Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
10Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
UPROPASTITELJI SRBIJE

UPROPASTITELJI SRBIJE

Ratings: (0)|Views: 1,020|Likes:
Published by Ljiljana Tatic
U ovom odabiru nema ni jednog podatka koji nije prethodno javno objavljen. Nikoga nije zanimalo da ih detaljnije izučava. Metod ove kompilacije zasnovan je na fokusiranju na određene ličnosti za koje javne informacije ukazuju da su sistemski iznad zakona. One koje su izostavljene moguće je unošeti naknadno, kako projekat bude sistematizovan, bez remećenja zaključka koji se nameće.
Tokom istorije srpski narod ispoljio je svoju državotvornost. Zakonik cara Dušana bio je, posle Magna Carta Libertatum, prvi akt koji je ograničio volju vladara, iako je Dušan tada bio na vrhuncu moći, za razliku od engleskog kralja, Jovana “bez zemlje” koji je bio u podređenom položaju u odnosu na svoje velikaše. Sretenjski ustav Miloša Obrenovića bio je, posle američkog i francuskog, treći građanski ustav na svetu. Za razliku od ovih primera, naša generacija ostavila je na sramotu pokoljenjima da je današnji Ustav donela mimo osnovnih civilizacijskih standarda (bez javne rasprave, na dvodnevnom referendumu uz aktivnu kampanju u vreme trajanja…). To je dovoljan povod da se zamisli u čijem interesu deluje današnja elita ako ne u interesu svoje nacije.
U ovom odabiru nema ni jednog podatka koji nije prethodno javno objavljen. Nikoga nije zanimalo da ih detaljnije izučava. Metod ove kompilacije zasnovan je na fokusiranju na određene ličnosti za koje javne informacije ukazuju da su sistemski iznad zakona. One koje su izostavljene moguće je unošeti naknadno, kako projekat bude sistematizovan, bez remećenja zaključka koji se nameće.
Tokom istorije srpski narod ispoljio je svoju državotvornost. Zakonik cara Dušana bio je, posle Magna Carta Libertatum, prvi akt koji je ograničio volju vladara, iako je Dušan tada bio na vrhuncu moći, za razliku od engleskog kralja, Jovana “bez zemlje” koji je bio u podređenom položaju u odnosu na svoje velikaše. Sretenjski ustav Miloša Obrenovića bio je, posle američkog i francuskog, treći građanski ustav na svetu. Za razliku od ovih primera, naša generacija ostavila je na sramotu pokoljenjima da je današnji Ustav donela mimo osnovnih civilizacijskih standarda (bez javne rasprave, na dvodnevnom referendumu uz aktivnu kampanju u vreme trajanja…). To je dovoljan povod da se zamisli u čijem interesu deluje današnja elita ako ne u interesu svoje nacije.

More info:

categoriesTypes, Research
Published by: Ljiljana Tatic on Apr 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

01/27/2014

pdf

text

original

 
UPROPASTITELJI SRBIJE
Tekst je preuzet od Instituta Paralaks
ŠTA REĆI KAO UVOD
U ovom odabiru nema ni jednog podatka koji nije prethodno javno objavljen. Nikoga nije zanimaloda ih detaljnije izučava. Metod ove kompilacije zasnovan je na fokusiranju na određene ličnosti zakoje javne informacije ukazuju da su sistemski iznad zakona. One koje su izostavljene moguće jeunošeti naknadno, kako projekat bude sistematizovan, bez remećenja zaključka koji se nameće.Tokom istorije srpski narod ispoljio je svoju državotvornost. Zakonik cara Dušana bio je, posleMagna Carta Libertatum, prvi akt koji je ograničio volju vladara, iako je Dušan tada bio na vrhuncumoći, za razliku od engleskog kralja, Jovana “bez zemlje” koji je bio u podređenom položaju uodnosu na svoje velikaše. Sretenjski ustav Miloša Obrenovića bio je, posle američkog i francuskog,treći građanski ustav na svetu. Za razliku od ovih primera, naša generacija ostavila je na sramotu pokoljenjima da je današnji Ustav donela mimo osnovnih civilizacijskih standarda (bez javnerasprave, na dvodnevnom referendumu uz aktivnu kampanju u vreme trajanja…). To je dovoljan povod da se zamisli u čijem interesu deluje današnja elita ako ne u interesu svoje nacije.Današnju srpsku elitu, koja je deluje izvan institucija, možemo, u skladu sa njenim nastankom inačinom delovanja, nazvati – vlast iz senke, ili interesno društvo bez odgovornosti. O vlasti “usenci”, govorimo zato što ona očigledno nije u institucijama. Ovaj zaključak proizilazi iz činjeniceda je određenoj grupi dopušteno mnogo toga što ne proizilazi iz pravnih i društvenih normi, ali i dadruštvenim tokovima upravlja bez ikakve odgovornosti. Nekada, početkom godina, novine su objavljivale liste srpskih bogataša, a izvor tačnih informacija bile su uprave prihoda. Samo dve decenije kasnije, objavljivanje zvaničnih lista poreskih obveznikaizgubilo je draž. Svi smo shvatili da su pare negde drugde. Viđeni Srbi postali su obveznici stranih poreskih sistema, ukoliko ne uspeju da novac dobijaju na ruke, a među prvih sto bogataša u Srbiji,nema nijednog koji je svoj imetak formalno nasledio. Na prvi pogled, izgleda kao da među srpskim bogatašima nema mnogo onih iz sistema u kome su se obveznici i poreznici medusobnooslovljavali drugovima, ali samo na površan pogled. Analiza čak i javno objavljenih informacijaukazuje da stvari na nekom nivou stoje drugačije. Nakon osam godina tranzicije u Srbiji, vreme je da ocenimo da li smo na dobrom putu i kako danastavimo. Za tranziciju od kontrolisane ka slobodno-tržišnoj privredi opredelili smo se zato što suekonomski slobodnije zemlje bogatije. Ova korelacija nije, sama po sebi, dokaz, ali jeste indikator da slobodno tržište jeste povezano sa ekonomskim razvojem i da, ukoliko želimo bogatije društvo,trebalo bi da nam cilj bude omogućavanje građanima da slobodno biraju na tržištu šta, od koga i pokojoj ceni žele da kupe. Mnogi su shvatili da je dirigovana ekonomija učinila Srbiju siromašnom,ali veliki deo građana i dalje sumnja da je rešenje koje smo tražili slobodno tržište.Kada je u Srbiji počela tranzicija, stručnjaci su upozoravali da će prvih godina biti mnogo gubitnikadruštvenih i ekonomskih reformi i da će samo uzak krug ljudi biti dobitnici. Ostala je za utehu prognoza da će u drugoj fazi tranzicije mnogo više građana postati dobitnici reformskih procesa.Međutim, osam godina kasnije, u Srbiji su gubitnici ostali gubitnici, a mali broj dobitnika i daljedobija. Sada, mnogi stručnjaci upozoravaju da Srbija na svom tranzicionom putu luta. Nismosigurni da li je trebalo da napustimo političko-ekonomsko-vrednosni sistem devedesetih.Izneverena je ideja tranzicije. Slučajno ili namerno, država nije stvorila ambijent da se stvarajunova radna mesta, i imamo dosta gubitnika, što je normalno, ali više nego što bi trebalo jer nama
 
 posla. Studija Svetske banke iz 2003. godine, na osnovu razvoja istočnoevropskih zemalja nakon pada Berlinskog zida, navodi da su dobitnici prve faze tranzicije isključivo tajkuni i insajderi udržavnim kompanijama, a svi ostali gubitnici. Tada su stručnjaci Svetske banke napisali da drugafaza tranzicije donosi promene na bolje. Tajkuni, doduše, ne gube, ali zbog većeg prilivainvesticija, otvaraju se nova preduzeća i nova radna mesta, pa i oni koji dobiju posao nisu višegubitnici, a nova preduzetnička klasa postaje pobednička. Dobitnici srpske tranzicije, poredtajkuna, su i pripadnici novostvorenog političkog staleža, koji su dobra mesta u javnom aparatu idržavnim kompanijama zauzeli zahvaljujući političkim vezama, i na taj račun žive dobro. Udobitnike bi se mogao uračunati i deo zaposlenih u državnim i javnim preduzećima koji zarađujuviše od zaposlenih u kompanijama. Većina populacije sebe i dalje opravdano smatra gubitnicima.Srbija je daleko od tržišne zemlje. Praktično sve velike reforme urađene su u periodu 2000.-2002.godine i svi reformski uspesi suštinski su rezultat tada donetih odluka. Od tada praktično nijesproveden ni jedan veći reformski potez. Za ovih osam godina: valuta je stabilizovana; privatizacijadruštvenih firmi je pred krajem; i trgovina je malo slobodnija ukidanjem uvoznih ograničenja. Čak i ograničene i nevoljne reforme doprinele su povećanju standarda prosečnog građanina. U poređenju sa 2002. godinom, ništa se nije promenilo: i tada i danas glavni dobitnici su tajkuni kojisu se obogatili u vreme dirigovane privrede, a glavni gubitnici bili su i ostali nezaposleni kojih je itada i danas, zavisno od statističke metodologije, bila trećina ili petina stanovništva. Do stvaranjanove preduzetničke klase nije došlo zato što Srbija još uvek nije ušla u drugu fazu tranzicije. Nijeokončana privatizacija društvenih preduzeća, privatizacija državnih preduzeća nije ni počela, nefunkcioniše zakon o stečaju, monopoli su veoma jaki, a izostao je ozbiljan nivo direktnih stranihinvesticija. Jedino što imamo je privilegovane i gubitnike.
NOKTOM PO POVRŠINI
Analiza platnog bilansa Srbije od 2003. do 2005. godine[1]otkrila je neke anomalije: a) Srbija je uvelikom deficitu a istovremeno, od 2000. do 2006. godine, štednja je uvećana oko 20 puta; b)kumulativne neutralne transakcije, a posebno između državljana, uklapaju se u šeme međunarodnetriangulacije za pranje novca; c) Kipar je jedan od glavnih primalaca novčanih tokova iz Srbije aistovremeno bilateralni bilans plaćanja sa Kiprom beleži značajne deficite; d) međunarodni tokovi pokazuju krajnju neobičnost veličine, strukture i disbalansa neutralnih transakcija, zbogizbegavanja propisa o deviznom poslovanju i pranja novca. Ekonomski kriminal mogao bi sekvantifikovati merenjem sive ekonomije, razlikom između zarade i potrošnje, i odnosu priliva iodliva novca. Međutim, istraživači makro tokova novca i odnosa ekonomskog kriminala (kriminalu funkciji dobiti) i organizovanog kriminala (novac u funkciji kriminala) u Srbiji, suočeni su sanedostatkom, nepouzdanošću i neusklađenošću podataka institucija države. Godišnja šteta odekonomskog kriminala po ekonomiju Srbije procenjuje se na oko 374 miliona evra, a ukupna štetau periodu od 2000-2005. godine procenjenjuje se na oko 1,9 milijardi evra, što je 81,2 % od ukupnoostvarene štete i 13% od svih prestupa. Na rast privrednog kriminala, osim ljudskih i sistemskihslabosti u tranziciji, uticali su i organizovani kanali izbegavanja plaćanja poreza, korupcije,kriminalizovanja privatizacije i drugi faktori. Kriminalne organizacije raspolažu novcem kroz novekriminalne akcije, kupovinu nekretnina, umetničkih dela, antikviteta i druge, i tako remetefunkcionisanje slobodnog tržišta. Sistem protiv pranja novca u Srbiji je, iz nekog razloga, na jakoniskom nivou, posebno u smislu i prepoznavanja i gonjenja. Da bi se sprečila institucionalizacija prljavog i opranog novca, opšte je poznato da bi trebalo proveravati strukturu vlasništva, varijacijeu kapitalu određenog preduzeća, da li je preduzeće subjekt zelenaških aktivnosti, i to ne samo izzvaničnih računovodstvenih podataka preduzeća, već i koordinacijom interne i eksterne kontrole
 
finansijskih transakcija. Sve se ovo u Srbiji ne čini, a pomenuti iznos morao je od negde doći inegde da završi. Od i kod najširih slojeva građana nije.Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je 1992. godine Jugoslaviji sankcije, kojima jeograničena razmena roba sa inostranstvom. Tokom sankcija, iznošenje novca iz Srbije postajeočigledno. Država počinje da osniva of šor kompanije kako bi prikrila poslovanja Beogradske banke na Kipru, kojoj je zbog sankcija bio onemogućen rad. Većinu tih firmi osnovala jeadvokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, koji je u kasnije postao predsednik Kipra. Haškiistražioci i MUP Srbije, još 2001, utvrdili su da je državni vrh Slobodana Miloševića stajao iza 8 of šor firmi na Kipru čiji su računi u grčkim i kiparskim bankama korišćeni za prebacivanjemilionskih suma deviza iz Srbije, i za razne bankarske transakcije[2]. Pošto je Beogradska bankaosnovala svoju of šor banku na Kipru, a u vreme sankcija i of šor firme koje su preuzele ulogu banke, na čijim računima su se nalazili milioni, pitanje je da li je trebalo ugasiti četiri banke u Srbiji pre nego što novac iznet iz zemlje na račune tih of šor firmi uđe u njihov bilans.Kada se sagleda koncentracija novca, nema osnova za tvrdnju da je sistem iz epohe SlobodanaMiloševića definitivno prošao. Prepoznaju se vrste tipa bogataša. U prvoj su pripadnici „staregarde“. Reč je o ekipi starih direkora i partijskih funkcionera iz Titove i posttitove epohe koji sufeudalizovali socijalizam i postali nesmenjivi u društvenim firmama. Slobodan Milošević bio im je potreban za održavanje moći, a oni njemu kao imaoci gotovine i lokalnog uticaja[3]. Karakteristikatog tipa bogataša bila je aktivno učešće u političkoj nomenklaturi u koju ih je plasirala feudalna privredna moć. Zahvaljujući politici uspevali su da obezbede kontingente i povlastice u poslovanju.Iako najbliža glavnom centru moći, stara garda osećala je potrebu da drži privid legalnosti tako da je tip njihovog bogaćenja bio: sediš na čelu društvene firme, napraviš u inostranstvu srodnu ali privatnu u kojoj si sam ili preko familije većinski vlasnik, a onda u inostranstvu posluješ sa firmomu kojoj si direktor posredstvom firme u kojoj su vlasnik. Površno, ništa nelegalno, osim što odlivašsupstancu iz firme u kojoj si direktor. Stara garda imala je i neku vrstu političke odgovornosti prema glavnom centru: ona je obezbeđivala novac za Miloševićeve političke projekte, ali i političkiuticaj. Ni sami, kako je primetio, šef vladinog tima za oporezivanje ekstraprofitera, Aleksandar Radović, „nisu propuštali da se posluže“. Iako najveći “legalisti” među novim bogatašima, „staragarda“ je bila najneopreznija[4]. Nisu osećali da rade nešto nepošteno. Verovali su da suneprikosnoveni pripadnici društvene elite, a da bi elita funkcioinisala, mora da se posluži. Zato su bogataši „stare garde“ za ostale nove srpske bogataše prava sirotinja.Mnogo bogatiji od njih su pripadnici druge vrste, novopridošli. Oni nisu verovali da je išta večnoosim para. Ta vrsta, u koju se ubrajaju pripadnici familije Karić, 1997. godine ubijeni direktor „Beopetrola“ Zoran Todorović Kundak, Miroslav Mišković, Milan Beko, Marko Milošević, ubijeniVlada Kovačević Tref… svoje prve velike pare stekla je u vreme Miloševića. Njihov metod bio je još mutniji od prethodne grupe: bili su politički udaljeniji od glavnog centra, ali je stepennelegalnosti njihovih poslova bio veći[5]. Nisu se puno petljali u politiku osim kada su im natrenutke rasle ambicije ili kada su dobijali specijalne zadatke. Njihov “ugovor” s Miloševicem bio je jasan: omogućiću ti da se obogatiš, da muljaš sa privatizacijom i primarnom emisijom, da radiš poslove za državu i da bude dobro i tebi i državi. Miloševića nije zanimao njihov politički uticaj,ali jeste gotovina. Njihovo bogatstvo je najteže proceniti zato što nije jasno koliko je paramanipulišu njihovo, a koliko im je dato da ih oplođuju. Kako su bili na granici politike, njihovasudbina nije bila unifikovana kao tipičnih pripadnika „stare garde“ (odlaze) ili pripadnika „sivezone“ (nastavljaju). Mišković i Beko uspeli su, uz blagoslov vlasti, da zadrže svoje imperijeneokrnjene, Karić nastavlja da se koprca, a Marka Miloševića pomelo je ono što ga je i obogatilo –  porodične veze.

Activity (10)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
dudicg liked this
Dusko Peulic liked this
Ivana Stevovic liked this
zelnid4 liked this
bratranec liked this
Ivana Pavlovic liked this
Izhe liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->