E2 Magazin 05

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | MART / APRIL 2012.
| #05
E2 MAGAZIN
EE gradnja i ureenje: Intervju: Vojin etkovi Zamena stolarije Porodina gradnja Zeleni saveti: 6 poklona za 8.mart 10 zelenih poslova 20 zelenih proizvoda
Budite zeleni
Porodina gradnja Kancelarija u oblaku Logistika
a poklon z itaoce!
Logo square Color:
Lo Gr
Saveti za utedu
2 teme broja
Zeleni pokloni za 8.mart 22 10 zelenih poslova 54
Kancelarija u oblaku
30
Zelena kua meseca
56
EE kua Vojina etkovia
32
Porodina gradnja
62
Zamena stolarije
39 Zeleno preduzetnitvo 70
Kaite zbogom restrikcijama
44
Zelena logistika
77
20 zelenih proizvoda
50
mart / april 2012.
E2 zona
Sadraj
Impresum
Uvodna re
Potovani itaoci, pred vama je peti broj E2 nas. Bili smo svedoci koliko malo je nedostajalo da magazina - prvog online magazina o energetskoj nastavimo sa tradicijom restrikcija u snabdevanju efikasnosti koji se svakog svakog drugog meseca be- elektrinom energijom koja nas je pratila godinama splatno distribuira u vae email sanduie putem E2 unazad. U ovom broju vam donosimo savete za utedu newslettera. E2 magazin je dostupan za listanje elektrine energije to je u dananje vreme stvar ne na portalu www.e2.rs, moete ga i sauvati na svom samo infrastrukture i dravne politike ve i graanske raunaru ili poslati svom prijatelju. U ovom broju eksluzivno za itaoce E2 makulture. itaoci koji od 5 do 20.marta proitaju peti
gazina objavljujemo intervju sa naim glumcem broj E2 magazina i pronau skriveni simbol zeleVojinom etkoviem koji nam je ispriao kako se ni renik, na nekoj od strana magazina, bie u odluio za gradnju porodine energetski efikasne prilici da osvoje besplatnu uslugu agencije Dicta kue u ortanovcima. - prevoenje, odnosno kurs engleskog/francuskog Pored standardnih E2 vesti i zanimljivosti iz sveta jezika, kako za pravna tako i za fizika lica. (detalje oekuju vas teme posveene odrivom razvoju kao moete videti na strani 6). i o utedama energije koje je mogue ostvarivati naih partnera donosimo vam i tekstove posveene utedama u kancelarijskom poslovanju, gradnji energetski efikasnih objekata, kao i primeni ekolokih principa i principa energetske efikasnosti u automobilskoj industiji. Hladno vreme je, barem po meteorolozima, iza Proverite vae email sandue, itajte E2 magazin! E2 uredniki tim Tehniki urednik|Aleksandar Dabi Prevod, korektura, lektura|Nina Bani Saradnici|Marko Uroevi, Sandra Biserko, Jasmina Mirkovi, Miljan Milivojevi, Svetlana Dabi, Petar Slijepevi, Dragana Markovi, Vlada Bezbradica Kontakt|Cerski venac 8, Beograd Uredniki tim Direktor marketinga|Jelena Mirkovi Marketing|Marija Ivanievi +381 11 23 93 123 office@e2.rs|www.e2.rs ISSN|(Online) 2217-6209
mart / april 2012. 5
Pozivamo vas da nam piete i poseujete nae
kako u industriji tako i u domainstvima. Uz pomo strane na socijalnim mreama. SVIM ITAOCIMA ESTITAMO 5 MART DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI, A SVIM ITATELJKAMA ELIMO SREAN 8 MART!
Redakcija
E2 zona
vesti
Poklon za itaoce - agencija Dicta obezbeuje poklon u ovom broju

E2 zona
Uspeno zavreni sajam i konferencija zelene gradnje
vesti
Svi itaoci koji u periodu od 5.marta do 20.marta proitaju peti
Od 23. do 25. februara 2012. godine, u Beogradu je odran prvi Sajam i Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, i mnoge druge organizacije, medijske kue i kompanije. Sajam i Konferenciju otvorio je ministar Oliver Duli, u pratnji Marije Golubovi, predsednice Saveta zelene gradnje Srbije i Derija Judelsona, jednog od najveih svetskih strunjaka iz oblasti zelene gradnje. Sajam je okupio preko 40 izlagaa iz razliitih oblasti zelene gradnje i odrive ekonomije. Svi izlagai dobili su priliku da se predstave, ne samo posetiocima specijalizovanog sajma i uesnicima Konferencije, ve i brojnim medijima koji su posetili dogaaj. Trodnevna Konferencija zelene gradnje predstavila je preko 20 predavaa iz devet zemalja sveta. Pored proslavljenih imena kao to su Deri Judelson, SAD, ili Don Pajk, Velika Britanija, na Konferenciji su predstavljena etiri standarda zelene gradnje koji se primenjuju na meunarodnom planu: LEED sistem koji dolazi iz SAD, kao i britanski BREEAM, francuski HQE i nemaki DGNB. Pored toga Konferencija je predstavila i domae projekte koji su u procesu sertifikacije za zelene zgrade, kao i Italijansku nacionalnu agenciju za tehnologije, energetsku efikasnost i odrivi razvoj.
od strana magazina, bie u prilici da osvoje besplatnu uslugu agencije Dicta: prevoenje, odnosno kurs engleskog/francuskog jezika, kako za pravna tako i za fizika lica.
POTREBNO JE SAMO DA PRONAETE SKRIVENI SIMBOL ZELENI RENIK I DO 20.MARTA 2012. POALJETE E-MAIL NA ADRESU MARKETING@E2.RS SA ODGOVOROM NA KOJOJ STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL Srenog itaoca e nagraditi predstavnici agencije Dicta i uredniki kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika, kao i fotografija, e biti objavljeni u narednom broju magazina.
DOBITNIK SPA VIKENDA U HOTELU PREZIDENT

U saradnji sa hotelom Best Western Prezident iz Novog Sada, jednom itaocu smo poklonili spa vikend za 2 osobe. Sreni dobitnik je gospodin Srba Jovanovi iz Beograda. On je dao taan odgovor da se skriveni simbol zeleni hoteli nalazi na 39.strani E2 magazina. Prenosimo Vam i njegove utiske : Za mene, koji poznajem Novi Sad i volim u ovaj grad da odem, hotel Prezident je bio novost i otkrovenje. Iako po broju soba mali to mu je ak i prednost potpuno zasluuje svoju kategorizaciju od pet zvezdica. Osoblje je ljubazno i susretljivo, profesionalno. Sobe su opremljene svim neophodnim sadrajima i opremom, a najlepe utiske iz hotela nosim o bazenu, SPA centru i gimnastikoj dvorani. Moja preporuka za svaki poslovni boravak ili vikend-aranman u Novom Sadu, posebno imajui u vidu da su i cene izuzetno povoljne.
6 mart / april 2012.
E2 vesti
Na narednim stranama za vas objavljujemo izbor iz sekcije E2 vesti portala www.e2.rs .
mart / april 2012.
E2 zona
broj E2 magazina i pronau skriveni simbol - zeleni renik na nekoj
Konferencija zelene gradnje u regionu. Dogaaj su podrali Grad Beograd,
vesti
vesti
Moderne tehnologije u utedi energije

Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF pod pokroviteljstvom prosvete za ener-
Komunalni otpad kao energent

Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije i kompanijom Global Intercontinental Utilities BGD d.o.o. odrao je 31.januara panel disStrunjaci su prezentovali primere dobre prakse i pruili praktine savete za ostvarenje utede u potronji energije S obzirom na to da se procenjuje da e rezerve uglja koje Srbija poseduje biti istroene u periodu od 2030. do 2050. godine, a da nas u narednih 20 godina oekuje znatan rast potronje elektrine energije, od preko 60 procenata, Srbija mora da nae alternativne izvore snabdevanja energijom. Prema reima Sreka evia, na teritoriji grada Beograda dnevno se proizvede preko 1800 tona komunalnog otpada, odnosno svaki stanovnik glavnog rada u proseku produkuje 1.14 kilograma dnevno ovog potencijalnog izvora energije. Iz tih razloga komunalni otpad mogao bi da se koristi kao obnovljivi izvor energije i da predstavlja jedno od reenja problema sigurnog snabdevanja i racionalne potronje energije. Povod za organizaciju panel diskusije je nagradni konkurs CEDEFa za najbolji novinarski prilog na temu Komunalni otpad kao energent. Konkurs e biti otvoren do 30. aprila 2012. godine i uzee u obzir sve novinarske radove objavljene na ovu temu u periodu od 01. oktobra 2011. do 30. aprila 2012. godine. Prezentacije sa panel diskusije i propozicije konkursa moete pronai na sajtu www.cedeforum.org
E2 zona
i nauke u saradnji sa Agencijom getsku efikasnost Republike Srbije i Privrednom komorom Srbije, 8. februara 2012. godine u Beogradu, organizovao je strunu konferenciju na temu: Energetska efikasnost i obnovljiva energija u Jugoistonoj Evropi Primenjena savremena tehnoloska reenja. Primena principa energetske efikasnosti, korienje obnovljivih izvora energije uz primenu savremenih tehnikih reenja, predstavljaju mogunost ne samo da se postojea ekonomska i finansijska kriza prevazie, ve i da se obezbede znaajne investicije. CEDEF je upravo s tim ciljem organizovao konferenciju na kojoj su predstavljene savremene tehnologije sa konkretnim rezultatima i postignutim efektima u privredi i u lolanim samoupravama i JKP. Na konferenciji je zakljueno da su u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina intenzivnije poele da se uvode savremene tehnologije koje tede energiju. Osim energetskih uteda u zgradama, transportu, industriji i domainstvima, nove tehnologije doprinele su i budetskim utedama, a i uvanju planete.
Uredba za energetsku efikasnost objekata u martu

Vlada Srbije donee u martu uredbu o pomoi u finansiranju rekonstrukcije objekata, sa ciljem podizanja njihove energetske efikasnosti, kojom e biti obezbeeno 1,3 milijarde dinara. Na otvaranju Meunarodnog sajma zelene gradnje u Beogradu, Duli je rekao da e drava na taj nain zapoeti pomo u finansiranju radova na zameni prozora, vrata, stolarije, fasada u objektima, uvoenje termalnih pumpi i korienje drugih obnovljivih izvora energije. Ministar je najavio da e graani koji budu uzimali subvencionisane kredite za tu namenu moi da ostvare velike utede eneregije, koje e pokrivati mesene rate za otplatu kredita. On je naveo da se procenjuje da je za zamenu vrata i prozora na objektima u Srbiji potrebno ukupno oko 2,2 milijardi evra, a za fasade od ekolokih materijala oko 840 miliona evra. Dravni sekretar u Ministarstvu ivotne sredine Nemanja Komazec je rekao novinarima da e 1,3 milijarde dinara biti obezbeeno iz Fonda za zatitu ivotne sredine, od ega e jedna milijarda biti namenjena lokalnim samoupravama u vidu bespovratnih sredstava za projekte energetske efikasnosti javnih ustanova.
Prva solarna toplana spremna za putanje u pogon

U selu Badnjevcu, nadomak Kragujevca, uraeno je pilot postrojenje prve solarne toplane u Srbiji. Koncentrator je prenika 13 metara i toplana je spremna za putanje u pogon, saoptila je Privredna komora Srbije (PKS). Postoji i mali broj solarnih elektrana koje imaju toplotne akumulatore, koji rade na principu akumuliranja toplote faznog prelaza. U tom procesu koriste se rastopljene soli, ali takvi akumulatori mogu da obezbede proizvodnju energije jo samo tri sata posle zalaska sunca. Nekadanji profesor Mainskog fakulteta u Kragujevcu Vladan Petrovi patentirao je visokotemperaturni akumulator, koji omoguava da se akumulirana energija iz sunca proizvodi po potrebi i u kontinuitetu, 24 asa na dan, 365 dana u godini. Sistem izolacije jezgra akumulatora je takoe patentirano reenje profesora Petrovia, koje omoguava da toplotni gubici budu manji od est odsto na godinjem nivou. Taj sistem koristio bi se za proizvodnju elektrine energije i snabdevanje toplotnom energijom gradova i manjih mesta, a mogua je primena u prehrambenoj, tekstilnoj, drvnoj, hemijskoj industriji i drugim proizvodnim granama.
E2 zona
Ministarstva
kusiju za medije na temu: Komunalni otpad kao energent.
vesti
vesti
Predstavljen kalkulator energetske efikasnosti

E2 zona
Struja iz otpada - na deponiji Duboko kod Uica gradi se prva srpska energana
Otpad koji se bude odlagao na regionalnu deponiju kao pogon za proizvodnju obnovljive energije. Na deponiji e zaiveti prva srpska energana, postrojenje u kojem e se, po najstroim tehnolokim i ekolokim standardima, sagorevanjem otpada proizvoditi struja ili neko drugo gorivo. Cilj izgradnje energane je da se deponiji, koju koristi devet optina i gradova Zlatiborskog i Moravikog okruga, produi eksploatacioni vek, ali i da se proizvodnjom energije ostvari odreena dobit.
Knauf
Insulation
Srbija
predstavio
je
Kalkulator energetske efikasnosti na prvom meunarodnom Sajmu zelene gradnje, koji se odrava u Beogradu od 23. do 25. februara. tand kompanije posetio je i ministar ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Duli, kome su predstavljene sve pogodnosti ove veoma korisne aplikacije. Kalkulator energetske efikasnosti je krajnje jednostavan za upotrebu i slui za proraun potronje energije u stambenim objektima. Kroz nekoliko jednostavnih koraka svako moe izraunati koliko novca mu u toku jedne grejne sezone odlazi na grejanje kue ili stana. to je jo vanije, postoji mogunost da se na licu mesta intervenie, pobolja energetska efikasnost nekretnine i odmah vidi koliko bi se utedelo u jednoj sezoni i na taj nain objekat dobio na dodatnom komforu i svakodnevnom kvalitetu ivota. Kalkulator energetske efikasnosti moe se isprobati i na internet adresi www. kamenavuna.com.
Ulaganje u energetsku efikasnost suzbija klimatske promene

U Srbiji je do sada uraeno 16 planova za infrastrukturne projekte poveanja energetske efikasnosti ija bi realizacija, vredna oko 4,4 milijardi evra, mogla da dovede do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bate, reeno je u februaru na skupu o klimatskim promenama. Na skupu posveenom nacionalnoj akciji poveanja energetske efikasnosti u Srbiji u borbi protiv klimatskih promena, reeno je da je uraen plan za energetsku efikasnost za deset infrastrukturnih projekata iz oblasti proizvodnje energije, etiri iz oblati zgradarstva i dva iz oblasti saobraaja. Najvie projekata se odnosi na proizvodnju elektrine energije i modernizaciju Elektroprivrede Srbije, ali i na izgradnju mini hidroelektrana, pogona za biomasu, rekonstrukciju puteva, kao i na izolaciju zgrada i zamenu prozora i vrata. Dravni sekretar u Ministarstvu ivotne sredine Srbije Ivica Radovi ocenio je da je energetska efikasnost kljuna za sprovoenje smanjenja emisije gasova sa efektima staklene bate i istakao da ne postoji nijedna oblast u Srbiji u kojoj nije potrebno sprovesti energetsku efikasnost.
E2 zona
Duboko kod Uica, a nije podloan reciklai, posluie
Srbija prva u Evropi bez plastinih kesa

Prosean Evropljanin tokom godine upotrebi oko 500
Energetska zavisnost Srbije vea za 7%

Srbiji je ove godine potrebno primarne energije od oko 16,2 miliona tona ekvivalentne nafte, od ega e 34 odsto biti obezbeeno iz uvoza. Energetskim bilansom Srbije za 2012. godinu, koji je objavljen u Slubenom glasniku, planirano je da se u Srbiji proizvede primarne energije u vrednosti od 10,9 miliona tona i da se uveze 5,5 miliona tona ekvivalentne nafte. Domaa proizvodnja elektrine energije u potpunosti e zadovoljiti potrebe Srbije za strujom. Snabdevanje nae zemlje sirovom naftom bie obezbeeno 46 odsto iz domae proizvodnje, a 54 odsto iz uvoza. Domaa proizvodnja nafte u 2012. planirano je da dostigne 1,14 miliona tona, to je za 11 odsto vie u odnosu na 2011. godinu, a uvoz nafte e biti 1,28 miliona tona, to je za est odsto manje u odnosu na prolu godinu.
E2 tema broja
zuje da se u naoj zemlji tokom jedne godine upotrebi i odbaci oko dve milijarde takvih kesa. Ali ne zabrinjavaju brojke u ovoj ekolokoj prii. Sporan je sastav tih vreica, zbog ega njihova razgradnja u prirodi traje i po nekoliko stotina godina. Od poetka ove godine naa zemlja zapoela je akciju uvoenja biorazgradivih plastinih vreica na nae trite. S namerom da ve za nekoliko meseci u Srbiji budu u upotrebi iskljuivo eko-kese, ija razgradnja traje samo od jedne do etiri godine, na Tehnolokom fakultetu u Novom Sadu otvorena je jedina referentna nacionalna laboratorija za ambalau i pakovanje. Svi proizvoai, njih vie od 150, ozbiljno su shvatili ovu akciju Ministarstva za zatitu ivotne sredine. Ozbiljna je i kaznena politika koju je osmislilo resorno ministarstvo. Svaki proizvoa obavezan je da jednom godinje u novosadskoj laboratoriji pribavi sertifikat o biorazgradivosti. Domae firme nee morati da menjaju tehnologiju proizvodnje i da kupuju novu opremu kako bi poele ekoloku proizvodnju kesa. Morae samo da nabave odgovarajue aditive.
Pronaene bakterije koje bi mogle biti novi izvor energije

U jednoj britanskoj reci su pronaene bakterije koje se obino mogu pronai kako krue visoko iznad Zemlje, a koje bi za svet mogle biti novi izvor energije, pie Daily Mail. Ti misteriozni mikroorganizmi, pronaeni na uu reke
Vetrenjae u Srbiji imaju ansu

Dok obnovljivi izvori energije u Srbiji predstavljaju veliku ansu za ulaganje, u evropskim zemljama deluje da ulaze u stagnaciju. Najprofitabilniji svetski proizvoa vetroturbina Vestas u Danskoj e, zbog slabe prodaje, otpustiti 2.300 radnika, ali zato Srbiju vidi kao dobro trite. Tako, prvi kilovati iz vetroparkova na nau distributivnu mreu mogu da stignu za dve godine. Prema energetskom bilansu, obnovljivi izvori energije uestvovae sa oko 18 odsto, a meu njima jo nema energije vetra. Ali, u narednim godinama, ulaganje u vetrenjae bie veoma zanimljivo investitorima u Srbiji. Izgradnja jednog od prvih domaih vetroparkova, poee u Planditu, za koji je izdata prva lokacijska dozvola. A elise u ovom banatskom mestu mogle bi da se pokrenu krajem sledee godine.U kompaniji Vestas kau da bi dalji pad prodaje u svetu mogao da utie na dodatno otputanje radnika, ali da je domae trite jedno od kljunih.
Ver u Sanderlendu mogu proizvesti elektricitet koristei posebne baterije, zvane mikrobne gorive elije (MFC). Veruje se kako su bakterije Bacillus stratosphericus, koje obino borave na visini veoj od 30 kilometara iznad povrine Zemlje, na povrini zavrile zahvaljujui atmosferskom strujanju, koje uzrokuje da se isparena voda digne u stratosferu i zatim opet padne. To je posebno moan soj bakterije koji se u MFC-u moe iskoristiti za pretvaranje renog otpada u energiju i istu vodu. Za razliku od ostalih bakterija Bacillus stratosphericus ima duplo vei potencijal za generisanje elektriciteta, a naunici sa Univerzitetu u Njukastlu veruju kako mogu iskoristiti tu energiju i upotrebiti za napajanje aparata u zemljama u razvoju. Nauni tim je izolovao 75 zasebnih vrsta bakterija iz reke Var, i uz uz pomo MFC-a testirao potencijal stvaranja energije svake od njih. Selektovanjem najboljih vrsta bakterija naunici su uspeli da stvore vetaki biofilm, udvostruivi tako izlaznu snagu MFC-a sa 105 vati na 200 vati po kubnom metru. Iako je ta snaga jo uvek relativno niska, to bi bilo dovoljno za napajanje svetla i moglo bi da prui itekako potrebne izvore energije u delovima sveta bez elektrine energije. Koncept korienja mikroba za proizvodnju energije nije nov i ve se koristio za obradu otpadnih voda.
E2 tema broja
plastinih kesa, a prosean Srbin upola manje. Raunica ka-
To znai da e se energetska zavisnost zemlje poveati za sedam odsto.
vesti
vesti
Kinske kompanije protiv Evropskih taksi za CO2

Kina je zabranila svojim aviokompanijama da
U saobraaju 10 novih autobusa na gas

U beogradski javni prevoz ukljueno je 10 novih autobusa na gasni pogon, u kojima je vozaka kabina potpuno odvojena od prostora za putnike, saopteno je iz Nove autobuse na gasni pogon GSP je nabavio sopstvenim sredstvima od domaeg proizvoaa Vulovi transport iz Kragujevca. Upotrebom tih autobusa trokovi goriva bie dvostruko manji, a u znaajnoj meri bie smanjen i nivo emisije tetnih gasova u okolinu. Tokom naredna dva meseca, u GSP e stii jo 25 novih niskopodnih klimatizovanih zglobnih autobusa. Za ovu godinu, za prevoz Beograana planira se nabavka jo 150 novih autobusa, 15 zglobnih trolejbusa, kao i nastavak isporuke panskih tramvaja.
E2 zona
je uvela EU u okviru borbe protiv globalnog zagrevanja. Brisel je, meutim, saoptio da i pored protivljenja Kine i drugih zemalja nee menjati svoj zakon, ali da je spreman da razgovara sa njima o pitanjima koja ih zabrinjavaju. Kompanije koje odbijaju da plate taksu mogle bi da se suoe sa kaznom od 100 evra po toni ugljen dioksida ili, u krajnjem sluaju, da izgube pravo da sleu i poleu u 27 lanica EU. Avioprevoznici, meutim, imaju jo vremena, jer e do 30. aprila 2013. moi da bez opasnosti od kazni kupe dozvole za emisije za 2012. EU je spremna da izuzme kompanije onih zemalja koje u svoj vazduni saobraaj uvedu sistem dozvola za zagaivanje, slian evropskom sistemu. Valero-Ladron je rekao i da je EU spremna da izmeni zakon ako u sektoru bude zakljuen globalni sporazum o smanjenju emisija CO2. Obaveza plaanja 15% emisija CO2 kotala bi, prema procenama, kompanije koje lete u EU 380 miliona evra ili 528 miliona dolara u 2012, a ti trokovi e se dodatno poveati u 2013, poto e se besplatne kvote za emisije smanjiti sa 85% na 82%. Amerike kompanije su u Velikoj Britaniji podnele albu Evropskom sudu pravde, ali je ona odbaena, poto je Sud u decembru 2011. izneo miljenje da je mehanizam trgovine dozvolama za zagaenje u EU u skladu sa meunarodnim pravom.
Mogue smanjenje cena registracije hibridnih vozila

Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije najavilo je danas da je iniciralo promenu Zakona o registraciji vozila da bi se smanjila cena registracije hibridnih i drugih vozila sa manjom emisijom CO2. Dravni sekretar Ministarstva Bojan uri rekao je novinarima da e meuresorska radna grupa Ministarstava poeti da radi za nekoliko nedelja, a da bi izmenjen predlog zakona mogao da bude zavren do sredine godine. Nadam se da emo ovu godinu zavriti sa novim zakonom koji bi bio vie fer prema kupcima vozila koja imaju ekoloku komponentu i koji mare za ivotnu sredinu, kazao je on. uri nije eleo da govori o detaljima izmene zakona. Izmena e znaiti da automobili koji emituju manje ugljen-dioksida po preenom kilometru, imati znatno niu registraciju od velikih zagaivaa, kakva su trenska vozila koja emituju 300 grama CO2 po preenom kilometru to je tri puta vie od ekolkoh vozila sline kubikae, ukazao je on. Zakon o registraciji vozila ne uzima emisiju gasova sa efektima staklene bate kao bitnu komponentu za bilo kakvu olakicu prilikom plaanja registracije, po emu smo jedna od poslednjih drava u Evropi, rekao je uri. uri je dodao da udeo hibridnih vozila u Srbiji za sada mali i naveo da ih je u 2011. godini bilo registrovano oko 60, zbog ega oekuje da bi izmena Zakona o registraciji vozila mogla da pomogne u poveanje tog broja.
OLED rasveta za providan krov automobila

BASF i Philips su doli do praktinog napretka u razvoju OLED (organska LED dioda) tehnologije koja omoguava njenu primenu u automobilskim krovovima. OLED je providan kada je iskljuen, to omoguava da se kroz njega vidi van vozila, a daje osvetljenje u vozilu kada je sistem ukljuen. Ovaj OLED koncept za krovove automobila rezultat je duge saradnje izmeu BASF-a i Philipsa u istraivanju i razvoju OLED modula. Osim to prua nove dizajnerske mogunosti, providna OLED rasveta omoguava i novi pristup u automobilskom ininjeringu. Providna OLED sendvi struktura moe se kombinovati sa jednako providnim solarnim elijama. Ova kombinacija omoguava vozau da tokom dana uiva u jedinstvenom oseaju otvorenog prostora dok se struja generie, a po noi prijatno obliva unutranjost toplim svetlom, visoko efikasnim OLED sistemom.
E2 zona
plaaju takse za emisije ugljen dioksida (CO2) koje
GSP Beograd.
vesti
Srpski proizvoai organske hrane na Nemakom sajmu BIOFACH sklopili ugovore vredne 2,5 mil eur
Na meunarodnom sajmu
Najvee interesovanje za srpske proizvode su pokazali kupci sa trita koja su u prethodnoj godini zabeleila i najvei rast u potrsnji organskih proizvoda. Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje Serbia organica je tokom sajma ostvarilo znacajne kontakte sa nacionalnim udruenjima iz SAD, Rumunije i drugih zemalja Evropske Unije. Serbia organica je uestvovala na sastanku posveenom inicijativi za osnivanje budueg svetskog trgovinskog udruenja za organske proizvode, koje je planirano za kraj 2012. godine, a bie i jedan od njegovih osnivaa.
E2 zona
organskih proizvoda Biofach u nemakom gradu Nirnbergu, izlagai iz Srbije imali su veoma uspean nastup i pregovore sa stranim kupcima sa kojima su sklopili ugovore o isporukama proizvoda u narednoj sezoni ukupne vrednosti od oko 2,5 mil EUR. Sajam je pokazao da je interesovanje za organsku hranu na globalnom nivou veoma veliko, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, saoptilo je Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje Serbia organica. Na tom sajmu organskih proizvoda krajem prole nedelje predstavilo se 2.500 izlagaa iz celog sveta, a tokom etiri dana Biofach je posetilo 45.000 ljudi iz preko 130 zemalja. Pet izlagaa iz Srbije ove godine se predstavilo na zajednickom standu koji je udruenje Serbia organica organizovalo uz podrku Agencije za promociju izvoza (SIEPA) i Agrobiznis projekta Amerike agencije za meunarodnu pomo (USAID). Srpski tand je posetio veliki broj potencijalnih kupaca i predstavnika preduzea iz Severne i June Amerike, Australije, Azije i veeg broja zemalja Evrope koji su zainteresovani za uspostavljanje kooperacije sa naim proizvoaima i izvoznicima. Srpska preduzea Lion Foods, Foodland i Herba iz Beograda, koja se bave proizvodnjom i preradom voa, povra, lekovitog bilja, umskog voa i umskih plodova, uspeno su predstavila kvalitetan asortiman svojih proizvoda. Preduzece Ecosoil iz Nia je ponudilo stranim kupcima organska ubriva, u okviru naciolnog tanda prvi put se predstavila i grupa proizvoaa organskih poljoprivrednih proizvoda s podruja Novog Sada.
H&M Eco Concious kolekcija

Nova H&M kolekcija je inspirisana romantinim vedskim folklorom, a modeli su napravljeni od reciklirane vune, organskog pamuka i lana, i veoma modernog, ali pomalo komplikovanog materijala tencela. Cilj kolekcije je da se utie na svest ljudi, da stvore odgovorno ponaanje prema okolini i otpadu, a samim tim smatraju i da im to daje prednost nad konkurentima, jer kupci sve vie postavljaju pitanja u vezi materijala i radne prakse.
Cvekla
Ve oko dve hiljade godina su poznata lekovita svojstva cvekle, i njen doprinos naem zdravlju.Sok od cvekle regenerie jetru i spreava starenje organizma. Jo u ranoj medicini cvekla predstavlja lek za krv, tanije leenje malokrvnosti, mada ima lekovito dejstvo i na niz drugih oboljenja. Sok od cvekle sniava visoku telesnu temperaturu, dok se seme cvekle koristi za terapijsko leenje tumora genitalija i creva.
Thierry Mugler parfemi u slubi izdrljivosti

Kao jedan od naina odrivosti, kreator T.Mugler je u skladu sa svojom filozofijom osmislio da se sve boice njegovih parfema mogu refilovati.
vesti
vesti
uvajte hranu van friidera

uvajte hranu van friidera, bie ukusnija, moe ak due da traje, a smanjiete i trokove struje. Pre izuma friidera, ljudi su hiljadama godina iveli vez njih, a imali su brojne naine uvanja hrane. Korejska dizajnerka Jihyun Ryou je razvila niz modernih reenja koja se oslanjaju na tradicionalne tehnike, uila je od svoje bake i drugih starijih ljudi kako sve moe da dri hranu van friidera. Ona smatra da je nepotrebno stavljati voe u friider, jer se etilen poveava u zatvorenoj kutiji i voe bre truli. S druge strane, neko povre reaguje drugaije na etilen, na primer, krompir i luk sporije klijaju. Stavite bananu u plastinu kesu sa krompirom, banana e postati trula za kratko vreme, ali krompir nee proklijati. Jabuke emituju dosta etilena. Ako se drugo voe uva zajedno sa jabukama, ono e bre sazreti. Ona nam daje simpatian dizajn polica na kojima moete da uvate hranu.
Reciklirana obua
Katell Gelebert je francuska dizajnerka koja od starih kesa gde se nekada nalazila testenina, keksi, pravi obuu i odeu. Budui da je ekoloki svesna, ona ne koristi nikakve posebne maine kojima ih obrauje, ve ih sama pegla, i tako pretvara u obradiv materijal.
E2 zona
ECO CARE- Bioorganski balzam za telo od meda

Ovaj balzam neguje telo, hidrira ga, smiruje iritacije. Poboljava vrstou, elastinost i cirkulaciju krvi u koi. Vraa joj sjaj, mekou, zdravu boju. Med je izvor mineralnih soli, vitamina i organskih kiselina.
Zleni hotel u Kini izgraen za 15 dana

Zeleni hotel, u provinciji Hunan u Kini od 30 spratova je izgraen za samo 15 dana. Hotel od 5 zvezdica je gradilo 200 radnika, i sveano je otvoren 18.januara ove godine. Zhang Yue, vlasnik hotela, smatra da se brzom gradnjom smanjuje potronja materijala i energije, i da je na taj nain 5 puta vie energetski efikasna. Ima otpornost na zemljotrese 5 puta veu od obinih zgrada, i toplotne indekse na nivou platinum LEED zgrada.
Eko turizam - prirodni rezervat UVAC

Prirodni rezervat Uvac se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, izmeu planina Zlatar i Javor. Centralni deo rezervata je kanonska dolina reke Uvac sa dolinama njenih pritoka. Posebnu vrednost dolini daju meandri, iji rtovi imaju visinu i do 100m. Ono po emu je
Kako da ivte zdravo - pravilna hidratacija

Jedan od bitnih naina zdravog ivota je pravilna hidratacija, i unoenje tenosti u organizam. Takoe, postoje brojne namirnice koje zamenjuju bar 20% unosa tenosti. Paradajz, krastavci i zelena salata sadre oko 90% vode. Ono to je takoe bitno jeste da se ogranii unos soli u organizam, jer to vie unosimo namirnice bogate solju, potrebno je vee konzumiranje vode, kako bi se neutralizovalo dejstvo soli. Takoe, zanimljiv je podatak jednog istraivanja sprovedenog u Americi koji kae da jedno pivo dnevno ne samo da smanjuje dehidrataciju ve i spreava nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Uvac naroito poseban i znaajan su beloglavi supovi koji predstavljaju najveu atrakciju. Beloglavi sup je vrsta orla leinara, impozantne veliine, raspona krila i do 3 metra to ga ini monim letaem, iji let su istraivali i naunici - aeronautiari i primenjivali pri konstrukciji letelica. Njegova uloga u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva - iskljuiva hrana su mu uginule ivotinje, ime spreava irenje zaraza i na taj nain ini prirodnu reciklau. Raznolikost netaknutih stanita, prisustvo endeminih, reliktnih i ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta, od posebnog su znaaja za ouvanje biodiverziteta i geodiverziteta, a samim tim razvoj i promociju turistikih potencijala rezervata.
E2 zona
vesti
vesti
Scrap technology
Scrap ecology je kolekcija dizajnerskih predmeta i skulptura, napravljenih od drveta, a cilj je da se sav materijal smiljeno is-
E2 zona
koristi i da ima praktinu namenu u vaem okruenju. To moe da bude ostatak stolarije, proizvodi iz reciklirane ambalae, razni arhitektonski uzorci itd.
Pametni radijator
Ovakav radijator pomae ljudima da smanje prosenu temeperaturu u prostoriji za 2 stepena, ime mogu da smanje trokove za 45% na godinjem nivou. Moderna tehnologija omoguava korienje lakih i efikasnijih materijala u manjim formama. Pomeranjem radijatora vie u unutranjost prostorije omoguava se korisniku da potronju zadri na niem nivou. Nema potrebe da radijator stoji pored prozora, jer time greje samo polovinu sobe. Dizajn radijatora ima analogiju sa logorskom vatrom, koja predstavlja sve ono to je grejanje nekada imalo u naoj kulturi. Toplota je emocionalna vrednost. Interfejs nije numeriki, ve sami moete da birate idealnu temperaturu. Sistem radi sa toplom vodom ili parom.
Eco - friendly bicikl

Ovakav bicikl koristi jeftinu tehnologiju kako bi se smanjili trokovi proizvodnje, i kako bi bio pristupaan ljudima sa manjim primanjima, ali i da se postigne vea odrivost. Napravljen je od prefabrikovanih panela bambusa, svaki deo je oblikovan pomou sekaa da bi se smanjio otpad, ima prirodne gume i ve korien elik koji je lako zamenjiv.
20
mart / april 2012.
mart / april 2012.
21
E2 zona
E2 tema broja
Idemo u susret prazniku ena, 8.martu. Daemo vam nekoliko predloga kako moete da obradujete lepu polovinu.
Aromatherapy spa poklon paket - paket sadri gel za tuiranje, losion za lice I telo i ulje za telo. Pakovanje dolazi u runo tkanoj torbici.
Organski balsam za usne - prirodni balsam napravljen od kamilice I nevena I prirodnih ulja. Lepo sija na usnama da moe da bude zamena sjaju za usne.
Aromatherapy svee - svee od sojinog voska sa pamunim fitiljem, prirodnim biljnim bojama iistim eterinim uljima.
Organski ru za usne - napravljen od ulja suncokreta, putera i ulja kokosa. Potrebno je izbegavati sve rueve koji sadre olovo kao sastojak.
Eco-friendly nakit - minue od organskog dragog kamenja, nain do inovativne filozofije odrivosti.
Prostirka za yogu izuzetno praktina, ne klie se, ne emituje toksine gasove u toku proizvodnje. Zbog izuzetnog kvaliteta, teko da e zavriti na deponiji.
22
mart / april 2012.
mart / april 2012.
23
E2 tema broja
Pokloni za 8.mart
vesti
Fujitsu smartfoni stiu u Evropu

Jedna od najveih japanskih kompanija, Fujitsu, planira da izbaci nekoliko modela smartfona i
SMS sistem za lociranje autobusa u Beogradu

Preciznu informaciju putem SMS poruke o tome gde je trenutno gradski prevoz i kad otprilike stie graani e moi da dobiju od 15. marta kada e i zvanino startovati SMS usluga u okviru da saznaju koliko sta-nica je autobus udaljen od mesta na kom ga putnik eka. - U toku je probni period i putnici treba da znaju da jo nije sve usavreno. Primena ovog sistema poee 15. marta. Sva stajalita jo nisu obeleena, to e biti uraeno do pomenutog datuma, kada e ujedno biti postavljeno i detaljno objanjenje o tome kako se usluga koristi i koji je broj odreene stanice - kau u Bus plusu. Bus plus sistema. Pozivom na *011* i unoenjem koda stajalita putnici i sada mogu besplatno
E2 zona
Fujitsu ve nudi proizvode iz ove kategorije u Japanu, pie Rojters, i jedan je od najveih proizvoaa u toj zemlji, ali sada eli da se upusti i u borbu za svoj udeo u Evropi. Ono emu se ova kompanija nada je dvocifreni trini udeo u narednih tri do pet godina. Posle evropskog, oekuje se pohod i na ameriko trite, i to kasnije ove godine ili 2013. godine.
COMTRADE najbolja kompanija u istonoj Evropi

Kompanija ComTrade proglaena je za najbolju IT kompaniju na prostoru Istone Evrope, na etvrtoj tradicionalnoj godinjoj dodeli nagrada za najbolje kompanije Evrope, Bliskog istoka i Afrike DistreeEmea. Predsednik ComTrade-a Veselin
ENEL PS predstavlja nove proizvode i usluge na CEBIT-U

Kompanija ENEL PS bie izlaga meu 14 srpskih firmi, u okviru nacionalnog tanda Srbije na vodeem svetskom sajmu ICT tehnologija CeBIT, koji e se odrati u Hanoveru od 6. do 10. marta 2012. godine. Kao sistem integrator za fiziku infrastrukturu Data Centara, ove godine bie predstavljeni proizvodi i usluge u domenu izgradnje, nadzora i telehousinga Data Centara koji belee jak odjek i potranju na domaem i svetskom tritu, saoptila je kompanija ENEL PS . U pitanju je softver za nadzor Data Centara namenjen pruaocima telehousing usluga i korisnicima koji imaju vie lokacija Data Centara. Ovaj softver rezultat je viegodinjeg iskustva u implementaciji Data Centara i doprinosi njihovoj visokoj pouzdanosti i energetskoj efikasnosti. Takoe, posetiocima e biti predstavljen specijalizovan proizvod namenjen napajanju opreme kablovskih operatera.
Jevrosimovi rekao je da je ova nagrada veliki podstrek za dalje uspehe kompanije, ali istovremeno i veliko priznanje za srpski IT sektor, jer je prvi put jedna domaa kompanija prepoznata i priznata u IT svetu. - U izuzetno velikoj konkurenciji uspeli smo da osvojimo prestinu nagradu kao najbolja IT kompanija u Istonoj Evropi, a za nas su glasali i svi veliki proizvoai kao to je Dell, Microsoft i HP - kazao je Jevrosimovi. Na skupu u Monte Karlu, na kome je bilo vie od 2.500 uesnika, iri je bio sastavljen od najveih svetskih IT proizvodjaa kao to su HP, Intel, Microsoft..
GOOGLE lansira Cloud servis

Cloud servis za smetanje podataka uskoro e lansirati i Google, saznajeWall Street Journal od
24 mart / april 2012. mart / april 2012. 25
E2 zona
tableta na evropsko trite.
vesti
izvora upoznatih sa planovima. Servis e se zvati jednostavno, Drive, a Google bi ga mogao predstaviti ve u narednim nedeljama. Kao i veina servisa, i ovaj e biti besplatan, a naplaivae
E2 zona
se samo naknada onima koji ele da uvaju ogromne koliine podataka. Na Google Driveu ete moi da uvate svoje fotografije, video materjale i druga dokumenta i pristupate im sa bilo kog ureaja koji ima pristup internetu, a bie lako i deljenje ovih podataka sa drugima. Wall Street Journal prenosi da je Google pre pet godina radio na servisu koji je tada nazivao G Drive, koji je trebalo da bude lansiran 2007. godine, ali se to nikada nije desilo. Iste godine lansiran je jedan od najpopularnijih servisa ove namene, Dropbox, koji prema podacima iz oktobra 2011. godine ima preko 45 miliona korisnika. Apple je tokom prole godine korisnicima ponudio servis nalik ovom, iCloud.
IT SEKTOR planira bojkot muzikog dinara

Uvoznici i proizvoai tehnikih ureaja i nosaa zvuka koji su od poetka godine optereeni naknadom za muziki dinar planiraju bojkot plaanja ovog nameta. Oekujemo prva reenja za plaanje ove naknade poetkom februara i tada emo tano videti koliko je to optereenje i da li e nam i friideri sa audio-plejerom ili fle memorijom svirati, kae Jelena Jovanovi, sekretar Udruenja informatike delatnosti Privredne komore Srbije. S obzirom na to da su organizacije koje naplaaju ovu naknadu ostale pri tarifama koje su za nau industriju previsoke, pretpostavljam da uvoznici i proizvoai ureaja koji podleu ovom nametu nee da ga plaaju, navela je ona. Prema jedinstvenoj tarifi organizacija za zatitu intelektualne svojine i autorskih prava, od poetka godine se na prazne nosae zvuka i slike (diskovi i kasete) naplauje naknada od 0,7 do 2,1 dinar po komadu, dok je naknada za USB fle drajv do 16GB 25 dinara, a za one sa veom memorijom ak 50 dinara.
26
mart / april 2012.
vesti
Naknada za IT ureaje za koje se moe pretpostaviti da e biti korieni za umnoavanje (CD i DVD rezai i rekorderi, digitalni audio-plejeri) iznosi tri odsto od prodajne, odnosno ocarinjene cene.
Skulpture ivotinja od starih tehnologija

Umetnik starih Sean Avery pravi ima poseban talenat- od tehnologija skulpture ivotinja. Koristi stare cd-ove i druge reciklirane materijale i pravi skulpture koje su pune boje, i razliitih struktura.
Jovanovi istie da je bojkot naknade poslednja opcija jer je Upravni sud odbio tubu Udruenje informatike delatnosti protiv miljenja Komisije za autorsko i srodna prava o odreivanju naknade za muziki dinar, uz obrazloenje da to miljenje nema karakter upravnog akta. U meuvremenu su predstavnike informatike delatnosti podrali Unija poslodavaca Srbije i lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlaan Dinki, koji su se javno zaloili za ukidanje ove naknade IT industriji i njeno smanjenje za ostale preduzetnike, emu su se usprotivili Sokoj, OFPS i Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora, organizacije za naplatu naknada za autorska prava.
Napunite mobilni telefon svojim dahom

Dizajner Joao Paulo Lammoglia je predstavio AIRE koncept maske koja bi konvertovala energiju vetra od daha korisnika, u struju preko malih vetroturbina kako bi se napunili manji elektronski ureaji. AIRE maske mogu da se koriste u bilo kakvoj situaciji, i na otvorenom i na zatvorenom. Mogu da se koriste dok spavate, itate knjigu, trite, hodate. Pored utede energije (i doprinosa ouvanja ivotne sredine) takoe podstie praksu fizikog vebanja.
Quad igrake za decu

Quad je interaktivna igraka koja koristi solarni vetar i energiju za svoje funkcionisanje. Dete treba da vodi rauna da Quad u svakom trenutku bude napunjen. Quad koristi bluetooth tehnologiju koja sinhronizuje podatke o suncu i vetru u online igricu. Na taj nain deca mogu da se takmie ko razvija svoju Quad igraku najbolje, ija je naprednija u raznim nivoima igre.
E2 tema broja
E2 zona
E2 tema broja
panija moe ostati bez vanih podataka to je kao posledicu moe dovesti ak i do bankrota.
EUnet je od kompanije 3TERA iz grupacije Computer Associates, zaslueno dobio poverenje da bude prvi regionalni partner na Balkanu koji nudi AppLogic Cloud Platformu. Imajui u vidu napredne mogunosti CA Cloud platforme, neprekidan rad na razvoju novih Cloud Business servisa i softver koji su razvili za jednostavno upravljanje Cloud servisima (Cloud Control Panel), EUnet je provajder koji trenutno nudi najvei izbor Cloud servisa (SaaS) i Cloud infrastrukturnih reenja (IaaS i PaaS) u zemlji i regionu. Potencijalni korisnici
Bezbednost u oblaku
Novi trendovi u svetu velikih IT kompanija su virtuelizacija, potreba za veim brojem servera na to manjem prostoru i rast broja uskladitenih podataka. Bilo da se radi o finansijskoj, zdravstvenoj ustanovi ili prodajnom objektu, Data centri vie ne slue samo za puko odlaganje vanih podataka. Oni su specijalizovani i za robusne mree koje podravaju veliki saobraaj i upotrebu zahtevnih aplikacija za potrebe itavih kompanija.
Cloud hostinga su sve kompanije koje imaju zahteve za pojednostavljen-
jem IT infrastrukture, skalabilnou, visokom dostupnou i ele da plate samo IT resurse koji su upotrebili. Bez obzira na veliinu, svakoj kompaniji je potreban mail server koji vam omoguava da pristupate svojoj elektronskoj poti sa bilo kog mesta na svetu gde postoji Internet konekcija. Takoe, servisi za voenje projekata, unapreivanje upravljanja vaim postojeim i potencijalnim korisnicima, exchange serveri za bru i jednostavniju e-mail komunikaciju, mailing liste za slanje e-mail poruka na vie adresa u istom trenutku, razni sistemi za postavljanje i skladitenje dokumentacije i internu komunikaciju u kompaniji, VoIP telefonske centrale za besplatnu komunikaciju, kao i mnogi drugi servisi po vaoj elji mogu biti instalirani na Cloud serveru znatno jeftinije i bre nego to je to tradicionalna hosting infrastruktura dozvoljavala. Poenta je u injenici da vi zakupuljujete ve pripremljen standardizovan servis koji vam olakava i ubrzava poslovanje.
Sigurnost vaih podataka u profesionalnim Data centrima neuporedivo je vea od inhouse reenja. Svaki Data centar koji ispunjava najnovije standarde u obavezi je da ima zatitu od poara, nestanka struje ili neeljenih upada u sistem. Takoe, u Data centrima se o sigurnosti sistema brine tim inenjera 24 asa dnevno, 365 dana godinje.
Korisnik od sada moe da izaberete u kome delu sveta eli da hostuje svoje servise i uva vane podatke. Kompanija EUnet omoguava svojim korisnicima da za potrebe iznajmljivanja Cloud hosting usluga, osim u Beogradu i Londonu, koristite najmoderniji Tier 4 Data centar u Majamiju. Amerika, kontinent koji poseduje najbolju infrastrukturu za telekomunikacije, omoguava nam pruanje usluga najveeg kvaliteta. Uz pomo vrhunske opreme, na raspolaganju vam je brz protok podataka prema Evropi i Junoj Americi.
Utede u oblaku
Cloud moe da ponudi mnogo zanimljivih reenja za uvoenje novih servisa i usluga, ali i da optimizuje postojea reenja i potencijalno smanji trokove odravanja IT svake firme. Postoje utede i pogodnosti koje je tee iskazati u vrednostima, ali svakako imaju povoljan uticaj na poslovne procese preduzea.
Cloud vam omoguava da pristupate svojim podacima i poslovanju sa bilo kog raunara i u bilo koje vreme. Takoe moete brzo organizovati regionalne kancelarije ili predstavnitva, bez potrebe za znaajnim ulaganjima u IT infrastrukturu ili jednostavno povezati udaljene lokacija preduzea.
E2 tema broja
CLOUD
EUNET
U sluaju kvara na tradicionalnom serveru (matina ploa, HDD i sl.), deava se da se poslovanje potpuno zaustavlja dok se server ne popravi, to u nekim situacijama moe trajati i do 7 radnih dana. U takvim situacijama utede su nemerljive. U situaciji vie sile (poari, poplave, krae i sl.) kom-
E2 tema broja
Udvostruena snaga i utrostruena proizvodnja s upola manjim brojem elektrana na istom podruju formula je kojom se trenutno vodimo. To takoe znai da nam ne treba nuno vie vetrenjaa nego to ih danas imamo za proizvodnju jo vee koliine iste energije. Poboljanja efikasnosti sama po sebi mogu mnogo ponuditi. U daljem razgovoru otkriva nam da para-
YTONG kua Vojina etkovia

Ja da ne sanjam verovatno ne bih radio ovo to radim i ne bih toliko uivao i u svom poslu i u ivotu. Mislim da ne bih imao od ega da ivim da ne sanjam.
lelno dok zida kuu radi i na drugom delu filma Montevideo, koji se oekuje u septembru ili oktobru ove godine.
Cela kua je sazidana za 3 nedelje!
Na istaknuti pozorini i filmski glumac Vojin etkovic, ugostio nas je na svom placu, gde je u toku gradnja njegove porodine kue. U idilinom prirodnom okruenju, uoili smo isto gradilite, belinu kue od YTONG blokova, i predivan pogled koji se protee sa placa, a Vojin nam objanjava:
Nalazimo se u ortanovcima, optina
Inija. Na samoj smo litici.. dole je Dunav, vide se Karlovci, Novi Sad, Kovin, pomalo Titelski Breg, most na Beki.. Meni se izuzetno svia ovo mesto, ali to to se meni svia i nije toliko bitno koliko je ovo vano za moju porodicu. Moj san jeste bio da napravim kuu ali to radim prvenstveno zbog svoje dece. U Beogradu nemaju dvorite, i jednostavno hou da svoje detinjstvo provedu na selu i na istom vazduhu.
E2 tema broja
Energetski efikasna kua
zidaju i grade i oni su bili u udu kojom brzinom se zida i kako je sve isto. Gradilite je isto od prvog dana. Prilikom gradnje nema mnogo ni vode, ni cementa, ni peska, tako da sam sauvao dvorite maksimalno.
Zato ste izabrali YTONG termoblok?
na tritu i nije potrebna dodatna termoizolacija - na blok stavljam samo mreicu i fasadu. U vremenu u kome ivimo moramo da uvamo energiju. omoguava utede energije do 30%! Ja izbegavam da ukljuujem klimu i velika pogodnost je to nam ovde nee trebati klima ureaj. Da uvamo ume, ugalj, struju, a ovaj proizvod
Svima koji razmiljaju o izgradnji kue, Vojin savetuje:
Prvo to bih svima savetovao jeste da se odlue za gradnju kue.

Pitali smo ga da li je tano da je cela Onda bih savetovao da dobro razmisle.. Ja sam godinu dana razmiljao ta bih i kako bih i kad kua sazidana za 3 oko nedelje.
sam izraunao ta ja oekujem od kue, ta ja kao
Na nagovor svog druga koji je zidao YTONG-om, g. etkovi je posetio Sajam graevinarstva i tamo dobio sve potrebne informacije.
Od YTONG-a sam dobio celu logistiku podrku, arhitektu, projekat.. YTONG termoblok 37,5 cm sam
E2 tema broja
Za porodine trenutke i momente uivanja sa prijateljima, Vojin je planirao:

Jedan deo kue izlazi na male tribine. Te tribine sam napravio za 20-ak ljudi, i planirao da stavim jedno platno. Poto moj drug ima pozorinu
Umesto klasine ploe koristio sam ovek oekujem od sebe, poto se malo bavim i YTONG belu tavanicu koja je postavljena za ekologijom i ubeujem ljude da uvaju ivotnu jedan dan, a pritom sam dobio odlinu termoizo- sredinu, onda sam preao na izbor materijala od
laciju prema tavanu. Dok sam doneo majstorima kog bih gradio kuu. jagnje i prase, oni su zavrili postavljanje bele tavanice do ruka. Dolazili su ljudi koji ovde i
izabrao jer je po meni najkvalitetniji termoblok scenu na svom placu i ima svoje pozorite, onda
34
mart / april 2012.
mart / april 2012.
35
E2 tema broja
E2 tema broja
Rotor prenosi rotacije na pogonsku osovinu i zupanike, koji prenose rotirajuu snagu na generator.
SASTAVLJANJE VETROTURBINE.
smo se dogovorili da ja napravim bioskop. Tu e se gledati filmovi, moe i svetsko prvenstvo, naravno uz kotli i sve ostalo.
36
mart / april 2012.
mart / april 2012.
37
E2 tema broja
Zamena graevinske stolarije

Poetkom godine naa zemlja i region suoili su sa istorijskim rekordom u potronji elektrine energije usled snanog hladnog talasa. Srbija je bila prinuena da uvozi vie struje nego to je predvieno, a suoili smo se i sa mogunou restrikcija elektrine energije. Energetski sistem je ovaj put izdrao izazov sa kojim se suoio, ali je sada postalo jasnije nego ikada da je postojei reim potronje elektrine energije neodriv i sa ekonomskog i sa ekolokog aspekta.
ktrana, to zahteva sistemski pristup. Istovremeno, na nivou domainstva i na pojedinanom nivou, promenom navika i ponaanja mogue je dosta doprineti energetskoj efikasnosti. Ispitivanja su pokazala da zgrade u Srbiji imaju ili jako lou ili nikakvu izolaciju, kao i neefikasno grejanje. Najvie energije se troi na zagrevanje prostorija, ali tom prilikom mnogo se gubi preko zidova, krovova, kroz zemlju, kroz prozore i vrata, a reenje je bolja termoizolacija. Vlada Srbije donee u martu uredbu o pomoi u finansiranju rekonstrukcije objekata, sa ciljem Neophodna su ulaganja u alternativne izvore podizanja njihove energetske efikasnosti, kojom e energije kako bi se smanjila zavisnost od termoele- biti obezbeeno 1,3 milijarde dinara. Drava e na
taj nain zapoeti pomo u finansiranju radova na okvira. Prozori i vrata trebalo bi da donose svetlo zameni prozora, vrata, stolarije, fasada u objek- i sve vazduh u objekat i povezuju unutranjost tima, uvoenje termalnih pumpi i korienje drugih prostora sa spoljnom okolinom kao i da obezbeuju obnovljivih izvora energije. zatitu od buke, provale i gubitka energije. Danas su na tritu raspoloivi proizvodi raznih Graani koji budu uzimali subvencionisane proizvoaa PVC, aluminijumske i drvene stolarije. kredite za tu namenu moi da ostvare velike utede Trenutno najzastupljenija PVC stolarija doivela energije, koje e pokrivati mesene rate za otplatu je uspon u primeni i ugradnji kod nas u poslednjih kredita. desetak godina. Kod prozorske i ostale stolarije od PVC-a, aluminijumskog ili drvenog okvira, panju Procenjuje se da je za zamenu vrata i pro- treba obratiti i na karakteristike stakla koje zauzzora na objektima u Srbiji potrebno ukupno oko ima 80% povrine, krilnog profila i okova. 2,2 milijardi evra, a za fasade od ekolokih materijala oko 840 miliona evra. U narednom tekstu vam dajemo osnovne infor-
komora. U kombinaciji sa dvostrukim ili trostrukim staklom, koje moe biti punjeno gasom, dobijaju se prozori pogodni za ugradnju u niskoenergetske Cena PVC stolarije zavisi od broja komora, stakla, boje, izvoenju i obliku i kree se u irokom rasponu. Otporna je na razliite spoljanje vremenske uticaje, lako se odrava i dostupna je u irokoj paleti boja. Mana u odnosu na recimo drvenu stolariju je recikliranje nakon isteka roka trajanja. Nedostatak ovog materijala je briga i odravanje zatitnom bojom odnosno transparentnom lazurom Od poetka svoje primene prozorski okviri su ili lakom. raeni od drveta. Da bi se izbeglo pucanje, kod dananjih drvenih prozore okvir se sastoji od nekoliko zalepljenih slojeva drveta. Mnogima se svia drvena stolarija zbog oseaja prirodnosti i toplote objekte.
E2 tema broja
PVC stolarija
PVC se danas koristi vrlo esto kao materijal za
Drvena stolarija
- svakih pet godina drveni okvir treba premazivati
macije o graevinskoj stolariji koje mogu pomoi izradu prozora. Za pojaanje poprenog preseka koji se ugkod zamene stare i dotrajale stolarije. lavnom sastoji od 3, 4, 5 ili 6 komora, dodatno se ugrauje metalno jezgro. Vei broj komora osigurava stabilnost i dobra izolaciona svojstva. Metalna jezgra spreavaju razvlaenje plastike. Veina profila PVC stolarije ima dva zaptivaa, spoljni i unutranji, a poneki Kada govorimo o graevinskoj stolariji prvo profili i tri zaptivaa. pomislimo na prozore i spoljna vrata. Graevinska stolarija - unutranja i spoljna, obuhvata i balkonska vrata, zimske bate, roletne, alone, prozorske klupice i zatite protiv komaraca. Kod opremanja stambenog prostora najea pitanja i dileme su u vezi sa izborom vrste prozorskih
Aluminijumski profili
Zbog velike otpornosti na spoljanje uticaje
Stolarija
koji daje prostoru. Tradicionalni krilni profili ug- aluminijumski okviri su dugotrajni i ne zahtevaju lavnom se izrauju od domaih vrsta drveta -hrasta, posebno odravanje. bukve, trenje, jasena, jele ili tropskih vrsta. Aluminijumski profili uglavnom se primenjuju Drvo za razliku od sintetikih materijal bolje kod veih objekata i zgrada, kao i kod porodinih podnosi visoke temperature, pa kod poara bolje objekata za spoljanju stolariju i zimske vrtove. Na odoleva deformaciji i pucanju stakla, a time i raz- tristu primenu imaju i prozori koji kombinuju aluminijum i drvo - okvir se sastoji od drveta, a spoljna buktavanju vatre. Pored dugovenosti i dobrih svojstava izo- strana presvuena je aluminijumom (aluminijumski lacije, drveni prozori su u prednosti i po pi- sloj nanesen u prahu puno je dugoveniji od elotanju ekologije - drvo se vrlo lako reciklira, a potronja energije tokom njegove obrade relativno je niska.
Radi
postizanja
boljih za
izolacionih svojstava, ojaani su staklenim nitima, a postizanje vrhunske toplotne izolacije umee se dodatni izolacioni materijal unutar
E2 tema broja
ksiranog). Na taj nain spojena su izvrsna izolaciona znai da 60% ukupne toplote koje stvara sunce svojstva drveta s izuzetnom otpornou i lakoom obasjavajui staklenu povrinu prozora direktno odravanja aluminijuma. Ovime se ne ponitava prodire u unutranjost prostorije. toplota koju prua drveni materijal, a aluminijum omoguava izbor meu razliitim varijantama boja. cenovnom razredu. U sluajevima kada suneva toplota jakog inzatitom od sunca. Odluujua vrednost prema kojoj se treba ravnati je koeficijent toplotne provodljivosti Uw (pre se oznaavao sa k). Ova kombinacija materijala obino je u najviem tenziteta nije poeljna pomo pruaju stakla sa
E2 tema broja
Izbor okna
Okrugli i trouglasti prozori bitno su skuplji. Standardni formati prozora jeftiniji su od onih izraenih po narudbini. Trokovi se donekle mogu sman-
to je koeficijent toplotne provodljivosti Uw manji, manje se toplote gubi. Ova vrednost se odnosi na gubitak toplote preko celog prozora, dok se vrednost Uf odnosi samo na okvir, a vredjiti i izborom jednostavnih, pravougaonih oblika. nost Ug na staklo. Upadljivi dekori i boje znaajno utiu na cenu, a esto mogu da budu samo prolazna moda.
Dobici i gubici toplote

Prozori, naroito oni okrenuti ka jugu, sve vie se koriste za pasivno upijanje suneve toplote. Na ovo se odnosi stepen proputanja energije koji se oznaava kao g-vrednost. Iz ovog proizlazi da se kroz prozor ne gubi samo toplota, nego i dobija. Kod modernih prozora sa dvostrukim staklom stepen proputanja energije iznosi 0,6, to
Unutar Uw koeficijenta uraunat je i gubitak toplote koji se odvija izmeu okvira i stakla. Proizvoai uglavnom govore samo o U vrednosti pa ih treba pitati na koju tano U vrednost misle.
E2 tema broja
E2 tema broja
Hladno vreme je, barem po meteorolozima, iza nas. Bili smo svedoci koliko malo je nedostajalo da nastavimo sa tradicijom restrikcija u snabdevanju elektrinom energijom koja nas je pratila godinama unazad.
U ovom tekstu vam donosimo savete za utedu elektrine energije to je u dananje vreme stvar ne samo infrastrukture i dravne politike ve i graanske kulture.
Potrona topla voda

Dugme termostata bojlera treba postaviti na srednju poziciju, a ne na maksimum. Bojler e relativno brzo zagrejati vodu do temperature 60-70 C. U suprotnom bojler e due vremena da radi i zagrejae vodu do temperature do 90 C i vie, to je nepotrebno; toplotni gubici kroz izolaciju bie vei, a oko grejaa e se intenzivnije stvarati naslage kamenaca. Na ovaj nain se moe utedeti i do 10% energije potrebne za pripremu tople vode. Stvaranje kamenca u bojleru zavisi od hemijskog sastava vode. Ako je voda tvrda, odnosno u svom sastavu ima dosta minerala i ako je temperatura vode via, proces stvaranja kamenca je intenzivniji. Kamenac oteava razmenu toplote izmeu elektrinog grejaa i vode, i na taj nain se moe izgubiti i do 20 % energije. Osim toga elektrini greja moe da pregori zbog nemogunosti da preda celokupnu svoju toplotu vodi. U svakom sluaju skrauje se radni vek grejaa. Zbog toga je potrebno istiti bojler od kamenca svakih 2-5 godina zavisno od hemijskog sastava vode i uestalosti rada bojlera. Pouzdan znak da se oko elektrinog grejaa nalaze naslage minerala je zvuk koji se javlja kada se ukljui bojler (utanje, pucketanje). Beumni rad bojlera je pouzdan znak da oko grejaa bojlera nema kamenca. Ako je u pitanju meka voda, koja u svom sastavu ima malo minerala, proces stvaranja naslaga minerala je zanemarljiv.
Grejanje
Komfor predstavlja subjektivan osjeaj i stvar je navike. Preporuke za nivoe temperatura u pojedinim prostorijama vaeg doma koje e vam obezbediti neophodan komfor a da u isto vreme ne rasipate energiju su: Kada su stanari na odmoru (zimski Kada stanari nisu kod kue (preko Hodnik 14-17 C Spavaa soba 17 C Kuhinja 17-21 C Radna soba 17-21 C Dnevni boravak 20-23 C Kupatilo 23 C godinji odmor) 10 C dana) 16 C
Godinje se moe utedeti priblino 5% energije za grejanje ako temperaturu koju odravate u prostoru smanjite za samo 1 C. Ljudi esto sede u pregrejanim prostorijama zbog previsoko podeenih termostata na svojim grejnim te44 mart / april 2012.
mart / april 2012.
45
E2 tema broja
Kaite zbogom restrikcijama
lima. U sluaju da imate centralno grejanje temperaturu moete regulisati ventilom na svakom pojedinanom radijatoru. Imajte u vidu i injenicu da je mnogo zdravije sedeti u umereno zagrejanim prostorijama nego u pregrejanim. Prevelike temperaturne razlike izmeu unutranjosti i spoljanjosti deluju kao ok na organizam.
Tuiranje
Kao i kod grejanja prostorija, previsoke temperature vode za kupanje nisu preporuljive. Za nor-
mm jer sloj leda spreava efikasno hlaenje. Ukoliko se zaleivanje prebrzo pojavljuje, proverite da li guma na vratima nalee pravilno.
E2 tema broja
sredinu ili samo malo okrenutog udesno ka `crvenom` kraju. Uobiajeno tuiranje potroi samo dve petine vode koja je potrebna za kupanje u napunjenoj kadi. Osim toga, tuiranje je i zdravije poto voda otie a sa njom i neistoa. Pored temperature vode vane su i ispravne slavine. Neispravna slavina iz koje kaplje topla voda u toku jednog dana potroi koliinu tople vode dovoljnu da se do vrha napuni velika kada. Meseno se na taj nain `pojede` koliina novca dovoljna za kupovinu vie od jedne nove slavine. Uvek koristite veliinom optimalno kolo za odabranu posudu. ta god kuvali, trudite se da veliina posude tano pokriva veliinu ringle ili plamena plinskog gorionika. Kod plinskih poreta plamen treba da zagreva samo donju povrinu posude. Kada vrhovi vatre liu preko stranica posude, energija i va novac se troe uzalud. Uvek stavljajte poklopce na posude u kojima se kuva na taj nain toplota se due zadrava u posudi, a smanjuje kondenzacija pare po kuhinji. Kuvajui s poklopcem moete utedeti i do 20% energije za kuvanje. Iskljuite kolo poreta ili penicu par minuta prije nego to mislite da e jelo biti gotovo, jer e se zadrati visoka temperatura, a hrana e se i dalje kuvati ili pei. Prilagodite posue koliini hrane koju kuvate. Priprema manje koliine hrane u velikoj posudi znai gubitak energije. Samo neka jela zahtevaju predgrevanje penice na eljenu temperaturu. Zapamtite da svakih 10 minuta predgrevanja penice troi 0,06 kWh, to pri estoj upotrebi tokom godine moe doprineti Puno malih uteda = velika uteda. poveanju rauna za elektrinu energiju. Vrata penice drite otvorena to krae jer se pri svakom otvaranju izgubi 20% toplote.
Kuni aparati
`Standby` kod elektrinih ureaja Kada odlazite iz kue na vie od jedan dan, potpuno iskljuite TV, video rikorder, muziki ureaj, raunar i sline ureaje. Ostavljajui ih u standby modu oni e bez ikakvog razloga i dalje troiti elektrinu energiju i zagrevati okolinu. Nemojte potcenjivati ak ni ovakve male utede.
Zamrzivai i friideri
Standardna temperatura uvanja zamrznute hrane je -18 C, a ako podesite temperaturu za 1 C nie (-19 C) moete poveati potronju energije i do 5%. Dobro je znati za ta je odreeni deo zamrzivaa namenjen i koje su temperature odreene: -24 C - zamrzavanje svee hrane. -18 C - uvanje zamrznute hrane do 1 godine, Do -12 C - uvanje zamrznute hrane do 1 mesec, Do -6 C - uvanje zamrznute hrane na kratko vreme Izbegavajte da postavljate friider blizu poreta a ako je to neizbeno ostavite razmak od najmanje 15 cm izmeu njih. Takoe izbegavajte direktnu izloenost ovih ureaja sunevom zraenju. Zamrznutu hranu bi prvo trebalo odleivati u friideru pa tek onda na sobnoj temperaturi. Na taj nain zamrznuta hrana pri odleivanju hladi besplatno drugu hranu u friideru. Pravovremeno odleujte zamrzivae i friidere jer tako tedite energiju i produavate radni vek ureaja. ienje zamrzivaa je potrebno kad debljina leda nastala od kondenzacije dostigne 3 - 5
Ve maine i maine za pranje sudova

U poslednjih 10 godina maine za pranje rublja su sve naprednije, pa je tako potronja vode smanjena sa 110 litara na 50-60 litara, dok je potronja elektrine energije s 2 kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stari model ve maine razmislite o njenoj zameni novom energetski efikasnijom. Uvek odaberite program pranja rublja s najniom temperaturom vode dovoljnom da rublje bude kvalitetno oprano. Dananja sredstva za pranje rublja efikasno uklanjaju neistoe i pri niim temperaturama pranja. Iskuvavanje je stvar prolosti i treba ga primenjivati samo kada imate teko zaprljane tkanine koje izdravaju takvu torturu. Pranje na umerenim temperaturama nee samo utedeti energiju tj. novac ve e i odea trajati due bez ispiranja boja. Mainu za pranje posua koristite samo kad je potpuno napunjena posuem. Pranjem posua u maini troimo do 60% manje elektrine energije i do 85% manje vode nego kod
E2 tema broja
malno funkcionisanje i obavljanje higijenskih potreba dovoljno je termostat na bojleru postaviti na
Elektrini poreti i penice
runog pranja. Savremene maine za pranje posua potroe za jedno pranje 1528 l vode i 1,1-1,8 kWh elektrine energije. Dananja sredstva za pranje posua efikasno uklanjaju neistoe i pri niim temperaturama pranja (50-55 C). Utede ete ostvariti ako ve maine ili maine za pranje posua prikljuite na centralni sistem pripreme tople vode, naroito ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima.
Roletne
Ukoliko imate funkcionalne roletne, bilo spoljanje, bilo unutranje, uvee ih obavezno spustite. Na taj nain ete dodatno smanjiti odlaenje toplote iz stambenog prostora.
E2 tema broja
Zakljuak
Ozbiljnije investicije koje e se takoe isplatiti na dui period ukljuuju poboljanje izolacije okvira prozora, vrata, samih zidova i zamenu starijih grejnih tela ukljuujui bojlere u kuhinji i kupatilu. Nove tehnologije izolacije i materijali koji se danas koriste u velikoj meri smanjuju trokove eksploatacije. Trokovi zagrevanja stambenog prostora se tako mogu smanjiti za neverovatnih 50 % a trokovi zagrevanja vode za 1/5. Sve navedeno upuuje da ozbiljno uzmete u razmatranje penzionisanje starog bojlera kao i proveru i popravku prozora i vrata.
Rasveta
Najjednostavniji nain utede na rasvjeti je maksimalno korienje dnevne svjetlosti, posebno u radnim prostorijama. Koristite sijalice manje snage gde je to mogue; dimenzioniite snagu sijalice zavisno od veliine i namene prostorije (soba, garaa, ostava, kupatilo i sl.). Gasite rasvetu u prostorijama poput toaleta, skladita, podruma ili hodnika u kojima veinu vremena niko ne boravi. Spoljanju rasvetu je potrebno usmeriti na eljena podruja kako bi se smanjilo neeljeno rasipanje.
Sijalice
Uvek gasite sijalice kada naputate prostorije. Preko dana irom otvorite put sunevoj svetlosti uklanjanjem zavesa i podizanjem roletni. Na taj nain e u va dom ui najzdravija - Suneva svetlost (i toplota) koja ima viestruko pozitivno dejstvo, ubijajui veliki broj bakterija u vazduhu, podiui temperaturu.. tedne sijalice za isti nivo osvetljenja troe pet do est puta manje elektrine energije i imaju i do deset puta dui radni vek u odnosu na klasine sijalice sa arnim vlaknom. Proseni radni vek klasinih sijalica sa arnim vlaknom je do 1000 sati, a tednih i vie od 10 000 sati. Kod klasinih sijalica sa arnim vlaknom u svetlost se pretvara svega 5% uloene energije, dok se ostatak pretvara u toplotu. Ako klasinu sijalicu od 100 W zamenite odgovarajuom tednom sijalicom od 20 W, pri pretpostavci da ista radi 5 sati dnevno, godinje ete utedeti oko 12 (pri ceni elektrine energije od 0.09 ). tedna sijalica e vam se isplatiti za pola godine, a u svom ivotnom veku e vam utedeti oko 70 . Cene tednih sijalica kreu se od 3-7 (zavisno od kvaliteta, snage i ivotnog veka).
E2 tema broja
E2 tema broja
zabavnim, tedi energiju i prirodne resurse. Cena 13$ Posuda za led od nerajueg elika - zamenite plastine posude za led onima od nerajueg elika,
..za kancelariju
Solarni punja za baterije - napunite baterije za mobilni fotoaparat, MP3 plejer, GPS ili Bluetooth bilo gde na suncu. Cena Futrola za laptop laptop od recikliranog materijala - titi va od oteenja, jaki avovi spreavaju pucanje. Napravljena je od neoprena. Cena 28.50$ telefon, 67$
koje su osloboene toksina. Posude su vrste, bez aluminijuma, i mogu da se recikliraju. Cena 29.50$
Reciklirane plastine olje napravljene od plastike, idealne za decu, a i za korienje napolju, na izletima. Cena 11.50$
USB ECO produni kabl - titi kompjuter i ostale ureaje povezane sa njim (skener, tampa, eksterni hard disk) inija za voe od bambusa - za razliku od veine drvea, bambus upija malo vlage, to ga ini odlinim izborom za materijal za inije. 16% je tvri od javora, to znai da manje ostavlja tragove na iniji, LED stona lampa - jedna od prvih malih lampi sa malim LED sijalicama koje pruaju odlino osvetljenje dok itate ili radite za radnim stolom. Lampa moe da se savije, i na taj nain da se podesi snop svetla. Cena 98$ Eko radni sto - napravljen od drveta javora, bez korienja otrovnih lepkova ili formaldehida. Idealan za ljude koji pate od alergija. Cena 695$ i inija due izgleda kao nova. Ne preporuuje se korienje u maini za sudove, ve lagano runo pranje sa blagim deterdentom. Cena 29$ uz jednu bitnu razliku: kada ugasite kompjuter, i svi ostali ureaji koju su prikljueni na USB ECO produni kabl e biti iskljueni. Na taj nain tedite struju i novac! Cena 36.95$
Solarni punja za laptop - popularno nazvan solargorilla je vodootporan, napravljen od gume. Sadri dva solarna panela koja se izlau direktno suncu. Osim laptopa, ovim punjaem mogu da se pune i mnogi mobilni telefoni, iPodi i iPhone-i, MP3/MP4 plejeri, GPS ureaji, PDA ureaji itd. Vreme punjenja zavisi od intenziteta sunca, stanja baterije i tipa ureaja. Cena 245$
Eko stolnjak i salvete - stolnjak od organskog pamuka od jakih boja i fantastinih dezena sa najniim uticajem mastila na ivotnu sredinu. Cena 117$
E2 tema broja
20 Zelenih proizvoda za Vas..
..za kuu
Plastina cediljka - napravljena od 100%reciklirane plastike- ini kuva-nje
U ovom broju vam donosimo predloge koje sve zelene proizvode moete da koristite kako u domu, tako i na poslu. Veinu njih moete da naruite preko interneta.
..garderoba i dodaci
E2 tema broja
Eco-friendly kiobran - napravljen je od reciklirane plastike, koja ne samo da ne zagauje okolinu, ve predstavlja siguran proizvod visokog kvaliteta. Eco friendly ruka kiobrana je napravljena od iseckanog drveta. Cena 32$ Eco-friendly marame - napravljene od 100% organskog pamuka, greju i uklapaju se u svaku kom12.75$ Eko od torba lepo binaciju. vas Cena
..kupatilo
Rukavice za piling od organskog pamuka - nisu napravljene od sintetike boje, runo su pletene, mogu da se peru u maini sa bilo kojim materijalom i bojom, i dalje e ostati iste. Uklanjaju mrtve elije i poboljavaju cirkulaciju vae koe. Cena 18.50$ Zavesa za kupanje od organskog o r prirodno cida i drugih izuzetno Cena 39$ Pekiri od organskog pamuka - gajenje organskog pamuka eliminie toksine hemikalije i pesticide tokom procesa razvoja, koriste se prirodna ubriva kako kao bi se smanjio uticaj na ivotnu sredinu. Pekiri su napravljeni u bojama zemlje, vode i neba. Izuzetno su mekani, i veoma brzo se sue. Cena 13.50$ vrst. pranja zavesu samo bez pamuka ganski pamuk se gaji korienja pestihemikalija, to znai da je Lako se pere i odrava; nakon zakaite i ona e se brzo osuiti.
plute
gledajte na nju kao na vegansku alternativu koi, gde se nisu koristile ivotinje, niti drvee da bi se ona napravila. Nemojte da vas razoara mekoa plute. Ona je veoma jaka i koa, otporna je na udarce, ogrebotine. Lako se odrava vlanom krpom. Cena 78.50$ Novanik od plute - napravljen od fabrike plute, koja je izdrljiva kao i koa. Lako se odrava, samo se obrie vlanom krpom. Cena 34.95$ Grejai za noge - napravljeni od 100% drogenom, ili obojeni boduge. Cena 12.75$ Torbe za hemijsko ienje - nosite garderobu na hemijsko ienje u ovim eco-friendly torbama, koje su napravljene od recikliranog materijala, koji je vodootporan, praktian, i odlina je alternativa plastinim kesama za jednokratnu upotrebu. Cena 17.50$
Organski
teni
sapun za ruke - sapun je napravljen od aloa vere i organskih ulja, tako da odgovara i najosetljivijoj koi. Ambalaa je napravljena od biorazgradivog materijala, tako da nema uticaja na ivotnu sredinu. Cena 9.50$
organskog pamuka, izbeljeni hijama koje imaju minimalan uticaj
na ivotnu sredinu. Dolaze u tri boje: crnoj, tamno zelenoj i boji
Eko losion za ruke i telo - napravljen od organskih ulja jojobe, kokosa i oraha, kao i cveta kamilice, aloe vere i nevena. Cena 11.50$
mart / april 2012.
53
E2 tema broja
E2 tema broja
rade takvu vrstu posla, tako da e biti velika potranja za njima u budunosti. Njihovi zadaci su da trae zemljite, sarauju sa meterolozima, da koordiniu projekat sa vlasnicima zemljita i monim kompanijama.
U cilju razvoja odrivosti drutva, zeleni poslovi su neophodni. Zbog toga je dobro to postoji sve vie kompanija koje se ponaaju odgovorno prema ivotnoj sredini i otvaraju nove pozicije. Mi vam dajemo listu od 10 zelenih poslova budunosti. 1. Uzgajiva organske hrane
7.
umar
Moderno umarstvo nema mnogo zajednikog sa ovekom koji uva drvee od ljudi koji ih ilegalno seku. To je meavina ouvanja, razvoja i meunarodnog projektnog finansiranja. Zadaci umara su da pomogne oko poumljavanja, razvoja novih vrsta biljaka, medicine drvea itd. I naravno da prati uticaj svog posla na ivotnu sredinu.
Uzgajiva organske hrane je definitivno jedan od onih poslova koji imaju pozitivan uticaj na ivotnu sredinu. Oni ne koriste hemijske pesticide i ubriva, a prirodne tehnike koje koriste za proizvodnju hrane im omoguuju da naprave zdravije proizvode, koji su mnogo bolji od onih napravljenih sa pesticidima.
8.
Instaler solarnih panela
Nema potrebe da se previe pria o tome koliko je postavljanje krovnih fo-
2.
Dizajner elektrinog automobila
tonaponskih elija i solarno termalnih bojlera vano za energetsku efikasnost. Definitivno jedan od poslova budunosti.
Elektrini automobili se jo uvek ne koriste mnogo, uglavnom zbog svojih performansi, ali dizajneri ovakvih automobila bi trebalo da naprave monije automobile, to bi povealo i potrebu za vonjom ovakvih automobila.
9.
Hidrologist
3.
Menader odrivog razvoja
Kako voda postaje sve zagaenija, u budunosti e sve vie biti potrebni ljudi koji znaju kako da voda bude ista i da moe da se pije. Da biste se kvalifikovali za ovaj posao, potrebno je da ste diplomirali geologiju, geofiziku, hemiju ili prirodne nauke.
Menaderi odrivog razvoja su retkost u dananjim kompanijama, i nemaju mnogo posla da obavljaju, osim da vode rauna o svesti kompanije oko odrivog razvoja i izvorima energije koje koristi kompanija.
4.
Eko edukator
10. Advokat za zatitu ivotne sredine

Kada neka fabrika zagauje ivotnu sredinu vie od dozvoljenog, potreban je advokat koji e da ih zastupa na sudu, i koji vrlo dobro zna ekoloko pravo. Sa druge strane, potreban je i advokat koji e na sudu da zastupa oteene koje ista ta fabrika ugroava. Uz pootravanje politike zatite ivotne sredine, broj ovakvih advokata e svakako biti povean, to je jedan od najunosnijih poslova za budunost.
Za ovakav posao je neophodno proi obuku, koja je neophodna i za menadere odrivog razvoja. injenica je da svi ljudi treba da ue o odrivosti u cilju ouvanja ivotne sredine. Znanje koje se stekne moe da se primeni na razliitim pozicijama u poslu.
5.
Planer za korienje zemljita
Trite diktira ivot u velikim gradovima, tako da veina ljudi ivi u urbanim sredinama gde nema mesta za sve. Novi trendovi zahtevaju planiranje korienja zemljita, i to je upravo jedan od poslova budunosti.
54
mart / april 2012.
mart / april 2012.
55
E2 tema broja
10 zelenih poslova budunosti
6.
Menader za primenu i razvoj energije vetra
Energija vetra nije dovoljno iskoriena. Postoje mnoga polja gde mogu da se postave vetrenjae. Menaderi za primenu i razvoj energije vetra su ti koji
E2 tema broja
Predstavljamo
vam
zelenu
kuu meseca januara po izboru jednog od sajtova specijalizovanih za ovakvu tematiku. Nadamo se da e i na naim prostorima jednog dana zaiveti ovakav koncept ocenjivanja i rangiranja koji e onda za nae sugraane biti dobar izvor ideja za gradnju i ureenje.
Zelena kua
56
Re je o porodinoj zelenoj kui (sertifikat LEED Gold) u SAD (Orleans, Masausets) sa minimalnim karbonskim otiskom, odlinim energetski efikasnim karakteristikama i temeljno dizajniranim ivotnim prostorom.
meseca
mart / april 2012.
E2 tema broja
Prijatna i uukana vikendica blizu jednog rta u tor koji e odslikavati ne samo modernu estevlasnitvu je porodice ve dve generacije. Izgraena tiku ve i prostor koji e biti posveen odrivom 1958, vikendica je sluila kao mesto okupljanja po- ivljenju, izjavili su u projektanstskoj kui. rodice i prijatelja (i iz inostranstva). Prebivalita Oni ele da uvaju energiju ali i da pronau su su se menjala ali je veina lanova porodice ovo kreativne naine da maksimalno mesto smatralo svojim domom. Lokacija je savrena unutranji i spoljanji prostor. za odmor i oputanje u prirodi uz cvrkut ptica.. i bilo je savreno mesto za starije lanove porodice nakon odlaska u penziju. Prvi izazov za projektantski tim bila je odluka da li renovirati ili sruiti postojeu vikendicu. Iako je iskoriste
vikendice je ponovo iskorieno ili poslato na posluivanje hrane i dorukovanje kao i 2 spavae recikliranje, kau u projektnom timu. I mogli sobe i kupatilo. Na spratu se nalazi jedna velika smo da konstruiemo nov objekat u okviru is- soba sa radnim delom. ivljenja. Dnevni boravak i trpezarija u prizemlju se nastavljaju na trem koji e sluiti za vea porodina Novokonstruisanih 185 kvm kue sada ima 3 okupljanja a tano iznad se nalazi zeleni krov spavae sobe i 2 kupatila, terasu i zeleni krov. i terasa sa rotiljem. Staklena ograda na terasi Projektantski tim je podelio ivotni prostor u 4 kva- omoguuje panoramski pogled na jezeru na zapadu tih gabarita korienjem strategije vertikalnog
E2 tema broja
Ovaj brani par je jednog trenutka odluio da pretvori ovaj letnjikovac u mesto svog stalnog bo- imala svoje grejanje vikednica je bila loe izolovana ravka. Obratili su se prejektantskoj kui specijal- i nepodesna za ivljenje tokom hladnijih meseci. izovanoj za gradnju u skladu sa modernim koncep- Nakon procene poatojeih temelja i konstrukcije, tima zelene arhitekture i principima energetske tim je procenio da vikendica nije za spasavanje. efikasnosti. Iako nismo bili u poziciji da renoviramo Klijent je traio od nas da kreiramo pros- postojeu konstrukciju, 90% materijala stare
dranta kako bi kreirao kuhinju, dnevni boravak, i pristup zelenom krovu sa bojnom vegetacijom trpezariju i jedan deo spolja. Za spoljanjost kue koriene su jesenje boje i tonovi crvene, narandaste i boje kedra, koje ne uklapaju fasadu sa okolnim pejzaem. U prizemlju se nalazi kuhinja, dnevni boravak, ank za brzo Zbog podruja blizu obale podlonom olujama
na jugu. Za projektnim tim, omota kue je bio njena
samo da doprinose celokupnoj estetici ve i odlino najvanija energetski efikasna stavka.
E2 tema broja
tim je pristupio izolaciji sa velikom panjom. Koristili smo prozore sa ojaanom strukturom otpornom na uragane, specijalne pene za ispunjavanje upljina u zidovima i eleminisanje toplotnih mostova kao i miks cementa i kedra za eksterijer radi dugotrajnosti i lakeg odravanja.
E2 tema broja
Ovaj porodini objekat je opremljen malim solarno-elektrinim sistemom koji obezbeuje okvirno polovinu potrebne elektrine energije, to je za oko 60% energije manje nego to je potrebno kuama izgraenim klasinim nainom gradnje. Ostale zelene karakteristike ukljuuju visokoefikasni bojler za zagrevanje prostora i potrone tople vode, ventilacioni sistem sa povraajem toplote i filterima za alergene koji obezbeuje bolji kvalitet vazduha u unutranjosti kao minimiziranje gubitka energije.
Kao dodatak svim ovim tehnologijama za uvanje energije, arhitektonski dizajn ove kue obezbeuje i samo-senenje tokom leta nadstrenice junih prozora koje spreavaju direktne toplotne dobitke emu pomae i rastinje i drvee koje takoe obezbeuje senku leti.
Arhitektonske odluke za ovaj novi objekat su imale znaajan uticaj na ivotni stil ove porodice, okolni pejza kao i samo energetsku efikasnost, kau u projektnom timu. Novi dom nije samo rezultat primene modernih materijala i tehnologija ve predstavlja i filozofski
pogled naeg klijenta na ivotnu sredinu. Izvor: Buildipedia.com
mart / april 2012.
61
E2 tema broja
varijanti, a za manje objekte je na neki nain ostao zidani sistem kao naizgled laki, posebno pogodan za graenje bez arhitekata i inenjera koje je i odlikovalo godine iza nas.
Ono to je najvanije, posebno danas, u vreme
Gradnja porodinih objekata

Lak skeletni objekat
Na sledeim stranama vam donosimo tekst o racionalizaciji gradnje individualnih porodinih objekata u cilju obezbeivanja sredstava za poboljanje energetske efikasnosti.
Lak skeletni objekat ne zavisi od teko dostupnih materijala i skupih tehnologija, potreban je odgovarajui projekat, stovarite graevinskog materijala i firma registrovana za izvoenje graevinskih radova. Na slikama desno, prikazane su osnove prizem-
krize, je injenica da kombinacija skeletnog i montanog naina gradnje moe utedeti do 25% sredstava u odnosu na klasini zidani sistem, pri emu kvalitet ugraene opreme ostaje isti.
ta je lak skeletni objekat?
nog objekta sa dve stambene jedinice od kojih je osnova levo isprojektovana u skeletnom sistemu
Zbog ega je ovaj tip objekta osoben?
Objekat se, u stvari,oslobaa vika materijala. Treba naglasiti da ovakav sistem skoro da nema
Lak skeletni objekat podrazumeva kombinac- gradnje, a osnova desno u klasinom zidnom sisteiju skeletnog sistema gradnje sa aspekta statike mu. Razlika se uoava u poziciji noseih stubova, i seizmike stabilnosti objekta, a suvomontanog odnosno debljini zidova. Na narednim slikama, sistema gradnje sa aspekta funkcionalne i prostorne videe se uporedni prikaz materijalizacije ovih konorganizacije unutar objekta.
Ovakva kombinacija u gradnji porodinih ob- ogranienja u pogledu oblikovanja objekta kao i izjekata kod nas nije uobiajena. Ili se grade objekti bora materijala za zavrnu obradu. Vei akcenat na u klasinom zidanom sistemu ili montani. Skeletni estetici, manji procenat utede. sistem gradnje je zastupljen kod viih objekata, stambenih zgrada, jer je mnogo racionalniji u toj
struktivnih sistema.
E2 tema broja
Prikaz konstruktivnih elemenata neophodnih za primanje seizmikih sila. U skeletnom sistemu to su stubovi i grede, a u zidanom, zidovi minimalne debljine 20cm i postavljeni na odgovarajuim ra-
Skeletni sistem daje prednost i kod reavanja krovne konstrukcije, jer betonski stubovi unutar objekta koji se produavaju u tavanski prostor preuzigova, ime racionalizuju upotrebu krovne grae. maju ulogu drvenih stubova, kosnika, pajanti, spre-
E2 tema broja
stojanjima i propisno utemeljeni.
Na slici levo prikazane su temeljne stope i serklaa, iako po statikim propisima nisu neophodni temeljne grede kod skeletnog sistema gradnje, a na za objekte do P+1 spratnosti. Ako te serklae malo slici desno temeljne trake i temeljni zidovi kod zid- bolje armiramo, a praktino im zadrimo poziciju, nog sistema gradnje. Primetna je razlika u koliini dobijamo skeletni sistem gradnje u kojem sve sile, materijala upotrebljenog u ove dve varijante. Za i statike i seizmike, preuzimaju stubovi i grede. lagane pregradne zidove kod skeletnog sistema, Oni to optereenje prenose na temeljne stope, a ne temelji nisu potrebni. Trokovi iskopa i betoniranja na temeljne trake, to je mnogo racionalnije. temelja nii su u prvom sluaju za oko 50%. Sa ovim se funkcija masivnih zidova gubi i dobija
Kako to praktino izgleda?
se mogunost slobodnijeg pregraivanja sa lakim zidovima. Korienjem npr. gips-kartonskih zidova
Na slici levo, plavom bojom su prikazani klasini zidovi od blokova ili cigle koji kod skeletnog objekta pruaju neophodnu zvunu zatitu i imaju odreeni toplotni kapacitet, a zidovi unutar jedne stambene jedinice mogu biti lagani gips-kartonski. Kod zidanog sistema, pregradni zidovi se obino ozidaju od manjih blokova.
te, tako da u krovu nemate ni pare drveta. Ovde treba napomenuti da i limeni pokrivai mogu imati izgled i boju crepa a proizvoai daju garanciju i do 30 godina, tako da je njihova upotreba sasvim opravdana. Na kraju, postavlja se pitanje svrsishodnosti zavrne, plafonske ploe. Ako se tavan nee koristiti, onda kao i kod
U zidanom sistemu, postoje pravila statike eliminiu se i temelji za te zidove i malter. i seizmike stabilnosti objekta koja se moraju sprovesti a znaajno podiu cenu. Osnovni nosei Potrebno je ozidati samo spoljni zid koji elementi su zidovi, koji moraju imati minimalnu de- daje potrebnu zatitu, a sve ostalo je slobodno bljinu od 20cm, i moraju se postaviti na odreenim za pregraivanje, pomeranje, kombinovanje po rastojanjima. Ovi zidovi imaju i odgovarajue potrebi, jer ovakav objekat ne mora da se koristi temelje, i najee su malterisani. samo za stanovanje, moe da bude i kancelarijski ili magacinski prostor sa razliitom namenom toUobiajena je izrada horizontalnih i vertikalnih kom eksploatacije.
Kod pokrivanja npr., masovno se koristi crep, i to najvie zbog cene. Crep jeste jedan od najjeftinijih materijala za pokrivanje, ali ne moe se posmatrati van konteksta celokupnog krova. Rogovi, daana oplata, hidroizolacija, krovne letve, kontra letve, sve su to elementi neophodni za kvalitetno pokrivanje kue crepom. Ako kuu pokrijete elino-pocinkovanim trapeznim limom u boji, koji je neznatno skuplji od crepa, moete da eliminiete i ove drvene elemen-
montanih kua, ona nije neophodna za izvoenje od tvrdog materijala, ve se moe izvesti od drvenih greda i gips-kartonskih ploa. Kod klasine gradnje, ova ploa se redovno izvodi bez obzira na korienje tavanskog prostora. Jedan od razloga je lake izvoenje krovne kontrukcije, odnosno postavljanje stolica, kosnika i sl. Naravno, i kod skeletne gradnje moete je izvesti, i naknadno ako je potrebno, ali su utede manje.
64
mart / april 2012.
mart / april 2012.
65
E2 tema broja
E2 tema broja
Tavanica u skeletnom sistemu moe biti izve- odnosno, akumulira toplotu i zrai je u periodu dena od drvenih greda ispod kojih su postavljene kada je grejanje iskljueno, kao kod korienja gips-kartonske ploe, a iznad njih parna brana i TA pei, to je nemogue, kod, recimo, potpuno mineralna vuna kao termoizolacija. Kod zidanog montanog naina gradnje. sistema nije obavezna, ali se gotovo redovno izOlakava postavljanje krovne konstrukcije. Ako je debljina termike izolacije ista kao i gu od 15-20 cm upotrebljenog stiropora, onda su trokovi za grejanje svakako nii u odnosu na vodi bez obzira na korienje tavanskog prostora. kod montanog objekta, a to je najee u ran-
Krovna konstrukcija zavisi od tipa pokrivaa. sistem krovnih nosaa sa pravim stolicama preuKod skeletnog objekta je prikazan najracionalniji zima optereenje od rogova i pokrivaa. I ovde je sistem sa ronjaama, oslonjenim na betonske mogue izvesti krovnu konstrukciju kao u prvom stubove produene iz prizemlja u tavanski pros- sluaju ili ovakvu, predvienu za crep, izvesti na tor, na koje se oslanja trapezni lim. Kod zidanog skeletnom objektu. objekta prikazan je najei sluaj iz prakse, gde
Kvalitet gradnje se ne smanjuje, na ta montani objekat. Ovde se, naravno, mogu kose to konkretno odnosi? ristiti i druge vrste termoizolacija to zavisi od
zahteva investitora. Odnosi se prvenstveno na graevinsku fiziku zatitu. Zvuna izolacija suvomontanih gips-kartonnije bolja od zida debljine 20 cm kod klasine objekta, odnosno na zatitu od vlage i toplotnu skih zidova debljine 10 cm unutar objekta sigurno S obzirom da je spoljni zid klasino ozidan, gradnje, ali jeste bolja od zvune izolacije vrata na njega moete nalepiti i 20 cm stiropora, na tim zidovima, tako da ovu vrstu zatite u obumesto uobiajenih 5 cm, i dobiti vrhunsku jektu treba posmatrati sveobuhvatno i reavati je termiku zatitu uz minimalno poveanje organizacijom prostora, rasporedom nametaja, trokova. zida je nizak i menjanje njegove debljine utie kao i rasporedom samih vrata kroz koja zvuk Kad je ventilacija u pitanju, nevezano sa Naime, udeo cene stiropora u ceni celokupnog najlake prolazi. zanemarljivo. Slino je i na ostalim delovima ob- tipom objekta, bitno je naglasiti da upotreba jekta, podu i plafonu. Kombinacija unutranijh, savremenih prozora, PVC ili aluminijumskih, u suvomontanih zidova i spoljanjeg zidanog ima potpunosti spreava strujanje vazduha. Prostojo prednosti. je mnogo manji nego kod klasinog, u potpunosti rija ne moe da die i dolazi do nagomilavanja Na prozorima je neophodno ugraditi ventiPrvo, procenat zarobljene vlage u zidovima vlage i istroenog vazduha. ozidanog objekta, ime je on u poetnom periodu lacione reetke, tzv. rostere, u sluaju da nisu korienja zdraviji, drugo, spoljanji zid ima primenjivani sistemi ventilacije kao kod pamogunost toplotnog kapaciteta zbog svoje mase, sivnih objekata.
Kako sve ovo izgleda u brojkama?

Na oglednom primeru, u objektu neto povrine od 145m2 sa dve stambene jedinice, dolo se do utede od priblino 25% ili, oko 13.000 evra na osnovu aktuelnih cena. Drugim reima, neto kvadratni metar bez PDV-a, u klasinoj varijanti iznosi oko 360 evra, a na istom primeru, u lakoj skeletnoj varijanti, oko 270 evra. Ovde se podrazumeva cena po sistemu klju u ruke, to znai kompletno izveden objekat sa svim instalacijama i opremom.
Ogledni primer, u ukupnoj bruto povrini ima 170 m2, tako da je cena bruto kvadrata bez PDV-a u tom sluaju 305 evra, odnosno 230 evra. S obzirom da cene variraju na tritu treba posmatrati njihov meusobni odnos. Ova uteda moe da bude dovoljna sama po sebi ali ono to je bitno za sve koji se uputaju u izgradnju novog objekta su mogunosti unapreenja energetske efikasnosti na raun te utede, odnosno to manja zavisnost od neobnovljivih energenata, ili drugim reima, nekontrolisanih cena tih energenata.
66
mart / april 2012.
mart / april 2012.
67
E2 tema broja
E2 tema broja
Na prethodnoj slici su prikazane krovne konstruk- delova objekta. Obavezno na ulaznom delu u cije prilagoene za ovde prikazane tipove pokrivaa. objekat predvideti tampon prostor za postepeno Trapezni lim na slici levo i crep na slici desno. Da li ovaj tip objekta ima prednosti i u pounaprediti? izjednaavanje temperature. Proraun toplotne zatite raditi po standardisutini, odnosi se na projektovanje, i arhitektima je ve poznato. Kod izbora vrste grejanja, venNajvanija prednost je nia osnovna cena tilacije ili klimatizacije, ukljuuju se mainski koja omuguava u budetu vie novca za inenjeri kako bi se i tu dobila najkvalitetnija i poboljanje energetske efikasnosti. Problematika vezana za energetsku efikasnost lizirati i zavise od sluaja do sluaja. najracionalnija reenja. Investitori svoje prioritete, od kojih jemoraju naglasiti arhitektama koji e ih uobliiti. Konstantna komunikacija u fazi izrade projekta Potrebno je jo u fazi projektovanja predvi- izmeu investitora i arhitekte je neophodna i deti odreena graevinska reenja. Posmatrajui osigurava kvalitet. lokaciju neophodno je objekat u to veoj meri orijentisati ka jugu. Oblik objekta treba da bude kompaktan zbog manje povrine fasade, odnosno manjih toplotnih gubitaka. Treba ga organizovati tako da prostorije u kojima se vie boravi budu Veina ljudi kod kupovine automobila vodi orijentisane ka jugu i da im se putem prozorskih rauna o njegovoj potronji. Isto pravilo treba otvora omogue vei solarni dobici. Sporedne primenjivati i kod izgradnje novog objekta. Nov prostorije orijentisati ka severu uz bolju toplotnu objekat treba da obezbedi niske trokove tokom izolaciju i manje prozorske otvore. eksploatacije, lepota i funkcionalnost se podrazumevaju. Iskoristite racionalnost lakog skeletnog Kod organizacije prostora treba voditi rauna tipa graenja radi poboljanja energetske efikao temperaturnom zoniranju, odnosno, o to man- snosti i veih uteda tokom eksploatacije. jim temperaturnim razlikama izmeu pojedinih
gledu energetske efikasnosti i kako se ona moe ma za energetski efikasne objekte. Sve ovo, u
je jako kompleksna, mnoge stvari se moraju ana- dan moe biti i energetska efikasnost objekta,
ta poruiti osobama koje ele novu kuu?
Autor: Vasilije Bralovi, dipl.in.arh.

E2 tema broja
E2 tema broja
povezivanje proizvoaa ekolokih proizvoda sa mnogo veim grupama ljudi kako bi mogli da efektivno da prenesu svoju poruku; da razviju reenja koja e potroai moi da primene u svom svakodnevnom ivotu i da proizvodi budu prodavani po razumnim i konkuretnim cenama da bi imalo smisla za ljude koji ive od prosenih plata. Informacija je klju kako bi zeleni biznis postao primarni model poslovanja. I ovo je bitno iz nekoliko razloga. Nekada ljudi imaju predrasude i pogreno su informisani o pojedinim proizvodima i uslugama. Zaista, ozelenjavanje jeste prevashodno podizanje svesti, pri emu je najbitnije oslukivati potrebe klijenata i zaposlenih, i i proces a ne destinacija i cilj. Neto kao pri- iznova raditi na njenom obogaivanju. Ozelenjajateljstvo koje raste i jaa zar na kraju kraje- vanje je lako i jednostavno, kada ukljuuje niz va, to i nije ono to pokuavamo da postanemo podobnih akcija, umesto nepododne istine. ekoloki prijateljskiji? Sledea, pomalo lana premisa jeste da Preduzetnici i poslovni lideri irom sveta biti zelen jeste proces koji zahteva mnogo fokusiraju svoju kreativnost i strast sa ciljem rtvovanja, ulaganja mnogo novca. rtvovanja i pronalaenja praktinih ekolokih reenja koja e kompromisa e biti, ali sudei po novim trendouiniti svet boljim mestom za ivot. vima na tritu oni koji postaju najzadovoljniji i Ko god da ste, kakvo god da vam je obra- ekonomski nagraeni od njihove zelene orijentzovanje i gde god da se nalazite, postoji ansa i acije i puta, jesu oni koji taj preobraaj vide kao mogunost koja eka da je otkrijete i pretvorite dugoroni izbor i investiciju, a ne rtvu. u profitabilan i uspean zeleni biznis i postanete deo duboke transformacije koja proima svet. Postoji nekoliko mitova o zelenom biznisu i I sam razvoj zelenog biznisa prolazi kroz ekolokim proizvodima koji se javljaju kao nevitransformacije i evoluira u skladu sa svetskim dljiva barijera i spreavaju da vei broj potroaa dogaajima. Vrlo mali procenat ljudi moda svega 5%
esto ete nailaziti u literaturi i u poslovnom okruenju na termine zeleni i odrivi biznis, zeleno poslovanje ili zelena ekonomija. Svi oni sutinski ukazuju i podstiu na aktivnosti ekoloki odgovornog poslovanja.
U prethodnom broju, u lanku Ekoloki odgovornim poslovanjem do profita dali smo jednu definiciju ovakvog modela poslovanja koja kae: Ekoloki odgovornim poslovanjem moe se tretirati ono poslovanje koje koristi obnovljive izvore (ekoloki odrivo) i vodi rauna o uticaju svojih aktivnosti na humane aspekte (drutveno odgovorno). Ne smemo zaboraviti i odrivog razvoja i ekologije ima prefiks green treu komponentu - da takvo poslovanje mora odnosno zeleno. biti sposobno i da pokriva svoje trokove i stvara profit (ekonomski odrivo). Zeleni biznis, zelena ekonomija, zeleni proizvodi, zeleni marketingili ozelenjavanje biznisa (to se ne odnosi naravno samo na broj fikusa u I zaista ona negde i vrlo dobro oslikava sutinu vaoj kancelariji :-), termini koji sve vie dominizelene ekonomije. Ali ipak, nekad je teko odjed- raju u javnosti, medijima, udbenicima, ali da li nom zadovoljiti sve gore navedene kriterijume zaista poznajemo njihovo sutinsko znaenje? Kad pogotovo za mlada preduzea koja tek ulaze u biznis postaje zeleni biznis? vode zelene ekonomije. Kako da znaju da su na dobrom putu? Sve manje verujem da postoji neto to kalupira i ograniava ta je to zeleni biznis ili zeleni proizvod. Ono to je za jednu osobu zeleno, za Jedna vrlo lepa reenica sa web portala drugu moe biti crno ili belo i nema precizne, ecopunk.com koja kae: Previe ljudi kupuje kritine take nakon koje organizacija, korpozelene proizvode, kad je cela sutina u tome racija, preduzee postaje zeleno. da se konzumira manje, me je podstakla na razmiljanje: Da li previe koristimo pojam zeleBiti zeleno jeste nepromenljiv stav koji no a da nekad nismo ni svesni njegovog pravog opstaje u svetu brzih promena. Postati zelznaenja? I zaista, sve to ukazuje na simboliku en se najbolje moe posmatrati kao putovanje
se okrene zelenom tritu:
E2 tema broja
Zeleno preduzetnitvo: snaga koja osvaja svet
procenata smatra ivotnu sredinu svojim prioritetom prilikom donoenja odluka u kupovini. Trenutna tranzicija zelenog biznisa jeste da dopre do ostalih 95% ljudi. To podrazumeva
5 mitova o zelenom biznisu i ekolokim proizvodima

E2 tema broja
Mit 1: Ekoloki proizvodi nisu efikasni.
kao i njihove konvencionalne zamene. Na primer, kvalitet recikliranog papira je danas na tako visokom nivou da gotovo nema razlike u upotrebi sa klasino proizvedenim. Mit 5: Ozelenjavanje biznisa je pomodarst-
3. Promovie se poboljanje vodne efikasnosti. nosti. vljivih izvora.
Jedan
od
osnovnih
ciljeva
ovog
4. Promovie se poboljanje energetske efikas- menadmenstkog sistema jeste da zahteva kontinualni proaktivni pristup rukovodstva u upravanja na puko obaranje trokova energije to konvencionalnog. Za jednu organizaciju da bi dobila certifikaciju potrebno je da ispotuje nekoliko bitnih koraka: Kao to se vidi iz priloenog, najvee tranjom i poslednjih decenija se tu desio i najbri primetiti i u procesima standardizacije i razvoja nizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization ISO) je nakon uspeha menadmentskih sistema ISO 18001 i ISO 14 001, u toku prole godine promovisila novi paket stanorganizacijama i industriji - ISO 50001. osigura posveenost i podrku najvieg zicije se oekuju u domenu upravljanja energi- rukovodstva; 5. Promovie proizvodnja energije iz obno- ljanju energijom u organizaciji, umesto fokusir6. Postoji jaanje znaaja primene standarda i zahteva potpuno drugaiji nain razmiljanja od certifikacije. 7. Postoji jaanje znaaja procesa odrivosti. 8. Sve je vei znaaj ekonomije reciklae i reupotrebe.
Danas, veliki broj ekolokih proizvoda, kao to su proizvodi za ienje ili kancelariju jednako su efikasni kao njihove konvecionalne zamene.
vo koje e brzo proi. Zeleni pravac nije modni trend, ve potreba. Sa rastuim zagaenjima, a opadajuim koliinama resursa poslovanja moraju traiti bolja i odrivija reenja. Zeleni pravac upravo to nudi. Informacija pomae ljudima, preduzeima, pa
skuplja, prati i analizira podatke ener identifikuje kljune take energetske Identifikuje potroake prioritete; Identifikuje anse za utedu energije. ISO 50 001 daje sistemski pristup uspostavlpravi vodi za njihovu realizaciju. Time se daje prepoznatljiv okvir sa nizom uputstava za procenu, merenje, dokumentovanje i izvetavanje o energetskim unapreenjima i njihovom uticaju na emisiju gasova sa efektom staklene bate. Dodatne benefite koje organizacije mogu oekivati od ovog standarda ukljuuju: redukovanje operativnih trokova koji e redukovanje emisije gasova sa efektom poveanu efikasnost energetskih izvora; osigurano usaglaavanje sa pravnim i inuoavanje i mapiranje delova
73
Mit 2: Ozelenjavanje biznisa uvek kota i dravi da pravilno vrednuje ivotnu sredinu i u mnogo vie. skladu sa tim vrednostim da donosi prave odluke. Naravno svi volimo ivotnu sredinu, prirodu itd... Istina je da pojedini ekoloki proizvodi mogu ali koliko smo zaista spremni da potroimo za kotati vie u poreenju sa drugima. Ipak, treba to? Koliko nama vredi? imati na umu osnovne postavke zelenog biznisa jesu smanjivanje upotrebe resursa i reupotreba. to vie uviamo vrednost ivotne sredine To su zapravo dva osnovna procesa koja dovode do i ugraujemo je u nae potroake navike i to uteda! Ukoliko reupotrebljavate stari nametaj u vie drava podrava takve inicijative, to e bre svojoj kancelariji to e vas kotati mnogo manje zeleni biznis postati primarni model poslovanja. nego da kupujete novi. Mit 3: Ekoloki proizvodi su samo za elitu. Sa svakodnevnim padom cena energije iz obnovljivih izvora i organske hrane ovi proizvodi bivaju dostupni sve veem potroakom telu. Mit 4: Zeleni biznis smanjuje komfornost i udobnost. Ovo je verovatno bio sluaj sa ranijim ekolokim proizvodima i reenjima, ali danas sa sve vie zastupljenijim eko-dizajnom ekoloki proizvodi su jednako ugodni i prijatni za upotrebu
tehnoloki progres. Ovi trendovi se takoe mogu getske potronje; menadmentskih sistema. Meunarodna orga- upotrebe;
darda upravo u domenu upravljanja energijom u janju ciljeva energetske efikasnosti i predstavlja
8 zelenih trendova koji osvajaju svet

Ako pogledamo razvoj i promene koje su se desile samo u poslednjoj deceniji, da: 1. Nafta i gas postaju sve skuplji za upotrebu. 2. Emisija gasova sa efektom staklene bate postaje sve skuplja. primetiemo
Jaanje znaaja standardizacije i pravilnog upravljanja energijom gledano kroz prizmu ISO 50 001
Ovaj standard, pored toga to je kompatibilan i integrabilan sa ISO 9001 i ISO 14 001, sadri nekoliko bitnih odlika koje takoe oslikavaju trendove i potrebe industrije po pitanju energetske efikasnosti.
voditi do poveane profitabilnosti; staklene bate;
ternim propisima;
mart / april 2012.
E2 tema broja
tehnolokog sistema sa poveanom energetskom potronjom, kao i promene koje se mogu javiti u potronji; bolje razumevanje upotrebe i potronje
E2 tema broja
energije kroz definisane metodologije, procese i akviziciju podataka; uspostavljanje okvira za promovisanje transparentnost i bolju komunikaciju i energetske efikasnosti kroz lance nabavke; izvetavanje u vezi sa energetskom potronjom. Zbog svoje iroke primenljivosti, oekuje se da e standard uticati na vie od 2/3 ukupne svetske potrebe za energijom. Usled svoje strukture i naina primene, standard e imati vanu ulogu ne samo u industriji ve i u ostalim privrednim sektorima gde se javlja potreba za efikasnim upravljanjem energijom. Domen energije se moe posmatrati kao jedan od kljunih igraa u razvoju i popularizaciji zelenog preduzetnitva u godinama koje dolaze. Potrebe trita diktiraju i profil profesionalaca za kojima e rasti potranja. Oblast energetske efikasnosti je sigurno jedna od njih.
Autor: dr Maja S. Todorovi Kontakt: mtodogreen@gmail.com www.ekoposlovanje.rs/blog
74
mart / april 2012.
mart / april 2012.
75
E2 tema broja
E2 tema broja
Zelena logistika
Posle brojnih zahteva s kraja prolog veka devanja, nabavke, proizvodnje, skladitenja, dio istoi vode i vazduha, kao i drugih zahteva stribucije proizvoda i usluga i u dananje vreme iz oblasti ekologije, danas najvanija tema ni jedna kompanija ne moe biti efikasna bez postaje smanjenje korienja sirovina i nji- relevantnih informacija i podrke u komunikaciji. hova tednja, odnosno redukcija otpadnih materijala. Cilj je usmeren na to da se ono to se proizvede i odreeno vreme koristi, na kraju svog ivotnog veka, uz eventualne intervencije,
Induistrijska logistika
Najjednostavnije reeno, zadatak logistike u
ponovo vrati u upotrebu i to sa osobinama koje kompaniji sastoji se u tome da obezbedi efekat se gotovo ni malo ne razlikuju od karakteristika 7P, na zadovoljstvo svih uesnika u lancu snaoriginalnih, izvornih sirovina. Naravno, u savremenom poslovanju, sama industrijska proizvodnja, kao ni bilo koja druga privredna delatnost, ne bi se ni mogla zamisliti bez odgovarajue logistike podrke. Mesto i uloga logistike u industrijskoj proizvodnji iz dana u dan su sve znaajniji i vei. Logistika ima glavnu ulogu u procesu snab76 mart / april 2012.
bdevanja: prava roba, na pravom mestu, u pravo vreme, u pravoj koliini, u pravom stanju, pravom pakovanju i po pravim trokovima. Kada je u pitanju tretman korienih proizmart / april 2012. 77
E2 tema broja
voda, logistika zauzima posebno mesto, ta vie, predstavlja (kao i u gotovo svim drugim oblastima poslovanja) osnov uspenosti i profitabilnosti. Pokazalo se da je njen znaaj je
sa tivom, se i
zakonkoja dobrim okruenja.
aspekta koji podrazumeva uticaj koji korieni proizvodi imaju na okruenje. Poslednjih godina sve vie se razvija takozvana zelena logistika, koja predstavlja onaj koncept logistike ivotnu sredinu. Kada se radi o trokovima, cilj zelene logistike je da, prevashodno smanjenjem asortimana i koliine otpada, utie na smanjenje ukupnih logistikih trokova, ostvari utede u vremenu, povea tanost, pouzdanost, kao i fleksibilnost. Ono to je kljuno u tretmanu korienih proizvoda je upravo polazni korak, a to je njihovo prikupljanje, koje prethodi svakom drugom obliku tretmana korienih proizvoda (gde se prvenstveno misli na odlaganje, rastavljanje i reciklau), odnosno pre onih koji na kraju ivotnog veka. Sve se vie insistira na tome da korisnici sami sortiraju proizvode koje su upotrebljavali, a koji su namenjeni odlaganju i eventualnim intervencijama (reciklai). su svog svega koji efikasno obavlja svoje zadatke i pri tome ne zagauje
koji se vie ne koriste je neophodno prevoziti na vee udaljenosti; proizvoai preuzimaju obavezu koja se odnosi kako na dostavu novih proizvoda korisnicima, tako i za povraaj ambalae i korienih proizvoda.
skom regula-
E2 tema broja
delom dotie Oekivanja
utoliko vei, to su proiz- da sve to se napravi bude i ekoloki prihvatljivodi koji su na kraju svog vo, zahteva da se u poetnoj fazi istraivanja radnog veka vee vrednosti, to jest ukoliko su oni razmotri korienje novih materijala. Odluujui skuplji. faktori su trajnost i pouzdanost (novih) materijala, kao i mogunost njihovog ponovnog ulaska u Imajui u vidu i brzinu ekspanzije odreene proces kruenja materije (sirovina). oblasti industrijske proizvodnje, namee se zakljuak da se na tom podruju najvei poPrilikom izrade, mora se voditi rauna o tome da mak napravio u raunarskoj i automobilskoj svaki deo bude vidno oznaen tako da se moe lako industriji, zbog ega emo se najvie usmeriti identifikovati, a nakon upotrebe odvoji od ostalih, na analizu ove (poslednje) oblasti. kako bi se uveo u postupak ponovne upotrebe. Automobil spada u grupu onih proizvoda koji su u velikoj meri doprineli poboljanju kvaliteta ivota ljudi u optem smislu. Istovremeno, in-
EU i Srbija
U zemljama EU ima preko 150 miliona vozila. 6% njih se godinje izbacuje iz upotrebe, a u velikom broju ta vozila se nalaze u zemljama koje su u tranziciji. Iz tog razloga, pretpostavka je da e upravo u tim zemljama reciklaa u budunosti biti meu primarnim delatnostima.
Automobilski otpad
Kada je re o vozilima, danas je u javnosti dustrija automobila je i znaajan potroa enerrairena predstava o njihovom velikom udelu u getskih i sirovinskih resursa i vana komponenta ekolokom optereenju ivotne sredine. negativnog uticaja na ivotnu sredinu. U svemu tome, logistika predstavlja neizostavni segment, Trenutno u svetu krui preko pola mili- bez kog se ne moe ni razmiljati o uspehu pojarde automobila, a prognoze su da e se cifra slovanja i ostvarivanju pozitivnih rezultata, bez popeti na preko milijardu u narednoj deceniji. obzira koja vrsta delatnosti je u pitanju. Cilj savremene auto industrije da se kontinualno poveava procenat ponovnog korienja ukupne mase vozila, sa krajnjim ciljem da to bude (za vodee Evropske proizvoae do 2015. godine) svih 100% ukupne mase vozila.
U voznom parku Srbije, prema poslednjim podacima, registrovano je oko 1,6 miliona putnikih automobila, prosene mase oko 1 tone i prosene starosti izmeu 15 i 16 godina. Re je o potencijalno otpadnom materijalu, ija je koliina oko 1,6 miliona tona (ove brojke su pokazatelji samo za stanje putnikih vozila). Govorei o svetskim (Evropskim i, dobrim delom, domaim iskustvima), opta je ocena da kada vozila dospeju u fazu kada se vie ne mogu koristiti, na scenu stupa reciklaa, koja se smatra jednom od najdinaminijih industrija u razvijenom svetu i da je ista u neprekidnoj ekspanziji. Evidentno je da e takav trend biti nastavljen i u ovoj deceniji.
Zelena logistika
Ono to je neminovnost, to je da se vozila Ekoloki faktor je izuzetno bitna komponenta moraju praviti, koristiti, obnavljati i to u skladu u tretmanu korienih proizvoda, naroito sa onog
Budui da je lokacija deponija nepoeljna u blizini urbanih podruja, a uglavnom su im do sada postojei kapaciteti popunjeni, materijale
E2 tema broja
sledei broj izlazi 7. maja

E2 Magazin 05

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

E2 Magazin 05

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | MART / APRIL 2012.

Logo square Color:

Zelena kua meseca

EE kua Vojina etkovia

Kaite zbogom restrikcijama

mart / april 2012.

Pozivamo vas da nam piete i poseujete nae

Poklon za itaoce - agencija Dicta obezbeuje poklon u ovom broju

Uspeno zavreni sajam i konferencija zelene gradnje

Svi itaoci koji u periodu od 5.marta do 20.marta proitaju peti

DOBITNIK SPA VIKENDA U HOTELU PREZIDENT

mart / april 2012.

broj E2 magazina i pronau skriveni simbol - zeleni renik na nekoj

Konferencija zelene gradnje u regionu. Dogaaj su podrali Grad Beograd,

Moderne tehnologije u utedi energije

Komunalni otpad kao energent

Uredba za energetsku efikasnost objekata u martu

Prva solarna toplana spremna za putanje u pogon

kusiju za medije na temu: Komunalni otpad kao energent.

Predstavljen kalkulator energetske efikasnosti

Ulaganje u energetsku efikasnost suzbija klimatske promene

Duboko kod Uica, a nije podloan reciklai, posluie

Srbija prva u Evropi bez plastinih kesa

Energetska zavisnost Srbije vea za 7%

Pronaene bakterije koje bi mogle biti novi izvor energije

Vetrenjae u Srbiji imaju ansu

plastinih kesa, a prosean Srbin upola manje. Raunica ka-

To znai da e se energetska zavisnost zemlje poveati za sedam odsto.

Kinske kompanije protiv Evropskih taksi za CO2

U saobraaju 10 novih autobusa na gas

Mogue smanjenje cena registracije hibridnih vozila

OLED rasveta za providan krov automobila

plaaju takse za emisije ugljen dioksida (CO2) koje

H&M Eco Concious kolekcija

Thierry Mugler parfemi u slubi izdrljivosti

uvajte hranu van friidera

ECO CARE- Bioorganski balzam za telo od meda

Zleni hotel u Kini izgraen za 15 dana

Eko turizam - prirodni rezervat UVAC

Kako da ivte zdravo - pravilna hidratacija

Eco - friendly bicikl

mart / april 2012.

mart / april 2012.

mart / april 2012.

mart / april 2012.

Fujitsu smartfoni stiu u Evropu

SMS sistem za lociranje autobusa u Beogradu

COMTRADE najbolja kompanija u istonoj Evropi

ENEL PS predstavlja nove proizvode i usluge na CEBIT-U

GOOGLE lansira Cloud servis

tableta na evropsko trite.

IT SEKTOR planira bojkot muzikog dinara

mart / april 2012.

Skulpture ivotinja od starih tehnologija

Napunite mobilni telefon svojim dahom

Quad igrake za decu

Cloud hostinga su sve kompanije koje imaju zahteve za pojednostavljen-

YTONG kua Vojina etkovia

Cela kua je sazidana za 3 nedelje!

Nalazimo se u ortanovcima, optina

Energetski efikasna kua

Zato ste izabrali YTONG termoblok?

Svima koji razmiljaju o izgradnji kue, Vojin savetuje: