi~nom traumom? Usledile su ~etiri godine svakodnevne ratne psihoze, straha i borbe za goli ìvot. Poratne godine , koje su zatim do{le, donele su slobodu, ali i borbu sa siroma{tvom, uz veliku èqu majke da wenih {estoro mali{ana, izrastu u zdrave li~nosti, sposobne za samostalan ìvot. Odlu~ila je da veliku traumu, koju
AKO...
26 je doìvela zbog gubitka svojih troje de~ice, ne prenosi na ostalu decu. Zadràla je to te{ko breme samo za sebe, do kraja ìvota, po{tedev{i ostalu decu se}awa na tragi~an doga|aj, koji se odigrao onog sun~anog junskog dana, na povratku sa izvora. Eto, to moè samo veliko maj~ino srce. Vratimo se na doga|aje koji su usledili nakon izdvajawa bra~nog para \ure i Dragiwe sa decom, iz porodi~ne zadruge, formirawa wihovog poseda i preseqewa u wihovu novu ku}u na breùqku. Porodi~na radost i polet tih godina, bili su pomu}eni vestima o pripremama za po~etak Drugog svetskog rata. Po~etak rata, koji }e u slede}im godinama odneti milionske `rtve, usledio je napadom Hitlerove Nema~ke na Poqsku 1939. godine. Iste godine 14. septembra, ba{ na dan napada na Poqsku, u ku}i \ure i Dragiwe, ro|en je wihov najmla|i sin Dragutin. Ratni poàr brzo se {irio Evropom. U prole}e 1941. godine, koaliciona Vlada Jugoslavije: Cvetkovi} - Ma~ek, potpisala je trojni pakt sa Nema~kom i Italijom. Usledile su velike demonstracije protiv pakta u Beogradu, u kojima je sru{ena Vlada, uz parole: Boqe rat nego pakt - Boqe grob nego rob. Hitler je naredio bombardovawe glavnog grada Jugoslavije, ~ime je rat punom èstinom, prenet i na ove prostore. Bio je to razaraju}i, krvavi ~etvorogodi{wi rat sa te{kim posledicama. Drugi svetski rat, tih stra{nih godina, prema zvani~noj statistici, odneo je 55 miliona qudskih ìvota. Od toga je Sovjetski savez (SSSR) izgubio 25 miliona, Poqska 5 miliona, SAD 400 hiqada, Francuska 350 hiqada, a tada{wa Jugoslavija, koja je ukupno imala mawe od 18 miliona stanovnika,
AKO...
27 izgubila je 1.706.000 qudskih ìvota. O~igledno, qudski ìvot na ovim prostorima bio je na niskoj ceni i bio je podre|en drugim nezaja`qivim - nequdskim ciqevima. Najve}i broj qudi na ovim prostorima stradao je, ne od sila osovine, koje je predvodila Hitlerova Nema~ka, nego od doma}ih separatista i izdajnika, pre svega od usta{kih snaga tada{we kvislin{ke Nezavisne dràve Hrvatske. Samo u usta{kom logoru Jasenovac, u ~ijem sastavu je bio i logor u Staroj Gradi{ci, ubijeno je oko 700.000 qudi, od ~ega se zna da su 19.432 `rtve, bila deca mla|a od 14 godina starosti. Podru~je Kozare sa potkozarskim selima, pretrpelo je svakako i najve}u golgotu u ratu na prostorima biv{e Jugoslavije, ne samo zbog ofanzive, koju su izvr{ile nema~ke, italijanske i usta{ke snage na partizanske jedinice na Kozari, nego i zbog stalnih napada usta{kih hordi Paveli}eve NDH na ovo podru~je, gde su se tokom ~etvorogodi{weg rata i nalazila partizanska upori{ta. Popuna partizanskih jedinica i wihovo snabdevawe u celom ovom periodu, vr{ena je mobilizacijom stanovni{tva sa ovog podru~ja. A pre ove bezumne ratne kataklizme, \uro i Dragiwa, mladi i puni elana, imali su lepe planove i snove o sre}noj budu}nosti wihove porodice sa tri k}eri i tri sina. I lepo im je krenulo. Imali su preko sedam hektara sopstvene zemqe, od ~ega vi{e od ~etiri hektara oku}nice u jednom komadu. Ku}a, koju su napravili na usamqenom breùqku, u sredi{wem delu wihovog poseda, ve} je bila okruèna potrebnim pomo}nim objektima, sa velikim travnatim dvori{tem, ba{tom punom raznobojnog cve}a i mladim vo}wakom,
AKO...
28 koji je ve} bio u periodu pune plodnosti. Ku}a je imala samo tri prostorije: ku}ar ili dnevni boravak sa ogwi{tem, sobu za spavawe i ostavu, ali to je u wihovim planovima, bilo samo za po~etak. Ve} su bili pripremili gra|u za izgradwu nove - ve}e ku}e. Bilo je to ve} doma}instvo sa solidnim sto~nim fondom i lepom kowskom zapregom. Da li ste nekad bili u prilici da posmatrate igru mlade `drebadi i jagawaca, koji sa ushi}ewm tr~e svoje prve korake na otvorenom prostoru? Ta prelepa scena ~esto se ponavqala na zelenoj livadi, pored wihove ku}e. {to je najlep{e, ku}a sa dvori{tem bila je uvek ispuwena veselim de~ijim àmorom i smehom. Na àlost, svi planovi i snovi o sre}noj porodici, ubrzo su se raspr{ili u ratnom meteù. U prole}e i leto 1941. godine vr{ene su uùrbane pripreme za odbranu Zemqe, formirane su prve partizanske jedinice, a ve} krajem leta i po~etkom jeseni po~eli su i prvi oruàni napadi usta{kih snaga iz pravca Gradi{ke i Dubice na ova sela. Jednog oktobarskog dana te godine, dok se u vazduhu ve} ose}ala promena, koja je najavqivala period jesewih ki{a, \uro je po{ao u obli`we {ume da pripremi drva za ogrev porodici za predstoje}i zimski period. Po{ao je, ali kao da je ne{to predose}ao, vrato se sa dvori{ta, da pomiluje i poqubi najmla|e dete u kolevci. Oti{ao je i vi{e se nije vratio. Toga dana, u naletima usta{kih i domobranskih jedinica, \uro je zarobqen kao partizanski saradnik, oteran u logor u Staru Gradi{ku, gde je na zverski na~in ubijen po~etkom 1942. godine. U usta{kom logoru bio je ne{to mawe od tri meseca sa grupom qudi, wegovih poznanika i prijateqa
AKO...
29 iz istog i susednih sela, izloèn svakodnevnom maltretirawu i pretwama. Ve}ina iz ove grupe, kao mladi i radno-sposobni qudi, upu}eni su u zarobqeni{tvo u Nema~ku na prinudni rad i po zavr{etku rata su se sre}no vratili svojim ku}ama. U poverqivom razgovoru, neki od wih, po povratku su ispri~ali da je \uro u logoru trpeo najve}u torturu od strane ~uvara logora i usta{kih islednika, a na kraju je neko od seqana, da bi spasao sopstvenu glavu i glave ostalih zarobqenika, pokazao islednicima na \uru kao partizanskog saradnika i odao neke pojedinosti wegovog delovawa u toj ulozi, ~ime je potpisao wegovu smrtnu presudu. Imao je nepunih ~etrdeset godina. Pri~a o tragi~nom kraju wegovog ìvota, ostala je tajna za {iru javnost, zbog posledica koje bi, ina~e, imali pojedinci iz wegove grupe logora{a. Dragiwa je ostala sama sa {estoro sitne de~ice na ratom zahva}enom podru~ju. Najstarije k}erke: Anka i Jovanka imale su tada po osam godina, Miqka sedam, Bogdan pet, Mirko tri i po, a Dragutin dve godine. I pored priprema za odbranu, koje su vr{ene i pre po~etka ratnih sukoba na ovom podru~ju, po~etni period rata, a posebno period koji obuhvata doga|aje vezane za veliku neprijateqsku ofanzivu na Kozari 1942. godine, kao uostalom i ceo period ~etvorogodi{weg rata, pored uspe{nih pojedina~nih bitaka, koje su vodile partizanske jedinice, kao {to je bila uspe{na akcija privremenog osloba|awa Prijedora, sve ove stra{ne ratne godine, obeleène su ~esto i op{tom pometwom, dezorganizacijom i nesnalaèwem, {to se posebno odnosi na najkriti~nije doga|aje ovih ratnih godina. Nije bilo dovoqno organizovane i osmi{qene
AKO...
30 aktivnosti na spa{avawu stanovni{tva. O tome govori i ~iwenica da se Drugi kraji{ki - Kozarski odred, koji je brojao pet do {est hiqada boraca, u Kozarskoj ofanzivi na{ao u okruèwu uve`bane, odmorne i do zuba naoruàne neprijateqske sile od oko 80.000 vojnika. Bilo bi mnogo boqe i strate{ki ispravnije, a bilo je za to dovoqno vremena i vaqanih obave{tajnih podataka, da se Kozarski odred na vreme izvukao sa Kozare i prikqu~io drugim partizanskim snagama na podru~ju Grme~a i Centralne Bosne. Ovako, pored Drugog kraji{kog - Kozarskog odreda, u neprijateqskom obru~u na{lo se i celokupno stanovni{tvo Kozare i Potkozarja. Pouzdano se zna, na osnovu podataka iz zaplewene arhive Nezavisne dràve Hrvatske, da je samo tokom te ofanzive 1942. godine, u tom kratkom periodu, sa Kozare odvedeno u logore 68.600 ìteqa, ne ra~unaju}i one koji su poubijani, a da nisu ni stigli u sabirne centre i naravno, ne ra~unaju}i poginule borce. Samo sa podru~ja dve op{tine: Kozarske Dubice i Gradi{ke, u logorima NDH umoreno je 17.168 qudi. Sudbina koju je doìveo narod Kozare, sigurno je jedan od najstra{nijih primera genocida u Drugom svetskom ratu. Sam Vrhovni komandant oruànih snaga Narodno-oslobodila~ke vojske Jugoslavije Josip Broz Tito kaè: Kozara je preìvjela jednu od najteìh, a u isto vrijeme jednu od najslavnijih epopeja u historiji na{ih naroda. Kozara je me|u svim na{im krajevima, na prvom mjestu po broju `rtava, koje je dala za oslobo|ewe na{e Zemqe, a i po svom bogatom prilogu op{tim naporima svih naroda, koji su se borili protiv fa{izma {irom Evrope i drugih kontinenata. Ime Kozare osta}e sada{wim i budu}im generacijama, kao
AKO...
31 jedan od najsvjetlijih primjera te borbe i op{tenarodnog otpora. Te doga|aje, posebno one iz po~etnog perioda rata, Dragutin naravno, nije mogao zapamtiti. Nije mogao zapamtiti ni opro{tajni poqubac oca na rastanku. Slu{ao je to kasnije iz maj~ine pri~e. Nije zapamtio ni o~ev lik, a nije naàlost sa~uvana ni jedna wegova fotografija, ali }e ta pri~a o poqupcu na rastanku, ostaviti dubok trag u wegovoj svesti i kasnije kroz ìvot, biti izvor neke dodatne snage i topline. Nije zapamtio ni doga|aj koji se zbio s pojavom prvog snega u novembru - decembru, te 1941. godine: Seoske straè obavestile su stanovni{tvo o dolasku i napadu neprijateqa i potrebi brze evakuacije. Majka je brzo upregla kowe i sa najnu`nijim stvarima i {estoro mali{ana, saonice su jurile seoskim putem prema Dowim Podgradcima. Tamo je wihov deda Milovan maj~in otac sa porodicom, gde bi se mogli privremeno skloniti, jer neprijateq ovoga puta napada iz pravca: Gradi{ka - Drageqi - Grbavci, prema Kozari i uni{tava sve {to mu se na|e na putu. I dok kur{umi od bliskih borbi, kao grad, ve} naru{avaju belinu sveè napadalog snega oko puta, Anki - jednoj od wegovih starijih sestara - blizwakiwa, ispala je lutka iz ruke i ona je skliznula sa saonica u pokretu, da bi spasila lutku. Majka je pod ki{om kur{uma, morala zaustaviti zapregu, da dete ne bi ostalo na putu. K}eri, zar da zbog tvoje lutke, svi izginemo, povikala je uzbu|ena majka. Anka je ipak spasila svoju lutku, a sanke su pojurile daqe zavejanim putem. A negde duboko u svesti de~aka Dragutina, ostale su pomalo maglovite, ali neizbrisive slike i doga|aji
AKO...
32 iz wegovog najranijeg detiwstva tih ratnih godina, koje su nesporno, sna`no uticale na formirawe wegove li~nosti. Evo kratkog sadràja te TRAJNO SAÛVANE GALERIJE: * Kad padne no}, u usamqenoj ku}i na breùqku, okruènoj livadama, vo}wakom i {umarcima, brzo se gasi svetlo petrolejske lampe, da bi ku}a bila mawe vidqiva u slu~aju no}nog napada neprijateqa. Svih {estoro dece spavaju jedno pored drugog u nizu, u {irokoj posteqi. Deca posle dnevnih aktivnosti brzo utonu u san. Seoske straè su na prilazima selu i u slu~aju nailaska neprijateqa, narod se obave{tava pucwima. Majka ili ne spava ili u polusnu oslu{kuje {umove i zvuke, koji dolaze iz okruèwa. U slu~aju da ~uje bilo {ta sumwivo, sledi wen prigu{en poziv: Diìte se! Deca, uve`bana kao mala vojska, za tren oka }e navu}i ode}u, zgrabiti neko }ebe i izjuriti iz ku}e. Uskoro }e se sa majkom, koja u naru~ju nosi najmla|e dete, pod okriqem mraka, na}i u prvom {umarku, a zatim potraìti {to boqe skloni{te, dok se ne uvere da je opasnost pro{la. Sve se odvijalo u ti{ini, pa i mala deca su brzo nau~ila da ne smeju glasno pri~ati ili plakati. I tako ~etiri godine, bez obzira na vremenske uslove. A strah je bio tim ve}i, {to su ku}e razbacane po breùqcima na {irokom prostoru velikog sela, a malobrojne seoske straè raspore|ene samo na glavnim prilaznim putevima, nisu pruàle dovoqnu sigurnost od mogu}ih iznena|ewa.
AKO...
33 * Boì} - veliki praznik ovda{weg pravoslavnog naroda, uvek pa i u ratu, bio je obeleèn nekom posebnom prazni~nom atmosferom. Ovom prazniku posebno su se radovala deca, zbog lepih obi~aja koji se tih dana sprovode u porodici i bogate okrugle trpeze sa raznovrsnim jelima, koja se postavqa na prostirci od slame. Ispod slame, uz pijukawe dece koja imitiraju pili}e, stavqaju se orasi i le{nici. O~ekuju}i da }e, zbog praznika, nai}i na mawu budnost doma}ina i tako naneti ve}e gubitke narodu potkozarskih sela, neprijateq je krenuo u napad no}u uo~i Boì}a. Tako se i Dragutin, umesto u toploj ku}i, sa sestrama, bra}om i majkom, na{ao u zbegu, negde na propolanku {ume ispod Kozare, pod vedrim nebom na snegu i mrazu. Osvanulo je hladno jutro sa velikim brojem qudi u zbegu, a vatra se nije smela loìti da se ne bi otkrili poloàji zbega. Deca su umotana u }ebad, grickala ve} smrznuto pe~ewe, kola~e i drugu hranu, koju su roditeqi uspeli na brzinu da pokupe, kada su u ùrbi napu{tali ku}e. Zubi su cvokotali, ali bilo je i neke ~udne de~ije radosti i uzbu|ewa, zbog velikog broja qudi na okupu i dece, koja su zbog zime, a pomalo i igre, u rano jutro po~ela da tr~karaju po snegu. Povratak ku}ama usledio je tek kada je izvidnica javila da se neprijateq povukao bez obavqenog posla. * Napadi na sela naj~e{}e su se doga|ali u no}nim satima i ko zna koliko puta je, za ~etiri godine, usledila
AKO...
34 maj~ina komanda - diìte se - brzo istr~avawe iz ku}e u prve {umarke, a zatim u skloni{ta. Ponekad su majke u ovim selima skrivale svoju decu u vi{e zemunica. Ako neprijateq i otkrije neku - ne}e sve - bar neko }e ostati ìv. Jednom takvom prilikom, majka Dragiwa je u mrkloj no}i u zemunicu - bunker, prvo ubacila najmla|e dete - Dragutina. Ali dete je bu}nulo u hladnu vodu, jer je od obilnih padavina tih dana, zemunica vi{e od polovine bila napuwena vodom. Mokro dete majka je umotala u }ebe i poùrila da sa svojim pili}ima potraì drugo skloni{te. * U februaru 1944. godine, usta{e su iznenada napale selo jakim snagama. U blizini nije bilo ve}ih partizanskih jedinica, koje bi mogle organizovati odbranu. Uni{tavali su, ubijali i palili sve {to im se na{lo na putu. Iznenadni napad bio je razlog da veliki broj qudi nije uspeo da se povu~e u zbegove i skloni{ta. Majka Dragiwa sa decom potr~ala je u zemunicu, koja je bila u {umi u blizini ku}e, ali je ocenila da ta zemunica u ovom naletu, lako moè biti otkrivena. Produìli su tr~e}i kao ze~evi kroz {umarke, dok su pucwava i povici iza wih, bili sve bliì. Stigli su do jedne ve}e {ume na ivici naseqenog dela sela i u posledwem trenutku, uleteli u jednu zemunicu, u kojoj su kom{ije ~uvale skrivene namirnice. Pucwava, povici i psovke neprijateqa bili su sve bliì, a onda i lom grawa kroz {umu i koraci, pored same zemunice. U zemunici, mukla ti{ina. Gde su, majku im, kao da
AKO...
35 su u zemqu propali, jasno su se ~ule qutite psovke usta{a u blizini zemunice. Kona~no, glasovi, lomqava i prasak oru`ja, po~eli su se udaqavati. Ali, ubrzo su se ponovo ~uli koraci i neko je na povr{ini po~eo da razgr}e suvo li{}e, kojim je ulaz u zemunicu bio maskiran i da vu~e vrata na ulazu. Majka je uhvatila dr{ku vrata sa unutra{we strane, obesila se o wu i vu~e na dole. Boqe je neka bace bombu i pobiju nas, nego da nas mu~e, pomislila je. Te{ko je zamisliti koji su se lomovi odvijali u du{i majke i dece u trenucima kada su ~uli korake koji su se pribliàvali, a zatim razgrtawe li{}a, kojim je bio maskiran ulaz u zemunicu. Na sre}u, javio se poznati glas kom{ije i prijateqa Riste. Ne bojte se, oti{li su, sve je gotovo! Kada su iza{li na povr{inu zemqe, sve je mirisalo na paqevinu. Ku}a, nedaleko od {ume, bila je u plamenu. Stoka, koju nisu uspeli da odvedu sa sobom, leàla je pobijena u okolini ku}e, koja je gorela. Narod je iz skloni{ta, koji su bili raspore|eni po velikoj {umi, poùrio svojim ku}ama da poku{a spasiti ne{to od imovine. Dragiwa sa decom (Dragutin je tada imao ~etiri i po godine), krenula je svojoj ku}i sa strepwom, pitaju}i se da li je sve uni{teno? Prilaze}i ku}i, iz daleka su videli plamen i dim. Bilo je ve} ve~e. Kada su pri{li, videli su - u plamenu je bila {tala. Ve} je dogorevala i tu se ni{ta vi{e nije moglo spasiti. Pored {tale u plamenu, stajala je krava Gerzuqa i na sav glas rikala. Gorela je wena ku}a. Gerzuqa je bila i jedino {to im je preostalo od stoke koju su imali. Sve ostalo neprijateq je ve} bio uni{tio ili oterao. Gerzuqa je ostala, jer je bila veoma pametna i uve`bana za ratne uslove. Kao da je znala da mora da
AKO...
36 hrani porodicu sa {estoro dece. Svaki put kada bi ~ula pucwe u blizini, ona bi se sjurila u {umu, u najgu{}e {ipra`je i sa~ekala da opasnost pro|e. Tako je postupila i ovoga puta i spasila se, ali {tala - wena ku}a je izgorela. Usta{e su poku{ale da zapale i ku}u ali, verovatno u ùrbi, ne{to im to nije po{lo za rukom. Zato su u ku}i ostavili ot{rafqenu ru~nu bombu. Ra~unali su da }e vlasnici ku}e, nevi~ni oru`ju, aktivirati bombu i izginuti. No, narod je iza sebe ve} imao dug period ratnog iskustva i majka je znala kako u takvoj situaciji treba postupiti. Pozvala je kom{ije, a bombu su verovatno iskoristili partizani u nekom od slede}ih sukoba. * Usamqena ku}a na breùqku, bila je izloèna i artiqeriskoj vatri, kako iz vazduha, tako i sa poloàja Drageqske glavice - brda udaqenog vazdu{nom linijom, oko kilometar i po. Sa ovog brda neprijateq je poku{avao topovskim udarima da prona|e partizanske poloàje u {umovitom dowem delu sela. Ku}a okruèna {umarcima, izgledala im je kao mogu}e partizansko skrovi{te. Nisu uspeli da je pogode i pored bezbroj poku{aja, ali je prostor oko ku}e - wive i {umarci, bio izrovan topovskim granatama i bombama. U vreme artiqeriskih i vazdu{nih napada, stanovni{tvo je bilo u zbegovima ili negde kod rodbine i prijateqa na lokacijama, koje nisu bile izloène vatri. Jednom prilikom, majka Dragiwa je oti{la u vodenicu da sameqe ìto, a deca su bila u ku}i - iznenada
AKO...
37 je zagrmela neprijateqska avijacija. Avion u niskom bri{u}em letu, mitraqeskom vatrom je ga|ao prozore ku}e. Deca su brzo skliznula pod krevet i pod sto. Meci su razbili prozore i zarili se na vi{e mesta u predmete i zidove iste sobe. Na sre}u, niko nije pogo|en. Taj prepad i teren oko ku}e, izrovan granatama i bombama, ostao je u ìvom se}awu svakog deteta, pa i najmla|eg Dragutina. * Na Kozari, udaqenoj vazdu{nom linijom oko tri kilometra, borbe se odvijaju punom èstinom, {to se moè zakqu~iti po grmqavini topova, bombi i {tektawu mitraqeza i drugog oru`ja. Selo je pod kontrolom partizanskih snaga, pa je stanovni{tvo ostalo kod ku}a, prate}i razvoj doga|aja i spremno da se u svakom trenutku, po dojavi seoskih straà, skloni u zbegove i zemunice. Raweni borci sa Kozare otpremaju se u improvizovane bolnice sme{tene u ovim selima. Izbegavaju seoske puteve zbog mogu}ih iznena|ewa sa severa iz pravca Gradi{ke i Dubice. Pored usamqene ku}e na breùqku, nailazi duga~ka kolona boraca sa rawenicima. U koloni po dva, nose rawenike na nosilima. Krvavi zavoji na te{kim ranama boraca, koji trpe strahovite bolove, ali iz kolone se ori gromoglasna pesma, koja se razleè po okolnim {umarcima: Na{a borba zahtijeva, kad se gine da se pjeva ...
AKO...
38 Pevaju borci koji nose rawene drugove, ali i pojedini borci na nosilima. Pevaju}i na sav glas, poku{avaju da ublaè patwu i bolove od te{kih rana. * U prole}e 1944. godine, stazom pored ku}e, iz pravca Turjaka, prolazi partizanska ~eta, koja broji 100 120 boraca pod oru`jem. {estoro radoznalih mali{ana iza{lo je na dvori{te da vide i pozdrave hrabre borce. Prolaze}i kroz dvodi{te u koloni, svaki od boraca kaè: Dobar dan. Deca glasno odgovaraju: Dobar dan, dobar dan, dobar dan, dobar dan. (Verovatno, u okviru moralno-politi~kog vaspitawa, borcima je re~eno da treba redovno pozdraviti lokalno stanovni{tvo prilikom susreta i oni su to revnosno ~inili. A decu su ve} zabolela usta, odgovaraju}i: Dobar dan, dobar dan, ... Po neki od boraca bi, kradom od komande, {mugnuo u ku}u i od majke zatraìo par~e hleba. Majka je davala po par~e dok je imala, kao da je i wima bila majka. * Rat traje pune ~etiri godine. Pored ~estih napada iz pravca Gradi{ke, ofanzive na Kozaru i linije fronta, koja je dugo i{la ba{ ovim prostorom, morala se obezbediti hrana za porodicu - za mala de~ija usta. ìto i ostale namirnice, mogli su se obezbediti samo sopstvenom proizvodwom u poqoprivrednom doma}instvu. Bilo je slu~ajeva da se kukuruzi okopavaju ili beru ili se àwe ìto pod stalnom neprijateqskom vatrom. ène i deca iza|u na wivu da rade (mu{karci su
AKO...
39 negde u partizanskim jedinicama ili u zarobqeni{tvu), neprijateq otvori vatru sa svojih poloàja, radnici se sklone u {umu. Kad vatra prestane, ponovo se izlazi na wivu i ritual se ponavqa. @ito je trebalo samleti. Vodenice su na planinskim re~icama, udaqene dva do ~etiri kilometra od ku}e. Majka Dragiwa, starijim k}erkama kaè {ta da ~ine u slu~aju bilo ~ega sumwivog (podrazumevao se stalni oprez), uprti na le|a torbu sa dvadeset do trideset kilograma ìta i naj~e{}e no}u, ide u vodenicu. Vra}a se u jutro sa bra{nom i strahom, da li je kod ku}e sve u redu. Deca se raduju majci, a zatim vru}em hlebu, koji }e se uskoro umesiti i ispe}i. Ovo je samo nekoliko upe~atqivih epizoda i doga|aja, ~ije slike su se urezale u se}awe i ostale de~aku celog wegovog ìvota. Te godine i doga|aji ostali su daleko iza wega, ali pored stra{nih snova, koji su se ponekad i mnogo kasnije u ìvotu javqali iz podsvesti i koji su tada predstavqali pravu psihi~ku moru, iskustvo i se}awe na te godine najranijeg detiwstva, davali su mu dodatnu - neku novu snagu, uvek kada je u ìvotu nailazio na prepreke, koje je morao premostiti. U tom najranijem periodu ìvota, nau~io je lekciju, koja se ne moè nau~iti u normalnim vremenima. Lekcija se zvala: Borba za opstanak u najsurovijim uslovima. U prole}e 1945. godine osvanulo je prekrasno majsko jutro. Blago jutarwe sunce izmamilo je svo {estoro dece na travnato dvori{te i zeleni tepih u vo}waku. Majka je ne{to radila u ba{ti. Posle dugog perioda
AKO...
40 ratne psihoze, stalne napetosti i straha, sada se uz miris prole}a, u vazduhu ose}ala neka smirenost i nada u velike promene, koje donosi sigurnost i sloboda. Proteklo je ve} vi{e od mesec dana od posledwih napada. Neprijateq se sada bavi sobom, jer sa svih frontova stiù vesti o pobedama savezni~kih snaga i skorom slomu sila osovine. I kona~no, tog lepog majskog jutra, selom se pronela vest, da je stigao taj dan velike radosti. Stanovni{tvo je pozvano da u centru sela proslavi dan pobede nad fa{izmom - dan kada je fa{isti~ka Nema~ka potpisala kapitulaciju. Tim ~inom, kona~no su poraène i sve kvislin{ke snage - snage NDH, koje su i bile najve}e zlo na podru~ju Kozare i Potkozarja. Na velikom narodnom zboru, kod crkve u centru sela, pored radosti, koja je zbog kona~ne slobode, kao vulkan prokqu~ala iz okupqenog naroda, na mnogim licima, videla se i tuga i gr~ zbog `rtava najmilijih, koji nisu do~ekali ovaj veliki dan. To pome{ano ose}awe najboqe je odraàvala pesma, od koje su odjekivala okolna brda: Oj Kozaro, ne treba ti ki{e, heroji te krvqu natopi{e. ... Istina, i posle ove proslave u potkozarskim selima, borbe u pojedinim delovima Jugoslavije su nastavqene jo{ petnaestak dana, posebno na pravcu povla~ewa glavnine neprijateqskih snaga, ali ose}aj slobode na ovim prostorima nije se vi{e mogao ni~im umawiti. Veliki optimizam i vera u boqe dane ose}ali su se na svakom koraku.
AKO...
41 Me|utim, obe}awa o vi{em standardu, koja su u ratnom perodu olako davana narodu, brzo su se pokazala nerealnim. Umesto pomo}i, od seoskog stanovni{tva se sada o~ekivalo da proizvede ìto i ostale namirnice, ne samo za sebe, nego i za mnogobrojno gradsko stanovni{tvo, a posebno za sve ve}u populaciju radni~ke klase, koja je u po~etku angaòvana na javnim radovima, a kasnije u industriji i drugim privrednim granama. Na selu, ìvot se polako normalizovao - preìveli zarobqenici vra}ali su se iz Nema~ke i drugih zemaqa svojim ku}ama i to je bio povod za radost u porodicama koje su do~ekale te povratnike. Iz {ire porodice Zrni}a, iz zarobqeni{tva se vratio Dragoja - visok, kr{an, momak dobro}udnog, skoro uvek nasmejanog lica. Po{to nije imao drugog izbora u bliòj rodbini, privremeno se nastanio u ku}i kod majke Dragiwe i wene dece. Iz zarobqeni{tva je doneo samo sredstva za li~nu higijenu i nekim ~udom, puno parfema, losiona i druge mu{ke kozmetike. Nije mnogo pri~ao o svom boravku u zarobqeni{tvu, ali iz malo pri~e, moglo se zakqu~iti da je kao zarobqenik, bio dodeqen nekom poqoprivrednom doma}instvu u Nema~koj kao radnik i dok su mu{ki ~lanovi doma}instva bili na rati{tima, on je za wih obavqao poqoprivredne radove, ~emu je ina~e bio vi~an. Po svemu sude}i, [vabica kod koje je radio, prili~no dobro je postupala i pazila kr{nog momka iz dalekog Potkozarja. Prole}e i leto te godine brzo su proticali u o~ekivawu promena u novim uslovima ìvota. Ali, trebalo je obezbediti hranu za predstoje}u zimu, jer setva kukuruza i ìta, dobrim delom je izostala u opusto{enim doma}instvima, bez zapre`ne stoke. Nije se imalo ~ime uzorati, niti {ta posejati.
AKO...
42 Negde krajem leta, nove vlasti su organizovale odlazak radno-sposobnog stanovni{tva iz pasivnih krajeva, u plodnije krajeve Zemqe: Srem, Banat i Ba~ku, na sezonske radove u poqoprivredi - uglavnom na poslove brawa kukuruza i ubirawa druge letine, kao i na setvene radove. Kombajni za brawe kukuruza i ètvu u to vreme, bili su prava retkost i u tim plodnijim i bogatijim krajevima. Naknada za rad sezonskim radnicima, ispla}ivana je u naturi, naj~e{}e u ìtu ili kukuruzu. Sa grupom me{tana, oti{la je i majka Dragiwa, jer trebalo je preko zime prehraniti {estoro de~ice, a pomo}i ni od kuda. Sa svojih trideset i pet godina, raspolagala je samo svojom radnom sosobno{}u. Kod ku}e je najstarijim k}erkama - dvanaestogodi{wim blizwakiwama, dala neophodna uputstva {ta da rade i kako da ~uvaju mla|u decu - posebno {ta da rade ako se neko dete razboli, jer ona }e biti mo`da i dva meseca suvi{e daleko, da bi im pomogla. Na put u toj grupi sezonskih radnika, krenuo je i Dragoja, jer tada je bilo najva`nije, obezbediti ìto za prehranu do slede}e ètve, koja je bila daleka i neizvesna. Dobili su posao na velikom poqoprivrednom gazdinstvu kod Ba~ke Topole, gde su ostali na radu dva meseca. Majka Dragiwa je odmah zapaèna kao dobra doma}ica i raspore|ena je na posao u kuhiwu da priprema i servira hranu za ostale radnike. Pri~ala je kasnije, kako je rade}i u kuhiwi na pripremi velike koli~ine hrane, ~esto razmi{qala o tome, {ta li sada wena de~ica jedu i kako se snalaze. Znamo Dragiwa, za tvoju situaciju kod ku}e i za tvojih {estoro de~ice, rekao joj je jednog dana jedan od rukovodilaca velikog poqoprivrednog gazdinstva.
AKO...
43 Evo, da}emo ti ovde ku}u sa svim stvarima potrebnim jednom doma}instvu i dovoqno zemqi{ta za ìvot tvoje porodice. Ti samo idi ku}i i dovedi decu, ni{ta ne mora{ da nosi{ sa sobom, a mi }emo se ovde pobrinuti za sve {to ti bude trebalo. Bile su to napu{tene ku}e izbeglica, uglavnom folksdoj~era i wihova imawa s kojima su raspolagali predstavnici nove vlasti. Vlasnici tih imawa pobegli su prilikom povla~ewa nema~ke vojske. Majka Dragiwa se ipak nije usudila da prihvati ovu primamqivu ponudu. Pri~ala je kasnije: Razmi{qala sam, {ta }u da radim ako se jednog dana vlasnici ku}e i zemqi{ta vrate na svoje imawe? Bilo je to za wu suvi{e rizi~no, jer se te prve posleratne godine, jo{ nije znalo kakva }e biti kona~na sudbina izbeglih porodica i wihove imovine. Verovatno bi na toj vojvo|anskoj zemqi kod Ba~ke Topole, pro{la mnogo boqe u ìvotu i ona i wena deca, ali eto, nije se usudila da napusti svoje doma}instvo i da se, kako se pla{ila, jednog dana na|e bez i~ega na tu|ini. Vratila se ku}i posle dva meseca rada u Ba~koj, vozom do Oku~ana, a zatim zapre`nim kolima do ku}e. Sa wom su stigli xakovi kukuruza i ìta - wena zarada kojom je obezbedila prehranu porodice za predstoje}u zimu. U se}awu na godine, koje su usledile po zavr{etku rata, ostale su slike i doga|aji, vi|eni o~ima de~aka iz perioda od wegove {este do dvanaeste godine, kada je oti{ao iz rodnog sela. Evo nekoliko slika iz se}awa na taj period:
AKO...
44 * Ku}a na breùqku sa velikim dvori{tem i cvetnom ba{tom, okruèna livadama, {umarcima i vo}wakom, ispod koga je tokom zime i u rano prole}e ùborio potok, osta}e neizbrisiva slika iz wegovog detiwstva. Stazom, koja od ku}e vodi niz vo}wak, zasa|en najve}im delom {qivom rankom, posle stotinak metara stiè se do drvenog mosti}a na potoku, a zatim kroz {umu, izme|u visokih stabala grabovine, pe{a~ka staza vodi do seoskog puta. Tu na izlazu iz {ume, pored puta je ku}a u kojoj je ìvela wihova kuma Vida - udovica sa {estoro dece, najboqa prijateqica wegove majke. Dvanaestoro dece iz ove dve porodice ispuwavalo je igrom i veselom grajom ovaj prostor, a prijateqice su u retkim prilikama, kada su to poslovi dozvoqavali, rado }askale uz kafu i ru~ne radove. De~ije igre bile su prilago|ene uslovima skromnog seoskog ìvota, ali i bogatoj de~ijoj ma{ti. Devoj~ice su pravile lutke od drveta, {ile im haqine od krpica, a de~aci pravili lopte - krpewa~e, ili su ih vaqali od gove|e dlake. U zimu i rano prole}e pravili su vodenice na potoku, naj~e{}e od stabqika kukuruza. Takmi~ili su se ~ija }e se vodenica lep{e i duè vrteti na matici potoka. Starija deca su ponekad pla{ila mla|e od sebe, pri~om o vukovima, koji su se zaista povremeno pojavqivali u {umovitim delovima sela. U jednoj takvoj igri, Dragutin se na{ao kod ku}e na breùqku, a druga deca kod potoka. Stariji brat Mirko - nesta{an de~ak, da bi ga upla{io, povikao je: Eto vuka! Dragutin je potr~ao niz stazu ka potoku, spotakao se i pao na
AKO...
45 {tapi}e, koje su deca u igri zabadala u zemqu pored staze, prave}i ogradice. Rasekao je usnu toliko, da mu je oìqak iz te de~ije igre, ostao celog ìvota. Detiwstvo na selu, u okruèwu koje je stvorila priroda, a koju qudska ruka nije mnogo izmenila, iako u veoma skromnim uslovima, imalo je i trenutke lepote, koja se ne moè doìveti u urbanim sredinama. Te{ko je na}i re~i kojima se moè do~arati lepota plavog neba iznad zelenog travnatog tepiha u vo}waku, oki}enog belom radom i ùtim cvetovima masla~ka, iznad koga se {epure, tek rascvetale kro{we mladog vo}waka, prepune, kao sneg belog cveta. Livade pa{waci i {umarci oko ku}e, sve je to u prole}e nabreklo sokovima pune vegetacije i nabujalo zelenilom i raznobojnim cvetom, a {uma preko potoka, kroz koju vodi staza do seoskog puta, u rano prole}e pretvara se u neverovatnu {arenicu, prepunu visibaba, ka}unka i qubi~ica. Sve to je, u jutarwim ~asovima, okupano rosom i obasjano blagim proletwim suncem, a u vazduhu, kada se uti{aju de~iji glasovi, ~uje se samo zujawe p~ela i vesela, raznovrsna pesma ptica iz obli`wih {umaraka. Lepotu seoskog ambijenta u prole}e, smewuju ~ari leta sa kupawem na Lubini, zatim darovi jeseni, pa zimski ambijent sa sankawem i grudvawem na breùqku i toplom sobom, uz pucketawe vatre u {poretu. Iz tog perioda detiwstva, i pored skromnog ìvota porodice u opusto{enom seoskom doma}instvu, ostale su mu u ìvom se}awu samo te upe~atqivo lepe slike, vaqda i zbog toga {to je detiwstvo uvek lepo, posebno u prirodnom ambijentu, koji je kao stvoren da ulep{a detiwstvo i oplemeni de~iju du{u. A sliku siroma{tva, koje je vladalo tih godina, pored starih,
AKO...
46 ali ~istih i okrpqenih haqinica u kojima su deca bila obu~ena, ilustruje i se}awe na dane kada u rano prole}e, i pored maj~inog danono}nog rada, ponestane hrane za gladna de~ija usta. Tada se po principu preìvqavawa u prirodi, traìla, ispod pro{aranog snega u ba{ti, neka od pro{le jeseni zaostala glavica belog luka, koja se zatim pasirala i razmutila u vodi, da bi se ispunio èludac. Tada se o tome nije razmi{qalo, ali verovatno je takav rastvor bio i dobar eliksir i preventivno sredstvo protiv prehlada i infekcija. Kao i ve}ina seoske dece toga vremena, Dragutin je po{ao u osnovnu {kolu tek u devetoj godini, jer je malu i slabo obu~enu decu, trebalo po{tedeti pe{a~ewa do udaqene {kole, posebno u zimskom periodu. Dok su se starija deca, uz majku ve} ukqu~ivala u teà~ke poslove, wemu je pripala uloga ~obanina. ~uvaju}i stoku u velikom kompleksu livada, ispresecanih {umarcima u dowem delu sela, zvanom bare i jasici i na velikom zajedni~kom pa{waku - Gajevima, pored ~obanskih igara, rado je ~itao sve {to mu je do{lo pod ruku. Naj~e{}e su to bile epske narodne pesme ili pesme iz Narodno-oslobodila~kog rata. Znao je napamet, a ~esto i recitovao mnoge od tih pesama i emotivno doìvqavao doga|aje opisane u wima. Pored ostalih, u wegovom se}awu iz toga vremena, ostale su trajno zabeleène pesme razli~itih ànrova, kao {to su: Ivo Senkovi} i aga od Ribnika, Na Petrova~koj cesti, Na Liparu i druge. ôbanski ìvot bio je zanimqiv zbog druèwa i igara sa vr{wacima, a ponekad i zbog doga|aja, kao {to su borbe bikova, koje su se odvijale uz veliko uzbu|ewe i navijawe ~obana. Dok su stada mirovala, uìvaju}i
AKO...
47 u so~noj travi na prostranim livadama, deca su se zabavqala raznim igrama, od kojih su naj~e{}e bile: - pirizawe - igra sli~na bejzbolu, sa drvenim palicama i pirizom (~ok), koje su deca sama pravila, takmi~e}i se me|usobno, ~ija }e palica biti lep{a i ubojitija u igri; - svinkawe - igra veoma sli~na golfu, sa {i{arkama ili drugim predmetima iz prirode umesto loptice i specijalno pravqenim drvenim palicama za ovu igru; - izme|u dve vatre - igra dve ekipe s loptom u ome|enom prostoru, gde igra~ pogo|en loptom, ispada iz igre; - igra fote - kapawe - u kojoj su se ispod kape krili predmeti svakog u~esnika, a onda pre otkrivawa predmeta, odre|ivalo {ta da radi ova fota. Ko zna kada i odakle su ove igre stigle u potkozarska sela i svakako su izmewene i prilago|ene ovda{wim seoskim uslovima, ali su zadràle elemente modernih igara, koje su i danas veoma popularne u svetu. Pored ovih i drugih igara, bilo je tu ve} i prvih srame`qivih, ali i |avolastih me|usobnih pogleda i simpatija izme|u starijih de~aka i devoj~ica, dok su mla|i to samo znatièqno posmatrali i registrovali. Borbe bikova nisu posebno organizovane, ali su se spontano doga|ale pri susretu sna`nih i ratobornih mu`jaka, koji su hteli da pokaù svoju dominaciju u krdu, kao {to je to slu~aj i kod drugih vrsta u ìvotiwskom svetu, a i kod qudi. Istina, kod qudske vrste osmi{qene su raznovrsnije metode i sredstva borbe za dominaciju, a ponekad, kod qudi bez skrupula, ciq opravdava sva sredstva. U ìvotiwskom svetu ovakva praksa ipak nije poznata.
AKO...
48 Me|u ~obanima bila je posebno zapaèna jedna neobi~na pojava u borbi bikova, koja se, kao atrakcija, prepri~avala po celom selu. Naime, majka Dragiwa koja je sa svojom decom u ratnom vihoru ostala i bez kowske zaprege, nastojala je na svaki na~in da stekne bar dva voli}a - volovsku zapregu, da bi mogla uzorati i posejati ìto i obavqati druge neophodne radove na imawu. U wenom doma}instvu, krava je otelila mu{ko tele i ona je, puna nade, negde na pijaci kupila jo{ jedno, ra~unaju}i - vremenom }e porasti - ima}e sopstvenu volovsku zapregu i ne}e ~ekati na pomo} kom{ija i ro|aka. Teoci su za godinu - dve izrasli u volove i rano su nau~ili da, upregnuti u jaram, u paru obavqaju poslove orawa, drqawa, prevoza zapre`nim kolima. Dok su bili mali, nije se ni{ta posebno moglo zapaziti, ali kada su porasli, ispostavilo se da su to dve sasvim razli~ite rase. Onaj doma}i, koji je dobio ime Mrkowa, bio je tipi~an predstavnik rase bosanske bu{e, tamno - ùte dlake, mi{i}av, sna`nih grudi, krupnog i sna`nog vrata, kratkih ali sna`nih rogova, temperamentan i uvek spreman na kavgu i sa bikovima mnogo ve}im od sebe. Onaj kupqeni dobio je ime Golub, su{ta suprotnost Mrkowi, bio je bele dlake, duga~ak, tankog i izduènog vrata, {trapqast i sporih pokreta. Upregnuti u zajedni~ki jaram, kao par bili su veoma sme{ni, kao Pat i Pata{on, ali su se u poslu ipak slagali, koliko je to bilo mogu}e, s obzirom na whove fizi~ke suprotnosti. I dok je Mrkowa na ispa{ama, odmah pri dolasku u druga stada, rikom, mukawem i kopawem predwim nogama, traìo s kim }e da podeli megdan, Golub je bio potpuno nezainteresovan za tu rabotu. Radije je sa
AKO...
49 kravama mirno pasao travu. Ali kada bi se borba Mrkowe i nekog ja~eg bika razbuktala, Golub bi pri{ao na udaqenost od oko pedeset metara, posmatrao borbu i kada bi ocenio da Mrkowa moè izgubiti bitku, zaleteo se kao metak i iz sve snage, rogovima pogodio u bok protivni~kog bika. Ovaj bi naj~e{}e, od iznenadnog udarca, posrnuo ili pao, a Golub bi, koliko ga noge nose, u trku pobegao {to daqe od boji{ta. Mrkowa bi poraènog ostavio na miru i sna`nom rikom, koja je odjekivala okolinom, ozna~avao svoju pobedu. Navedena scena se vi{e puta ponavqala, a qudi u selu su je prepri~avali, kao poseban - nezapam}en slu~aj me|usobnih odnosa jedinki u ìvotiwskom svetu. Tih godina u celoj zemqi, po uzoru na kolhoze u boq{evi~kom Savezu sovjetskih socijslisti~kih republika, i u potkozarskim selima formirane su seqa~ke radne zadruge (SRZ). Zemqa, stoka, poqoprivredne alatke - prakti~no sva imovina seoskih doma}instava, pre{la je u dràvno - zadru`no vlasni{tvo. U vlasni{tvu seoskih doma}instava ostala je samo mala povr{ina zemqe oko ku}e i ne{to sitne stoke i ìvine. Napravqena je velika {tala za zadru`nu stoku oduzetu od seqaka, a {tale u seoskim doma}instvima ostale su prazne. Poqoprivredni radovi obavqani su i daqe ru~no i uz pomo} sto~ne zaprege. Okopavawe kukuruza, ètva ìta, kosidba i ostali poqski radovi, obavqani su grupno, po uzoru na raniju tradiciju moba, a radnicima su se pisali trudodani (dnevnice), na osnovu kojih su dobijali ìto i ostale poqoprivredne proizvode, kao zaradu. Ve} posle dve - tri godine, ispostavilo se da je ovakva organizacija ìvota i rada na selu, ~ist proma{aj. Zbog nedoma}inskog gazdovawa
AKO...
50 i neznawa, imovina pokupqena od seoskih doma}instava je upropa{}ena (tako su pored ostalog izgubqeni i Mrkowa i Golub), a rezultati rada zadruga bili su katastrofalni. Zadruge su rasformirane, zemqi{te vra}eno seqacima u vlasni{tvo, pa je trebalo iz po~etka osposobiti doma}instva za obavqawe poqoprivredne delatnosti. U se}awu iz toga perioda ostao je jo{ jedan doga|aj, koji }e se dugo pamtiti. Naime, do tada u ovim krajevima nije bilo, niti su qudi imali prilike da vide bilo kakvu poqoprivrednu mehanizaciju. A onda se kroz selo pronela vest da }e u selo do}i ma{ina na kojoj }e ~ovek samo sedeti, a ona }e sama orati i obavqati druge poqoprivredne radove. Dugo se o tom ~udu pri~alo i s nestrpqewem se o~ekivao taj veliki doga|aj. I kona~no taj dan je do{ao. Narod je pozvan da prisustvuje tom doga|aju i u zakazano vreme, u velikom broju okupio se na seoskoj utrini - na Gajevima, gde je traktor, brek}u}i ostavqao za sobom dve brazde. Taj doga|aj najavio je proces uvo|ewa mehanizacije u obradi zemqe i na ovim prostorima, ali }e ovaj proces trajati decenijama, a stara tehnika obrade zadràla se ponegde i do kraja dvadesetog veka, posebno u siroma{nijim doma}instvima. Brzo i skoro neprimetno su Dragutinu prohujala prva tri razreda osnovne {kole. {kolsko gradivo mu nije predstavqalo nikakav problem. Odlazak u {kolu, predstavqao mu je, u stvari, neku posebnu vrstu zabave, uz druèwe sa vr{wacima, a detiwstvo i |a~ki dani na selu, uvek su ispuweni van{kolskim aktivnostima i interesovawem za sva druga raznovrsna doga|awa u prirodnom okruèwu.
AKO...
51 Samo u fragmentima, u kratkim ise~cima iz ìvota i doga|aja, u ovom poglavqu dat je {turi prikaz Dragutinovog porekla i wegovog ranog detiwstva. Autor ipak veruje da }e pa`qivi ~italac, koji to bude èleo, uspeti da iz ovog teksta stvori mozaik ili bar maglovitu predstavu o dalekim vremenima i doga|ajima iz ìvota wegovih predaka i posebno o burnim vremenima i doga|ajima, koji su obeleìli ìvot porodice u kojoj je odrastao i wegov ìvot u godinama ranog detiwstva. U genetskom miqeu porodice Zrni}, u tom mikrokosmosu, od dolaska Nikole - rodona~elnika porodice sa podru~ja Zadra do dana{wih dana, u kretawu kroz vreme u kome je genetika kombinovana i oboga}ena genetikom supru`nika sa drugih izvori{ta, nastala je raznovrsna, {arena lepeza li~nosti, koje pored razli~itosti, nose i neke zajedni~ke karakteristike. Uz izvesna odstupawa i izuzetke, lako je zapaziti da ve}i deo pripadnika ovog plemena, pored izvesnih zajedni~kih oblika fizionomije i konstitucije, ~ine li~nosti stabilnih karakternih osobina, qudi vedrog - blagorodnog duha, qudi privrèni porodicama, spremni na li~na pregnu}a, qudi koji }e bez dvoumqewa deliti zlo i dobro sa svojim okruèwem. To su mo`da i subjektivna - neko }e re}i pristrasna zapaàwa o ve}inskim karakternim osobinama ove porodi~ne loze, a u stvari ìvotna sudbina qudi istog genetskog porekla i wihov razvoj kroz vreme, mogli bi se porediti sa bogatstvom razvojnog spektra bilo kog oblika ìvota u prirodi, ukqu~uju}i i bogatstvo biqnog sveta. Na nekom {umovitom prostoru na primer, skoro uvek }emo videti raznovrsna stabla; stabla postojanih i
AKO...
52 sna`nih hrastova koja odolevaju nevremenu i olujnim udarima vetra, stabla rasko{nog javora, tananih breza i drugih vrsta, mladih stabala i {ibqa, do ne`nih pupoqaka, rascvetalih kro{wi i stabala sa zrelim plodovima. Kao u nekoj igri, nesta{ni povetarac razvigor ili ja~i vetrovi, ponekad }e zrele plodove semenke, rasejati daleko od mati~nih stabala, ~ime }e neki novi prostor postati raznovrsniji, oboga}en novim jedinkama, a semenke }e se razviti u stabla sli~na svojim korenima i ìveti svoj ìvot u me|usobnom uticaju sa drugim jedinkama u novoj sredini. ìvot oko nas, mnogo je bogatiji nego {to nam to u na{oj svakodnevnici izgleda. No, bez obzira na varijacije, koje u tim procesima nastaju, odre|ene genetske karakteristike ostaju vekovima i duè, a po nekim misliocima, ~ovek ìvi dok traje wegov genetski kod - kod wegovih direktnih i indirektnih potomaka i naslednika ili bar dok traju se}awa na wega, a se}awa ponekad, dolaze iz duboke podsvesti - iz nekog do sada neistraènog segmenta na{eg bi}a. U tom {arenilu porodi~ne loze Zrni}a, bilo je i veoma slikovitih li~nosti, koje se zbog svoje posebnosti, jednostavno ne mogu zaboraviti. Jedna od takvih li~nosti je i Dragoja - pomenut kao momak - iz {ire porodice, istog porodi~nog stabla, koji se po povratku iz nema~kog zarobqeni{tva, na kratko - privremeno nastanio u ku}i majke Dragiwe i wene dece. U mladosti bio je to momak izuzetne gra|e i lepote, visok oko dva metra, kr{an-ko{~at mu{karac, nagla{enih jagodica - ~ovek {irokog osmeha. Wegove mi{i}ave i ko{~ate ruke sa duga~kim prstima, kao da su bile
AKO...
53 stvorene za muziku, vajarske radove ili neku drugu umetnost, a ne za teà~ke poslove. U nekim drugim uslovima, wegovoj pojavi sigurno nebi odolele dame mondenskih gradova Evrope i Sveta, a u tim skromnim ìvotnim uslovima iz vremena wegove mladosti, ostala je samo pesma seoskih devojaka, wemu ispevana: Sukwo moja {irokoga kroja, lolo moja visoki Dragoja. Mo`da je upravo zbog wegove fizi~ke konstitucije i izuzetne spoqa{wosti, naravno uz ostale okolnosti, imao i poseban tretman u ~etvorogodi{wem zarobqeni{tvu u Nema~koj, iz koga se sre}no vratio. Wegov ve} opisani odlazak sa grupom me{tana na sezonske poqoprivredne radove u Ba~ku Topolu, zapam}en je po tome {to je on odmah izdvojen iz velike grupe i umesto obi~nih teà~kih radova, raspore|en je na posao voza~a fijakera i ~eza, koji su sluìli za prevoz rukovodilaca gazdinstva i drugih va`nih li~nosti. Imao je ponudu da trajno ostane u Ba~koj Topoli sa izgledima za stalno zaposlewe na atraktivnim i za ta vremena, primamqivim poslovima. Me|utim, wegovi pogledi na ìvot, vratili su ga wegovim korenima u wegovo rodno selo. Imao je svoju specifi~nu ìvotnu filozofiju; napravio je sebi ku}u prema svojim potrebama i èqi, na usamqenom mestu u {umovitom delu sela, na sopstvenom zemqi{tu u blizini izvora. ìveo je nekim svojim usamqeni~kim, pomalo pustiwa~kim ìvotom, u prirodi i sa prirodom. Godine su prolazile, a on je sve usporenijim korakom obilazio okoli{, posmatrao bujawe ìvota u prirodi, kao da ga je uvek iznova izu~avao. Povremeno, bi pose}ivao prijateqe i ro|ake i sa svojim {irokim osmehom, uvek bio rado
AKO...
54 vi|en gost u svakoj ku}i. Ipak, usamqeni~ki ìvot nije mu bio naklowen, relativno rano je oronuo, a on svestan da je taj na~in ìvota bio wegov izbor, mirno je prihvatao teìnu poodmaklih godina i stawe naru{enog zdravqa. Ostavqao je utisak ~oveka koji je na{ao svoj put i kome ni jedan drugi ambijent ne bi odgovarao. Wegova izuzetna fizi~ka pojava, kao i wegova posebna ìvotna filozofija, ostali su trajno u se}awu qudi koji su ga poznavali.
AKO...
55 AKO VERUJE[ U SEBE I ONDA, KADA SVI U TEBE SUMWAJU,...
U leto 1951. godine, majka Dragiwa je saznala za mogu}nost da mawi broj dece iz vi{e~lanih porodica sa ovog podru~ja - ~iji su jedan ili oba roditeqa stradali za vreme rata, budu upu}ena u de~ije domove, radi daqeg {kolovawa. Znaju}i da boqu budu}nost svojoj deci moè obezbediti samo ako uspe da ih, na neki na~in, uputi na daqe {kolovawe, a kako je u selu postojala samo ~etverogodi{wa osnovna {kola, prijavila je lokalnim vlastima spremnost da u de~ije domove po{aqe dvoje najmla|e dece: Mirka, koji je zavr{io ~etiri razreda i Dragutina sa tri razreda osnovne {kole. Posle kratke procedure i priprema, u drugoj polovini avgusta te godine, dva brata sa grupom de~aka i devoj~ica, sakupqenom iz okolnih sela sa podru~ja Gradi{ke, otpremqena su nekim vozilom do Bawa Luke, a zatim vozom - prugom uskog koloseka, u Prihvatili{te u Sarajevu. Rastanak sa majkom, koja je do Gradi{ke ispratila na put dva sin~i}a, Dragutinu je ostao u maglovitom se}awu, vaqda i zbog silnog uzbu|ewa, izazvanog odlaskom u neki novi, wemu potpuno nepoznati svet. Prihvatili{te u Sarajevu, u jednoj od sporednih gradskih ulica, bilo je puno nepoznate dece, iz raznih krajeva Bosne i Hercegovine. Tu je sa bratom ostao {est - sedam dana, o~ekuju}i raspored za neko kona~no odredi{te. Za to vreme, odlazak u grad nije bio dozvoqen,
AKO...
56 jer bi se deca izgubila. Moglo se samo iza}i na trotoar ispred zgrade i baciti pogled na ulicu u kojoj je bilo Prihvatili{te, a i to je bilo uzbudqivo za decu, koja su do{la iz sasvim drugog ìvotnog okruèwa. Za tih sedam dana u Prihvatili{tu, deca su se privikavala na ìvot odvojen od svoje porodice, izvr{ene su potrebne higijensko - sanitarne mere, a zatim su obu~ena u novu ode}u, koja je bila neka vrsta uniforme, posebno {ivena za decu koja ìve u de~ijim domovima. I kona~no, usledila je o~ekivana prozivka i raspored. U velikoj sali, okupqena deca napregnuto su slu{ala, gde li }e to biti wihova odredi{ta. Do{ao je red i na wih dvojicu bra}e: Mirko Zrni} - u Banovi}e na izu~avawe zanata; Dragutin Zrni} - u De~iji dom u Te{wu, radi nastavka {kolovawa u osnovnoj {koli. Mirko je sa grupom de~aka oti{ao u Banovi}e - ukqu~en u nastavu za izu~avawe elektri~arskog zanata, ali mu se sve to ne{to nije svidelo i ve} posle mesec dva dana, sa jo{ nekim de~acima, samovoqno je napustio De~iji dom u Banovi}ima i oti{ao ku}i na selo. Ubrzo potom, kao de~ak nemirnog duha, svojim posebnim - trnovitim stazama, krenuo je u potragu za poslom i sopstvenom egzistencijom. Wegov ìvotni put, tako|e je jedna slikovita i uzbudqiva pri~a. Psihi~ki ve} pomalo navikao na svakodnevne promene i iznena|ewa, Dragutin nije ni imao vremena da razmi{qa o rastanku sa bratom. Ubrzo se na{ao u De~ijem domu u Te{wu. Ve} prvih dana sa velikom znatièqom, o~i de~aka posmatrale su i upijale sliku ove bosansko - muslimanske varo{ice. Te{aw sa oko sedam hiqada stanovnika, sme{ten je u brdovitom predelu
AKO...
57 van glavnih puteva, u trouglu izme|u Tesli}a, Maglaja i Doboja, gradi} sa uskim uli~icama, xamijama i zidinama velike sredwovekovne tvr|ave na brdu iznad re~ice Te{awke, koja proti~e kroz grad. De~iji dom u ogra|enom prostoru, sa velikim dvori{tem i tri zgrade u kojima su u~ionice, spavaonice i kuhiwa sa trpezarijom, sme{ten na periferiji grada prema Jelahu i Tesli}u, imao je oko 350 de~aka, uglavnom osnovaca, razli~itog uzrasta. Za toliko dece bile su zaduène samo dve vaspita~ice. Ostalih sedam - osam zaposlenih bilo je pomo}no osobqe. Vaspita~ice: Vasva i Selma organizovale su ceo ìvot dece u Domu. U {est ~asova u jutro, zvuk pi{taqke ozna~avao je vreme ustajawa; sledila je obaveza svakog deteta da namesti svoj krevet na na~in kako je to ku}nim redom odre|eno, zatim ve`be fizi~ke kulture na dvori{tu, umivawe, doru~ak, pa odlazak u {kolu u stroju pod nadzorom nekog od zaduènih starijih pitomaca. Po dolasku iz {kole, sledilo je postrojavawe pred trpezarijom za ru~ak, a posle podne, tri sata u~ewa u u~ionicama, zatim slobodne aktivnosti, a nave~e, posle ve~ere, obavezno prawe nogu pod nadzorom sobnih stare{ina i odlazak na spavawe. Sve po komandi deùrnog pitomca i na zvuk wegove pi{taqke. Da bi iza{le na kraj sa tolikim brojem de~aka, vaspita~ice su organizovale odeqewa, kojima su rukovodili stariji pitomci. Oni su bili odgovorni za svoje odeqewe i za sprovo|ewe ku}nog reda. Spava}e sobe su imale po dvadeset do trideset kreveta i svaka soba imala je sobnog stare{inu - jednog od vi|enijih pitomaca, koji je zaduèn za red u sobi i ~ija re~ se morala slu{ati.
AKO...
58 Deca su bila vrlo {arolikog nacionalnog sastava, sakupqena iz svih krajeva Zemqe. Nekima od wih nije se znalo poreklo - na|ena su ko zna gde, za vreme i posle rata, a nekima od wih nije se znalo ni ime. Takva deca dobijala su imena od wihovih nalaza~a ili su im imena data u domovima, u kojima su sme{teni. Jedan od de~aka dobio je ime Niko Neznanovi}, verovatno zato {to niko nije znao ni{ta o wegovom poreklu. Pored Srba, Muslimana i Hrvata, tu je bilo i vi{e dece Ma|ara, zatim Nemaca - folksdoj~era, ~iji su roditeqi pobegli sa nema~kom vojskom, koja se povla~ila pod naletom partizanskih jedinica i jedinica Crvene armije, u zavr{nim borbama za oslobo|ewe. Mnogo godina kasnije, u velikom preduze}u procesne industrije Tehnogas u Beogradu, u kacelariji direktora Sektora za finansije, jednoga dana zazvonio je telefon. Sekretarica se javila a zatim zbuweno je rekla: Direktore, na vezi je gospodin Omer, kaè da je Va{ prijateq iz detiwstva. Veza je uspostavqena. Javio se nepoznati glas: - Da li je to Dragutin Zrni}? Da, izvolite, ko traì Dragutina? - Ja sam onaj mali Omerica iz Te{wa. Ma zna{, onaj glavowica, bili smo zajedno u Domu. Ispri~ao je da su ga, po zavr{etku osnovne {kole, roditeqi prona{li, da je utvr|eno da se ne zove Omer Sinadinovi}, nego Radovan - Rade Blagojevi} i da sada radi u Privrednoj banci u Doboju. Setio se Dragutin malog glavatog Omerice iz Doma, koji je ~esto bio u nemilosti drugih - nevaqalih de~aka i koga su ~esto, bez ikakvog povoda }u{kali i omalovaàvali. Mesec dana kasnije, kada je slu`beno boravio u Doboju, potraìo je Radovana u Privrednoj banci. Pred wim se pojavio poznati lik iz detiwstva.
AKO...
59 Bio je to susret pun emocija i zajedni~kog se}awa na vreme provedeno u Te{wu. Proveo je nekoliko ~asova kao gost Omera - Radovana i wegove porodice, a Radovan ga je odveo i na gradsko grobqe, gde mu je pokazao spomenik, koji su mu roditeqi podigli, veruju}i da je poginuo, kada su ga u nekom ratnom meteù izgubili. Radovan nije hteo da ukloni svoj spomenik, koji je ve} bio delimi~no pokriven mahovinom. Ostao je kao spomenik mnogim de~acima i devoj~icama, koji su imali sli~nu sudbinu, a koji su stradali u tim te{kim vremenima. De~iji dom u Te{wu imao je i svoju ekonomiju obradivo zemli{te, na kome se proizvodilo povr}e za potrebe kuhiwe Doma. Radove na imawu ~esto su obavqala deca, kada ne idu u {kolu. U sezoni berbe i skladi{tewa bilo je slatko grickati sveù {argarepu, ako to ekonom Doma nije primetio. Nesta{ni de~aci povremeno su organizovali kra|u nekih namirnica iz magacina, ali to su ve} bile akcije u strogoj tajnosti , a plen je delila mala grupa poverqivih drugara. Naravno, bili su to samo mali nesta{luci, sli~ni kra|i tre{awa ili lubenica u nekim drugim uslovima. @ivot kao u velikom mraviwaku, odvijao se po utvr|enom ku}nom redu, uz neophodnu disciplinu. Zvuk pi{taqke ozna~avao je po~etak svake aktivnosti, pa i postrojavawe pred ulazom u trpezariju za doru~ak, ru~ak i ve~eru. U {kolu, koja je bila na drugom kraju grada, i{lo se u stroju, a deca iz Doma razlikovala su se od druge dece i po ode}i, koja je za wih posebno {ivena. Dragutin je bio dobar u~enik, ali se nije posebno isticao. Misli su ~esto i na ~asovima nastave u {koli
AKO...
60 i u u~ionici u Domu, lutale ko zna kuda, a u~iteqica Ivanka Ivankovi} - mlada i lepa èna, nije se mnogo obzirala na posebno psihi~ko stawe dece, nenaviknute na ìvot u novoj sredini. Po se}awu iz toga vremena, on i druga deca tokom nastave, vi{e su gledala lepu u~iteqicu kao ukras i atrakciju, nego {to su slu{ala nastavno gradivo. U Domu sa tako velikim brojem dece, vladao je nepisani zakon ja~eg; mla|i i slabiji bili su podre|eni i morali su slu{ati i izvr{avati naredbe de~aka ja~ih od sebe. Kada je za ru~ak bio i neki kola~ ili alva, ~esto je bila praksa da mla|e dete, na zahtev ja~eg i odraslog, mora, skriveno da to niko ne primeti, izneti iz trpezarije i tom nasilniku dati svoj dezert. Naravno, to se nikako nije smelo prijaviti vaspita~ici, deùrnom pitomcu niti bilo kome drugom. Bilo je tu i drugih oblika sitnog nasiqa, rivalstva i de~ijih hirova, ali se formirao i sistem za{titnika i {ti}enika. Tako je jednog dana, otprilike ve} mesec dana po wegovom dolasku u Dom, u grupi de~aka u dvori{tu, Jaman Bla` - odrastao de~ak, jedan od najja~ih u Domu, pokazao rukom na Dragutina i rekao: Ovog malog vi{e niko ne sme da dira. Od toga trenutka svi su znali pod ~ijom je on za{titom. Bla` nikada nije pokazao da od wega o~ekuje bilo kakvu protivuslugu, ali je i Dragutin znao da takav svoj poloàj ne sme i ne treba nikada zloupotrebiti. Verovao je da bi u tom slu~aju pokazao da ne zna da ceni Blaòvu prijateqsku podr{ku i da bi, verovatno ubrzo mogao izgubiti wegovo poverewe i za{titu. Samo povremeno, tokom te godine, veliki, sna`ni de~ak bi mu pri{ao i pitao da li ima kakvih problema. Svojom pojavom i opho|ewem,
AKO...
61 pruào je prijatan i tako potreban ose}aj sigurnosti. Dragutin nikada nije saznao za{to ga je taj de~ak ma|arskog porekla uzeo u svoju za{titu. Mogu}e je da ga je svojim likom podse}ao na nekoga, wemu bliskog, ili je Jaman Bla` svojom dominacijom po uzrastu i snazi me|u de~acima, jednostavno èleo da za{titi slabijeg u velikoj skupini, u kojoj je kao i svuda, moralo biti i onih koji su hteli da se isti~u na ra~un neja~i, ~esto grubim i nekorektnim postupcima. Dragutinu je odgovarala i svakako mnogo zna~ila takva za{tita, tim pre {to ona nije bila nametqiva. Bilo je dovoqno to {to je Bla` samo tada, na po~etku {kolske godine, u grupi de~aka izrekao svoje upozorewe. Te godine u Te{wu, Dragutin, na izgled jo{ uvek ne`ne konstitucije, istrgnut iz svoje prirodne ìvotne sredine, bio je ~esto povu~en u svoje misli. Ponekad je delovao i setno, kao {to se to moglo videti i na licima ve}eg broja de~aka u toj velikoj skupini, u kojoj je svako imao svoju pri~u, koja se ne retko grani~ila sa dramom. Izvr{avao je svoje svakodnevne obaveze po jednoli~nom programu, koji je bio strogo definisan, a misli bi ~esto odlutale u neko proteklo vreme i ambijent, u kome nije bilo prodornog zvuka pi{taqke, a ponekad i u nejasne snove o budu}nosti, koja ga o~ekuje tokom i posle zavr{etka {kolovawa. Nedeqom posle podne bio je dozvoqen izlazak u grad. De~aci iz Doma radoznalo su razgledali izloge prodavnica - ponekad se kod nekoga na{lo i ne{to novca za lepiwu ili bombone, a onda je skoro redovno sledila igra i jurwava kroz zidine stare sredwevekovne tvr|ave. A tvr|ava je bila puna skrovi{ta, obilovala lavirintima i tajnama, koje su budile de~iju ma{tu.
AKO...
62 Jednog lepog sun~anog jutra u prole}e 1952. godine, deca su uz doru~ak dobila i suvi obrok za ru~ak i kolona od preko tri stotine dece sa Vasvom i Selmom, krenula je puteqcima i stazama preko brda na planirani izlet u pravcu Crnog vrha. Posle pet - {est kilometara pe{a~ewa, sigli su na planinu, koju su do tada posmatrali u daqini, kao daleku - plavu zagonetnu lepoticu. Bujno zelenilo, rascvetala stabla bagrema i drugog planinskog rastiwa, izvori mineralne vode i blago prole}no sunce, razgalili su de~iju du{u i ostali u se}awu kao slika, koju samo priroda kao najve}i umetnik, moè stvoriti. Kona~no, do{ao je kraj juna, a na zavr{etku {kolske godine, u~iteqica je pro~itala ve} o~ekivane rezultate. Najboqi u razredu sa peticama iz svih predmeta, bio je de~ak iz Doma - Miler Jozef, a drugi po uspehu - Franc Jozef, dva ro|ena brata, nema~ke nacionalnosti. Nekoliko dana pre zavr{etka {kolske godine, u Domu je prostrujala vest da }e deca nema~kog porekla, u organizaciji Crvenog krsta, biti upu}ena svojim roditeqima, koji su ih posle sedam godina, o~ekivali u Nema~koj. I zaista, ve} sutradan po zavr{etku {kolske godine, dvanaest de~aka u novim odelima postrojeni su u dvori{tu, izvr{ena je smotra i mala kolona, pra}ena pogledima ostale dece, krenula je prema vozilu, koje ih je ~ekalo ispred kapije. Posle ovog doga|aja, usledilo je novo uzbu|ewe. Sigla je vest da }e oko sedamdeset, od ukupno 350 pitomaca, biti upu}eno na letovawe, negde na more. Iako je do tada samo u ma{ti imao nejasnu sliku o moru i morskoj obali, Dragutin je znao da je to ne{to daleko
AKO...
63 i nedosti`no i sa nevericom se pitao, da li }e mo`da i on biti me|u sedamdeset odabranih sre}nika. Nakon dva dana velikog is~ekivawa, na oglasnoj tabli istaknut je spisak sa imenima dece koja su, po ko zna kojim kriterijumima, odabrana za letovawe. Svi su se znatièqno tiskali ispred oglasne table, a kad se ve}ina pokuweno udaqila, uspeo je da pri|e i me|u sedamdeset imena, pro~ita svoje ime. Bilo je to veliko uzbu|ewe i radost. Nakon kratkih priprema, saop{teno je da se prvo ide u Sarajevo na lekarske preglede, gde }e se izvr{iti selekcija zbog zaraznih bolesti, koje su tada bile ~este, posebno u domovima sa velikim brojem dece. Putovawe kamionima do Doboja, a onda vozom do Sarajeva i dva - tri dana ~ekawa na preglede, sa mnogo dece iz drugih domova, protekli su u velikom i{~ekivawu i neizvesnosti. A onda je na pregledima, koji su se odvijali kao na traci, od svih doktora - specijalista za pojedine vrste bolesti, slu{ao za wega najlep{u skra}enicu; B.O, {to je zna~ilo - bez oboqewa. Na àlost, veliki broj dece vra}en je u domove, naj~e{}e zbog bolesti kao {to su: trahom, kowuktivitis, faus, a re|e i zbog drugih zdravstvenih problema. Od sedamdeset de~aka iz Te{wa, samo dvadeset jedan je ispuwavao uslove za letovawe. Ostali su, razo~arani vra}eni u Dom. Put od Sarajeva do mora zapamtio je po duga~koj kompoziciji voza sa parnom lokomotivom, u koji je u{ao u ve~erwim ~asovima, kao i po mirisu dima od sagorelog ugqa, koji je lokomotiva ostavqala na svom putu kroz, wemu nepoznate planinske predele. U rano jutro, sa prvim sun~evim zracima na{ao se u Cavtatu. Sawive de~ije o~i prvi put su videle tu
AKO...
64 nezaboravnu sliku gradi}a ~istih osun~anih ulica, sa negovanim cve}em u ba{tama i na balkonima starih urednih ku}a i posebno, sliku kristalno ~istog mora sa velikom plaòm. U daqini na suprotnoj strani zaliva, nazirale su se zidine Dubrovnika, jednog od najlep{ih gradova na Mediteranu. Veliko de~ije letovali{te za vi{e stotina de~aka i devoj~ica, sa trpezarijom pod nastre{nicama u velikoj zelenoj ba{ti pod lozom i rascvetalim lijanderima, sme{teno je pored velike plaè, odmah preko puta malog pristani{ta za ribarske ~amce i barke. Zgrade sa spavaonicama bile su na drugom kraju gradi}a, pa je svakodnevna {etwa glavnom ulicom ili obalom mora do spavaonica, bila i posebno zadovoqstvo i doìvqaj. Posle obaveznog odmora, nakon neprospavane no}i u putu i obilnog ru~ka, usledio je i prvi izlazak na obalu, na mol za pristajawe ~amaca i barki i na plaù, koja se pruàla u velikom luku, desno od letovali{ta, u pravcu Dubrovnika. Bila je to i prva provera pri~a o slanom moru, koje je do tada slu{ao i prvo br~kawe u pli}aku. Pri{ao je toj biserno-bistroj vodi i dok su mu, prvi put u ìvotu, blagi talasi mora milovali stopala, zamo~io je prst u vodu, liznuo ga i uverio se u visok stepen slanosti mora. Samo mali broj de~aka i devoj~ica ve}eg uzrasta, koji su negde ranije nau~ili da plivaju, hrabro se izdvojio iz gomile i zaplivao dvadesetak metara od obale. Proticali su prvi dani u Cavtatu, kao u nekom lepom snu. Nije se mogao nadiviti, prozra~noj, kao biser ~istoj morskoj vodi i bogatstvu raznovrsnih {koqki, morskih zvezda i rakova, du` stenovite obale na putu od plaè do spavaonica na drugom kraju grada.
AKO...
65 I zaista, godinama kasnije, letovao je na moru u mnogo mesta u zemqi i inostranstvu, ali je slika osun~anog Cavtata, sa bogatstvom podvodnog sveta, koji se mogao videti du` besprekorno ~iste stenovite obale, ostala nezamewiva u wegovom se}awu. Kao da nigde sunce nema takav sjaj, kao na tom kraji~ku ju`nog Jadrana. Ve} posle ~etiri - pet dana boravka u ovom gradi}u, nije se vi{e zadovoqavao br~kawem u pli}aku, a organizovane obuke za plivawe nije bilo. Tog poslepodneva, izdvojio se iz grupe na plaì i oti{ao do malog pristani{ta, koje se od obale protezalo u more oko trideset metara. Tu, desno od pristani{ta, plivalo je pet - {est odraslih mladi}a. Video je da su sa uìvawem i bez straha plivali i ronili na mirnoj povr{ini mora, a dubina na tom delu uz sam mol bila je preko dva metra. Ve} posle dva - tri koraka, dno se gubilo u ve}oj dubini. Dugo je stajao usamqen, op~iwen igrom sun~evih zraka u bistroj morskoj vodi i pa`qivo posmatrao elegantne i smele pokrete ovih pliva~a. Ma mogu ja to, zakqu~io je posle duèg posmatrawa i razmi{qawa. Ma{tao je o tome kako }e onoj velikoj grupi de~aka i devoj~ica - wegovih vr{waka, koje je ostavio na plaì, pokazati kako on zna da pliva. Spustio se do vode niz stepenik za prilaz ~amcima i zaplivao - prvi put u ìvotu i to kraul stilom, kao da je to nekad davno nau~io. Klizio je po vodi bez straha, ve`bao pokrete i ubrzo shvatio da moè ostati na povr{ini bez mnogo napora i aktivnosti. Tako je po~eo da pliva bez ikakve prethodne obuke, gledaju}i kako to drugi rade i zahvaquju}i velikoj èqi da bude ravan odraslim de~acima.
AKO...
66 Sve je za wega tih dana bilo novo i nezaboravno, od druèwa i nadmetawa u vodi, prikupqawa {koqki pored stenovite obale, do obilaska grada i galerije slika i skulptura poznatog umetnika Vlahe Bukovca, u wegovoj rodnoj ku}i, u Cavtatu. Tri sedmice pro{le su mnogo brè nego {to je on to èleo, a negde pred kraj letovawa, organizovan je i odlazak barkom u grupama preko zaliva i poseta Dubrovniku. Sledilo je pravo uzbu|ewe i uìvawe u plovidbi, a zatim obilazak centra grada sa Du`devom palatom i razgledawe drugih znamenitosti. Bio je to za wega jedan novi svet, koga do tada ni u ma{ti nije mogao da zamisli. Ubrzo zatim, do{ao je dan povratka. Duga~ka kompozicija voza sa preplanulom decom u vi{e vagona, kloparala je u pravcu Mostara i daqe prema Sarajevu. Popularni ]iro, kako su tada zvali voz sa parnom lokomotivom na uskotra~noj pruzi, sav garav od dima koga je lokomotiva ostavqala iza sebe, jer je trebalo sagoreti mnogo ugqa za vu~u velike kompozicije, stajao je u svim naseqenim mestima, pa i u najmawim varo{icama, a onda bi, primiv{i ili istovariv{i putnike uz pisak i huku lokomotive, nastavqao daqe. Pri~alo se u {ali da ]iro, u stvari staje kod svake bandere. Skoro na svim usputnim stanicama, iz voza je izlazila mawa ili ve}a grupa wegovih vr{waka, s kojima se proteklih dana druìo. Te rastanke Dragutin je doìvqavao kao osipawe bisera sa pokidane ogrlice. U Tar~inu, posledwoj ve}oj stanici pre Sarajeva, iza{la je grupa devoj~ica sa vragolastim ~upercima, u lepr{avim haqinicama i nestala u àgoru i huku lokomotive, koja je nastavila svoj put. U Sarajevu - velikoj saobra}ajnoj raskrsnici, biserna
AKO...
67 ogrlica je nestala, a biseri su se rasuli na sve strane. Put do Te{wa bio je ispuwen utiscima i se}awima na doìvqaje iz proteklih dana, ali i nekom novom nadom u budu}nost koja ga o~ekuje. Nije, me|utim, ni slutio velike promene i doga|aje koji ga o~ekuju. Odmah po dolasku, u Domu mu je saop{teno da je odlukom neke revizione komisije u Sarajevu, izgubio pravo na daqu dràvnu potporu, a time i pravo na daqi boravak u Domu i {kolovawe. Takva odluka odnosila se na svu decu, koja su imala jednog ìvog roditeqa, bez obzira na to da li su deca palih boraca ili `rtava fa{isti~kog terora i bez obzira na materijalne i druge ìvotne uslove i mogu}nosti daqeg samostalnog {kolovawa. Ve} slede}eg jutra izvr{ena je smotra i grupa od ~etrnaest de~aka krenula je kamionom u pravcu Bawa Luke i daqe prema Gradi{ci. Put od Gradi{ke do rodnog sela, na kome je doneo onu va`nu ìvotnu odluku: Ovde ne}u ostati, opisan je na po~etku ovog teksta. Kako shvatiti odluku de~aka, donetu po zavr{etku ~etvrtog razreda osnovne {kole, da ne ostane u rodnom selu - da po svaku cenu traì re{ewa za odlazak iz te sredine, iako tada nije imao skoro nikakvu predstavu o tome, kako to da ostvari? Pogre{no bi bilo tu wegovu odluku tuma~iti nedostatkom qubavi prema zavi~aju - rodnom selu i ambijentu u kome je proveo godine ranog detiwstva. Bilo je to raspeto, pome{ano ose}awe, jer se poreklo i godine detiwstva, ma kakve one bile, nikada ne zaboravqaju. U novim vremenima i uslovima sa razvijenim sredstvima komunikacije svih vrsta, verovatno }e se
AKO...
68 kod novih generacija formirati nove vrste emocija i ìvotne filozofije, ali Dragutin se, u godinama i decenijama koje su sledile, svom rodnom kraju redovno vra}ao. Skoro da nije protekla godina u wegovom ìvotu, a da nije bar nakratko oti{ao u posetu i pro{etao stazama svoga detiwstva. Iz wegovog se}awa nikada nisu is~ezle slike toga ambijenta, slike ìvota u prirodi i sa prirodom. ìveo je decenijama u velikom gradu - u svom radnom veku radio sasvim druge poslove, ali u se}awu stalno se odvijao film; kako iz obra|ene zemqe o{trolisna zelena p{enica raste, za mesec i po dana ~avke i vrane }e se sakriti u woj, ni glave im se ne}e videti - hrani se sokovima iz zemqe, formira}e klasje, po~iwe da cveta - zlatna pra{ina }e pokriti klasje, nabubri}e zrno od mirisavog i slatkog mleka. Kada doma}in iza|e na wivu, srce mu je ispuweno rado{}u, jer moè o~ekivati dobre prinose u ovoj godini, koji su rezultat wegovih ùqevitih dlanova. Nikada iz wegove svesti ne}e nestati slika mladog vo}waka u prole}e, sa bujnom, kao tepih zelenom travom, koju su pro{arale bele rade, a iznad tog tepiha rascvetale rasko{ne kro{we {qive ranke, pune ne`nog belog cveta. U kro{wama, kao u ko{nici, ~uje se zujawe mno{tva vrednih p~ela, koje skupqaju polenov prah i opra{uju mirisne cvetove. U drugoj polovini jula, bogate kro{we mladih stabala, okiti}e se mno{tvom slatkih plavih plodova. U ba{ti, na pravougaonom komadu lepo pripremqenog zemqi{ta, maj~ina ruka je gusto zasejala lan; on je sada ve} izbio iz zemqe i stvorio gusti zeleni tepih - kada za mesec dana izraste pola metra u visinu, otvori}e se more sitnih svetloplavih, ne`nih cvetova
AKO...
69 - bi}e to ~udesna lepota u okolnom zelenilu; stabqike }e zatim jo{ malo porasti - umesto cvetova formira}e se loptice sa sitnim sjajnim semenom, a cela parcela }e dobiti ujedna~enu zlatnoùtu boju zrelog lana. Dolazi zatim vreme ~upawa stabqika, slagawa i vezivawa u mawe snopove, pa odvajawa sitnog sjajnog semena boje zlata za setvu idu}e godine, potapawe snopova u vodu, da stoje oko petnaest dana; sledi su{ewe snopova na suncu, lomqewe stabqika na stupi, trli~ewe, grebenawe radi odvajawa tvrdih delova stabqike, slagawe vlakana u povesma i kudeqe, predewe finog konca i ne{to debqeg prediva na preslici. U zimskom periodu, kada prestane sezona poqskih radova i kada zaveje sneg, predivo ove plemenite biqke, na maj~inom razboju, pretvara}e se u fino laneno platno. Bogatstvo procesa koji se odvijaju u prirodi, poneo je Dragutin u svojoj svesti iz godina ranog bosonogog detiwstva i nikakav prostor u gradu, stvoren qudskom rukom, ne moè ga tako fascinirati, da bi izbrisao te predivne slike. Wegova odluka da, odlaskom iz sela, kr~i za sebe, tada jo{ sasvim nepoznate puteve, doneta je zbog op{teg siroma{tva i posebno zbog, skoro potpune izolacije seoske sredine od ìvota koji se odvijao u gradovima. A wemu su se, posledwe godine, dok je zavr{avao ~etvrti razred osnovne {kole, ve} otvorili neki novi vidici; video je Sarajevo, Te{aw, Cavtat, Dubrovnik, a i ne{to od ìvota u tim gradovima. Stekao je i prvu, za wega veoma upe~atqivu predstavu o umetnosti slikarstva, arhitekture, ali i o umetnosti ìvqewa. Radoznalo je posmatrao qude u svome okruèwu, posebno obrazovane, vredne, elegantno obu~ene - qude
AKO...
70 zadovoqne sobom i svojim statusom u dru{tvu. Ve} tada, takvi likovi postali su mu uzor i u de~akovoj ma{ti, formirala se nejasna, ali sna`na èqa i odluka da dostigne taj vi{i nivo ìvqewa. Svesno i nesvesno, poredio je ìvot u seoskoj sredini sa bogatstvom i {arenilom ìvota, s kojim se susretao te posledwe godine i ~vrsto odlu~io da krene u susret novim vidicima. Naravno, ve} tada je video da i u gradovima i drugim sredinama, ima i siroma{tva, materijalne i duhovne bede. Zapazio je on i ~esto razmi{qao i o toj ru`noj strani, ali wega je pre svega interesovala i op~inila ona lep{a strana ìvota, vi|ena o~ima radoznalog dvanaestogodi{weg de~aka.
AKO...
71 AKO MO@E[ DA ÊKA[, A NE UMORI[ SE OD ÊKAWA...
Po zavr{etku ~etvrtog razreda osnovne {kole, nakon dolaska iz Te{wa, letwe dane 1952. godine, Dragutin je provodio u rodnom selu, obilaze}i poznate staze i mesta, se}aju}i se ranog detiwstva, koje je ovde proveo. Samo nekoliko prvih dana nije razmi{qao o tome kuda }e i kako daqe, ali je rodbini i prijateqima odmah rekao da je on tu na selu samo u toku leta - na letwem raspustu, a da zatim ide negde na daqe {kolovawe. Naravno, rekao im je da je po odluci vlasti u Sarajevu, izgubio pravo na daqi boravak u Domu, a time i pravo na daqe {kolovawe na teret dràvnih fondova. Kada je tih dana prvi put pri{ao velikoj grupi dece razli~itog uzrasta, koja se redovno okupqala na Gajevima - velikoj seoskoj utrini - zajedni~kom pa{waku za stoku iz celog sela, svi su ga radoznalo posmatrali. Bio je wihov, ali jedan od retkih, koji se izdvojio iz wihove sredine i odabrao neki drugi put. - A kuda }e{ daqe, pitali su ga. - Idem, ali jo{ }u videti gde, odgovorio je, kao da je imao vi{e mogu}nosti, samo se nije ba{ odlu~io kuda }e. Me|u decom, koja su se svakodnevno okupqala na Gajevima i na kupali{tu na Lubini, bilo je i troje ~etvoro wegovih vr{waka, koji su se tu zaista na{li samo na letwem raspustu, a ina~e su i{li u {kolu i boravili negde u gradovima. Po ode}i i pona{awu, ve} su se razlikovali od druge seoske dece, a ipak, rado su se sa svima druìli. Dragutin je, iako sa mnogo nepoznanica
AKO...
72 pred sobom, bio siguran da pripada tom malom broju, koji ima sre}u da krene nekim drugim putem. Znao je da }e morati sam da se izbori za taj drugi put, koji }e se razlikovati od ìvota u seoskoj sredini. Svet koga je video i doìveo u posledwoj godini, otvorio mu je nove vidike i nove potencijalne mogu}nosti, koje on ve} tada nije smatrao nedosti`nim. U mislima se samo pitao - kako? Ve} po~etkom avgusta, jednog sun~anog jutra, de~ak je prvo obio rosu na stazama preko nepoko{enih livada do susednog sela Drageqa, a zatim pe{a~io daqe poznatim putem dugim petnaest kilometara u pravcu Gradi{ke. U zgradi Skup{tine op{tine, Odeqewu za socijalno starawe, ispri~ao je svoju pri~u, protkanu èqom da nastavi {kolovawe. Ni{ta mi tu ne moèmo, rekao mu je ~inovnik ozbiqnog lica. Vidi{, sam si rekao da si odlukom republi~kih organa vlasti u Sarajevu, izgubio pravo na finansirawe daqeg {kolovawa iz dràvnih fondova. Pa {ta da radim, pitao je? - Vrati se ku}i, mi ti ne moèmo pomo}i. - Nemam ja gde da se vratim, rekao je de~ak. ~inovnik se okrenuo drugom poslu, a on je i daqe uporno stajao u kancelariji. - Uostalom, do|i ti sutra, pa razgovaraj sa na~elnicom, danas je drugarica Radmila otsutna, ali rekao sam ti da nema nikakvih uslova da ti pomognemo, na kraju je rekao ~inovnik, videv{i wegovu upornost. Istim putem vra}ao se u selo po makadamu, koji kao da je iskrio na vrelom avgustovskom suncu. Rekli su mu da do|e sutra i razgovara sa na~elnicom, mora da tu, ipak, postoji neka mogu}nost, razmi{qao je, iako je znao da su mu to rekli samo da bi ga se oslobodili.
AKO...
73 Sutradan ujutru ponovo je stigao u Gradi{ku, posle petnaest kilometara pe{a~ewa. Drugarici Radmili - èni sredwih godina, ozbiqnog, ali ~inilo mu se, blagog lica, ispri~ao je svoju pri~u, koju je detaqno osmislio tokom pe{a~ewa iz sela i rekao joj svoju veliku èqu da nastavi {kolovawe. - Pa ju~e ti je re~eno da nemamo mogu}nosti da ti pomognemo. Ne moèmo i ne smemo dete, da kr{imo propise i odluke vi{ih dràvnih organa. - Pa {ta da radim, ponovo je pitao Dragutin? - Idi ku}i, {ta ti ja mogu? - Ja stvarno nemam izbora - ako odem, ponovo }u do}i kod Vas, rekao je, pla{e}i se da je to ve} izgubqena bitka. Ustala je posmatraju}i u nedoumici de~aka, koji je uporno stajao pred wenim stolom. - Idi ja ùrim na sastanak, ne moè{ tu ostati. Nije se pomerio. Krenula je, ostavqaju}i ga samog. Ve} na izlazu iz kancelarije, okrenula se, ponovo ga pa`qivo pogledala i rekla: - Do|i ti, kad je tako, ponovo sutra da proverimo jo{ neku eventualnu mogu}nost, iako su izgledi veoma mali. Sada ve} ozaren novom nadom, vra}ao se u selo, veruju}i da je neko re{ewe mogu}e i da }e mu mo`da sutra saop{titi dobre vesti. Tre}eg uzastopnog dana pe{a~ewa po trideset kilometara dnevno, zakucao je ponovo na vrata na~elnice Radmile. - Znate, drugarice (tako se tada oslovqavalo), ju~e sam bio kod Vas ... - Znam, kaè gospo|a Radmila i opet ispitiva~ki posmatra lice de~aka, na kome je mogla videti umor, ali i veliko i{~ekivawe. A da li bi ti i{ao u Rudarsku {kolu? - I{ao bih, rado je odgovorio. Objasnila mu je da je ta {kola u Aleksincu u Srbiji i da je to jedina mogu}nost, koju mu moè ponuditi. - Idi ti ku}i, a mi }emo te najdaqe za petnaest dana pozvati, rekla je drugarica Radmila.
AKO...
74 Vra}ao se u selo umoran ali radostan, razmi{qaju}i o tome {ta ga to daqe o~ekuje. I}i }e u Rudarsku {kolu. To je negde tamo daleko u nekom gradu u Srbiji. ~uo je tek po ne{to o rudarskom poslu i o ìvotu rudara, ali on }e biti neki stru~wak za te poslove. Posle tri - ~etiri kilometra hoda, pored wega je stalo neko terensko vozilo. Voza~, videv{i usamqenog umornog de~aka na ugrejanom pra{wavom putu, rekao je: - Hajde, pewi se. - Ja idem u Grbavce, kaè neodlu~no Dragutin. - Samo ti sedi a ja }u ti re}i gde }e{ da si|e{ i kako da skrati{ put do tvoga sela. Oko sedam kilometara vo`we nepoznatim putem u pravcu Kozare, bili su pravi melem za umorne noge. Najzad, voza~ je zaustavio xip i rekao: - Vidi{ ovo ti je {or Dowi Podgradci - ti idi onim putem levo - ima{ oko tri kilometra do tvoga sela.- Usput, pitaj nekoga, ne moè{ se izgubiti. Zahvalio je nepoznatom, dobrom ~oveku, a zatim, iako retko naseqenim podru~jem - seoskim putevima, lako stigao ku}i. Svima je odu{evqeno ispri~ao {ta su mu rekli u Gradi{ci i da sada samo ~eka poziv iz Op{tine, da ga upute u taj Aleksinac. Majka ga je samo ne{to zami{qeno gledala, ali nije ni{ta rekla. Dani su prolazili u druèwu sa seoskom decom i is~ekivawu poziva. Svi su sada znali da on ide negde tamo daleko u Rudarsku {kolu u Srbiju. To je bila gotova stvar, mislio je i rado svima o tome pri~ao. Petnaest dana kasnije, po{to poziv nije stigao, a nova {kolska godina tek {to nije po~ela, krenuo je ponovo u Gradi{ku. U Odeqewu za socijalno starawe, drugarica Radmila ga je odmah prepoznala, ali rekla mu je: - Na àlost, mesta za Rudarsku {kolu vi{e nema, sve
AKO...
75 je popuweno. Stajao je razo~aran, ali i bez namere da napusti kancelariju. - Nego, ho}e{ li ti da ide{ u gimnaziju, pitala ga je ona posle duè pauze. - Ho}u naravno, rekao je radosno. Nasme{ila se i napisala rukom ne{to na par~etu papira, istrgnutom iz sveske. Pruìla mu je papir i rekla: - Idi ti u Dom Lepa Radi}, to je tu u ulici Drage Lopara, blizu Gimnazije. Javi se upravniku i daj mu ovaj papir. U to vreme, osnovna {kola je trajala ~etiri godine, pa nià gimnazija ~etiri godine, a danas je to osmogodi{wa osnovna {kola. U dvori{tu i prostorijama Doma, koga je lako na{ao, zatekao je mnogo dece - de~aka i devoj~ica razli~itog uzrasta. Na spratu velike zgrade, prona{ao je kancelariju upravnika. Ugla|en, sredwove~an ~ovek - pravi gospodin, pro~itao je poruku i rekao jednom od vaspita~a, koji se tu na{ao: - Pokaì ovom de~aku krevet gde }e spavati i mesto u u~ionici, a sutra da se upi{e u {kolu. Sutradan, {kolska godina je po~ela i on je ve} bio prvi dan u Niòj gimnaziji (petom razredu osnovne {kole). Tek tre}eg dana od dolaska u Gradi{ku, uz dozvolu Uprave Doma, za vikend je oti{ao na selo i majci ispri~ao {ta se dogodilo. Radovala se {to joj je dete tako blizu, svega petnaest kilometara od ku}e, a mislila je da su ga poslali u Srbiju i ve} razmi{qla o tome kada }e joj se, prvim pismom javiti. Bila su to surova vremena i veoma suène mogu}nosti, skoro nemogu}i uslovi da deca, ro|ena u tim izolovanim - opusto{enim seoskim sredinama, ostvare pravo i uslove za {kolovawe iznad ~etvorogodi{we osnovne {kole. Tako ne{to moglo se ostvariti samo u
AKO...
76 izuzetnim slu~ajevima i to ~eli~nom voqom i uporno{}u. A kakva su to vremena i uslovi bili, o tome govori i ~iwenica da je majka, koja je u najteìm ratnim i poratnim godinama, pokazala izuzetnu, nadqudsku po`rtvovanost i qubav za svoju decu, ispuwena nadom, a svakako i tugom zbog rastanka, poslala dva najmla|a sina u dràvne ustanove, negde daleko, znaju}i da ih ne}e skoro videti. I videla je svoje najmla|e dete, tek godinu dana nakon wegovog odlaska u Te{aw. Pustila ga je da traga za svojom sudbinom i da sam traì izlaz iz skoro nemogu}e situacije, a onda se morala sloìti i s tim da joj sin u tim godinama, posle zavr{ena ~etiri razreda osnovne {kole, ide negde daleko i to u rudarsku {kolu. Svakako da je imala osnovnu predstavu i saznawa o tome kakvi su uslovi ìvota i rada u rudarskoj profesiji. Ali izbora i alternativa nije bilo. Mogli su se prepustiti vremenu i sudbini, s tim {to se u to vreme nisu ni nazirale mogu}nosti, koje su se ukazale u narednim decenijama, da qudi iz tih i drugih krajeva, bez obzira na stru~nu osposobqenost, idu u privredno - razvijene zemqe {irom sveta kao gastarbajteri, traè}i i nalaze}i boqe uslove za svoju egzistenciju. U tim uslovima osoba sa mawe upornosti i mawe vere u sebe, prepustila bi se toku doga|aja i matici ìvotne reke. Dragutin je, ve} u tim godinama rane mladosti, znao {ta èli i kao da nije priznavao prepreke koje su se nalazile na putu do wegovog ciqa. Tako se odigrala jedna od velikih prekretnica u wegovom ìvotu. Godinama kasnije se}ao se tih doga|aja. Znao je on da su dràvni organi u to vreme, u godinama kada su jo{ bila sveà se}awa na velika ratna
AKO...
77 stradawa, imali vi{e sluha za probleme dece koja su ìvela u sli~nim uslovima. Ali znao je isto tako da se tom prilikom provukao kroz iglene u{i i da je uspeo da nastavi redovno {kolovawe zahvaquju}i najvi{e svojoj velikoj upornosti. Drugarica Radmila nije mogla da odbije upornog - tr{avog de~aka, iskoristila je neko svoje diskreciono pravo i napisala nekoliko, za wega sudbonosnih re~i na par~etu papira. A ko zna kakav bi wegov ìvotni put bio da nisu bila popuwena mesta u Rudarskoj {koli. Ponekad se, razmi{qaju}i o tim doga|ajima pitao, da li je pri~a o Rudarskoj {koli, mo`da bila samo test wegove upornosti od strane Op{tinske uprave. Ipak, verovatno je to bilo samo jedno od mogu}ih re{ewa, koje, igrom slu~aja, nije realizovano. Brzo se navikao na ìvot u novoj sredini, jer je ve} pre dolaska u Gradi{ku, proveo godinu dana u Domu u Te{wu. U Domu ratne siro~adi Lepa Radi} bilo je oko ~etiri stotine dece, uzrasta od petog do osmog razreda osmogodi{we {kole, a mawi deo je i{ao u {kolu u~enika u privredi, pripremaju}i se za razne zanatske i druge proizvodne i uslu`ne delatnosti. Bila su to deca, ~iji su roditeqi stradali u Drugom svetskom ratu, pokupqena sa {ireg podru~ja Kozare i Potkozarja. Neka od wih su, pre dolaska u Gradi{ku, odmah po zavr{etku ratnih sukoba, ve} kao mala deca, bila sme{tena po raznim ustanovama i domovima {irom Jugoslavije. Za razliku od Te{wa, gde su bili samo de~aci, Dom u Gradi{ci bio je me{ovit - za devoj~ice i de~ake. Po prijemu u Dom svi su bili uniformisani u odelima, koja su po odre|enom modelu, specijalno za wih {ivena.
AKO...
78 I pored iste ode}e, bila je to velika grupa razli~itih likova i li~nosti. Kao i u svim sredinama gde zajedno ìvi tako veliki broj mladih, i tu je bilo vragolana - dece vedrog duha, ali ve}ina wih bili su nekako starmali, suvi{e ozbiqnih lica za svoje godine. O~igledno, wihovo poreklo, sudbina wihovih roditeqa i doga|aji iz rane mladosti, ostavili su duboke tragove u psihi i to se ogledalo na wihovim licima. Upravo te generacije ro|ene su u godinama neposredno pred po~etak ili u prvim godinama Drugog svetskog rata, na najve}oj vetrometini Kozare i Potkozarja. U wihovim se}awima sa~uvane su prave drame porodica iz kojih poti~u, a neki od tih doga|aja na{li su se i u intimnim dnevnicima te dece. Umesto o vedrim de~ijim temama i prvim simpatijama, ti dnevnici su ~esto bili prepuni najstra{nijih doga|aja i scena iz wihovog se}awa. Dragutin je bio u drugom razredu niè gimnazije, kada su u Dom u Gradi{ci, stigla i dva de~aka iz De~ijeg doma u {irokom Brijegu kod Mostara. Ro|eni su u Kijevcima - podkozarskom selu. Jedan od wih - Branko Vi{ekruna, bio je korpulentan, po fizi~kom izgledu ve} odrastao mladi}, izrazito ozbiqnog lica i o~iju, koje nisu mogle sakriti neku duboku prazninu. Jednog predve~erja, u grupi de~aka, koja se okupila u velikoj u~ionici, rekao je: - Znam ja kome bi ovde bilo ào kada bi se meni ne{to dogodilo. Razgovor je uskoro skrenuo na neku drugu temu. Nekoliko dana kasnije, u no}nim ~asovima odjeknuo je pucaw iz pi{toqa u velikom hodniku na ulazu u Dom. Ostavio je iza sebe dnevnik, u kome je opisao varvarsko ubistvo cele wegove porodice, koje je gledao, skriven nedaleko od mesta doga|aja.
AKO...
79 Ispratila ga je velika povorka dece iz Doma i u~enika iz wegove {kole. Opro{tajni govor odrào je upravnik Doma, veliki pedagog i gospodin, Ilija Slijep~evi}: - Djeco moja, va{ drug i prijateq oduzeo je sebi ìvot u o~aju, sje}aju}i se uàsnih doga|aja, koje je preìveo u ranom djetiwstvu. Ali, zapamtite, {ta }u vam re}i: Ovo nije nikakav herojski ~in. Ovako postupaju samo oni psihi~ki labilni i malodu{ni qudi, koji uzmi~u i bjeè pred problemima u ìvotu. Hrabrost je ne{to drugo. Hrabri su oni koji su u stawu da se suo~e sa problemima i neda}ama, pa i sa najve}im gubicima i koji mogu da nastave svojim putem. Takve èlimo da vas vidimo i takve bi èqeli da vas vide i va{i najmiliji. Sje}awa na tragi~ne doga|aje iz surovih ratnih godina, prati}e nas cijelog ìvota, ali djeco moja, te doga|aje i sje}awa na one koji nisu imali sre}e da ih preìve, moramo prepustiti na{em po{tovawu i pro{lim vremenima, a vas èlimo da vidimo da hrabro kora~ate u susret va{oj budu}nosti, vedrih i nasmejanih lica, kako i dolikuje va{oj mladosti. Vjerujem u vas i va{ razum i nadam se da niko od vas nikada ne}e ni pomisliti da se prepusti stihiji malodu{nosti i da krene putem bezna|a, kao {to je postupio va{ drug i prijateq Branko. U gomili dece ~uo se àgor negodovawa zbog izgovorenih re~i u tom tu`nom trenutku. Kako je mogao taj gospodin, koga su svi u~enici u Domu izuzetno po{tovali - obrazovan ~ovek, ro|en tu u na{em Potkozarju, da izgovori tako te{ke neprimerene re~i za na{eg nesre}nog druga, pitao se Dragutin, kao i mnoga tu`na lica u povorci. Tek kasnije, razmi{qaju}i o ovom doga|aju, zakqu~io je da su re~i upravnika, iako tada
AKO...
80 veoma grube, imale veliku poruku drugoj deci, da se okrenu budu}nosti i da ostanu uspravni pred svim, pa i pred najve}im neda}ama, koje ih ~ekaju u ìvotu. Nije mu bilo lako. Morao je imati veliko srce ovaj iskusni pedagog da tako govori na ispra}aju na{eg Branka. @ivot u Domu tekao je ustaqenim redom: Ustajawe, name{tawe kreveta, fiskultura na dvori{tu, umivawe, doru~ak, priprema za {kolu, postrojavawe i odlazak u {kolu. Po dolasku iz {kole, slobodno vreme do ru~ka, postrojavawe za ru~ak, ru~ak, vreme za doma}e zadatke u u~ionici, slobodno vreme, postrojavawe za ve~eru, ve~era, priprema za spavawe i spavawe. Za sprovo|ewe ku}nog reda, od strane vaspita~a bila su zaduèna po tri deùrna u~enika, od kojih je jedan bio glavni. Glavni deùrni imao je u rukama zvono, koje je ozna~avalo po~etak svih aktivnosti tokom dana, od ustajawa do odlaska na spavawe. Prvu godinu u Domu, Dragutin nije bio deùrni, jer je to bila du`nost za starije u~enike, ali je kasnije bio vaàn sa zvonom u rukama, kada je za tako veliki broj dece, ozna~avao vreme ustajawa i kontrolisao da li su svi namestili krevete ili oprali ruke pre ru~ka. Jer, trebalo je posle referisati deùrnom vaspita~u, da li je sve proteklo prema propisanom ku}nom redu. U {koli, koja je bila u istoj ulici, udaqena nepunih sto metara od Doma, bilo je |a~kih nesta{luka, kojih se i danas rado se}a. Profesor istorije, poreklom odnekud iz Srbije, nièg rasta, bucmast, de`mekast, ali uvek uredan, elegantan i raspoloèn ~ovek, u{ao bi u razred i rekao: - Znate li vi deco moja, onu lepu pesmu, a onda bi tiho zapevao:
AKO...
81 Biqana platno beqa{e na Ohridskite izvori... Zatim bi wegovo predavawe o nekom doga|aju iz istorije, pretvorio u lepu, interesantnu pri~u. Nije se qutio kada mu je jednog dana neko od u~enika, pred wegov ~as, na stolicu koja je bila malo zavu~ena ispod katedre, stavio korwa~u. U{ao je, kao i uvek, elegantan i raspoloèn, izvukao stolicu i ne gledaju}i seo, a onda onako bucmast, posko~io kao da ga je ne{to opeklo, ali nasmejao se i rekao: - Priznajte |avoli jedni, ko je ovo uradio. Naravno, nije niko, ko zna od kuda je korwa~a ba{ tu do{la. Svi u~enici su ga voleli i po{tovali i svi su dobro znali gradivo iz istorije. Bio je ponosan kada bi direktor {kole u ulozi inspektora, prisustvovao wegovom ~asu. On bi tada ozbiqnog lica, uz neku vedru grimasu, slu{ao te~ne odgovore na pitawa, koje bi on ili direktor, postavqao. - Bili smo dobri, rekao bi kada se slede}i put pojavio na ~asu, a onda bi pitao: - Znate li vi, deco moja onu lepu pesmu? ... Direktor {kole bio je zagreb~anin - Stjepan Gabrilovac, uvek besprekorno uredan, u odelu i kao sneg beloj ko{uqi, sa tamnim nao~arima. Bio je strog i kao direktor i kao profesor. Predavao je srpskohrvatski jezik: - Danas }emo, djeco, vidjeti {ta ste nau~ili.Hajde Alma, ~itaj mi prvi pasus lekcije na dvadeset sedmoj strani uxbenika. Alma je dobro ~itala, ali je ne{to upla{ena, previdela zarez (zapetu), u jednoj prostopro{irenoj re~enici. - Ma kako to ne moète zapamtiti, vikao je profesor Gabrilovac. - Gledajte djeco i zapamtite: Stao je mirno na po~etku duga~ke u~ionice, a zatim po~eo da tr~kara izme|u redova
AKO...
82 klupa. Na sredini u~ionice je malo ~u~nuo i rekao ovo je zarez, a zatim nastavio i stao na kraju u~ionice. - Ovo vam je ta~ka djeco, rekao je. Drugom prilikom do{ao je na ~as strog i ne{to posebno namr{ten. Otvorio je dnevnik i prozvao u~enika Teofika ]ati}a. - Hajde ]ati}u, ispri~aj mi pripovjetku, koju ste imali da pro~itate za doma}i zadatak. Teofik {trapqast mladi}, za glavu vi{i od svih ostalih u razredu, po~eo je da pri~a, o~igledno nedovoqno spreman, ~esto je upotrebqavao pod{tapalicu i (i ovo i ono). Direktor ga je prekinuo i sav zajapuren u licu, po~eo da vi~e: - Znate li djeco za{to mu sluì to i? Kad mu ve} prigusti, on prestane da juri loptu umesto da u~i i potr~i u toalet i skine ga}e i sjedne na {oqu i kaè iii, i onda je gotovo. Od tada na wegovim ~asovima niko vi{e nije koristio tu pod{tapalicu. Bilo je i drugih bisera, ali ovi su bili za pam}ewe. Povremeno, kada je poslom dolazila u Grad, majka je svra}ala i u Dom da vidi najmla|eg sina. Uvek su to bile kratke posete, jer je vodila ra~una o tome da ne remeti red u izvr{avawu wegovih obaveza, a i ona je uvek ùrila nekim wenim poslom. Jednom prilikom sva radosna, ispri~ala mu je da je bila na nekom sastanku, koji je odràn u seoskoj {koli. Na dnevnom redu su bila neka va`na op{ta pitawa, a glavnu re~ su vodila dva gospodina iz grada, koja su tu do{la u ime Op{tinske uprave. Bila je, kaè puna sala naroda. Okupili su se doma}ini iz celog sela. Na po~etku sastanka - prozivka, da se vidi da li su sva doma}instva zastupqena. Kada je prozivka zavr{ena, jedan od gospode iz Grada obratio se prisutnima pitawem: - Dragiwa Zrni}, ko je to neka
AKO...
83 ustane, molim vas? Majka je ustala iznena|ena wegovim pitawem. - Da li Vi poznajete Dragutina Zrni}a, de~aka koji je sada u Domu Lepa Radi} u Gradi{ci i da li ste ne{to u srodstvu? - To mi je sin, rekla je majka, pla{e}i se pomalo da dete ponovo ne izgubi pravo na {kolovawe, po{to ima jednog ìvog roditeqa. - E, pa majko, èlim da to kaèm pred svima, sre}ni ste {to imate takvog sina. Ja sam Radivoje Raca, wegov vaspita~ u Domu i drago mi je {to mogu da to kaèm na ovom skupu, jer to je dijete iz va{e sredine. To je zlatno dijete, vrijedan, odgovoran, o{trouman, pouzdan u svakom pogledu, uvijek spreman da pomogne drugoj djeci, kada je to potrebno. Ja vjerujem da }e on izrasti u pravog ~ovjeka i da ga ~eka lijepa budu}nost. ~ast mi je majko, {to sam Vas upoznao. - Zatim je sastanak tekao daqe, a ja sam samo mislila na lijepe rije~i, koje sam slu{ala u punoj sali, zajedno sa svim na{im seqanima, kom{ijama i ro|acima. Vratila sam se ku}i, ne znam kako, ali ~ini mi se, kao da sam imala krila, kao da sam letjela. Mnogo puta kasnije, u zrelim godinama, pitao se Dragutin, da li je wegov vaspita~, gospodin Radivoje, bio svestan toga, koliku snagu su imale wegove re~i, izgovorene na tom skupu? A one su trajno ostavile trag u de~akovoj svesti i dale mu neku novu snagu i odlu~nost da istraje na svome putu koji je odabrao i ciqevima koje je sebi postavio. Nije vi{e mogao da zaboravi taj veliki poklon i poverewe, koje su mu ukazivali qudi iz wegovog kraja. Kako bi posle tog doga|aja i saznawa, nekom svojom stranputicom i pogre{nim korakom, mogao izneveriti wihove nade i o~ekivawa? Gledao je i zapamtio weno radosno lice, dok mu je pri~ala o tom doga|aju. Svaka crta i svaki treptaj na
AKO...
84 wenom licu bili su izvorni - no{eni u genima i iskonskoj sre}i roditeqa zbog saznawa o izgledima za uspeh deteta. Znala je ona da se raduje i potajno da se nada da }e istrajati u èqi i nastojawu da svoju decu izvede na pravi put, da postanu dobri i uspe{ni qudi. Radovala se ona i malim stvarima, jer vremena i ve}ih povoda za radost bilo je malo u tom periodu wenog ìvota. Na wenom bri`nom licu, on nikada, ni u najteìm trenucima, nije primetio izraz velikog straha ili panike. Kao da za takvu vrstu ose}awa i nije znala, a u stvari, takav ose}aj ona je morala da skriva od svoje dece i zakopa u sebi, da bi sa~uvala sposobnost delovawa u najdramati~nijim doga|ajima. ~ak ni tu`ni doga|aji, kojih je bilo u tom dugom periodu, ~inilo mu se, nisu se vidqivo ispoqavali na wenom licu. Tugu je nosila u svojim grudima, jer je morala da sa~uva vedrinu i veru u ìvot u svojoj porodici, a znala je da to samo ona mora i moè. Nizale su se {kolske godine i brzo prolazile, kao i ìvot u Domu. Letwi raspust redovno je provodio na selu. Bilo je tu lepog druèwa sa vr{wacima na velikim pa{wacima - Gajevima i na kupali{tu na Lubini, gde se okupqala seoska mlade`, pa i mali broj onih koji su bili u {kolama u nekim drugim gradovima. Svako je imao neku svoju interesantnu pri~u iz protekle {kolske godine. A bilo je tu ve} i prvih simpatija, neke ~udne - do tada nepoznate hemije, pa i svilenih i vezenih maramica, koje su devoj~ice poklawale de~acima u znak posebne pa`we ili mo`da prve mladala~ke qubavi. U tre}em razredu niè gimnazije (sedmom razredu osnovne {kole), te {kolske 1954/55. godine, Dragutin
AKO...
85 se u~lanio u me{ovitu folklornu grupu, koja je organizovana u Domu. Probe folklora bile su redovno dva tri puta sedmi~no po dva sata, a on je igrao sa puno elana, ma{taju}i o tome kako }e, sa grupom svojih drugarica i drugova, putovati u druge gradove i igrati na pozornicama pred pravom publikom. Te godine, u zimskom periodu, nekoliko puta posle folklora, iza{ao je zagrejan u druge hladne prostorije. Ubrzo zatim ose}ao je malaksalost i vru}inu, ali i{ao je u {kolu i nekoliko dana nikome nije prijavio da mu nije dobro. Nije mi ni{ta, mislio je, pro}i }e to za nekoliko dana. Kada se jednog jutra probudio u velikoj spavaonici, u kojoj je bilo vi{e od ~etrdeset kreveta, a u kojoj se nikada nije loìlo, na wegovom jorganu belelo se iwe od preznojavawa i isparewa tokom no}i, koje se odmah na povr{ini pokriva~a ledilo. Prehlada sa visokom temperaturom oborila ga je u krevet. Petnaestak dana le~ili su ga ~ajevima i nekim tabletama u ambulanti Doma, ali video je, svakim danom wegovo stawe bilo je lo{ije. Krajem marta sme{ten je u bolnicu - Zdravstveni centar u Gradi{ci. Doktori su postavili dijagnozu - pleuritis (vodena podrebrica) i odredili terapiju, koju je redovno primao, a pored ostalog, rekli su: - Treba da izbegava{ te~nost - {to mawe te~nosti to boqe. Osobqu je re~eno da mu ne donose supu, ~ajeve i da ograni~e druge vrste te~nosti u ishrani. Dani su prolazili a wegovo stawe bilo je sve gore. ~inilo mu se da svakim danom, deo wega nestaje u visokoj temperaturi. Majka je ~esto dolazila, donosila ne{to od dobre hrane, koju je kod ku}e spremala, a onda se zabrinuta vra}ala u selo.
AKO...
86 Jutarwe vizite ~inila je svita lekara i medicinskih sestara, na ~elu sa upravnikom bolnice dr Esadom Pra~i}em, koji bi bacio pogled na pacijenta i wegov zdravstveni karton, a onda bi po pravilu redovno rekao: - Nastaviti istu terapiju. Dvadesetak dana po prijemu u bolnicu, do{li su mu u posetu svi iz wegovog razreda - oko ~etrdeset u~enika sa razrednim stare{inom - profesorom Sokalom i jo{ puno drugarica i drugova iz Doma. Velika bolni~ka soba sa vi{e od dvadeset kreveta, nije mogla da primi sve posetioce, pa su ulazili i izlazili na smenu. Bilo je to wegovo dru{tvo, uvek spremno na neku {alu, ali sada su bili nekako tihi i ozbiqni. Pitao se, za{to li su do{li u tolikom broju? Odgovor je naslu}ivao, a onda bi odbacio takva sumorna razmi{qawa. Ne}e se on predati tako lako. Jeste, izgubio je dosta na teìni i skoro, kao da gleda neko drugo lice u ogledalu, ali ne moè ova bolest biti ja~a od wega, zakqu~io je. Dva dana kasnije, stigla je ponovo lekarska vizita. Doktor Pra~i}, visok, korpulentan ~ovek, uvek rumenog, namr{tenog lica, u pratwi drugih lekara, obra}a se medicinskoj sestri i ponovo kaè: - Nastaviti istu terapiju i tretman! - Doktore, ja ho}u da mi Vi date uput za le~ewe u Bawa Luci ili u Zagrebu, re~e odlu~no mr{avi de~ak. - Ne moè to tako, kako ko ho}e. Ja ovde odre|ujem ko treba da ide na le~ewe u drugu ustanovu. Ne dolazi u obzir, kaè qutito upravnik bolnice. Ali doktore, ja ovde ne}u vi{e da leìm, meni je svakog dana sve gore. - Pa gde }e{, ako ne}e{ ovde, ve} vi~e dr Pra~i}? - Idem na ulicu, ako mi ne date uput, ne treba mi ni Va{a otpusna lista, kaè Dragutin. Sav
AKO...
87 besan, zajapurenog lica, doktor Pra~i} je nastavio vizitu drugih pacijenata. Ostali pacijenti u velikoj bolni~koj sobi, iznena|eno su posmatrali i slu{ali raspravu izme|u de~aka i upravnika bolnice. Kako li je smeo taj mr{avko da se suprotstavi mo}nom autoritetu - doktoru Pra~i}u, pitali su se? Ve} na izlazu iz bolni~ke sobe, po{to je zavr{io vizitu, Upravnik je zastao i rekao medicinskoj sestri: - Pripremite onom malom uput za Bawa Luku. - Imao si pravo dijete, rekao je tiho bolesnik - stariji ~ovek iz potkozarskih sela, koji je leào na krevetu do wegovog. - Ne vjerujem da bi te ovdje izlije~ili. Sutradan, redovnim autobuskim prevozom, u pratwi vaspita~a iz Doma, stigao je u Klini~ko-bolni~ki centar u Bawa Luci. Na prijemnom odeqewu, dugo i sa puno pa`we, pregledali su ga lekari ozbiqnih lica, a zatim je sme{ten u prozra~nu bolesni~ku sobu sa {est kreveta. Bilo je ve} vreme za ru~ak, a wemu su, pored ostalog, doneli i pun tawir supe. -Molim Vas, ja ovo ne smem da jedem - lekari su mi rekli da ne smem da uzimam ni{ta te~no. - Koji lekari, pitala je medicinska sestra, koja se tu na{la? - Pa, lekari u Gradi{ci, odgovori Dragutin. - Jedi ti dijete, tu supicu, kako }e{ da ìvi{, ako ne uzima{ te~nost, a ako moè{ mi }emo ti jo{ donijeti. Detaqni pregledi, koji su zatim izvr{eni i analiza te~nosti iz podrebrice, pokazali su da se ne radi ni o kakvoj zaraznoj bolesti i lekari su odredili sasvim novu terapiju, koja je, pored ostalog, ukqu~ivala i kalcijum - injekcije za isu{ivawe. A vode je bilo skoro do vrhova na oba plu}na krila. Po~elo je dugotrajno le~ewe.
AKO...
88 Mesec dana po dolasku u Bawa Luku, ose}ao je da mu se snaga polako vra}a u organizam. Povremeno je ve} izlazio u mali park u krugu bolnice i dugo sedeo na klupi ispod kro{we rascvetalog divqeg kestena. Prijali su mu blagi prole}wi zraci sunca, koji su se probijali kroz mlado zeleno li{}e. Le~ewe je nastavqeno, a oporavak je tekao polako ali sigurno, korak po korak, uz redovne lekarske kontrole. Tek u drugoj polovini jula, tri meseca nakon dolaska u Bawa Luku, doktor, koji je predvodio jutarwu vizitu, rekao je: - Dragutine, kona~no moè{ da ide{, nisi vi{e bolestan, ali ti je neophodno potreban oporavak. - Obrati se Upravi Doma u Gradi{ci, pokaì im otpusnu listu i traì da te po{aqu u neko oporavili{te. Vra}ao se autobusom u Gradi{ku omamqen od jakog letweg sunca, iscrpqen od dugotrajnog le~ewa, ali sre}an {to se kona~no vra}a me|u svoje. U Domu su mu rekli da mu je Nastavni~ko ve}e, na kraju {kolske godine, zakqu~ilo ocene iz svih predmeta, prema stawu zate~enom po~etkom marta, kada je prestao da ide u {kolu. Tako je zavr{io tre}i razred niè gimnazije (sedmi osnovne) ~etiri meseca pre kraja {kolske godine. Velika je to moralna podr{ka od Nastavni~kog ve}a, razmi{qao je sre}an {to, pored svega, nije izgubio korak sa dru{tvom iz svoje generacije. Me|utim, kada je upravnik Doma video wegovo stawe i preporuku Bolnice da bude upu}en na neki oporavak, u konsultaciji sa {kolom, zakqu~io je da je najboqe da slede}u {kolsku godinu pauzira, da godinu dana provede na selu, kako bi se oporavio i osposobio za nastavak {kolovawa. Prihvatio je Dragutin to re{ewe jer nije imao drugog izbora. Proveo je mesec
AKO...
89 dana na selu, ali se ve} krajem avgusta vratio u Dom. Upravniku je rekao da na selu nema uslova za oporavak i da veruje da }e se pre oporaviti u Domu, a ustvari je èleo da ne izgubi {kolsku godinu. Ve} prvog dana nove {kolske godine, u wegovo odeqewe 4b razreda, u{ao je profesor ruskog jezika Drago Sokal, koji je bio i wegov razredni stare{ina. Iznenadio se kada je video Dragutina me|u u~enicima. Pa dobro Zrni}u, jesmo li rekli da }e{ ovu godinu pauzirati i da treba da se oporavi{? Rekli smo profesore, ali mislim da }u se pre oporaviti u Domu, a ne èlim ni da izgubim celu {kolsku godinu. - Vidim da ti je ovo drugo va`nije - ovoga puta ti }e{ odlu~iti ali zna{ onu narodnu izreku: Boqe je i ìv magarac, nego mrtav filozof. Ipak su i u Domu i u {koli razumeli wegovu èqu i nisu insistirali na prvobitnoj odluci. - Ne}u da budem magarac, a nadam se ni filozof iz one narodne izreke, razmi{qao je Dragutin tih dana. @ivot koji je daqe tekao u dru{tvu sa velikim brojem vr{waka, kako u Domu, tako i u {koli, u~inio je da veoma brzo zaboravi dane, koji su ga vezivali za krevet. Relativno brzo se oporavio i vratio u |a~ku svakodnevnicu.
AKO...
90
AKO...
91 AKO MO@E[ DA SAWA[, ALI DA SNOVI TOBOM NE GOSPODARE,...
Kako je proticala {kolska godina, a bio je to ~etvrti - zavr{ni razred niè gimnazije, sve ~e{}e se u dru{tvu vr{waka, razgovaralo o planovima za daqe {kolovawe. Dragutin nije imao jasnu predstavu o tome kuda }e daqe, ali znao je da to mora biti neka {kola i na kraju profesija, koja }e mu omogu}iti da ìvi od sopstvenog rada i da ne zavisi ni od ~ije pomo}i. Odmah po zavr{etku {kolske godine, sa diplomom o zavr{enoj niòj gimnaziji i velikim i{~ekivawem i zebwom za ishod te posete i razgovora, oti{ao je u Op{tinsku upravu Gradi{ke. Od drugarice Radmile, posle kra}eg razgovora, tokom koga se ona dobro se}ala de~aka, koga je pre ~etiri godine, sa par~etom papira uputila upravniku Doma Lepa Radi}, dobio dokumenat, kojim se Op{tinska uprava Gradi{ke obavezala da, iz namenskih dràvnih fondova, finansira wegovo daqe {kolovawe. Tako je, zahvaquju}i tada{wem sistemu za{tite dece i omladine od strane dràve, a svakako i wegovoj upornosti, otvorena slede}a va`na kapija za wegov ìvotni put. - Eto, zavr{io sam niù gimnaziju i to je ve} ne{to, ali tek moram da odlu~im {ta }u daqe. Kad stignem, raspita}u se koje to sredwe {kole postoje ili }e to mo`da biti gimnazija, razmi{qao je dok je sedeo u autobusu na putu za Bawa Luku. Na autobuskoj stanici mno{tvo uùrbanog sveta. Gledao je na koju stranu da krene. Bio je on u Bawa Luci pre godinu dana, ali tada
AKO...
92 nije izlazio iz bolni~kog kruga. Ipak, ose}ao je, to je wegov grad - grad koji je po wegovom mi{qewu, bio logi~na destinacija na slede}oj etapi u ostvarivawu wegovih planova. Ve} posle nekoliko koraka po izlasku iz autobusa, sasvim slu~ajno ugledao je poznato lice mladi}a, koji je pre tri godine bio u Domu u Gradi{ci i kao starija generacija, zavr{io niù gimnaziju i oti{ao. Obradovao se ovom slu~ajnom susretu. Bilo je to vi{e od obi~nog poznanstva, jer je svoje drugove iz Doma, doìvqavao kao ~lanove svoje velike porodice. - Otkud ti Mladene ovde? Reci mi, molim te gde si i {ta radi{? - Ovde sam u Sredwoj ekonomskoj {koli, kaè Mladen. - A kakva je to {kola i moè li se posle te {kole i}i daqe na studije, pitao je? - Moè naravno, i ja planiram da posle idem na fakultet, kaè Mladen. Odli~no, onda }e{ mi pokazati gde je ta {kola i ja }u tu da se upi{em. Eto to je bio trenutak odluke u Dragutinovoj profesionalnoj orijentaciji. Tu no} prespavao je kao ilegalac kod Mladena, a ve} sutradan se upisao i formalno postao u~enik prvog razreda Sredwe ekonomske {kole u Bawa Luci. Sad je trebalo obezbediti gde }e stanovati u ovom, za wega nepoznatom gradu. I{ao je ulicom na povratku iz Sredwe ekonomske {kole, u koju se upravo upisao, gledao velike stambene zgrade u centru grada i ubrzo odbacio pomisao da traì sme{taj u nekom privatnom stanu ili ku}i. Za wega, koji je ve} pet godina proveo u domovima, bilo bi to neobi~no re{ewe sa mnogo nepoznanica. Uputio se u Sredwo{kolski dom, koji je bio tu u glavnoj gradskoj ulici, nedaleko od Narodnog
AKO...
93 pozori{ta. U{ao je na veliku kapiju sa lukom iznad ulaza i tu zatekao, wemu ve} poznatu atmosferu i sliku ìvota u domovima. Zgrada sa velikim dvori{tem bila je prepuna sredwo{kolaca wegovog ili ne{to starijeg uzrasta. Tu je odmah susreo i nekoliko svojih poznanika iz Gradi{ke. U Upravi Doma su mu, me|utim, rekli da su sva mesta popuwena i da nemaju ba{ nikakvih mogu}nosti da bilo koga vi{e prime. Neprijatno iznena|en, prespavao je i slede}u no} ilegalno kod svojih poznanika. Gledao je velike prostorije sa mnogo kreveta i pitao se - kako to da se tu ne moè smestiti jo{ jedan krevet, pa makar to bilo i na hodniku? Sutradan, uputio se u zgradu uprave Narodnog odbora sreza Bawa Luka, koji je pored Op{tine Bawa Luka, bio sredi{te i za sve druge op{tine Bosanske krajine. Velika palata impresionirala je {irokim ulazom i hodnicima zastrtim crvenim tepisima. Traìo je prijem kod Predsednika sreza, koji je istovremeno i gradona~elnik Bawa Luke. Poslovni sekretar Predsednika, kome se obratio na ulazu u kabinet, rekao je: - Predsednik te danas sigurno ne moè primiti, jer je zauzet mnogim drugim va`nim obavezama. - Reci mi o ~emu se radi - za{to ho}e{ ba{ kod Predsednika? Ispri~ao je Sekretaru svoj problem: - Upisao je sredwu {kolu, ovde ne poznaje nikoga - veruje da }e mu Predsednik Sreza, pomo}i da ga prime u Dom. Sekretar je obavio telefonski razgovor sa Upravnikom Doma i rekao:- Naàlost, nema ni jednog slobodnog mesta. - Ja }u ipak razgovarati sa Predsednikom, re~e Dragutin. - Ne}e tu ni Predsednik mo}i da ti pomogne, nego boqe je da ne gubi{ vreme - potraì ti u toku dana neki privatni sme{taj. - Predsednik je danas
AKO...
94 na nekom va`nom sastanku i verujem da se danas ne}e vi{e ni vra}ati. - Ja }u ga ~ekati, a ako danas ne do|e, do}i }u ja i sutra, re~e Dragutin. Iza{ao je u hodnik i seo na klupu ispred kabineta. Sedeo je uporno ~ekaju}i, dok su pored wega uùrbano prolazili ugla|eni ~inovnici. Bio je to ekskluzivni deo zgrade, sa kabinetima va`nih li~nosti, gde se stranke nisu zadràvale po hodnicima, a on je ipak uporno sedeo na klupi i ~ekao. Poslovni sekretar je vi{e puta izlazio i ponovo se vra}ao u svoj kabinet. O~igledno, nije mu bilo prijatno {to nije ubedio de~aka da treba da ode i da, od razgovora sa Predsednikom nema ni{ta. Pro{lo je oko dva sata ~ekawa, kada je ponovo iza{ao i rekao. - Ovako ni{ta ne}emo posti}i. Idi ti sada pa do|i za jedan sat, a ja }u za to vreme, kona~no znati ima li izgleda da re{imo taj tvoj problem. Dragutin je iza{ao iz velike zgrade u zelenilo osun~anih bawalu~kih parkova, ispuwen verom da }e i ovaj problem biti uspe{no re{en. U zakazano vreme vratio se u palatu i sekretar mu je, uz osmeh pruìo koverat. - Odnesi ovo upravniku Doma, verujem da }e sada sve biti u redu. Koverat je bio otvoren i on je, po izlasku iz zgrade Uprave sreza, pro~itao kratak dopis, adresovan na upravnika Sredwo{kolskog doma Veselin Masle{a: - Znamo da imate i vi{e u~enika nego {to je predvi|eno, ali primite ovog mladi}a, koga Vam {aqemo, kao poseban slu~aj. U potpisu Predsednik Sreza Bawa Luka. Kada je pro~itao poruku, Upravnik se, veoma predusetqivo, li~no pobrinuo za krevet, koji je dodatno unet u jednu od soba za spavawe, za mesto u u~ionici i ostale formalnosti. Tako je po~eo period od slede}e ~etiri godine u Bawa Luci, koja je tada bila centar sredwo{kolskog
AKO...
95 obrazovawa Bosanske krajine, prepuna mladih qudi, a kasnije i Univerzitetski centar za to podru~je. A bilo je to i ono, kako pesnik kaè, najlep{e - |a~ko doba. Nizali su se i brzo prolazili dani sredwo{kolca, a on je kao primeran u~enik, ve} od po~etka stekao poverewe svojih profesora, drugarica i drugova. Jedno vreme je obavqao du`nost predsednika {kolske zajednice i kao jedini predstavnik u~enika, u~estvovao u radu Nastavni~kog ve}a, {to je bila posebna ~ast i znak poverewa. Bio je u drugom razredu, kada je najavqena sve~ana sednica Partijske organizacije {kole. Na dnevnom redu: Prijem novih ~lanova u ~lanstvo Komunisti~ke partije Jugoslavije. Me|u malobrojnim kandidatima bilo je i ime Dragutina Zrni}a. U sve~ano ukra{enoj sali sa dràvnim i partijskim zastavama, po~iwe ~itawe predloga i karakteristika kandidata, zatim glasawe i ~estitawe partijskih drugova. Tada se jo{ pravila ozbiqna selekcija prilikom prijema u ~lanstvo, po nekim vrednosnim kriterijumima, a sam prijem, kao zna~ajan doga|aj za svakog kandidata, uvek je bio sve~ano obeleèn. Bile su to za ve}i deo qudi, jo{ uvek godine izvesnog revolucionarnog zanosa. Kao ilustracija, u ìvom se}awu ostala mu je sve~anost, organizovana te godine u Domu kulture - sada palati Banski dvori, povodom dana Jugoslovenske narodne armije: U velikoj sali, u sve~anim odelima i toaletama, odabrana publika. Na pozornici, Quba Tadi} - kasnije legenda jugoslovenskog glumi{ta - tada vojnik na odsluèwu vojnog roka u Bawa Luci, u vojni~koj uniformi recituje: Drug Tito ja{e na ~elu kolone, uz usku stazu planinsku.
AKO...
96 Visoko na vrhu led, kr{, blato naokolo. Dole u klancu, mutan potok {umi. Oblaci tmasti vuku se po nebu, a pramen magle, kao dim se diè iz {ume jela, bukvi i omorika. On ja{e, sve to ne vidi, ne ~uje. Kamo ga misao ponela, u kom svijetu ìvi, od ~ega su bore na ~elu i gr~ oko tvrdih usta? ... U trenutku kada je glumac zavr{avao recitaciju poznate pesme Vladimira Nazora, u mukloj ti{ini prepune sale, izme|u redova publike, iznenada, prolomio se strojevi korak vojske u sve~anim uniformama, uz gromoglasnu horsku pesmu: Uz Mar{ala Tita, juna~koga sina, nas ne}e ni pakao smest ... Bio je to scenski efekat, koji je publiku, kao po komandi, podigao na noge, a dugotrajni aplauz se uti{ao tek posle tre}eg pojavqivawa Qube Tadi}a na sceni. U tre}em razredu sredwe {kole, jednog popodneva, sedeo je u velikoj u~ionici, kada se u~enicima obratio upravnik Doma, Simo Vukovi}, ~ovek sede kose, pedagog u poodmaklim godinama: - Molim vas, za trenutak prestanite sa u~ewem. èlim da vam saop{tim ne{to va`no za sve nas, koji ìvimo i radimo u ovoj velikoj ustanovi. Me|u vama se nalazi pitomac ovog doma, va{ drug i prijateq, kome je ukazana ~ast da, za nekoliko dana na sve~anosti, koja }e se odràti, otkrije spomenobele`je narodnom heroju Zdravku êlaru. Retko se mladim qudima pruà prilika da u~estvuju u tako sve~anom ~inu. Pri{ao je i zagrlio Dragutina. - Ponos
AKO...
97 je to i priznawe i nama, koji radimo kao pedagozi i vaspita~i u ovoj ustanovi, rekao je upravnik. Dragutin, i sam iznena|en ovom ve{}u, znao je da je to jo{ jedno priznawe, koje ga obavezuje da bude dobar primer i uzor svojim vr{wacima. Odlu~eno je to u nekom trouglu: Gradskih organa vlasti, {kole i Doma. Usledile su pripreme, u okviru kojih je za wega, iz gradskog buxeta, finansirana nabavka odela, {ivenog po wegovoj meri, sa elegantnom ko{uqom, kravatom i cipelama. Odelo je bilo svetlo-braon boje, modernog kroja, a kasnije mu je dobro do{lo za ve~erwe izlaske. Sve~anost otkrivawa spomen - obele`ja protekla je uz kratke govore va`nih politi~kih li~nosti i uz najavu da }e ga otkriti omladinac, koji je po svim merilima, uzor me|u bawalu~kim sredwo{kolcima. Kao i u svim {kolama, bilo je |a~kih nesta{luka, ali i profesora, ~iji lik se nikad ne zaboravqa. Jedan od takvih, profesor stenografije Vlado Zeqkovi}, ~ovek u godinama, skoro potpuno }elav, bucmast u licu, ulazi na ~as glume}i ozbiqnost, ostavqa dnevnik na sto i kaè: - Uzmite sveske i olovke i pi{ite, a onda diktira dubokim glasom: Moj zec pobegao u inostranstvo. Naravno u razredu, preko trideset u~enika prasne u smeh. - Hajde, hajde, {ta se kliberite? Pi{i tamo ne pi{e{ meni, nego sebi. Zatim nastavqa da diktira: Vo piju~e na grani, pa daqe, Pe~en jarac peva na ra`wu. Za ~udo i daqe je ostajao ozbiqnog lica, `va~u}i bombone, koje je uvek nosio u xepovima. Svi u~enici su ga voleli i po{tovali wegovu posebnost. Na kraju te {kolske godine pripremao se za odlazak u penziju. Posledweg radnog dana, |aci su mu kupili elegantnu ko{uqu i kravatu i puno raznih bombona. Bio
AKO...
98 je dirnut pa`wom svojih u~enika. O~iju punih suza je rekao: - Hvala vam djeco moja. Ovu lijepu ko{uqu i kravatu ne}u nositi. Staja}e to meni, nadam se dugo, u ormanu. Za mene }e to dok sam ìv, imati posebnu vrijednost, jer }e me sje}ati na vas - moje u~enike. Bile su to za Dragutina nezaboravne godine, ispuwene lepotom druèwa sa vr{wacima i wegovim snovima, koje je sa svojim ìvotnim iskustvom, ve} tada sawao, ali bilo je tu i ono drugo lice ìvotne stvarnosti. Bezbri`ne godine |a~kog ìvota, provedene u jednom od najlep{ih gradova tada{we velike Jugoslavije, bile su stvorene za snove koji ispuwavaju ~oveka u tom najlep{em ìvotnom dobu. Harmoniju toga vremena remetio je mo`da, u izvesnoj meri, prenagla{en ose}aj odgovornosti ovog de~aka za sopstvenu budu}nost, stvoren ve} u godinama wegovog ranog detiwstva, ali i ose}aj odgovornosti prema svojima. Nije mogao ni da zamisli da wegova majka, sestre, bra}a, wegovo selo ili osobe iz wegovog bliskog okruèwa u gradu, ~uju za neki wegov neuspeh ili stranputicu. Mo`da i nesvesno, ali ve} tada, formirao se u specifi~nu senzibilnu li~nost. Rado je ìveo u snovima koje je sam stvarao u ma{ti. ~esto je u snovima, kao u stvarnosti, leteo iznad {uma, livada i naseqa. A ìvot bawalu~kog sredwo{kolca u tim danima, kao u igri duginih boja, utapao se u oblake sa spektrom najlep{ih snova, koje ~ovek u tim godinama moè doìveti, u bajkovitom gradu na obalama Vrbasa. Tih godina, na kraju pete decenije dvadesetog veka, pre promena koje su nastale u velikom zemqotresu i posle wega, Bawa Luka je podse}ala na grad, koji su
AKO...
99 neimari stvarali, prenose}i u stvarnost i oìvqavaju}i motive sa platna nekog velikog slikarskog majstora. Od {ehitluka na obroncima Mawa~e, prostirala se i {irila prema severu dolinom Vrbasa do manastira Trapisti, oivi~ena zelenim breùqcima na istoku i zapadu, a otvorena prema severu, kao da ispra}a bistre, zelene vode Vrbasa na wegovom putu prema u{}u u Savu. Grad u parkovima, sa duga~kim drvoredima du` glavnih ulica, u prole}e bi utonuo u zelenilo i ostavqao utisak, kao da se ceo ìvot odvija pod rascvetalim zelenim kro{wama divqih kestena i lipa. U ve~erwim ~asovima, {iroki Bulevar Mar{ala Tita, od Ferhad pa{ine xamije do Narodnog pozori{ta, pretvarao se u veliko {etali{te - korzo, kojim je tekla prava reka mladi}a i devojaka u jednom i drugom pravcu. Jedan krak velikog korza, odvajao se i skretao u Aleju uzdisaja, prema Sredwoj medicinskoj {koli, a tim pravcem i{li su parovi, koje bi posebno opio miris rascvetalog kestena i lipa i poneo povetarac koji {umi u bogatim kro{wama. Li~ilo je to na pravu, svakodnevnu smotru mladosti, koja se slila u ovaj grad iz celog regiona Bosanske krajine. Bawa Luka tih godina, vaìla je i kao grad visoke mode, koja je stizala sa Zapada. Bilo je to vreme ìpona i visokih podvezica, u kojima su devojke li~ile na balerine u kostimima. Masovne igranke organizovane su na otvorenom prostoru na velikom platou pored bazena u Boriku, gde su se u kro{wama visokih borova, prema zvezdanom nebu gubili zvuci tada popularne melodije: Devojko mala, pesmo moga grada ...
AKO...
100 Putevi devojaka i mladi}a posle igranke, vodili su iz Borika u raznim pravcima, i Dragutin se ~esto vra}ao u zoru preko Rebrova~kog mosta kroz usnuli grad, pitaju}i se, za{to li su ove no}i tako kratke? U u{ima mu je i daqe odzvawala muzika za ples i stihovi poznate pesme: Marina, Marina, Marina ... Kraj {kolske godine i matursko ve~e bili su ispuweni pome{anim ose}awima. U velikoj {kolskoj sali, poznati dragi likovi: devojke u sve~anim haqinama i sada ve} smelo na{minkane, mladi}i sve~ano obu~eni, nekoliko nasmejanih profesora i muzika za igru. Ali te ve~eri, pored zadovoqstva zbog uspe{nog zavr{etka sredwe {kole, sve {to se doga|alo u tom àgoru mladosti, pa i zvuci tada popularnih melodija, kao da su bili ispuweni nekom posebnom porukom. Bilo je to ve~e radosti, ali i ve~e rastanka. Na razdraganim i veselim licima, pa`qivom posmatra~u ne bi promakla i poneka senka sete i pitawe - a {ta me to ve} sutra ~eka, po zavr{etku ove sve~anosti? U ve}oj grupi devojaka i mladi}a, u pauzi muzike te~e razgovor o planovima za budu}nost. Najglasniji su oni koji su se opredelili za studije u Zagrebu, Qubqani, Sarajevu, Beogradu. - A kuda }e{ ti Dragutine - nisi nam rekao, pita glasno jedan od drugova? Svi u dru{tvu znatièqno su ga pogledali. - Na studije svakako, najverovatnije u Beograd, odgovorio je samouvereno, dok je u sebi zadrào teàk ose}aj neizvesnosti. U stvari, bila je to samo velika èqa i nada da }e nekako ostvariti, pre svega materijalne uslove, za studije. Ve} sutradan, na putu za Gradi{ku, razmi{qao je o razgovoru koji mu predstoji sa Op{tinskom upravom,
AKO...
101 u poku{aju da mu se prizna pravo na materijalnu pomo} iz dràvnih fondova i u toku studija. Isplanirao je svaku re~ koju }e izgovoriti na tom va`nom razgovoru. Istoga dana u{ao je u kancelariju na~elnika Odeqewa za poslove socijalne za{tite i bora~ka pitawa, uveren u uspeh, jer eto, on je ispunio ono {to se od wega o~ekivalo - uspe{no je zavr{io sredwu {kolu, postao ~lan Komunisti~ke partije i u svemu bio pozitivan primer me|u svojim vr{wacima. Me|utim, re~eno mu je da op{tinski organi mogu samo da upute predlog, a odluku o tome }e doneti nadle`ni organi Republike u Sarajevu. Tako|e su mu rekli da se odluka iz Sarajeva moè o~ekivati tek u septembru. Iza{ao je iz zgrade Skup{tine op{tine bez odgovora na to kqu~no pitawe. Odgovor }e sti}i u septembru, a bio je tek kraj juna. A {ta ako dobije negativan odgovor? Brzo je doneo, za wega, tada jedini logi~an zakqu~ak. Traì}e posao u nekoj firmi u Gradi{ci, u kojoj }e unapred najaviti mogu}nost odlaska na studije i ~eka}e odgovor iz Sarajeva. Oti{ao je na kratko u selo da se vidi sa majkom i ve} posle dva - tri dana, uputio se u Gradi{ku da se raspita za mogu}nost zapo{qavawa. Ve} u prvoj firmi kojoj se obratio, direktor preduze}a Poqopromet, pogledao je dokumenta o zavr{enoj sredwoj {koli i preporuke Partijske organizacije. - A kada bi ti po~eo da radi{? - Ve} sutra, odgovorio je Dragutin. Bilo je to trgovinsko preduze}e za promet {irokog asortimana poqoprivredno - industrijskih proizvoda. - Dobro, ra~unaj da smo se dogovorili, kaè direktor. - Ali gospodine direktore, ja poku{avam da od dràvnih fondova, obezbedim materijalnu pomo} za pokri}e tro{kova daqeg {kolovawa na studijama. Odgovor
AKO...
102 iz Sarajeva na moju molbu o~ekujem po~etkom septembra. Ako odgovor bude pozitivan, nadam se da }ete imati razumevawa. - Sve mi je jasno, nasme{io se direktor. Bi}e mi drago ako se tvoje èqe ispune, iako nam treba takav saradnik. Upoznao ga je sa saradnicima u Sektoru nabavke. - Ovo je va{ mladi kolega. Uputite ga u posao, bi}e nam od koristi, ako nam na jesen ne pobegne na studije. Dragutine, vidimo se na poslu sutra od osam ~asova. Sve se odvijalo mnogo brè nego {to je o~ekivao. Ve} sutra na posao, a gde }e stanovati, gde }e ve} no}as spavati? A i majku treba obavestiti - mora}e joj {to pre poslati poruku po nekome ko ide u selo, da ne brine. Novi saradnici u preduze}u su mu rekli da neka tetka Mara, tu u blizini - iznad me|ugradske autobuske stanice, izdaje sobe za stanovawe samcima. Odmah se uputio na adresu koju su mu preporu~ili. Do~ekala ga je tetka Mara, dobro}udna i uvek nasmejana sredove~na gospo|a. Rado je primila na stan zaposlenog mladi}a. Bila je to skromna name{tena sobica, ali on je odmah prihvatio ponudu, posebno {to je tetka Mara spremala i ishranu za svoje podstanare, sa ukusnim jelima. Ve} prvih dana dobro se snalazio u poslu, naravno uz svesrdnu pomo} iskusnijih kolega, s kojima je od po~etka uspostavio korektan - prijateqski odnos. Eto, ve} je bio zaposlen - materijalno samostalan ~ovek sa sredwom stru~nom spremom. Bio je zadovoqan {to je tako brzo obezbedio posao, ali nadao se da je to samo privremeno re{ewe. Ambicije su bile ve}e: studije, a onda kreativniji i sloèniji poslovi. Morao je dosegnuti taj vi{i status, o kome je oduvek ma{tao, a ovo je bila samo prva stepenica i kratka epizoda u wegovoj karijeri.
AKO...
103 Bilo je leto, juli - avgust mesec, sun~ano i stvoreno za neke druge aktivnosti. Wegova kancelarija bila je s pogledom na uli~icu koja je vodila prema kupali{tima na Savi. ~esto je gledao grupe devojaka i mladi}a - wegovih vr{waka, koji su u veselom bezbri`nom àgoru i{li na plaù ili se vra}ali u opu{tenom razgovoru, preplanulog tena. Ipak, nije dozvoqavao da nostalgija za letom provedenim u Cavtatu ili u Ka{telima kod Splita, ostavi traga na kvalitet posla, koji je obavqao. Samo su mu u slobodnim ~asovima misli bile ispuwene nekom drugom vizijom ìvota i novim planovima. Kako je dugo ovo leto, razmi{qao je - kad }e taj septembar? Nadao se pozitivnoj odluci iz Sarajeva. U drugoj polovini avgusta, ve} je nekoliko puta odlazio u Skup{tinu op{tine, da proveri da li imaju neku informaciju. - Javi}emo ti, ne brini, rekli su mu, znamo gde radi{. Bio je na poslu prvih septembarskih dana, kada je primio poruku da se javi nadle`nom na~elniku. Poùrio je u Skup{tinu op{tine. - Mogu te obradovati, kaè mu gospodin Kova~evi}. Stigao je dopis od nadle`nih organa iz Sarajeva, po kome }e se, iz dràvnih fondova nastaviti finansirawe svih u~enika i studenata do zavr{etka {kolovawa, pod uslovom da ne ponavqaju razred, odnosno godinu. Istina, dopis je malo uop{ten, bez priloènih spiskova sa imenima, ali ti slobodno idi, upi{i se na fakultet i dostavi nam kopiju indeksa i adresu, na koju }emo ti slati novac za pokri}e tro{kova {kolovawa. Sav sre}an, zahvalio je na~elniku i ozarena lica vratio se u Preduze}e da bi istog dana zavr{io formalnosti oko
AKO...
104 prestanka radnog odnosa. Kada im je saop{tio novosti, direktor, koji ga je pre dva meseca primio na posao, visok - korpulentan ~ovek, {irokog dobro}udnog lica, rekao je: - Znao sam ja od samog po~etka, da }e nam ova pti~ica brzo odleteti. Odmah sam zakqu~io da se on ne}e zadovoqiti poslom sredwo{kolca u ovoj na{oj varo{ici. Pa, sre}an ti put Dragutine, a uvek si nam dobro do{ao kao gost, kada bude{ dolazio u zavi~aj. Opredelio se za studije na Univerzitetu u Beogradu, ali je pre toga ozbiqno razmi{qao o tome da studira u Qubqani, Zagrebu, eventualno Sarajevu. Nikakvih predrasuda niti ograni~ewa nije bilo - {ta vi{e nekako su mu po vi{e osnova, bile bliè destinacije kao {to su Qubqana ili Zagreb. Ipak, opredelio se za Beograd, jer je tamo ve} imao dve sestre, ujake i wihove porodice. U to vreme, kao i godinama kasnije, sve do po~etka osamdesetih godina dvadesetog veka, postojao je jedan nepomu}en ose}aj pripadnosti i sigurnosti ìvota i rada u bilo kom delu tada{we velike Jugoslavije. Posebno takav ose}aj imali su mladi qudi, koji su verovali da vremena razdora, antagonizama i sukoba na ovim prostorima, zauvek pripadaju samo istoriji i da se nikada ne}e ponoviti. Slede}e decenije na àlost, demantovale su takva verovawa. Balkan je, u svakom pogledu, trusno podru~je, podlo`no promenama u odnosima naroda koji na wemu ìve.
AKO...
105 AKO MO@E[ DA STVARI, KOJIMA SI POSVETIO @IVOT, GLEDA[ POLOMQENE, ALI DA SE TRUDI[, DA IH SVOJIM SKROMNIM ALATOM POPRAVI[,...
Ve} posle dva dana, koja je proveo u rodnom selu, Dragutin je putovao autobusom za Oku~ane, a zatim vozom za Beograd. Pored udobnih sedi{ta u kupeu voza, nije imao strpqewa da sedi. Ve}i deo puta proveo je stoje}i u hodniku, posmatraju}i ravni~arski pejsa` Slavonije i Srema, dok je u mislima i{ao u susret doga|ajima koji ga o~ekuju. Nije imao jasnu predstavu o ìvotu u velegradu, ali je bio ispuwen verom da je to za wega pravi izbor. ~inilo mu se da se, upravo ovim putovawem, pred wim otvara kapija novih prostora, u kojima }e mo}i da ostvari svoje planove, o kojima je toliko ma{tao. Negde u predve~erje tog septembarskog dana 1960. godine, iza{ao je na peron i na{ao se u vrevi Beogradske èlezni~ke stanice - u mno{tvu qudi, koji su kao mravi, dolazili ili se vra}ali iz prestonice tada{we velike Jugoslavije. - Prvo }u kod sestre Anke i zeta Velibora, koji imaju ku}u u @arkovu na periferiji grada - ve} sutra }u na Fakultet radi upisa, a zatim }u se raspitati za sme{taj u nekom od studentskih domova, planirao je. Krenuo je uz strmu Balkansku ulicu, poplo~anu kamenom kockom, sa mno{tvom trgovinskih i starih zanatskih radwi, u pravcu Terazija do ulice Narodnog fronta, a zatim autobuskom linijom 33, koja ide ka
AKO...
106 Banovom brdu i @arkovu. Godinama kasnije saznao je, da je upravo Balkanska ulica bila simbol, koji je ostao u se}awu mnogih poznatih, naravno i anonimnih li~nosti, koji su dolazili vozovima ili autobusima iz unutra{wosti, ovom strmom ulicom stizali u centar grada - Univerzitetski centar, a zatim kretali svojim ìvotnim stazama, za svojom sudbinom. Autobus broj 33, i{ao je do kraja Poè{ke ulice na Banovom brdu i on je, nekim starim makadamskim putem, koji je vodio uvalom Repi{kog potoka, sa mno{tvom sveta, krenuo pe{ice ka @arkovu. Imao je i sestru Joku, ujake i drugu rodbinu u Beogradu, ali nije ba{ znao wihove stambene prilike, pa se odlu~io da se za prvi - privremeni sme{taj, obrati Anki. Kod saputnika, koji su u grupama pe{a~ili prema @arkovu, raspitao se za ulicu Kraji{kih brigada i ve} je na po~etku sela, lako prona{ao. Uredna ku}ica, sa dve male prostorije od monta`nih elemenata, u uglu gra|evinskog placa, napravqena kao privremeno re{ewe, delovala je kao ku}ica iz lepih pri~a za decu. Primili su ga srda~no i u tom malom prostoru, ponovo je osetio prijatnu porodi~nu atmosferu. Ve} slede}eg dana, kako je i planirao, krenuo je u centar grada i Kameni~kom ulicom, spustio se do Ekonomskog fakulteta. Procedura oko upisa na Fakultet i prijema u studentski dom, potrajala je oko petnaest dana. Na Ekonomski fakultet te godine, upisalo se oko 1300 wegovih vr{waka - mladi}a i devojaka iz raznih krajeva Zemqe, od kojih samo trojica wegovih poznanika iz Bawa Luke. Bilo je to pravo odu{evqewe na Fakultetu, kada je zajedno sa svojim prijateqima, dobio crveni indeks sa svojim imenom. Sada je ve} bio
AKO...
107 student Beogradskog univerziteta. Bio je to poseban uzvi{en ose}aj. Ispuwavao je sve uslove za prijem u neki od studentskih domova - podneo je zahtev sa potrebnim dokumentima i ta procedura je brzo zavr{ena. Dobio je, me|utim, mesto u Studentskom domu u ulici Vojvode Stepe na Vo`dovcu. Bile su to, u stvari, napu{tene barake nekog velikog gra|evinskog preduze}a, za sme{taj vi{e stotina gra|evinskih radnika, koji su se zavr{etkom nekog velikog gradili{ta odselili. Ostalo je sedam baraka - svaka od wih imala je po osam soba, a u sobama po deset gvozdenih kreveta i po jedna velika pe} - bubwara na ugaq. Svaka baraka imala je zajedni~ki toalet sa vi{e kabina, a u dvori{tu veliki red ~esmi za umivawe i nekoliko ogromnih gomila ugqa, odakle su studenti sami kofama nosili ugaq za svoje sobe. Prilaz barakama i komunikacije izme|u wih, bio je posut {qakom i crn od rasutog ugqa, koji se raznosio sa gomila iz centralnog dela velikog prostora, na kome su barake sme{tene. Studenti su u {ali, izmislili pri~u kako je ovo u stvari bila kowu{nica. U barakama su, po toj pri~i, bili sme{teni kowi, pa kako kowi kao plemenite ìvotiwe, nisu podnosili ovakve uslove, odlu~eno je da se kowi isele, a da se tu, u nedostatku boqeg prostora, smeste studenti. Na wegovu sre}u, Dragutin je u tom domu ostao samo dva i po meseca, a onda je dobio mesto u Studentskom gradu na Novom Beogradu. Odmah po upisu na Fakultet, poslao je kopiju indeksa nadle`nom na~elniku Skup{tine op{tine Gradi{ka po dogovoru i mirno ~ekao prvu uplatu za pokri}e tro{kova na studijama. Po~etkom oktobra
AKO...
108 po~ela su predavawa i ve`be na Fakultetu. U velikom amfiteatru - ugledni profesori - neki od wih poznati stru~waci evropskog nivoa, prva poznanstva sa kolegama i koleginicama i uùrbana potraga za uxbenicima i stru~nom literaturom. ~inilo mu se da se sve zahuktalo i krenulo u pravcu kako je on to zami{qao i èleo. Pro{lo je desetak dana od po~etka {kolske godine, a wega je jednog jutra po dolasku na Fakultet, na {alteru za studentske poslove, ~ekao koverat sa slu`benim pe~atom iz Gradi{ke. Otvorio je koverat i pro~itao kratak tekst: - Na àlost, moramo Vas obavestiti da ste, odlukom Revizione komisije iz Sarajeva, izgubili pravo na finansijsku pomo} za pokri}e tro{kova na studijama, jer ste zavr{ili sredwu ekonomsku {kolu i osposobqeni ste za samostalan ìvot i rad. Potpis: Na~elnik Kova~evi}. Stajao je nekoliko minuta nem - potpuno izgubqen u vremenu i prostoru, a onda, kao da se iznenada na{ao u vrtlogu sna`nog nevremena, sve se pretvorilo u veliki znak pitawa - {ta sada? Oti{ao je u veliki amfiteatar na predavawa, ~uo je oko sebe uobi~ajeni àgor koleginica i kolega, ali on kao da se nalazio na nekom drugom, wemu nepoznatom mestu. Za katedrom smewivali su se profesori, slu{ao je predavawa, ali u mislima je tragao za re{ewima, kojih nije bilo. Bio je to u po~etku pravi ko{mar, a zatim se kristalisala misao: Traì}e neki posao, uz koji }e mo}i i da studira. Ali kako da na|e takav posao u ovom nepoznatom gradu? Te{ko i veoma neizvesno, ali sada je bar imao neki pravac razmi{qawa. U ranim popodnevnim ~asovima toga dana, zavr{ena je nastava za studente prve godine. Na izlazu iz
AKO...
109 aule Fakulteta, studenti su, u bu~noj razmeni utisaka, krenuli na razne strane, a prava reka tih mladih qudi, po{la je uz Kameni~ku ulicu, prema Zelenom vencu i Terazijama, odakle su polazili autobusi gradskog saobra}aja prema Studentskom gradu i drugim studentskim domovima. U toj reci na{ao se i Dragutin. Idem u Dom, mislio je, a onda }u, ve} od danas, tragati za nekim poslom. U xepu mu je bilo slu`beno pismo. ~inilo mu se da je te{ko i da ga vu~e kao kamen. Tek je krenuo uz strmu Kameni~ku ulicu, a neko ga je lupio po ramenu. - Jesi li to ti Dragutine? Vidi, vidi studenta! Okrenuo se na poznati glas. Pored wega je u istom pravcu kora~ao, nasmejan kao i uvek, wegov stari poznanik i prijateq iz Bawa Luke, Du{an Tomi}. Bio je tri godine starija generacija od wega i sad je ve} bio na ~etvrtoj godini Ekonomskog fakulteta. - ~uo sam da si i ti do{ao u Beograd, ali nikako da te vidim, kaè Du{an. Pri~aj mi jesi li se sna{ao i kakvi su ti prvi utisci? - Zna{ ti Du{ane, da je to moja stara èqa, da posle sredwe {kole upi{em studije, kaè Dragutin. Pri~ali smo o tome i u Bawa Luci, se}a{ li se? Ispri~ao mu je ukratko {ta je sve prebrodio, od saglasnosti dràvnih organa da ide na studije, do upisa na Fakultet i sme{taja u Studentski dom. Rekao mu je, zatim i za pismo, koje ga je {okiralo jutros po dolasku na Fakultet. - Ne vidim za sada nikakvo re{ewe, ali poku{a}u da na|em neki posao, uz koji bih mogao da nastavim i studije, ako je to uop{te mogu}e. Du{an ga je slu{ao ozbiqnog lica, ne{to razmi{qao, a onda uz {iroki prijateqski osmeh, re~e: - Ma, razvedri se, ~ove~e - re{i}emo taj problem. Ra~unaj da smo ga ve} re{ili. Nego, do|i ti ve} sutra
AKO...
110 u osam ~asova kod mene u kancelariju. Zapamti, to je u Balkanskoj broj 4. Po~e}e{ ve} od sutra da radi{ i uz taj posao moè{ bez problema da nastavi{ studije. Radi}e{ u Zdravstveno-potpornom udruèwu studenata Beogradskog univerziteta. Ja sam predsednik toga udruèwa i samo ja o tome odlu~ujem. Zato ti kaèm, ne brini - o svemu }emo se sutra detaqnije dogovoriti. U razgovoru za nekoliko minuta stigli su do kraja Kameni~ke ulice i na Zelenom vencu, uz prijateqski pozdrav, rastali. Du{an je krenuo prema autobuskoj liniji za Studentski grad, a on je nastavio prema Terazijama, a zatim trolejbusom do Slavije, pa tramvajem prema Vo`dovcu. ~inilo mu se, kao da se upravo probudio iz nekog ru`nog sna - sre}an {to je to bio samo san. Ve} sutra - novim danom otvaraju se perspektive za nova iskustva i nastavak studija. Od sada }e svoje planove ostvarivati svojim radom i ne}e vi{e zavisiti od odluke i pomo}i dràvnih organa. Toga dana uverio se da pravi prijateqi ~ine veliko bogatstvo u ìvotu svakog ~oveka. ìveo je ve} godinama u domovima - u velikim zajednicama i nau~io je da uspostavi, neguje i ceni prijateqstvo. Na putu prema Vo`dovcu razmi{qao je o poznatoj istini, da ~ovek kao jedinka, moè da opstane samo kao dru{tveno bi}e - kao mrav u velikom mraviwaku. Znao je da se prijateqska pa`wa prima kao najlep{i poklon, koji se moè zasluìti samo tako {to }ete ga i sami poklawati drugim qudima kojima je potrebna. Nekoliko sati proveo je u prijatnom opu{tawu u svojoj vi{ekrevetnoj sobi, posle burnih obrta, koje je doìveo toga dana. Nave~e, nije ga dràlo mesto, iza{ao je u centar: Terazije, Trg Republike, Knez Mihajlova,
AKO...
111 Kalemegdan... Beograd je te ve~eri za wega ponovo sijao punim sjajem. Slede}eg dana u jutro - ne{to pre osam ~asova, po dogovoru sa Du{anom, stigao je u Balkansku 4. U zgradi preko puta hotela Moskva, pored bioskopa 20 Oktobar, bile su sme{tene va`ne ustanove Beogradskog univerziteta: U prizemqu Kulturno-umetni~ko dru{tvo Branko Krsmanovi}, na prvom spratu Zdravstveno-potporno udruèwe studenata Beogradskog univerziteta i Univerzitetska komisija za me|unarodnu razmenu studenata, na drugom - Univerzitetski odbor saveza studenata; na tre}em - Univerzitetski komitet Saveza komunista. Po natpisima na ulazu u zgradu, zakqu~io je da je re~ o centru, u kome se odvija zna~ajan deo organizovane vannastavne aktivnosti studenata Beogradskog univerziteta. - Ovo je Dragutin - student Ekonomskog fakulteta, momak koji }e nam od danas voditi materijalno-finansijsko poslovawe, predstavio ga je svojim saradnicima Du{an Tomi}, predsednik Zdravstveno-potpornog udruèwa, odmah po wegovom ulasku u poslovne prostorije. Posao je obuhvatao materijalno - finansijsko poslovawe svih delatnosti Udruèwa: finansijsku pomo} studentima u okviru namenskih fondova, wihovu zdravstvenu za{titu u saradwi sa Studentskom poliklinikom - posebno u delu oporavka nakon klini~kog le~ewa, posao organizovawa studentskih letovali{ta i odmarali{ta, kao i pomo} u ode}i i drugoj robi namewenoj studentima, koja je stizala preko Crvenog krsta. Posao je zahtevao odre|ena znawa iz wegove ekonomske struke i bio je kao izmi{qen za nekoga, kome }e redovne studije biti osnovna preokupacija, jer je podrazumevao radno angaòvawe u proseku oko tri
AKO...
112 sata dnevno i to bez strogo odre|enog po~etka i zavr{etka radnog vremena. Nov~ana naknada za obavqawe ovog posla bila mu je jedini izvor prihoda za pokri}e tro{kova u toku studija, ali i sasvim dovoqna, ~ak znatno iznad prose~nih stipendija, koje su wegove kolege dobijale od raznih preduze}a i ustanova i to sa obavezom rada po zavr{etku studija u tim preduze}ima, {irom tada{we Jugoslavije. Studije na Ekonomskom fakultetu, sa kolegama na prvoj godini, kao i posao, koji je obavqao u Udruèwu, u{li su u svoj, ~inilo mu se, lagani ritam, a pored toga ostajalo mu je sasvim dovoqno vremena za druèwe i ostale ~ari studentskog ìvota. Ve} u prvoj polovini decembra, podneo je zahtev i odobren mu je preme{taj iz baraka na Vo`dovcu u Studentski grad na Novom Beogradu. Bio je to grad sa tri mu{ka i jednim ènskim paviqonom, kapaciteta oko {est hiqada redovnih studenata i ko zna koliko ilegalaca, sa velikim kru`nim restoranom u sredini, sportskim terenima i drugim zajedni~kim sadràjima. {umica iza Studentskog grada - preko puta Beànijske ulice, sluìla je kao peti - me{oviti paviqon, posebno u prole}e i leto - u sezoni intenzivnih priprema za junski i septembarski ispitni rok. Jedini problem na koga su se studenti àlili, bio je taj {to ih je zujawe p~ela, miris zelene trave na proplancima i {um krila leptira u letu, ~esto dekoncentrisao i odvla~io pa`wu od nastavnog gradiva predstoje}ih ispita. àlbe studenata, svakako su bile opravdane, posebno {to je u nekim slu~ajevima, malo {ta od nauke ostajalo u memoriji devojaka i mladi}a, koji su tu u uslovima, koje je priroda dala, zajedno pripremali ispite.
AKO...
113 êtiri godine provedene u Studentskom gradu, u toj ko{nici mladosti, te{ko je porediti sa bilo kojim drugim periodom ili drugim uslovima studentskog ìvota. U velikoj okrugloj sali restorana, subotom su se odràvale masovne igranke, uz popularne hitove |or|a Marjanovi}a i Ive Robi}a i uz nadmetawe u rokend-rolu i tvistu. Na sportskim terenima ispred ènskog paviqona, momci su igrali fudbal, a devojke bi im, preko javne razglasne stanice, naru~ivale pesmu Ne jurite kowi u kas. Restoran za tako veliki broj studenata, sa velikom salom kru`nog oblika, bio je prava fabrika hrane na principu samoposluìvawa. Ostala je, iz toga perioda, zapam}ena dosetka jednog mr{avog studenta, koji prilaze}i sa tacnom (posluàvnikom) i escajgom, servirku koja iza {anka priprema jelo, pita: - {ta danas imamo za ru~ak? - Pasuq sa suvim rebrima, odgovara servirka. - Meni dajte samo pasuq, po{to suva rebra ve} imam, re~e joj student. U sezoni pripreme ispita - pred junski ispitni rok, sva svetla u paviqonima su upaqena do kasno u no}. Vredni studenti prilegli na ispitno gradivo marqivo u~e. U celom okruèwu - potpuna ti{ina, tek se tu i tamo ~uju uùrbani koraci prolaznika na stazama izme|u paviqona, koji tako|e odnekud ùre da prilegnu na uxbenike. Jednom, negde oko dva sata posle pono}i, po~ela je da romiwa letwa ki{ica. Neko od studenata iza{ao je na terasu i na sav glas, povikao: Uaa ki{a!, uaaa ki{a!, uaaa ki{a! Za dva minuta ceo Studentski grad bio je na terasama, uz gromoglasne povike: Uaa ki{a! Uaa ki{a! Uaa ki{a! Te povike moralo je ~uti bar pola usnulog Novog Beograda. Desetak
AKO...
114 minuta kasnije, Studentski grad je ponovo utonuo u ti{inu. Svetla su i daqe gorela, u~ilo se. U trokrevetnim sobama sa malim balkonima, pored metalnih kreveta sa madracima kao u vojni~kim kasarnama, bio je jo{ jedan sto~i}, tri drvene stolice, jedna ~esma sa vodom za pi}e i uski trokrilni orman, po jedno krilo za svakog cimera. Kabine za kupawe i toaleti, bili su zajedni~ki za korisnike iz deset do petnaest takvih soba. Me|u cimerima vladalo je po pravilu, pravo drugarstvo - neki poseban ose}aj zajedni{tva. Ako je neko imao vaàn sastanak sa devojkom, nije se ustezao i nije bilo ni{ta neobi~no da od drugara pozajmi delove ode}e, koja mu dobro stoji, a po potrebi, u vreme odre|eno za posete, studentska soba ostajala je na raspolagawu jednom od cimera - ostali su mogli da biraju ho}e li na neku od filmskih predstava ili u dvo~asovnu {etwu. A u tom pravu na kori{}ewe sobe za vreme poseta, znao se redosled; po{tovalo se pravilo Ni po babi, ni po stri~evima... Jednog dana cimer Mile - spadalo, ali u su{tini dobar momak, dok je Dragutin bio na Fakultetu, neplanirano je otputovao u zavi~aj u Bosnu i bez pitawa skinuo sa ve{alice i odneo nov mantil - {u{kavac, koji je tada bio deo obavezne modne ode}e. Posle nekoliko dana, Mile se vratio s puta - Dragutin kona~no uzima i obla~i svoj mantil, ali vidi - mantil mu kratak. - Pa, {to mi skrati mantil, ~ove~e, pita pomalo qutito Dragutin? - [ta drugo da radim, bio mi je duga~ak, glasio je ozbiqan Miletov odgovor. Zaista, {ta ~ovek drugo da radi kada mu je tu|i mantil duga~ak, nasmejali su se drugari, koji su se tu zatekli.
AKO...
115 Na prilazu restoranu, redovno ste mogli videti nekoliko studenata, kojima je ponestalo xeparca. Nudili su na prodaju svoje bonove za ru~ak ili ve~eru, da bi mogli platiti ulaznicu za predstavu u obli`wem bioskopu, pa makar se u toku predstave, ponekad za~ulo kr~awe creva od gladi.To jedino nije bilo zgodno, ako je pored studenta u sali, sedela koleginica, koju je kavaqer izveo u bioskop. Bilo je tu, naravno i studenata u ne{to boqem materijalnom poloàju, ali bar {to se ti~e studentske populacije koja je stanovala u Studentskom gradu i drugim domovima, takvi studenti su bili malobrojni i nekako se nisu isticali, niti je na wih neko obra}ao posebnu pa`wu. Verovatno je taj malo boqe situirani deo studenata, pripadao onima koji su kao ro|eni Beogra|ani, stanovali u svojim ku}ama, ili su to bili oni, kojima su roditeqi iz unutra{wosti mogli iznajmiti privatni sme{taj u Beogradu. Istina, ni studenti s takvim poloàjem, nisu bili naro~ito zapaèni. Uostalom, bile su to tek prve godine sedme decenije, kada su socijalne razlike me|u qudima, bile mnogo mawe, u odnosu na decenije koje su kasnije usledile, a posebno u odnosu na razlike koje su bile veoma izraène po~etkom dvadeset prvog veka. Tih prvih godina sedme decenije, me|u studentima, cenile su se neke druge, svakako su{tinske vrednosti, kao {to su: moralne osobine, inteligencija, uspeh na nau~nom, umetni~kom ili sportskom planu, komunikativnost i op{ta kultura. Naravno, i tada su na ceni bili devojke i mladi}i sa posebnim {armom i oni koji su plenili svojom vedrinom i pozitivnom energijom. Ovo su samo inserti iz sadràjnog i duhom bogatog ìvota u Studentskom gradu ili Domu lordova, kako su
AKO...
116 ga studenti ponekad u {ali zvali, a za ~iji potpuniji opis bi trebalo mnogo vi{e prostora. Dragutin je obaveze na poslu u Udruèwu, lako uskla|ivao sa obavezama na Fakultetu, pored ostalog i tako {to je, za deo nastavnih predmeta, mogao da pravi selekciju predavawa i ve`bi, kojima }e prisustvovati. Uz dobre uxbenike i literaturu i dobru komunikaciju na relaciji: Balkanska 4 (Terazije) - Zeleni venac - Kameni~ka - Ekonomski fakultet i obratno, sve je teklo po planu. Kancelarija na uglu Balkanske i Terazija, bila mu je na raspolagawu u svako doba dana i no}i, kao wegovo drugo stani{te sve ~etiri godine studija. Pored radnih obaveza, bila je to i velika prednost za slobodnog mladog ~oveka. U delokrugu wegovih poslova u Udruèwu, bila je i povremena raspodela robe Me|unarodnog Crvenog krsta, studentima lo{ijeg materijalnog stawa. Ne mali broj wih, na ovaj na~in se sasvim solidno snabdevao ode}om, koja je stizala iz ekonomski razvijenih zemaqa sveta, posebno iz SAD. Kada bi studenti ve} probrali prispele po{iqke ode}e i obu}e, ostatak takve robe, dostavqao se drugim ustanovama za potrebe socijalno ugroènih gra|ana. Jednom takvom prilikom, Dragutin je odveo u magacin Ahmeta Cukolija, sredove~nog ~oveka sa Kosova, koji je ve} godinama u poslovnoj zgradi gde se nalazilo i Udruèwe studenata, obavqao poslove spoqweg momka, ukqu~uju}i i brigu o grejawu prostorija. Kada je Ahmet video gomilu robe, bio je odu{evqen i boja`qivo je pitao: - [ta od ovoga mogu uzeti? - Uzmi {ta ho}e{, a najboqe je - uzmi za svoju porodicu, za svakoga po ne{to, rekao mu je Dragutin. Ahmet je na{ao neko {atorsko krilo i po~eo
AKO...
117 da izdvaja komade ode}e, nabrajaju}i imena ~lanova porodice i mnogobrojne dece. - Ovo }e za Salija, ovo za Muhbiru, ovo za ovoga, ovo za onoga - gomila na {atorskom krilu se uve}avala, a on je boja`qivo ponovo pitao: - Koliko jo{ smem da uzmem? - Uzmi koliko moè{ poneti, kaè mu Dragutin, vide}i da je |avo odneo {alu i da sada samo to moè biti gorwa granica. Poku{ao je Ahmet da podigne izdvojenu gomilu, ali je posrnuo pod teretom, a onda je zapeo i jedva odneo puno {atorsko krilo. - Sigurno }e se gomila Ahmetove dece radovati, a ta roba je ina~e bila probrana i nije bila za studente, razmi{qao je Dragutin, zadovoqan {to mu se pruìla prilika da u~ini jo{ jedno humano delo. Bilo je to vreme bogatog kulturnog ìvota u Beogradu, kakvo se kasnije u godinama koje slede, za Dragutina, naàlost, ni pribli`no ne}e ponoviti. Pored redovnih igranki (masovnog plesa u velikim salama, uz ìvu muziku) i drugih vrsta zabave, bile su popularne filmske predstave sa dobrim filmovima u velikoj mreì bioskopskih sala, posebno u centru grada. Retko kad se doga|alo da za sedam dana ne ode na jednu ili dve filmske predstave. Pozori{ni repertoar mu je tako|e uvek bio dostupan. Skoro da nije propu{tao dobre pozori{ne predstave u Narodnom pozori{tu, Jugoslovenskom dramskom, Ateqeu 212, a nisu mu bile strane ni opera, pa ni baletske predstave. Ve~erwi izlasci povremeno su bili u ve}em dru{tvu koleginica i kolega. Jednom prilikom u sali Doma sindikata, Radmila Bako~evi} izvodila je poznate operske arije - publika sa puno pa`we, uìvala je u wenom umetni~kom pevawu, a prijateq Ale, poreklom iz Kulen-Vakufa, komentari{e tiho, ali tako da ga kolege do wega,
AKO...
118 ipak ~uju: - Gde si sada Nado, da zapeva{ jednu dobru bosansku sevdalinku, misle}i na nekad popularnu peva~icu Nadu Mamulu. Bilo je o~igledno da je Ale, slu~ajno zalutao na ovu opersku predstavu. Prijateq Luka, zabavqao se sa Verom, devojkom iz Slovenije. Kao devojka iz druge kulturne sredine i drugih navika, preferirala je upravo klasi~nu umetnost: operu, balet, koncertne predstave. Bili su zajedno u {irem dru{tvu na operskoj predstavi, kada je Luki ne{to pozlilo, zbog ~ega je morao da napusti salu usred predstave. Ostala je u dru{tvu {ala i savet: Nemoj Luka da ide{ u operu - vidi{ da to ne moè{ podneti, nije to za tebe. Ne slu{aj ti Veru, neka ide sama, ili pusti - neko od nas }e joj praviti dru{tvo. Nemoj da se mi ovako sekiramo za tvoje zdravqe. Dragutin je ispite na Fakultetu, redovno polagao u junskom ispitnom roku, jer je ve} krajem juna, kao ~lan Uprave studentskih letovali{ta, odlazio u Herceg Novi ili Budvu. Po pravilu, polazio je na put i pre zavr{etka junskog ispitnog roka . Tako mu je na kraju tre}e godine studija, jedan ispit bio zakazan za peti juli, a on je ve} krajem juna, zbog poslova na organizaciji letovali{ta i do~eka prve smene studenata, morao biti u Herceg Novom. Planirao je da za taj ispit do|e u Beograd. Dan pre ispita, stigao je autobusom iz Herceg Novog na dubrova~ki aerodrom }ilipi i po obavqenim formalnostima, smestio se na udobnom sedi{tu Karavele. Osobqe aviona obave{tavalo je putnike o uslovima leta. Na sedi{tu pored wega sedela je devoj~ica u beloj haqinici sa crvenom ma{nicom u kratko o{i{anoj kosi. Imala je pet - {est godina. Mislio je - tu su joj
AKO...
119 sigurno roditeqi ili neko od rodbine, s kim je krenula na put. Ubrzo je, me|utim, primetio da se devoj~ici niko ne obra}a. Stjuardesa joj je vezala pojas i ona je mirno sedela na svom sedi{tu. Kada su uzleteli, rekao joj je uz osmeh: Nas dvoje smo najbliì saputnici. Ja sam ~ika Dragutin, a reci mi kako je tebi ime i ko s tobom putuje? - Ja sam Marija. Teta me je ispratila do aviona, a tata i mama }e me ~ekati na aerodromu u Beogradu. - O, pa ti si sama, Golubice. U stvari, nisi ti sama - ti si sa ~ika Dragutinom, a kada sletimo, nas dvoje }emo potraìti mamu i tatu. Imala je samo malu {arenu torbicu i nakon sletawa, poveo ju je za ruku ka izlazu. O~ekivala je susret sa mamom i tatom. Traìla ih je, prvo radosnim, a onda zabrinutim pogledom - putnici su se brzo razi{li, a devoj~icu niko nije ~ekao. Na wegovo pitawe, rekla mu je da stanuje u ulici Majke Jevrosime broj 4. Obavestio je aerodromsko osobqe, ra~unaju}i da }e oni preuzeti brigu o devoj~ici, a oni su mu rekli: - Najboqe }e biti da je Vi odvedete ku}i. To je u centru, a Vi ina~e idete tamo. Iako pomalo iznena|en celom tom situacijom, prihvatio je obavezu i sa malom Marijom, krenuo prema Beogradu. Na adresi u ulici Majke Jevrosime, ~ekalo ga je novo iznena|ewe: - Ne, Ili}i vi{e ovde ne stanuju. Odselili su se pre mesec dana, rekla je starija gospo|a. Na sre}u, znala je novu adresu porodice Ili}; Kneza Milo{a 46. Dvoje saputnika su krenuli na novu adresu. Usput, Marija je ne{to veselo i bezbri`no ~avrqala, dok ju je vodio za ru~icu. Kad su je videli na ulazu sa nepoznatim mladi}em, otac i majka, veoma iznena|eni, rekli su da nisu primili telegram o wenom dolasku. Bili su mu veoma zahvalni, nudili da ostane na ru~ku sa wima,
AKO...
120 ali on je ùrio da jo{ jednom prelista ispitno gradivo za sutra{wi dan. Pozdravio se sa Marijom i wenim roditeqima i oti{ao. Sutradan je poloìo ispit: Teorija i politika cena kod profesora Zorana Pjani}a i prvim letom, vratio se u Herceg Novi. Bio je zadovoqan {to se ovo putovawe, protkano neplaniranim uzbudqivim doga|awima, u svemu uspe{no zavr{ilo. Studentsko letovali{te u Herceg Novom, organizovano u {koli umetni~kih zanata u toku letweg raspusta u~enika, imalo je kapacitet za oko pet stotina studenata u smeni, a Letovali{te u Budvi, u vili Manojlovi} na Slovenskoj plaì, kapacitet za sme{taj oko dvesta pedeset studenata. Letovawe je organizovano tokom jula i avgusta, u ~etiri petnaestodnevne smene, tako da je kroz Letovali{te u Herceg Novom svakog leta pro{lo oko dve hiqade, a kroz Letovali{te u Budvi, oko hiqadu studenata. Tokom ~etiri godine studija, Dragutin je proveo ukupno osam meseci na moru, od ~ega {est meseci u Herceg Novom i dva meseca u Budvi. Trebalo je svakoga leta do~ekati i ispratiti po ~etiri smene i organizovati celokupan ìvot tolikog broja studenata. Velikom broju studenata tih generacija, ostali su u nezaboravnom se}awu, dani provedeni u ovim letovali{tima, ispuweni ~arima mora, sunca i mese~ine nad Boko kotorskim i Budvanskim zalivom. Posebno su to bila nezaboravna vremena za wega i druge ~lanove Uprave, jer za wih se leto na moru zavr{avalo tek krajem avgusta, odlaskom posledwe smene studenata i zatvarawem letovali{ta za tu godinu, prvih dana septembra. Uz relativno malo angaòvawe na poslovima, koje je
AKO...
121 obavqao, dani su mu prolazili u veselom - uvek novom dru{tvu na plaàma, a ve~eri su preplanuli momci i devojke provodili uz muziku sa razglasne stanice u letovali{tu ili muziku za igru u prekrasnoj ba{ti hotela Boka u Hegceg Novom ili hotela Avala pored Mogrena u Budvi. Za svaku smenu organizovani su veoma atraktivni, celodnevni izleti - naj~e{}e brodom za Dubrovnik, biser Jadranske obale, sa obilaskom kulturno-istorijskih znamenitosti i posebno izletom barkama na Lokrum. Dragutin, ve} iskusan u ovom poslu, ~esto je preuzimao ulogu vo|e puta na izletima za Dubrovnik, Lov}en, Cetiwe ili na obilasku Boke Kotorske sa posetom Ostrvu cve}a ili ostrvu Kampo Mamula na ulazu u ovaj zaliv. Bio je momak vitkog stasa, preplanulog tena i ve} izvajanih mi{i}a od svakodnevnog plivawa. Sa wegovom tr{avom kosom - pomalo poùtelom od sunca i kestewastim o~ima, ostavqao je utisak li~nosti od poverewa i autoriteta me|u svojim vr{wacima. Imao je istan~an ose}aj potrebe da u toj ulozi, ne naru{i lepotu one prave opu{tene atmosfere u studentskim letovali{tima, u kojima su dan i no}, studenti provodili prepu{teni zabavi, odmoru i uìvawu u ~arima mladosti. Ve} prvog leta u Herceg Novom, posle zavr{ene prve godine studija, od prijateqa je dobio nadimak Amor, zbog jedne mlade me{tanke Afrodite. Wen prozor na ku}i pored obale, sluìo je kao svojevrsna osmatra~nica. Dolazila je na plaù samo kada bi wega tamo videla, a onda bi, kao morska sirena, demonstrirala prave ve{tine plivawa i rowewa. Idila je trajala
AKO...
122 sve do sredine slede}eg leta, ali na kraju, nije mogla odoleti invaziji novih smena, koje su dolazile u letovali{te svakih petnaest dana. To je bilo i vreme nezaboravnih druèwa, vreme morskih qubavi, koje su naj~e{}e ograni~ene na vreme trajawa jedne smene ili na nekoliko dana. U stvari, samo one uspe{ne veze odràle su se do kraja smene. Bilo je svakako i onih, koje se nisu zaboravqale ni nakon povratka u Beograd. Godinama kasnije, u susretima sa kolegama, koje je upoznao u Herceg Novom i u Budvi, saznao je za vi{e slu~ajeva, u kojima su qubavi, nastale u tom ambijentu, preìvele povratak sa mora, a neke od wih su krunisane i brakovima. U takvim bra~nim zajednicama, vreme provedeno u studentskim letovali{tima, ostalo je ono najlep{e, ~ega su se se}ali u dugom periodu zajedni~kog ìvota. Po zavr{etku ~etvrte godine studija, ve} krajem juna, oti{ao je u Budvu. Studentsko letovali{te je u Vili Manojlovi}, na samoj obali mora, na po~etku Slovenske plaè. Nedaleko, preko uskog zaliva je ostrvo Havaji, do koga se moè do}i obi~nom sandolinom ili kajakom, zatim centar stare Budve - Grad teatar, sa plaòm Mogren - tu su zatim Be~i}i, Milo~er, Sveti Stefan. Sve je na dohvat ruke - dostupno i obi~nom {eta~u. Ve} prvih dana po dolasku, studenti su se rasuli po celom ovom prostoru. U letovali{te se dolazilo na ru~ak i ve~eru u otvorenom restoranu me|u borovima sa velikom nastre{nicom i po pravilu, u sitne sate na spavawe, a ve} sutradan, ìvot se odvijao po nekom novom programu. Prvih petnaest dana, do zavr{etka prve smene, proteklo je brzo kao u nekom lepom snu. Bio je to za
AKO...
123 wega, period upoznavawa novog ambijenta i novih qudi, ukqu~uju}i i me{tane, sa kojima je imao poslovne kontakte. Budva je u to vreme, kao i wegov Herceg Novi, u kome se ve} ose}ao doma}im, bila prelepo mesto, posebno u ve~erwim satima - stvoreno za odmor i zabavu mladih, pristiglih najve}im delom sa beogradskog asfalta. Sledio je odlazak i ispra}aj dru{tva iz prve smene, sa obe}awem: - Vidimo se, svakako, u Beogradu! Istog i slede}eg dana, stiù nova lica sa belim, jo{ ne osun~anim tenom - novih dvesta pedeset studenata sa raznih fakulteta. Negde u predve~erje toga dana, do~ekao je jednu ve}u grupu studenata, koji su upravo doputovali. Umorni od dugog puta, ali veselih lica, radoznalo su posmatrali ambijent sa objektima Letovali{ta, koje su skoro zapquskivali talasi mora na dugoj pe{~anoj plaì. Pozdravqaju}i ovu grupu, preuzimao je wihova li~na dokumenta radi evidencije i prijave lokalnim organima vlasti. U toj grupi, zapazio je nasmejano lice mlade devojke, koja mu je pri{la. U kratkom kontaktu, ostavila je na wega neki poseban utisak. Izdvojio je wenu li~nu kartu, da bi po zavr{etku prijema, detaqnije pogledao sliku i li~ne podatke. Ve} slede}eg dana, kao slu~ajno, skoro su se sudarili na stepeni{tu zgrade, u kojoj je, sa koleginicama bila sme{tena. - Treba mi pomo} nekoliko devojaka da postave stolwake u restoranu za ru~ak, rekao je s osmehom Dragutin. - Stvarno, do}i }u odmah, rekla je radosno devojka u beloj bluzici, izrazito bele puti, crnih vragolastih o~iju i bujne - kratko o{i{ane crne kose. Da li je to neka ~arolija - hemijski proces
AKO...
124 sli~an velikom prasku u tom mikro-prostoru, te{ko je re}i, ali od tog trenutka, bili su zajedno. Za wega to i nije bilo ni{ta neobi~no. Sli~ni svemirski procesi, doga|ali su se ~esto tih godina u letwim mesecima na zvezdanom nebu iznad Boko-kotorskog i Budvanskog zaliva. Bila je to ipak, jedna od onih morskih qubavi, koje su opstale do kraja smene, ~ak i malo duè, jer je ona dobila saglasnost roditeqa da produì boravak u Budvi jo{ nekoliko dana - qubav apsolventa i studentkiwe sa tek zavr{enom prvom godinom Medicinskog fakulteta. O~igledno, nije poslu{ala poznato upozorewe: Bruco{kiwe, ~uvajte se apsolvenata. Jednog popodneva je, ipak, otputovala, a kasnije je pri~ala da je zaboravila da si|e sa lokalnog autobusa na stanici u Petrovcu, na kojoj je trebala da pre|e u autobus, koji je i{ao u pravcu Beograda. Misli su, kako je rekla, bile negde ostale u Budvi. On tada jo{ nije ni sawao da }e mu ta devojka biti ìvotni saputnik i u mnogo ~emu, obeleìti daqi tok wegovog ìvota. @ivot u Budvi tekao je daqe svojim burnim ritmom. Stiè tre}a, a posle petnaest dana i ~etvrta smena studenata - nova lica i nova druèwa. Dolaze bledoliki, a za nekoliko dana, to su ve} preplanula, vesela lica, puna utisaka i doìvqaja u ovom prekrasnom ambijentu. Naro~ito su ve~eri bile za pam}ewe: Pod borovima u okruèwu Vile Manojlovi}, {um morskih talasa sa peskovite plaè, me{ao se sa zvucima muzike i àgora, koji su se ~uli iz pravca Starog grada. Rojevi zvezda obasjavali su blagom svetlo{}u, povr{inu mora, a Mesec, kao poseban ukras, lebdeo je iznad Havaja ~inilo se, kao da ga je neka mo}na
AKO...
125 umetni~ka ruka tu, kao veliku svetiqku iznad ostrva, namerno oka~ila. Tokom avgusta stiglo je vi{e pisama i razglednica iz Aran|elovca i Beograda. Do{ao je kraj avgusta, ispra}aj ~etvrte smene, zatvarawe Letovali{ta i povratak u Beograd. U u{ima, nekoliko dana po povratku, Dragutin bi jo{ ~uo {um morskih talasa. Te posledwe godine, prvi put u toku studija, ostavio je jedan ispit za septembarski ispitni rok. Kapital delo Karla Marksa u tri toma, koji treba da polaè pred profesorom Radivojem Davidovi}em Kepom. Ovaj stari profesor je, ina~e, ovo delo preveo na srpskohrvatski jezik, zajedno sa Mo{om Pijade, dok su robijali u Sremskoj Mitrovici, osu|eni na vi{egodi{wu zatvorsku kaznu od tada{we vlasti, zbog revolucionarne komunisti~ke propagande. - Ima vremena - razmi{qao je - tek je po~eo da te~e redovni apsolventski rok od {est meseci, u kome istina, pored Marksovog Kapitala, treba da pripremi rad i poloì diplomski ispit. Ipak, prve dane septembra rezervisao je za svoje zadovoqstvo - odlu~io je da poseti devojku crnih vragolastih o~iju, koja je jo{ bila kod roditeqa u Aran|elovcu, Nikada ranije nije bio u ovom gradu, udaqenom stotinak kilometara od Beograda. Sunce je ve} bilo na zalasku, dok se putni~ki voz, izbacuju}i oblake dima iz parne lokomotive, uskotra~nom prugom, pribliàvao nepoznatom gradu. Posmatrao je radoznalo - tipi~no {umadijski pejsa` varo{ica okruèna brdovitim terenom u podno`ju Bukuqe, koja ga je podse}ala na Avalu, na ju`noj periferiji Beograda. Iza{ao je iz voza i prvo se raspitao
AKO...
126 za hotel. Uzeo je sobu u hotelu [umadija, osveìo se i iza{ao u veliki park. Bio je samosvojan momak, sa svojih dvadeset pet godina, vitak, preplanulog lica od dvomese~nog boravka na moru - u elegantnom sivom odelu. Pro{etao je razgledaju}i centralni deo ure|enog i lepo negovanog parka, a onda su ga neki prolaznici, koje je pitao za ulicu Hajduk Veqka, uputili na ju`nu periferiju varo{ice. U prvi ve~erwi suton, otvorio je dvori{nu kapiju na adresi, koju je traìo. Ulazio je u dvori{te kada se na stepeni{tu ku}e, pojavio prosed, ko{tuwav ~ovek. Pretpostavio je da je to wen otac. - Dobro ve~e gospodine! Oprostite, traìm Cvetanku - Cecu, ako je moète pozvati. - Nije kod ku}e, iza{la je u grad - a recite mi ko ste Vi - ko je traì, da bih joj mogao re}i? Ja sam wen poznanik - prijateq iz Beograda. Tu sam u prolazu, pa bih èleo da je vidim i pozdravim. Na stepeni{tu se pojavila i majka, koja je ~ula razgovor u dvori{tu. - Ona je oti{la u bioskop sa sestrom, a Vi izvolite u ku}u - sa~ekajte je, brzo }e ona do}i, rekla je. - Hvala Vam, sa~eka}u je ispred bioskopa, a ako se ne vidimo, recite joj samo, da ju je traìo Sa{a (pseudonim iz sredwe {kole ) i da sam u hotelu [umadija. Recite mi jo{ molim Vas, kako da na|em taj bioskop? Lako }ete ga na}i - pitajte dole u centru grada, ne moète pogre{iti - imamo samo jedan bioskop, rekao je ~ovek, pomalo razbaru{ene, prosede kose. Film je jo{ bio u toku, kada je stigao pred bioskop. Razmi{qao je: - Ako Ceca bude u mu{kom dru{tvu, jednostavno }e se, neprime}en udaqiti, prespavati u hotelu, a u jutro }e se prvim prevozom, vratiti u Beograd. Posle nepunih pola sata, na izlazu iz sale pojavili su
AKO...
127 se prvi posetioci. Stajao je po strani i u gomili qudi, koji su izlazili, pogledom traìo poznato lice. A onda - radostan usklik i dug zagrqaj. ~uo je jednu, wemu nepoznatu devojku s dugom kosom, koja je, obra}aju}i se mladi}u pored sebe, rekla: - To je Sa{a. Bio je to kratak - romanti~an boravak u Aran|elovcu. Ve} drugog dana vratio se u Beograd, svojim obavezama i planovima. Septembar je brzo prohujao, uglavnom u pripremi toga posledweg ispita, koji mu je preostao iz programa redovnih studija. Obimno gradivo, ali to je wegova oblast - fundamentalne teorije ekonomskih nauka. Po~etkom oktobra po~iwe nastava za redovne studente - svi su ponovo na okupu. Oìveli su studentski domovi i aule fakulteta. I on je i daqe u Studentskom gradu, ali apsolventski sta` je ve} ne{to drugo. ~ovek postaje svestan zavr{etka jednog lepog perioda ìvota i ulaska u ne{to drugo, {to moè biti interesantno i uzbudqivo, ali svakako ne tako lepr{avo i bezbri`no, kao {to je studentski ìvot. I daqe je obavqao svoj redovni posao u Zdravstveno-potpornom udruèwu, u Balkanskoj 4. U drugoj polovini oktobra, poloìo je Marksov Kapital, a onda sa profesorom Qubi{om Adamovi}em, na katedri - Me|unarodni ekonomski odnosi, dogovorio da za svoj diplomski rad, uzme temu Me|unarodni dokumentarni akreditivi. Od profesora - wegovog mentora za tu oblast, dobio je odre|ene smernice i preporuke za kori{}ewe literature. Uz nekoliko kratkih konsultacija sa profesorom u toku rada, diplomski rad zavr{io je u relativno kratkom roku, predao ga polovinom decembra, a prvog radnog dana 1965. godine - ~etvrtog januara, diplomirao sa najvi{om ocenom.
AKO...
128
AKO...
129 AKO MO@E[ DA SVOJE SRCE, NERVE I MI[I]E, PRISILI[ DA TI SLU@E DUGO, I ONDA KADA U TEBI NEMA NIÊGA OSIM VOQE, KOJA IM NARE\UJE: NASTAVITE...
Mnogo brè nego {to je èleo, prohujale su Dragutinu godine studentskog ìvota. Taj, kao san, lep period, po pravilu znamo da cenimo tek onda kada se zavr{i i kada ve} zagrizemo jabuku porodi~nog ìvota i ìvota u radnom periodu, kada se na|emo u vremenu i uslovima u kojima vladaju druga pravila igre. Sledila je obaveza sluèwa vojnog roka, a zatim se otvaraju prve stranice radne karijere, kada je trebalo, u praksi pokazati sposobnost kori{}ewa teoretskih znawa. Vojnu obavezu sluìo je u artiqeriskoj jedinici u Titovom Velesu u Makedoniji. U ovu jedinicu upu}en je od strane Vojnog odseka iz Gradi{ke, jer je jo{ bio dràvqanin Republike Bosne i Hercegovine i wihov vojni obveznik. U Artiqerijskom divizionu bio je zaduèn za prora~un elemenata za ga|awe brdskim topovima B 91. Taj period od jedanaest i po meseci Dragutin je smatrao, ve}im delom, izgubqenim vremenom. Sve {to je bilo u programu sticawa znawa i vojnih ve{tina, moglo se nau~iti za najvi{e, mesec - dva, ostalo je bilo vreme praznog hoda. Vredelo je, me|utim, detaqnije upoznati taj deo na{e tada{we velike domovine i svakako, upoznati jednu drugu strukturu qudi raznih profesija, ukqu~uju}i i vojnu.
AKO...
130 Nije se slagao s programom obuke qudi u vojsci. U jednom slobodnom razgovoru u ~etiri oka sa komandantom Diviziona, rekao mu je da je u programu obuke nedovoqno zastupqena vojna strategija i taktika, a da se vreme gubi na potpuno nekorisnim temama. Pitao je komandanta, ~emu }e, u savremenim uslovima ratovawa, sluìti ono poniàvaju}e uve`bavawe strojevog koraka ili salutirawa svakom oficiru i podoficiru? Sve mi to li~i na opona{awe indijanskih poglavica i wihovih podanika u gudurama Kolorada, u nekim drugim vremenima, rekao je vojnik Dragutin. Komandant se slatko nasmejao na takvo pore|ewe. Rekao mu je u poverewu, da i on ima sli~no mi{qewe o sadràju programa obuke, ali to je ne{to {to se kroji u vrhovima vojne vlasti u Beogradu, a strojevi korak i salutirawe, nameweni su za isterivawe discipline, dodao je, uz gorak osmeh. Bio je to garnizon od nekoliko hiqada mladih qudi razli~itih profesija, pristiglih sa svih podru~ja tada{we dràve - qudi koji su se na{li u prostoru okruènom visokom ogradom i sa komandnim kadrom koji je traìo striktno po{tovawe pravila vojni~kog ìvota. Kasarna je bila nova, sa novim paviqonima i novom opremom, ali trebalo je vremena da se tako {arolik sastav mladih qudi, ponekad psihi~ki te{ko prilagodqivih regruta, navikne na novi reìm ìvota. Kod tako velikog broja regruta, nisu nepoznati slu~ajevi simulirawa bolesti, pa i namernog samopovre|ivawa mladi}a, koji su po svaku cenu, traìli na~ina da budu oslobo|eni vojne obaveze i vra}eni ku}ama. A bilo je i slu~ajeva stvarnih psihi~kih poreme}aja ili aktivirawa recidiva iz
AKO...
131 pro{losti i to sa drasti~nom klini~kom slikom. Takav je slu~aj vojnika Mujki}a, koji je nekoliko dana pokazivao ozbiqne znake psihi~kog poreme}aja. Suvi{e dugo, s obzirom na vrstu bolesti i na~in ispoqavawa simptoma, komandni kadar je smatrao da je re~ o poku{aju laìrawa i simulacije. Na kraju, kada je slika postala ve} drasti~na, poslali su ga ku}i sa pratwom vojne policije, a on je, tako bolestan, molio komandira da mu u pratwi bude Dragutin, u koga je, za to kratko vreme provedeno u kasarni, o~igledno stekao neko poverewe i ose}aj mogu}e za{tite od opasnosti, koje su ga vrebale. Komanda nije usli{ila wegovu molbu. Oko mesec dana po Mujki}evom odlasku, na adresu vojne po{te stigao je paket sa vojni~kom ode}om i obu}om regruta Mujki}a, u kome je bila samo jedna pohabana cipela i pocepana - blatwava vojni~ka bluza. Vojnik je, naime, bio duàn da se razduì za primqenu vojnu opremu. No, ovo su svakako, izdvojeni - usamqeni slu~ajevi. Najve}i broj mladi}a se, bez ve}ih problema, prilagodio novoj sredini i uslovima vojni~kog ìvota. Dragutin je, pored ostalog, u svojoj jedinici drào ~asove moralno-politi~kog vaspitawa i obrazovawa i po tom osnovu, dobio nekoliko dana nagradnog odsustva. Izlasci u grad nedeqom i praznicima, sveli su se uglavnom, na grupni odlazak u vinski podrum, kod ~ika Mite - starog vinarskog majstora. Dobro makedonsko vino, ponekad i uz pe~enu jagwetinu i {aqive - pou~ne pri~e ~ika - Mite, bili su pravi melem za du{u mladih vojnika. Zavr{io se kona~no i taj period kauboja i indijanaca na brdovitom Balkanu. U prole}e 1966. godine,
AKO...
132 vratio se u Beograd. Posledwh dana, pred zavr{etak vojnog roka, u kasarni se orila pesma generacije, koja se spremala za odlazak ku}i: Oj, kapijo, otvaraj se sama, da te civil ne dira rukama. Bio je to izraz jednog op{teg animoziteta ve}ine, prema vojni~kom ìvotu, ali i izraz radosti zbog povratka svojim ku}ama. - Sada mi je prvi zadatak - obezbediti odgovaraju}i posao u struci, za po~etak radne karijere, razmi{qao je Dragutin po dolasku u Beograd. Prijavio se na konkurs u ~etiri velika preduze}a razli~itih delatnosti, koja su traìla diplomirane ekonomiste - po~etnike.Ve} nakon nekoliko dana, pozvan je na razgovor i odmah primqen na posao, sa jo{ osmoro svojih kolega, u Beogradskom pamu~nom kombinatu, sa sedi{tem na Dor}olu, kod Dunav stanice. Bio je to veliki kolektiv sa oko tri hiqade i dve stotine zaposlenih radnika i proizvodnim procesom koji je obuhvatao sve faze: nabavku, pripremu pamuka i ostalih sirovina, predionice, tka~nice u velikim halama sa nekoliko stotina razboja, farbaru, zavr{nu obradu, pakovawe, skladi{tewe, prodaju i ekspediciju {irokog asortimana pamu~nih tkanina i na kraju naplatu, a zatim finansirawe novog ciklusa. Kada je ve} petog maja 1966. godine, po~eo da radi u Kombinatu, obave{ten je da je u{ao u uì izbor i pozvan na razgovore i u ostala tri preduze}a, u kojima je konkurisao za posao, ali nije èleo da izneveri rukovodstvo Kombinata, koje mu je prvo poklonilo poverewe. Pripravni~ki sta` u Kombinatu za grupu od petnaest diplomiranih ekonomista, inèwera i pravnika,
AKO...
133 trajao je {est meseci. Mladi stru~waci visokog obrazovawa, radili su u tom periodu u svim fazama procesa rada, da bi upoznali ceo proizvodni i poslovni proces, a zatim su usmeravani na poslove svoje struke, prema wihovim sposobnostima i potrebama Kombinata. U to vreme Kombinat, na ~ijem ~elu je bio generalni direktor Petar Kosti} - vrlo sposoban ~ovek - kasnije ministar finansija u Vladi Jugoslavije, nabavio je jedan od prvih elektronskih ra~unara u Beogradu. Pre toga neke verzije su imali samo Zavod za statistiku i Elektrodistribucija Beograd. Bio je to, u to vreme, najmoderniji sistem ameri~ke multinacionalne firme IBM, za oblast poslovne informatike - Sistem IBM 360 model 30. ~udo od tehnike trebalo je smestiti u veliku, specijalno opremqenu i klimatizovanu salu. Da bi se u salu unela centralna procesna jedinica, morao se ru{iti spoqni zid zgrade, jer sa svojim gabaritima, procesor nije mogao da se unese kroz {iroka dvokrilna vrata sale. Istovremeno, taj procesor imao je samo trideset megabajta. Formiran je Elektronski ra~unski centar, sa namerom da sluì potrebama savremenog vo|ewa procesa rada u Kombinatu, a delom kapaciteta, za prodaju informati~ke tehnologije i usluga, drugim preduze}ima. Bili su to na ovim prostorima, prvi koraci u razvoju i primeni modernih informati~kih tehnologija, sa veoma malim brojem qudi, koji su ne{to znali ili su sticali prva znawa u ovoj oblasti. Kod obi~nog sveta - u svakodnevnom àrgonu, umesto elektronski sistem ili elektronski ra~unar - u primeni je bio naziv elektronski mozak. Govorilo se kako je to tako mo}no sredstvo da ~ovek, kada u|e u salu gde je mozak sme{ten,
AKO...
134 moè postaviti kakvo èli pitawe, a dok pro|e kroz salu do izlaznih vrata, ve} }e dobiti odgovor. U Kombinatu su vr{ene organizacione i kadrovske pripreme za po~etak rada Elektronskog ra~unskog centra. Dovedena su dva stru~waka iz IBM - centra u Vilhemshafenu u Nema~koj, koji }e, po ugovoru sa isporu~iocem opreme, jedno vreme raditi na uvo|ewu sistema u funkciju i vr{iti obuku doma}ih kadrova. Bili su to mladi, ali ve} iskusni stru~waci Volfgang Petzold i Hans Gulbert. Po nalogu svojih {efova iz IBM- a, u toku rada u Kombinatu, vi{e puta su putovali na razne ta~ke Zemqine kugle, da bi razre{ili problem zastoja u primeni nove tehnologije u tamo{wim metropolama. Upravo pred zavr{etak pripravni~kog staà petnaesto~lane grupe sa visokom {kolskom spremom, organizovan je test po metodu firme IBM, kreiran za potrebe selekcije kadrova, po kriterijumima inteligencije i snala`qivosti, radi obuke i angaòvawa na primeni savremene informati~ke tehnologije. Dragutin se prijavio za testirawe u grupi od trideset sedam kandidata iz sastava mla|eg kadra sa visokom {kolskom spremom raznih struka, a birao se samo jedan kandidat. U tako jakoj konkurenciji, imao je najboqe rezultate testa. Upravo taj momenat je, iako ne trajno, dobrim delom uticao na tok wegove daqe profesionalne karijere. Postavqen je tada na radno mesto Glavnog organizatora Elektronskog ra~unskog centra, bez ikakvog prethodnog znawa u ovoj oblasti, jer takvih stru~waka na doma}em trì{tu, nije ni bilo. A kada je re~ o testovima inteligencije i brzog reagovawa, evo jednog zanimqivog doga|aja.
AKO...
135 U Kombinatu - velikom radnom kolektivu, prijem kadrova na odre|ene poslove, vr{en je uz prethodno testirawe, po tada vaè}em jugoslovenskom modelu, a testirawe je obavqao industrijski psiholog. Grupa kandidata sa visokom {kolskom spremom, ~ekala je na red za testirawe. Veliki je interes, a bi}e izabran mali broj kandidata. U punoj sali, glavnu re~ vodi industrijski psiholog Simo Turudija, poreklom negde sa Grme~a - ~ovek pun samouverewa u svoju dominaciju nad sagovornicima. Na redu je jedan mladi inèwer - tehnolog. Simo ga prvo pita za osnovne generalije, a onda mu kaè: - Opusti se i koncentri{i se samo na pitawa, koja }u ti postaviti. Ovo je Pamu~ni kombinat i to {to }u te pitati, mora se znati. Reci mi, ali brzo - {ta je teè, kilogram pamuka ili kilogram olova? Kandidat, kao iz topa kaè: - Kilogram olova, naravno. - E, vidi{ kako gre{i{ - {to si se zbunio - kilogram je kilogram - to je kao {to se zna, isto. - Pa dobro, ako gre{im, kaè mladi inèwer psihologu, ali ipak nije isto. Hajde, ja }u Vama, sa visine od dva metra, spustiti na nogu kilogram olova, a Vi meni kilogram pamuka, pa da vidimo {ta je teè. U sali je nastao op{ti smeh, a psiholog Simo je od tada, za slede}e testove, pa`qivije birao pitawa, koja }e postavqati mladim qudima, posebno onim sa visokom {kolskom spremom. Tri godine rada u Beogradskom pamu~nom kombinatu bile su pravi izbor za po~etak Dragutinove radne karijere. U tom periodu upoznao je sve poslovne funkcije velikog proizvodnog preduze}a, stekao osnovna znawa iz oblasti savremene informati~ke tehnologije, {to je tada jo{ bila retka prednost, a u kontaktima sa ino - partnerima, osetio je pravi smisao i duh moderne
AKO...
136 poslovne filozofije. Bilo je to za wega ve} pravo bogatstvo u ste~enom poslovnom i radnom iskustvu, posebno u ste~enom znawu u oblasti poslovne informatike, koje }e mu kasnije na rukovode}im - menaxerskim poslovima, omogu}iti da zahteva i obezbedi kvalifikovanu podr{ku informacionih sistema. Prva prakti~na znawa o filozofiji poslovnog marketinga i promocije li~nosti, koji su imanentni zemqama sa razvijenom trì{nom privredom, stekao je u periodu obuke za primenu informati~ke tehnologije u IBM - centru u Sloveniji, u toku povremenog boravka u Be~u, u radu sa inostranim stru~wacima i u drugim poslovnim kontaktima. Na jednom od takvih petnaestodnevnih seminara u IBM - centru u Radovqici nedaleko od Bleda, ve} pri samom dolasku, oko pedeset u~esnika sa podru~ja cele Jugoslavije, informisano je da }e, tokom seminara, u Radovqicu do}i gospodin Galbrajt - direktor IBM- a za Sredwu i Jugo-isto~nu Evropu i da }e se, taj veliki menaxer, obratiti u~esnicima seminara. Bila je to za Dragutina, do tada, nevi|ena psiholo{ka priprema, najava doga|aja od prvorazrednog zna~aja. Sve je bilo podre|eno utisku, koji }e taj veliki menaxer ste}i u inspekciji {kole, ali reklo bi se, pre svega, utisku koji }e gospodin Galbrajt ostaviti na u~esnike seminara. Dani su prolazili u intenzivnom radu, u sali sa velikom zastavom IBM - a i zastavicama na svakom radnom stolu i u stalnom podse}awu na zna~aj dolaska tako va`ne i mo}ne li~nosti. Na vidnom mestu istaknute su reprodukcije umetni~kih slika kqu~nih li~nosti menaxerskog tima ove svetske firme.
AKO...
137 I kona~no, negde pred kraj seminara, u salu je, u pratwi svite, u{ao ~ovek visok oko sto {ezdeset centimetara, prili~no neuredne, pa i pomalo aqkave spoqa{wosti. Reklo bi se da je re~ o ~oveku koji vi{e upra`wava i neguje ameri~ki - opu{teni stil ìvota. Pozdravio je u~esnike, koji su mu svakako bili zna~ajni za osvajawe trì{ta na ovim prostorima, izgovorio nekoliko uop{tenih kurtoaznih re~enica, naklonio se i oti{ao. Bila je to prava marketin{ka demonstracija zna~aja velike svetske firme i wenog menaxera za Evropu. Reklo bi se, veliki {areni balon, ali ipak nije samo to. Cela pompa oko wegovog dolaska, u~inila je da je to za u~esnike, ostao doga|aj za pam}ewe. Borave}i ~esto u Sloveniji, Dragutin je koristio priliku da, u slobodnim danima i ~asovima, detaqnije upozna Qubqanu, Kraw, Bled, Bohiw, Krawsku goru, ali i na~in ìvota i kulturu toga naroda. IBM {kola bila je organizovana u Radovqici, maloj urednoj varo{ici, u hotelu, koji je blistao u svakom pogledu. Gosti su, uz kafu, na tacni pored {oqice, redovno dobijali mali cveti} od sveèg poqskog cve}a, ubranog toga jutra na obli`woj livadi. Na besprekorno ~istim stolovima sa belim stolwacima, redovno su morale biti ikebane napravqene od sveè ubranih ~etinara i drugog ukrasnog biqa, a odnos prema gostu bio je prava svetiwa za osobqe hotela. Bilo je lepo, na delu videti jednu drugu kulturu odnosa prema radu, sopstvenoj egzistenciji i firmi u kojoj qudi rade. U Kombinatu, je video i drugu stranu medaqe; uslove ìvota i rada, uglavnom priu~ene radne snage radnika u procesu proizvodwe. Uslovi rada u delovima
AKO...
138 proizvodnog procesa, bili su zaprepa{}uju}e te{ki. U Odeqewu regeneracije sirovina, koncentracija pra{ine bila je tolika, da se bez maske nije moglo disati, a vidqivost upravo od te pra{ine, bila je svedena na ~etiri-pet metara. U tka~nici sa vi{e stotina razboja, sitna fina pra{ina i buka, sigurno su ugroàvali zdravqe qudi, koji su godinama radili u takvim uslovima. ~esto se pitao, za{to su ti qudi, naj~e{}e napustiv{i poqoprivredna imawa u svojim lepim selima, prihvatili posao u tako te{kim uslovima u ovom velikom gradu, za skromne zarade i naj~e{}e bez krova nad glavom? Ali, vaqda je u qudskoj prirodi da se nada nekoj svetlijoj budu}nosti, pa makar to bilo za neke nove generacije, koje }e tek do}i. Sudbonosno da pred mati~arem, izgovorio je devetog aprila 1967. godine, samo jedanaest meseci od po~etka rada u Kombinatu. Ta barka , koja je krenula iz Budvanskog zaliva i pored povremenih bo~nih udara vetra, uplovila je u bra~nu luku. Cvetanka je tada bila student ~etvrte godine Medicinskog fakulteta. Odmah po ven~awu, sledile su joj pripreme za ispite iz ~etvrte godine, a zatim peta godina studija. Ve} prvih dana nakon ven~awa, u skromnoj potstanarskoj sobi, pre polaska na posao, sloìo je na sto wene uxbenike za predstoje}i ispitni rok. Bio je to znak da se i ne razmi{qa o nekakvom odlagawu ispita, bez obzira na ven~awe - doga|aj koji sa sobom nosi velike promene, emocije i o~ekivawa. Sve to, brzo je upakovano u se}awe na nekoliko uzbudqivih dana, a oni su se morali vratiti u realnost - Dragutin svom redovnom poslu, a Ceca predavawima i ve`bama na Fakultetu i intenzivnim pripremama za predstoje}i ispitni rok.
AKO...
139 U leto iste godine, pridruìla im se majka Dragiwa, koja }e, kao ~lan porodice, ostati sa wima slede}ih deset godina. Time je ispuwena i wena velika èqa, da jednoga dana do|e i ìvi sa najmla|im sinom u Beogradu, gde su ve} ìveli jo{ ~etvoro wene dece. Svoju qubav tih godina, nesebi~no je darivala svojoj deci i svojim unu~i}ima, a posebno Melini i Milanu, koje je ~uvala od wihovog ro|ewa, svih deset godina, dok su im mama i tata bili po svojim redovnim obavezama na studijama i na poslu. Bio je na poslu u Kombinatu {esnaestog septembra 1967. godine - toga dana pre podne Cecu je ostavio u porodili{tu, a oko ~etrnaest ~asova, dobio je informaciju da je postao tata jedne male devoj~ice. Radost zbog sre}nog doga|aja, podelio je prvo sa prijateqima na poslu, a onda u krugu porodice. Obezbedio je drugi, ne{to primereniji, ali i daqe skroman, podstanarski sme{taj za, sada ve} uve}anu porodicu. Usledio je sve~ani dan - dolazak ku}i supruge i k}erkice iz porodili{ta. Veoma skromni po~etni uslovi porodi~nog ìvota, bili su, za ~udo, prihvatqivi i nekako lak{e podno{qivi, ali samo zahvaquju}i veri u sopstvene sposobnosti da se u kratkom vremenu, koje predstoji, mogu obezbediti normalni uslovi za pristojan porodi~ni ìvot. Razmi{aqo je tih dana, kakvo ime odabrati za tako malo, slatko stvorewe. Imao je u vidu vi{e imena, ali mu se ~inilo da bi joj najvi{e odgovaralo neko ime, koje bi istovremeno zvu~alo meko i medeno. I odlu~io je - da}emo joj ime Melina (u prevodu, Medena). Bio je to pravi izbor za wegovu mezimicu, a i mama je rado prihvatila ovaj predlog. Samo mesec dana po
AKO...
140 ro|ewu, ostala je u pelenama sa bakom da ~uva ku}u, a mama je krenula na predavawa i ve`be na Fakultetu. Bio je to za mladog ~oveka, koji se tako brzo na{ao i u ulozi tate, sada ve} novi ose}aj odgovornosti za budu}nost porodice, koja je, u materijalnom pogledu, bukvalno krenula od nule. Slede}a, 1968. godina, pored redovnih obaveza na poslu, ~estih slu`benih putovawa i obaveza prema porodici, ostala mu je u se}awu i po velikim studentskim demonstracijama. Organizovana povorka od preko tri hiqade studenata, nezadovoqna postoje}im stawem u zemqi, krenula je iz wegovog Studewaka, ka centru grada, ali je brutalno zaustavqena od strane policije kod podvo`waka na Novom Beogradu. Plan je bio da se protestima i zahtevima studenata, pridruè i gra|ani na ulicama, a posebno radnici velikih radnih kolektiva, koji su ve}inom bili koncentrisani u starom delu grada na desnoj obali Save i Dunava. Slede}ih dana pod pritiskom policije, studenti su se zabarikadirali na fakultetima. Krenula je, kao lavina, medijska propaganda tada{weg reìma, protiv studenata, sa velikom hajkom na: strane pla}enike, olo{, neprijateqe naroda i dràve, koji samo èle da izazovu nerede, pometwu i krvoproli}e. Bili su to dani velike psihoze i napetosti, a posebno su bili pod prismotrom policije, mogu}i kontakti studentskih predstavnika sa radnicima zaposlenim u velikim preduze}ima. Ipak, pri povratku s posla tih dana, nedaleko od Kombinata, pri{ao mu je prijateq iz mla|e generacije sa wegovog fakulteta. Bio je neobrijan, pomalo zapu{ten, nenaspavan - nekoliko dana i no}i proveo je na barikadama u zgradi Fakulteta sa velikim brojem svojih
AKO...
141 kolega. Sklonili su se sa ulice u neko skrovito dvori{te i prijateq Sveto mu je ukratko ispri~ao, {ta su stvarni zahtevi studenata i zamolio ga da to, ako mu se ukaè prilika, prenese i obezbedi podr{ku radnika Kombinata. Tih dana iz svih radnih kolektiva, velike nam domovine, stizali su telegrami podr{ke Centralnom komitetu i voqenom Drugu Titu, sa pogrdom i osudom tih nenarodnih dru{tveno - {tetnih neprijateqskih elemenata, koji su sa zlim namerama, izazvali studentske nemire. Na naslovnim stranama dnevnih listova i drugim medijima, re|ali su se tekstovi telegrama velikih radnih kolektiva: Litostroj - Qubqana, TAM - Maribor. @eqezarna - Jesenice, Brodogradili{te - Uqanik, Rade Kon~ar - Zagreb, Metalur{ki kombinat - Zenica, Zastava - Kragujevac, Elektronska industrija - Ni{... Kao da su se takmi~ili ko }e o{trije i teìm re~ima osuditi studentske demonstracije. Toliko gadosti i poltronstva prema vrhovima vlasti, te{ko je i zamisliti u jednom normalnom dru{tvu. Usledio je poziv za hitan zbor u Beogradskom pamu~nom kombinatu. Velika sala sa preko ~etiri stotine sedi{ta, popuwena je do posledweg mesta. Prisutne su sve zna~ajnije stru~ne, samoupravne i dru{tveno - politi~ke strukture. Telegram podr{ke Centralnom komitetu i Drugu Titu - ~ita direktor Sektora za kadrovske, pravne i op{te poslove - sedi, bucmasti ~ovek bezizraàjnog lica. Pqu{te pogrdne re~i na ra~un studentskog pokreta: strani pla}enici, olo{, dràvni neprijateqi. - Sve to treba sase}i u korenu ... Slu{ao je Dragutin ove te{ke kvalifikacije,
AKO...
142 koje su se odnosile na mladi}e i devojke - wegove doju~era{we kolege sa fakulteta. Nije mogao da podnese ovako gnusne laì - u wemu je sve prokqu~alo mislio je da }e eksplodirati, ako to ne kaè. Ve} je bio ustao da govori, kada mu se o ruku i rame, bukvalno, obesila i sna`no povukla na stolicu gospo|a {tefka, starija dama, poreklom iz Slovenije - prevodilac za strane jezike u kabinetu generalnog direktora. - Nemoj sine, samo sada nemoj, {aputala je, sva upla{ena. Sedela je slu~ajno pored Dragutina, a znala ga je, jer je vi{e puta u~estvovao u radu Stru~nog saveta kod generalnog. Pratila je od po~etka skupa, wegovu reakciju na ovu farsu i reagovala u pravom trenutku. Seo je nezadovoqan sobom, ali u wemu je prevladao ose}aj poverewa u ovu dobronamernu ènu, koja je reagovala pravim maj~inskim instiktom. Tek kada se smirio i kada su svi u sali mirno saslu{ali tekst telegrama i sigurno sa gor~inom u sebi, mirno se razi{li, bilo mu je jasno kakve bi bile posledice wegovog protesta. Istog momenta bio bi uhap{en, a kakva bi bila daqe wegova sudbina, te{ko je pretpostaviti. Dani koji su sledili bili su dani velike neizvesnosti i i{~ekivawa, {ta }e se daqe de{avati. Studenti su neprekidno, dane i no}i provodili izolovani na svojim fakultetima, okruènim policijom i agentima dràvne bezbednosti. Svi dràvni i politi~ki funkcioneri, ukqu~uju}i najbliè Titove saradnike, svakodnevno daju izjave s te{kim kvalifikacijama i osudama ovih demonstracija. Jedino se ne izja{wava Josip Broz Tito. Veliki strateg, kao i uvek u prelomnim trenucima, danima je }utao. Znao je da se ~eka samo wegova re~, pa da se krene ili u sukobe sa, ko zna kakvim
AKO...
143 posledicama, ili u nekom drugom pravcu. A onda je neo~ekivano, novinarima dao, za mnoge iznena|uju}u izjavu, u kojoj je podrào studentske zahteve: - Uvek sam, drugarice i drugovi, govorio da mi imamo najboqu omladinu na svetu, uqu~uju}i i na{u studentsku omladinu. To su po{teni mladi qudi, koji su s pravom zabrinuti za svoju budu}nost, a oni su budu}nost ove zemqe, kaè Tito u svom poznatom stilu. Wihov bunt usmeren je protiv gre{aka i devijacija u na{oj dru{tvenoj zajednici, a wih, drugarice i drugovi, ima u svim oblastima na{eg dru{tvenog ìvota. Na{a studentska omladina s pravom traì od najvi{eg rukovodstva ove zemqe, da se stane na put gre{kama, nepravdi i snagama, koje su nas posledwih nekoliko godina, ozbiqno i opasno skrenule sa na{eg revolucionarnog puta. I mi }emo to uraditi, drugovi i drugarice. To je na{ dug prema na{oj omladini i mladim generacijama, koje s pravom o~ekuju da u ovoj zemqi, na osnovu svoga stvarala~kog rada, sutra mogu ra~unati na boqu i qep{u budu}nost za sebe i svoje porodice. Titova izjava, na koju se tako dugo sa zebwom ~ekalo, primqena je s odu{evqewem i velikim olak{awem, kako me|u studentima, tako i u {irokim narodnim i radni~kim masama. Nestalo je psihoze i napetosti, koja se danima ose}ala. @ivot je tekao daqe uobi~ajenim tokovima ni{ta se bitno nije mewalo u dru{tveno-politi~kom sistemu, ukqu~uju}i i negativne pojave, na koje su studenti u protestima tih burnih dana, ukazivali. Ne{to kasnije, u pojedinim sredinama, u poverewu se {aputalo da su vo|e studentskih demonstracija, pohap{ene.
AKO...
144 U javnosti nije bilo nikakvih informacija o tom hap{ewu, su|ewu, niti o wihovom daqem kretawu ili aktivnosti. Nestali su sa politi~ke i javne scene. Re~i Josipa Broza Tita, odslikavale su realno stawe, kada je re~ o studentskoj omladini i opravdanosti wihovih zahteva. Problem je samo u tome {to te re~i nisu iskreno izgovorene, sa stvarnom namerom da se postoje}e devijacije isprave i studentski zahtevi ispune. Bile su to zapravo, re~i iskusnog politi~ara, ~iji je ciq bio da se otupi o{trica nezadovoqstva u masama i da se studentske demonstracije neutrali{u. Wegovim govorom, taj ciq je maestralno i postignut. Ne treba, me|utim, iskqu~iti ni, bar u nekoj meri dobru nameru Jospa Broza, da se krene u obra~un sa nosiocima pogre{ne politike, ali po svemu sude}i, on ve} tada nije imao dovoqno energije i uticaja na mo}nike politi~ke i dràvne vlasti oko sebe, posebno na nosioce republi~kih funkcija, koji su sve vi{e, vodili svoju autonomnu politiku. A bila je to 1968. godine, kao uostalom i uvek, kada je re~ o mladim qudima, po{tena generacija studenata Beogradskog univerziteta, svesna svojih postupaka. Sawali su o dru{tvu slobode i socijalne pravde i na tim demonstracijama izvikivali parole: Dole crvena buròazija! Dole kneèvi socijalizma! Dvanaest godina kasnije, kada je Tito oti{ao sa politi~ke scene, usledile su promene, ali ne one koje su generacije studenata iz 1968. godine traìle. Usledio je zaokret ka liberalnom kapitalizmu, ka trì{noj privredi, ali na vu~iji na~in, pri ~emu su kapital stekli - prigrabili od dràve i naroda,
AKO...
145 ratni profiteri i tajkuni, u sprezi sa strukturama politi~ke i dràvne vlasti putem korupcije. Narod, koji je do tada verovao u svoja prava nad sredstvima za proizvodwu, ostao je praznih {aka i vremenom zbog kardinalnih gre{aka u dràvnoj politici, sve vi{e dolazio u stawe siroma{tva i bede. Ovde je pravo mesto onoj izreci, koju i Wego{ pomiwe u svojim delima: Vuk na ovcu svoje pravo ima, ko tiranin na slaba ~ovjeka. Umesto sna o slobodi i socijalnoj pravdi, najve}i broj gra|ana svih generacija, na{ao se u ulozi sluge nekoliko obesnih gazda i novope~enih bogata{a. No, ovde treba re}i da se sli~an proces odvijao i u nekim drugim zemqama biv{eg socijalisti~kog bloka, naravno ne u svim. To je samo jedan od pojavnih oblika masovnog kr{ewa moralnih principa i principa socijalne pravde, ni boqi ni lo{iji od onih koji su se de{avali u dugoj istoriji qudskoga roda. U prole}e 1969. godine, Dragutin je dobio ponudu od Skup{tine op{tine Zemun, da pre|e na posao u organe uprave na radno mesto {efa Odseka za privredu, uz dogovor da mu Op{tina, odmah po prelasku, stavi na raspolagawe odgovaraju}i stan za wegovu porodicu. Takva mogu}nost bila je predvi|ena aktima, u slu~ajevima kada se prijemom mladih stru~waka, re{avaju neophodne kadrovske potrebe organa uprave. Nerado se odlu~io da napusti Kombinat i posao glavnog organizatora Elektronskog ra~unskog centra, u kome su ve} bile primewene prve aplikacije a va`ni poslovi na sloènijim informati~kim re{ewima bili su u jeku intenzivne pripreme. Ipak, re{ewe stambenih potreba porodice, bilo je za wega najva`nije pitawe u tom trenutku, posebno {to mu je supruga, koja
AKO...
146 je u me|uvremenu zavr{ila fakultet i obavezni lekarski sta`, najavila dolazak i nove bebe. Kada je generalnom direktoru Kombinata saop{tio svoju odluku o odlasku i obrazloìo razloge zbog kojih to ~ini, direktor Kosti} je rekao: - [teta je i za Kombinat i za tebe da sada napusti{ ovaj posao, koji je kao {to zna{, veoma traèn, ne samo na doma}em nego i na inostranom trì{tu, ali ja ti ne mogu zameriti, ako tako odlu~i{, jer time re{ava{ jedan od najva`nijih ìvotnih problema. Kombinat sada nema ni jedan stan na raspolagawu, ali ako moè{ da sa~eka{, ja ti garantujem useqewe u odgovaraju}i stan u roku od najduè godinu dana. Znao je Dragutin da je to veliki ustupak od strane generalnog direktora, jer je Kombinat imao veliki broj radnika sa dugogodi{wim radnim staòm, koji su ~ekali re{ewe svojih stambenih potreba, bez izgleda da to u dogledno vreme i ostvare. Cenio je takvu ponudu, ali je ipak odlu~io da ode. U Zemunu ga je ~ekala garsowera, kao privremeno re{ewe, a ve} posle tri meseca bio je zavr{en stan u Zlatiborskoj ulici, koji mu je, po dogovoru pripadao. Bilo je to za wega potpuno novo radno iskustvo u organima uprave. Kao {ef Odseka, bavio se op{tom problematikom poslovawa privrede Zemuna, na ~ijem podru~ju su bila veoma sna`na privredna preduze}a: Industrija poqoprivrednih ma{ina Zmaj, Fabrika autobusa i drugih specijalnih vozila Ikarus, Aerodrom Beograd, Industrija satova Insa, Preduze}e za niskogradwu Planum Fabrika ìleta i mernih ure|aja Mikron, Fabrika bitumenskih i drugih proizvoda Grme~, Fabrika dijamantskih alata Geoma{ina, Elektronska industrija, Veterinarski zavod
AKO...
147 i druga preduze}a. Pripremao je sednice Saveta za privredu i u~estvovao u wegovom radu, kao i u radu Skup{tine op{tine, kada su na dnevnom redu bila pitawa iz oblasti poslovawa privrede. Poslovi koje je obavqao omogu}ili su mu da, u direktnim kontaktima sa privrednicima, detaqnije upozna op{te uslove poslovawa i razvoja privrede, ali i da u~estvuje u radu svih dru{tveno-politi~kih struktura, koje su se bavile pitawima rada i razvoja privrede na ovom podru~ju, koje je tada bilo u ekspanziji. Dvadeset {estog oktobra 1969. godine, bio je na poslu, kada su kroz etar prostrujale vesti o velikom zemqotresu koji je zadesio wegovu Bawa Luku i {iroko podru~je bawalu~ke regije sa op{tinama: Srbac, Gradi{ka, Dubica, Prijedor, Petrovac, êlinac, odnosno celo podru~je severo-zapadnog dela Bosne - sada Republike Srpske. Najvi{e je stradala Bawa Luka. Na televizijskim ekranima smewivale su se slike ru{evina sa bawali~kih ulica i wemu poznatih objekata u centru grada. Bilo je jasno da je grad razoren i da je materijalna {teta ogromna, ali su ve} prve vesti ukazivale da je broj qudskih `rtava, kao i broj povre|enih, na sre}u, srazmerno mali u odnosu na obim razarawa. Prema vestima, koje su tokom dana stizale sa ovog podru~ja, gra|ani Bawa Luke, kao i gra|ani cele regije, pogo|eni ovom prirodnom kataklizmom, ukqu~uju}i sve strukture dru{tva: vojsku, policiju, radnike u fabrikama i ustanovama, u veoma kratkom roku, bez ikakvog poziva ili mobilizacije, na{li su se na mestima gde je pomo} bila najpotrebnija, da bi se ublaìle posledice katastrofe. Narod koji je u svojoj bliskoj pro{losti navikao na ìvot u uslovima nesigurnosti, razne
AKO...
148 potrese i razarawa, koje su ugroàvale wegov grad, pokazao je u uslovima ove iznenadne kataklizme, izuzetnu solidarnost i sposobnost samoorganizovawa na spa{avawu qudi i imovine, kako bi se {tete umawile. Sutradan, 27. oktobra u jutarwim ~asovima, podru~je bawalu~ke regije i sam grad, pogodio je novi, jo{ sna`niji i razorniji udar. Vesti su govorile o nepoznatom broju `rtava u ru{evinama i mogu}em velikom broju povre|enih, a o materijalnoj {teti nije se jo{ ni{ta govorilo, iako se po opisu razarawa moglo zakqu~iti da je ona ogromna. Toga jutra Dragutin je oti{ao na posao obuzet mislima o mogu}im posledicama velikog zemqotresa u gradu u kome je proveo nezaboravne godine ìvota kao bawalu~ki sredwo{kolac, i mogu}im posledicama na {irem podru~ju i posebno u selima wegovog Potkozarja. U prepodnevnim ~asovima razmenio je informacije sa qudima sa tog podru~ja, koji su ìveli u Beogradu i dogovorio se da sa jo{ trojicom prijateqa toga dana, po zavr{etku posla, krenu na put da bi se videli sa rodbinom i prijateqima u zavi~aju, podelili sa wima ~asove neizvesnosti i na licu mesta uverili se u pravo stawe stvari na terenu. Krenuli su wih ~etvorica jednim automobilom. Bila je to nedavno stasala generacija mladih qudi, od kojih je tada jo{ uvek retko ko imao automobil. Putovali su auto-putem do Oku~ana, a u predve~erje krenuli u pravcu Bawa Luke. Ve} posle desetak kilometara, Gradi{ka bez elektri~ne energije, i sa vidqivim posledicama na objektima skoro bez qudi na ulicama, delovala je sablasno. Dragutin se u Gradi{ci izdvojio da bi se uputio u rodno selo, a prijateqi su nastavili put prema Bawa
AKO...
149 Luci. Ve} se spu{talo sumorno, ki{ovito ve~e. Saobra}aja na putevima skoro da i nije bilo - ipak nekim vozilom, koje je stopirao, stigao je do Petnaestog, a onda nastavio pe{ice devet kilometara do sela. Bila je mrkla no}, kakve samo mogu biti u kasnu jesen, kada je stigao u Grbavce. Dobro je poznavao seoske puteve, puteqke i staze i nije mu bio problem da se orjenti{e i pored guste pomr~ine. Prilazio je raskva{enom stazom, po mraku, ku}i uz vo}wak i video siluetu ku}e, koja je stajala na svom mestu. Pri{ao je bliè i ~uo mu{ki razgovor u ku}i. Na prozorima se videla slaba svetlost petrolejske lampe. Kada je pokucao na vrata, ~uo je Bogdanov glas: To je Dragutin. Nisu bili u kontaktu tih dana, ali znao je da }e se brat pojaviti u takvom trenutku ìvotne neizvesnosti i da su to wegovi koraci u no}i. Mirko, koji je tada ìveo i radio u Novoj Gradi{ci, ve} je bio stigao. Stara porodi~na ku}a bila je samo malo rastre{ena, sa pukotinama na zidovima, ali s obzirom na wenu gra|evinsku konstrukciju, zakqu~ili su da bi ona, u slu~aju jo{ ve}eg potresa, mogla samo da izgubi crep, ali da bi se pre prevrtala niz brdo nego {to bi se sru{ila. Slu{ao je tada utiske qudi sa lica mesta. Kaù: Prvo se za~ula neverovatna huka, kao u nekom velikom nevremenu, a onda se {uma, livade i ceo teren na{ao u vrtlogu nekog kretawa, kao da se nalazimo na velikim morskim talasima. ôveku je su|eno da bude ja~i od stihije. Posle udara, moraju se prebrojati `rtve i {tete, a onda ~ovek i vreme moraju krenuti iz po~etka. Tako je bilo na {irokom podru~ju bawalu~ke regije, a sama Bawa Luka, zahvaquju}i svojoj organizovanosti i solidarnosti,
AKO...
150 imala je petnaest qudskih `rtava i hiqadu lak{e i teè povre|enih, ali na sre}u, mnogo mawe nego {to bi se moglo o~ekivati, obzirom na obim razarawa i snagu zemqotresa od ~ak 8 Merkalijeve odnosno 6 Rihterove skale gde je potpuno uni{teno 86.000 stanova, 266 {kola, 146 kulturnih objekata, 133 zdravstvena i 152 raznih dru{tvenih i upravnih objekata. Odmah posle prvih udara, organizovana je evakuacija preko deset hiqada dece, koja su nastavila {kolovawe u vi{e gradova tada{we Jugoslavije - Bawa Luka je privremeno ostala bez svoje mladosti, ali ve} u maju slede}e godine, deca su se vratila u svoj grad, u obnovqene {kolske objekte, a Bawa Luka je ponovo oìvela na svojim ru{evinama i novim gradili{tima. U rano jutro, dvadesetog decembra 1969. godine, dok se Beograd tek budio u pravom zimskom ambijentu, jer je preko no}i sneg napadao preko trideset centimetara, u Zlatiborskoj broj 4, u stanu broj 7, na drugom spratu, u Dragutinovoj porodici nova beba najavila je svoj dolazak. Bilo je to prijatno uzbu|ewe, ali i briga, kako sti}i do porodili{ta, skoro potpuno zavejanim ulicama u sne`noj me}avi, koja je vladala u gradu tokom protekle no}i. Nije bio siguran da li }e taksislu`ba do}i na wegov poziv u ovakvim uslovima, a vremena za gubqewe nije bilo. Otr~ao je do slede}eg ulaza i probudio svoga prijateqa i porodi~nog kuma iz zavi~aja - pukovnika Bogdana [mitrana, koji je igrom sudbine, privremeno sa porodicom stanovao na drugom ulazu iste zgrade u Zlatiborskoj ulici. Kada je ~uo lepu vest, Bogdan je rado prihvatio da u~estvuje u radosnom doga|aju, a i sam se pitao da li }e svojom {kodom, zavejanim ulicama sti}i na vreme do
0 0
AKO...
151 porodili{ta. Brzo, vojni~ki se obukao i si{ao na ulicu da o~isti sneg i led sa automobila. U Dragutinovom stanu bila je uùrbana priprema za polazak, pa i dvogodi{wa Lina, ve} budna, prigrlila je medu, gledaju}i mamu i tatu, koji ne{to ùre. Nije se bunila, jer joj je mama ve} pri~ala da treba da bude dobra, jer }e mama da joj donese batu ili seku. - Idi snajka, neka ti je sa sre}om i donesi mi unuka, rekla je majka Dragiwa. - Ho}u, odgovorila je uz osmeh Cvetanka, iako nije bila ba{ sigurna da li }e roditi sina ili jo{ jednu k}erkicu. èlela je majka Dragiwa da, pored wene male unuke Meline, vidi i mu{ko dete u porodici. Iako zavejanim ulicama, Bogdanovom {kodom sre}no su stigli do porodili{ta u Vi{egradskoj ulici, a ve} dva sata kasnije, na poslu, mu je stigla vest o ro|ewu novog - mu{kog ~lana porodice Zrni}. Toga dana rado je nosio pocepanu ko{uqu, koju su prijateqi, po starom srpskom obi~aju, pocepali na vest o ro|ewu sina. Wegova dvogodi{wa Melina, kada je nekoliko dana kasnije sa tatom do{la po mamu i batu, prvi put je videla brata, koga su povijali u pelene. Vidi, neka lutka, rekla je gledaju}i radoznalo wegove pokrete, dok su ga medicinske sestre pripremale za odlazak ku}i. Nekoliko dana po ro|ewu sina i dolasku supruge sa detetom iz porodili{ta, ve} je isticao zakonski rok u kome je trebalo prijaviti ro|ewe deteta, a u Dragutinovoj porodici jo{ uvek je bilo vi{e predloga za izbor wegovog imena: Stefan, Sa{a, Igor, Ivan ... Krenuo je kod mati~ara s tom dilemom, a ni jedan od predloga, ~inilo mu se, nije bio pravi izbor za wegovog
AKO...
152 sina. èleo je neko lepo doma}e - srpsko ime. Napustio je sve dotada{we predloge i na putu prema Op{tini Savski venac, doneo kona~nu odluku: - Zva}e se Milan! To ime, iako ~esto u wegovom okruèwu, zvu~alo mu je svetski - internacionalno, a imena Melina i Milan, bila su mu u nekom posebnom sazvu~ju i harmoniji. S takvim mislima, ve} zadovoqan sopstvenim izborom, i{ao je prema Op{tini, sve bliè trenutku upisa u mati~nu kwigu ro|enih. Po povratku ku}i, mama i baka, s rado{}u su prihvatile novo ime de~aka, koji je mirno i zadovoqno spavao u svom plavom krevecu. Bila je to sada kompletna - peto~lana porodica. Melina i Milan, u godinama ranog detiwstva, dobar deo vremena provodili su u igri pod budnim okom svoje bake, dok su mama i tata bili otsutni zbog svojih radnih obaveza. Dani vikenda, praznika, a posebno vreme godi{wih odmora, bili su ispuweni rado{}u i uvek nekim novim programima i doìvqajima. Za{to je re~eno da je Bogdan [mitran, koji se u ranom osneènom jutru toga dvadesetog decembra na{ao na usluzi, igrom sudbine stanovao u istoj zgradi, u kojoj je stanovala i Dragutinova porodica u Zlatiborskoj ulici? Bogdan je ro|en 1921. godine u Grbavcima - Dragutinovom rodnom selu. Ku}e wihovih roditeqa bile su u istom zaseoku, udaqene jedna od druge oko dve stotine metara. Staro je to porodi~no kumstvo i prijateqstvo, u kome su se porodice uvek me|usobno po{tovale i uvaàvale. Bogdan je pre po~etka drugog svetskog rata u selu zavr{io osnovnu {kolu, a zatim Niù poqoprivrednu {kolu u Bawa Luci, {to je ve} bio veliki uspeh, jer se u to vreme retko doga|alo da neko nastavi
AKO...
153 {kolovawe posle zavr{ene osnovne {kole. Ali wegova porodica bila je jedna od naprednijih u selu. Po~etkom rata bio je ve} dvadesetogodi{wi mladi}. Kao u~esnik narodno-oslobodila~kog rata u vi{e kraji{kih jedinica, u~estvovao je u brojnim borbenim akcijama - odlikovan je sa vi{e odlikovawa, a iz rata je iza{ao sa ~inom kapetana prve klase. U mirnodopskim uslovima, kao oficir Jugoslovenske narodne armije, obavqao je razne du`nosti u vojnim jedinicama u vi{e gradova i mesta tada{we Jugoslavije. Tokom uspe{nog oficirskog slu`bovawa, zavr{io je Pe{adijsku oficirsku {kolu u Sarajevu i Vi{u vojnu akademiju u Beogradu. Poloìo je za ~in majora i ~in potpukovnika Jugoslovenske narodne armije. U penziju je oti{ao sa ~inom pukovnika sa poloàja komandanta pe{adijskog puka, sa posledwim slu`bovawem u garnizonu u Leskovcu. Po penzionisawu, sa suprugom Zoricom, k}erkom Mirjanom i sinom Miroslavom, koji su ve} stasali za studije, doselio se u Beograd. Dragutin je zavr{etak rata do~ekao u selu, kao petogodi{wi de~ak. Bogdana se se}a iz te zavr{ne godine na kraju rata, kada je kao mladi oficir sa oru`jem dojahao u selo na crnobelom kowu. Bio je to doga|aj za rodbinu i kom{ije u wihovom selu. Ta slika mladog, stasitog oficira na kowu, koji ja{e seoskim putem kroz jasike, iznad koga su se nadvile stogodi{we kro{we velikih hrastova lu`waka, urezala se i ostala u se}awu petogodi{weg de~aka. Od tada se godinama vi{e i nisu vi|ali. Bogdan je slu`bovao u raznim gradovima, napredovao u slu`bi i ostao godinama i decenijama uzor mladim qudima tih potkozarskih sela. Dragutin je kasnije krenuo svojim
AKO...
154 ìvotnim putem, a onda kada je iz Beogradskog pamu~nog kombinata pre{ao u Zemun i uselio se sa porodicom u stan u Zlatiborskoj ulici, oti{ao je u ina~e redovnu posetu svome rodnom selu. Od kumova iz porodice [mitran, saznao je da se i Bogdan sa porodicom, sada nalazi u Beogradu. Zatraìo je od Bogdanovog brata i dobio wegovu adresu. Sa iznena|ewem je tada utvrdio da su na istoj adresi - u istoj zgradi. Po povratku u Beograd, odmah je posetio Bogdana i wegovu porodicu. I za wih je ta slu~ajnost da su u istoj zgradi, bila veliko iznena|ewe. Od tada je me|u wima i wihovim porodicama, nastavqeno ono fino porodi~no prijateqstvo, koje je negovano i u prethodnim generacijama. Zaista je to bila neka igra sudbine, da se Bogdan i Dragutin sa porodicama, pored toliko stanova i ku}a u Beogradu, na|u ba{ u istoj zgradi. Porodica Bogdana [mitrana, za Dragutina, kao i za druge qude, koji su ih poznavali, uvek je bila i ostala uzor porodi~ne harmonije. Retki su slu~ajevi bra~ne zajednice sa toliko me|usobne pa`we, qubavi i uvaàvawa, kao {to su bili odnosi izme|u Bogdana i wegove Zorice svih godina dugog i uspe{nog zajedni~kog ìvota. Istu pa`wu i me|usobno uvaàvawe, uspostavili su i sa svojom decom - Mirjanom i Miroslavom, a kasnije i sa wihovim porodicama. Uloìv{i veliki i dugotrajni rad, upornost i istrajnost, Bogdan je napisao bogatu i kvalitetnu kwigu - Hroniku potkozarskog sela Grbavci, ~ime se, na pravi na~in oduìo svome narodu i svome zavi~aju. Hronika je {tampana 2002. godine, u izdawu Srpskog prosvjetnog i kulturnog dru{tva Prosvjeta sa sedi{tem u Gradi{ci.
AKO...
155 Odlasci na more bili su uobi~ajeni letwi ritual. Sa name{tenim prostorom za Linu i Milana na zadwim sedi{tima, mamom na mestu suvoza~a i tatom za volanom, Zastava 101 bi, sa svim mogu}im provijantom, naj~e{}e u predve~erje krenula put Jadranske obale. Kasnija destinacija bila je Severna Gr~ka. Po pravilu, i{li su bez prethodne rezervacije. Da li }e se na}i mesto za letovawe u Makarskoj, na Hvaru ili Bra~u ili u drugim mnogobrojnim mestima du` duge Jadranske obale, nije bilo previ{e va`no, ali uvek su lako nalazili odgovaraju}i sme{taj. Putovawe je trajalo naj~e{}e cele no}i, sa pauzom i dremkom negde na parkingu, stotinak kilometara pre Jadranske obale. U jutarwm ~asovima ve} su bili na odredi{tu i posle kra}eg odmora, sledio je prvi odlazak bledolikih na neku od lepih plaà. Ve~erwi ~asovi proticali su, po pravilu u novom raznolikom dru{tvu, u letwoj ba{ti sa muzikom ili sa nekim drugim zabavnim programom. Ponekad, u bioskopskoj ba{ti pod vedrim nebom. Za pojedine ~lanove porodice koji bi brzo zaspali ve} na po~etku filmske predstave, filmovi su veoma kratko trajali. Tako jedne ve~eri, u Jelsi na Hvaru, dok ga je Dragutin posle predstave, jo{ uvek pospanog nosio ku}i na spavawe, Milan je ozbiqnog lica pitao: - Tata, kako to da je ovaj film tako kratko trajao? Deca su brzo nau~ila da plivaju i rone i vremenom su postali samostalni na plaàma i u vodi. Sledio bi povratak u Beograd. Bili su zadovoqni, preplanulog tena - povratak u staro dru{tvo i u uobi~ajeni dnevni ritam nije im bio teàk jer su uìvali na moru. Majka Dragiwa, Linina i Milanova baka, u leto 1977. godine preselila se u se}awe, a oni su ve} bili
AKO...
156 |aci tre}eg i prvog razreda osnovne {kole. Oti{la je tiho, bez najave, kao da je èlela da umawi bol svojim najmilijima koji je nastao wenim odlaskom. Bio je to tuàn doga|aj u porodici, pun emocija, koji se te{ko moè porediti sa bilo kojim drugim gubitkom u ìvotu. ~udan je to ose}aj praznine. Sve dok ~ovek ima bar jednog ìvog roditeqa, on je ne~ije dete - negde u potsvesti ima nekoga, ko ga blagim pogledom posmatra i {titi od svih neda}a. Tih dana u Dragutinovoj svesti, vratile su se slike iz detiwstva. Kao na filmu, ponovo su oìveli doga|aji u kojima majka, tada jo{ uvek mlada èna, vodi divovsku borbu da bi u uslovima surovog ~etvorogodi{weg rata, sa~uvala ìvote svojih {estoro de~ice - zatim slike wene upornosti i neverovatne snage, kojom je u poratnim godinama siroma{tva, uspevala da na goloj zemqi, u opusto{enom doma}instvu, obezbedi najnu`nije uslove za ìvot i odrastawe wenih pili}a. Jednog jeseweg dana 2010. godine, kada su se zelene kro{we stabala u Ko{utwaku prelivale u zlatno-ùtu boju, dok je pisao redove ovih se}awa, u Dragutinovom stanu u Beogradu, bila je u redovnoj poseti kod mame i tate, wegova k}erka sa svojih troje de~ice. Du{an je tada bio u ~etvrtom, Dina u drugom razredu osnovne {kole, a Matija je nedavno napunio tri godine. Na stolu, po wihovom odlasku, Dragutin je slu~ajno zapazio par~e papira, ispisano de~ijim rukopisom. Pro~itao je tada, ~inilo mu se, jednu od najlep{ih de~ijih pesama u ìvotu. Evo te pesme, koja nosi naslov Srce: U srcu moje mame i moje srce kuca.
AKO...
157 Kad weno kucne tak, moje se ~uje - tik. Weno oko je toplo ko oko sjajnog sunca, a u tom toplom oku stanuje i moj lik. Vrati}emo se iz sveta de~ije poezije u realno vreme sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, u kojima se porodi~ni ìvot odvijao svojim tokom. Romanti~na idila izme|u Dragutina i Cvetanke koja je krunisana brakom, ubrzo je pokazala i onu svoju realnu ìvotnu stranu. Snovi i ideali mladi}a i devojke, u svim pa i u wihovom slu~aju, doìvqavali su proveru realnih okvira i ograni~ewa, a oni su neke su{tinske osobine partnera, me|usobno spoznali tek kasnije u godinama zajedni~kog ìvota. Razlikovali su se u poimawu nekih osnovnih qudskih vrednosti. Ose}aj distance me|u wima, poja~avao se godinama koje su prolazile. Ipak, nastavili su hod zajedni~kom stazom, svako u svom svetu, zaokupqen sopstvenim mislima, ose}awima i preokupacijama. êsto je razmi{qao o tome, koliko u ìvotu jedne osobe, izbor bra~nog partnera moè biti vaàn, skoro presudan korak, za kvalitet ìvota u godinama koje slede. Ne retko se doga|a da su bra~ni partneri u svakom drugom pogledu, pojedina~no uspe{ne osobe, a da im zbog nekih skrivenih osobina partnera, koje nisu blagovremeno spoznali ili nisu cenili wihov zna~aj, taj fini emotivni ìvot bude trajno naru{en i prazan, ~ime ìvot kao takav, gubi deo lepote i draì. Naravno, zna~aj pravog izbora partnera, ve}i je kod osoba koje, iz mnogih objektivnih razloga i obzira,
AKO...
158 brak smatraju postojanom - trajnom institucijom, a mawi zna~aj toga ~ina je kod osoba koje su spremne na radikalnu promenu, onda kada utvrde da su napravili pogre{an izbor pri ovoj va`noj ìvotnoj odluci. ~ini se da je u velikoj prednosti ova druga kategorija qudi, iako svako re{ewe ima svoje pozitivne i negativne strane. ìvot je samo jedan i ne treba ga podrediti la`nim vrednostima, bez obzira {to se one ~esto smatraju proverenim, tradicionalnim i ispravnim. U nekim pro{lim vremenima, pa i danas u porodicama i kod osoba koje znaju da cene zna~aj pravog izbora, sa puno pa`we se proverava poreklo, karakterne i druge osobine potencijalnog bra~nog partnera. Koliko je samo, na prvi pogled, potencijalno uspe{nih bra~nih zajednica, koje su se pre ili posle, pokazale neuspe{nim - koje su se, naj~e{}e uz traume raspale ili su bra~ni partneri nastavili zajedni~ki ìvot, ali uskra}eni za one fine svakodnevne ìvotne radosti. Ponekad je poku{avao da pronikne i u tajnu, da li su i me|usobno uskla|eni astrolo{ki znaci, odnosno osobine koje se pripisuju osobama ro|enim pod odre|enim astrolo{kim znakom, jedan od va`nih odre|uju}ih faktora za uspe{an i sre}an ìvot u bra~noj zajednici? Na mnogim primerima koje poznaje, uverio se u ispravnost teorije da karakterne i druge osobine li~nosti, jesu u zna~ajnoj korelaciji sa astrolo{kim znakom pod kojim je ta osoba ro|ena. ~ovek moè verovati, sumwati ili ne verovati u ovu teoriju, ali je svakako preporu~qivo da se prethodno uverite da li ste, po ovoj teoriji, u neskladu ili u harmoniji sa osobom koja vam je potencijalni ìvotni saputnik, pa makar to bio samo razlog da malo vi{e pa`we poklonite ovom va`nom ìvotnom pitawu.
AKO...
159 * Godine se niù svojim neumitnim tokom, nose}i sa sobom promene i doga|aje koji ~ine mozaik li~nog i porodi~nog ìvota. Melina i Milan vremenom su stasali u li~nosti sa svojim specifi~nim osobenostima. Posebne karakterne osobine i senzibilitet, odredili su dobrim delom i wihove ìvotne puteve. Kada su dobili perje i kada su im krila oja~ala, odabrali su svoje ìvotne saputnike, Melina Miroslava, a Milan Anu, i svili gnezda na drugim stablima velike beogradske {ume. Melina je zavr{ila Medicinski fakultet, specijalizirala psihijatriju, a ne{to kasnije i Milan je stekao fakultetsko obrazovawe na Megatrend univerzitetu. Stasali su u fizi~ki i moralno zdrave i odgovorne osobe. A nije bilo lako ni roditeqima ni deci, koja su odrastala u godinama i decenijama, u kojima su, na {irem dru{tvenom planu, kqu~ni vrednosni kriterijumi potisnuti na margine i to po~ev od vrhova dràvne vlasti, preko dràvnih i dru{tvenih institucija, do masovnih medija. U periodu wihovog odrastawa, na sceni su bili procesi, kao {to je privatizacija dràvne i dru{tvene imovine uz zloupotrebu vlasti u koruptivnoj sprezi dràvnih organa i pojedinaca, to su daqe godine i decenije nevi|ene pqa~ke dràve i naroda putem namerno izazvane hiperinflacije i piramidalnih banaka, vreme me|unacionalnih sukoba, me|unarodne izolacije i satanizacije srpskog naroda, vreme rata i ratnog profiterstva, vreme zelena{a, ~ije `rtve su ~esto bili lakoverni mladi qudi. Bile su to godine u kojima su, umesto pravih qudskih vrednosti, masovni
AKO...
160 mediji ~esto veli~ali kontraverzne biznismene, tajkune, {vercere, ratne profitere i razne druge manipulante i prevarante. Samo jake osobe mogle su se sa~uvati od svih ovih negativnih uticaja. Do{lo je, zatim, vreme kada su u Dragutinovu porodicu dolepr{ale rode, nose}i najlep{e poklone: Ivu, Du{ana, Dinu, Jelenu, Matiju i Maksima. Bio je to period novog ìvota u porodici, a on je na wemu svojstven na~in, doìvqavao ovaj veliki poklon, koji mu je sudbina podarila. Dobio je tri unuke i tri unuka. Da je zajedno sa k}erkom i sinom, mogao da bira kombinaciju, sigurno ne bi izabrao lep{u. Svako dete je lepota za sebe, a najlep{e ih je videti kada zajedno, u igri i druèwu, pokazuju i posebne osobine svojih li~nosti. Ve} prve godine wihovog {kolskog i van{kolskog obrazovawa, pokazuju i mogu}e pravce razvoja u oblastima koje im ìvot mogu u~initi duhovno bogatijim i lep{im. Pored odli~nog uspeha u {koli, izuzetni su i u muzi~kom obrazovawu, gde su ve} zastupqeni, violina, gitara, klavir, a zatim u baletskoj umetnosti, pa glumi i raznim sportskim aktivnostima. Sve to ovoj mladoj generaciji, uz uspe{no redovno {kolovawe, znawe svetskih jezika i otvarawe dràvnih i drugih granica, obe}ava boqu i lep{u perspektivu. Naravno, svako od wih }e traìti svoj ìvotni put i sre}u, a ovde je pravo mesto gde se treba potsetiti re~i velikog pesnika Sergeja Jesewina: Sre}a je, zbora{e on, ve{tina uma i ruku, a neve{te du{e, nesre}ne su ko cvetovi.
AKO...
161 AKO MO@E[ DA RAZGOVARA[ SA OBI^NIM SVETOM, A ZADR@I[ ÊSTITOST ILI DA SE DRU@I[ SA ELITOM, A NE IZGUBI[ OBI^NOST,...
Deo pri~e koji se odnosi na profesionalnu radnu karijeru ~oveka Dragutinove struke, sigurno najslikovitije govori o naporima ìvota i rada qudi na ovim prostorima u godinama i decenijama druge polovine dvadesetog i po~etkom dvadestprvog veka. Pro{le su tri godine rada u Beogradskom pamu~nom kombinatu na poslovima pripravnika, a zatim glavnog organizatora Elektronskog ra~unskog centra i ~etiri godine rada u Zemunu na poslovima {efa Odseka za privredu. Razmi{qao je i ve} tragao za novim poslom, koji }e mu pruìti ve}e mogu}nosti afirmacije u struci, {to svakako podrazumeva i boqi materijalni poloàj, a bio mu je potreban jer je morao da brine o budu}nosti peto~lane porodice. U leto 1973. godine, dobio je ponudu da pre|e na posao u Zdruèno preduze}e Tehnogas. Zakazan je razgovor sa generalnim direktorom, po preporuci wegovih prijateqa, s kojima se poznavao i druìo jo{ od sredwo{kolskih, a zatim i studentskih dana. U dogovoreno vreme do{ao je u Direkciju Tehnogas- a, koja se nalazila na [umadijskom trgu, na Banovom brdu. Generalni direktor ovog velikog preduze}a procesne industrije u to vreme, bio je Ivan Stamboli}. Kada ga je sekretarica obavestila o poseti, Ivanu je bio u toku poslovni sastanak sa nekim ino-partnerima - ipak iza{ao je sa sastanka,
AKO...
162 pozdravio se sa Dragutinom i rekao svome zameniku Slobodanu Milo{evi}u: - Slobo, molim te, obavi ti razgovor sa ovim ~ovekom - zna{, ve} smo razgovarali o na{im kadrovskim potrebama, a ja moram nastaviti sa ovim strancima. Poznavao je Dragutin Milo{evi}a jo{ iz studentskih dana. Upoznali su se u Balkanskoj 4, kada je radio u Zdravstveno-potpornom udruèwu studenata. Slobodan je tada izabran za sekretara Univerzitetskog komiteta Saveza komunista, sa sedi{tem na tre}em spratu iste zgrade. Susretali su se u to vreme ~esto, ponekad i na nekim zajedni~kim tematskim sastancima. Bio je to kratak, srda~an razgovor dva poznanika iz studentskih dana - dogovor o wegovom prelasku u Tehnogas. - Do|i da radimo zajedno, rekao mu je Slobodan. Zna{, velika je ovo firma, dobar program, a imamo ozbiqne planove razvoja i u drugim delatnostima. Trebaju nam mladi, sposobni qudi. Za sada, moèmo ti ponuditi posao direktora Sektora za finansije na{e najve}e radne organizacije, a kasnije - vide}emo, bi}e i drugih potreba i mogu}nosti. Dogovorili su se o datumu i uslovima prelaska, naravno uz korektan dogovor i sa predsednikom Skup{tine op{tine Zemun, jer nije hteo da iza sebe, u bilo kom pogledu, ostavqa lo{e tragove, odlaze}i bez prethodnog dogovora. Tada se nije moglo ni naslutiti da }e se Ivan Stamboli}, u godinama koje dolaze, otisnuti u politi~ke vode, povu}i za sobom Slobodana - svoga dobrog prijateqa od poverewa, koga }e promovisati za najvi{e politi~ke funkcije u Republici, da mu bude pomo}nik i desna ruka u dràvnim poslovima na najvi{em nivou.
AKO...
163 Godine koje su sledile, pokazale su velike razlike me|u wima, pre svega u qudskim osobinama. Prijateqi su se razi{li u kqu~nim pitawima dràvne politike - posle su i maske ve{ta~kog prijateqstva pale - Slobodan je u ulozi Predsednika Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, organizovao svrgavawe prijateqa Ivana sa poloàja Predsednika Republike, a kasnije, Ivan je otet i svirepo ubijen. Izvr{ioci su bili pripadnici Slu`be dràvne bezbednosti, koja je bila pod Slobodanovom kontrolom, a on je te surove dvehiqadite godine bio na poloàju Predsednika (skra}ene) Jugoslavije - ~inili su je samo Srbija i Crna Gora. Svojom politikom u godinama koje su prethodile ubistvu Ivana Stamboli}a, Milo{evi} je doveo Zemqu u sukob sa najmo}nijim silama sveta. Takva politika, kao {to je poznato, bila je povod za nasilno i jednostrano otcepqewe Kosova i Metohije, zlo~ina~ko bombardovawe Srbije od strane NATO - alijanse, me|unarodnu izolaciju zemqe, privredu je dovela do propasti i rasula, a narod do totalne bede. Porodica Slobodana Milo{evi}a, kao i mnogi drugi u tim smutnim godinama ratnih sukoba i raspada Jugoslavije, na{la se bezbedna i obezbe|ena u inostranstvu. Slobodan je, u svom samouverewu, nastojao da po svaku cenu zadrì poziciju Velikog vo|e. Po svemu sude}i, nama Srbima bi, i ne samo nama, pored vo|a, skoro redovno dobro do{ao i po neki Domanovi}. A u jesen te 1973. godine kada je Dragutin pre{ao u Zdruèno preduze}e Tehnogas, Slobodan je bio samo zamenik generalnog direktora, mlad i na izgled srda~an ~ovek, u svojoj trideset drugoj godini ìvota.
AKO...
164 Istina, jo{ iz studentskih dana, bio je zapaèn kao li~nost bez kompromisa, kada je u pitawu wegova karijera; re~it, uvek besprekorno odeven i u{tirkan, ~esto suvi{e ozbiqan i onda kada je bilo vreme i prilike za opu{tenije pona{awe. Tu predstavu o wemu, Dragutin je poneo iz studentskih dana, a te karakterne crte, jo{ vi{e je ispoqavao u godinama zajedni~kog rada u Tehnogas-u. Bio je su{ta suprotnost Ivanu, koji je imao sve osobine sposobnog privrednika. Odgovoran i veoma uspe{an na poslu - Ivan je, pored toga bio i drag - nasmejan, ~ovek iz naroda, uvek spreman na opu{teno i prijateqsko druèwe u trenucima predaha. Bilo je to Dragutinu prvo radno mesto u rangu direktora, iako su i prethodni poslovi, koje je obavqao ve} posle pripravni~kog staà, bili poslovi rukovo|ewa sloènim procesima. Postavqen je na odgovornu i delikatnu du`nost finansijskog direktora velikog preduze}a u trideset ~etvrtoj godini ìvota, ali je uz odre|ena iskustva na rukovodnim poslovima, ve} imao i dovoqno samopouzdawa da prihvati i najsloènije poslove u svojoj struci, ukqu~uju}i i rukovodne. Tehnogas sa programom proizvodwe, prometa i primene tehni~kih gasova, sa proizvodwom koja se najve}im delom bazirala na procesu razlagawa vazduha, bio je sna`no preduze}e sa preko 1500 zaposlenih radnika i proizvodno-distributivnim kapacitetima u svim ve}im gradovima Jugoslavije, izuzev Hrvatske i Slovenije. Radio je u ovom uspe{nom preduze}u sve do 1991. godine, obavqaju}i odgovorne funkcije; finansijskog direktora, a zatim potpredsednika Poslovodnog odbora za ekonomske poslove na nivou Zdruènog preduze}a. U
AKO...
165 delu ovog dugog radnog perioda, bio je i potpredsednik Skup{tine op{tine Rakovica. Na toj du`nosti ostao je tri godine, u periodu od 1978. do 1981. U istom periodu obavqao je i du`nosti predsednika Komisije za kadrove za podru~je Rakovice, predsednika Odbora za ekonomsku stabilizaciju, predsednika Koordinacionog odbora za dru{tveno-organizovanu stambenu izgradwu na ovom podru~ju, kao i du`nost komandanta Op{tinskog {taba civilne za{tite. U to vreme, na podru~ju Rakovice, bili su koncentrisani i veliki industrijski kapaciteti: Industrija motora Dvadeset prvi maj- Beograd (DMB), Industrija motora i traktora- Rakovica (IMR), Industrija gumenih proizvoda Rekord, Industrija tehni~kih gasova Tehnogas, Frigostroj, Jugostroj i drugi. U tim godinama, u veoma intenzivnoj stambenoj izgradwi na ovom podru~ju, izgra|eno je vi{e od devet hiqada stanova. Tih godina saznao je vi{e o koncepciji razvoja dela evropskih gradova, a posebno je posetom Velikoj Britaniji, sa grupom beogradskih urbanista i projektanata, upoznao koncepciju, planove i praksu u razvoju gradova, kao i organizaciju ìvota u ovoj velikoj ostrvskoj zemqi. Te tri godine pripadao je dràvno-politi~kom establi{mentu i imao je mogu}nost da u svakodnevnoj praksi, detaqnije upozna odnose me|u qudima, koji su vladali u ovoj sferi dru{tvenog ìvota. Iako je ve} bio u najavi period po~etnog razvoja vi{epartijskog sistema, Savez komunista je jo{ uvek drào sve konce upravqawa u svojim rukama, a svi gra|ani na koje se sumwalo da pripadaju potencijalnim neprijateqima
AKO...
166 dràve, bili su pod prismotrom Slu`be dràvne bezbednosti. Jednoga dana, Dragutin je imao nenajavqenu posetu iz dràvnih resora. U wegov kabinet, ne ~ekaju}i poziv, u{la su dva gospodina, uqudno su se predstavili i pokazali legitimacije. Posle kra}eg konvencionalnog razgovora, jedan od posetilaca rekao je: - Vi gospodine, svakako pretpostavqate da su nama poznati kontakti, koje imate sa osobama iz raznih struktura, u obavqawu poslova na funkciji na kojoj se nalazite. Procenili smo da Vama ne}e biti problem da se infiltrirate u odre|enu strukturu qudi, koje mi èlimo da proverimo. Predlaèmo Vam da, uz na{u materijalnu i drugu pomo}, na|ete na~ina da se prikqu~ite sedeqkama i druèwima sa dru{tvom u kome su Radivoje Lola \uki}, Novak Novak i jo{ neke, za nas va`ne osobe. Znamo da neke od osoba iz wihovog dru{tva poznajete i smatramo da to za Vas ne}e predstavqati nikakav problem. Interesuje nas sadràj wihovih razgovora i kontakti van o~iju javnosti, a bilo bi veoma korisno da na|ete na~ina da zavirite i vidite {ta se nalazi u wihovim ta{nama i da nam pribavite ne{to od dokumenata, koji bi mogli ukazivati na wihove nedozvoqene aktivnosti. Ra~unajte da }emo se mi svakako revan{irati za ove usluge. Radivoje Lola \uki} i Novak Novak, tada poznati i veoma popularni kulturni i javni radnici - autori i rediteqi ìvotnih humoristi~kih TV serija, upravo sa àokom i satirom koja je ~esto ismevala i ìgosala vladaju}u strukturu, morali su biti sumwiva lica za tada{we vlastodr{ce. Ve} prve wihove serije, kao {to su Servisna stanica, Ogledalo gra|anina
AKO...
167 pokornog Pozori{te u ku}i i druge, imale su tu, za vlast opasnu àoku. Uloga, koju su mu ponudili i usluge koje su traìli, za Dragutina su svakako bile neprihvatqive, posebno {to se radi o poznatim, po{tenim i dobronamernim kulturnim i javnim li~nostima. Bilo je to nespojivo sa wegovim shvatawem morala i temeqnih qudskih vrednosti, a nije bilo jednostavno odbiti saradwu sa dràvnim slu`bama u ovoj oblasti, posebno sa funkcije na kojoj se on tada nalazio. Znao je da wegovo odbijawe saradwe moè imati veoma negativne posledice po wegovu daqu politi~ku i radnu karijeru, ali ni u jednom trenutku nije ni pomislio da se uhvati u kolo po instrukcijama ove gospode. Na{ao je na~ina da im, posle nekoliko susreta, stavi do znawa da on nije li~nost koja bi za wih, pored lojalnosti sopstvenoj dràvi, obavqala takav posao. Ostavili su ga kona~no na miru, ali verovatno je i on od tada postao sumwivo lice ili bar lice u koje se nije moglo, sa wihovog stanovi{ta, imati dovoqno poverewa. U maju 1980. godine, bio je u po~asnoj straì pored odra Predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, a ubrzo posle tog doga|aja, pojavili su se prvi otvoreni znaci politi~kih trvewa, koja su se zatim rasplamsavala i sve vi{e ukazivala na pripreme ~elnika federalnih jedinica za osamostaqewe republika i podelu dràve. Dragutin je i pre toga zakqu~io da politika nije wegovo ìvotno opredeqewe i u jednom periodu op{te politi~ke halabuke, 1981. godine vratio se u Tehnogas, gde je odmah postavqen na funkciju potpredsednika Poslovodnog odbora Zdruènog preduze}a. Po kasnijoj terminologiji, to je funkcija izvr{nog
AKO...
168 direktora. U periodu dok je bio na izbornoj - politi~koj funkciji, radni status u Tehnogas-u bio mu je ina~e, u stawu mirovawa. Slede}ih skoro deset godina rada na sloènim i odgovornim poslovima u ovom velikom preduze}u, donele su mu nova radna iskustva, a posebno iskustva u upravqawu procesima u sve sloènijim me|uqudskim odnosima, koji su ve} bili pod uticajem politi~kih razdora u dràvi. Tako se zavr{io wegov izlet iz struke u politiku. Na sli~an na~in od bavqewa politikom odustaju qudi koji nisu spremni da se povijaju prema vetru. U politici, na ovim na{im prostorima, politi~ari po pravilu, jedno misle, drugo govore a tre}e rade. To su naj~e{}e qudi tipa kameleona, spremni da mewaju boje da bi prikrili svoje pravo lice. Sli~ne pojave poznate su i u svetu flore i faune, gde neke istina retke vrste, mewaju oblik i boju da bi lak{e do{le do plena ili da bi izbegle da same postanu plen. To ne zna~i da i u politici nema qudi sa kredibilitetom i li~nim dostojanstvom ali su zaista retkost. Ako se takvi izuzeci ipak pojave u vrhovima politike, onda postaju gorostasi. Godine 1991. Dragutin je prihvatio ponudu da pre|e u Robne ku}e Beograd, na funkciju izvr{nog direktora ovog velikog trgovinskog lanca. U to vreme, bio je to gigant u oblasti prometa roba, ne samo za pojmove tada{we Jugoslavije. Sistem od ~etrdeset tri prodajna objekta na najboqim lokacijama u svim ve}im gradovima, velikim Distributivnim centrom i Poslovnim centrom, imao je vi{e od 310.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, savremen sistem poslovne informatike, a sa 8.500 zaposlenih radnika, ostvarivao
AKO...
169 je godi{wi promet preko milijardu nema~kih maraka (DM), valute u kojoj su velike firme u to vreme, za eksterne potrebe, iskazivale svoje poslovne rezultate. Plan je bio - dosti}i milijardu dolara godi{weg prometa, {to je bilo realno ostvarivo u dogledno vreme, jer je godi{wi rast bio oko 8000 kvadranih metara novog prodajnog prostora. Bio je u najuèm rukovodnom timu ovog velikog sistema, koga su ~inili: generalni direktor i ~etiri izvr{na direktora. U wegovoj nadle`nosti bile su finansije, ra~unovodstvo i poslovna informatika - oblasti koje su u daqoj organizacionoj strukturi, operativno pokrivali direktori sektora i direktori robnih ku}a. U prvoj godini wegovog rada u ovom velikom trgovinskom lancu, sve je funkcionisalo u znaku uspe{nog poslovawa i razvoja. Prodajni objekti sa bogatim asortimanom roba, svakodnevno su bili puni potro{a~a, ostvarivan je veliki promet. Zaposleni su bili zadovoqni svojim materijalnim i radnim statusom, a te godine otvorene su i dve nove robne ku}e (u Novom Beogradu i Bawa Luci), {to dovoqno govori i o uspe{nom pro{irewu i razvoju poslovawa. Na àlost, politi~ki sukobi u Jugoslaviji brzo su prerasli u ratne sukobe i podelu Zemqe, a ovi razaraju}i procesi traja}e naredne ~etiri godine. Katastrofalna dràvna politika dovela je i do me|unarodne izolacije Srbije i Crne Gore, sa te{kim dugoro~nim posledicama, nezapam}enom hiperinflacijom, raspadom privrednog sistema i nevi|enim pqa~kama i siroma{ewem stanovni{tva. U takvim uslovima, biti u najuèm rukovodstvu privrednog giganta, kakve
AKO...
170 su bile Robne ku}e Beograd, zna~ilo je boriti se za kakav - takav opstanak, a pre svega za preìvqavawe osam i po hiqada zaposlenih radnika i wihovih porodica. Hiperinflacija je u nekim periodima dostizala i do 2% na sat, 70% dnevno ili 313.000.000 % godi{we, a pojedina~ne mese~ne zarade radnika bile su po nekoliko desetina milijardi dinara, za koje se nije moglo skoro ni{ta kupiti. Duga~ki redovi gra|ana, koji ~ekaju pred polupraznim prodavnicama za osnovne ìvotne namirnice, bili su svakodnevna slika na beogradskim ulicama. Tek u martu 1993. godine, politi~kom odlukom je prese~ena hiperinflacija - prestankom suludog {tampawa novca u Top~ideru. Za Guvernera Narodne banke tada{we skra}ene Jugoslavije, postavqen je Dragoslav Avramovi} - finansijski stru~wak, ali ~ovek na zalasku svoga ìvotnog veka. Verovatno je to bio ciqani izbor tada{weg reìma dràvne vlasti, da se na tu kqu~nu funkciju, sa koje se upravqa monetarnom politikom, dovede ~ovek, koji kasnije ne}e mo}i da pri~a u kakvom stawu je zatekao dràvnu kasu i na koje je sve na~ine obavqena najve}a pqa~ka naroda od strane vladaju}eg reìma. Hiperinflacija je prese~ena, ali su me|unarodna izolacija i ratni sukobi na tlu biv{e Jugoslavije, nastavqeni. Za Robne ku}e Beograd, izgubqeno je trì{te nabavki (pre raspada Zemqe, 37% od ukupnog asortimana roba, bilo je sa podru~ja Hrvatske i Slovenije, a 25% iz uvoza), izgubqeno je trì{te prodaje, otcepqewem biv{ih republika i svo|ewem kupovne mo}i preostalog stanovni{tva na minimum ili boqe re}i
AKO...
171 na totalnu bedu. Ostali su objekti na podru~ju Srbije i Crne Gore, veliki broj zaposlenih radnika i rashodi, koji su se mogli finansirati samo velikim prometom, a bilo ga je nemogu}e ostvariti u tim uslovima. Kao ilustracija dràvne politike, neka posluè nekoliko doga|aja - detaqa iz ìvota i rada toga vremena, koji re~ito govore o dubini krize i ludilu, koje je tada upravqalo qudskim ìvotima na ovom podnebqu: * Krajem decembra 1992. godine, Dragutin je potpisao nalog svim robnim ku}ama, kojim se zabrawuje prodaja robe na ~ekove gra|ana u posledwa dva radna dana te kalendarske godine. Razlog takvoj naredbi bila je ~iwenica da takvi ~ekovi, zbog novogodi{wih praznika, ne bi bili realizovani (napla}eni) za najmawe ~etiri do pet dana, a za to vreme, hiperinflacija bi potpuno obezvredila taj novac. Drugim re~ima, roba koja jo{ nije bila pla}ena dobavqa~ima, bukvalno bi bila poklowena kupcima. Polovinom januara slede}e godine, dobio je poziv za ro~i{te pred Sudom u Boru kao okrivqeni, zbog kr{ewa odredaba Zakona o ~eku. Neko od dobronamernih kupaca iz ovog grada podneo je krivi~nu prijavu, jer nije mogao da pazari za svoje, na àlost, bezvredne ~ekove. Krenuo je iz Beograda toga hladnog - maglovitog jutra. Uz poledicu na putu i opreznu vo`wu, stigao je sa voza~em na domak Bora, a onda je voza~, iako profesionalac, na jednoj krivini sa ve}im nagibom, za dlaku uspeo da odrì vozilo da ne sleti s puta u dvadesetak metara duboku provaliju.
AKO...
172 Kona~no su stigli. U{ao je u sudnicu u zakazano vreme. Bila je to duga~ka, uska polumra~na prostorija sa malim jednostavnim prozorima, koji su propu{tali malo dnevnog svetla - kao stvorena za snimawe scena za neki film iz sredweg veka. U potpuno praznoj sali, sa redom starih drvenih stolica uz zidove i malom ogradicom na sredini sale za optuènog, bila je jo{ samo jedna pe} - bubwara na ugaq u uglu te velike prostorije. Na vrhu sale za stolom, sedelo je pet ~lanova Sudskog ve}a, a sa strane, daktilografkiwa sa starom pisa}om ma{inom. Pokazali su mu mesto za optuènog. U{ao je u ogradicu na sredini sale, gde je optuèni mogao samo mirno da stoji. Krajwe poniàvaju}i poloàj za ~oveka. Po~elo je detaqno uzimawe generalija optuènog, uz kloparawe stare pisa}e ma{ine. Pro~itali su mu optu`nicu ozbiqnih lica, upozorili na Zakon i sankcije, koje su za takvo delo propisane. -Recite sada, {ta imate da izjavite u vezi sa optu`nicom, upita predsednik Ve}a. Pri~ao im je punih ~etrdeset pet minuta, o poslovawu u delatnosti prometa roba u uslovima galopiraju}e hiperinflacije, koja je ba{ u tom periodu dostigla svoj vrhunac. Povremeno su ga prekidali, uz upozorewa da se Zakon mora po{tovati i da niko nije ovla{}en da postupa suprotno. - Ali, gospodo sudije, zakoni su kao {to znate, pisani za qude koji ìve i rade u normalnim uslovima. Recite mi molim Vas, u kom segmentu danas Dràva postupa po zakonima? I recite mi, ko je mene ovlastio da robu ogromne vrednosti, koja pripada proizvo|a~ima, jer im jo{ nije pla}ena, poklawam potro{a~ima za sasvim bezvredne papire?
AKO...
173 Ko }e biti odgovoran pred Zakonom {to Robne ku}e ne}e mo}i izmiriti svoje obaveze prema proizvodnim preduze}ima - svojim dobavqa~ima? Pri~ao im je daqe ono {to su i oni sigurno znali, a sudije ozbiqnih lica, ne{to su se povremeno tiho dogovarale. Kona~no, predsednik Ve}a je ustao i rekao da je saslu{awe zavr{eno. - Dobi}ete re{ewe u roku od petnaest dana, a sada moète i}i, rekao je va`no Predsednik. Vratio se u Beograd toga hladnog maglovitog dana, sa utiskom, kao da je gledao neki film o sudskim postupcima, vo|enim u nekim starim mra~nim vremenima. ~udno je bilo samo to {to je on bio jedan od aktera toga filma. Mesec dana kasnije, dobio je osloba|aju}u presudu. Uspele su sudije da na|u neke olak{avaju}e okolnosti za wegovu naredbu o zabrani prodaje za ~ekove u ta dva pretprazni~na dana. Naravno, u tim godinama op{teg bezzakowa, izdao je i potpisao jo{ mnogo naloga, koji su morali biti na ivici zakonitosti, ali uvek s namerom da se spasi {to se spasiti moè, u uslovima op{teg haosa. * Upravo je sa jednim od svojih saradnika - direktorom Sektora za finansije, jednog dana razgovarao o nekim teku}im pitawima iz oblasti finansija, kada mu je sekretarica najavila stranku, koja traì da odmah bude primqena. - Gospodin je upravo stigao sa rati{ta, a o~ekuju ga u Komandi, naglasila je. - Dobro, neka gospodin u|e, rekao je. U{ao je ~ovek u maskirnoj uniformi, pod oru`jem, pomalo zapu{ten - neobrijan, razbaru{ene kose. Predstavio se, naglasiv{i ~in i
AKO...
174 rekao koju firmu zastupa. Dragutin je odmah znao da se radi o lancu firmi, koje su podre|ene potrebama finansirawa paravojnih formacija ili ta~nije potrebama pojedinaca, kojima su te formacije podre|ene. Kapetan je traìo da se odmah plati roba, koja je po wegovim re~ima, dan ranije isporu~ena Robnim ku}ama. Kada mu je nakon provere, obja{weno da ni postupak prijema robe jo{ nije zavr{en i da se mora ispo{tovati utvr|eni redosled pla}awa, po~eo je da vi~e: - Ja sam zbog ovoga posla do{ao sa rati{ta, {ta Vi mislite? Treba li da ja ovde nekoga skratim za glavu, da bih obavio posao za vojsku? Sevao je pogledom, dok mu se krate` upadqivo isticao ispod vojni~ke jakne. Dragutin je po{ao prema radnom stolu i rekao mirnim glasom: - Treba da znate gospodine, da ja nikada ne dolazim na posao bez oru`ja; pitawe je samo ko }e brè da potegne i ko }e biti skra}en za glavu. Naravno, nikada nije nosio oru`je na posao, ali bio je u odelu i te{ko je bilo zakqu~iti {ta se nalazi ispod wegovog sakoa. Wegov Bartoleti, nosio je samo u nekim posebnim - retkim prilikama. Gospodin sa rati{ta odmah je spustio ton - napetost je i{~ezla, seli su, popili pi}e i lako se dogovorili o poslu i to po uobi~ajenim pravilima. Igra nerava je zavr{ena, wegov saradnik ~ovek u poodmaklim godinama, nemo je posmatrao scenu, a sekretarica je odahnula, kada je pri izlasku, videla nasmejano i opu{teno lice ratnika, koji je u kabinet u{ao prete}i.
AKO...
175 * U prole}e 1994. godine, nakon obavqenog poslovnog razgovora sa ino - partnerom u svome kabinetu, Dragutin je gostu iz Londona, poklonio nov~anicu od 500.000.000.000 dinara, koja mu je ostala, kao deo wegove neutro{ene plate, u momentu zaustavqawa hiperinflacije. Englez je stavio nao~are, dugo gledao u nov~anicu sa silnim nulama, a onda odu{evqeno rekao: Hvala Vam mnogo, ovo }u ja uramiti i staja}e na zidu moga biroa u Londonu. - Verujem da ste zadovoqni gospodine, rekao mu je Dragutin i mislim da ste napravili pravu stvar ovom posetom, jer smo danas dogovorili dobar posao za na{e dve kompanije, a {to se ti~e poklona, niko Vam danas na ovoj planeti, ne moè pokloniti nov~anicu tolike vrednosti. Bilo je jasno da veliki trgovinski lanac, kakve su bile Robne ku}e Beograd, ne moè opstati u uslovima, koji su nastali raspadom zemqe, ratnim razarawima, me|unarodnom izolacijom, razaraju}om hiperinflacijom i skoro potpunim uni{tewem trì{ta nabavke i prodaje. Uni{tene su uostalom, sve zna~ajnije kako proizvodne, tako i trgovinske firme ìvotarile su jedino firme koje su se bavile proizvodwom i prometom prehrambenih proizvoda i to u veoma redukovanom obimu. U jesen 1995. godine, pre{ao je Dragutin u Kompaniju Dunav - Osigurawe, na mesto direktora Sektora za finansije Glavne filijale - Beograd. Ova filijala je pokrivala vi{e od polovine ukupnog obima poslovawa Kompanije. Delatnost osigurawa, jedna od najprofitabilnijih, posebno u razvijenim zemqama,
AKO...
176 pretrpela je ne{to mawa o{te}ewa u lomovima, koji su se doga|ali u prethodnim godinama. Kompanija Dunav - Osigurawe, svojim kapacitetom, pokrivala je najve}i deo poqa osigurawa tada{we Jugoslavije. Na ~elo Kompanije Dràva ili preciznije, wene vladaju}e partije, uvek su postavqale svoje kadrove, tako da su se godinama unazad, na mestu Predsednika i Generalnog direktora, smewivali biv{i ministri i qudi iz najuèg rukovodstva politi~kih partija. Razlog za takav interes politi~kih faktora je, pre svega ~iwenica, da ova kompanija spada u red malog broja firmi, koje predstavqaju centre finansijske mo}i u okruèwu. Dunav je i u tim te{kim godinama, sa~uvao lidersku poziciju na trì{tu osigurawa, zahvaquju}i sna`noj kadrovskoj strukturi, ali i ~iwenici da je ba{ u tim godinama, na mestu generalnog direktora bio privrednik Milorad [krbi}, tako|e biv{i ministar, koji je pored interesa dràve, veoma uspe{no zastupao i interese Kompanije. Sledile su godine sve ja~e ekonomske izolacije, sve teìh posledica ratnih sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije, sve izraènije korupcije i kriminala u dràvnom vrhu, a onda i u svim oblastima ìvota. U porodi~nom krugu Slobodana Milo{evi}a, formirana je nova politi~ka partija - Jugoslovenska levica (JUL), na ~ijem ~elu je bila wegova supruga Mirjana. U fokusu ove partije, pre svega su bile finansije, odnosno prikupqawe novca za finansirawe partijskih, polu privatnih i drugih potreba politi~kog vrha Dràve. Videlo se to i po razme{taju kadrova iz vrha JUL-a, na skoro svim zna~ajnijim ta~kama nov~anih tokova. Na mesto Predsednika Kompanije Dunav AKO...
177 Osigurawe tako|e je postavqen ~ovek blizak politi~kom vrhu Jugoslovenske levice. Krenule su finansijske transakcije preko firmi, koje su bile pod okriqem JUL - a. Na wihovo, ali i na Dragutinovo zadovoqstvo, taj deo posla obavqan je preko druge li~nosti, tako|e dovedene u Dunav iz tih struktura. Bila su to vu~ija vremena, u kojima je bilo veoma tre{ko ostati na mestu kqu~nog ~oveka za finansije Glavne filijale, ali moè se re}i da su Dragutinovi odnosi sa drugim ~lanovima rukovodnog tima i u tim uslovima, ostali korektni. Bilo je normalno o~ekivati da }e na ovakvoj poslovnoj funkciji, ~esto dolaziti u koliziju s interesima i prohtevima novih biznismena, ~ije se poslovawe odvijalo na ivici zakonitosti, a naj~e{}e suprotno zakonskim propisima i poslovnom moralu, ali na sre}u, imao je ve} dugogodi{we iskustvo sa takvim poslovnim partnerima. Jednoga dana odbio je zahtev @eqka Ra`natovi}a - Arkana, koji se odnosio na vanredno pla}awe po osiguranom riziku jedne od wegovih firmi. Usledio je arogantan - ton sagovornika: - Znate li Vi gospodine, da sam ja javna li~nost i da mogu oti}i na Televiziju i obavestiti javnost o tome, kako Dunav - Osigurawe izvr{ava svoje obaveze, kaè Arkan. - Samo Vi izvolite gospodine Ra`natovi}u, a ja Vam obe}avam da }u se rado odazvati pozivu javnih glasila da govorim o poslovawu Va{ih firmi. Danas bar nije te{ko biti javna li~nost, samo je pitawe u kojoj ulozi izlazite u javnost, mirno mu je odgovorio Dragutin. Razgovor je zavr{en reklo bi se ~ak u prijateqskom tonu. Bilo je to vreme u kome su, na dràvnom planu, bile sve vi{e vidqive posledice suprotstavqawa
AKO...
178 strate{kim interesima najmo}nijih dràva sveta. Usledio je zatim i potpuni razlaz u pregovorima oko Kosova, a u prole}e 1999. godine i bombardovawe Srbije i Crne Gore od strane NATO - alijanse, koje je trajalo sedamdeset i osam dana sa dugotrajnim - te{kim posledicama. Qudi su odlazili na posao i vra}ali se s posla pored ru{evina i objekata u plamenu, o~ekuju}i nove napade iz vazduha. Po nekim informacijama, sedi{te Kompanije Dunav - Osigurawe u Makedonskoj ulici broj 4, u kojoj je Dragutin svakodnevno radio i u vreme bombardovawa, kao i neki drugi - vojni i civilni objekti u neposrednoj blizini te zgrade, bili su tako|e, mogu}a meta bombardovawa. Odlazio je na posao i vra}ao se s posla, pored ru{evina zgrade General{taba, ru{evina Saveznog i Republi~kog ministarstva unutra{wih poslova u ulici Kneza Milo{a i sa pritiskom na gas automobila, brzo prolazio pored objekata skladi{ta - velikih stabilnih rezervoara Jugopetrola u Radni~koj ulici, koji su po najavi, tako|e bili na meti projektila. Kada je pogo|ena zgrada RTS - a u Aberdarevoj ulici, u kojoj je stradalo {esnaestoro nevinih qudi, oti{ao je na zgari{te toga objekta dok je jo{ bio u plamenu. I ostali ~lanovi wegove porodice, obavqali su redovne dnevne aktivnosti u celom periodu bombardovawa, Melina, tada specijalizant oftalmologije, i{la je svakodnevno na posao na Vojno - medicinsku akademiju, iako je ta atraktivna zgrada, bez obzira na namenu, kao vojni objekat, mogla biti izloèna napadu. Najteè su bile no}i, kada je NATO - avijacija bila i najaktivnija. Mnoge beogradske porodice provodile su no}i u podrumima i skloni{tima, sa strahom
AKO...
179 o~ekuju}i svaku novu grmqavinu avijacije i krstare}ih raketa. Taj ose}aj straha i neizvesnosti u vreme dok traje bombarovawe, ostavqao je te{ke psihi~ke traume kod pojedinih osoba labilnijeg nervnog sistema, koje su svaku novu grmqavinu doìvqavale kao po{ast namewenu ba{ wima i wihovim najmilijim. Bombardovawe je zavr{eno povla~ewem vojske Srbije i Crne Gore sa Kosova, a Milo{evi} je bezumni sukob sa snagama Severnoatlanskog pakta, u kome je u~estvovalo osamnaest najmo}nijih zemaqa sveta, proglasio pobedom. O~igledno je re~ o manipulaciji sve{}u naroda u uslovima visokog nacionalnog naboja uz kori{}ewe medija, koji su uglavnom bili u rukama vladaju}ih struktura.. Zagovornici Milo{evi}eve politike, a takvih je uvek bilo i uvek }e ih biti, jer su savremena sredstva manipulacije qudskom sve{}u veoma raznovrsna i efikasna, kaù: - Bio je u pravu {to se suprotstavio politici Zapadne alijanse, koju su predvodile Sjediwene Ameri~ke Dràve. Pravda i me|unarodno pravo su na strani Srbije i politike koju je Milo{evi} zastupao. Me|utim, i onda kada su takve tvrdwe ta~ne i kada je dràvnik uveren da su pravo i pravda na strani wegove politike, on mora znati da svetski mo}nici ostvaruju svoje strate{ke interese, ~esto ne obziru}i se na norme me|unarodnog prava i ni u kom slu~aju ne sme `rtvovati zemqu i narod, radi ostvarivawa bilo kakvih ciqeva, a posebno ciqeva za koje se zna da ih realno i nije mogu}e ostvariti. Autoritarni reìm vladavine koji je nastavqen, me|unarodna izolacija, privredni kolaps i daqi pad standarda stanovni{tva, imali su za posledicu sve
AKO...
180 ve}e nezadovoqstvo naroda. Posle izbora, na kojima je aktuelna vlast poku{ala da se odrì falsifikovawem rezultata, kona~no petog oktobra 2000. godine, u op{tem pokretu naroda pod vo|stvom organizovane opozicije, svrgnut je reìm Slobodana Milo{evi}a, koji je kasnije doìveo svoj kraj, kao optuènik za ratne zlo~ine pred Me|unarodnim sudom u Hagu. Nova vlast Demokratske opozicije Srbije, formirala je krizne {tabove za pojedine oblasti. Preko no}i usledile su kadrovske promene na svim nivoima vlasti, ali i u svim zna~ajnijim privrednim subjektima. U Kompaniji Dunav - Osigurawe, zbrisani su sa kqu~nih poloàja kadrovi bliski JUL-u i SPS-u. U tim promenama, koje su izazvane masovnim nezadovoqstvom i narodnim buntom, Dragutin je prihvatio nove - jo{ odgovornije poslove u Kompaniji. Godinu dana obavqao je paralelno dve funkcije; poslove Izvr{nog direktora Kompanije i poslove Finansijskog direktora Glavne filijale Beograd. Na poslovima Finansijskog direktora Glavne filijale, ostao je do maja 2004. Godine, kada je sam odlu~io da stavi ta~ku na dugogodi{wi period svog radnog angaòvawa. Po zavr{etku radne karijere ~esto se i sam pitao, kako je u svim tim lomovima, posebno na poloàju Izvr{nog direktora za finansije u Robnim ku}ama Beograd i izvr{nog direktora i direktora Sektora za finansije u Kompaniji Dunav - Osigurawe, u ratnim uslovima, u uslovima ratnog profiterstva i korupcije, raspada dràve, stra{ne - nezamislive hiperinflacije, pusto{ewa, pqa~ke, propasti privrede i op{te bede stanovni{tva - kako je u tim uslovima uspevao da opstane na kqu~nim rukovodnim mestima i to
AKO...
181 u najve}im privrednim sistemima toga vremena? Kroz sve te lomove pro{ao je bez sudskih, politi~kih i drugih progona, svakako zahvaquju}i samo bogatom stru~nom iskustvu, korektnom poslovnom odnosu prema imovini kompanija i prevashodno korektnom - qudskom odnosu prema mnogobrojnim radnicima, zaposlenim u tim kompanijama u tako te{kim vremenima. Rade}i godinama i decenijama na odgovornim poslovima, bio je svakako nebrojeno puta u poziciji da posegne za tu|im sredstvima radi li~nog boga}ewa, na na~in suprotan zakonima i poslovnom moralu. Nije krenuo tom stranputicom, a bezbroj puta se uverio da, oni koji su postupali suprotno, sem nekih izuzetaka, nisu uìvali u plodovima tako ste~enog bogatstva. Svakako, izbor jednog ili drugog puta, pre svega zavisi od ~oveka, wegovog moralnog i intelektualnog profila i shvatawa poslovnih i ìvotnih vrednosti. Kao {to znamo, veoma su kompleksna i razli~ita shvatawa i o tome, {ta je to {to ~oveka ~ini vi{e ili mawe sre}nim ili nesre}nim, uspe{nim ili neuspe{nim. Osnovu Dragutinove ìvotne filozofije, oduvek je predstavqala potreba i èqa da uspostavi optimalan odnos - ravnoteù izme|u materijalnih i duhovnih vrednosti. Dobro su mu poznati aksiomi na kojima po~iva ogoqena - eksremna filozofija trì{nih odnosa i pona{awa qudi po tim pravilima. Slu{ao je takve ilustracije u izlagawu i hvalisawu jednog od najtraènijih svetskih stru~waka za spa{avawe posrnulih kompanija, wihovo izvla~ewe iz poslovnih problema i vra}awe na puteve poslovnog uspeha, gospodina Danijela Montana, koji svoj anga`man na svakom novom poslu, zapo~iwe slede}im re~ima: - Svako jutro
AKO...
182 u Africi, kad grane sunce, svaka gazela zna da mora da tr~i brè od najbrèg lava, a svaki lav zna da mora da tr~i brè od najsporije gazele. (Ako to ne znaju, nema im ìvota.) Zaboravqa gospodin Montano da sagovornicima saop{ti potpuniju sliku odnosa, koji vladaju u ìvotiwskom svetu, u kome se skoro redovno - bukvalno radi o borbi za opstanak, dok se u qudskom rodu, u odnosima me|u najsavr{enijim ìvim bi}ima, ~esto radi o te`wi za neograni~enom bezkrupuloznom boga}ewu, pri ~emu se ne biraju sredstva. Po toj filozofiji, do bogatstva treba sti}i po svaku cenu, ne mare}i {to }e na tom putu biti pojedina~nih, pa i masovnih stradawa qudi u okruèwu. Setimo se samo, kako, na koji na~in i na ~iji teret su se bogatili ratni profiteri i tajkuni, devedesetih godina pro{log veka. Pri tome akteri ~esto i ne razmi{qaju o tome {ta je svrha velikog materijalnog bogatstva u rukama jednog ~oveka, a ~esto se ispostavi da je jedina svrha, te`wa za wegovim daqim uve}awem, kada bogatstvo postaje samo sebi ciq. Pored ovih negativnih primera, koje je iznedrila qudska priroda ili boqe re}i pohlepa, istoriju qudskog roda ukra{avaju materijalno siroma{ni velikani u oblasti nauke, umetnosti i humanizma, kao {to su: Leonardo da Vin~i, Nikola Tesla, Albert Ajn{tajn i mnogi drugi. Na kraju, pomenimo i desetine primera najbogatijih qudi na svetu - na{ih savremenika, me|u kojima je i Bil Gejts, koji su, shvativ{i smisao i besmisao enormnog materijalnog bogatstva, odlu~ili da se odreknu velikog dela svoje ogromne imovine u korist siroma{nih i da je odvoje za humanitarnu pomo} ugroènim qudima {irom sveta.
AKO...
183 Bile su to Dragutinove opservacije sveta, kako ga on poznaje, wegovo vi|ewe ìvota i qudskih vrednosti, koje je èleo da eksponira, svestan ~iwenice da su kriterijumi i merila qudi u vezi s ovim pitawima, veoma razli~iti. Kao ~ovek koji ìvi u realnom okruèwu, uvek je, naravno, èleo da u svom radnom veku, sebi i svojoj porodici obezbedi uslove za normalan ìvot, dostojan ~oveka. Smatrao je, a to je duboko u prirodi wegove li~nosti, da taj ìvotni ciq treba ostvariti sopstvenim radom i doprinosom uspehu kompanija, na poslovima koje je obavqao. Pohlepa nije bila wegova osobina, a wegovo ìvotno iskustvo i sudbina velikog broja onih, koji su krenuli drugim putem, uverili su ga u ispravnost wegovog stava. Razmi{qaju}i o materijalnim efektima, koje je ostvario u svojoj radnoj karijeri, svestan je ~iwenice da bi ~ovek sa wegovom poslovnom biografijom, ali sa ne{to mawe izo{trenim moralnim kriterijumima, svakako ostvario i znatno vi{e, ali on na kraju, nije nezadovoqan ni tim materijalnim efektima svoga rada: Sve do 1980. godine, dakle punih jedanaest godina, stanovao je sa porodicom u Zemunu, u Zlatiborskoj ulici. Bile su to godine, kojih }e se se}ati kao perioda odrastawa wegovih beba, Meline i Milana, a to je za svakog ~oveka, jedan od najlep{ih perioda u ìvotu. Uvek }e mu ostati neizbrisiva slika wegovih mali{ana, kako sa svojom bakom, sa {arenim sucobranom na de~ijim kolicima, {etaju zelenim stazama parka na Kalvariji. Kada se jednog oktobarskog dana te godine selio u ve}i stan, povr{ine 94 kvadratna metra, u
AKO...
184 ulici Luke Vojvodi}a kod Filmskog grada na ivici Ko{utwaka, u dvori{tu wegove zgrade u Zemunu, iskupio se veliki broj prijateqa i kom{ija, koji su èleli da ih isprate. - Pitam se, da li se to na{i prijateqi vesele {to odlazimo, pa su se u ovakvom broju iskupili, na{alio se Dragutin. - O ne, ào nam je {to idete i {to vas vi{e ne}emo svakodnevno vi|ati, rekli su uglas, ali èlimo vam sre}an put i bi}emo zadovoqni, ako znamo da }ete biti sre}ni u novoj sredini. Stan u Zemunu ustupio je Tehnogas- u, a Tehnogas, u kome je tada bio zaposlen, finansirao je za wega izgradwu ve}eg stana, srazmerno potrebama wegove pro{irene porodice, re{avaju}i na taj na~in i deo svojih kadrovskih potreba. Na stanu u Zemunu, a zatim i na stanu u Beogradu, imao je pravo kori{}ewa, odnosno stanarsko pravo, a zatim je dve godine po useqewu, stan u Beogradu kupio i to u redovnom postupku, po uslovima i u skladu s propisima, koji su tada bili na snazi. Izbor lokacije za stanovawe pored velike {ume na ivici Ko{utwaka, bio je primeren potrebama wegove porodice, ali i wegovom shvatawu kvaliteta, stilu i na~inu ìvota. Imao je vi{e puta mogu}nost izbora za stanovawe u uèm gradskom podru~ju, ali ga to nikada nije posebno privla~ilo. Opredelio se trajno za prednosti koje pruàju zelene staze i blizina sportsko-rekreativnih terena Ko{utwaka, ukqu~uju}i i druge prednosti ove lokacije. Negde duboko u svesti, iz svoje najranije mladosti, poneo je taj ose}aj lepote ìvqewa u prirodi i sa prirodom. Svakako je taj ose}aj i èqa da za porodicu obezbedi ne{to vi{e od uobi~ajenih uslova gradskog
AKO...
185 ìvota, doprineo odluci, da u vreme op{teg rasta standarda, 1975. godine kupi zemqi{te - plac za izgradwu porodi~ne ku}e ili ku}e za odmor, na tridesetak kilometara od centra grada, iza Avale, povr{ine 12,5 ari, po ceni svoje tada{we petomese~ne zarade. Ku}a je dugo bila u izgradwi - stavqena pod krov 1980. godine, a izgradwa je nastavqena sve do polovine devedesetih godina. Namena ku}e, koja je i u periodu izgradwe bila u povremenom kori{}ewu, nije uslovqavala wen brì zavr{etak, koji bi ina~e podrazumevao odricawe od nekih drugih potreba porodice. Ta ku}a sa ure|enim zelenim prostorom oko we, postala je mesto povremenog okupqawa velike - pro{irene porodice - mesto nezamenqivih zajedno provedenih ~asova vikendom i drugim prigodnim prilikama. To je, pored ostalog, mesto lepog druèwa, igre i opu{tawa ~lanova porodice i wihovih prijateqa posle vremena provedenog u uslovima dinami~nog gradskog ìvota. Opet je to ku}a na breùqku sa {estoro mali{ana, tri devoj~ice i tri de~aka, kao nekad u wegovom rodnom Potkozarju, ali sada u nekim novim vremenima i drugim uslovima. Trebalo je svakako misliti i na poboq{awe op{teg materijalnog poloàja porodice i posebno na predstoje}e potrebe re{avawa stambenih potreba za decu, a Melina i Milan ve} su bili dostigli taj uzrast devojke i momka, kada je trebalo stvarati osnovu i za wihov samostalan ìvot. Upravo zbog toga, izgradio je prvo poslovni prostor - lokal, a zatim i stan iznad lokala, ukupne povr{ine 98 kvadratnih metara, sa dvori{tem i mogu}no{}u pro{irewa i dogradwe poslovno - stambenog prostora, nedaleko od stana u istoj ulici. Ovaj objekat je kasnije prodat, radi finansirawa stambenih
AKO...
186 potreba Milana i wegove porodice. Deo novca od prodaje navedenog objekta upla}en je na ra~un vlasnika firme, koja se bavila izgradwom i prodajom stanova, prvo radi finansirawa izgradwe stana na Belim vodama u @arkovu. Izgradwa je trajala oko tri godine na kraju taj stan je tako|e prodat, a tim novcem je u varijanti nadgradwe, izgra|en stan u ulici \ure Salaja (sada je to ulica Desanke Maksimovi}) broj 2, za potrebe Milanove porodice. U rodnom selu, u wegovom Potkozarju, nasledio je porodi~no imawe sa pet i po hektara zemqi{ta, ku}om i pomo}nim objektima, koje mu je brat ostavio testamentom. Prihvatio je ovo nasledstvo, pre svega zbog wegove emotivne veze sa rodnim krajem i bratove èqe da ovo imawe, koje ina~e nije imalo svoju realnu trì{nu vrednost, ostane u krugu porodice. Bila je to istovremeno i bratova zahvalnost za pa`wu, koju mu je Dragutin poklonio do kraja wegovog ìvota. Trì{na vrednost ovog doma}instva svedena je na minimum, jer je ovo selo, kao i mnoga u Srbiji i Republici Srpskoj, dobrim delom opustelo, odlaskom mladih qudi sposobnih za rad, u gradove i druge zemqe {irom sveta, za boqim ìvotom i standardom. U prirodi ~oveka, od iskona je èqa da u svom ìvotnom veku, stvori ne{to {to }e predstavqati polaznu materijalnu osnovu - otsko~nu dasku za potomstvo - generacije koje dolaze. Razmi{qao je ~esto Dragutin o {ansama, koje nije u dovoqnoj meri iskoristio, posebno imaju}i u vidu poslove koje je obavqao i znawe koje poseduje u oblasti ekonomskih nauka. U takvim razmi{qawima, ipak se redovno vra}ao svojim osnovnim ìvotnim ciqevima i vrednostima koje je
AKO...
187 cenio. Wegova porodica, prijateqi koje je stekao u òvotu i ose}aj da su wegovi postupci u svim prilikama, bili qudski i dobronamerni, ~ine bogatstvo, koje se ne moè meriti materijalnim vrednostima. Naravno da je zadovoqstvo tim ve}e, ako su i te materijalne vrednosti koje je ~ovek stvarao, primerene potrebama solidnog ìvota porodice u datim uslovima, ili su bar dobra osnova za daqi materijalni i svaki drugi razvoj wenih ~lanova. U godinama i decenijama, koje su iza wega, bio je svedok jednog procesa na ovim prostorima, koji te{ko moè imati racionalnu osnovu i obja{wewe - procesa pusto{ewa i odumirawa ìvota u selima, invazije na gradove i odlaska mladih qudi - radno sposobnog dela stanovni{tva, u zemqe sa razvijenom privrednom strukturom i vi{im ìvotnim standardom, {irom Planete. Bio je to naj~e{}e, iznu|en, bolan i traumati~an proces odlaska miliona mladih qudi sa podru~ja Srbije, Republike Srpske i drugih zemaqa Balkana - odlaska iz svoga prirodnog okruèwa, ~esto odlaska u nepoznato, sa neizvesnim izgledima na uspeh u novim ìvotnim sredinama. ìvotni putevi {estoro mali{ana iz usamqene ku}e na breùqku sa po~etka ove pri~e, samo su mala ilustracija ukupnog procesa raseqavawa i migracija, koji su se ina~e, u Potkozarju kao i u drugim delovima zemqe veoma ubrzano odvijali proteklih decenija: * Anka je imala petnaest godina, kada je kao devoj~ica sa sela, sa zavr{enom osnovnom {kolom, do{la kod ujaka u Beograd da bi se ubrzo osposobila za poslove
AKO...
188 u trgovini i u nekim proizvodnim procesima. Zaposlila se i ìvela kao samostalna devojka na beogradskom asfaltu - kasnije se udala i od dva sina, do~ekala unuke i praunuke; Jovanka je po zavr{etku osnovne {kole u rodnom selu, kra}e vreme radila u porodi~nom doma}instvu, a zatim se kao mlada devojka uputila u Ravni Srem- zaposlila se u jednom poqoprivrednom gazdinstvu - dve godine kasnije preselila se tako|e u Beograd, gde se zaposlila u jednom preduze}u metalske struke. Udala se i u harmoni~nom braku, dobila k}erku i sina; Miqka je imala jo{ dramati~niji ìvotni put. Po zavr{etku osnovne {kole, ostala je na selu, zadevoj~ila se, a onda se u rodnom selu i udala. U braku, koji se naàlost ne moè smatrati uspe{nim, dobila je k}erku i sina. Da bi za svoju decu i za sebe obezbedila izvesniju budu}nost, doselila se kod sestara u Beograd zaposlila se, a zatim dovela i decu, koja su u Beogradu nastavila {kolovawe, a kasnije uspe{no organizovali sopstveni samostalni ìvot. Miqka je na àlost, prerano stradala u kobnoj saobra}ajnoj nesre}i; Bogdan je jedini ostao na porodi~nom doma}instvu u rodnom selu. Bilo je to wegovo ìvotno opredeqewe. ìveo je skromnim ìvotom poqoprivrednog proizvi|a~a, {to se uklapalo u wegovu prirodu po{tenog i tihog ~oveka, blage naravi. U braku bez dece, ìvot na selu proticao mu je u melanholiji, svakodnevnom radu, ali i u sitnim zadovoqstvima, koje donosi ìvot u selu. Posle te{ke bolesti preselio se u se}awe u svojoj 73. godini ìvota; Mirko je oti{ao iz rodnog sela kada i Dragutin, sa samo trinaest godina. Nije se aklimatizovao na
AKO...
189 ìvot u de~ijem domu u Banovi}ima, gde je bio upu}en na izu~avawe zanata. Vratio se ku}i u rodno selo, a odmah zatim, kao de~ak nemirnog duha, krenuo u potragu za svojom egzistencijom. Sledili su; izu~avawe kolarskog zanata u Uskocima, odlazak na omladinsku radnu akciju, zaposlewe i rad u Tvornici name{taja Stjepan Sekuli}, a zatim u Tvornici alata u Novoj Gradi{ci. Na kraju i on se opredelio za ìvot na beogradskom asfaltu - radnu karijeru nastavio je na Aerodromu Beograd. Oènio se i u braku stekao dve k}erke, kojima je posvetio svoj ìvot uzornog i savesnog oca i doma}ina; @ivotni put najmla|eg od {estoro mali{ana iz usamqene ku}e na breùqku - Dragutinov ìvotni put, detaqnije je opisan i osvetqen, kao osnovna tema ove autobiogrfske pri~e. * U procesu masovnog, nekontrolisanog i haoti~nog napu{tawa seoskih sredina od strane mla|eg dela populacije, koji traje svih ovih decenija, na ve}em delu ukupnog prostora Srbije, Republike Srpske, ali i drugih delova biv{e Jugoslavije, sela su velikim delom ostala pusta - bez stanovni{tva, ili su tek pro{arana malim brojem doma}instava, u kojima su naj~e{}e ostali po jedno ili po dvoje starih qudi, {to jasno govori o daqoj perspektivi ovih podru~ja. Nije re~ samo o napu{tawu pasivnih podru~ja. Naprotiv, ~esto je to pitomina, kojoj je priroda podarila sve uslove za lep, zdrav i ekonomski odrìv ìvot stanovni{tva. Takvi, pa i mnogo skromniji prirodni uslovi iskori{}eni
AKO...
190 su na pravi na~in u dràvama, u kojima se smi{qeno planirao i ostvarivao ravnomeran razvoj svih podru~ja, kako bi se na najboqi na~in koristili svi resursi i potencijali, a posebno oni koji ve} postoje u prirodnom okruèwu. Ravnomernom izgradwom putne mreè i drugih objekata infrastrukture na ukupnom podru~ju, organizovanom robnom razmenom, razvojem institucija prosvete i kulture na na~in koji omogu}avao bar pribli`no jednake {anse za stanovnike svih regiona, sti~u se uslovi da ìvot u seoskim podru~jima u tim dràvama, ~esto bude mnogo privla~niji od ìvota u gradovima. Danas je u zemqama, kao {to su zemqe Beneluksa, Danska, [vajcarska, Austrija, pa i u velikim evropskim zemqama: Nema~koj, Francuskoj, Italiji, [paniji, prava privilegija ìveti na sopstvenom imawu u seoskim podru~jima, van vreve velikih gradova. Naravno, te{ko je porediti uslove i stepen razvoja visoko razvijenih evropskih zemaqa sa stawem u zemqama Balkana, ali to svakako nije opravdawe da se sve prepusti stihiji i da se ne ~ini dovoqno da bi se, u granicama postoje}ih mogu}nosti, koristila pozitivna iskustva razvijenih zemaqa. Moèmo se pitati, koji je procenat od ogromnog broja mladih qudi, koji se iz svojih rodnih sela i varo{ica uputio u zemqe razvijenog sveta, uspeo da ostvari solidnu egzistenciju za sebe i svoje potomstvo. Naravno, stru~no osposobqeni mladi qudi, koji su traèni na trì{tu razvijenih zemaqa, po pravilu su odlaskom napravili pravi izbor, ali ve}i deo mladih qudi sa sela, oti{ao je bez ikakvog stru~nog znawa i bez znawa jezika. ~esto su to bili polupismeni mladi
AKO...
191 qudi, koji su u tim novim sredinama u razvijenim zemqama, godinama i decenijama radili najjednostavnije poslove, ali i ostali izolovani od tamo{we kulture ìvota, obrazovawa, pa i sa veoma suènim i oskudnim kontaktima sa qudima u novom okruèwu. O apsurdima potpune dezorganizacije u ìvotu i razvoju qudskog dru{tva na Balkanu u dugom vremenskom periodu, pa i sada u dvadeset prvom veku, razmi{qao je Dragutin u danima dok je boravio u jednoj od svojih redovnih poseta rodnom selu u wegovom Potkozarju. Bila je to druga polovina septembra, 2010. godine. kada blago jesewe sunce i prve jesewe ki{e, naizmeni~no greju i napajaju useve, kao i nepregledno {arenilo samoniklog biqnog sveta na ovim prostorima. Bogatstvo boja {uma i proplanaka, kao i bogatstvo plodova jeseni, podsetili su ga na ìvot, koji je u periodu wegovog ranog detiwstva, bujao u ovom ambijentu. Iako u primitivnim uslovima ìvota, svaki zaselak i svaki sokak, u to vreme bili su ispuweni veselim de~ijim glasovima i wihovom bezbri`nom igrom, dok su vredni doma}ini uùrbano obavqali svoje svakodnevne poslove. ìvot se odvijao u stalnoj dinamici, u skladu sa vremenskim ritmom bujne prirode ovoga krajolika, a pored napornog rada, neki optimizam i neka nada u lep{u i sre}niju budu}nost, bili su sastavni deo ìvota svakog pojedinca, u tim ~udnim i burnim godinama krajem prve polovine dvadesetog veka. Danas u tom selu bogate i bujne prirode, vlada ti{ina. I daqe se ~uje pesma slavuja i cvrkut ptica iz obli`wih {umaraka u simfoniji sa drugim glasovima iz divqine ìvotiwskog sveta, ali ceo zaselak,
AKO...
192 kome pripada i usamqena ku}a na breùqku, ostao je sa ukupno devet stanovnika, koji ìve svoj usamqeni~ki, jednoli~an ìvot, prelistavaju}i stranice proteklih vremena. Da li }e se u nekim budu}im vremenima, pored glasova iz divqine, na ovim i drugim sli~nim prostorima, ponovo ~uti veseli de~ji glasovi, pitao se Dragutin tih dana dok je boravio u zavi~aju. Verovao je i veruje u pozitivan odgovor na ovo pitawe, jer pored razvoja u svim oblastima, qudsko dru{tvo se mora vra}ati prirodnim resursima, koji su ograni~eni, a istovremeno su uslov wegovog opstanka. * U godinama kada je ve} imao bogato iskustvo, ~esto je razmi{qao o fenomenu ìvota i kulturi i filozofiji ìvqewa. Pored pojedina~nih pozitivnih i negativnih primera, koje je poznavao, upoznao je kulturu, filozofiju i na~in ìvota qudi u razli~itim kulturnim sredinama i okruèwima. Ti fenomeni u susretu s qudima uvek su ga interesovali, posebno s toga {to se u svim slu~ajevima potvr|ivalo pravilo, da upravo od filozofije i kulture ìvqewa svakog pojedinca, presudno zavisi i sam kvalitet wegovog ìvota. ôvek je, pored ostalog, sre}an ili nesre}an u meri, koliko i sam veruje u sebe i koliko sam sebe smatra sre}nim ili nesre}nim. @ivot je kao planinska reka, ponekad mutna, nabujala, plahovita i prete}a, a onda opet veselo zaùbori, bistra, umilna, o~aravaju}a. U{}e je weno odredi{te, ali ne i kraj wenog toka; stalna transformacija, razmena
AKO...
193 materije i energije u dinami~nom kretawu i drugi procesi u prirodi, obnavqaju wene izvore i na sre}u, omogu}avaju weno neprekidno trajawe. Na svom putu Dragutin je voleo ponekad, a to ~ini i u zrelim godinama, da se otrgne od uobi~ajene svakodnevnice i da se u mislima prepusti velikim temama ili boqe re}i, obi~nim temama na neuobi~ajen na~in. Da li su ovakva razmi{qawa u zoni oblaka ili su prizemna, qudska - obi~ne teme za prosu|ivawe o op{toj kulturi i odnosu svakoga od nas prema fenomenu ìvota? Odgovor na ovo pitawe najboqe je prepustiti budu}em ~itaocu ovoga teksta, jer sve {to je napisano ima svoj smisao i vrednost samo ako }e to motivisati ~itaoca da o tim pitawima donese svoj sud: * Igrom sudbine ili nekom drugom igrom, nedoku~ivom qudskom umu, u fizi~ko-hemijskim i drugim procesima, koji se neprestano odvijaju u svemiru, nakon velikog praska, u procesu op{teg kretawa, pored bezbroj drugih nebeskih tela, za~eta je i ro|ena planeta Zemqa. U beskrajno dugom vremenu, mewala su se wena fizi~ko-hemijska svojstva, a wena putawa u na{oj galaksiji i Sun~evom sistemu, opet igrom sudbine ili snagom neke mo}ne ruke, ustalila se na poziciji, koja je kroz milenijume godina, omogu}ila nastanak prvih oblika ìvota. Da li u procesu evolucije ili u nekim drugim procesima, pojavili su se prvi oblici u za~etku qudskog roda, najsavr{enijeg oblika ìvota na Zemqi. Koji smo mi to sre}nici i koji je to i od koga, veliki dar?
AKO...
194 * U jednoj drugoj velikoj igri - igri prirode u kojoj se stvara novi ìvot - u procesu nastanka ~oveka kao jedinke, ili svakoga od nas pojedina~no, pored bezbroj drugih mogu}nosti, varijanti i ishodi{ta, nastala je i ro|ena ba{ ta jedinka - novo qudsko bi}e - ta nova li~nost sa jedinstvenim genetskim osobinama i osnovama mentalnog i intelektualnog sklopa. I opet je to velika igra sudbine i veliki dar, ba{ nama namewen. Znamo li to dovoqno da cenimo - da budemo zahvalni sudbini, volimo i ~uvamo taj poklon neprocewive vrednosti? * Moglo bi se re}i da je ~ovek kao jedinka, ve} samim ro|ewem, predodre|en ili bar ima {ansu da bude sre}no bi}e, a on ponekad, ve} od rane mladosti, a onda i kroz ceo ìvot, moè imati pozitivan i kreativan, a ne retko i destruktivan stav prema sopstvenoj li~nosti i sopstvenom ìvotu. ~ovek, bez obzira na uslove koji ga okruùju, sa vi{e ili mawe uspeha, moè uporno raditi na razvoju svojih fizi~kih, mentalnih i intelektualnih sposobnosti, {to }e mu doneti zadovoqstvo sobom, sopstvenom li~no{}u i rezultatima svoga ukupnog delovawa. Takav odnos prema sopstvenoj li~nosti omogu}i}e mu da ìvi jedan kvalitetniji, lep{i i sre}niji ìvot. ôvek se tako|e, moè prepustiti matici reke i doga|ajima, odlu~iti se za liniju maweg otpora i propustiti priliku da sopstveni ìvot u~ini
AKO...
195 uspe{nijim i lep{im. Jo{ gore, deo mladih qudi naàlost, ponekad i qudi u zrelim godinama, koji su podlo`ni negativnim uticajima, krenu stranputicom, tako {to im negativni primeri postaju uzor - odaju se opijatima koji razaraju fizi~ko i mentalno zdravqe. [iroka je skala ove po{asti, od klasi~nih opojnih droga, alkohola, duvanskog dima i naravno, drugih vrsta devijantnog i {tetnog odnosa prema sopstvenoj li~nosti i sopstvenom ìvotu. Za ovakvo pona{awe postoji jedna adekvatna narodna izreka: - Zlo raditi, a dobru se nadati, nije realno mogu}e. * Qudski ìvot i ìvot uop{te, jeste najlep{i fenomen prirode i procesa koji se u woj odvijaju. Sa ovim fenomenom ni{ta se ne moè porediti. Jedino ìvot nema cenu, a sve {to ima cenu mawe je vredno od ìvota. Sudbinu ~oveka i kvalitet wegovog ìvota kao jedinke, odre|uje wegovo genetsko poreklo, okruèwe i doga|aji u okruèwu i na kraju, wegova sposobnost da mawe ili vi{e, uti~e na doga|aje i na|e mesto, koje mu pripada u skladu sa wegovim potencijalom, ambicijama i merilima vrednosti. Po nekim poznavaocima razvoja qudske li~nosti, ~ovek u su{tini postaje ono {to je sam zamislio ve} u ranom detiwstvu, ve} u petoj - {estoj godini ìvota.
AKO...
196
AKO...
197 SADR@AJ Strana Predgovor Ako moè{ da sa~uva{ glavu i onda, kada je svi gube,... Ako veruje{ u sebe i onda, kada svi u tebe sumwaju,... Ako moè{ da ~eka{, a ne umori{ se od ~ekawa,... Ako moè{ da sawa{, ali da snovi tobom ne gospodare,... Ako moè{ da stvari, kojima si posvetio ìvot, gleda{ polomqene, ali da se trudi{ da ih svojim skromnim alatom, popravi{,... Ako moè{ da svoje srce, nerve i mi{i}e prisili{ da ti sluè dugo, i onda kada u tebi nema ni~ega, osim voqe, koja im nare|uje: Nastavite... Ako moè{ da razgovara{ sa obi~nim svetom, a zadrì{ ~estitost ili da se druì{ sa elitom, a ne izgubi{ obi~nost,...
AKO...
5 11 55 71 91
105
129
161
198 BELE[KA O AUTORU Dragutin Zrni} je ro|en 14. septembra 1939. godine u potkozarskom selu Grbavci - op{tina Gradi{ka, u Bosni i Hercegovini, sada Republici Srpskoj. Roditeqi su bili poqoprivrednici. Tri razreda osnovne {kole zavr{io je u rodnom selu, a ~etvrti u Te{wu. Niù realnu gimnaziju zavr{io je u Gradi{ci, borave}i u De~ijem domu Lepa Radi}, Sredwu ekonomsku {kolu u Bawa Luci, a Ekonomski fakultet u Beogradu. U svojoj radnoj karijeri obavqao je odgovorne, sloène poslove na rukovodnim mestima u vi{e velikih privrednih preduze}a: Beogradskom pamu~nom kombinatu, Tehnogasu, Preduze}u Robne ku}e Beograd, Dunav osigurawu, kao i u organima uprave. U braku sa Cvetankom ìvi u Beogradu. Ima k}erku Melinu i sina Milana i {estoro unu~adi: Ivu, Du{ana, Dinu, Jelenu, Matiju i Maksima.
AKO...

Dragutin Zrnic Ako...

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dragutin Zrnic Ako...

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dragutin Zrni}

Dragutin Zrni} AKO...

Beograd, 2012. godine

11 AKO MO@E[ DA SA^UVA[ GLAVU I ONDA,KADA JE SVI GUBE...1

55 AKO VERUJE[ U SEBE I ONDA, KADA SVI U TEBE SUMWAJU,...

71 AKO MO@E[ DA ^EKA[, A NE UMORI[ SE OD ^EKAWA...

91 AKO MO@E[ DA SAWA[, ALI DA SNOVI TOBOM NE GOSPODARE,...

You might also like