MOBING

strana | 1

Mobing

Sadraj
Uvod ..........................................................................................................................................2 I Teorijski okvir 1. Etiki kodeks ...........................................................................................................3 2. Mesto poslovne etike u drutvu ...............................................................................4
3. Mobing - znaenje termina ..................................................................................5

4. Istorijat izuavanja pojave mobinga .......................................................................6 5. Definicije mobinga ..................................................................................................6 6. Mobing kao pojava ..................................................................................................7 7. Vrste mobinga .........................................................................................................8
8. Elementi i mehanizam mobing situacije ..................................................................9 8.1. 8.2. 8.3. 8.4. 8.5. 8.6. 8.7. 8.8. 8.9.

Uloge u mobing situaciji .............................................................................9 ta doprinosi nastanku mobinga................................................................13 Aktivnosti mobinga...................................................................................13 Faze mobinga............................................................................................14 Reakcije rtve mobinga............................................................................15 Uticaj mobinga na zdravlje rtava...........................................................17 Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju..........................................18 Razlika izmeu pojedinih zemalja u zastupljenosti mobinga..................19 Kako su razliite drave zakonski regulisale borbu protiv mobinga......20 Programi za borbu protiv mobinga u svetu.............................................20 ta se radi u naim uslovima sada i ideje za dalji rad.............................21

9. Kako izai iz mobinga.............................................................................................20 9.1. 9.2.

10. Pravila ponaanja sa rtvama mobinga...................................................................22

11. Zakonska regulativa................................................................................................24 12. Statistiki podaci o mobingu...................................................................................24

II Primeri iz prakse.................................................................................................................26 Zakljuak...................................................................................................................................30 Literatura...................................................................................................................................31

strana | 2

Mobing

Uvod
Poslovnu etiku moemo definisati kao primenu opteprihvaenih etikih naela u procesu poslovanja preduzea i pojedinaca. ikana ili ikaniranje, meu sindikalcima su vrlo poznati pojmovi koji se odnose na maltretiranje ljudi na poslu. Mobing je slian ali i mnogo iri pojam jer obuhvata kompleks pojava koje poinju maltretiranjem ili psiholokim terorom na radnom mestu, a zavravaju tekim posledicama tog maltretiranja koje se odraavaju na zdravlje pojedinca, njegov socijalni status i okruenje. Mobing je nasilje na radnom mestu, koje poinje u psiholokom domenu u komunikaciji, meu ljudima, to su sve psiholoke kategorije a i prve posledice mobinga su psiholoke prirode. Istorija ljudskih zajednica puna je pojava poniavanja, maltretiranja, terorisanja i zlostavljanja. Mobing, po svojoj sutini takoe pripada ovim pojavama ali je specifian po tome to se iskljuivo vezuje za radnu sredinu. Mobing predstavlja vid poremeaja u meuljudskim odnosima na radu, koji se reperkusira i ima velikog uticaja na pojedinca i grupu (pojedinaca) u radnoj sredini ali se njegov uticaj prenosi i dalje na porodicu i iru socijalnu zajednicu. O mobingu se sve vie govori zato to se mobingom ugroava ugled, ast, ljudsko dostojanstvo, to su temelji ovekove linosti i osnovne ljudske vrednosti. Poniavanje pojedinca ide do te mere da rezultira izbacivanjem pojedinca iz odreene organizacije. Samo retke osobe sa izuzetnom vrstinom linosti i dobrim temeljima, uz podrku porodice uspevaju da prou bez velikih oteenja i da se, bez pomoi drugih ljudi, bore za svoj status i poziciju. Mobing situacije, preivljavaju obino individualisti koji imaju vlastiti sistem vrednosti, koji su uvereni u vlastitu ispravnost i koji su sigurni u sebe, mada je izolaciju i odbaenost od grupe jako teko preiveti zbog injenice da je ovek socijalno bie kome su drugi ljudi i interakcija sa njima, neophodni za adaptaciju i ivljenje. Iz tog razloga neophodno je da se, prevashodno, podigne kolektivna svest o posledicama koje mobing moe da ima kako po pojedinca tako i po iru drutvenu zajednicu, a nakon toga pronae najefikasniji mehanizam kojim e ova neeljena pojava biti suzbijena.

1. Etiki kodeks
strana | 3 Mobing

U okviru poslovne etike etiki kodeks se odnosi na skupove formalnih i neformalnih pravila, ema, propisa i dobrih obiaja u poslovnom ponaanju. Etiki kodeks slui kao okvir u kome bi se trebali kretati i na taj nain formalno olakava poslovanje u sve komplikovanijim i sloenijim prilikama na tritu. Kao subjekti poslovne etike javljaju se ovek, organizacija i drutvo u celini. Podruja istraivanja su drutvena odgovornost poduzea, odnos poduzea s potroaima, ekologija i razvoj... Posmatranje odnosa izmeu poslovanja i etike moe se proiriti na nain rada, korienje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovoenje preduzeem, vlasnike odnose, odnos prema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, dravi. Mnogi e konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi e ipak rei da etika i nain rada i poslovanja, upravljanje preduzeem i njegovo organizovanje, nemaju ba nita zajednikog. Neki e moda zakljuiti da ekonomija nema ba nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da ekonomija i poslovanje, po svojoj sutini, ne moe biti etina sve i da bi to i htela da bude. Na drugoj strani, postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bezposlovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i znaajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu uiniti srenom i prosperitetnom. Zbog toga se esto govori o potrebi uvoenja etikog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovoenja u svim preduzeima. Javlja se dilema o tome da li je poslovna etika stvar line savesti direktora, menadera, slubenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajednikog morala neke grupe, zajednice, sredine, drutva. U dananje vreme, oznaeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmeu poslovanja i etike dobijaju sve vie na znaaju i trae to potpuniji i hitniji odgovor koji e biti podupret svestranijim interdisciplinarnim istraivanjem. ini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i drutvenim prostorima.

strana | 4

Mobing

Slika 1 poslovna etika izvor: wikipedia.rs

2. Mesto poslovne etike u drustvu

Predmet poslovne etike je rezultat delovanja oveka u korporaciji i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama (lokalni, regionalni, nacionalni i internacionalni), imajui u vidu taj obim poslovanja deli se i sama poslovna etika. Shvatanje mesta poslovne etike u drutvu je razliito i moe biti: Sistemska poslovna etika tematizuje odnos izmeu morala, ekonomije, politike, prava, religije i razmatra ga u sklopu drutvenog ureenja date zemlje, blia je deontolokim etickim koncepcijama, ima zadatak da stvori podsticajni drutveno-dravni ambijent za sklapanje, sporazuma izmeu subjekata (pojedinaca i korporacija). Funkcionalna tematizuje iskljuivo poslovanje same korporacije, blia utilitaristiko-pragmatikim etikim koncepcijama, ima zadatak da moralno posreduje korporativnu kulturu.

strana | 5

Mobing

Savremena ekonomska i poslovna dinamika trai sve veu otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokree dilemu o odnosu izmeu ekonomije i etike. Novija istraivanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etikih normi u poslovanju nanosi veliku tetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posveuje sve vie panje u istraivanjima i edukaciji. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose na spoljanje subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normiposlovnog morala i ljudskog odnosa, da narui poslovnu klimu i atmosferu. Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: Gde je granica koja odreuje da li je neto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja.

3.

Mobing - znaenje termina

Izraz mobing potie iz engleskog jezika, u kome re mob znai olo, svetina, rulja, odnosno rei mobbish, to znai prostaki, grub, vulgaran. Od ovog je izvedena re mobbing koja znai prisilno, vulgarno, manirom oloa, nekoga psihiki dokrajiti, drutveno potpuno degradirati, unititi ga i iskljuiti iz drutvenog ivota. U naem jeziku nema adekvatnog termina za ovaj iroki opseg znaenja i zato se koristi neprevedena re mobing ili termini moralno zlostavljanje, psiholoko maltretiranje, psihoteror, psiholoki teror ili zlostavljanje na radu ili u vezi sa radom (to je terminologija predloga Zakona protiv mobinga).

strana | 6

Mobing

Ovaj svojevrsni psiho-teror prvi je uoio i definisao prof. Dr Hajnc Lejman, vedski psiholog, koji je napisao ak i Enciklopediju mobbinga. U njoj Lejman, izmenu ostalog, upozorava svetsku javnost na mobbing, kao na zanemarivani i tolerisani vid ugroavanja osnovnih ljudskih prava, koji moe biti viestruko tetan. Prema reima doktora Lejmana, bilo da se radi o pakosnim primedbama, pijuniranju, klevetanju ili ak i pretnjama i muenju, cilj svakog mobbinga je da ugrozi integritet neke osobe, odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i privatni ivot. vedski doktor je otkrio da se ak svaki etvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nane u ulozi objekta ovog vida zlostavljanja. rtva mobbinga moe postati svako, bez obzira na pol, godine ivota, socijalni status, spoljanji izgled, stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju. tavie, to je posao bolje pozicioniran - to je mobbing suptilniji. Iako istraivanja i iskustva pokazuju da su mobbingom ponednako ugroeni i mukarci i ene, pri emu po pravilu mukarci zlostavljaju mukarce, a ene gotovo iskljuivo ene, strunjaci smatraju da su ene ipak za nijansu rizinija grupa.

4. Istorijat izuavanja pojave mobinga

Mobing kao pojava prepoznavana je prvo u ponaanju nekih vrsta ivotinja koje se udruuju protiv jednog svog lana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, to se ponekad zavrava smru. Istraivanja ove vrste se vezuju za ime Konrada Lorenza naunika koji se bavio psihologijom ponaanja ivotinja.. Slina vrsta neprijateljskog ponaanja je prepoznata ezdesetih godina prolog veka kod dece u kolama u vedskoj, ali sistematsko nauno istraivanje mobinga u sferi rada se vezuje za ime, profesora Heinza Leymann (1932-1999) koji je i odredio obeleja ove pojave, posledice po zdravlje i osnovao prvu kliniku za pomo rtvama mobinga.

5. Definicije mobinga
Mobing je specifino ponaanje kojim, na radnom mestu, jedna osoba ili vie njih, due vreme, psihiki zlostavlja i poniava drugu osobu, u nameri da ugrozi njezin ugled, ast, ljudsko dostojanstvo i integritet linosti. To zlostavljanje se esto nastavlja sve dok zlostavljana osoba ne napusti radnu sredinu. Psihiki teror ili mobing zapoinje i odrava se neprijateljskim ili neetikim vidom komunikacije koju provodi jedna ili vie osoba i koja je sistematski usmerena protiv pojedinca
strana | 7 Mobing

koji je zbog toga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoan i u nemogunosti je da se odbrani, i ostaje u toj poziciji zbog postupaka mobinga koji se neprestano ponavljaju. U Zakonu socijalne modernizacije Francuske iz 2002. godine, mobing je definisan kao psihiko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koja mogu prouzrokovati napad i naneti tetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, naruiti fiziko i mentalno zdravlje ili kompromitovati rtvinu profesionalnu budunost. vedska nacionalna sluba za zatitu i higijenu na radu (Swedish National Board of Occupational Safety and Health) definie mobing (koristei pojam viktimizacija) kao ponavljanje izrazito negativne ili radnje vredne prekora koje su na uvredljiv nain usmerene protiv zaposlenih pojedinaca i mogu dovesti do toga da ovi zaposleni budu iskljueni iz zajednice na radnom mestu. Meunarodna organizacija rada (ILO) odreuje mobing kao uvredljivo ponaanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi, surovi, zlonamerni ili poniavajui pokuaji da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih. Udruuje se protiv odreenog saradnika, odnosno on se mobinguje, i izlae psihikom uznemiravanju. U mobing spadaju stalne negativne primedbe ili kritike, koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu, kao i kancelarijski traevi ili irenje lanih informacija.

6. Mobing kao pojava

Mobing nastaje kada grupa iz raznih razloga nastoji da ponizi, ruinira ili psihiki dezintegrie jedinku, koja veoma brzo, naavi se u nevoljnoj izolaciji poinje da trpi odreene psihike, profesionalne, emotivne i druge probleme. Mobing je, po svojoj strukturi nasrtaj na slobodu i integritet linosti, ast i ugled tako da se u mobingu kre osnovna ljudska i graanska prava. Pojedinac zbog mobinga oboleva od raznih psihikih, psihoorganskih i organskih obolenja koje su posledica doivljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu. Zatim on trpi i zbog socijalne izolacije kojoj je izloen zbog ega postoji nemogunost uspostavljanja i odravanja kontakata sa drugim ljudima. Trpi i njegova porodica ne samo zbog njegove patnje, ve i zbog injenice da se socijalna izolacija, posebno u manjim sredinama, moe proiriti i na lanove porodice rtve mobinga. Mobing trajno remeti odnose meu ljudima na radnom mestu i ostavlja druge teke posledice. Na primer, iako nisu direktno izloeni mobingu, zaposleni koji posmatraju odvijanje
strana | 8 Mobing

mobinga takoe trpe u toj situaciji jer ne znaju kako da odreaguju i sami u strahu da ne postanu rtve mobera a radno vreme umesto za rad slui za nalaenje naina da se mobing izbegne. Ili se nasuprot tome, koristi za smiljanje novih aktivnosti mobinga ako su zaposleni produena ruka mobera. Zato se i kae Gde ima mobinga, nema produktivnosti!

7. Vrste mobinga
Osnovna podela je na vertikalni i horizontalni mobing: Vertikalni mobing je terorisanje u smeru od nadreenih ka podreenima, to je ee, ili od strane podreenih prema nadreenima, to je ree. U prvoj varijanti, mobing se naziva i bossing. Podvrsta vertikalnog je strateki mobing koji se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljake strukture o potrebi smanjenja broja zaposlenih, koji se najee javno ne istie a sprovodi se organizovanim mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti firmu ne traei za sebe otpremninu ili bilo koju drugu pogodnost. Cilj je istovremeno unitenje psiholokog i profesionalnog integriteta zaposlenog koji je do te mere degradiran da nema anse za drugo zaposlenje. Do jue nepoznat na ovim prostorima, strateki mobing postaje sve uestalija pojava u firmama koje su privatizovane sa ciljem da se sasvim promeni njihova delatnost ili namena. Vertikalni mobing se odnosi na situacije u kojima: - pretpostavljeni zlostavlja jednog podreenog radnika - pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uniti itavu grupu (strateki mobing, "bossing") - jedna grupa radnika (podreenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog. Horizontalni mobing postoji meu zaposlenima koji su na istom organizacionom nivou. Pokreta emotivnog mobinga je zavist, ljubomora i antipatija a vezan je za karakteristike linosti mobera.

Slika 2 rtva horizontalnog mobinga

strana | 9 Mobing

Oseaj ugroenosti, ljubomora i zavist mogu potaknuti elju da se eliminie neki kolega pogotovo ako postoji uverenje da eliminacija njega vodi napretku u karijeri. itava grupa radnika zbog unutranjih problema, napetosti i ljubomore moe izabrati jednog radnik na kojem e dokazati da su snaniji i sposobniji. U Italiji u 55% sluajeva mobinga radi se o vertikalnom mobingu, a u 45% o horizontalnom mobingu. U samo 5% sluaja radi se o mobingu grupe radnika prema nadreenom.

8. Elementi i mehanizam mobing situacije

Aktivator mobinga je najee konflikt u najirem smislu rei, koji se dogodio ili koji postoji kao latentan u glavi mobera. U osnovi mobinga je strah ili oseaj ugroenosti koji osea mober u odnosu na rtvu. Mobing poinje strahom mobera a traje i odrava se zbog straha rtve i ostalih zaposlenih.

8.1.Uloge u mobing situaciji U svakoj mobing situaciji postoje sledee uloge: mober, rtva, grupa za podrku. Moberi su osobe koje izgledaju mone, ali to su: Osobe duboko nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima,

Nedovoljno struni i kompetentni, Osobe koje mobingom prikrivaju nemo u nekoj drugoj znaajnoj sferi svog ivota, najee privatnoj (brak, porodica i sl.)

Obino su u ranim godinama ivota imali puno osujeenja i frustracija i nikada nisu nauili da vole, daju i primaju, kao i da oseaju empatiju prema drugim ljudima. Oni koji se oseaju podreeno i nemono Psihopate ili sociopate.
strana | 10 Mobing

Mober je ovek koji ima veliki strah. On je nesiguran, ima slabu linost i drugi ljudi i mo su mu potrebni da bi sebi dao na znaaju.

Slika mober u akciji

Pod ovim terminom se podrazumevaju osobe koje psiholoki, moralno, seksusalno i na druge naine maltretiraju, zlostavljaju i na sve druge naine pokuavaju da eliminiu osobe za koje smatraju da im smetaju. Psiholozi tvrde da su moberi osobe sa poremeajem linosti. To su manje sposobne, ali mone osobe, bez kapaciteta za ljubav, igru, kreativnost, davanje i deljenje, kao i empatiju prema drugim osobama. Njima se lako pridruuju slabe linosti (poltroni) u strahu da ne postanu rtve mobinga, identifikuju se sa agresorom, staju na njegovu stranu oekujui linu korist. Moberi mobingom prikrivaju nemo u nekoj drugoj sferi svoga ivota (najee privatnog), formirajui oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju mo i vanost na raun rtve. esto, zlostavljajui, se osaaju inferiorno (iza svake prepotencije postoji neka impotencija). Na taj nain osiguravaju dominantnu poziciju ili sklanjaju, odstranjuju onog koji im stoji na putu uspeha. Neretko to ine iz linog straha da nee biti cenjeni i da e sami postati neija rtva. Neki zlostavljai to rade svesno, sa namerom da nakode drugome i da ga prisile da napusti radno mesto.

strana | 11

Mobing

rtve mobinga ljudi koji su:

-

Izuzetno sposobni, struni i kreativni, potenjaci, Mirni i povueni, koji nisu skloni raspravama, uoavaju probleme i glasno upozoravaju na njih, Zastraeni, t.j. oni koji se boje, Mladi i na poetku radnog veka - koji su puni entuzijazma i novih ideja, Oni ija je karijera u usponu, Sredoveni i ljudi pred kraj radnog veka, Bolesni, invalidi i pripadnici nekih manjinskih grupa.

Slika rtva mobinga Skoro se moe rei da su idealne rtve, odgovorni, motivisani, savesni, osetljivi na priznanje i kritiku i linosti sa visokim oseajem za socijalnu pravdu. Istraivanja mobinga u Srbiji, pokazuju da su rtve mobinga osobe oba pola, koji su zaposleni u svim delatnostima.

strana | 12

Mobing

Grupa za podrku Mobing poinje konfliktom u najirem smislu rei, odnosom jedan na jedan ( mober i rtva) ali se tokom vremena broj uesnika mobing situacije poveava zbog ega se u organizacijama gde postoji mobing pojavljuje polarizacija odnosa meu zaposlenima i to tako da se sa jedne strane nalazi rtva mobinga, kao usamljeni pojedinac a sa druge strane veina zaposlenih a ponekad i svi zaposleni. Upravo ta grupa koja je protiv pojedinca predstavlja grupu koja podrava mobera i koja je na njegovoj strani u nasrtajima na rtvu. Tu grupu ine oni koji su takoe, nekompetentni, nestruni, poltroni i u strahu da i sami ne postanu rtve mobinga. Ta grupa zaposlenih esto i sama, umesto mobera sistematski nasre na rtvu. Oni su moberova produena ruka bez kojih je on slab. Ponekad se mober i ne vidi, jer ga grupa za podrku zaklanja i titi. rtva nema grupu za podrku jer se retko ko usuuje da je podri iz straha za samog sebe. Zbog toga nastaje polarizacija grupe ili organizacije jer neravnopravni odnos snaga dovodi do poremeaja u meuljudskim odnosima, zbog ega trpe svi ljudi i svi odnosi. Kada rtva mobinga dobije ili nae grupu za podrku, pola posla izlaska iz mobing situacije je zavreno.

strana | 13

Mobing

8.2.

ta doprinosi nastanku mobinga

Nastanku mobinga najee doprinosi sledee: Nedovoljno transparentna atmosfera, Nedostaci u internom informisanju, Neadekvatno ponaanje rukovodee strukture, Nedostaci u upravljanju personalom i loi meuljudski odnosi, Nedovoljno razgraniene nadlenosti i podela zadataka, Potiskivanje svaa i konflikata itd. 8.3.Aktivnosti mobinga U cilju potpunog psiholokog ponienja i unitenja rtve, mober i njegovi pomagai koji su produena ruka mobera, preduzimaju sledee aktivnost: Ogovaranje i ismejavanje, irenje traeva, kleveta i uvreda u pokuaju sramoenja rtve a predmet traeva su sve sfere njenog ivota, Neargumentovana kritika na rad ili loija ocena rada, Pojaana kontrola rtvine prisutnosti na poslu, vie nego je uobiajeno ili nekonstatovanje njenog prisustva, rtvi se uskrauje pravo da kae svoje miljenje, stalno je prekidaju u govoru ili ignoriu kao da ne postoji. Skrivanje vanih informacija od rtve i naglo prekidanje razgovora kada ona ulazi u prostoriju. Dobijanje besmislenih radnih zadataka koji su ispod profesionalnog nivoa rtve i/ili pretrpavanje poslovima (sy Pepeljuge). Nezadavanje nikakvih poslova (sy Praznog stola). Stalno kritikovanje rada rtve i obezvreivanje njenih rezultata. Komuniciranje sa rtvom, povienim tonom i vikom. Optuivanje za propuste koji se nisu dogodili ili koji su nameteni. Iskljuivanje rtve iz drutvenog ivota i rituala zajednice.
strana | 14 Mobing

 Ugroavanje pauza i odmora, neodobravanje godinjih odmora i slobodnih dana, Zadavanje zadataka koji naruavaju zdravlje ili zadataka koji pogoravaju zdravlje (koje je ve narueno), Pretnje fizikim nasrtajem i/ili fiziki nasrtaj, Verbalni seksualni napad i ucene, Seksualni nasrtaj i ostalo. Repertoar postupaka u mobingu ili aktivnosti mobinga je izuzetno irok ali se moe klasifikovati u sledee etiri grupe: Napadi na linost i njen socijalni ugled, Napadi na socijalne odnose i komunikaciju, Napadi na kvalitet rada, Napadi na zdravlje.

Ovi postupci se vre esto (najmanje jednom nedeljno) i tokom dueg vremenskog perioda ( najmanje 6 meseci). Usled estog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponaanja dolazi do posledica mentalne, psihosomatske i socijalne prirode.
8.4.

Faze mobinga

I Faza - faza kljunog dogaaja u kome se odabira rtva i agresija zaostala iz nereenog konflikta se usmerava prema njoj. II Faza - ciljanog mobinga u kojoj potisnuta agresija mobera eskalira psihoteror. rtva poinje da gubi sigurnost i da se osea manje vrednom. Javlja se nesanica i nono preivljavanje ve vienog. III Faza - rtvenog jarca u kojoj je rtva obeleena (stigmatizirana) i gde postaje deurni krivac za sve propuste u kolektivu. IV Faza - borbe za opstanak putem dokazivanja, preoptereivanja poslom, izgaranja na poslu to vodi do hroninog umora i drugih psiho-fizikih posledica, kao to su psihosomatski i depresivni poremeaji.

strana | 15

Mobing

V Faza - razvijenog mobinga stanje sasvim pogoranog psihikog i fizikog stanja rtve zbog viegodinjeg terora. Obolela od hronine bolesti i poremeaja. eli da se rei posla, neretko i ivota.

8.5.

Reakcije rtve mobinga

Karakteristine reakcije rtava mobinga su: poetno samookrivljavanje, usamljenost, lino obezvreivanje, borba za blokadu i eliminaciju mobinga.

Kada je prva pomisao rtve mobinga da je ona sigurno neto pogreila i da krivica lei u njoj, onda se radi o poetnom samookrivljivanju. Uobiajene misli koje se javljaju u tom periodu su: "Da li sam ja odgovorna za nastalu situaciju?", "Gde sam pogreio?", "Ne razumem ta se to dogaa?", a karakteristini su i oseaji zbunjenosti i anksioznosti. Kod usamljenosti, rtva je usamljena, odbaena i esto se stidi zbog svega to se dogaa. Boji se da joj drugi nee verovati, pa zato ne govori o svom problemu ni u porodici ni sa prijateljima. Ponekad, ako iznese svoj problem nailazi na osudu kako u porodici tako i u okruenju (obino uz komentar: "Sama si to traila!"). Ovakva pojava se obino naziva "dvostruki mobing". Uobiajena misao koja se javlja u ovom periodu je: "Drugima se to ne moe dogoditi.", a karakteristini oseaji su anksioznost i depersija. Lino obezvreivanje je samo jedan od simptoma prave depresije koja je esto jedna od posledica mobinga. rtva je preplavljena mislima: "Nisam u mogunosti da se prilagodim.", "Ne mogu reiti problem jer sam nesposoban, nita ne vredim." Borba za blokadu i eliminaciju mobinga je reakcija karakteristina za jake i inteligentne osobe, svesne da su pod uticajem mobinga. Iste koriste raspolpiva zakonska, psiholoka, socioloka, medijska i druga sredstva kako bi skrenuli panju javnog mnjenja da se radi o pojavi mobinga. Reakcije rtve: 1. Neverica da se tako neto uopte dogaa, 2. Preispitivanje, traenje krivice u sebi, 3. Samookrivljavanje, lino obezvreivanje, doivljaj vlastite nesposobnosti,
strana | 16 Mobing

4. Izbegavanje kontakata, usamljivanje, samoizolacija zbog oseanja stida jer misli da se samo njoj to dogaa, 5. Anksioznost, depresija i drugi oblici promene ponaanja. Prema miljenju psihologa Andreje Kosteli-Marti, sve zdravstvene smetnje i simptome rtava mobinga moemo podeliti u tri kategorije: 1. promene socijalno-emotivne ravnotee, 2. promena psihofizioloke ravnotee i 3. promena ponaanja. Oseanja rtve mobinga Oseaj ogromne teine, Oseaj bezizlaza, Depresija, Zabrinutost.

strana | 17

Mobing

8.6.

Uticaj mobinga na zdravlje rtava

Mobing prvo utie na psihiko stanje i ponaanje rtve a zbog dugotrajne izloenosti mobingu kod rtava se pojavljuje akutna stresna reakcija koja moe dovesti do post traumatskog stresnog sindroma (PTSD). Stresna reakcija je normalna fizioloka reakcija koju su nam ostavili davnanji preci i koja nam u normalnim uslovima omoguava preivljavanje. To je odgovor organizma na zahteve ili situacije koji se pred njega postavljaju. Meutim, kada stresogeni uslovi dugo traju ili kada ne moemo da odreagujemo u pravom trenutku, energija koja se stvori u naem organizmu umesto da se potroi miinim radom (jer je ovekov organizam u stresnoj situaciji pripremljen i osposobljen za beg, odnosno naputanje te situacije), skladiti se u organizmu, posebno u arterijama i tako postaje izvor zdravstvenih problema i bolesti. Zbog toga dolazi do somatskih i psihosomatskih tegoba koje su posledica doivljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu. Kako prepoznajemo da smo pod stresom: Ubrzan rad srca i povien krvni pritisak, Ubrzano disanje, Glavobolja, Depresija, Gubitak apetita ili neumerenost u jelu, Fizika napetost, Nedostatak samopotovanja itd. Posledice stresa na zdravlje ljudi: umor i iznemoglost, bolesti srca i krvotoka, povieni nivo holesterola, poremeaji metabolizma, uestale glavobolje i nesanica, smanjenje i gubitak imuniteta, maligne bolesti, bolesti probavnog trakta, (ir na dvanestopalanom crevu), seksualne disfunkcije i ginekoloka oboljenja,
strana | 18 Mobing

 mogunost povreivanja na radnom mestu, PSTP - posttraumatski sindrom... Najei psihiki poremeaji su: oseaj emotivne praznine, gubljenje ivotnog smisla, apatinost, povlaenje u sebe-anksioznost, pojava depresivnog reagovanja, gubljenje koncentracije, gubitak motivacije za rad, razliiti poremeaji prilagoavanja, poremeaj sna i nesanica, poveana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama... esto je vrlo bitan na odnos prema stresorima. I ovde se ljudi i njihovi organizmi vrlo razlikuju. Nain na koji sagledavamo i tumaimo stresore ili pretee sadraje, odreuje nau reakciju na stres. Svako razliito doivljava jedan isti dogaaj Odgovor na stres je individualan.
8.7.

Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju

Pored neposrednih posledica, kao to su bolesti i sledstveno tome, odsustvovanja sa posla, posledice mobinga vidljive su na: Radnim mestima u sredinama gde postoji mobing zbog smanjene produktivnosti, zadovoljstva poslom i motivacije za rad; Tritu rada zbog porasta nezaposlenosti i isplate naknada za nezaposlene; U zdravstvu zbog trokova leenja i rehabilitacije kao i naknada za bolovanje; U okviru PIO fonda zbog ranijeg odlaska u penziju, porast broja korisnika prevremenih i invalidskih penzionera. Strunjaci procenjuju da mobing nacionalnu ekonomiju godinje kota nekoliko milijardi evra. Procenjuje se da se u Velikoj Britaniji izgubi oko 40 miliona radnih dana zbog posledica stresa, kod kojih je treina uzroka u mobingu na poslu. Postoje takoe i podaci da rtva mobinga kota svog poslodavca od 17 500 do 50 000 evra godinje i da se vrednosti gubitaka u privredi kreu do 50 milijardi evra.

strana | 19

Mobing

8.8.Razlika izmeu pojedinih zemalja u zastupljenosti mobinga Kada se podaci (dobijeni na uzorku od 21500 ispitanih) analiziraju sa stanovita rairenosti pojave i karakteristika stanja u pojedinim lanicama Evropske unije, mogu se konstatovati velike razlike. One odraavaju kompleksnost faktora koji utiu na manifestaciju postupka, uticaj kulture i tradicije na prepoznavanje problema, odnosno prihvatanje postupaka kao normalne pojave. Na vrhu liste su zemlje u kojima je broj mobizirajuih radnika bio najvei - u Finskoj 15%; Velikoj Britaniji i Holandiji 14%, vedskoj 12% i Belgiji 11%. Na drugom kraju su drave na jugu, u kojima su zabeleene daleko nie stope - u paniji i Grkoj mobingom je 2000. godine bilo pogoeno 5% zaposlenih, u Italiji i Portugaliji samo 4%. Riziku mobinga najvie su bili izloeni zaposleni u uslunim delatnostima- 14% u javnoj administraciji, 13% je radilo u hotelima/restoranima i 12% u drugim servisima. Svestranija analiza dobijenih rezultata pokazuje da oni ne odgovaraju pravom stanju i rairenosti problema u praksi. Prvi razlog niske stope u pojedinim dravama odraava kulturne razlike u identifikovanju i reakciji na postupke kojima se odlikuje mobing. U zemljama na jugu i tranzicijskim drutvima u kojima je proces transformacije bio dramatian sa stanovita sigurnosti zaposlenja, ne postoji dobra informisanost radnika o problemu i mogunostima borbe protiv mobinga. Otuda su izostale i reakcije rtava, koje pristaju na teror kako bi sauvale radna mesta. U vedskoj, Finskoj ili Holandiji, informisanost je bolja i zaposleni reaguju i na povien ton pretpostavljenih ili druge postupke koji znae neadekvatne uslove rada. Kao osnovni razlozi takvog stanja navode se specifinosti kulturnih razlika, informisanost i tekoe tranzicije u decenijama pre pristupanja Uniji.

8.9.

Kako su razliite drave zakonski regulisale borbu protiv mobinga

strana | 20 Mobing

U znaajnom broju evropskih zemalja kao to su Belgija, Francuska, Holandija i vedska doneti su specijalni zakoni u cilju borbe protiv mobinga. U dravama kao to su Nemaka, Irska i Velika Britanija, primenjuju se postojee odredbe kaznenog i civilnog prava. Danska i Luksemburg su se opredelile za druge pravne instrumente, kao to su propisi i tarifni ugovori. U ostalim dravama Evropske unije nisu doneti posebni zakoni, ali su na snazi odredbe kojima se predvia obaveza poslodavca da obezbedi adekvatne uslove rada, odnosno preduzme mere zatite i bezbednosti na radnom mestu.

9. Kako izai iz mobinga

Posledice mobinga su velike i pozivaju na akciju delovanjem, upozoravanjem i izvetavanjem o razmerama te drutvene patoloke pojave. One bi trebalo da budu podsticaj pronalaenju i primeni preventivnih mera koje se mogu sprovoditi informisanjem, obrazovanjem, osposobljavanjem i zatitom osoba koje rade na radnim mestima s poveanim rizikom pojave mobinga.
9.1.

Programi za borbu protiv mobinga u svetu

Rezultati empirijskih istraivanja posluili su kao osnova za izradu programa borbe protiv mobinga, sa akcentom na prevenciji, odnosno informisanosti radnika i ire javnosti o problemu, kako bi se spreili negativni efekti na linom i irem planu. Na tom polju posebno su aktivni sindikati, bilo da se radi o edukaciji lanstva ili razvijanju mree podrke rtvama mobinga u preduzeu. U meuvremenu se razvio i struni kadar za pruanje podrke i pomoi rtvama (multidisciplinarni timovi), a osnovan je i jedan broj klinika za leenje. Za potencijalne rtve mobinga od posebne vanosti su SOS telefoni na kojima se mogu dobiti osnovne informacije i uputi za dalje korake.

9.2.

ta se radi u naim uslovima sada i ideje za dalji rad

strana | 21 Mobing

 Kao to se vidi iz definicije mobinga, on poinje u komunikaciji koja je neprijateljska, neetika, odnosno nemoralna. Takvu komunikaciju treba zaustaviti odnosno onemoguiti njeno nastajanje. Pri tome treba imati na umu da komunikacija moe biti verbalna (govorna i pisana) i neverbalna (komunikacija gestova ili govor tela). Najefikasnije zaustavljanje mobinga je upravo u ravni komunikacije. Mogue reenje: Kodeks ponaanja kao saobraajnice komunikacije u preduzeu/ ustanovi predstavljaju jedan od moguih koraka u reavanju mobinga. Ako se Kodeks ovako koncipira onda je njegova svrha odreivanje pravila i smerove komunikacije u smislu funkcionalnog obavljanja posla ali i u onemoguavanju neprijateljske i neetike komunikacije. Kodeksima se mnogo moe uraditi na uvaavanju dostojanstva zaposlenih na svim nivoima. Ovakvi kodeksi ve sada postoje i primenjuju se u mnogim firmama. Meutim ponekad ne ispunjavaju ovu svoju funkciju ve su upravo osnova za dalju diskriminaciju i mobing zaposlenih. Kao to je pomenuto nastanku mobinga doprinosi nedovoljno transparentna atmosfera, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponaanje rukovodee strukture, nedostaci u upravljanju personalom i loi meuljudski odnosi, nedovoljno razgraniene nadlenosti i podela zadataka, potiskivanje svaa i konflikata... Mogue reenje: Poto se mobing aktivira konfliktom a po svojoj strukturi je eskalacija konflikta, treba reagovati na prve znake konflikta i raditi na njegovom prevazilaenju. Postoje razliiti naini za razreenje konflikta koji zavise i od vrste konflikata a najgora stvar je ostaviti konflikt nereenim. Ponekad je nemogue reagovati ba odmah jer konflikt moe postojati i u latentnom obliku (samo u glavi mobera) ali treba izgraivati osetljivost za promene ponaanja u organizaciji i tenzije koje ljudi koji se bave ovom oblau mogu itekako da prepoznaju. Bolje je vie vremena iskoristiti za razgovore, razmenu miljenja i pojanjenja nego imati dugotrajni sukob koji razara tkivo i ljudi i organizacije. I ostali elementi radnog ambijenta koji doprinose nastanku mobinga mogu biti zaustavljeni pre nego naine havariju. Na primer, ako su iformacije dostupne svima onda nema elemenata za glasine ili manipulaciju informacijama.

strana | 22

Mobing

 Mobing traje zato to je rtva u strahu, izmeu ostalog zbog toga jer mober ima grupu koja ga podrava. Mobing ili disbalans u ljudskim odnosima se razreava ako rtvi obezbedimo podrku. Mogue reenje: Biti podrka za rtvu ili nai podrku za rtvu. U organizaciji ili van nje. Podrati je makar neverbalno, osmeh ili pruena ruka, znae podrku. Prihvatanje, verbalna podrka, ohrabrenje, bodrenje, upuivanje na reenja mobing situacije, su prave stvari koje utiu na vraanje samopouzdanja rtve i onemoguavaju mobera.

10.

Pravila ponaanja sa rtvama mobinga

Ne morate da razumete, mobing je teko razumeti ali PRIHVATITE onoga ko misli da je rtva mobinga. Priite sa POVERENJEM a ne sa sumnjom ili sumnju zadrite za sebe. SASLUAJTE onoga ko misli da je rtva mobinga. Pokaite SAOSEANJE za patnju rtve, PODELITE njenu muku i bol ali direktne intervencije u pretpostavljenom sluaju mobinga prepustite onima koji se bave mobingom jer je rtva vrlo RANJIVA i ako je povrediti je ponovo iako je pomaga dobronameran. Kada sluate neiju priu primenite metod AKTIVNOG SLUANJA. Aktivno sluati znai: Sluati sa panjom i koncentracijom ono to vam osoba govori, Nemojte procenjivati u sebi reeno i nemojte da vodite razgovor sa samom sobom jer to se vidi na vaem licu. Pokaite da sluate, tako to ete u pogodnom momentu pitati neto da vam pojasni. Preformuliite glasno ono to je osoba rekla, na svoj nain, time pokazujete da paljivo sluate a i proveravate sebe da li ste dobro shvatili. Pokuajte da sluate i izmeu redova jer u potrebi da se sve kae neto od toga moe i da promakne. Zabeleite najvanije elemente, ali uz saglasnost rtve da beleite ono to je rekla.
strana | 23 Mobing

uvanje tajne: Poto je mobing vrlo osetljiva materija ono to vam rtva mobinga saopti ima karakter tajne i o tome moete govoriti drugima jedino uz saglasnost rtve. Pre otpoinjanja razgovora, potencijalnu rtvu mobinga upoznajte sa injenicom da u UGS Nezavisnost postoje ljudi koji se bave mobingom i pitajte je za saglasnost da ono to je ispriala vama, vi prenesete tim ljudima ili da rtvu direktno poveete sa njima. rtvu mobinga uputite onima koji se profesionalno bave mobingom, koji su priznati u svojoj profesiji kao strunjaci i koji imaju veliko iskustvo u tom radu, koji znaju da dijagnostikuje mobing a ako procenite da su rtvi pre svega, ugroena radna prava u tom smislu da im je hitno potreban pravi savet ili angaovanje advokata rtvu uputite u Pravnu slubu UGS Nezavisnost. Ne tretirajte rtve mobinga kao bolesnike jer samo neki od njih imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Veina rtava mobinga su ljudi iji je problem mobing sam po sebi. Veini rtava mobinga je potrebno samo prihvatanje (jer su dugo bile odbaene) i razumevanje njihove situacije. Ve ove dve aktivnosti imaju blagotvorni efekat. rtva mobinga i mediji Iako moda rtva mobinga eli u javnost ili medije sa svojom priom, recite da su mediji ma sa dve otrice i da se pria moe okrenuti i protiv onog ko pria. Ako rtva insistira da se pojavi u javnosti preporuite da ne koristi svoje puno ime i prezime, zatim da glas i pojava na televiziji budu modulirani da rtvu ne bi prepoznali a takoe je uputite da ne pominje imena mobera, naziv firme i sline podatke jer ako sluaj nije dokazan moe imati posledice u smislu optube za klevetu druge strane, to joj dodatno oteava poloaj. Ako uoite da je mobing izraen ili uestao u nekoj sredini, obavestite nas da bismo zaposlenima odrali predavanje o mobingu i nainima kako da se iz njega izae.

strana | 24

Mobing

11.

Zakonska regulativa

U oekivanju smo Zakona protiv mobinga koji treba da pomogne da se uspeno borimo sa ovom poasti. Do tada su nam na raspolaganju Krivini zakon RS, posebno lan 137, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o radu, posebno poglavlje o diskriminaciji. U lanu 21. ovog poglavlja stoji: Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje, Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neeljeno ponaanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje, Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje. Mobing je samo novo ime za staru pojavu a tranzicija je pomogla da se u Srbiji razbukti poput poara.

12.

Statistika mobinga

Heinz Leimann je u vedskoj sproveo do sada najtemeljnije istraivanje u kojem je sakupio podatke sa intervjua gde je glavna tema bila mobbing. Uzorak zaposlene populacije nad kojem je bilo izvreno ispitivanje je obuhvatao 2400 ljudi. Na osnovu ovog ispitivanja dobijeni su sledei podaci: Statistika je pokazala da 3,5 procenta zaposlenih ljudi spada u rtve mobinga. To znai da od 1,186,103 zaposlenih mukaraca i ena u Srbiji (podatak uzet sa sajta privredne komore Srbije) 41,514 spadaju u rtve mobinga ako bi predpostavili da je procenat rtava isti kao u vedskoj. Ako se predpostavi da je prosean radni vek 30 godina, moe se rei da je rizik jednog aposlenog pojedinca da postane rtva mobinga oko 25%, odnosno, jedan u etiri zaposlena e biti rtva mobinga u trajanju od barem est meseci u toku svog radnog veka.

strana | 25

Mobing

Polovi: Mukarci (45%) i ene (55%) su grubo reeno zastupljeni poednako kao rtve mobinga. to se tie pitanja ko mobuje koga? studija je pokazala da je 76% mukaraca rtava bilo napadano od strane drugih mukaraca dok je samo 3% bilo napadano od strane ena. Takone samo 21% mukaraca je bilo napadano od strane oba pola. to se tie ena 40% je bilo napadano od strane drugih ena, 30% su napadali mukarci i ostalih 30% ena su napadane od strane oba pola. Razlog zato mukarci uglavnom napadaju drugi mukarci i ene uglavnom napadaju druge ene je verovatno posledica radnog okruenja jer se obino polovi na radnim mestima dre odvojeno. Takone se moe predpostaviti da mukarci koji napadaju ene su njihovi predpostavljeni jer to se tie vieg menadmenta, mukarci i dalje dominiraju u broju. Godine: Ubeivo najvei broj rtava mobinga spada u u grupu koja ima od 21 do 40 godina. Takone ne postoje primetne razlike u polovima kada su u pitanju godine. Broj mobera: Jedna treina rtava je bila napadana od strane jednog mobera. Oko 40% je bilo napadano od strane dve do etiri osobe. Da celo odeljenje maltretira jednu osobu je veoma retko. Leymann naglaava da budua istraivanja treba fokusirati na grupu ljudi koja je u istom odeljenju sa rtvom na radnom mestu ali ne uestvuje u mobingu jer su ba oni ti koji mogu potencijalno zaustaviti proces. Dugotrajni efekti: iznenanujue veliki broj rtava mobinga je kasnije razvio ozbiljnu psihiku bolest ili izvrio samoubistvo, studija pokazuje izmenu deset i dvadeset posto. 80% pacijenata na mobing klinici je pomiljalo o samoubistvu dok je 25% ranije imalo jedan ili vie pokuaja samoubistva. Porenenja sa drugim zemljama: Nije mnogo zemalja sprovelo ozbiljnije istraivanje, neke od njih su Nemaka, Austrija i Finska. U porenenju sa vedskom druge drave su imale vei ukupni procenat rtava mobinga. Da li je taj procenat vei ili manji u Srbiji treba jo da se otkrije. Na sledeem grafikonu su cifre dobijene iz najsveijih istraivanja gde se vidi da je procenat rtava mobbinga daleko vei nego to je Leymannovo istraivanje pokazalo. Mobing po dravama Zanimanja: Ovde takone brojke nisu pokazale velike razlike, verovatno zbog injenice da uzorak od 2400 ljudi nije dovoljno veliki za prouavanje podgrupa. Ipak istraivanje je pokazalo veliku zastupljenost zaposlenih rtava koje rade u dravnim institucijama, kolama, univerzitetima i ostalim obrazovnim ustanovama. Jedna druga studija koja je obavljena u
strana | 26 Mobing

vedskoj klinici nad pacijentima iste je pokazala da je veliki broj pacijenata koji su dolazili po pomo bio zaposlen u kolama, univerzitetima, bolnicama i religioznim organizacijama. Na grafikonu su prikazani rezultati novijih istraivnja koja su izvrena u veem broju drava i sa mnogo veim brojem ispitanika. Mobing po zanimanjima Psiholog Ljiljana Arannelovi iz Paraina je odradila takozvano pilot istraivanje putem anketiranja, eksplorativnog intervjua i dostupne lekarske dokumentacije gde se skoncentrisala na posledice mobinga. Ispitanici su sa podrija Paraina, uprije, Kragujevca i Leskovca. Radi se o 15 mobiranih osoba od kojih su 13 ena i 2 mukarca. Godite od 30-50 godina. Svi su intelektualci. 13 osoba su iz vaspitno-obrazovnih ustanova, jedna iz privrede i jedna iz dravne uprave. Ljiljana kao rezultate navodi: Radi se iskljuivo vertikalnom mobingu (mobing na relaciji nadreneni -> podreneni).

II Primeri iz prakse
Mobing - istin o kojoj se mlo govori1 Iko je Zkonom o zlostvljnju n poslu predvieno suenje po hitnom postupku, u roku od est meseci od podnoenj tube, u Niu nije odrno nijedno roite, soptilo je Udruenje "Mobing Ni". rtv mobing moe biti svko, zlostvljnj n poslu im i u privtnom i u drutvenom sektoru, ku u udruenju "Mobing Ni" i istiu, d to to je podneto smo devet tubi ne zni d mobing nem. Ni posle obrnj sudu i ministrstvu nijedn sluj nije pokrenut. Koordintork udruenj Aleksndr Brton ke d bez obzir n reformu sudstv u tom udruenju nisu zdovoljni rdom sudov jer, ili zbog prentrpnosti ili zbog pritisk, nijedno roite nije zkzno. "Treb mnogo snge d neko podnese tubu z mobing. I kd podnesete tubu susreete se s brojnim problemim prvne prirode. To se, pre sveg, odnosi n injenicu d

, 20. 2011, 17:06 -> 19:56

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/+/879360/+++++++.html

strana | 27

Mobing

zkon jo uvek nije ziveo i d mnogi nisu upoznti s njim", tvrdi Milivoje Aleksi iz udruenj "Mobing Ni". Njvei problem je to ljudi ne znju ili ne prepoznju t je to mobing. Nilije uopte ne znju t je to mobing, tvrde d nem zlostvljnj ili pk ku im bezbroj slujev. "Mobing prznog stol podrzumev d vs efovi ne zduuju predmetim ili obrnuto mobing punog ili prepunog stol", ke LJubink Nikoli. Prem istrivnju rtve mobing su pre ene nego mukrci, njee srednjih godin, s srednjom kolom ili fkultetom. "Krkteristino je d su skoro uvek to izuzetno sposobni i kretivni ljudi", ku u Udruenju "Mobing Ni".

Mobing uzeo maha2

2

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:326410-Mobing-uzeo-maha

strana | 28

Mobing

Zaposleni u javnim i obrazovnim ustanovama sve ee rtve mobinga. U protekle dve godine ak 123 radnika zatraila pomo. Udruenju graana RS Stop mobing u protekle dve godine za pomo se obratilo 123 radnika iz svih krajeva Srpske jer su bili izloeni mobingu na radnom mestu i 14 iz FBiH i Brko distrikta, a u protekla tri meseca pomo je zatrailo 12 radnika poto trpe svakodnevno psihiku torturu na poslu. Anica Rami, predsednica ovog Udruenja, kae za Novosti da za sada dominiraju prijave zaposlenih u javnim ustanovama u Srpskoj, i to u ministarstvima, kolama i fakultetima, zdravstvenim i kulturnim ustanovama. - To je porazna injenica, jer upravo te ustanove i institucije bi trebalo da predstavljaju drutvenu preventivu ovakvim pojavama - naglaava Ramieva. Prema njenim reima, prijave radnika se odnose na ucenjivanje, pretnje, ignorisanje na radnom mestu i ismejavanje. Meu rtvama mobera, a uglavnom je re o nadreenom, vie je ena nego mukaraca. Kako navodi Ramieva, meu prijavama je i sluaj radnice kojoj nadreeni prigovara za svaki odlazak u toalet. - esti su sluajevi i neargumentovanog omalovaavanja rezultata rada, nedodeljivanja posla kako bi se rtva oseala beskorisno, potcenjivanja stavova i miljenja, stalnog i upornog kritikovanja od strane nadreenog ili poslodavca kao i zakidanja na zaradi - navodi Ramieva. U Udruenju istiu da problem predstavlja i injenica to u vremenu kada je teko nai posao radnici trpe sve i svata i ne trae pomo jer se plae otkaza. Navode da se prijave odnose i na krenja najosnovnijih ljudskih prava na radnom mestu - fiziko uznemiravanje! - Osnovali smo struni tim u koji su ukljueni pravnici, psiholozi i lekari kako bismo uspeli da pokrijemo sve probleme sa kojima se rtve mobinga suoavaju. Najvanije je da se prepozna i shvati situacija, namere mobera, i da se ne dozvoli da vas on uvue u mreu patogenih odnosa kae Ramieva. Kako navode u Udruenju, njihov advokat, pravnik i ostali strunjaci iz tima prilikom preuzimanja detaljne izjave od klijenta, pregledaju i sve ostale dokaze da se utvrdi da li ima elemenata mobinga i koji su to elementi i onda se sluaj uzima u obradu. Zatim se obraaju nadlenim instutucijama, sudu, ali i inspekciji rada u sluajevima krenja radnikih prava, kao i policiji u sluajevima fizikog maltretiranja.

G. VRANI | 10. april 2011. 20:29 |

strana | 29

Mobing

Opasan po ivot Kako navode u Udruenju Stop mobing, dugotrajno izlaganje mobingu dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica, brojnih psihosomatskih poremeaja koji mogu biti i kobni po ivot radnika. esti su sluajevi hroninog umora, smetnja sa probavom, smanjena ili poveana telesna teina, bolni sindromi, smanjen imunitet, zatim depresija, anksioznost, suicidalno ponaanje, nesanica, alkoholizam, potreba za sedativima, gubitak koncentracije, zaboravnost, porodini problemi.

Zakljuak

strana | 30

Mobing

Zbog svoje znaajnosti i svih problema i implikacija koje mobing izaziva, neophodno je sistematino upoznavanje javnosti sa svim njegovim razliitim aspekatima, jer se mobing moe spreiti primarnom prevencijom, odnosno, informisanjem, edukacijom, treningom komunikacijskih vetina, zatitnim zakonodavstvom i organizacionom politikom i praksom. U ovom trenutku izvestan broj graana Srbije vodi sudske procese zbog mobinga. Poto jo uvek ne postoji zakon koji regulie ovu oblast, rtve mobinga, njihovi advokati, udruenja, sindikati i svi koji se bave ugroenim pravima rtava, koriste razliite zakone da bi dokazali mobing. Najee ovi sporovi imaju tretman radnih sporova i tada se koristi Zakon o radu, posebno odredbe o diskriminaciji. Ali se koriste i Krivini zakon Republike Srbije, Zakon o obligacijama (radni odnos je ugovorni ili obligacioni odnos ) a moe se koristiti i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, poto je poslodavac u obavezi da zaposlenima obezbedi bezbedne i zdrave uslove za rad. Zdravi uslovi za rad nisu samo fiziki i mikroklimatski uslovi ve i dobri meuljudski odnosi, dobra radna atmosfera koja kao i mnogi drugi faktori, direktno utie na produktivnost, motivaciju za rad i zadovoljstvo na poslu ali i na bezbednost i zdravlje zaposlenih. Prema tome, radni ambijent uveliko utie na psihofiziko zdravlje. Moe da bude izvor profesionalnog stresa i mobinga ali i jedna od preventivnih mera za njegovo ublaavanje. Poto sudski procesi jako dugo traju, ostavljajui rtve mobinga bez egzistencije jer su esto pod otkazom, moe se rei da ovakvim postupanjem i drava postaje produena ruka mobera.

LITERATURA

strana | 31

Mobing

Ordinance of the Swedish National Board of Occupational Safety and Health containing Provisions on measures against Victimization at Work, Ordinance AFS 1993:17. http:// www.bullyonline.org/action/victwork.htm.

Meunarodna organizacija rada (ILO) (1998) When working becomes hazardous, S. 2,http://www.ilo.org/public/english/ bureau/inf/magazine/26/violence.htm Pravention von Gewalt und Belastigung am Arbeitsplatz, Europaische Stiftung zur Verbesserung der Lebens-und Arbeitsbedingungen, Informationsblatt, EF/03/30/DE. Arbeitsdokument der Generaldirektion Wissenschaft des Europaischen Parlamentes (2001) Luxemburg: Reihe Soziale Angelegenheiten SOCI 108 DE, pp. 15-27. Meschkutat, B., Stackelbeck, M., Langenhoff, G. Der Mobbing- Report (Kurzfassung), Dortmund: sfs- Sozialforschungsstelle, str. 3. Zakon socijalne modernizacije br. 2002-73, 2002, Kosteli-Marti A. (2005) Mobing: psihiko maltretiranje na radnome mjestu, Zagreb: kolska knjiga, str. II. 7 asopis tern, http//www.stern.de/magazin/titel/2000/ 04/mobbing-2.html. Prezentacije Vere Kondi o mobingu John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998. Marshall Schminke (1998), Menagamentel ethics Lorens E.,Hantington S.P., Kultura je vana, Plato, Beograd,2004. Kar, Albert Z., Da li je blefiranje u poslu etino? U Don Dramond i Bil bein: Poslovna etika, Clio, Beograd 2001. Riderstrale, J. Nordstrom, K., Funky Business, Plato, Beograd, 2004. Post James, E., Frederick William, C., Business and Societi, Corporate Strategy,Public policy, Ethics, McGraw-Hill, 1996. Williams, G.J. Ethics in Modern Management, Quorum Books, 1992. Selekman, Benjamin,M. Power and Morality in a Business Society, McGraw_Hill. 1956. Bruce, W. Classics of Administrative Ethics, Westview Press, 2001. Francis, R.D. Ethics and Corporate Governance, University of New South Wales Press, 2000.

Korien je materijal sa sledeih internet stranica: www.mobing.site90.net

strana | 32 Mobing

www.emagazin.co.yu www.poslovnazena.biz www.leymann.se http://upload.wikimedia.org www.scribd.com/ Prirucnik iz etike (vie autora) http://www.mcb.rs/blog/2011/04/21/mobing--zlostavljanje-radnika/ http://mobbing-srbija.com/stajetomobbing.htm http://www.mobbing.hr http://www.ccohs.ca./oshanswers/psychosocial/bullying.html http://www.lisahaney.com http://www.poslovnazena.biz/poslovanje/prva-presuda-za-mobing-u-srbiji-1-2142 http://www.bullyonline.org/action/victwork.htm http://www.scribd.com/doc/500919/UDRUZENJE-STOP-MOBING http://www.slobodnaevropa.org/content/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu_srbija/21 47316.html http://www.ramrrs.gov.rs/o-nama-cil.html

strana | 33

Mobing