PRIPADANJE

Savladavanje odbaenosti i pronalaenje slobode prihvatanja

Nensi i Ron Roki, i Kej Kuzma

O autorima:
Ron Roki i Nensi Roki, Medjunarodno priznate vodje seminara, psiholozi savetnici, doktori Ron i Nensi Roki su medju prvim hrianskim suprunicima koji rade na polju oporavka. Inspirisani svojim linim isceljenjem kao i sa hiljadama drugih svedoenja ljudi kojima su ozdravljenjem pomogli u svojoj 25-ogodinjoj timskoj slubi, oni su razvili neverovatno uspean plan oporavka zasnovan na Bibliji i nadahnuu. Vie od 30 godina u braku, roditeljstvo i snaan postdiplomski rad, obezbedili su dobro tlo za dokazivanje i oprobavanje efikasnih sredstava koje oni preporuuju za lini i porodini napredak. Njihove studije su ih pripremile da budu brani i porodini terapeuti, kao i psiholozi savetnici. Kao dodatak njihovom radu koji je dravno priznat, Ron je takodje i propovednik, a Nensi je struna medicinska sestra. Oni su poduavali i predavali u mnogim zemljama, pojavljivali su se u TV programima kao i u dnevnim kontakt radio emisijama. Zajedno su delili svoje znanje i iskustvo medjureligijskim crkvenim grupacijama i na konferencijama. Oni su stalni porodino-zdravstveni tim u TV programu Vera za danas. Nae ubedjenje je da mnogo bola i tuge moe da se ublai kroz znanje i razumevanje. Mi smo posvetili nae ivote uenju i pruanju sredstava za brz oporavak ljudi. Za nas ne postoji vea radost nego kada vidimo otvorene oi razumevanja, povrede pretvorene u isceljenje, a sukob preobraen u kompatibilnost. (Ron i Nensi Roki) Kej Kuzma, Dr Kej Kuzma specijalista za deji razvoj i porodini ivot je predsednik Porodinih pitanja i voditelj dnevnog radio programa Imate li minut vremena za vau porodicu? Ona izdaje Family Times (porodini Times magazin), asopis za roditelje, i autor je vie od dvanaest knjiga medju kojima su Laka poslunost i Stvaralaka ljubav. Takodje, ona je popularni govornik i vodja seminara sa diplomom za razvoj deteta, na dravnom univerzitetu u Miigenu i doktoratom za obrazovanje u ranom detinjstvu, na univerzitetu u Los Andjelosu.
1

Ona i njen suprug, Den ive u Tenesiju i imaju troje odrasle dece.

Tokom oporavka ovek se ne moe nadati da e promeniti prolost. Sveznajui Bog koji kontrolie prolost, sadanjost i budunost, ipak moe tako promeniti sadanjost da ukloni bol iz prolosti.

Nensi Roki

Sadraj
Priznanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Posveenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 I poglavlje - Uhvaen u paukovoj mrei . . . . . . . . . . . . 10 II poglavlje - Razotkri da bi saznao . . . . . . . . . . . . . 23 III poglavlje - Djubre unutra; Djubre spolja . . . . . . . . 34 IV poglavlje - Virus u softveru . . . . . . . . . . . . . . . . 45 V poglavlje - Kada oseate da vas ne vole i da nikom nije stalo do vas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 VI poglavlje Kako nastaje naa ogorenost . . . . . . . . . 66 VII poglavlje Koreni odbaenosti . . . . . . . . . . . . . . 80 VIII poglavlje Seme koje radja korenje odbaenosti . . . 91 IX poglavlje Kad ste pogodjeni emocionalnim zlostavljanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 X poglavlje Ko sam ja? Neduno dete ili strastvena odrasla osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 XI poglavlje Boji plan za oporavak . . . . . . . . . . . . 126 XII poglavlje Iskupljeni e se radovati . . . . . . . . . . 139

Priznanja
Naoj porodici koja nas je oformila i dala nam sva iskustva o kojima piemo. Onome to je dobro i onome to nije dobro. Mozaik naih ivota je postao divan kroz vau ljubav, ak i kad nismo oseali njenu toplinu. Naoj deci, naim dragocenim, udesnim devojicama koje su tolerisale nae slabosti i neznanje i koje su izrasle u ljubazne osobe koje znaju da vole. Mi vas volimo. Onim ljudima koji su nas sa strane hrabrili uprkos naim grekama i slabostima. Onima koji su nas uili i bili nam mentori tokom celog naeg puta. Zahvaljujemo vam.

Posveenje
Sa ljubavlju i zahvalnou ovu knjigu posveujemo uspomenama naeg prijatelja i mentora Heri Andersona. Doneo nam je Hrista kroz svoju nadahnutu umetnost i kroz svoj hristoliki karakter. Sve je u oima, u nainu na koji posmatra ono to moe da vidi, rekao je. Morate vebati oko da vidi sve ega ima, sve boje, smelo i neno, sve prefinjene nijanse koje zajedno ine predmet onim to jeste. To je ono to pravi umetnik ini. Nije sutina toliko u rukama, koliko u vebanju ruke da stvara ono to pravi umetnik ini. Slaemo se sa Herijem. Istinski umetnik ima prodorno oko, a ti si imao najotrije od svih. Jer u naim slabostima, ti si video snagu, u naim tugama, ti si video svetliji dan, u naim bolnim iskustvima, ti si video blistavu mudrost, u naem mladalakom entuzijazmu, ti si video uspeh, u naoj smeloj nasrtljivosti, ti si video hrabrost, u naim porazima, ti si video grube ivice koje se poliraju u naim sivim depresijama, ti si video neophodnu samokritiku i u naim slomovima, ti si video nicanje duha koji se da pouiti a u tvom oinskom srcu, pronali smo Boje prihvatanje, sauee i bezuslovnu ljubav koja oekuje, Glavni Umetnik te je iskoristio da slika na platnu naeg ivota, Boji portret koji e nas blagosiljati sve dok ponovo ne budemo videli Njegovo i tvoje drago lice.

UVOD

RONOVA PRIA
Bio sam u mraku tamnice 4 x 6 x 6 hladna, vlana kutija. Nag i usamljen, veoma usamljen; U samici iza debelih, cementiranih zidova, i kilometrima bodljivkave ice u kazneno popravnom domu Ja razumem muenje predrasudama i okrutnost sile. Dani su se pomraili u beskrajne noi. Nada je pala, umrla Izbavljenje iz ponora je izgledalo nemogue. Oajniki sam eleo napolje Ali neko drugi je imao klju Uzeto mi je dostojanstvo Bio sam nag i posramljen Moja snaga je opala zbog slabe ishrane Miii su oslabili zbog neupotrebe Sklupao sam se u poziciju fetusa udei za povratkom u sigurnost majine utrobe Moje misli su me osudile, moje samodovoljnosti je nestalo, i iako sam postojao, moj duh je bio mrtav. Bio sam na svetlosti oenjen enom koju sam oboavao. Moje keri su se smejale i igrale pored mene. Ispunio sam svoj san zavravajui studije, radei posao koji sam izabrao. Ali sve vreme sam bio sve oajniji nego kada sam bio zatvoren. Bio sam u paukovoj mrei. Pronaao sam put za izbavljenje, kako iz zatvora od betona i ice, tako i iz zatvora moga uma. Ova knjiga je o izbavljenju, o putu do emotivne slobode, o presecanju lepljivih niti mree, i o slobodi.

NENSINA PRIA
Ja sam takodje spoznala muku zatoenitva, Ali ne iza hladnih, kamenih zidova ili bodljikave ice, U kavezu od kostiju i mesa, tiho sam strahovala Da e me ono to zaista jesam uiniti Ismejanom, ignorisanom, nepriznatom i odbaenom. Sklupana na sofi u mojoj roditeljskoj kui Sisala sam palac dok sam eznula da nestane bolna tajna I poverovala sam da e sve biti dobro I dok sam sedela, moje telo je izgradilo neprivlane zidove Sainjene da ne daju uljezima pristup Jer je sigurnost mog doma slomilo dvoje ljudi iz moje blizine. Nisam nita znala o percepciji pa sam tako u mojoj mrei videla svog oca kao okrutnog i nepopustljivog prema meni, A ipak sam se smejala i igrala sa njima I dovodila drugu decu da ine isto Divei se njegovoj visprenosti, mudrosti i talentu Ja sam ih prilagodjavala reima koje on nije mogao izrei Zato mu nisam mogla udovoljiti? Moja mila i nena majka je mazila moju kosu i oi svojim somotnim rukama I nastojala da mi tumai i ubedjuje u tatinu ljubav Ali strah koji paralizuje je obojio moje gledite stvarnosti i istine Pa smo obe oseale kako odbacujemo jedna drugu Ono to mu je bilo potrebno, nije mogao dati Kamo da sam razumela tada Da dela koja je inio i pokloni koje je davao Zamenjivali su njegove neizgovorene rei A da je njegovo pokazano razoarenje bila njegova preruena pohvala. Ali to se nije dogodilo Dok nisam otkrila da je znanje klju A da hrabrost otvara vrata Ova knjiga je o osobadjanju iz zatvora, o putu do emotivne slobode, o presecanju leplivih niti mree, i o slobodi.

O, Gospode, osvetli nas svojom svetlou I otkrij nam, nas same Oslobodi nas lanaca koji nas vezuju za nezrelost i detinjariju Pripremi naa srca za celovitost I puninu u Tvom duhu. David A. Simenas

I POGLAVLJE UHVAEN U PAUKOVOJ MREI Isaija 42:6,7 Mi smo iveli zatoeni u prolost i pronali smo put za oslobodjenje. Osetili smo lance zarobljenosti. Lanci su se bili usekli duboko u meso naih dua, a sada uivamo u slobodi oseanja, prihvaeni u onome to jesmo. Ono to delimo sa vama je ono to smo nauili na trnovitom putu tokom poslednjih godina. Ovo nije samo knjiga saznanja. To je knjiga o duevnom saznanju. To je pria o spoznaji Svetog Duha koga nam je na dragi nebeski Otac otkrio. To je pria o Njegovoj ljubavi i sukobu izmedju dobra i zla u kome smo se nali uhvaeni. (Ron) Iako je Nensino zatoenitvo bilo unutranje dok je ivela u udobnom, toplom domu, moje je bilo hladno i otvoreno poniavajue vodei do najokrutnijeg zatvaranja koje je neko mogao doiveti u 4x4x6 samici, u junom zatvoru. Oseanje odbaenosti sa kojim sam se suoio jo dok sam bio u jaslama, pojaalo se kroz detinjstvo. Bol koji prirodno proistie iz odbaenosti, pretvorio se u pobunu koja se otkrivala u raznim ispadima, sa godinama sve otriji. Uskoro nakon tatine smrti, sudija za prekraje me je radije poslao u mornaricu, nego u zatvor. Imao sam 17 godina i potreba da umrtvim moj bol, kao to sam radio u civilnom ivotu, rasla je svakog dana. Bilo mi je potrebno mnogo alkohola, bio sam onoliko trezan koliko je trebalo da uradim moj posao, a plata u mornarici nikada nije bila davana da zadovolji potrebe koje su moji emotivni nedostaci zahtevali. Jednom razreen dunosti, uinio sam nekakvu sitnu kradju koja mi je bila potrebna kako ne bih oseao bol (kao pod anestezijom). Jedna spletka vodi drugoj, jedno hapenje drugom, a naao sam se iza reetaka vukui se iz zatvora u zatvor dok se na kraju nisam obreo u zatvoru u Tenesiju. Bio sam u manjem zatvoru u kome sam zaradio estoke opekotine radei na suncu. Jedino reenje za sunane opekotine, koje su davali uvari, bilo je motorno ulje koje je sluilo samo da skuva moju kou, pa mi je tako telo bilo naduveno i u plikovima. Preklinjanje za prelazak u unutranjost zatvora iz bolnice, samo je naljutilo mog uvara koji je rekao: Dobro, mome, svakako e dobiti svoj zatvoreni prostor. Prati me. Bio sam bez odee, uveli su me u rupu i hranili vodom i hlebom nekoliko sedmica. Tamo sam bio u potpunoj izolaciji, u vlanoj i smrdljivoj eliji gde nisam mogao drugo osim da razmiljam o svom ivotu. Trpeo sam otar psihiki bol, oseaj ledene odbaenosti u porodici, u drutvu i medju prijateljima. Oseao sam uvek rastui bes koji je goreo u meni. Da li ste se ikada oseali kao uhvaeni u mreu okolnosti bez obzira ta ste uradili, a niste mogli da se oslobodite? Moda se i sada tako oseate.
10

Moda se oseate usamljeno iako su ljudi svuda oko vas. ini vam se da su svi drugi deo neke grupe, ali se vi oseate izolovani, odbaeni od svih. Da li se pitate kako drugi mogu biti tako bezbrini kad vas srce boli? Moda imate nastupe besa koji vas iznenade. Ili izgleda da ne moete da upravljate iznenadnim eksplozijama sa svojom decom, iako znate za bolji nain i obeali ste sebi i njima da vam se to vie nee ponoviti. Da li se nekada oseate kao dete? Izgleda kao da nemate emocije ili sposobnosti odraslih, zrelih osoba. Reagujete impulsivno i neodgovorno. Da li vidite da vas privlae osobe koje su imale isti stil ivota i sa kojima zavrite slomljeni i emotivno i psihiki. Zato ste vi uvek odbaena rtva? Moda pronalazite sebe stalno razoarane u svom odnosu sa Bogom, koji izgleda da se ne moe popraviti. Oseate kao da vas ni On ne eli. Da li je va ivot niz neuspeha? Da li ste sami sebi svoj najvei neprijatelj, sabotirajui svoj lini uspeh i udaljujui sebe od drugih neim to ste rekli ili uinili? Zato svako drugi izgleda tako organizovan, upravljajui svojim ivotom dok ste vi kao brod bez kormila, koga svaki povetarac gura as tamo, as ovamo. Izgleda da nikuda ne idete jer prosite svu svoju snagu igrajui kako drugi sviraju samo da biste bili prihvaeni. Da li pre glumite pred masom da biste bili prihvaeni, nego to ste to stvarno vi. Da li biste uradili bilo ta da budete voljeni? Da li se stalno iznova javljaju oseanja tipa: Nikada nisam dovoljno dobar koji vas vode da postanete zavisni od rada da bi udovoljili svom efu ili da odustanete od poraavajueg stava zato pokuavati, ionako nikome nije stalo. Moda strahujete od Dana ena ili Dana oeva? Oseate se krivim jer ne elite da poaljete estitku ili to provodite vreme traei da poaljete estitku ili to provodite vreme traei estitku koja ne sadri u svom tekstu re ljubav, jer niste osetili njihovu ljubav kao dete. Da li oseate da vam je ivot pruio praznu ruku. Da vam nije ravnomerno rasporedio lepotu, talenat i um u odnosu na druge? Da li nekada matate o susretima sa partnerom koji nije va (mu ili ena)? Ili vas moda privlai pornografija, nepristojne emisije, prostitucija, kao da bi jo jedan seksualni susret (doivljaj) ispunio prihvatanjem vae prazno srce. Zato se ini da ne moete da sauvate prijatelje ili kada prijateljstvo napreduje do izvesne take, vi se povlaite ili oni prestanu da pozivaju. Da li vam se ini da ste oduvek odbacivani. Da li oseate da biste ponekad zaspali i nikada se ne probudili? Ako vam bilo koje od ovih pitanja zvui poznato, imamo za vas dobru vest: ne morate biti muica zapletena u paukovu mreu, ekajui na paukov napad. Ne morate se plaiti njegovog smrtonosnog otrova. Moete otvoriti svoje slepe oi i videti (razumeti) razloge vaeg ponaanja. Moete
11

pobei iz zatvora u vaem umu i od straha od odbaenosti. Moete biti oslobodjeni tamnice mraka i iskusiti svetlo slobode (vidi Isaija 42:7). Moete se osloboditi iz paukove mree. Odgovor je u razumevanju vodee sile iza vaih postupaka. Ne moete pobei od line odgovornosti krivei druge ili krivei okolnosti a u stvari stalna krivica je kontraproduktivna aktivnost. Jedini nain izlaska iz mree je poznanje stvarne i podmukle borbe koju preivljavate. Istina je da sila koju moda nikada ranije niste prepoznali vlada vaim mislima i oseanjima odbaenosti, upravlja vaim ponaanjem i krade puninu ivota koju Hristos eli da iskusite. Isus govori: Lupe ne dolazi ni za to drugo nego da ukrade i ubije i pogubi: ja dodjoh da imaju ivoti i izobilje. (Jovan 10:10) Neko moe da sumnja u postojanje sotone i njegovih andjela, ali je veoma nerazumno verovati u Boga i Njegovu Re, a ne verovati u ono to Bog ui o realnosti sotone, Njegovog neprijatelja. C. S. Luis u svom predgovoru alegoriji Screwtape Letters izjavljuje: Postoje dve jednake i suprotne greke u koje naa vrsta moe upasti kada je u pitanju djavo. Jedni ne veruju u njegovo postojanje. Drugi veruju i imaju nezdravo interesovanje za Njega. Sotona je otac lai i on apue da niste ni vredni ni dragoceni. On eli da oseate isti udarac odbaenosti koji On osea od Boga kao rezultat svog odbijanja Boga. Ako se oseate odbaenim, zavriete kao i on beznadeno. Bog ne igra igre. Ali sotonina igra je da pobedjuje onaj koji ima najvie obraenika. Kao u ogromnoj ahovskoj partiji, sotona se bori za to vie ah matova. Iako zna da je ve izgubio od Boga univerzuma, ne eli da propadne sam. Vi ste njegov peak. Nesrea voli drutvo. Kraj je blizu. Njegov gnjev je porastao. On hoda svuda kao lav koji rie traei koga e da uniti. I tako on oblikuje okolnosti kako bi ponovio i uveliao va bol iz ranog detinjstva. Sotonin plan je da ako je mogue uniti vas i vau decu. Jer, unitavajui vas, on e uticati na vau decu i njihovu decu, sve do treeg i etvrtog kolena i jo dalje, ukoliko ne preuzmete linu odgovornost neophodnu da se zaustavi tok i vi se oporavite. Morate biti voljni da kaete: Bol odbacivanja se zaustavlja ovde sa mnom. Neu vie biti pijun u djavolskoj igri aha. Neu vie nositi djavolsko smee. Ukoliko ne preuzmete ovu ivotnu obavezu dopustiete sotoni da prenese vaoj deci i unucima vae smee kao i njegovo kome uvek dodaje teinu i smrad. teta koju sotona ini deci stvara paralizu oseanja. Kao odrasli, mi postajemo gluvi za upozoravanje ili ukore, a reforma ivota je gotovo neostvariva. La

12

Hajde da vam objasnimo podmuklu prirodu sotoninih metoda kojima zavodi ljude. Sve je zapoelo u rajskom vrtu kada je Eva odlutala od svog supruga. Doputajui to sebi prevarila se privlanim razgovorom sa zmijom. Ukratko, bila je iskuana. Ali izgledalo je da je bila upoznata sa Bojim zakonom u vezi sa drvetom poznanja dobra i zla. Ustvari, dodala je Bojim reima svoje, da drvo ivota ne sme biti ni dodirnuto. Tako je sotona uspeo da ubedi Evu da je Bog samo pokuavao da ih udalji od znanja koje je samo On posedovao i ako ona proba plod sa drveta, bie kao Bog koji poznaje dobro i zlo. Do tog trenutka Adam i Eva su jeli sa drveta ivota i drugih ivotodavnih drvea u vrtu i ono to su ona i Adam znali odnosilo se na ivot. Nakon uzimanja plodova sa zabranjenog drveta. Adam i Eva nisu samo bili postidjeni ve su momentalno saznali za smrt. Njihova krivica koja im je u tom trenutku bila nova, vodila ih je do postidjenosti koja je uticala da se sakriju od Boga i da pokuaju da prekriju svoju krivicu i sramotu smokvinim liem. To je bio poetak njihovog procesa umiranja. Sam izbor im je dao voljeni Bog koji nije eleo da Adam i Eva kao i njihove naredne generacije budu automati ve saglasni partneri i intimni Boji prijatelji (poto im je Bog dao pri nastanku mogunost stvaranja). Na nesreu greh je proizveo u Adamu i Evi bolest (nedostatak slobode) zbog koje su naredne generacije morale da se bore ili da odustanu kako bi preivele. U sri svakog ljudskog bia postoji jo od Adama i Eve i danas u svima koji su ivi la koju je utisnuo Boji neprijatelj. Ona je postala deo Adama i Eve kada su pogreili i pokazala se kada su pokuali da se sakriju liem, kada su se sakrili od Boga. Ova la govori da nemate nikakve vrednosti i znaaja. Ako pogledate unutra u vae misli i oseanja (karakter) i spolja u vae ponaanje, ubedjeni ste da je ova la istina. Kozmetika i modna industrija stiu bogatstva na onima koji oseaju da moraju da sakriju ili zamaskiraju ono u ta su ubedjeni da je istina u svoju bezvrednost. La nam dolazi direktnom linijom od Adama i Eve i pojaavala je svoju mo sa svakom narednom generacijom. Mi smo prenosili tu la od dede do oca, od oca do deteta jo od kada je vreme poelo da tee i u ovoj generaciji ona je postala toliko prefinjenija koliko mi imamo naina da je prikrivamo. Nae smokvino lie je postala naa odea, naa minka ili maske pretvaranja koje nosimo pred svetom. Mi vidimo nae roditelje, rodjake i prijatelje u detinjstvu i uimo kako dobro da odravamo tu la. Tako nam la prvo dolazi nasledjivanjem. Dodatno, la nam dolazi i iz naeg okruenja. Porodica, crkva i drutvo u kome smo odrasli u veini sluajeva pomau da se oseamo malima ili bezvrednima ili nekorisnima zbog nae duge liste potreba koje su ostale neispunjene ili zanemarene. Kada deca ne zadovolje svoje osnovne potrebe na koje naidju (vidi poglavlje 8),

13

onda oni to tako tumae kao da nisu vredni panje i brige koja im je potrebna. Zanemaruju se dela kao znak upozorenja iza lai u naoj sutini, koju nasledjujemo od prethodnih generacija i mi postajemo ak vie ubedjeni da smo nevoljeni i da ne moemo voleti. Nai roditelji nisu izabrali namerno da ne ispune nae potrebe, ve su oni samo bili proizvod ranijih generacija i njihove potrebe isto nisu bile zadovoljene. Takodje se la naglaava preko iskustva u ivotu koja su nam donela tetne posledice poput odbacivanja, seksualnog, emotivnog ili psihikog zlostavljanja. Pri svakoj od ovih posledica, deca preuzimaju odgovornost unutranje lai koju nose jer se deca automatski oseaju odgovornima za sve to krene naopako u njihovom svetu. Ako roditelji ili drugi koji utiu na odgajanje dece, takodje bacaju krivicu na njih optuujui ih ili za stvarni prestup ili to sami zakljuuju, deca su osudjena da nose ovaj teret krivice i srama dok ga istina nekako potpuno ne ukloni. Dok starimo postaje sve tee suoiti se sa onim u ta verujemo da jesmo. Tee je promeniti negativni i poraavajui tok naeg ivota. Ustvari, plaimo se svake informacije koja se suprostavlja onom do ega smo doli u naem verovanju o nama samima. Ubedjeni smo da smo podredjeni, slabi, bezvredni, zli i sramni i odupiremo se pokuajima promene ovih verovanja. Kada shvatite da se na sistem verovanja uglavnom uspostavlja do osme godine moete zakljuiti da veina od nas provodi svoje ivote u lai. MI razvijamo na renik da je prekrijemo i delimo ga sa drugima ili se hvalisajui svojom veliinom ili razmeui se naom bezvrednou. Bilo da se njie klatno superiornog kompleksa ili inferiornog kompleksa, ono pokree isti sat. Razmislite koliko mnogo polovinih ili parcijalnih istina smo rekli kako bismo prekrili oseanja koja imamo o njima. Razmislite o tome koje su neke od omiljenih deliminih istina koje koristite? Lai koje govorimo da prekrijemo la u naoj sutini primoravaju nas da se ponaamo u skladu sa oseanjima iji je imperativ maskiranje lai. Mi postajemo zavisni u naim odnosima, jer smo ubedjeni da ne moemo sami uspeti, a da nam neko ne kae ta i kako treba neto da uradimo ili dok se ne pozdravi svaki na pokuaj ili in dobrote. Mi postajemo zavisni od umrtvljujuih supstanci alkohola, droge, TV-a, seksa, kupovine, posla, religije ili ak spavanja. Mi ivimo u kuama, nosimo odeu i vozimo automobile daleko izna naih prihoda to je ini potrebnim da vie radimo kako bismo stekli sva ova pokrivala. MI bojimo naa lica, skraujemo noseve, farbamo kosu, nosimo lane nokte, postajemo dobroinioci, jedemo suvie mnogo, izgladnjujemo se i stavljamo osmeh kako bi svet mislio da sve umemo. Jedan od najveih strahova oveanstva je da emo nekako doi do pravog saznanja o nama samima. ta bi se dogodilo, pitamo se ako bismo shvatili da smo zaista voljeni, kreativni il talentovani na neki nain? To
14

saznanje bi trailo od nas da nainimo promene u naem ponaanju i ivotnom stilu (nainu ivota), a promena je zastraujua. Bilo koje znanje koje bi nas pomerilo sa nae svesne pozicije bezvrednosti mi tumaimo kao neistinu, stoga opasnu, da se mnogi najee od same pomisli na nju. MI se odupiremo linom ratu na svaki nain, jer donosi druge strahove sa sobom. ta bi se dogodilo da otkrijemo u procesu rasta da smo zaista slabi i nesposobni, a to ve znamo u dubini naeg bia. Kakav uticaj bi ovo imalo na nas i kako bismo ga izmenili. Mi rtvujemo nau linu sreu za aktivnosti, ciljeve, snove, dostignua i najstranije za intimne odnose. Sve to da zatitimo la. Na takvoj vrteci bezumlja i bola mi ivimo titei neistinu koju nam je dao otac lai. Oseamo se nedostojni da se odreknemo bola koji nosimo zbog nepravdi iz detinjstva i plaimo se svakog saznanja koje bi uticalo da prezremo sami sebe poto otkriva slabosti i nedostojnost koju oseamo. Pitamo se da li je otpor rastu i razvoju karaktera koji vidimo u drugima moda povezan sa injenicom da je Evino ispitivanje drveta poznanja dobra i zla, njoj donelo smrt, a od nje, narednim generacijama uvek u stalnom porastu, grenost koja vodi do venog gubitka. Ako je to sluaj mi smo nekako obrnuli stvari. Nije njoj jedenje sa drveta ivota donelo unitenje. Da je nastavila da jede mi se ne bismo borili sa bitkama sa kojima se danas borimo. Drvo ivota nalazimo u Rei i kada utisnemo njegove istine u nau duu, ona nam daje svetlost i ivot. 5 Moj 5:29 O, kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i dre sve zapovijesti moje svagda, da bi dobro bilo njima i sinovima njihovijem do vijeka. Stih 33 nastavlja Cijelijem putem, koji vam je zapovjedio Gospod Bog va, ne svrite ni na desno ni na lijevo. Ono to nismo ranije shvatili je da ono to nam se dogodilo u detinjstvu je filter kroz koga su sva druga iskustva prola. Neprekidni bol koji nosimo danas, utie na naa dananja iskustva pa su tako nae misli, oseanja i nae ponaanje njime rezultovani. esto je to destruktivno za nas kao to je i za Evu bilo uzimanje zabranjenog ploda. Kakva tuna injenica je da smo blagosloveni reenjem sve vreme ali nismo bili svesni da je oporavak od svih poraavajuih misli i oseanja mogu. Nama je lano predstavljeno da moramo da podnosimo rane odluno ih nosei dok Isus ne dodje. Kada nam Isus kae da dodjemo k njemu natovareni tekim teretima i iscrpljeni od napornog zadatka noenja stalno sve teeg tereta, On govori o kontejneru punog bola koji Sotona eli da mi nosimo toliko iscrpljeni da budemo obeshrabreni da se oseamo beznadeno i da odustanemo. Prirunik ivota nam govori kako da ostavimo teret, a mi smo bili zaslepljeni zlim silama tako da smo pogreno tumaili i razumevali metod. Kada odluimo da sledimo Boji plan mi biramo da jedemo od drveta ivota koji neizbeno vodi venom ivotu. Istina
15

Bog vas je stvorio, umro da bi vas otkupio i ima plan spasenja za vas. Vi ste pravno vaan pripadnik Njegove carske porodice. Moete da pobegnete iz sotonine mree prevare ako izaberete da bude tako. Ali izbor zahteva donoenje odluke- razumne odluke. Sotona ovo zna i stoga je njegov glavni plan da uniti sposobnosti za racionalno donoenje odluka kod Boje dece. Sotona je smislio lukav plan da ga realizuje kroz bol koji ste pretrpeli u svojoj prolosti. Svako bolno iskustvo ostavlja vam oseanje odbaenosti na neki nai. Kao virus ubica u kompjuterskom sistemu. teta koju ini unitava vau sposobnost donoenja odluka. On dovodi u zabunu vaa oseanja, inei da utiu na vae misli i dela. Rezultat je da vi zavrite tako da inite ono to ne elite, kontrolisani prinudnom unutranjom silom koju ne razumete oteavajui tako prihvatanje Hrista. Kako bi i dalje paralizovao svoj plan, Sotona zna da to moe ako odri fajlove vaeg uma (podsvest) ispunjene destruktivnim oseanjima odbaenosti zbog bolnih memorija od neispunjenih potreba i uinjenih nepravdi iz prolosti. On vas moe naterati da vidite svaki tok deavanja kroz izobliene naoari odbaenosti. Vi ete traiti svuda dokaz (stakla) kako bi potvrdili njegovu originalnu la koju ima za vas. Prihvatanje je tako nedostino. U naunom carstvu, zakon izjavljuje da dve stvari ne mogu ispuniti isti prostor u isto vreme. Takodje je tano da um ne moe biti ispunjen sa emotivnim uspomenama bola i nepravde u isto vreme kad i preplavljujuom ljubavlju Bojom. Sotonin plan da porazi oveanstvo je samodestruktivan i zapoinje sa decom. Rendal Teri, jedan od osnivaa Operacije spasavanje citiran je u izdanju Tajm magazina od 21. oktobra 1991: Verujem da postoji djavo i ovakav je sotonin raspored rada: prvo on ne eli da iko ima decu. Drugo, ako se ona zanu, on eli da ih ubije. Ako se ne ubijaju kroz abortus, eli da budu zanemarena ili zlostavljena, fiziki, emotivno, seksualno Na ovaj ili na onaj nain legije pakla ele da unite decu, jer deca postaju budui odrasli i vodje. Ako oni mogu da zavedu i rane dete, on ili ona postaju zavedena ili ranjena odrasla osoba koja prenosi dalje ovu tugu sledeoj generaciji. Dok je jo u majinoj utrobi sva majina oseanja odbaenosti iz njene prolosti i sadanjih iskustava se prenose na bebu koja upija ova oseanja kao svoja. Malo dete upija informacije iz spoljnog sveta kroz svoje emocije, jer je logiki um jo uvek u ranim fazama razvoja. Sotonin lukavi plan je da oteti dete pre nego to um bude dovoljno zreo da doda logici smetenoj u cerebralnom korteksu emocije koje oseti u tom trenutku, to je neophodno za zrelo donoenje odluka. Ovo ini decu neverovatno ranjivom na sadanje okolnosti. Sve to iskuse, bilo da je stvarno ili su tako razumeli, postaje deo njihove svesne ili podsvesne emotivno memorijalne banke. Tokom ovih godina formiranja karaktera, sotona pokuava da ubode decu sa njegovim otrovom i tako ih emotivno paralizuje za ivot uzrokujui
16

da pate od neispunjenih potreba, od seksualnog, emotivnog ili fizikog zlostavljanja, od svega to stvara oseanja odbaenosti unutar deteta. Svako detinjstvo je ranjivo vreme za decu. Pre nego to deca prihvate Hrista kao svog linog Spasitelja i tako budu pod njegovom zatitnom prekrivajuom milou, oni su zakonski plen sotone. Pre nego doive oiujuu silu Hristove krvi zli andjeli ine svaki napor da steknu pristup do njih. Iako su deca ranjiva, ona nisu, ipak, bez odbrane ako imaju verne roditelje (koji se mole). Zatitna sila vernosti njihovih roditelja i neumorne molitve mogu slomiti uporite neprijatelja. Kada se prizove Hristovo ime sile tame se moraju povui. Ali ako sotona koristi roditelje zbog oteenja koje oni imaju iz detinjstva njihova deca gotovo uvek zavre takodje oteena. Sotona je prvo zapoeo sa Adamom i Evom u Edemu, uzrokujui krivicu, razoarenje, sramotu i strah. Iako ih Bog nije odbio, oni su se oseali tako odbaeni od njega da su se sakrili u bunje. Nosei svoj fiziki bol Adam i Eva su ga preneli na svoju decu, na jednog koji je ubio svog brata. I dalje kroz generacije, greh oeva i majki je uticao na njihovu decu. To je jednako slici na kojoj sotona sedu u pozadini sa prekrtenim rukama i sa nogama podignutim na stolu gde govori: Ne moram da uradim nita vie. Gledam ih kako sami sebe unitavaju. Povredjivanje ljudskih bia se nastavlja u procesu u kome ljudi povredjuju ljude oko sebe. Sotona je bacio svoj kamen u jezero oveanstva i posmatra sa likovanjem krugove na vodi koji su sve iri. Vano je razumeti da nije ak ni neophodno da se neko delo uini da bi imalo negativan uticaj ili da bi povredilo nekog drugog. Svaka osoba je okruena atmosferom, nevidljivom za golo oko. To je aura nainjena od vaih misli i oseanja va karakter. Taj karakter je tajni deo vas samih poznat jedino Bogu i vama koji podstie ponaanje. Ova atmosfera ili daje blagoslov ili truje svakog sa kim je u kontaktu. Bez puno izgovorenih rei kojima se moe izraziti ta mislite ili oseate vi i dalje utiete na ljude oko vas u kontekstu onoga ta mislite ili oseate. Lina atmosfera se moe puniti sa ivotodavnom snagom vere, hrabrosti, nade i ljubavi. Ona moe biti i teka i hladna sa mrakom nezadovoljstva i sebinosti ili otrovna sa smrtnom zarazom negovanog greha. Svaka osoba sa kojom dodjete u kontakt je svesno ili nesvesno pod uticajem atmosfere koja vas okruuje. Kada ste u drutvu onih ije misli su veim delom usmerene na sebini gnjev, pohlepu ili poudu oseaete se nesigurno, neudobno i izabraete da se uklonite na neko zatieno mesto. ak i mala deca kojima nedostaju rei da izraze svoja oseanja ili strah mogu osetiti ovo stanje kod odraslih i mogu odbiti da im se priblie ili da dozvole da ih te osobe dre. Ova nesigurna atmosfera je otrov koji stvara oteenje ak i bez izgovorene rei ili ijednog uinjenog dela. Sotonina zamrena mrea greha i bol koji rezultira i koji prelazi sa generacije na generaciju moe se nadvladati ukoliko razumete izvor (uzrok) vaeg
17

ponaanja, ukoliko prepoznate tetu koja vam je uinjena, preuzmete odgovornost za svoja dela i nauite da koristite oruja koja je Bog uinio dostupnim svojoj deci kako bi bila pobednici. Otkrili smo da veina ljudi sa pouljivim duhom, kojima je dato poznanje orudja, mogu kroz silu Boju da rade kroz svoje line probleme i slome krug oteenja. Nesrena injenica je da veina ljudi ne trai oporavak pre tridesete ili etrdesete godine svog ivota. Stoga, ozdravljenje dolazi nakon dejih ranjivih godina, pa e oteenje uticati i na narednu generaciju. Dobra vest je da ako ste kao roditelj voljni da pogledate u ogledalo Boje Rei da vidite svoju linu slabost, nepostojanost odluka i spremnost da otkrijete poreklo vaeg ponaanja kako bi pronali izlaz, tada su vaa deca pod pozitivnim uticajem vaeg promenjenog karaktera koji oni vide u vama, svojim roditeljima, bez obzira na godine ili fiziku razliku. Ni jedno ljudsko bie nije iskljueno iz ove borbe izmedju Hrista i Sotone. Greh ima magnetnu, privlanu snagu na va ranjeni um. esto kada ljudi ele da se vrate Bogu, nadju sebe zapetljane u takvoj sotoninoj mrei, kao muva u paukovoj da im se sve ini kao bezuspean zadatak i oni odustaju pre nego to uine neophodni posao za emocionalni i duhovni oporavak (vidi poglavlje 11). U naim uima odzvanjaju rei Dulije koja je oajniki traila izleenje od posledica zlostavljanja koje je pretrpela u detinjstvu: Uvek sam eznula za zajednicom (prijateljstvom) sa Bogom i dalje pokuavam. itam Bibliju i ne dobijam nita od nje. Molim se, ali imam oseaj da su to prazne rei koje idu u vetar. Zato svi drugi mogu da nadju Boga, a ja ne mogu. Konano sam shvatila da je razlog u meni. Mora da sam uinila neto ime sam Boga uklonila zauvek od mene. To je la u koju sotona eli da verujemo. Sotonin plan da nas, kao pauk crna udovica koji plete svoju mreu, uhvati i uniti, mi je doao kao direktan odgovor na molitvu (Nensi). Nikada nisam itala gornji pasus do sledeeg iskustva: Bilo je ledeno hladno jutro u Dakoti. Takvo jutro koje preklinje oveka da se zadri na toplom krevetu ili da ispee domai hleb i isee povre za ekspres lonac i topli paprika. Ali imala sam sastanak u kancelariji. Upalila sam kola i dok sam ila ka centru grada molila sam se: Gospode, ovo je novi klijent. Ne znam ko je ona. I ovog jutra stvarno me nije briga. Hoe li uiniti da mi bude stalo. Molim te, zapali moj nezainteresovani stav ljubavlju za Tvoje povredjeno dete. Mora mi pomoi da pozdravim tu enu sa Tvojim ljubaznim gostoprimstvom. im sam kroila u kancelarijsko odeljenje bila sma u iskuenju da me iznervira dim cigarete koji se irio iz sobe za sastanke niz hodnik. Umesto toga izabrala sam da budem zahvalna za osveiva prostorije i mirisnu ajnu meavinu koju sam drala u mojoj radnoj kancelariji. Izabrala sam dve ljupke porculanske olje i stavila sam vodu da provri. Topli aj od trava u hladno jutro e poeleti dobrodolicu.

18

Uskoro, ona je sedela u ordinaciji a njene ruke je zagrevala olja aja. Poele smo sa mojom uobiajenom molitvom za Boje prisustvo i mudrost, a onda sam je zapitala zbog ega je tano dola u kancelariju ovog jutra i kako joj mogu pomoi. Steui moju olju aja, naslonila sam se da sasluam njemu priu. Ali nije je bilo. Desetak minuta ona je brbljala nepovezano. Reenice su tekle u delovima. Izrazi nisu imali smisla. Nisu bili povezani. Pokuala sam da uhvatim temu iz njene prie ali je nisam mogla pronai. Moda e se njena nervoza, izazvana dolaskom savetniku, uskoro raspriti. Ali to je vie priala, ja sam postajala sve vie isfrustrirana. Rekla sam samoj sebi: Nensi, ovo je previe. Ona nema veze sa realnou. Nita nema smisla. Ipak, ona je i dalje buncala. O, Gospode molila sam se, potrebna mi je pomo. Molim te, daj mi putokaz, put kroz ovu konfuziju. A onda se dogodila najudnija stvar. Jasno u mom umu videla sam paukovu mreu. Bila je tako stvarna da sam mogla pruiti ruku i dodirnuti je. Postajui nervozna, tiho sam odgovorila Gospode, molila sam za pomo, a Ti si mi dao ovo. Opet sam ekala na boansku intervenciju, ali se samo, po drugi put pojavila paukova mrea. U redu, Gospode, rekla sam ta sad? U mojoj frustraciji i razoarenju nisam razumela da je ono to sam uoila bio odgovor na moju molitvu. Zaula sam rei: Idi ka detetu. ta to znai? Tiho sam upitala. Tada mi je dolo: deca vole prie. Nisam znala ta da radim sa ovim otkrivenjem, ali kada je ena zastala progovorila sam joj kao detetu. Nagla sam se ka njoj i iz mojih usta su potekle ove rei: Da li ste ikada videli paukovu mreu. Zateena pitanjem, odgovorila je oklevajui: Da, da, videla sam paukovu mreu. To je bila njena prva povezana reenica. Nastavila sam: Gde je bila mrea koju ste videli? Bila je u naoj dnevnoj sobi. Paukovi su dolazili kada smo koristili pe na drva. I u ambaru, uvek u ambaru. Moete li mi jednu opisati? zatraila sam dok je pokazivala svojom rukom, opisne, povezane rei su dolazile sa njenih usana. I dalje nisam imala terapijski plan kada sam je zapitala: Da li ste ikada videli pauka u mrei? O, da videla sam ih mnogo puta, odgovorila je. Pa, ako moete da zamislite jednog, volela bih da ga obojite u crno u svojoj mati, upuivala sam je. U redu, imam ga. Crni pauk u mrei. Izgledalo je da je zainteresovana za priu, a ja i dalje nisam imala ideju kuda sam se uputila sa paukovom mreom ili do kakve sutine u doi ali sam odluila da verujem reima koje su izlazile iz mojih usta. Sada bih elela da pauku dam ime. Nazvaemo ga sotona, rekla sam.
19

Odgovor je potekao sa mojih usana a da nisam prvo na to pomislila. Izgledalo je da Bog koristei moj glas, daje rei. Sada sam bila smirena i poinjala sam da uivam u ovom otkrivenju. Sotona je kao crna udovica koja plete lepljivu mreu u mranim, skrovitim mestima. Kada insekt dodirne paukovu mreu odmah biva uhvaen. Jednom u mrei insekt zapoinje akciju pokuaja da se oslobodi iz nje i taman kada je pokida da bi izaao, pauk se pojavljuje niotkuda. On ubada svoju rtvu sa otrovom koji stvara paralizu i onda se ivot insekta postepeno gubi. Upravo kao pauk, sotona nas oteuje u naim ranim godinama formiranja karaktera. Iz tog oteenja se stvara disfunkcija u naem razmiljanju, oseanjima i ponaanju koja e trajati ceo ivot i uticae na na najprisniji odnos sa Bogom, sa branim partnerom, sa decom i sa roditeljima. ena je sedelau svojoj stolici. Lagano je sklopila ruke. Osmehnula se zadovoljno, kao da je upravo iskusila A-ha efekat. Pa onda, znam tano ta mi se dogodilo, doao je njen odgovor. Ispriala mi je o svom detinjstvu sa neprestanom svakom vrstom zlostavljanja: emocionalnom, seksualnom i fizikom. I na osnovu njene prie iznenadila sam se da je ona uopte funkcionisala na svakom nivou. To je A-ha iskustvo koje dolazi kao rezultat novog saznanja kojim poinje proces ozdravljenja. Pa, rekla je sa novim opaanjem znajui moju prolost, da li je tok mog ponaanja totalno poremeen? Moj odgovor je posluio kao traak nade za nju. Poznajui vae poremeaje iz detinjstva vae ponaanje je prilino normalno. Ali moje ponaanje prouzrokuje meni i mojoj porodici bol i nevolju. ta da radim sa tim? Kako mogu to da promenim, molila je. Izgleda da joj je moj odgovor davao nadu. Mi moramo da zavrimo sa nedovrenim problemima iz vae prolosti. Da bi ste se oslobodili te zamrenosti u sotoninoj mrei morate otkriti i suoiti se sa prolou, kako biste se ispraznili od otrovnih emocija koje nosite i da biste popunili prazni prostor sa puninom Boje mudrosti i Njegovim duhom ljubavi i prihvatanja. Vae rano oteenje je filter kroz koji vi vidite svako iskustvo u svom ivotu. Vae reagovanje na dogadjaje iz sadanjosti, prouzrokovano je bolom iz vae prolosti sa ili bez opozivanja na dogadjaj. Posledice oteenja na vae misli i oseanja utiu na vae ponaanje u sadanjosti. Oporavak se ne moe postii preko noi ili samo za jednu godinu. To je posao za ceo ivot. Zato, proces posveenja koji predstavlja opte hriansko shvatanje je u stvari oporavljanje od oteenja koje vam je sotona uinio ranom u ivotu, a koje vam je stvorilo destruktivne misli, oseanja i ponaanje u sadanjosti.

20

Takve su staze svijeh koji zaboravljaju Boga, i nadanje licemjerovo propada. Njegovo se nadanje podlama i uzdanje je njegovo kua paukova; Nasloni se na kuu svoju, ali ona ne stoji tvrdo; uhvati se za nju, ali se ona ne moe odrati. Jov 8:13-15

21

II POGLAVLJE RAZOTKRI DA BI SAZNAO Svako potiskivano oseanje se gnoji, truli i stvara bolest koja se moe izleiti jedino ako dopustimo da budemo svesni zabranjenog oseanja. Ne moemo se oporaviti od oseanja ijeg smo se postojanja odricali. Sam Klein Zato gledati u prolost da bismo razumeli sadanjost? To je pravo pitanje koje postavljaju esto oni koji se suoavaju sa tekim poslom oporavljanja. Zar ne bi trebalo samo da zaboravimo stvari iz prolosti i da nastavimo da gledamo pravo ka budunosti? Kakve veze ima prolost, posebno stvari kojih se ak i ne seam, sa sadanjou? Razumevanje psihologije mozga beba u ranom razvoju e nam pomoi da vidimo zato naa prolost ima takav uticaj na sadanjost. Sa pet i po meseci trudnoe, bebe u materici poinju da upijaju majine emocije u sebe. Oseanja koja majka ispoljava, zasnovana na okolnostima njenog ivota i na prirodi njenih odnosa belee se u umu deteta. Ako je na primer, majka neudata a oca ne zanima da nastavi vezu sa njom ili odbija da preuzme odgovornost i ne pokazuje interesovanje za prijateljski odnos, dete e odbaenost koju je majka doivela shvatiti kao da je to njegovo lino odbijanje. Svaka emocija koju majka osea bilo pozitivna ili negativna prenosi se na dete i belei se kao da ima svoje poreklo u detetu. Kao rezultat dete pamti svoje prvo odbacivanje. Do sedmog meseca prenatalnog razvoja, nesvesni um bebe ve poinje da prima informacije iz spoljanjeg sveta i tako je ve postao skladite za ivotno iskustvo. Ove informacije prvenstveno dolaze od ula sluha, i veina od njih sadri emocionalnu komponentu. Pre rodjenja dete registruje (snima) zvuk majinog i oevog glasa. ak su i glasovi brae i sestara ili drugih znaajnih ljudi koji su u vezi sa majkom zabeleeni u memoriji uma. Nakon rodjenja, postoji znaajno uveanje broja informacija koje dete prima, zato to, sada, svih pet ula sakupljaju informacije iz okoline. Ako je beba grubo dodirnuta ili ako iskusi fiziki bol, to je zabeleeno u detinjoj memoriji (dejem umu). Ako beba vidi lica koja su ljuta ili je plae, to je takodje zabeleeno. Ako beba okusi, ili omirie neku neprijatnu supstancu, to je zabeleeno i interpretirano kao odbacivanje. Svaki dogadjaj je zabeleen kada se desi, i informacija o njemu sadri podatke od svih pet ula, plus emociju koju je dete osetilo u trenutku kada je informacija zabeleena. Ljudski mozak radi na sledei nain: kada nadraj dodje iz spoljanjeg sveta, recimo putem naih oiju, on se automatski prosledjuje
22

bez neke posebne komande (od nas samih). Kao to kompjuter vri globalnu pretragu svega dostupnog to je u vezi sa datim predmetom, um projuri kroz zabeleenu memoriju i redja redove memorija koje su napunjene emocijama. Na odgovor na inicijalni nadraj razmiljanjem, oseanjima i ponaanjem, bie zasnovan na memoriji koja je najvie napunjena oseanjima u datom trenutku. Oseanja se uvaju uskladitena u limbalnom (LIMBIC) sistemu, koji se nalazi u sredinjem delu mozga. Glavni deo njegovog posla je da upravlja emocionalnim odgovorima na spoljanje nadraaje. (Vidi 4 glavu). Da biste shvatili kako limbalni sistem radi, blokirajte ula (spoljne nadraaje) i zatim proitajte re koju u vam upravo dati. Tada zatvorite svoje oi i pustite svoj um da ide gde god poeli, kao odgovor na ovu re. Drite oi zatvorene za sekundu pre nego to odgovorite na pitanja koja dolaze. Da li ste spremni? Re je ... okolada ta ste videli? Da li je ono to ste videli vezano za vau prolost? Koliko ste ili natrag u prolost? Veina ljudi e stii nekoliko godina unatrag, neki e se vratiti u detinjstvo. Na primer, kada proitam re okolada ja (Nensi) se vraam u vreme Boia kod moje bake. Ona je tada spremala prelepi kola. Moja usta se ovlae na sam pomen te rei. Prosto oseam eerno slatka zrnca i meki, hrskavi preliv od oraha...njam, njam! Ona je uvala kola u staromodnoj limenoj kutiji, i upravo kada smo pomislili da smo pojeli poslednje pare, ona (baka) bi odlazila uz stepenice do tajnog mesta ispod strehe, i tada bi donosila jo jednu kutiju. Baka je za mene bila sigurno, toplo mesto, puno nenosti, stoga seanje na nju donosi oseanje ljubavi i prihvaenosti, i blagi osmeh se iri mojim licem. ak i jedenje kolaa koji je slian onom koji je ona pravila, moe da u meni proizvede isto oseanje prihvaenosti koje sam oseala kada sam bila ponudjena bakinim kolaom decenijama pre. Istina je da koja god da je memorija ispunjena sa veinom emocija u vreme nadraaja, bilo da su pozitivne ili negativne, to e biti dogadjaj koji e doi u kognitivni (saznajni) um. Jednog dana na seminaru je kao nadraajna re pomenuta jagode. Jedna dama se, kao odgovor, odmah rasplakala. Kada se predavanje zavrilo rekla nam je privatno: Verovatno ste primetili da sam se rasplakala kada ste pomenutli jagode. Ja sada imam 74 godine, a kada ste spomenuli tu re, trenutno sam se vratila u svoju dvanaestu godinu, kada sam doivela jedno od najgorih iskustava u mom ivotu. Radila sam na farmi jagoda sakupljajui plodove. Bio je skoro kraj dana i primetila sam da sam jedina ostala na farmi. Zato sam brzo napunila svoju korpu i otila natrag u spremite da izmerim svoje jagode. Iznenada su se dve ruke pojavile odpozadi i zgrabile me za grudi. Sledee ega se seam je da sam leala na
23

pranjavom podu, gledajui lice farmera i oseajui muan bol silovanja. Nikada, nikome nisam rekla istinu o tom dogadjaju. Pre dve godine moj mu je umro. Ono to me je savladalo danas je da sam dozvolila da umre u uverenju da je on bio razlog seksualnih problema u naem braku. Kad god bi legao pored mene i priao mi intimno, ja sam odjednom bila dete koje je lealo, u bolu, na pranjavom podu. Jasno podseanje i stari strahovi kontrolisali su moj seksualni odgovor (reakciju) i zarobljavali me tako da nisam mogla da uivam u intimnosti. Nai odgovori, nae ponaanje, potiu prevashodno od emocija iz naih starih uspomena (memorije), a ne samo od trenutne situacije ili od emocija u datom trenutku. Mala deca odgovaraju emocionalno na spoljanje nadraaje, koristei samo limbalni (emocionalni) sistem mozga. Oni nemaju mehanizam zakljuivanja koji ide od uzroka ka posledici, jer se kabinet logike koji se puni informacijama kora mozga, jo uvek razvija i razvijae se do tridesete godine. Kako se deca pribliavaju dobu odgovornosti (priblino dvanaestoj godini) postoji dovoljan sadraj informacija u kori mozga, drugim reima, oni su stvorili dovoljno memorije i poseduju hemijski i psiholoki mehanizam da bi otpoeli sa procesom razmiljanja od uzroka do posledice. Dalje, mehanizmi mozga su preciznije podeeni, tako da su u mogunosti da povezuju sve vane informacije, pre ngo to se donese izbor. Izbor e sada biti zasnovan na emocijama plus njihovoj logici. Vano je da zapazimo da e odluke biti donete na osnovu njihove logike, a ne na osnovu logike njihovih roditelja ili nekog drugog autoriteta. Iskustvo svake osobe utie na njihovu logiku i tako na njihov izbor. Nakon to primi nadraaj, mozgu je potrebno od delia sekunde do nekoliko sekundi, funkcionisanja na rasliitim brzinama u zavisnosti od okolnosti u datom trenutkku, da razvrsta gomilu memorija koje sadre logike informacije, da bi ih dodao oseanju (emociji) i tako doneo loginu, zrelu odluku. Svaka logika informacija sadri podatak o emociji u tom trenutku, svaka emocija se sabira i tako sainjava zbir emocija pomou kojih se donosi odluka. Interesantna je injenica da oni odrasli, ije potrebe nisu zadovoljene ili koji su oteene (duhovno, duevno) u detinjstvu, i iji je proces razmiljanja kratko spojen zbog emocionalnog bola, odgovaraju automatski na emocionalnom nivou koristei samo limbalni (emocionalni) sistem, koji kontrolie odgovor (reakciju) borbe ili beanja sa malo ili nimalo meanja logike. Mnogi ak i ne znaju da im je logika na raspolaganju za korienje. Nezadovoljene potrebe i oteenja u godinama kada se formirao karakter stvaraju slepu taku (Blind Spot).

24

Mnogi oseaju aoku odbacivanja svaki put kada okolnosti donesu stari bol. Moda ste pronali sebe kako traite dokaze odbacivanja u svom ivotu. Istina je da oni koji ih trae, nai e ih. Sotona je to tako isplanirao. Ako oni koji su se prvi brinuli o malom detetu nisu zadovoljili deje potrebe, dete e reagovati ili povlaenjem ili sisanjem palca, ebeta, boce, ili e besneti (divljati), vikati, plakati ili e zahtevati da te potrebe budu zadovoljene. Odraslo dete, koje zbog oteenja i dalje reaguje samo iz emocionalnog (limbalnog) sistema, ili e se duriti, ili e se zakopati pored TV-a ili kompjutera ili e se anestezirati alkoholom ili drugim drogama da ne bi oseali bol, ili e iskazivati zlovolju, ili koristiti kontrolisano ponaanje, ili e napasti nekog verbalno ili fiziki, ili e poeti da plau. Odluke se donose sa oklevanjem i okolnosti utiu na njih. Oni reaguju umesto da odgovaraju. Njihovi odgovori potiu od isto impulsivnih oseanja. Njihov ivotni stil je pre reaktivni stil deteta, nego stil odrasle osobe zasnovan na logikim odgovorima. Verovatno ste zatekli sebe kako pokuavate da udovoljite drugima da bi zadobili njihovo prihvatanje koje vam je potrebno, jer ga niste dobili ranije u ivotu. Da li preterujete u svom usavravanju da bi izgledali bolji u oima drugih? Moda ste hvalisavac kome je potrebno da mu neko stalno govori koliko je dobar. Ako imate potrebu da budete bolji od drugoga, da biste se vi sami oseali bolje postoji mogunost da ste bili odbaeni u svojim ranim godinama kada je prihvatanje tako neophodno. Da li je mogue da je razmiljanje odrasle osobe, koje je egoistino, bazirano na emocijama, detinje po prirodi, bez logike i zakljuivanja, ono to Biblija naziva telesni um i neprijateljstvo Bogu? Rimljanima 8:6,7 jasno kae: Biti telesnog uma, smrt je, ali biti duhovnog uma ivot je i mir. Jer se telesan um protivi Bogu, jer nije potinjen zakonu Bojem, niti zaista moe biti potinjen. (NKJV) Ljudi koji su oteeni u prvih 18 meseci ivota kada, poverenje treba da se razvija imaju potekoe sa poverenjem ili prihvatanjem sebe. Nedostatak poverenja ini tekim prihvatanje informacije ili znanja od bilo koga, a sumnja koju oseaju u sebi, preslikava se u sumnju i odbacivanje svakog drugog, ak i Boga. Kako je ova informacija povezana sa Sotonskom paukovom mreom? Da li je ovo deo njegovog podmuklog plana za nae unitenje? Sotona moe toliko zatrovati na rani ivot i izopaiti nau sposobnost odluivanja da mi nastavljamo mnogo posle detinjstva da reagujemo na impulsivan emocionalni deiji nain. U periodu od 8 meseci do 3 godine starosti, dete u zdravom okruenju nauie se autonomiji sposobnosti da samostalno donosi odluke i da se vlada. Oteeno dete, koje ivi u nezdravom okruenju, odrastae do zrelog doba elei da se ponaa na sebi svojstven nain, bez obzira koliko nelogian on moe biti. Zrele odluke su neizvodljive, poto oteena osoba donosi odluke na osnovu oseanja u datom trenutku, izbegavajui dalekoseno razmiljanje. Poto su takva,
25

ljudska bia, koja su toliko oteena da nee primiti nikakvu novu informaciju, bez obzira na izvor, insistirae da ivot ide onako kako su oni zamislili, i da je njihovo miljenje jedino istinito. Odluke za novu ili drugaiju istinu nee biti donete od strane onih ija je tvrdoglava volja oformljena na osnovu oteenja. Poto je to tako, duhovno iskustvo, koje se zasniva na poznavanju Boga i elje za istinom je zakrljalo. Ljudi koji odbijaju da sluaju su gotovo uvek oni koji su gajili defektivno nasledje i dalje ga razvijali u tendencije karaktera, i koji su slepi za Boje principe i standarde. Vratimo se ponovo na originalno pitanje: zato da gledamo u prolost da bi razumeli sadanjost? Moramo gledati u prolost zato to je zacementirana, ne moe se eliminisati, ona je osnova ivota koji izgradjujemo. Sve odluke koje donosimo zasnovane su na emocijama, informacijama i iskustvima koja su prethodno uskladitena u mozgu. Kako se moj deda pribliavao svojim devedesetim, totalno slep, pomo drugih mu je bila neophodna. On bi seo u svoju porodinu stolicu koja je bila u zatvorenom balkonu, i tu se seao scena iz detinjstva. Govorio bi o tome kako je sluao Bilijeve nedeljne propovedi na Tafalgar skveru, i tiho pevao pesmu koju je pevao kao deak na svim evandjeoskim sastancima. Priseao bi se dana tekog rada u porodici od dvanaestoro dece i fabrike u kojoj je radio kao deak. Kako um stari, njegove memorije iz detinjstva posebno one koje su ispunjene emocijama, vrlo lako se pozivaju u svest. injenice i linosti gube svoju vrednost sa godinama, a veze sa familijom, drugovima iz detinjstva i sadanjim lanovima familije zauzimaju prvo mesto po vanosti. Vreme se provodi u pregledavanju prolosti, mesta koja su vidjena, ljudi koje smo sreli, i veze koje smo uspostavili. Iznova i iznova stari ljudi se pitaju da li se oseaju prihvaenim i da li su vaan deo ivota drugih. Nae memorije iz detinjstva su filter kroz koji mi gledamo, ujemo, miriemo, oseamo, dodirujemo i kroz koje emocionalno reagujemo kroz ceo na ivot. Gotovo svaka bolna reakcija danas, povezana je sa nekim bolnim oteenjem memorije iz prolosti. Iskustva, i pozitivna i negativna, rezbare skulpturu sadanjosti i proizvode elemente za oblik koji e imati u budunosti. Na pogled na ivot odredjen naim opaanjem iz prolosti, utie na odluke koje emo doneti u sadanjosti i tako oblikuje budunost. Jedino priznavanjem prisutnosti i sile naih memorija i tada otklanjanjem negativnih emocija koje su vezane za bolne memorije, mi se moemo nadati da emo odgovoriti zrelo, koristei logiku kore mozga. Jedino suoavanjem sa prolou mi moemo hrabro i uspeno pokoriti sadanjost. Bez obzira kako jadne- kako sotonske bile memorije, leenje je mogue dezaktiviranjem emocija neije prolosti. Verovatno je najtunija
26

ivotna pria koju sam ikada uo, izreena kada je jedna moja prijateljica doivela svoje prvo vraanje u detinjstvo. Ona je bila lepo gradjena plavua, vesele i uzbudljive prirode. Njena odea je odabrana sa stilom, a njena pojava je moderna i atraktivna. Deni je bila slika i prilika uspene ene, dok se vozila gradom u svom novom Krajsleru i stvarajui prijateljstva sa uticajnim ljudima. Ona je bila doktoreva supruga, majka dvoje tinejdera. Imala je lepo uredjen dom, a njena deca su bila ugladjena i lepo vaspitana. Ali s vremena na vreme ne liei na sebe pojavila bi se u kancelariji svoga supruga oznojena, neuredne kose i bez minke. Iz ekaonice je zvala detinjasto prodornim glasom: Duo, duo. ili bi otila do kancelarije gde sam radila i prosto se slomila u hrpi suza. Njen mu Bart, bio je doktor koji je previe radio, koji joj se divio, ali nije razumeo njenu Dekil/Hajd linost. Deni je vremenom izgledala jako usamljena i odvojena od normalnih odnosa. Izgledalo je da trai svoj mir, svoj identitet, izvan sveta svoga mua. Radila je nekoliko poslova. Radila je kao volonter u bolnici i imala je neno srce koje je umelo da saosea. A onda, isto zabave radi, Deni i Bart su odluili da pohadjaju poseban seminar o braku. Stvari su dobro ile na seminaru, i oni su uivali u fokusiranju jedno na drugo, za promenu. Tokom jedne prezentacije, Deni je doivela podseanje prolosti. Nikada nije iskusila neto tome slino, ali u brzom nizu jedan prizor nakon drugog paradirao je pred njom. Prvo, pojavila se trogodinja devojica kako lei na mermernom otesanom oltaru, a zatim je videla 12 ljudi u crnim haljinama sa kapuljaama kako stoje oko nje. Devojica je krvarila. Njena krv bila je utoena u srebrnu tkaninu, koja je prosledjena svakome da bi uzeli po gutljaj. Nakon to su svi uzeli po gutljaj jedan za drugim su seksualno zlostavljali dete. Deni je bila izvan sebe, uasno zbunjena. Odakle je ova scena dola? Zato se ona sada pojavila? Da li je ovo bio neki horor film koji je davno gledala? Zato strah? Zato teror? Uspomene su navirale. Sjurila se iz sobe u kojoj se odravao seminar u samou motelske sobe. Bart ju je pratio. Kada se njeno jecanje stialo ispriala Bartu zastraujuu priu. Za dvadeset pet godina braka on se molio za pomo u razumevanju Deninog ponaanja, ali je zasigurno da je ova neuverljiva pria proizvod njene podivljale mate. Iznenada, Deni je zavrnula rukav i drugom rukom je prelazila preko svoje izloene ruke, zastajui na malim oiljcima koji su se nalazili svuda uzdu. Zatim je zavrnula svoje pantalone i ispitala je donje delove svojih nogu. Zar se nismo oduvek pitali odakle potiu ovi oiljci na mojim nogama i rukama? Pa, evo odgovora Barte. Devojica, to sam ja! Ovi oiljci potiu od njih, oni su ih napravili da bi cedili moju krv. A znam i ko su bili ti ljudi. Imenovau ti ih. To su bili dr A i dr B, sudija C i dva advokata. Njihova imena su D i F. A Barte, kolovodja grupe bio je tata. Pitam se da li

27

je zbog toga bio u starakom domu, totalno van dodira jo od svoje pedesetdruge? Bart je odgovorio: uj, duo. S tobom sam proao kroz vatru i vodu, ali ovo je previe. Ne mogu da verujem u tu priu. Kako si samo mogla tako neto da izmisli? Sasvim mirno, i sa potpunom kontrolom, Deni je odgovorila: Po prvi put nala sam klju zato je moj ivot bio kao Roller Coaster u luna parku (gore dole) Ne svidja ti se slika, ali ona je istina. Ja sam ta mala devojica Barte. To sam bila ja! Kada su stigli kui, Denina sestra je potvrdila zlostavljanje, izjavljujui da se nadala da je Deni trajno izgubila iz seanja uspomenu na ovaj uas. Deni je odluila da dokae istinitost svoje prie Bartu. Molila ga je da je odvede u grad u kome su odrasli. On se sloio ali samo ako bi psiholog iao sa njima. On se bojao da Deni moe poludeti ako otkrije istinu. Njih troje su se vozili ulicama rodnog grada. Konano Deni je rekla: Stoj, ovo je mesto! Stali su ispred porodine crkve i dolo je vreme da Bart bude okiran. Ne ovde, Deni, to ne moe biti ovde. Ovo je crkva u kojoj sam odrastao! Totalno ubedjena da je to mesto o kojem se radi, ona je uzela rokovnik i hemijsku iz svoje torbice: Evo, Barte, nacrtau ti raspored u crkvi. Briljivo je opisala detalje enterijera zgrade i kruno stepenite koje vodi do sobe sa mermernom ploom. Uli su u zgradu, Bart je zinuo od udjenja. Njen opis je bio potpuno taan. Uplaeni, popeli su se krunim stepenicama, i Deni ih je odvela u sobu gde je u detinjstvu poloena na plou kao rtva sotonskog rituala zlostavljanja. Bartove suze su tiho potekle. Oigledno je bio potresen. Dokazi su bili tu. Morao je da veruje. Deni je kontaktirala policiju i unajmila privatnog detektiva, koji je pronaao Deninu drugaricu koja je ivela preko puta njene kue dok su bile deca. Ona je potvrdila Deni da su obe porodice bile umeane u porno krug. Pravili su porno filmove koristei svoju decu i filmove u kojim je ena ubijana. Deni je tada govorila svojoj starijoj sestri o tome ta je otrkila. Njena sestra je zaplakala. Zaboga Deni, mislila sam da si zaboravila. Istina je da su sve devojice iz Denine porodice na slian nain bile zlostavljanje. Stoga, zato treba da gledamo u prolost da bismo razumeli sadanjost? Zato to iz prolosti dolaze istorijski delovi koji upotpunjuju slagalicu naih ivota. Pre nego to je Deni imala otkrivenje o svojoj prolosti, ne razumevajui ta je gonilo, osam puta je na razliite naine pokuavala da se ubije. Sada, iz Denine prolosti proiziao je klju kojim je ona odgonetnula svoje sadanje ponaanje. Da ova seanja nisu nikada izronila na provrinu i
28

da se Deni nije razraunala sa njom, Deni bi zasigurno okonala svoj ivot svojom rukom. Zato je ova memorija sada isplivala na povrinu? Ona je bila u pravom dobu i na sigurnom mestu. Programiran u funkcionisanju mozga, nalazi se automatski mehanizam koji je dizajniran da sakrije bolne memorije tako da one nisu dostupne za ponovno gledanje. Ovaj proces je poznat pod imenom potiskivanje (represija). To je Boji sigurnosni mehanizam koji sakriva memorije od nas dok ne budemo spremni da ih priznamo kao nae, da ih prihvatimo, i da radimo sa njima ka ozdravljenju. Jedna od uloga adrenalina u krvi je da pomogne dranje poklopca na kanti u naem umu, poklopca koji zadrava nae bolne memorije. Kako dolazimo u doba ivota u kome proizvodnja adrenalina opada obino se pojavljuju druge hemijske promene u naem telu (na primer, menopausalne hormonalne promene). Ako smo roditelji, esto su naa deca simultano (istovremeno) u njihovim tinejderskim godinama, i mi revaluiramo nae ivote. Suoavamo se sa mogunou brzih promena i dolazeeg sindroma praznog gnezda, majke se tada oseaju manje potrebnim nego kada su deca bila mala. Sva ova stanja kada se kombinuju, stvaraju okolonosti kojima se taloi emocionalni nemir i konfuzija. Nae stare i bolne memorije poinju da bee iz svog sklonita. Telo je projektovano da se zatiti, stoga nesvesno poveava nivo adrenalina u telu vebama besa, prekomernim radom, prekomernim fizikim vebama, histerinim reagovanjem ili iracionalnim ponaanjem. Ipak, doi e vreme, kada vie neemo moi da zadrimo memorije, i konfuzija koja je stvorena, navodie nas na misao da emo da poludimo. Tada pronalazimo sebe u krizi. Tada smo toliko ranjivi, da emo posegnuti za bilo im, od ega predpostavljamo da e nam biti bolje, ukljuujui preljube, naputanje porodice, ili druga ekscentrina ponaanja. Sve ove stvari kada se kombinuju stvaraju krizu: pandemonijum, depresije, samodestruktivno ponaanje. Konano u oaju traimo pomo od prijatelja, savetnika, propovednika ili bilo koga ko e nas sasluati ili oseajui se beznadeno smatramo ili ak nekad i pokuavamo da uinimo svemu kraj. Ono to nam je potrebno, to je saznanje. Kada shvatimo funkcionisanje mozga, zli pokuaj Sotone, i naeg linog (indivudualnog) oteenja, moemo zapoeti sa procesom uklanjanja bola i oslobadjanja od pritiska. Kao to je to pokazao Denin sluaj, Bog zna koliko mi moemo da podnesemo i koje je idealno vreme za otkrivanje istine. On e iskoristiti sigurno mesto, gde se nalazi osoba koja e nam pruati podrku i tako nam pomoi da prodjemo kroz krizu. Za Deni, iskustvo na branom seminaru stvorilo je atmosferu ljubavi i podrke u kojoj je Bog mogao da pozove natrag memoriju. Bila je daleko od kue, od odgovornosti, zahteva i neprestane zvonjave telefona. Ona i Bart su se skoncentrisali jedno na
29

drugo, svoje ivote i svoju ljubav. I poto Bart nije imao pacijente da se o njima stara, bio je na raspolaganju Deni, onda kada joj je bio najvie potreban. Nije li Bog dobar! Deni je bila devojica koja je itavog ivota pokuavala da pronadje Boga. ak je i razmiljala o pastoralnoj slubi. Oajniki je teila za, i pretvarala se da ima, zajednicu sa Bogom. Ali da li je zaista mogla da je ima, kada je njen rodjeni otac, koji je stajao na mesto Boga za nju, bio najodvratniji od svih zlostavljaa. Nakon otkrivenje, i na poetku procesa oporavka, doao je veliki mir u njeno srce, mir koji nikada pre nisam videla u njoj. Ona je bila oputena i ponaala se kao odrasla osoba. Ona nije vie bila devojica kojoj je stalno bila potrebna pomo, koja je stalno traila, od svih oko nje, da zadovolje njene potrebe. Ona je zapoela proces oporavka, to joj je omoguilo da izraste u potpunu, zdravu osobu, kakvu je Bog i planirao. Evo prvog koraka: Pre nego to nadjemo oprotenje i mir, moramo doi do saznanja o sebi koje e rezultirati pokajnikim stavom. Moramo da prepoznamo nau potrebu za Hristovom pomoi. Moramo da osetimo bol naih rana pre nego poelimo izleenje. Razlog zato je ovo toliko vano je taj, da je teta koja nam je nainjena spreila i izvitoperila na emocionalni rast i kao to je Isus rekao: Moramo se nanovo raditi. Moramo umreti sebi, grehom ispunjenoj telesnoj prirodi, i tada, moramo da rastemo u njemu, dozvoljavajui Njemu da nas popravi i da nas voli i da nas dovede u zdravu zrelost. Razlika je u tome to ovaj proces novorodjenja otpoinje onda kada mi to izaberemo. Ovoga puta, nae rodjenje nije izbor koji su napravili nai roditelji. To je na izbor. Naalost, nae oajanje je pokualo sve, ega smo mogli da se setimo, da bismo se postavili na ispravan put, to je doprinelo da imamo ranjivo, pouljivo dranje. Moramo doi do take u kojoj shvatamo da ono to smo sve vreme radili, jednostavno ne funkcionie. U naim krizama, mi emo se okrenuti Hristu. Za mnoge od nas vai da tek kad dodirnemo dno. Mi kao Petar koji se davio u moru, viemo: Gospode, pomagaj! Pokoran duh je prvi korak ka uspehu. Moramo se pokoriti da bi uspeli. Kada shvatite svoju poziciju, da ste nekompletni i u oajnikoj potrebi, Isus vam tada nudi sve nebeske sile da bi zapoeo proces oporavka. Zato On to ne bi? On kae: Ti si moj. (Jovan 17:6) On te naziva Svojim sinom, Svojoj keri (1 Jovan 3:1) On ti kae da te je stvorio (Psalam 139:13-16) On te poznaje pre nego si se rodio (Jer 1:5) On je umro za tebe (Jovan 3:16) On sprema dom na nebu za tebe (Jovan 14:1-3)
30

Na tebe se gleda kao na Isusovu nevestu (Otkrivenje 21:9) Ti si voljen (Jer 31:3) Nita te ne moe odvojiti od Njegove ljubavi (Rim 8:35) Isus te je otkupio i oprostio sve tvoje grehe (Kol 1:14) Ti si gradjanin neba (Fil 3:20) Isus je uloio sve u tebe. Tvoja vrednost je neshvatljiva. On ne eli da te prepusti paukovoj mrei. U stvari, on ti je ak dao direktan pristup Njegovom Ocu kroz Svetog Duha (Ef 2:18) tako da ima Boju silu na vrhu svoga prsta; toliko sile, da ukoliko trai, Isus moe da pomera planine za tebe; planine krivice, stida, razoarenja, odbacivanja i planine zlobnoga bola (Matej 17:20). Samo da dodamo, Isus je proao kroz sve ta si i ti proao. On je bio kuan svim nainima kojima si i ti kuan, ali On je pobedio (Jevrejima 4:15), i kroz Njegovu silu to moe i ti postii. Samo proitaj Isaija 53:3 da bi video ta je Isus izdrao: Prezren bjee i odbaen izmedju ljudi, bolnik i vian bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za to ne uzimasmo. Lii li to na neto kroz ta ti prolazi? Pa, ON je proao? Ali ima jo. Otvori svoju Bibliju i proitaj za sebe celu Isaija 53 i videe da je Isus propatio sve to ti pati, ak i vie. On je bio odbaen od strane Svoje zemaljske brae, u Svojoj zemaljskoj porodici, a kao deak, esto je smatrao za neophodno da pobegne na mirnije mesto kod prijatelja, Lazara. On je nosio tvoje bolesti, tuge i bol. Bio je kanjen, proboden i biven, bio je deprimiran i oaloen i konano bio je ubijen zbog tvojih greha. Pre nego si bio rodjen, znao je da ti je potreban Spasitelj, i ponudio je sebe kao rtvu, da bi ti mogao da bude spasen. Tvoj posao je jednostavno ovo: dopusti da ti bude Spasitelj. Sila za Isusovu pobedu dola je od Njegovog Oca. Sila za tvoju pobedu dolazi iz istog izvora: tvog Nebeskog Oca. Govorei Da Isusu, celo nebo (Otac, Sin, i Sveti Duh i desetine hiljada andjela) postaju tvoji saveznici protiv pauka i njegove mree. Postoji nain za beg. Bog nam nije dao duha straha, ve sila, ljubavi i zdravog uma. (2 Tim 1:7 KJV). Sa silom neba koja se nalazi pored tebe ti moe uspeno ii kroz proces otkrivanja, bez obzira na poetnu bol. Rane se ne zalee, osim ako nisu oiene, dezinfikovane. Bolne uspomene su kao ir koji mora da se izvadi, inficiran gnoj mora da istekne da bi izleenje otpoelo. Mora da otkrije gnoj da bi se oporavio. Ti moe da bude nanovo rodjen. Izbor je tvoj.

31

III POGLAVLJE DJUBRE UNUTRA; DJUBRE SPOLJA Ako je mozak kompjuter, onda je on jedini koji radi na glukozu, generie elektricitet i bio je stvoren igranjem u praini. Hvala ti Gospode. Mozak je organ u telu, ba kao i srce, jetra, ili bubrezi. Kao to srce pumpa krv i tako donosi ivotnu hranu celom telu, mozak regulie funkcionisanje svakog organa u telu. To je glavni kontrolni sistem; centar tela, sredite svih nervnih sila i mentalne akcije; centar visokorazvijenog masovnog komunikacionog sistema. Nervi polazei od mozga kontroliu telo i vitalne akcije svakog dela sistema. Um je termin koji koristimo kada govorimo o funkcionalnom delu mozga. Njegov posao je da skladiti i da obradjuje podatke koji mu se daju. Podaci dolaze kroz informacije koje uimo i kroz sve ta okom moemo da vidimo, uima da ujemo, nosom omiriemo, koom osetimo, i ustima okusimo. Ove informacije se skladite svesno (u delu mozga za razmiljanje, spoznaju, svesnost i rasudjivanje) ili nesvesno (to je ispod nivoa za razmiljanje u mozgu). Jednostavno reeno, podsvest je kabinet koji se puni, koji sadri fajlove informacija koje um u vreme predstavljanja smatra nevanim u datom momentu, nebitnim ili suvie bolnim da bi bili prizvani u svest. Limbalni sistem koji je iznad i koji okruuje koru mozga, takodje skladiti emocije koje oseamo u odgovoru na sve to se deava oko nas. Mozak uredjuje nadraaje koji ulaze u njega da bi primereno odgovorio u skladu sa svim informacijama koje su uskladitene svesno, nesvesno ili emocionalno. O tome da li Sotona moe da ita misli ili ne raspravljano je vekovima. Mi smo ubedjeni da iako ne moe da ita nae misli on poznaje nae nasledje i otuda nae slabosti. On poznaje rana oteenja koja nam je naneo i emocije koje su se tada stvorile i skladitile u naem mozgu. On tada slua nae rei i paljivo posmatra nae odgovore na razliite nadraaje i stoga moe da neverovatno tano prorauna kako mi obradjujemo nae stare memorije, pomou trenutnih situacija i kao rezultat nastaje sasvim pouzdano itanje misli. Mi znamo da Sotona najvie prouava ljudsko telo, mozak i njegovo funkcionisanje, njegov zadatak je potpuna kontrola. Od stvaranja on je eksperimentisao sa osobinama ljudskog uma, pokuavajui da povee ljudski um sa njegovim vlastitim, da bi mogao da vara ljude laju da donose njihove vlastite odluke, dok su u stvarnosti vodjeni od strane Sotone i

32

njegove volje. On se nada da e zbuniti umove ljudi i ena da ne bi bili svesni njegove kontrole. Od najvee vanosti za Sotonu je da prilike u naem ivotu budu postavljene na takav nain da prouzrokuju loe funkcionisanje mozga, jer on zna da su Isusove rei istinite: Dobar ovek iznosi dobre stvari iz dobra koje je uskladiteno u srcu (umu), a zao ovek iznosi zle stvari od zla koje je uskladiteno u srcu (umu). Jer usta govore iz izvora srca (uma). (Luka 6:45 NIV). Drugim reima, nai odgovori bazirani su na emocionalno napunjenoj informaciji koja je skladitena u naem umu. Nae jedino utoite od Sotoninih prevara je da postanemo studenti uma (oni koji izuavaju um). Moramo da izuavamo uticaj uma na telo, tela na um i zakone po kojima oni rade. inei to, moemo poeti da shvatamo sebe i moemo da otponemo sa delom oporavka to e rezultovati opratanjem i mirom. Hristos nas jedino moe spasiti ako shvatimo da smo grenici. On je doao da isceli ranjene u srcu, da propoveda zarobljenima slobodu, i vrati vid slepima, da uspostavi slobodu onima koji su zlostavljani. (Luka 4:18 KJV). Zdravi ne trebaju lekara (Luka 5:38). Evo reenja: Moramo postati svesni naeg pravog stanja ili neemo uopte oseati potrebu za Hristovom pomoi. Moramo da osetimo bol naih rana, inae neemo eleti Hristovo izleenje. Poto je um jako vaan za nae svakodnevno funkcionisanje i nau duhovnu sadanjost i budunost, potrebno je da ispitamo njegovo funkcionisanje, barem na pojednostavljen nain. Ne slau se svi naunici oko broja memorijskih elija iz kojih se mozak sastoji, ali se procenjuje da ih ima izmedju jednog i tri biliona (1.000.000.000.000 do 3.000.000.000.000). Svaka ima kapacitet da sauva itavu Enciklopediju Britanika. Um prikuplja podatke iz svog okruenja pomou svih ula brzinom od 100000 po sekundi. Podaci su selektivno uvane ili brisane od strane uma. Mnoge od informacija koje su uzete putem ula nisu zadrane zato to um poseduje vlastitu sposobnost da izbrie podatke koje smatra nevanim. Um je poput monog kompjutera koji prikuplja i uva podatke sve vreme dok smo budni i dok spavamo. Zato pretpostavljate da je Bog stvorio um sa takvim beskonanim kapacitetom? ak i kada bi iveli 150 godina, mi bismo iskoristili svega nekoliko memorijskih elija. Ovo je pitanje koje mi esto postavljaju dok poduavam na seminarima, i interesantno je uti reakciju uesnika seminara. Skoro uvek neko bi rekao: Zato to nas je Bog stvorio da ivimo veno! Oigledno je da emo da nastavimo sa uenjem kroz svu venost, a Bog ne eli da izvri operaciju na naim mozgovima da bi to bilo mogue. Zamislite gomilu CD-ova naslaganih jedan na drugi, svi u svojim plastinim omotima, sa oznaenim naslovom sadrajem i izvodjaem. Ovo je pojednostavljena imaginacija memorija u umu. Nadraaji dolaze do nas iz
33

spoljanjeg sveta, a ponekad ak i od naih vlastitih misli. Spoljanji nadraaji do nas dolaze kroz ula, nadraaji sa slikom i zvukom su najjai. Brzinom svetlosti na um prolazi kroz svu svoju memoriju. On izdvaja iz celokupne gomile memorija one memorije koje su povezane sa nadraajem i redja ih po njihovom emocionalnom optereenju u datom trenutku. Memorija sa najveim optereenjem, bilo pozitivnim ili negativnim, prouzrokovae da cela osoba odgovori u skladu sa tom memorijom, pre nego to realnost datog momenta zahteva. Mi znamo da su stare memorije sauvane do detalja i da se mogu oiveti, zato to su naunici koristili malu sondu da bi dotakli posebne oblasti u mozgu i pacijent je odmah oiveo memoriju u mozgu sa svim detaljima i oseanjima koja su bila ukljuena kao da se dogadjaj deavao tog momenta. One memorije koje su ispunjene bolom iz prolosti nadjaae sve druge memorije, ukljuujui i prijatne nadraaje. ini se da tada teimo da ivimo u prolosti, vie nego u sadanjosti, zar ne? Nae ponaanje je vie reakcija nego akcija koja je zasnovana na sadanjoj realnosti. ak i trenutna emocija moe da aktivira staru, podsvesnu memoriju koja je bila uspavana godinama, stavljajui u pokret itav lanac memorija koje e nam pomoi da pronadjemo delove slagalice naeg ivota koji nedostaju. Dok smo bili na religioznom skupu, neko nas je zamolio za pisani opis jednog od seminara koje smo davali. Kasnije u mojoj motelskoj sobi, ja sam upalila kompjuter i pozvala odgovarajui fajl da bih ispunila zahtev. elela sam da revidiram ono to sam ranije napisala o predavanju. Radila sam za kompjuterom pola sata, a Ron je itao u sebi, naslonjen na krevet. Iznenada, neto kao egipatski hieroglifi, pojavili su se na ekranu. O ne, uzdahnula sam Opet sam to uradila. U oajanju obratila sam se Ronu: ta sam sada uradila? Molim te, pomozi mi! Ron je doao i stao iza mene, gledajui preko mog ramena ekran kompjutera, rekao mi je: Ne znam kako ti je ovo uspelo, devojice. Zaista ne znam, ustani da vidim ta mogu da uradim. Bilo da je ono tu bilo ili ne, osetila sam gadjenje u njegovom glasu. Zavidei, ustala sam sa svoje stolice, sruila sam se na krevet sa uzdahom gadjenja na svoju vlastitu glupost i osetila sam da su mi vilice nategnute, a zubi pritisnuti jedni uz druge. Bila sam ljuta i tada sam bila svesna. Ali zato? Da li sam zaista bila toliko ljuta na sebe? Ili da li sam bila ljuta na Rona, on je samo pokuavao da mi pomogne? Nije mi se dopadalo to oseanje. Plailo me je. Tiho sam se molila: Gospode kada sam se ovako oseala? Molim te pokai mi odakle je doao ovaj bes. Za nekoliko momenata veoma stara scena pojavila se pred mojim oima. Imala sam trinaest godina i bila sam bruco u srednjoj koli. Bio nam je dat prvi esej zadatak na asu nauke. Sedela sam za kuhinjskim stolom. Preda mnom je bila moja nova pisaa maina. Napisala sam 2/3 strane kada je doao moj otac iz radionice iz podruma. Priao mi je pitajui me: ta to radi Pudi (tako mi je tepao).
34

Evo, kucam ovaj domai zadatak za as nauke. odgovorila sam. Tata je stajao iza mene, itao je, preko mog ramena ono to sam otkucala. Proao je momenat ili dva pre nego je dohvatio moj rad, izvukao ga je iz pisae maine i pocepao ga. Rekao je: Nikada nee prihvatiti to smee. Samo ustani; ja u to uraditi za tebe. Srdito sam gledala kako je moj otac otkucao itav moj rad. Znala sam da u morati da predam njegov rad umesto mog. Kada sada gledam na taj incident shvatam da je tata samo pokuao da mi pomogne. To je verovatno bio njegov nain izraavanja, on je u stvari govorio: Pomoi u ti, zato to te volim. Ali poruka koju sam primila bila je odbacivanje. Njegova akcija je govorila: Ti si glupa i nita ne ume da uradi kako valja. Zato ja uvek moram da popravljam ono to ti zabrlja? Ova stara memorija bio je moj odgovor na bes u datom trenutku. Znala sam da su moja oseanja prema Ronu koji je sedeo za komputerom bila ista ona koja sam oseala kada je tata zauzeo moje mesto za pisaom mainom. Ljutnja tada, postala je bes sada. Jednostavno sam znala da ne mogu da to uradim kako valja, i da nikada nisam dovoljno dobra, niti u ikada biti. Ja sam bila razoarenje mom ocu, i to sam znala, a sada sam bila razoarenje i za Rona. Odobravanje od oveka u sadanjosti, isto je toliko vana kao i odobravanje od oveka u prolosti. injenica da me je Ron voleo i da je samo pokuavao da mi pomogne nakon to sam ga zamolila, nije uzeta u obzir. Nadraaj su bile rei: Ustani, da vidim ta mogu da uinim. Ove rei su me vratile skoro 40 godina unazad, i ja sam odgovorila unutranjom ljutnjom koja je tinjala u meni bez mog znanja. im se memorija vratila i im sam prepoznala njeno poreklo pretpostavila sam da je Ron primetio moju ljutnju. Stoga sam odluila da podelim istinu sa njim: Zna, duo, pre nekoliko minuta, kada si mi rekao da ustanem sa stolice da bi ti mogao da popravi zbrku koju sam napravila odjednom sam postala ljuta. Ron je odgovorio: Znam da si bila. Pa, nastavila sam Nije mi se dopalo to oseanje, pa sam zamolila Gospoda da mi pokae kada sam se u prolosti tako oseala. Ono to je sevnulo preda mnom bila je jedna scena, kada sam imala 13 godina ... i tada sam mu ispiala priu, uveravajui ga da ljutnja nije usmerena ka njemu, ve ka mome ocu i meni samoj. Bila je to stara memorija, CD iz prolosti, koji je bio ponovo puten i reinterpretiran kao sadanjost. Delei istinu sa Ronom, bila sam u stanju da priznam da sam za ljutnju bila odgovorna zapravo ja, a ne Ron. On vie nije imao potrebu da me pita da li me je, ili ne, uznemirio. Takodje sam uputila snanu poruku mome umu; poruku zakljuka i priznanja. Zakljuka, da se prikladana memorija vratila i da sam time to sam mogla da shvatim njen uticaj na moj ivot, mogla da uklonim silni negativni emocionalni naboj od stare memorije, tako neutraliui njen uticaj na sadanjost. Tada ete poznati istinu, i istina e vas osloboditi. (Jovan 8:32 NIV). Osim toga napravila sam
35

jedan ogroman korak prema samorazumevanju, priznajui ovu memoriju Ronu, to je tada pomoglo Ronu da me razume u potpunosti. Ljudska bia su sastavljena od svih memorija iz prolosti. Kombinovane, ove memorije kremiraju nae misli, naa oseanja iz kojih nastaje nae ponaanje (misli + oseanja = ponaanje). Na seminarima obino ilustrujem mo prolih memorija time to zamolim nekoga iz publike da istupi napred i sedne na stolicu na rasklapanje, gde svako moe da ga vidi. Obino ljudi voljno sednu na stolicu, iako nemaju pojma zato sam ih zamolio da urade tako neto. Poto sednu, nakon nekoliko sekundi, poinjem da im postavljam pitanja: Pretpostavimo da ste doli i seli na ovu stolicu, a ona se razbije ispod vas i vi zavrite na podu, a publika oko vas puca od smeha. Pomaemo vam da ustanete i tada nastupa pauza. Tada se vratimo sa pauze. Jo jednom, ja vas pozivam da dodjete i sednete uveravajui vas da je stolica sada popravljena. Da li biste doli? Oni koji uestvuju obino odgovaraju: Pa, moda, ako testiram stolicu i uverim se da se nee ponovo rasturiti. Tada im kaem: Pretpostavimo da se rasturi jo jedanput? Ovoga puta niste samo osramoeni, ve i besni to sam vam smestila jo jedan pad. Ako vas sledeeg dana upitam: hoete li jo jedanput da dodjete i sednete na stolicu, uveravajui vas da sam je nosio kod majstora, i sada je sigurno da e vas izdrati, da li ete sesti? Skoro svi uesnici seminara odgovaraju: Nema anse! Prvi put mogu vam oprostiti, ali si drugi put od mene zaista napravio budalu, vie ti ne mogu verovati. Tada iznosim svoj zakljuak da se mi sastojimo od naih memorija iz prolosti. Osobi koja sedi u publici drugog dana, koja nije videla ta se desilo prethodnog dana, neije odbijanje da sedne na stolicu izgledalo bi iracionalno. Oni bi se pitali: ta ima tako znaajno u sedenju na stolici? Nai uesnici seminara koji su videli primer odgovorili bi: Pa, ti ne zna ta se desilo jue! Zato to ne poznajemo ili ne razumemo JUE (prolost) u ivotima drugih, mi ne moemo da sudimo o ponaanju drugih. Prola istorija dramatino utie na sadanje ponaanje. Jednom na srednjokolskom seminaru, upitala sam uenike da identifikuju gde ih njihove misli odvedu kada kaem re okolada. Jedan student je odgovorio: Video sam ogromnu okoladu (Hershey) Da li je to tvoja omiljena okolada pitala sam. O da! doao je odgovor. Ja uvek kupujem Hershey okolada kada eznem za neim slatkim. Koja memorija je vezana za Hershey okoladu? pitala sam Da li je bilo neto posebno u vezi sa tim? Da li se moe setiti kada si probao svoju prvu Hershey okoladu?
36

Kada sam bio mali, imali smo prodavnicu slatkia u blizini kue. Moj tata i ja smo ili tamo jednom sedmino i tata bi mi kupio Hershey okoladu i jednu bi kupio sebi. Primetila sam rumenilo na njegovom licu, a mekoa koje nije bilo pre u glasu, sada se pojavila, tako sam nastavila dalje sa pitanjima: Da li i dalje ide da kupuje sa svojim ocem Hershey okoladu? Tiho je odgovorio: Ne. Moji roditelji su se razveli kada sam imao 7 godina, i oca vidjam moda jednom godinje, ako imam sree. Nikada nisam o tome razmiljao, ali ja moda volim Hershey okoladu, zato to me podsea na bolja vremena, kada je tata bio deo mog ivota. Nema sumnje da je bilo onih u sobi koji su takodje primetili suze ovog mladog deaka, i smatrali ih totalno neprikladnim dok nisu uli potpunu istinu o njihovom drugu iz razreda i njegovom gubitku. Obino mi odvraamo panju od naih linih problema fokusiranjem nae panje na druge, donosei presude o njihovoj vrednosti i iznosei karakterno poniavajue primedbe. Biblija naziva ovakvo ponaanje zlom sumnjom. Koliko je besmisleno raditi to, kada ne poznajemo, ni razumemo istoriju koja stoji iza toga ponaanja. Tako je jednostavno otkrivati greke drugih i zanemarivati vlastite. Biblija o tome govori kao da vidimo trn u oku brata svojega, a brvno u oku svojemo ne vidimo. (Matej 7:5). Obino to radimo jer ne znamo kako da otklonimo na bol. Rezultat je da nastavljamo da budemo kontrolisani naim bolom, pre nego da iskusimo slobodu samo razumevanja. Mi moramo i moemo prepoznati bol koji nosimo i rezultirajue nezdrave stvari koje radimo. Ovo je vitalan sastojak u procesu duhovnog i emocionalnog rasta. Memorije nisu zapravo nabacane jedna na drugu ve su fragmentirane tako to svaki oseaj tj. podatak koji dolazi od svakog ula ide u svoj vlastiti deo mozga da bi bio sauvan. Svaka memorija sadri podatke od svih ula. Ali kada se memorije povrate, ovi podaci mogu biti nepotpuni. Naprimer, jedna odrasla ena koja je bila rtva okrutnog zlostavljanja u detinjstvu, probudi se usred noi sa oseajem panike. Osea sve emocije predstojee propasti, ali jedini pratei oseaj je miris. Ona osea miris piva. Brzo ustaje iz kreveta umiva se hladnom vodom, izduvava nos. Pita se: kako je mogue da osea miris piva kada u ovoj kui nema alkoholnog pia, niti ga je ikada bilo? Odakle dolazi taj miris? Tokom sledea dva meseca ona se probudila usred noi sa istim oseajem panike ali povezanim sa drugim senzorskim oseajem, ekseri i igle oko njenih usta. Bilo je potrebno meseci da prodju da bi se konana slika otkrila: lice njenog pijanog oca koji je imao incest sa njom od veoma ranog detinjstva pa do tinejderskih godina. Memorije se mogu vratiti nadraajima mirisa, ukusa, zvuka, prizora ili dodira. ulo vida je najjae kada se povezuje sa stimulisanom memorijom, iako je potrebna milisekunda due za odgovor. Kada je vid stimulisan, mrenjaa uzima lik i alje ga putem razliitih veza pre nego to dodje do vizuelnog korteksa (kore mozga) gde se prizori uvaju. Oseaji mirisa i ukusa direktno su spojeni sa limbalnim sistemom gde se uvaju
37

emocije. Miris je praktino snaan i brz nadraaj za pozivanje stare memorije. esto su nadraaji ukusa ili mirisa oseaji pomou kojih se aktivira uspavana ili potisnuta memorija. Godinama sam uivala miomiris lavande, tada sam nauila da miomiris lavande ima umirujue dejstvo i stoga sam zakljuila da je to razlog za pozitivno, lagodno oseanje koje se pojavljuje kada je omiriem. Jednog dana u jednoj prodavnici lekovitog bilja videla sam izloene prirodne mirise i tu je bilo nekoliko vrsta engleske lavande. Otvorila sam vakumirani poklopac i kako sam udahnula jasna slika moje bake stajala je preda mnom. Odmah, moje oi su se ispunile suzama, im sam prizvala u seanje njenu lavandu i njene nene rei ljubavi prema meni. Kada se memorija vrati u seanje ona to ini u svoj svojoj potpunosti sa svim svojim ulnim oseajima i emocijama potpuno neoteenim, ili ona moe biti samo fragment memorije koji se pojavljuje na povrinu, stimulisan nekim od ula. Doiveo sam iskustvo gde mi je memorija koja je povraena u seanje pomogla da shvatim zato sam se godinama oseao loe svaki put kada Nensi izlije toplu vodu u olju za aj. Sve je poelo jednog nedeljnog poslepodneva, nakon to smo se preselili u na prvi stan. Ja sam bio student koleda, a Nensi mi je pomagala u natecanju brucoa. to je za mene bilo gore nego grki. Da bi olakala tenziju borbe koju je vodila objanjavajui mi da je glagol re akcije, predloila je da popijemo po aj. Sloio sam se da bi mi olja aja prijala stoga je ustala sa poda, gde smo uili i otila u kuhinju svega nekoliko stopa dalje. Poto je ajnik poeo da zvidi, pomerila ga je sa pei i poela je da sipa vodu u olju. Ona mi je nosila dar ljubavi. Znao sam to, ali moj odgovor je bio bizaran. Promrmljao sam gadei se: Hvala ta nije u redu, duo? pitala je. Sve je u redu odgovorio sam kroz zube. Nastavila je: Samo pre nekoliko trenutaka, kada sam otila u kuhinju bio si dobro. Sada kada sam se vratila sa ajem, izgleda ljut. Nisam ljut viknuo sam. Tu je stala, bojei se da ne uvea ljutnju. Narednih 12 godina iznova i iznova sam odgovarao ljutnjom kad god bi mi donosila aj, ak i kada sam ja traio aj. Bila je to zagonetka za nas oboje! Jednom takvom prilikom, viknuo sam na Nensi dok je toila vodu: Ne svidja mi se taj zvuk! Ovoga puta je barem postojala veza. Ljutnja je dolazila od zvuka, ali kojeg zvuka? Nensi je odluila da ide do kraja. Koji zvuk ti se ne dopada? pitala je dok je dolazila u dnevnu sobu, nosei aj. Zvuk tenosti koji se izliva u olju. odgovorio sam, sa manje ljutnje nego pre, On u meni stvara jezu. To je jako neugodan grozan oseaj i nemam pojma sa im je on povezan. odgovorio sam.
38

Pretpostavljam da e ti se to otkriti vremenom. odgovorila je i napustila temu. Znala je da ako me satera u oak samo e izazvati vei bes. Tada bih izaao iz svog emocionalnog ugla razbijajui sve to mi se nadje na putu i ispaljujui verbalne uvrede. Sve krivice za incident i za bilo koju drugu neugodnu stvar u mom ivotu prebacivao sam na Nensi. Dvanaest godina moja ena je igrala oko mojih odbacivanja dok mi odgovor nije bio otkriven. On je doao jednom prilikom kada sam uo zvuk kljualog pia kako je sipano u olju i osetio miris svee pripravljene kafe. Kada sam osetio miris, koji je bio direktno povezan sa tim setom emocija, kako me nadraava zajedno sa zvukom, vizuelna slika je bljesnula u mojoj memoriji. Suze su mi izvirale iz oiju. Iznenada moja ljutnja se pretvorila u detinji bol nastao zbog odbacivanja. Rekao sam Nensi: Video sam sebe kako stojim unutar moje spavae sobe. Subota je vee i bio sam zakljuan u mojoj spavaoj sobi, kako bi moji roditelji mogli da zabavljaju njihove prijatelje oko stola za veeru, upravo pored mojih vrata. ablon je bio sledei: kada bi zvono zazvonilo to se deavalo skoro svake subote uvee, otac bi me zgrabio za uvo i odvukao u moju sobu. Ti ostani ovde Ba govorio bi dok bi zakljuavao vrata starim kljuem. Zatim sam provodio 3 do 4 sata virei kroz kljuaonicu, da bih video emu se odrasli toliko smeju, oigledno to sam bio ja. Mogao sam da omiriem pitu koju je moja majka pravila itav dan, bez da je meni dala jedno pare, osetio sam i jak miris kafe koju Evropljani piju. Odjednom sam znao zato sam bio toliko ljut. Miris kafe i zvuk sipanja vrelog napitka u olje, me je vratio natrag u prolost. Jecajui ispriao sam priu i izrazio bol koji sam oseao kao deak i kasnije nastavljao da ga oseam kao odrasla osoba. Konano, bio sam u dodiru sa emocijom i sa tetom koja je izazivala bizarno ponaanje. Da li to znai da vie nikada neu da odgovorim ljutnjom na nadraaj sluha kada ujem da se sipa voda u oljicu? Ne! Ljutnja je dolazila narednih nekoliko godina, ali svaki put kada sam uo zvuk, rekao bih. Ne svidja mi se ovaj zvuk, ali to je bilo tada, a ovo je sada. Sada sam odrasla osoba. Vie ne moram da budem mali deak koji je zakljuan u sobi. Ja sam voljen i prihvaen u mome domu. to vie puta ponovim ovu istinu, lake mi je bilo da verujem u nju! S vremena na vreme, stara ljutnja izbijala je na povrinu, ali sam stvorio toliko mnogo pozitivnih zapisa da zamene one negativne da vie nisam bio prikljuen za tu memoriju. Moj um je stvorio novi put, novi set pozitivnih CD-ova. Tako da sada kada nadraaji dodju, ja mogu da izaberem da odgovorim pozitivno na zdrav odrastao nain. Moja sadanja tenja je da afirmiem moju enu pre nego da je osudjujem za sve i svata. Zapravo, mo odabira pozitivnog odgovora dolazi od Svetog Duha, iji je posao da prenese nebesku silu za nas, posebno u vreme velike potrebe. U tome se mi razlikujemo od Pavlov nemakog ovara koji je reagovao pljuvakom u ustima na zvuk zvona koji je bio povezan sa
39

paretom mesa. ak iako meso nije bilo tamo u kasnijim eksperimentima pas je i dalje odgovarao na osnovu prethodnih memorija. To su bili nadraaji, koji su, bez razmiljanja, donosili uslovljene odgovore. Mi ne moramo da budemo zaglavljeni u krugu ponavljanja samoodbrambenog ponaanja! Kao ljudima, dat nam je dar izbora. Kao hrianima, data nam je nebeska mo da napravimo pravi izbor. Na posao je da razumemo nagoneu silu nae vlastite prole memorije, da prodjemo kroz nju, da otklonimo bolne emocije, i tada ispunimo na um pozitivnim i uzvienim porukama. U ovom kontekstu lako je razumeti zato je apostol Pavle rekao: Radujte se u Gospodu svagda. (Fil 4:4-8) Boravljenje na ovim stihovima moe da obnovi nae misli. Kada je na um zakren bolnim oseanjima nepravde koja nam je uinjena u prolosti mi nismo slobodni da primimo duhovnu istinu ili prihvatimo oporavak koji nam Bog nudi i to nas onesposobljava da zaustavimo nae nagonee ponaanje. Kada jednom oslobodimo nae misli od emocionalnog epa mi smo u stanju da primimo izbavljenje koje nam Hristos nudi i da donosimo zrele odluke koje su bazirane na logici i razumu, kao i zdravom emocionalnom ulazu. Sve sile svemira stoje nam na raspolaganju izmedju nadraaja i naeg odgovora na njega. Isus zna da Sotona eli da kontrolie misli ljudi i ena, i on je spreman da pomogne svima koji prizivaju Njega u pomo. On nije voljan da bilo ko propadne (vidi Matej 18:14). Zato je postavio nebesku silu na dohvat svoje dece. Dok je Sotona zaposlen trudei se da kontrolie um, postoji sigurno mesto od njegovih napada. To je Isusovo prisustvo. U svim naim slabostima i iskuenjima, mi posedujemo mo izbora, ukoliko posedujemo prave indormacije. Moemo da odaberemo da odgovorimo na odrastao, Hristu slian nain, pre nego da budemo kontrolisani i podinjeni Sotoninoj igri. On namerava da nas prisili da automatski odgovorimo na nadraaj koji dovlai naa rana oteenja i bol. Ako ne razumemo poreklo naih oseanja i misli, mi naginjemo da odgovorimo automatski kao to je to inio Pavlov nemaki ovar. inei to on nas je izazvao da pogreimo i tako otetimo nas same i druge jo jedanput. Djubre unutra, djubre spolja! On nas zaslepljuje, da ne vidimo istinu, na privlaan nain, i mi zakljuujemo da smo beznadeno nepopravljivi, ispunjeni grehom i izgubljeni za venost. Kada nas navede na taj zakljuak, mi emo odustati od nae tenje za Bogom i predati se izgubljenosti. Blagodat je odgovor. Vebster definie blagodat kao nezasluenu, boansku pomo od Boga za posveenje i obnavljanje oveanstva. To je pomo Boje sile, ispoljene kroz Svetog Duha, i izlivene na one koji su eljni i gorljivi da je prime. Blagodat je ono to se deava izmedju nadraaja i naeg odgovora, tako da nae snane memorije ne moraju da kontroliu nae akcije. Blagodat pretvara detinji emocionalni odgovor u zreli, Hristu slian
40

odgovor. Mi imamo pomo celog neba da bismo mogli da rastemo do zrelosti i da bi smo mogli da budemo nanovo stvoreni, kako bismo bili sauesnici Hristovi, kako bi nai odgovori bili zasnovani na brzi za druge, a ne na samoodbrani. Bog eli da mi budemo obino sreni i da ivimo u miru, a taj mir nam je obean kao dar od Boga koji dolazi nama kao prisustvo Svetog Duha u obeanju koje je dao svojim uenicima pre raspea, Isus pravi razliku izmedju mira koji svet daje i onog koji On obeava. Mir vam ostavljam, dajem vam moj mir. Ne dajem vam ga kao to ga svet daje. Ne dozvolite da vae srce bude nevoljno i ne plaite se. (Jovan 14:27 NIV) Kako moete da primite ovaj mir? Bog je omoguio nain pomou kojega moe da se ublai bol. To je iskazano u sledeem trostrukom A planu: - Sticanje znanja - Primena tog znanja na sebe - Aktivno praenje Bojeg plana za oporavak Ako ne izaberemo da sledimo ovaj plan, smee koje je Sotona stavio u nae ivote rezultovae e smeem koje e curiti u naim sadanjim ivotima, trujui nae odnose i uzrokujui dalji bol i odbijanje.

41

IV POGLAVLJE VIRUS U SOFTVERU ISKUSTVO, NAROITO ONO IZ DETINJSTVA OBLIKUJE

UM DANIJEL GOULMAN
Moda se pitate: Kakve ja probleme imam? Naravno da ima prepreka u mom ivotu, ali mogu da se probijem kroz tekoe. Mogu jednostavno da kleknem na kolena i molim se, ili u jednostavno zaboraviti na taj problem i praviti se da mi nije teko! Ako ne budem razmiljao o tome, problem e moda sam od sebe nestati. Ali to je malo verovatno! Ako je reenje u tome da se jednostavno oeliite u podnoenju nepravdi iz prolosti ili da se molite za to pa da one kao arobnim tapiem ieznu iz vaeg seanja, zato onda ima toliko obeshrabrenih, ljutih, isfrustriranih, depresivnih i usamljenih ljudi na ovom svetu? Zato gnjev na kraju provali naglo i neoekivano kao vulkan, povredjujui na svom putu nedune ljude? Razlog je taj to reenje nije tako jednostavno! Suvie njih se prikljuuje crkvama nadajui se nekom udu, a onda na kraju optuuju Boga kada lanovi crkve ne ree njihove probleme. Mnogi godinama troe svoj imetak na lekare, lekove i psihoterapiju bez nekog vidno poboljanja. Nijedan problem se ne reava lako i preko noi. Mi smo fast fud/TV generacija koja je navikla da gleda kako se krupni problemi reavaju za 60 minuta ili manje, zajedno sa reklamama. I isto to oekujemo i u naem ivotu. Stvar je u tome da Bog od nas zahteva da priznamo nae grehe i poniznog srca dodjemo pred Njega, a u isto vreme treba da imamo poverenja u Njega kao nenog Oca koji nee ostaviti one koji se uzdaju u Njega. Mi ne shvatamo koliko nas ne hoda po veri. Mi mislimo da vidimo, ali ne cenimo ili ne prihvatamo dragocena obeanja koja su nam data u Njegovoj Rei. Posledica toga je da obeaujemo Boga najvie onda kada ne verujemo u ono to On kae i kada sumnjamo u istinitost Njegove Rei. To to mi nismo sposobni da se oslonimo na Njega i ne verujemo u Njegovu re direktno je vezano za sotonsku tetu koja nam je naneta u detinjstvu bilo namerno, bilo tako to nae potrebe nisu bile zadovoljene. Kada je na emocionalni razvoj zaustavljen, mi smo uhvaeni u zamku detinjeg razmiljanja, oseanja i ponaanja, tako da verujemo samo u ono to vidimo, a i tada samo u ono to odgovara naim potrebama. Da bismo zaista bili izleeni, moramo razumeti okvir naih rana i biti spremni da otkrijemo naa ivotna iskustva gde nam je bol bio nanet. Da bismo otkrili stazu koja vodi ka slobodi, moramo ponovo posetiti nau memoriju. Molitva jeste vana, ali nije jedini sastavni deo neophodan za ozdravljenje. Mi sami moramo neto da uinimo.
42

Za neke je ovo zastraujue zato to se plae da otkriju nepoznate injenice i potencijalni bol koji se moda krije u mranim dubinama uma. Ovde moramo shvatiti zakon psihologije: Strah koi. Na strah od nepoznatog je taj koji spreava na razvoj i sazrevanje. Takodje, za neke nae ponaanje koje proistie iz bola postalo je naa linost. Znaju nas kao ljute, sarkastine, bojaljive i povuene ljude. Ako treba da uklonimo bol iz prolosti, ko bismo mi to onda bili? Promena plai ljude. Strah nas sputava i zarobljava. Vezuje nas za predmete ili osobe kojih se plaimo spreavajui tako rast i promenu. Ostajemo uhvaeni u zamku imaginarnih slika i zvukova i oekivanja sudbine. Strah nas spreava u tome da se suoimo sa istinom i oistimo nau prolost. Neki su otili ak dotle da izvlae odlomke iz Biblije iz konteksta i pogreno citiraju nadahnute spise da bi dokazali i sebi i drugima da nije neophodno oporavljati se od tetnog uticaja sotone. Naprimer, nalog iz Novog zaveta: ... to je ostrag zaboravljam; a za onim to je napred seem se i trim k biljezi k daru gornjega zvanja Bojega u Hristu Isusu. (Filibljanima 3:13,14) koristi se kao opravdanje za izbegavanje zadatka ienja naih linih kanti za djubre od bolnih uspomena. U tom stihu Pavle govori o zaboravljanju greha iz nae prolosti i o tome kako treba da urimo ka obeanom spasenju puni poverenja u Boga. On ne govori o tome da treba da zaboravimo otvorene rane iz nae prolosti koje treba dezinfikovati da bismo se iscelili polazei od unutra ka spolja. On ukazuje na to da se ne treba zadravati na krivici i savetuje nas da gledamo u sigurnu budunost. Brzo stavljanje flastera, kao ni muevni miii, vrsta odlunost ili ak neprestana molitva, jednostavno nee dati potrebne rezultate zato to nijedan od ovih metoda ne zadovoljava kriterijume za oporavak kojima nas ui Boja re. Izgradjivanje karaktera, to je najvii cilj naih misli i oseanja, zahteva svakodnevno ulaganje napora i odlunost. Kada pokuamo da napustimo nae grene navike kao to su pronalaenje greaka kod drugih, osudjivanje, kritikovanje, pohlepa i zavist, ponekad nam se moe initi da se raspadamo. Ali, ako elimo da imamo izgradjen karakter slian Hristovom, upravo to treba da uradimo da bismo postali hramovi dostojni da u njima stanuje Sveti Duh. Bog ne eli da imamo slab, neodluan karakter. On ne eli da ostanemo bespomoni i bez znanja. Umesto toga, Bog eli da se obuemo u sve oruje vere i da se hrabro borimo protiv greha i nas samih (vidi Efescima 6:11). A kada se iskreno pokajemo za nae grehe i uinimo sve da ih pobedimo, to podrazumeva i suoavanje sa bolnim uspomenama na greh koji nam je nametnut, biemo spokojni i imaemo nepokolebljivo poverenje u Isusa, naeg Spasitelja. Sada dolazimo do koncepta koji je prvi put spomenut u II poglavlju i koji emo razraditi kasnije u IX poglavlju. To je veoma znaajna informacija koja objanjava zato bi sotona hteo da upropasti malu decu. Poverenje se razvija u prvih 18 meseci ivota. Poverenje poinjemo da razvijamo jo kao bebe dok leimo u naruju nene i brine majke i kada osetimo da se tu
43

oseamo veoma sigurnim. Ono se razvija kada iznova i iznova doivljavamo to isto iskustvo sve dok sliku majke ne poistovetimo sa sigurnou i utehom. Poverenje se razvija kada shvatimo da su tatine ruke dovoljno snane da nas dre i da nas ne ispuste kada nam bude potreban. Mi oseamo da imamo poverenja kada bol zbog gladi umine dok nas majka doji ili kada se prestanemo oseati neugodno nakon to nam roditelji promene uprljane pelene. Poverenje stiemo kada oseamo sigurnost nae udobne kolevke i mekog ebeta i prijatan miris majke. Dok shvatamo da nas nene ruke nae majke i oeve snane ruke neno i zatitniki dodiruju, mi poinjemo bezuslovno da im verujemo. Deca koja nemaju ove kljune elemente u odnosima sa okolinom izrae u osobe koje nemaju poverenja ni u koga, koje se oslanjaju samo na sebe, u hladne i distancirane osobe koje pokuavaju da kontroliu i svet i medjusobne odnose sa drigim ljudima, osobe za koje se smatra da su nepouzdane ba kao i oni koji su se prethodno brinuli o njima. Sve to e tetno delovati na ostale emotivne zadatke koje treba obaviti u toku odrastanja deteta, kao to su samostalnost, inicijativnost, marljivost i svesnost sopstvene linosti (ovo se zasniva na razvojnim zadacima u ivotu deteta, autora Erika Eriksona), zato to glavni zadatak nije uradjen, a to je razvijanje poverenje kod deteta. Moda niste svesni neke bolne uspomene iz detinjstva. Moete rei sebi: Imao sam divno detinjstvo. Imao sam savrene roditelje koji su me oboavali i koji su proveli dosta vremena igrajui se sa mnom i starajui se o meni. Moda se neete seati nikakve tete koja vam je naneta bilo u fizikom, emotivnom ili seksualnom smislu; bilo kako bilo, moda ete primetiti da vam je teko da se potpuno posvetite vaem branom drugu ili da sa drugima podelite vae misli i oseanja iz straha da moda neete biti prihvaeni. Moda ste skloni da se preterano posvetite (neemu/nekome). Moda previe radite ili ste skloni perfekcionizmu da zbog toga rtvujete svoje zdravlje i odnose sa drugim ljudima/blinjima. Moda ste optereeni oseajem krivice zbog seksualnog nagona koji ne moete objasniti koji kontrolie veinu vaih razmiljanja. Moda ste neka tuna i kritizerski nastrojena osoba koja provodi sate kritikujui sebe i druge. Sve su ovo posledice sotoninih tetnih spisa koje vam je nametnuo ranije u detinjstvu. To moe biti tako suptilno uinjeno da ne postoji nijedno bolno seanje ili doivljaj koji biste mogli optuiti za vae misli i ponaanje, ali oni ipak vre negativan uticaj na va ivot (vidi VIII poglavlje). Vano je shvatiti da se ponaanje ne razvija iz nekog vakuma. Uvek postoji neki uzroni element, kao to su fizika bolest, kao to su fizika bolest ili neka emotivna rana, koji dovodi do poremeaja u ponaanju. Uzmite, naprimer, roditelje koji su zakazali sastanak da bi se posavetovali zato to su bili veoma zabrinuti zbog ponaanja svog devetogodinjeg sina Bredlija. Kada je trebalo prvi put da nas posete, zamolili smo te roditelje da dodju u nae savetovalite bez svog sina. Majka
44

je rekla: Na devetogodinjak je uvek bio uzorno dete, ali u poslednje vreme radi neto to nema nikakvog smisla. Poeo je da mokri po okovima soba u naoj kui. To je odvratno. I kako u uopte da uklonim taj smrad? Godinama smo ga uili da se to radi u WC-u i nema razloga za ovakvo ponaanje! Bilo je oigledno da je bila i zabrinuta, a i da joj je dosadilo da stalno isti tepison po okovima. Otac je dodao jedan znaajan podatak: Vodili smo Bredlija kod deijeg lekara i on ne moe da nadje kod njega nikakav fiziki poremeaj. Predloio nam je da potraimo pomo savetnika. Mi cenimo Vau brigu i uvek nam je drago kada roditelji ine sve da bi otkrili uzrok iznenadnog neuobiajenog ponaanja svog deteta, hrabrili smo ih. Uiniemo sve to je u naoj moi da Vam pomognemo. Uporno su traili odgovore. Pa ta da uinimo za njega? ta bi to moglo nagnati dete da radi tako neto? Recite nam neto vie o tome ta se deava u Vaem domu. Naprimer, koliko lanova broji Vaa porodica i koliko ljudi ivi u Vaoj kui? Koliko godina imaju njegova braa i sestre? Koliko dugo ste Vas dvoje u braku? Traili smo od njih vie informacija pokuavajui da utvrdim da li postoje okolnosti koje bi mogle podstai takvo ponaanje. Pitali smo ih kakva atmosfera vlada u njihovom domu, kakav im je brak, i da li je u skorije vreme bilo nekih sukoba koji su mogli prouzrokovati stres kod njihovog sina. Za veoma kratko vreme, kako im je bivalo sve manje nelagodno u naem prisustvu, postalo je sasvim oigledno da je ono to je najvie doprinelo ovakvom Bledlijevom ponaanju, stanje u braku njegovih roditelja. ini se da je u domu oduvek bilo nekakvih sukoba, ali u poslednjih est nedelja raspravljali su o razvodi i njihov sin je sve to uo. Nekoliko nedelja roditelji su sami, bez sina, dolazili na savetovanje. U naem radu sa njima skoncentrisali smo se na reavanje dva glavna sukoba koji su postojali izmedju majke i oca. Na poetku jedna njihove seanse majka je planula. Bila je ljuta to nikada od njih nismo traili da dovedu deaka na savetovanje. Nismo doli ovde na savetovanje o braku, rekla je ljutito i uzbudjeno. Doli smo zbog problema sa naim sinom! Kada ete ga jednom pozvati? Pa, da bih odgovorio na to pitanje, moram vam postaviti jo jedno pitanje, odgovorila sam. Da li Va sin i dalje mokri po okovima umesto u kupatilu? Pa... ne, otro je odgovorila. To su svakako divne vesti! uzviknuli smo i potom dodali: Ponekad deca mnogo pate i pod stresom su zbog porodinih sukoba da nesvesno ponu tako udno da se ponaaju da se panja sa sukoba preusmeri na njih. Na taj nain ona se nadaju da e naterati roditelje da se sloe oko toga ta da rade s njima i tako zaborave na svoj nesporazum. Recite nam, dodali smo kada je Bredli poslednji put mokrio u nekom oku u kui?
45

Ne bih mogao tano da se setim, ali mislim da je to bilo negde pre dve i po nedelje, odgovorio je otac. Nadamo se da shvatate da smo, poto smo eliminisali mogunost fizikog poremeaja smatrali da je logino da preispitamo mogunost emotivnog stresa u ivotu vaeg deteta, objasnili smo im. Sukob izmedju roditelja se manifestuje u poremeaju ponaanja kod dece. esto porodini sukobi decu toliko mue da e ona pokuati da srede situaciju tako to postanu sredite tog sukoba, dovodei tako do toga da se roditelji sloe oko toga kako da srede problem sa svojim detetom. Ta unutranja potreba za jedinstvom i skladom je tako snana da e mnogi uiniti sve to smatraju neophodnim da bi izgradili to udobno i sigurno mesto. U ovom sluaju, sinovljeva taktika preusmeravanja panje, zajedno sa savetovanjima na koja su ili njegovi roditelji, dali su korisno reenje koje je svima njima bilo potrebno. Ono to poinje u ranim godinama kada se formira na karakter odredjuje smer naeg ivota. Kada nae misli i oseanja pretrpe neku tetu u najranijim godinama formiranja naeg karaktera, a to je od treeg tromeseja trudnoe do kraja sedme godine, neto dramatino se deava u naem emotivnom razvoju. Ta pojava ima nekoliko razliitih naziva, kao to su zastoj u razvoju, emotivna nezrelost, veliko dete ili dete u dui, ali svaki taj naziv ukazuje na posledice sotoninog tetnog delovanja na ovekov ivot. Sotona je zaista pustio virus u softver, koji spreava rast i izopauje onaj bolji deo nae prirode i stvara od nas bezoseajne i sebine ljude. Kada su deca zapostavljena ili kada se njihove potrebe ne zadovolje, ili kada im se nanese teta u ranom periodu ivota esto njihov emotivni razvoj prestaje isto onako kao i njihov fiziki razvoj. Dok telo i njegove funkcije sazrevaju, emocije zastaju u svom razvoju. Fiziki odrastao ovek moe lako biti dete po pitanju emotivnog razvoja. U takvim sluajevima, svet se okree oko osobe, a od svih onih sa kojim je on/ona u medjusobnim odnosima se oekuje da uvek zadovolje sve potrebe te osobe. Emocionalno zakrljali oekuju da ceo ivot treba da tee onako kako oni izaberu i niko drugi nije vaan. Obeduje se kada oni to poele, sve u kui se uskladjuje sa njihovim potrebama i uvek bude po njihovom inae e biti ljuti i nezadovoljni. Ovo inae e biti ljuti i nezadovoljni moe da obuhvata detinjasto ispoljavanje srdbe svuda i u svako vreme. Od svih se zahteva da budu odgovorni prema njima, ali oni ne preuzimaju odgovornost ni za sebe ni za druge. U predgovoru najprodavanije knjige Danijela Doulmana, Emocionalna inteligencija, on kae: Nae genetsko nasledje daje svakome od nas niz emocionalnih osnova koji odredjuju na temperament. Medjutim, sistem u naem mozgu je neverovatno prilagodljiv; temperament nije stvar sudbine... Emocionalne lekcije koje nauimo kao deca u naem domu oblikuju emocionalni sistem, inei nas sposobnijim ili nesposobnijim za shvatanje osnova emocionalne inteligencije. To znai da su detinjstvo i
46

pubertet kritini periodi kada se pruaju prilike za usvajanje osnovnih emocionalnih navika koje e upravljati naim ivotom. Strunjaci iz oblasti psihologije se slau da e kod dece oteene (u nekom pogledu) pre osme godine ivota prestati emocionalno sazrevanje na onom uzrastu kada je dete pretrpelo tu tetu. Deca mogu izrasti u fiziki odrasle ljude, ali po pitanju emocija i reakcija ostaju mala deca. Mogunost njihovog rasta je direktno povezan sa mogunou da budu pouavani i njihovom spremnou da sami uine neto to je potrebno da bi ozdravili. Ako ste vi jedno od ove dece vano je da dopustite sebi da budete podloni Boijem vodjstvu. Saoseajui sa vama On e uiniti da se setite onih dogadjaja iz prolosti koji su vam potrebni da biste shvatili zato se ponaate onako kako se ponaate. Ako Bog smatra da je neophodno da posedujete pamenje da biste se oporavili, On e vam u seanje vratiti ono to vam je potrebno da biste se potpuno oporavili. On to moe initi postepeno, onom brzinom kojom va um moe primati informacije ili vam to moe otkrivati veoma brzo. Vaa spremnost da se otvorite i dopustite da budete poueni je Boija dozvola za zapoinjanje procesa sazrevanja i posveenja u vama. Prvi korak je usvajanje znanja. Vratimo se i pogledajmo jo jednom kako izgleda mozak i kako funkcioniu emocije. Postoje tri oblasti u mozgu koje nas zanimaju kada govorimo o isceljivanju bolnih uspomena. Presek mozga pokazuje da se ove oblasti preklapaju. Centar mozga obuhvata kimenu modinu, modana osnova i srednji mozak. U njemu su smeteni nenaueni, preprogramirani modeli ponaanja ili telesnih funkcija, kao to su disanje, kucanje srca, spavanje, hodanje i svest. Ta oblast mozga se prva razvija i u potpunosti funkcionie od trenutka kada se beba rodi, inae ivot ne bi bio mogu. Drugi najjednostavniji deo mozga jeste veliki mozak koji se anatomski deli na dve polovine, poznate kao leva i desna hemisfera. On se sastoji od veoma sloenog tkiva koji sadri milione nervnih elija na jednom kvadratnom inu. A debljina mu iznosi oko osminu ina. Ovaj deo mozga moe da rei veoma komplikovane probleme. Funkcije koje se obavljaju u ovim dvema hemisferama su sve ono to registruje nae ulo vida, sluha i dodira, kontrola naih namera, logino razmiljanje, razmiljanje koje se odvija u mozgu, odluivanje, svrhovito ponaanje, jezik i neverbalne ideje. Izmedju ove dve dobro poznate oblasti u mozgu, a tesno povezan sa njima, nalazi se sistem gornjih i donjih ekstremiteta. Iako se na njega ne obraa mnogo panja, to je daleko najznaajniji deo poto uspostavlja vezu sa razumevanjem pamenja i procesom oporavljanja. On je centar naih emocija i ponaanja koje je u vezi sa emocijama. Evo kako Ned Herman, predsednik Amerike organizacije za kreativnost, opisuje ovaj sistem u svojoj knjizi Kreativni mozak: Iako prilino manji od leve i desne hemisfere po pitanju spoljanjeg dela, sistem (gornjih i donjih) ekstremiteta
47

igra veoma vanu ulogu u funkcionisanju naeg organizma. Ako koliina krvi ukazuje na stepen vanosti, onda vredi spomenuti da je ovaj sistem jedan od onih koji sadre najvie krvi. I to nije nikakvo udo! Sistem (gornjih i donjih) ekstremiteta regulie jedenje, pijenje, budjenje, telesnu temperaturu, hemijsku ravnoteu, seks i emocije. On je takodje sredite/centar za zadovoljstvo, kanjavanje, glad, edj, agresivnost i ljutnju... Fizioloki je smeten tako da saoptava aktivnosti u mozgu koje se odvijaju i ispod i iznad njega. I on to zaista dobro radi! On moe, naprimer, da nadjaa racionalno razmiljanje emocionalnom energijom i tako potpuno neutralizuje/onemogui logino postupanje. Pored toga to kontrolie nae emocije, ovaj sistem takodje doprinosi i kognitivno/saznajnim procesima u nama. Sada se zna da je on od kljunog znaaja u procesu uenja zato to igra najznaajniju ulogu u prenoenju primljenih informacija u memoriju/pamenje. Iako je sistem (gornjih i donjih) ekstremiteta centar za emocije i emocionalne reakcije on takodje moe da uva ono to pamtimo pod uticajem naih emocija i da sam prima podsticaje koji stiu spolja, bez povezanosti sa loginim razmiljanjem koje se odvija u velikom mozgu. Drugim reima, ova emocionalna razvodna ploa, smetena duboko u mozgu, jeste ono to je odgovorno za nae primanje emocionalnih poruka, nae tumaenje istih i za nae reakcije i odgovore na sve to. Medjutim, ona ne moe da oseanja i emocije pretoi u rei. Razliiti delovi mozga, ak iako svaki ima svoju svrhu, funkcioniu u medjusobnoj povezanosti. Kruni putevi su esto tako tesno povezani da neko moe pomisliti da su deo istog sistema. Naprimer, hipotalamus, koji se nalazi ispod talamusa, duboko u mozgu, funkcionie u skladu sa sistemom (gornjih i donjih) ekstremiteta. Riard M. Restak, doktor medicine i autor knjige Mozak (u Tajmsu proglaena za najitaniju knjigu) kae: Hipotalamus je takodje komandni centar za mnotvo sloenih stanja povezanih sa motivacijom: umor, glad, ljutnja, mirnoa. I jo, hipotalamus kontrolie unoenje hrane, nivo izluevina lezda sa unutranjim luenjem, nivo vode, seksualne nagone i autonomni nervni sistem. Sve u svemu, hipotalamus je organizator ponaanja koje je povezano sa emocionalnim stanjima. Kada smo izloeni nekom podsticaju mozak automatski dolazi do svojih dosijea za pamenje i pokree naredbu za optu potragu traei sve uspomene iz prolosti koje su u vezi sa ovim sadanjim podsticajem. Ove uspomene su zapisane na monitoru naeg uma u deliu sekunde i istom tom brzinom mi aljemo odgovor koji se temelji na uspomeni koja je u tom trenutku najvie pod uticajem emocija. Zato je to tako? Zato prolost upravlja sadanou? One osobe koje su u detinjstvu doivele da ih okolina ne prihvata, ija su seanja na to da su ih drugi zapostavljali i stavljali na poslednje mesto tako brojna i bolna, u momentu ponovo doive taj bol. To seanje je prepuno te iste emocije koju je osoba osetila u trenutku kada je to seanje
48

formirano u njenom umu, i tu nema mnogo loginog razmiljanja zato to u ranom detinjstvu kora velikog mozga jo nije dovoljno razvijena, a u njoj je centar za logino rasudjivanje. (Ron) Kada sam kao izvidja iao jednog vikenda na kampovanje, zamolio sam mamu da se brine o malom zecu kojeg sam osvojio (na smotri) u pozoritu. Kada sam se vratio kui, zeka je bio uginuo i itavog ivota sam krivio mamu za to. Mislio sam da ga je zapostavila, ba kao to sam i ja bio zapostavljen kao beba. U mojim ranim etrdesetim, kada sam uz maminu pomo pokuao da se setim nekih konkretnih stvari iz mog detinjstva, ona me je podsetila da mi je pokazala dve crvene takice na zekinom vratu kada sam se bio vratio s kampovanja i pronaao mog mrtvog zeca. Da li se sea da sam tapom okrenula zeca, i pokazala ti te takice i objasnila ti da je lasica ula u staju i ubila tvog zeku? Pitala me je. Potpuno sam bio zaboravio tu injenicu, ali se slika svega toga vratila u moj um istog momenta kada je ona to spomenula. To to sam krivio majku zasnivalo se na emociji koju sam oseao kao dete. A ta emocija se temeljila na tome to sam oseao da me ona ne prihvata jo pre nego to sam se rodio (vidi VI poglavlje). Mi smo ustvari skup svih predjanjih iskustava iz naeg ivota. ak i potisnuta seanja u naoj podsvesti igraju znaajnu ulogu u naem ivotu sada. esto ono to nam je u podsvesti upravlja naim ponaanjem u sadanjosti. Verovatno je zato apostol Pavle rekao da je na kraju inio ono to nije hteo da ini, a da nije inio ono to je hteo (vidi Rim 2:12). Da je shvatao uticaj potisnutih seanja na sadanje ponaanje, moda ne bi bio tako frustriran i moda bi uspenije saradjivao s Bogom u prevazilaenju te slabosti. (Nensi) Bila je nedelja posle Dana zahvalnosti i ba sam poinjala da mesim medenjake sa djumbirom za decu iz nae crkve, to sam uobiajeno radila. Bila sam razvila testo i ba sam htela da stavim prvu turu medenjaka (u obliku oveuljaka) u penicu kada je Ron uao u kuhinju. Trebalo je, po izrazu njegovog lica, da znam da e burno reagovati. Pretpostavljam da su ovi kolai za nekog drugog, kao i obino. Da li uopte namerava da neto ostane za nas? Upitao je zgroen. Zastala sam. ta da odgovorim? ta god da kaem, bie pogreno. Konano, rei su mi samo izletele bez razmiljanja: Koliko e me jo muiti zbog onoga to su ti roditelji uinili u detinjstvu? Nije nita odgovorio, ali mogla sam da vidim da nije srean! Okrenuo se i povukao se u siguran kutak, u svoju sobu, svom kompjuteru. A ja sam nastavila da mesim. Dva sata kasnije Ron se vratio u kuhinju. Duo, rekao je, nikad ti vie nee biti upropaten praznik. U pravu si, ti si ispatala zbog onoga to je meni majka uinila, i to nije poteno. Samo zato to je Boi bio pravi pakao kad sam bio dete ne daje mi za pravo da tebi i deci to isto priredjujem. Odluio sam. Posle Boia, kad ukrasi pojeftine za 75 posto kupiemo
49

najbolju moguu jelku i moi ete da je ukrasite kako budete hteli. Reio sam da od sada uivam u praznicima sa vama i sa porodicom! Kakav ok! Kakav blagoslov! Ron je ak kupio i mali voz poput onog koji su uzeli od njega jednog Boia kada je bio dete, i stavio ga oko postolja nae nove jelke. Uradio je ono to je bilo neophodno da se pobrine za oseanja iz prolosti i na taj nain stvorio radost u sadanjosti i za budunost. Generacijama su ljudi traili razloge za razliite oblike ponaanja, ne uvidjajui da veinu odluka donosimo proputajui ih kroz emocionalni filter naih iskustava iz prolosti. Ovaj filter stoji izmedju prolosti i sadanjosti i ono to se u njemu nalazi vri snaan i trajan uticaj na nae odluke. Kada se taj filter zapui otpacima (bolnim uspomenama i negativnim emocijama) dolazi do kvara. Tek kada se filter oisti moemo videti pravu, neiskrivljenu istinu, tek tada moemo donositi razumne odluke, bez naslaga bola iz prolosti. Tek kada otklonimo infekciju iz rane, moemo se nadati da e ona zaceliti. To je proces u duhovnoj terminologiji poznat kao posveenje.

50

V POGLAVLJE KADA OSEATE DA VAS NE VOLE I DA NIKOM NIJE STALO DO VAS

Najvei strah kod deteta je da nije voljeno, a odbacivanje je pakao kojeg se plai. Don Dozef Ivoj
Svako je osetio bol zbog toga to je bio odbaen. Moda ste bili sasvim mali kada je va tata otiao od kue ili kada je vaa mama patila od depresije. Moda je to bilo onda kada je vaa prva ljubav poela da se zabavlja s vaim najboljim drugom, ili moda kada vas je kapiten bejzbol tima poslednjeg izabrao. Moda ste taj bol osetili kada se vaoj eni nije svidela ogrlica koju ste joj poklonili za godinjicu braka. Ili kada je va mu rekao Fuj/bljak kada je probao vau musaku. Da li ste vi taj koga nikad ne pozivaju na zabave? Da li se oseate kao da nikome ne pripadate i da nikome zapravo nije stalo do vas? Ili moda jednostavno oseate da vam ljudi nisu potrebni; vi ste samotnjak i svidja vam se tako. Ako je tako, vrlo je verovatno da ste rtva odbacivanja. Vebster odbacivanje definie kao odbijanje da se (neko/neto) prihvati, primi, uje ili smatra vanim. Odbacivanje je samoporaavajui oseaj beznadenosti koji se javlja zbog tete koja se pretrpi u prenatalnom periodu i u ranom detinjstvu. Kada se ne zadovolje potrebe deteta, ono osea da nije vano i stoga i da ne vredi mnogo. Iskustva iz kasnijih godina dodatno komplikuju ono loe to je uinjeno u ranom detinjstvu kada se karakter oblikuje. Don Dozef Ivoj, kliniki psiholog, u svojoj odlinoj knjizi Odbaeni: Psiholoki oseaj krivice zbog odbacivanja od strane roditelja, kae da je odbacivanje izneseno subjektivno iskustvo. Kao takvo, ono se ne moe precizno definisati niti se moe definisati kako se ono odvija/kako deluje... Kada su klijenti opisali fenomen odbacivanja, ta je to bilo? To je kada oni znaju (a to znanje je emocionalno obojeno) da ih jedan ili oba roditelja nisu voleli ni eleli. Ivoj uverava da deca ne sumnjaju u to da li roditelji sa njima pravo postupaju. Ona jednostavno uzimaju za sigurno da su stavovi njihovih roditelja uvek ispravni i da oni uvek dobro procene svoje dete. ak iako se detetu ne svidja ponaanje roditelja, ako im zamera na neemu ili ako ih roditelj povredi, ono i dalje osea i zna da su njegovi roditelji u pravu. Dete ih posmatra kao sveznajue i svemone divove; za njega su oni bogovi. Odbacivanje, nastavlja Ivoj nije neto to su ovakvi pojedinci sluajno osetili kada su bili u depresiji ili na neki drugi nain mrzovoljni, a to je kasnije nestalo kada im se raspoloenje popravilo. tavie, kada shvate
51

da su zaista bili odbaeni, taj bolan oseaj ostaje stalno prisutan (u njima). ak i kada se desi da oni nisu svesni tog oseaja odbaenosti, on ne iezava... ak ni uspena psihoterapija nije uspela da odagna bol koji potie od oseaja odbaenosti. Medjutim, pomogla je odbaenima da shvate tu svoju odbaenost i da se uspenije suoe s njom. Ovo je jo jedan nain da se kae: Istina e vas izbaviti! Istraivanja su potvrdila da dete moe da pone da se osea odbaenim ve sa 5,5 meseci (u vreme majine trudnoe) kada nerodjeno dete poinje da emocionalno reaguje na majina oseanja (vidi II poglavlje). Ako beba nije planirana, ako je zaeta u nezgodno vreme ili jednostavno nije eljena, nerodjeno dete tumai majina oseanja o toj bebi (tj. o samome sebi) kao odbacivanje. To je tano i kada muki deo porodice zlostavlja majku koja je u drugom stanju. Poto su majka i beba povezane pupanom vrpcom nerodjeno dete osea da je odbacivanje koje majka doivljava usmereno prema njoj samoj. Kao posledica toga, odbacivanje koje doivljava majka doivljava i njena beba. Usvojena deca se esto oseaju odbaenima od strane njihovih pravih roditelja ak iako ih ovi drugi roditelji vole i oboavaju. Kod te dece ostaje praznina tamo gde treba da budu njihovi pravi roditelji i ona e se uvek pitati: Zato ste me napustili? ta to na meni nisu mogli da prihvate? Obino je to pitanje na koje mora da odgovori prava majka kada je dete, kada odraste, potrai i pronadje. Kada se oseanja koje dete iskazuje i njegove rei prihvate s rezervom, kada im se smeju i proglase glupim, dete se osea odbaenim. Oseaj odbaenosti kod deteta mogu da izazovu i roditelji koji su puni ljubavi, ali su suvie zauzeti da zadovolje potrebu deteta za panjom i prihvatanjem. Roditelj koji se suvie zatitniki postavi prema svom detetu, onemoguavajui mu na taj nain da uestvuje u aktivnostima koje dolikuju njegovom uzrastu i da se igra sa ostalom decom, nesvesno proizvodi kod deteta oseaj odbaenosti. Osetljivo dete moe ak i pogled koji odaje razoarenje na licu njegovog roditelja da protumai kao odbacivanje. Pogreno sam to uradio, znai ja sam bezvredan. Sotona eli da se mi upravo tako oseamo, zato to oseaj da smo bezvredni uzrokuje oseaj beznadenosti, a beznadje dovodi do emocionalne i duhovne smrti. Osnovni deo sotoninog obmanjivakog plana je da ubedi ljude da nae ponaanje odredjuje koliko vredimo. Ta la se ponavljanjem sve vie uvruje svaki put kada nae ponaanje ne dostie visoke kriterijume koje smo ili sami sebi postavili ili neko drugi ili svaki put kada oseamo da nas neko ne prihvata. Oseaj odbaenosti podstie se i kada se samo nadjemo u okolnostima slinim onima kada smo se prethodni put oseali odbaenima. Svakog dana oseaj odbaenosti se radja u nama da bi nas ponovo osudio i oduzeo nam vrednost. Neke ljude ovaj oseaj odbaenosti moe da preplavi i vie puta u toku samo jednog asa.

52

Kada je teta ve uinjena, odbacivanje postaje osnov sistema poverenja kod deteta, a on je prilino izgradjen ve u osmoj godini ivota. Osudjeni da itavog ivota posmatraju svet kroz prizmu odbaenosti i da je pronalaze na svakom koraku, ovi ljudi vode svoj svakodnevni ivot trpei iznova i iznova tu tetu koju im je sotona na poetku naneo. Ovaj oseaj im oduzima radost, umanjuje njihove umne sposobnosti i ometa njihov uspeh. Deca na razliite naine reaguju na nain na koji se njihovi roditelji ophode prema njima. Na neku decu zlostavljanje ne ostavi spolja gledano nikakvog traga dok drugu opustoi. Opte prihvaena je injenica da roditelji vre uticaj na emocionalno i duhovno zdravlje svoje dece. Ali to nije cela pria. Ishod ne zavisi samo od stava roditelja prema deci, ve i od temperamenta deteta. Slika koju dete stvara u svojoj glavi obojie njegov stav o svakoj ivotnoj okolnosti. Neka deca lako zaboravljaju nepravdu, dok druga ne mogu da se oporave od loeg postupanja od strane drugih. Upravo u najranijem detinjstvu nastaju najsnaniji utisci. ak i pre nego to dete naui da govori da bi moglo da iskae svoju bol ili postane razumno da oprosti drugima to su mu je naneli, deo zaduen za seanje u podsvesti moe da usmerava njegove misli, oseanja i ponaanje za itav ivot. (vidi IV poglavlje). Ono to se ponavlja u odredjenom vremenskom periodu postaje navika, a navike se teko menjaju. One se mogu modifikovati kasnije svesnim upranjavanjem tehnika za modifikaciju ponaanja, ali se retko promene u potpunosti. No zapazite: Modifikovanjem ponaanja menja se samo oblik ponaanja, ali ne nuno i oseanja i misli koje se javljaju kao posledica tete nanete u detinjstvu. Misli i oseanja mogu se promeniti jedino kada posmatramo sopstvenu prolost, prolazimo kroz taj isti bol i oslanjamo se na Boga da e nam dati nakit umesto pepela (Isaija 61:3) kao to je obeao. Previe njih primenjuje metod modifikacije ponaanja i misli da je tada sve reeno. Medjutim, oporavljanje je stvar svakodnevnih odluka; to je obnavljanje uma. Bog je tako odredio da postoje zadaci koje treba uraditi u ranom periodu razvoj ovokovog tela i uma, tako da je za svaki zadatak odredjen jedan vremenski period. Veza sa roditeljima uspostavlja se u prvih dva do etiri asa ivota. Ako u tih nekoliko odluujuih asova roditelji nisu u mogunosti da dre i miluju svoju bebu, da izgovaraju nene rei i osmehom i pogledom pokau da je vole i prihvataju, bebi se uskrauje iskustvo koje je neophodno da bi beba uspostavila vezu sa roditeljima onako kako je Bog to na poetku zamislio. Novorodjene ima savren vid u toku tih prvih nekoliko asova ivota, ali moe da se usresredi samo na otprilike 46 cm, koliko je beba i udaljena od oiju svog oca dok je on dri u naruju. Zamislite novorodjene koje je odmah nakon proodjaja odneto na neko izolovano mesto (inkubator?) da bi mu se sauvao ivot i da ga u tom skuenom prostoru dre danima i nedeljama. ta biva sa detetom kome je onemogueno da
53

uspostavi blisku vezu sa roditeljima, to je osnovno da bi se dete osealo prihvaenim? (Nensi) To je bilo iskustvo nae male Naomi. A sad dodajte svemu tome neprijateljsku atmosferu u naoj porodicu u vreme kada se rodila i brzo ete shvatiti koliko je bol morala oseati. Zbog mog zdravstvenog stanja zaee i rodjenje drugog deteta moralno se desiti u vreme koje je bilo krajnje nezgodno za mene i Rona. Ron je i po ceo dan bio u koli, a uz to je imao i neki privatni posao koji je zahtevao vieasovni naporan rad. Ve smo imali 14 mesenu erkicu i Ron se nije douevio pri pomisli na jo jedna usta koja treba hraniti. Napetost zbog napornih studija i rada do kasno pogadjao je itav organizam. Medjutim, poodmakli stadijum moje endometrioze nalagao je da odravam trudnou sada ili nikada. Budui jedinica i znajui kako sam bila usamljena, zarekla sam se da neu imati samo jedno dete. Uinila bih sve to je potrebno, ak i po cenu sopstvenog ivota, da podarim batu ili seku naoj Sari. I tako je Ron nevoljno uestvovao u Naominom zaeu, smatrajui da bih mu celog ivota prebacivala da to nije uradio. Njegovi sopstveni problemi odbacivanja bili su tako snani da nije mogao da se suoi sa mogunou da bih ga ja mogla odbaciti. Bila sam ozbiljno bolesna u toku ove trudnoe i pritisak je bio suvie velik za Rona. Na poetku sedmog meseca moje trudnoe Ron je jednog jutra otiao na posao. Ali do 10 sati sam otkrila da on u stvari nije otiao na posao i niko nije znao gde je on. Tog jutra smo se rastali prijateljski raspoloeni, mehaniki se zagrlili i poljubili kao i obino, ali kada nismo mogli da ga nadjemo na poslu, moje srce je nekako znalo da nas je napustio. Hodala sam po kui tamo amo toga dana, pokuavajui da dodjem do daha i nosei malu Saru. Sva moja zabrinutost prela je na nju i nije mogla da se smiri. Plakala sam dok mi na kraju nije ostalo vie suza. Ni sa kim nisam podelila ovaj duevni ok iz straha od moguih negativnih posledica po Rona ako bi se vratio. U deset sati te veeri nazvala sam jednog njegovog profesora koji je, sa svojom enom, nau malu porodicu uzeo pod svoju zatitu i veoma nas voleo. Uverio me je da e se Ron vratiti. On i njegova ena ponudili su se da dodju kod nas da mi prue podrku, ali sam odbila, rekavi da e Ron biti zbunjen ako se vrati i zatekne u svojoj kui svog profesora. Nakon zajednike molitve preko telefona Sara je zaspala u mom naruju i stavila sam je u na krevet gde sam dremala na prekide. U pono je zazvonio telefon. Otrala sam do radne sobe da se javim i s druge strane ice zaula Ronov glas. Rekao mi je da je ve u Kanadi, prvoj usputnoj stanici za Evropu. Kada se vraa kui? upitala sam ga kao naivno. (Molim vas da shvatite da je Bog uticao da moj glas bude ljubazan). Usledila je duga pauza a onda je rekao: Sutra ujutro. Saekaj me na aerodromu. Vidimo se sutra, duo. Volim te, rekla sam i spustila slualicu. Muilo me je obeanje koje sam dala. kako u doi na aerodrom? pitala
54

sam se. Kod njega su kola? Zakljuila sam da u morati da pozajmim auto od jedne moje stare prijateljice. Rei u joj da je Ron zapao u neku nepriliku u Bostonu. Ali nemam novca i ta ako ponestane benzina? Reila sam da zamolim tu prijateljicu da napuni rezervoar i da u joj dati novac kad se Ron vrati. Rano ujutro, uredila sam se kako sam najbolje umela, oseajui se kao ogromna lubenica i obukla sam Saru u njenu haljinu sa kalnerima. Dola sam do Bostona, ali sam zaboravila da tu postoji jedan tunel gde je trebalo platiti putarinu. Trebalo je da platim 10 centi, a nisam imala novca. Obeala sam uvaru da u mu platiti duplo u povratku i poto ga je moj problem nasmejao, pustio me je da prodjem. Kada je Ron izaao iz aviona, potrala sam ka njemu. Stajali smo tako grlei se i plaui i oboje smo se pitali: Zato? Zato? Kako emo ikada pronai odgovore? Kako emo da nastavimo dalje? Odrali smo nau vezu onako kako to ine mnogi parovi, gurnuvi bol pod tepih ne govorei o tome godinama. I tako je Naomi dola na ovaj svet i u porodicu koja je ve patila od emocionalnog preoptereenja. Ali nije se sve na tome zavrilo. Sotona je odbio da bude poraen. Kada sam bila na kraju osmog meseca trudnoe, jedan lokalni lekar, na porodini prijatelj, posetio nas je i kada je video u kakvom se opasnom stanju nalazim, odmah je nazvao lekara u Bostonu koji je pratio moju trudnou i koji je bio profesor medicine na Harvardu gde je specijazirao teke trudnoe. Prepisali su mi neki jak diuretik i nekoliko dana kasnije otila sam na redovno predporodjajno ispitivanje. Dr Gold je strahovao da prema stanju stvari ne bih mogla odrati trudnou a da ne rizikujem sopsteni ivot. Pa ipak, ako bih morala pod anestizijom da se porodim na carski rez, on se plaio da u umreti na operacionom stolu zbog stanja mojih plua. I tako me je poslao kui da probam stari metod stimulacije poetka porodjaja. Uspelo je i tri sata kasnije porodjaj je bio u toku. Ron je bio sa mnom svo to vreme, ali nerado, zato to je imao mnogo posla da bi izdravao porodicu koja se poveavala za jednog lana i bio je nespokojan jer je hteo da se vrati na posao koji je ostavio. Dr. Gold je bio prijatan i dobroduan ovek i stajao je pored mene priajui sa mnom i drei ruku na mom stomaku, ini mi se itavu venost, ali on je merio uestalost mojih kontrakcija. Na kraju je rekao: U redu, devojko, uradiemo ono, i gurnuo krevet ka sali za porodjaje. Ekipa anesteziologa bila je tu kraj mene i pripremala moju kimu za epidural (vrsta anestezije koja se daje da bi utrnuo donji deo tela; obino se daje trudnicama na porodjaju), a sestra je stalno ponavljala: Jo uvek ima kontrakcije doktore. Jo uvek ima kontrakcije doktore. Bila sam u krajnjoj agoniji! Ono to nisam znala je da se placenta odvajala od zida materice to je prouzrokovalo produene kontrakcije. Kada mi je kroz 15 minuta bilo dozvoljeno da legnem na ledja, potpuno sam se rairila. Ubrzo potom rodila se Naomi. Ali teta je ve bila uinjena i Naomi su odmah iz sale odneli na intenzivnu negu zbog problema sa disanjem. Nisam ula deiji pla, ali glasovi u mojoj glavi uguili su strah od mogueg gubitka. Gde je bio Ron?

55

Naomi se rodila sva modra poto je usisala moju krv za vreme cepanja placente. Prvo su nam rekli da ima smrtonosnu bolest plua, ali kasnije se dijagnoza promenila i glasila je aspirativna upala plua. Tek posle gotovo nedelju dana lekari su nam pruili nadu da e Naomi moda preiveti. Nije nam bilo dozvoljeno ak ni da je vidimo prva tri dana, a onda sam morala da molim sestre da mi daju samo da je vidim. Jedna od njih se saalila na mene i iznela je iz inkubatora dopustivi mi da je drim nekoliko minuta. A onda smo morali da je ostavimo u bolnici jo 10 dana i nije nam bilo dozvoljeno da je poseujemo. Bio je to prilino teak i nesiguran poetak za tako malo bie koje je oajniki bilo potrebno da zna da je eljeno i prihvaeno. Kada nam je konano bilo dozvoljeno da je odvedemo kui, Ron nije hteo da je dri. Trebalo mu je nekoliko nedelja da shvati zato se tako osea bila je u liku ista njegova majka, koja ga je odbacila dok je on jo bio u stomaku. Dodatni razorni sastojak u Naominoj ve punoj ai oseaja neprihvaenosti bio je taj to sam morala da odem u bolnicu na operaciju kada je njoj bilo tri meseca. Ve je bila postala tako bucmasta i slatka da sam je ak zvala moja mala bucka. Nisam htela da ostavim nju i njenu sestru za vreme ove operacije, ali doktori su rekli da se operacija mora ba tada da izvri. Moja majka via medicinska sestra, dola je kod nas da se stara o Naomi i Sari dok sam bila odsutna. Obe devojice dobile su negu i ljubav u izobilju, ali Naomi se razbolela onog dana kada sam otila u bolnicu. Stalni telefonski razgovori sa doktorom, lekovi i uputstva nisu promenili tok njene bolesti. I dalje je gubila kilau i dan pre nego to je trebalo da dodjem kui iz bolnice, moja majka se plaila da e Naomi umreti. Nosila ju je kroz kuu i grlila je, pevala joj pesme i molila Gospoda da intervenie. To popodne, kada sam se vratila i videla je, ostalo je ivo u mojoj glavi i zadire u sredite mojih emocija ak i danas kada ga se setim. Bila je tako mrava, tako bleda i upalih obraza. Drala sam je vrstvo pripijenu uza sebe i plakala, ali sam se ipak plaila da pokaem suvie emocija iz straha da bih mogla povrediti majina oseanja. Smesta sam pozvala telefonom naeg pedijatra. Sva u suzama rekla sam mu u kakvom je stanju Naomi i preklinjala ga da nam pomogne. Bio je ljubazan i savetovao nas da donesemo i nju i moj kofer u bolnicu; rekao je da e, ako bude morala da bude zadrana, dopustiti i meni da ostanem sa njom. U kolima, na putu za bolnicu, privijala sam je uza se i ljubila njene upale obraie, plaui i molei Boga da je spase. Dr. Holden ju je pregledao i videvi njeno malo dehidrirano telo, oigledno je bio zabrinut. Pre nego to je primim u bolnicu, rekao je on, sedite u ovu stolicu za ljuljanje, Nensi i pogledajte da li e uzeti od vas ovu flaicu pedijalita. Moja majka joj je isto to nudila danima, ali bezuspeno. Drala sam je blizu sebe, onako kako se bila navikla za ona tri meseca koliko smo bile zajedno, i ja sam joj pruila cuclu. Sa ono malo snage to joj
56

je ostalo pogledala me je u oi i polako otvorila usta. Pila je tenost veoma sporo i mi smo strpljivo ekali dok nije sve popila. To je bilo udo! E pa Nensi moe da je nosi kui, rekao je doktor. Njen problem je reen kada si se vratila kui. Mislim da si joj toliko nedostajala da je njeno malo telo jednostavno bilo prestalo da funkcionie. Sada ona ima ono to joj je potrebno da bi ivela. I danas kada piem o tome zaudim se kad pomislim da jedna nedelja bez majke moe da ima tako poguban uticaj na bebu. Moda se ne bi oseala toliko odbaenom za vreme od nedelju dana koliko sam bila odsutna da se nije u ranijem periodu svog ivota doivela da bude odbaena. Naomi je doivela negativan uticaj odbaenosti dok je bila jo u stomaku, i to se manifestovalo u toku njenog odrastanja. Nije volela da se fotografie, bilo sama bilo sa porodicom. Obino se skrivala iza svoje starije sestre i gurala nju u prvi plan dok je ona ostajala u senci. To su sve bili podsvesni naini. Tako je ona nesvesno govorila: Ja ne pripadam ovoj porodici. Kada joj je bilo 13 godina, njen tata ju je izveo u grad i priznao joj da je nije bio prihvatio tokom prvih godina njenog ivota. Uverio ju je da to nije bilo zato to s njom neto nije u redu, ve da je njemu lino tada bilo teko. To to on nije umeo da pokae da nekog prihvata potie od toga to on sam nije bio prihvaen kao dete. ovek mora imati neto da bi mogao to drugome da prui. Takodje joj je priznao da je nije voleo, ali da to nije bilo do nje, ve do njegove nesposobnosti da voli. Nikada ga nisu uili da voli, ali ju je uverio da ui da voli. Drei je za ruku obeao joj je da e od tada uiniti sve to je u njegovoj moi da joj dokae da je voli i prihvata. Voleu te bez ikakvih obaveza. Neu zadravati ljubav u sebi niti u od tebe traiti da zaslui moju ljubav. Obeavam ti ovoga dana da ne postoji ni jedna stvar koju moe uiniti zbog koje bih mogao prestati da te volim. Od tada njihova medjusobna ljubav je sve vie jaala i po Naominom miljenju, njen odnos sa ocem je savren. Sada ih samo kilometri razdvajaju. Medjutim, odbaenost nije posledica ivota samo u neharmoninoj porodici. Ponekad se ona javlja sasvim sluajno. Naprimer, recimo da se malo dete iznenada uplai zvuka groma kada mu je oajniki potrebno da ga roditelji utee i uvere da je sve u redu. Ali u to vreme tata je u garai, i ba kada mama hoe da uzme dete u naruje, ona uje svog mua kako je kao pomahnitao zove u pomo. ta da uradi? Ona kae starijem detetu: Pazi na Donija. Potrebna sam tati, kao da malom detetu nije potrebna. Posledica toga moe biti emocionalna rana koja moe prerasti u oseaj odbaenosti, naroito ako se taj scenario ponavlja. Neko je uvek vaniji od mene, jeste poruka koju dete prima. I svaki put kada se to dogodi, rana kao da se ponovo inficira klicom odbacivanja i svaki put rana sve tee zaceljuje. Jedan prosean otac ili majka bi rekli: Ali to se nije moglo spreiti. To nije bilo namerno. Ali deci nije vana namera ili motiv, jer oni nisu sposobni da
57

shvate uzrono posledine veze niti da razmiljaju o pobudama odredjenih postupaka. Deca reaguju emocijama, ne razumom i logikom. Bez obzira na pobudu, teta je ipak teta. Deca se esto ogrebu ili poseku kad sluajno padnu. Ona se zaista povrede. Ako zanemarite ranu ona e se zagnojiti i na kraju e se infekcija proiriti na itav organizam to moe biti opasno po ivot. Roditelji ele da zatite svoju decu od opasnosti i povredjivanja tako to stavljaju sigurnosne poklopce u elektrine utinice, sigurnosne kvake na vrata ormara i stavljajui ogradu na stepenite. Ali u ovom svetu, koji kontrolie sotona, nesree se ipak dogadjaju. Ali zar samo zato to se nesree dogadjaju sluajno to znai da mi ignoriemo postajanje telesne povrede? Naravno da ne! Tako je i sa emocionalnim nesreama iz detinjstva. Deca bivaju povredjena. U veini sluajeva te povrede nisu nanete namerno. Bilo kako bilo, teta je zaista uinjena, i rana se mora oistiti i dezinfikovati ili e se ta opasna emocionalna infekcija koju nazivamo odbacivanje proiriti. U koli nas ue kako da ukaemo prvu pomo kada su u pitanju telesne povrede, ali treba da znamo da uinimo to isto kada se radi o psiholokim ranama. Ba kao to telesna infekcija truje telo, tako i emocionalna trauma zagadjuje um, negativno utiui na misli, oseanja i ponaanje deteta i bol nastavlja da postoji i u odraslom dobu ili dotle dok osoba ne potrai emocionalno izleenje. Dejsonu je bilo samo 15 meseci kada se rodio njegov mladji brat, zauzimajui tako mesto tatine i mamine maze koje je dotle njemu pripadalo. Tri meseca kasnije njegovim roditeljima se ukazala prilika da provedu dve nedelje u Evropi. Znali su za odlino istraivanje koje je Don Baulbi obavio o znaaju uspostavljanja uske veze izmedju roditelja i deteta u ranom detinjstvu i kako odsustvo roditelja u tom kritinom periodu moe da prouzrokuje kod deteta oseaj odbaenosti, a nisu eleli da se to desi njihovoj deci. I tako su isplanirali da ih ostave kod bliskih rodjaka. Dejson e ostati kod tetke koja je imala sina Dejsonovih godina i koja je oboavala Dejsona. Deremi e ostati kod bake i dede. Deremiju je bilo dobro. Bio je u sreditu panje bake i dede, ali te dve nedelje su bile prava nona mora za Dejsona. Iako su Dejson i njegov brat od tetke ranije uivali u zajednikoj igri, sada kada tu nije bilo Dejsonove majke, njemu je bila potrebna uteha od strane njegove tetke. Ali kada ga je tetka uzela u naruje, njen sin je postao veoma ljubomoran i zahtevao je panju. Umesto da se dve nedelje sa Dejsonom igra, njegov rodjak ga je udarao, gurao i ujedao. Svaki put kada se to dogodilo, tetka bi podigla Dejsona, to je samo pojaavalo ljubomoru njenog sina. Da je neko obavestio roditelje o tome ta se deava, mama i tata bi otkazali svoje planove i odmah se vratili kui. Ali niko nita nije rekao sve dok se nisu vratili dve nedelje kasnije, kada je teta ve bila uinjena. Odluke koje roditelji donose moraju uvek biti usredsredjene na dete; one moraju biti dobre po nau decu. Medjutim, ponekad, bez obzira na znanje koje roditelji poseduju, nesree se ipak dogadjaju. A kada se dogode,
58

potreban je koferi za prvu pomo. Prvo to treba da uradite je da pokaete da prihvatate dete. Ovo se radi ba onako kako biste to uradili da vam je dete zadobilo neku telesnu povredu. 1. Drite dete pripijeno uza se tako da vam je veoma blizu. Upravo vaa blizina ponovo daje detetu uverenje da je sigurno u vaem prisustvu. Na taj nain ustanoviete kolika je teta uinjena. 2. Govorite detetu utene, umirujue rei. Nenim glasom izgovarajte rei koje e ih uveriti u vau ljubav. Sve e biti u redu, duo. Mama te voli. Srediemo mi to. 3. Priznajte da je dete zaista povredjeno. Verujte svom detetu. Detalji moda nee biti jasni ili potpuno tani, ali ako se dete osea povredjenim, ono zaista jeste povredjeno. Potvrdiete da je dete zaista povredjeno tako to ete reima izraziti emocionalni bol za koji primetite da je vae dete osetilo. Uplaio si se kad te je mama ostavila, zar ne? ili Mami je ao to su te povredili. 4. Ako je dete dovoljno staro, podstaknite dete da govori o onome to se desilo. Nemojte sluati samo detalje onako kako ih dete posmatra, ve posmatrajte govor njegovog tela i oseanja. to vie dete bude govorilo o tome umirujui nagomilane potisnute emocije verovatnije je da e se rana zaceliti. A kada dete moe poverljivo da razgovara sa svojim roditeljima, to mu predstavlja siguran nain na koji e podeliti sa njima neku novu emotivnu traumu ili odbacivanje. S obzirom na to da roditelji za decu predstavljaju Boga, to to ih sluate jeste lekcija njima da ih i Bog uje i da Mu je stalo do njih. 5. Uverite dete da vam je njegovo ili njeno dobro glavna briga. Zatitiete dete od vee tete i uiniti sve to je neophodno da bi rana zacelila, bez obzira da li je ranu zadao neko iz porodice ili izvan nje. 6. Preduzmite korake da spreite nove povrede. Ako postoji neko ko je naneo bol vaem detetu morate preduzeti sve to je neophodno da se to nikada vie ne dogodi. Vi ete pokazati da prihvatate svoje dete vaom spremnou da zatitite vae dete od novih povreda. Kada to uinite, deca oseaju da su vana u vaim oima, a stoga e biti i u sopstvenim. 7. Molite se Bogu da podigne zatitnu ogradu oko vaeg deteta i da vam da mudrosti da uspeno otklonite tetu. Vae molitve Bogu daju dozvolu da napadne sotonine snage i onemogui ga da ima kontrolu nad dobrobiti oseanja vaeg deteta. Pozivajui Boga u pomo vi ste uzor vaem detetu, uei ih da veruju u Boju mo da nadjaa tetne posledice odbacivanja misli, oseanja i ponaanje vaeg deteta, koje bi inae mogle da od njih naine emocionalno nezrele osobe. Roditelji moraju da kau, kao to je to uinio i centurion pre 2000 godina, verujem Gospode! Pomozi mojemu neverju. (Marko 9:24). Moda neemo odmah videti rezultate, ali oni e zasigurno doi. Sotona eli da mi kao roditelji oseamo krivicu, ali to samo pogorava problem. Kao to nezaleena
59

oseanja odbaenosti na kraju unite dete, tako i oseaj krivice unitava roditelje. Sotonin glavni plan je da uini da ljudi odbacuju jedni druge i tako on zapoljava ljudska bia da urade njegov prljavi posao. Boije prihvatanje oveka je kao polisa osiguranja; ne protiv nove tete, ve nas uverava da bez obzira kakva je teta u pitanju, On je moe popraviti. Plus to, Boja re nam detaljno govori o tome koji je na udeo u procesu oporavka. (vidi 11 poglavlje). Nae je da uhvatimo Boga za re i vrsto se drimo Njegovih obeanja o spasenju Njegove dece. Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka u dovesti seme tvoje, i od zapada sabrau te. Kazau severu: daj; i jugu: ne brani; dovedi sinove moje izdaleka i keri moje s krajeva zemaljskih, sve koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i nainih. (Isaija 43:5-7). Moda ste zabrinuti za sebe i oseaj odbaenosti od kojeg patite. Evo ta Bog kae: Ti, kojega uzeh s krajeva zemaljskih, i izmedju izbranijeh njezinijeh dozvah te, i rekoh ti: ti si moj sluga, ja te izabrah, i ne odbacih tebe; Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plai se, jer sam ja Bog tvoj; ukrijepiu te i pomoi u ti, i poduprijeu te desnicom pravde svoje. (Isaija 41:9,10) Potujui dubinu bola koji moe oseati, oaj zbog izgubljenih odnosa i nemogunost da se oseti prihvaen od strane svojih zemaljskih roditelja ili svog Nebeskog Oca, Bog ti nudi NADU i put ka oporavku. Njegova ljubav je konstantna i bezuslovna. On ti nudi da ponese teret odbijanja koji ti nosi. Zar nisi umoran?

60

VI POGLAVLJE KAKO NASTAJE NAA OGORENOST

Ja sam te izabrao i nisam te odbacio. Zato se ne boj jer ja sam sa tobom; ne plai se, jer Ja sam tvoj Bog. Isaija 41:9
Odbacivanje se nije dogodilo u jednom trenutku. To oseanje se esto javljalo i to intenzivno. Bezvrednost koja se otkrivala na igralitu kad neko dete kae: Niko nee da se igra sa mnom, a u tinejderskom dobu: Zato mene niko ne zove da izadjemo? u braku pokazuje svoje runo lice kada zakljuimo da nas na partner ne prihvata kao to nam je potrebno. Pojavljuje se kad prosudjujemo: Da me ona stvarno voli, veera bi bila na stolu svake veeri kad dodjem kui. Ili Da me on zaista voli, on bi sa mnom razgovarao ne o ljudima, mestima, stvarima, ve o onome to misli, to osea. On bi matao i planirao sa mnom. Zato se plaim da e me ona napustiti zbog nekog viteza na belom konju.? I mi smo postavljali ova pitanja. (Ron) Da, to mi je poznato! Ja sam Bu o kojoj je moja sestra govorila kad je rekla: Niko nije eleo Bua. Moje rodjenje je bilo neplanirano i ja nisam bio eljen. Filis, moje sestra, se sea dana kad su me doneli kui iz porodilita i stavili u krevetac. Sea se, iako je imala samo osam godina da me nisu podigli iako sam plakao od gladi, ili zbog pelena, ili zbog toga to mi je bio potreban zagrljaj, dok ona nije spustila svoje lutke i podigla me. Mora da je mama bila bolesna. Mora da je imala teak oblik post-traumatske psihoze i da me je zato zanemarila. Moji stariji su bili dojeni prirodno; ja nisam imao tu prednost. Njima su fizike potrebe bile zadovoljene; moje nisu. Moja majka je i sama bila dete i nije mogla da nosi sav teret. A od tate nije bilo pomoi. Tokom prvih 18 meseci kad se razvija poverenje, nije bilo odraslog kome bih verovao. Zapravo, ivo se seam grubih, nehumanih kazni koje je trpeo moj stariji brat Dord. Nemam pojma ta je on to radio pa da zaslui surove este tatine batine. Seam se kako je vritao tati da prestane sa udaranjem i prizora mame kako sedi na stepenicama od tavana i nagovara tatu na jo jae i due udarce. Tada sam se pitao: Zato bi ona izdala sopstvenog sina? Mnogo puta je Dord doao u krevet vritei u bolu i jecao pola noi. Ako su moji roditelji mogli to da rade mom starijem bratu, ta li su planirali za mene? Interesantno je da su Dorda dodirivali maltretiranjem, a mene nisu uopte. Svakog trenutka sam se oseao odbaeno. Iako sam zapalio garau kad mi je bilo 5 godina, i u komiluku su mislili da sam antihrist, nikad nisam privukao panju. Kad loe ponaanje nije upalilo, pokuao sam sa dobrim.
61

Proao sam sve nivoe izvidjaa i postao orao-skaut. Ipak, te veeri na dodeli nagrade vodja je morao da pozove nekog dobrovoljca iz publike da ustane umesto mog oca, a iveli smo samo dva bloka odatle. ivo se seam kad sam sa 6 godina naao novi dok sam se vraao kui iz kole. Prva misao mi je bila a otrim u prodavnicu po moje omiljene slatkie. Veliina koja je mogla da se kupi tada za taj novac sada se vie i ne prozvodi. Bili su veliki! Uao sam u kuu drei tih pet rolnica kao vitez u sjajnom oklopu koji dolazi iz bitke sa plenom. Mama e biti tako ponosna. Moda u podeliti jednu sa njom, mislio sam. Ali ono to sam video jasno je oduvalo moju zamisao! Zapazila je rolnice u trenutku kad sam uao kroz vrata. A odakle ti te rolnice? Pitala je s rukama na kukovima i sumnjom u oima. Naravno, rekao sam joj kako sam naao novi i otiao u prodavnicu da kupim slatki. Bila je ljuta! Nosi te rolnice u prodavnicu i vrati taj novac. Onda idi od vrata do vrata u komiluku i nadji osobu koja je izgubila novac, vikala je. Rekao sam istinu, a umesto nagrade, zavrio sam ponien. Iako sam bio deak, osetio sam nepravednost. Ali povinovao sam se njenom zahtevu u nadi da u dobiti topliji doek kad se vratim praznih ruku. Seam se da sam stajao kod police sa slatkiima morajui da vratim te dragocene rolnice kao da sam kriminalac koji ih je ukrao iz radnje. A ko nee rei da je ba on izgubio novac kad sam hteo da ga vratim? Slika funkcionisanja stvari kod kue je postala jasnija. Ako kae istinu, optuie te da lae i kaznie te. Tako sam nauio da laem, nadajui se da u izbei kaznu. Deda Miler je bio jedini od odraslih u mojoj porodici koji je na neki nain bio povezan sa mnom. Zaista me je voleo. Uio me je da vezujem pertle, davao mi da se obesim na kanam od crkvenom zvona svake nedelje i sadio batu sa mnom. Onda je doao dan kad sam dobio pare i naredbu da odem u bioskop. To nije bila nagrada; to je bio mito da odem od kue. Kad sam se vratio, kua je bila puna ljudi koji su plakali i pili kafu. Ali nije bilo deke. Nikada ga vie nisam video. Nije bilo objanjenja za njegov nastanak. Izgledalo je da svaki put kad mi daju novac i poalju u bioskop, u mom odsustvu mi je oduzeto neto dragoceno. Naprimer, te subote sam doao kui i otkrio veliki kamion u naem dvoritu i oveka koji iznosi na nametaj. Reeno mi je da se selimo. Ali ta e biti s mojom batom? Da li u ikada videti kako cveta cvee koje mi je deka pomogao da zasadim? Da li e ih deka ikada videti? Drugi put je nestao moj crni labrador, a onda je nestala moja maka i svi njeni maii dok sam ja bio u bioskopu. Zato uvek nestaju moje stvari, moje dragocenosti? Zato meni? Seam se da sam samo hteo da dam mami neke jabuke, nadajui se da e ispei pitu i dati mi bar da probam. Otiao sam kod susetke koja je imala vonjak i pitao da li bih mogao da pokupim ono to je otpalo. Namrgodila se na mene: Ne, ne moe. Odlazi sa moje zemlje. Moja potreba za roditeljskim prihvatanjem bila je jaa od njenih pretnji, tako da sam
62

preskoio ogradu i pokupio punu kesu otpalih jabuka. Mama je bila uzbudjena. Ali nekoliko trenutaka kasnije dola je policija sa damom koja je posedovala vonjak. Pokazala je na mene i rekla: To je deak koji je uzeo moje jabuke. Pokuao sam da objasnim, ali niko nije hteo da slua. Dok je odlazila viknula je: Dala bih ti ja, samo da si traio. Nisam mogao da verujem da je lagala tako otvoreno! Ponovo se javilo pravilo: Ako lae, verovae ti; ako kae istinu, nee. Odbacivanje, iz ovakvih iskustava, postalo je vodea sila u mom ivotu. Krajnje odbacivanje mog oca dolo je u noi kada je umro u mojim rukama. Tek sam napunio 16. Bila je No vetica, a tata je bio napolju i zabavljao se sa decom u susedstvu. Bar jednom tad sam ustao rano, kad se mama uspela uz stepenice vritei: Brzo dodji, tvoj tata umire. Kad sam ugledao tatu sivog u licu, pozvao sam hitnu pomo i poeo disanje usta na usta i inilo mi se kao da traje itavu venost. Ali bilo je prekasno. Dok je moj tata leao beivotan u mojim rukama, dolo mi je da je morao da umre da bih mu se pribliio. Mislio sam da mene treba kriviti. Poto su mi itavog ivota govorili da uprskam ta god dotaknem zakljuio sam da sam ja ubio tatu jer moje sposobnosti nisu bile adekvatne; mora da vetako disanje nisam izveo dobro. Sledeeg jutra, verovali ili ne, kominica mi je dala dolar i rekla da idem u bioskop. Poneo sam novine da usput proitam itulje. Na svom tajnom mestu pod mostom, proitao sam oevo ime. Otra realnost ovog gubitka zadala mi je prejak udarac. Sad sam osetio krajnje odbacivanje. Mora da sam bio toliko bezvredan da je tata morao da umre da bi me ostavio, mislio sam. Nestala je nada da u ikada izgraditi odnos sa ocem. Vikao sam: Boe, ako si stvarno tamo, elim sa tobom da se nagodim, uzmi mog tata na nebo, a ja u na njegovo mesto u pakao. itav ivot sam radio sve da zadobijem tatino odobravanje, a sada kad je ve bio mrtav, bio sam spreman da se odreknem sopstvenog spasenja, da ga dobijem. Tek nedavno sam u razmiljanju o ljubavi mog oca prema meni shvatio da su moje vrednost i moja sposobnost da se opustim i oseam udobno u svojoj koi povezani sa jednim pozitivnim seanjem koje sam imao na svog tatu. Kao jako mali, seam se da me je tata dva puta pustio da sedim na njegovom krilu dok vozi porodini auto, tako da verujem da ja vozim. Danas, nema nieg to bi vie voleo nego da sednem za volan i dugo vozim. Nekako, to mi daje oseaj o tome ko sam. Za volanom se oseam oputeno, udobno, sigurno i sposobno. Upravo sam na vozakom seditu dobio roditeljsko prihvatanje i toplinu za kojom sam eznuo. (Nensi) U mom sluaju odbacivanje nije tako otvoreno kao kod Rona. Spolja se nije moglo videti, koliko sam ga ja sama doivljavala, a bol odbacivanje bio je veliki. Na prvi pogled, moja hrianska porodica je puna ljubavi, i nikada ne biste poverovali da sam mogla da budem emocionalno zlostavljana.
63

Okolnosti moje rane mladosti su uinile da osetim odbaenost. Kako je mogue da se jedino dete jake hrianske porodite oseti odbaeno? Da li su ova oseanja samo plod njene razigrane mate ili su njena opaanja na neki nain obojena? Dve sedmice nakon to su se mama i tata venali, moj otac je otiao u vojsku. Poeo je drugi svetski rat, a njegov deo dunosti je zahtevao slubu preko okeana tokom prvih etiri godine mog ivota. Bila sam zaeta dok je tata bio na odsustvu, a rodjena dok je bio na medicinskoj obuci. Moj mladji brat, zaet tokom vremena koje smo proveli sa ocem dok je iao na vii kurs, rodio se est meseci nakon to je napustio Ameriku i otiao u prve borbene redove u Evropu. Nakon deset dana moj brat je umro zbog jedne nesree u bolnici, ostavljajui me kao jedinicu. Moja majka je postala ozbiljno bolesna od infekcije hepatitisa, emocionalno iscrpljena, provela je dobar deo vremena te sledee godine u krevetu. Na sreu, majka i ja smo ivele sa njihovim roditeljima, tako da je bilo nekog ko se brinuo o obema. Baka i deka su bili izuzetno neni i previe popustljivi. Bili su iz Severne Engleske, gde niko nije bio stranac. Jo ujem bakine rei dok mi brie suze. Sve e biti u redu, duo. Podigla bi me na svoje krilo dok je sedela u stolici za ljuljanje, ja bih stavila svoju glavu na njene velike grudi. Ona bi me mazila i rekla: Sve e biti u redu, i tu bih utonula u miran san. Kad se rat zavrio, na zadnjim vratima se pojavio nepoznat ovek u uniformi sa okoladicama, nadajui se da e me pokrenuti da mu pridjem, ali istinu govorei nadao se prihvatanju. Videla sam njegovu sliku i bila dresirana da ga zovem: Tata. Kad sam ga ugledala upotrebila sam ispravnu re, ali nisam razumela njeno potpuno znaenje, jer tata je za mene bio stranac. Ustvari ja sam svakog stranca u uniformi zvala tata. Oevi roditelji su iveli u susednom gradu. Tatin otac je bio snaan atleta, ali veoma utljiv ovek koji nije hteo da deli svoje misli ili oseanja. Njegova majka bila je sitna ena sa velikim zahtevima. Ona je zahtevala strogu poslunost od mog oca a nije imala nean odnos prema njemu. Tatini roditelji su ga se odrekli kad je postao adventista i oni ak nisu hteli da dodju na njegovo venanje. Tako je moj otac kao dete a i kao odrastao oseao bol odbaenosti od svoje rodjene porodice. Osim to su odbacili tatu, ovi roditelji nisu ni mene videli sve dok moja mama, trudna sa mojim bratom nije sela na autobus i uspela se na strmo brdo, po meavi, u pokuaju da nas upozna. U to vreme, moj otac je bio u prvim redovima kao lekarski pomonik na gustoj nemakoj teritoriji. Majka nas je izgrdila to nisu hteli da nas vide i prisilila ih da se vrate kui s njom da bi me videli. Kako je tata ispunjen oseanjem odbaenosti mogao da izlije prihvatanje na malu devojicu kojoj je ona bila oajniki potrebno? Kada se vratio iz rata, tata je u domu zauzeo mesto koje mu po pravu pripada, ne znajui da e morati da mi dokae svoju ljubav i prihvatanje pre nego to od oca postane tata. Naalost, doao je kao neki uljez i po dunosti preuzeo
64

ulogu koju u sebi nije oseao. Nije bio svestan da je mala devojica kojoj je bio roditelj, bila osetljivija od njega i da je ivela u strahu od njega. Za dva dana tata je pronaao stan za nau malu porodicu i bila sam odvojena od mojih voljenih bake i deke, od njihovih estih izraavanja ljubavi i prihvatanja. Tati je bilo potrebno moje prijateljstvo privrenost i eleo je da se ukljui u njen ivot. Medjutim, moja ljubav nije bila spontano izazivanje, bila je zahtevana. Tata nikad nije osetio ljubav i prihvatanje u svom detinjstvu, tako da nije imao pojma kako da mi da ono to mi je bilo potrebno. I sam je bio u oajnikoj potrebi za prihvatanjem koju nikada nije dobio od svojih roditelja. Kad mu je bilo osam ili devet godina dobio je prvi od mnogih poslova i verno je davao svoj novac majci, poveravajui joj da uzme neto za njegovu sobu, a ostatak ostavi na stranu tako da bi jednog dana ispunio svoj san da ode na Duljard Konzervatorijum muzike i postane koncertni pijanista. Dve sedmice pre mature, pitao je svoju majku za novac. Nema ga! rekla je, iskoristila sam ga. Tata je bio oajan. Osim, odbacivanja koje je oseao kroz svoje detinjstvo, njegova majka je upravo unitila njegov ivotni san. Odmah je spakovao svoje stvari i otiao od kue, bez elje da zavri srednju kolu. Otac mu je umro dok se borio u ratu, i kad se vratio kui njegova oseanja odbaenosti su ponovo izronila na povrinu. A onda, ne dugo nakon rata, majka ga je opet odbacila kada je on odbio da uestvuje u prenosi imanja koje bi ga finansijski jako unazadilo. Njegova majka mu nikada nije oprostila zbog toga. Nakon osam godina dobila je teak srani udar, paralizovala se, i nije vie mogla da govori. Baka je odbila da ostane kod nas, to bi je jako malo kotalo. Umesto toga, proivela je jo devet godina u lokalnom bolnikom domu. Sva njena imovina je morala da se proda da bi joj se platila nega. Tokom tih godina on je bio paljiv prema svojoj majci, poseivao je skoro svaki dan na svom putu od posla do kue. On je jo uvek traio jedan traak prihvatanja od nje, ali nije dobio. Pitanje je, da li bi prepoznao prihvatanje i da mu ga je pruila? Potrebno je jasno razumeti jedno, i u Ronovom i u mom sluaju. Oni koji e tek postati roditelji imaju velike namere; nadaju se da e biti najbolji roditelji na svetu. Ono to se deava a dovodi do neuspeha planove jesu njihove sopstvene istorije koje im staju na put. Stare predstave boje njihov pogled, oteuju njihove misli i oseanja i zavravaju stvarajui ponaanje koje nije blagoslov za njihovu decu. I tako njihova sopstvena deca postaju oteena budjenjem bola roditelja. Kada se tata posle rata vratio u nae ivote, moja majka mi je postala tuma tatinog ponaanja prema meni. Nekako je osetila da treba da mi saopti ono to moj otac nije mogao da izrazi o mojoj vrednosti. udno da je te rei mogao da saopti mojoj mami, a nije mogao meni. Umesto toga, on je postavljao pred mene sva svoja oekivanja i zahtevao od mene da ih ispunim.
65

Uhvaena u zamku tatine prolosti, poela sam da verujem da se njihova ljubav i prihvatanje zasnivalo na mom ponaanju, tako da sam postala dobra glumica. Stvorila sam uverenje da je ponaanje u stvari ono to sam, a istina je da je to bilo ono to sam ja mislila da oni ele. Ali oseala sam da nikad neu potpuno ispuniti oeva oekivanja, bez obzira koliko sam se trudila. Istina je da je moj strah od roditelja osujeivao pokuaje da ispunim njihova oekivanja. Strah paralie! A ja sam se stvarno plaila tate. Jedina muka osoba koju sam poznavala do tada bio je moj deda po majci, kog sam zvala tata. On je bio prava duica! On je bio nean, pun ljubavi i bez zahteva, i nije igrao ulogu autoritativnog odraslog. Bilo je teko mom detinjem umu da razume ulogu vojnog zapovednika koju je u porodici igrao moj otac kada je video kontrast sa nenom prijateljskom ulogom koju je igrao moj deda. Uprkos tome to nije mogao da ode na Dilijard, tata je bio koncertni pijanista i oekivao je da i ja to budem. Pokuavao je godinu dana da me pouava sviranju klavira i to je vie pokuavao ja sam se sve vie njega plaila. Imao je malo strpljenja sa mnom, i ako nisam mogla da sviram onako kako je on mislio da treba, ja bih ula otre rei, ili bi napustio sobu krajnje zgroen. Konano je odustao od pokuavanja da me naui i u radijusu od pedeset milja traio uitelja dostojne njegovog deteta. Odmah sam se vezala za baku Olivu Roberts. Ali, naalost, vebala sam kod kue, esto sa mojim ocem koji je stajao iznad mene i nikako to nisam mogla da izvedem kako treba. Evo jednog ivog seanja; savreni primer psiholokog zakona da strah paralie. Bio je to moj prvi nastup. Moj otac je ponosno sedeo na ivici sedita u drugom redu i doao je red na mene. Sela sam na koncertnu stolicu i spopao me je neverovatan strah. Nisam mogla da se setim naslova dela koje je trebalo da sviram, niti sam mogla da se setim kako poinje, niti u kom je kljuu napisano. Sela sam i poela da plaem oseajui se duboko poniena znajui da sam osramotila mog tatu. Moj uitelj klavira je proaputao: Duo, E klju. Ali meni je stao mozak. Prola je itava venost, ustala sam i otila na moje sedite gde sam ula mog oca kako duboko uzdie iza mene. Da li je to bio zgraavanje ili razoarenje? eznula sam za tim da ujem makar jednom kako mi govori: U redu je, duo, u redu je! Nije vano. Moda bi moj strah tada nestao. Ali umesto toga, na putu kui je rekao: ta ti je? Zato ne moe da svira kao...? (Naveo je ime jednog kolskog druga). Tata je samo mislio da mi pomae. Nije imao pojma kako su me ove njegove rei povredile niti kako da mi kae da je sve u redu. Veoma, veoma naporno sam pokuavala da zadobijem njegovo prihvatanje, ali moji napori nisu bili dovoljni. Ponekad sam bila u iskuenju da oseam razoaranost u sebe; odvratnost to ne mogu da ostvarim oeva oekivanja, koja su postala i moja. Kako izgleda odbacivanje deteta kada ono odrasta? Najoigledniji znaci su neprijateljstvo, zabrinutost, depresija, nesigurnost, oseanje
66

inferiornosti, i oseanja neadvekatnosti. Manje oigledni simptomi su potiskivanje, utljivost i ekstremna poslunost. U toku mnogih godina kada bih se suoila sa onim to mi je izgledalo kao odbacivanje, oseala bih se nesigurno, inferiorno i povukla bih se u sebe, nesigurna u moj pravi identitet ili vrednost. Ja bih se povukla u sebe, razmiljala i oseala svoja oseanja sama u tiini. Svakoj osobi je potreban temelj postojane bezuslovne ljubavi i prihvatanja i roditelji koji su pouzdani u izgradnji sigurne strukture koja e ih okruivati i omoguiti im da se sa ostalim stresovima u ivotu uspeno izbore. Ali kada se tata vratio iz rata, istine u koje sam verovala vie nisu bile istine, i nala sam se na nesigurnom tlu. Mislila sam da sam OK, sigurna, bezbedna i vredna, ali dok sam ga gledala, uvidela sam da je on bio sposobniji, i nikako nisam mogla da ivim po njegovim merilima ili da se takmiim sa njegovim talentima. U poredjenju sa njim ja sam inferiorna nita. Sisanje palca dok sam bila sklupana u uglu sobe bio je moj metod suoavanja sa svojom nesigurnou, i imala sam ovu naviku sve do svoje esnaeste godine. Sakrivala sam ovaj vid inferiornosti negde duboko u sebi, i zbog sveta sam igrala ulogu koju su mi oni odredili. Moj jedini teitelj bio je moj koker panijel, koji je esto sluao monolog mojih rastrzanih misli i oseanja, povremene radosti, i este tuge. Taj pas je uspavan kad mi je bilo 14, ali sisanje palca je nestalo tek kad sam poela da se pripremam za koled u 16 godini. Nauila sam da ak i gubitak ljubimca moe da se protumai u detinjem umu kao odbacivanje. Ovo je posebno sluaj u ranom puberteru, kada su devojice zaokupljene idejom ljubavi. Mnogima je ljubav i prihvatanje ivotinje veoma znaajno, naroito ako nemaju deka. Ja sam bila jedna od onih koje su duboko alile zbog gubitka ljubimca i jo jednom osetila bol odbaenosti. Odbaenost ima mnoge negativne obrte. Naprimer, iako svet moe aplaudirati njihovim postignuima, odbaena deca e se oseati neadekvatno njihovim postignuima, odbaena deca e se oseati neadekvatno i inferiorno dok ne uju i ne osete roditeljsku potvrdu. Seam se jedne prilike kada sam pevala Ja verujem punoj prostoriji pacijenata u lokalnoj bolnici, tata me je pratio na klaviru. Kakva reakcija! Tapali su i zvidali, ustali su na noge. Seam se da sam razmiljala da je bar auditorijum mentalnih pacijenata odobrio, a onda racionalizovala da su oni verovatno aplaudirali tati, jer je on tamo bio voljen i cenjen radnik. Ja sam oigledno patila od oseanja neadekvatnosti! Depresija se pojavila kao takva tek kasnije u ivotu kada sam se udala za Rona. Kada sam shvatila da sam bila razoarenje za njega kao i tati, bol iz detinjstva je ponovo izronio na povrinu. Reagovala sam na Rona kao i na oca, povlaenjem. Tako je depresija pojela moj koncept o sebi da sam postala psihiki bolesna ubrzo nakon to smo se venali, a u prvih sedam godina naeg braka, dok je Ron iao na koled, ja sam imala etiri velike operacije i dve bebe. Nala sam se u bolnici nekoliko puta zbog razliitih
67

smrtno opasnih bolesti, koje su najvie pogadjale moje srce. Moje lice bi se osulo i svrbelo bi me, to je inilo da izgledam strano i sluilo stvaranju distance izmedju mog supruga i mene. Distanca koju sam oseala izmedju Rona i mene, bila je ista kao ona koju sam oseala izmedju mog oca i mene. Jedini nain da izrazim veliki bes koji je u meni kljuao bio je da snano zalupim vrata od kuhinjskog nametaja. Kada bi Ron odlazio iz naeg stana u kolu ili na posao, ja bih otvorila sva vrata od elemenata u kuhinji i stegnutih zuba, mumlajui svaka zalupila sa onoliko estine koliko sam mogla da skupim. To je bio jedini nain za koji sam znala na koji bih mogla da istresem neprijateljstvo iz mene a da ne povredim Rona ili decu. Kada se sad toga setim, vidim da je ta lupnjava bila zastraujua mojim bebama i mora da sam uinila da se osete nesigurno. Pretpostavila sam da je moja neadekvatnost bila uzrok moje odbaenosti u naem braku. Da bih to kompenzovala ja sam anksiozno preterivala u radu, pokuavajui da dokaem moju vrednost. Ako bih sela na minut u u svom prenatrpanom danu i ula Rona kako se penje uz stepenice, brzo bih skoila na noge i poela neto da radim. Morala sam da budem superena, supersavrena i sasvim bez mane! Bila sam konstantno iscrpljena i stalno u depresiji. Stalno sam bila bolesna! Dok sam jednom bila na intenzivnoj nezi, dola je kominica da me poseti. Poto nije bila hrianka, upotrebila je grube rei koje su me pogodile: Samo napred, Nensi, samo tako nastavi. Hrani devedeset ljudi za doruak. Neka tvoja kua bude glavna stanica za sve lanove crkve. ij svakome, hrani svet. Radi, radi, radi, sve vreme, i budi sve bolesnija. A kada pukne ili umre, Ron e moi da nadje neku plavuu za udaju! Kakva doza otre istine! Iako sam radila za Ronovo prihvatanje, kao i za potovanje svetaca, rad je bio uzalud. Ron je kontrolisao, a ja sam se grila. On je zapovedao, a ja sam izvravala. On je nosio i kontrolisao novac, a ja sam noima radila, da bi on imao dovoljno. Dozvoljavao je 5 dolara nedeljno za namirnice, a ja sam ostajala budna da bih smislila kako da ih razvuem. Zahtevao je nepodeljenu panju i stalno raspoloenje da mu se zadovolje potrebe, te sam mu dozvolila da stavi aparate za kontrolisanje mog vremena i njegovog novca. Ja sam bila potinjena koliko sam mogla i sve vreme je on verbalno forsirao ono to sam ja ve znala da nikada neu biti dovoljno dobra da zadobijem njegovo prihvatanje. Kada se samo setim, mogu rei da je neverovatno kako prolost vlada sadanjicom. A neverovatno je da sam ja drala ovaj glumaki korak skoro 28 godina dugo nakon to sam ve primila odobravanje od Rona. Istina je da je to postala navika. Bilo je veoma teko za mene da se oslobodim lai u koju sam tako dugo verovala. Brige, stanja zabrinutosti su preuzela vlast nada mnom, i ivela sam od jedne do druge krize. Moja svakodnevica se vrtela oko moje potrebe da zadovoljim Rona tako da bi me on voleo ili decu, da bi me oni voleli. Ni sa kim nisam delila svoje misli ili bol, ukljuujui i mog supruga. Kada sam to
68

pokuala, nekako je uvek ispadalo da izgledam kao budala sluaj za duevnu bolnicu. Nauila sam da utim i krijem svoje emocije kao i istinu o svom bolu. Bila sam oajno usamljena ali sam bila pod prismotrom oko vremena koje provodim u razgovoru sa susedima jer se Ron oseao ugroenim svakim kontaktom koji sam imala sa nekim osim njega. inila sam svaki mogui napor da sakrijem tajnu agoniju naeg braka, tako da bi on uvek izgledao dobar u oima vernika i porodice, ali sam platila visoku cenu te tajne. to sam vie sakrivala, moja bolest je postajala sve ozbiljnija. Moj ivot kao glumice morao je da se zavri. Roditelji su deci umesto Boga. Oni Boga razumeju posmatrajui osobine i ponaanje roditelja. Deca pretpostavljaju da ako oni ne mogu da vide roditelje, oni ne postoje, niti postoji Bog, jer On se takodje ne moe videti. Pa kako e dete prihvatiti zdrav koncept Boga bez jednog roditelja ili pored odbojnog roditelja? Da li je mogue oslikati Boga punog ljubavi, prihvatanja i uvek dostupnog u takvim uslovima? Ja bih mogla da vidim Boga samo posmatrajui svog oca, koji je prvo bio odsutan, a onda grub. A zapravo strah koji sam ja oseala prema ocu preneo se na Boga. Sreom, uticaj moje majke bio je nean, blag i pun ljubavi, i to mi je pomoglo u tamaenju Bojeg karaktera. Bilo je trenutaka u tih prvih nekoliko godina nakon tatinog povratka iz rata kada sam videla Boga (mamu) kao nekog ko ima podeljenu odanost, kako me naputa ili izdaje u vanim trenucima. Sada pretpostavljam da je to gledite dolo usled dramatine promene u atmosferi u kui i koliini panje koju sam izgubila kada je on doao. Promene kod nje bile su razumljive, jer zbog rata su izgubili toliko dragocenih dana, nedelja, meseci svog braka. Naalost mala deca to ne mogu da shvate. Tek kada su prole godine, shvatila sam da bojati se Boga znai oboavati Ga, nenim oseanjima, a ne plaiti se Njega. Ali kako moe voleti nekog sa kim nisi povezan? Tate nije bilo prvih nekoliko godina vanih za vezivanje. Dolazio je kad je mogao, ipak njegove kratke posete su bila toliko kratke da nisu mogle postii ono to je trebalo. Zbog toga smo oboje izgubili i dobili bol usled razdvojenosti. Bili smo ljubazni; utivi. Ali nismo bili povezani. Dok je moj tata bio pun ljubavi i nenosti prema drugoj deci i odraslima, dozvoljavajui im greke i popravke, od mene je oekivao da sve vreme budem savrena. Moda zato to je o meni razmiljao kao o produetku samog sebe. Ja bih dobila ukore koje bi tiho davao sebi. Sada razumem da je njegovo ponosito i arogantno ponaanje bilo samo maska za njegovo ranjeno i odbaeno srce. Moja deja vidjenja Boga bila su da On gleda sa velikog belog prestola ekajui me da pogreim, ba kao to je tata posmatrao i uvek me hvatao u grekama. Kakva srea biti konano oslobodjen od te lai!

69

(Ron) Ja sam na odbacivanje reagovao apsolutnim besom. Jo kao dete bio sam neprijatan i agresivan, izraavajui svoj bes na oigled svima. Zapalio sam porodinu garau kad mi je bilo 5, uvek sam rasklapao maine i elektrine aparate da vidim da li bih mogao da ih uspeno sklopim. Pravio sam vatrene strele i gadjao vozila u prolazu. Sa svojim drugarima bih se igrao lopova i policajaca ili kauboja i Indijanaca pravim pukama i municijom. Meci bi leteli iznad moje glave i buili kamene zidove, to je igra bila opasnija, to je meni bilo uzbudljivije. Kao tinejder nisam hteo da uim, u vojsci sam sabotirao, a i u svojoj profesionalnoj praksi. Napustio sam srednju kolu, a sud me je naterao bilo da stupim u vojne redove ili da se vratim u kolu. Kad me je vojska prisilila da uzmem GED test, ja sam nasumice zaokruivao odgovore a da nisam ni proitao pitanja. udom, proao sam! U slubi moj arogantan stav, nesvesno stvoren da pokrije moja oseanja neprilagodjenosti prosto je odbijao ljude. Videli su me kao superkontrolora i superpouzdanu osobu velikog ega, i to se tie mog ponaanja bili su u pravu, ali ne i u pogledu mojih oseanja o sebi. Opirao sam se svemu i svakome samo da bih ostao tvrdoglav, i u tom procesu sam izgubio prihvatanje koje sam mogao dobiti. Postao sam pravi radoholiar. Iao sam u kolu, vodio svoj biznis, propovedao svakog vikenda i onda na sav taj teret dodao dopisne lekcije. U itavom gradu sam bio poznat kao veliki radnik i zbog toga sam dobio prvi poziv u slubi. Sve se vrtelo oko dokazivanja moje vrednosti i pohvale moje majke svaki put kad mi je finansijski ilo dobro. Trebalo je sebi da dokaem da je ono to su mi u detinjstvu govorili bila la od mene bi moglo neto da postane! Bil, moj zet me je muio reima: Ne, Roki nikada nee ii na koled. Niko od vas nema mozak da postigne neto vredno. Sve dok nisam zavrio Ph.D. nisam znao da imam akademskih motiva; i to je bilo da dokaem Bilu da nije u pravu. Kakvim sam stresovima platio to dokazivanje! U slubi sam izrabljivao sebe i Nensi skoro do smrti pokuavajui da se dokaem i vernicima, odbornicima i svima koji su rekli da nikad neu biti neto vie od gubitnika. Sanjao sam nove planove za evangelizam, pomaganje suprunicima u branim krizama, uzbudljiva i neobina bogosluenja i da zbog toga postanem najzapaeniji pastor u diviziji. Dobro sam nauio kako da poriem svoje emocije. Imao sam tu sposobnost da doprem negde unutar sebe gde bih mogao da zavrnem svoje emocije kao slavinu. ak iako sam znao da volim Nensi, kada bi u raspravi dolo do izvesne take (verovatno kada ponem da oseam svoj poraz), iznenada bih zamrznuo oseanja. Nekako mora da sam znao da e je moja hladnoa pobediti. ak iako sam imao veliki strah da u je izgubiti, nisam toga bio svestan niti sam to mogao da izgovorim. Viknuo bih na nju: Nemoj da te udare vrata kad ih bude zalupila. I znaj da ako te ostavim, vrata e biti zakljuana i nikad nee moi da se vrati. Kada sam oseao znaajan gubitak, ja bih ignorisao ili poricao svoja oseanja, verujui laima koje sam sam sebi izgovarao. Ali moje ignorisane,
70

potiskivane i poricane emocije bi se kasnije vratile i progonile me s veim intenzitetom. U jednom master programu, bili smo zamoljeni da napiemo svoje prisne veze i svoje gubitke, a ja ak nisam mogao ni da se setim ni jednog gubitka u svom ivotu. Nensi mi je pomogla da ih se prisetim jednog za drugim, od ranog detinjstva do smrti mog oca koga uopte nisam oznaio u svom zadatku. Um ima moan mehanizam za poricanje istine koja je toliko bolna, a ipak kontrolie nae razmiljanje, oseanja i ponaanje. Nensi je obino bila primalac besa kojeg sam oseao, okrivljujui sebe za stvari koje nije uinila. Nisam imao pojma o tome ta pokree moj bes. Ravnodunost koju sam ispoljavao prema Nensi mora da je njoj bila najbolnija. Pokuavao sam da ubedim sebe da mi nije stalo; da bih iveo bolje bez svoje bolesne, slabe ene. Bio sam dobar u propovedanju njoj ali nisam s njom delio svoja nena oseanja. Nisam znao kako; nikada to nisam uio. Kada je bila bolesna, bio sam zgadjen i bio bih kritian zbog njenog sporog napretka ili bih se distancirao. U jednom trenutku mislio sam da gubim dodir sa stvarnou, i priznao sam da treba uloiti konkretan napor da joj pomognem igrajui se s njenim umom. Znao sam da voli dem od jagoda pa sam ga sakrio. Onda kada je drei vrata friidera otvorena rekla: Mislila sam da imamo dem od jagoda pravio bih se lud. Stvarno? Ne seam se Mislio sam da ako joj pomognem da poludi, ljudi e se saaliti na mene i moi u da se razvedem, oenim boljom i nastavim sa slubom. Kakvu tugu mi danas stvaraju seanja na to! Ljudi koji su bili odbaeni u detinjstvu esto imaju miljenje da e ih svako u ivotu odbaciti i tee da stvore okolnosti tako da budu odbaeni, dokazajui sebi da su odbojni. Drugi u nesvesnom pokuaju da ne budu odbaeni, prvi odbace druge i to sam radio sa Nensi, mojom decom i kolegama. Duboko unutra, moj najvei strah bio je da e me Nensi ostaviti zbog nekog boljeg. Bojao sam se da ide na studije, jer ako dobije diplomu jednaku mojoj i bude bolja u naoj profesiji, ja joj neu biti potreban. Zavaravao sam se da se opirem njenom diplomiranju zbog mogunosti da one padne, jer onda bih ja morao da trpim bol njenog neuspeha. Da bih se zatitio, drao sam se na odstojanju i nisam joj bio posveen, a Nensi je to znala. Bol koji je osetila podsetio ju je na distancu koju je oseala kod oca tokom detinjstva, koji je inio da ona zna da u je jednog dana ostaviti. Taj strah je inio da se ona lepi za mene, to mi je bilo odbojno i jo me vie udaljavalo. Bili smo u vrtlogu ija se brzina poveavala svakodnevnim oseanjem odbaenosti, i nismo imali ideju kako da ga zaustavimo. Mislili smo da je odbaenost bila samo jedna od specifinih povreda koje se pojavljuju u detinjstvu i napadaju emocionalni razvoj. Nedavno smo poeli da verujemo da odbacivanje ide dalje od ovoga. Verujemo da uz odredjenu povredu idu i zloupotrebe koje su nam nanete. To je rezultat koji sotona hoe da stvori u svakom ljudskom biu. On eli da se oseamo
71

odbaeno i beznadeno, kao i on. On hoe da nas odbaci porodica, prijatelji i na kraju Bog. Ako postigne to ili bar pretpostavku kod nas, on u svoje zlo i beznadeno carstvo dodaje jo jednog. Odbacivanje je unutranje stanje linosti. Ono kae da nismo vredni, dostojni ljubavi, spasenja. Oni koji nemaju oseanje nade za svoju budunost zavre unitavanjem sebe i drugih postiui sotonin cilj. (Nensi) Ron i ja skoro da smo ovo uinili. Dolo je dotle u naem iskustvu da je la da smo bezvredni postala tako stvarna da smo ozbiljno razmiljali o okonanju svojih ivota. Seam se da sam sedela u jedinoj fotelji u jedinoj sobi kue koja je bila zakljuana. Nekako sam uspela da sagledam sebe i analiziram ta se deava. Sedela sam u fetalnom poloaju grlei sebe i ljuljajui se. Seam se da sam sebi rekla: Pogledaj se! Da li zna ta radi? Kao medicinska sestra na psihijatrijskom odeljenju vidjate ljude kako rade ovo mnogo puta. Ovo rade ludi ljudi, pa mora da si jedna od njih. Nekako sam shvatila da sam ve dugo u toj sobi i da je bolje da stavim svoj plastini osmeh i nastavim predstavu kao da je sve u redu. Hladnom vodom sam spirala suze i u ogledalu sam spoznala sebe i ula sotonu kako mi apue: Zna u emu je problem? Bog te vie ne eli. Mora da si uinila neto strano pa je odluio da te vie nikad ne upotrebi. Odbaena si. Moje religiozno znanje mi je reklo da je odbaenost od Boga smrt, pa emu ivot? U detinjstvu sam traila oevo prihvatanje i mada ga je bilo, on nije znao da ga izrazi, a sada je moj nebeski Otac utao. (Ron) Oseao sam da se Nensi udaljavala od mene, a da nije znala zato. Prvo moja majka, a sada me jo jedna ena odbacuje. Posao, deca, a sad i njen oaj nije imalo smisla. Ali moj odgovor na ovo beznadje nije izgledao kao tipina depresija o kojoj sam znao jo od studija. Ponovo sam bio u poziciji da tu ne pripadam, ne uklapam se. Poeo sam da razmiljam: Ljudi ne razumeju ko sam ja, trebalo bi i sam da proverim. Kao da niko ne razume, i nikome nije stalo, ja ionako nita ne vredim, niti sam vredeo, i sve to uradim ne valja, mojoj porodici, mojoj eni i mojoj crkvi bi bilo bolje bez mene. Oseanja oaja poput ovoga dolaze u svim nijansama. Dolaze od seksualnog, emocionalnog, fizikog zlostavljanja ili odbacivanja i stvaraju se duboko u nama. Ljudi koji se oseaju kao viak, iji odnosi nisu zdravi, umiru za dodirom i vezom sa nekim oko sebe. Mnogi su pokuali skoro sve da osete olakanje, ali nije uspelo. Ono to treba da razumemo jeste da do promene ne moe doi bez znanja i razumevanja. Nae olakanje je dolo kad smo proirili razumevanje sotoninog plana da rani i izopai decu u dobu kad im se formira karakter, tako da moe da ih kontrolie u ivotu. Put do oslobadjanja od sile odbaenosti je poznavanje zatvora, otkrivanje staze za beg, a onda preduzimanje neophodnih koraka ka oslobadjanju, ljubavi i radosti.
72

VII POGLAVLJE KORENI ODBAENOSTI

OSEANJA KOJA SU IVA ZAKOPANA NIKADA NE UMIRU

Karol Kuhn Truman Njegova mrea je izatkana, zamka postavljena; sa svakim rodjenjem dolazi prilika za pauka da napadne. Sotonin plan je da uhvati svako ljudsko bie a to pre, to bolje. A za mnoge to poinje u porodilitu ako ne i pre. Dva mlada roditelja stoje nosevima prislonjenih na staklo bolnike sobe traei pogledom od jedne do druge kolevke onu sa svojim prezimenom. Drei se za ruke, dive se malom nosu koji lii na bakin, visokom elu kao dekinom i dugim prstima kao prabakinim. Uzbudjeni ivotom koji su stvorili stvaraju plan za budunost. Bie tu izvidjaa, asova klavira, kampovanja vikendom na planini. Nadaju se da e moi da priute Harvard. Njihove namere su iste, ideali visoki i celim srcem ele da budu najbolji, najuticajniji roditelji s najvie ljubavi. Seaju se svojih dana iz detinjstva i nadaju da ovo dete nee nikad osetiti bol koji su oni osetili. Kad bi samo znali da je iza scene otac zla mesecima uvebavao tetu koje e oni, ili drugi naneti ovoj maloj sreici. Ni jedno od njih ne shvata da e se bol koji su oni iskusili u detinjstvu preneti na njihovo sopstveno dete. Iako su u Bibliji proitali o prenoenju greha na tree i etvrto koleno... (1 Moj 20:5), to je puka fraza. Oni nemaju veliki greh u svojim ivotima. Oni su dobri ljudi koji potiu iz dobrih porodica. Ovo upozorenje se sigurno ne odnosi na njih i na savrenka kojeg je stvorila njihova ljubav. Da oni zaista veruju Svetom pismu, oni bi se ukljuili u hrianski program oporavka pre nego uzmu maliu iz porodilita i ozbiljno poeli da rade na sopstvenim problemima. Mi ih svi imamo! Trenutne studije otkrivaju da emocionalni bol, koji su roditelji doiveli jo dok su bili u stomaku, a i u svom detinjstvu, prenosi se na potomke preko DNK. Kakve god da su rane roditelji zadobili kao deca, dobijaju i njihova deca. Zvui beznadeno, ali nije! Jer i najsurovije oteena ljudska bia mogu doiveti oporavak. Ono to je potrebno jeste da taj kae: Sotona je povredjivao mene i moje dovoljno dugo. Ja hou oporavak. Moje djubre se nee preneti na sledeu generaciju. Struja vrtloga e stati sa mnom. Prvi korak ka oporavku je svest o onim okolnostima koje su se zbivale vama i koje su izazvala oseanja odbaenosti. Iste ove okolnosti mogu uzrokovati da se vaa deca osete odbaenima, tako da morate spreiti, ako je mogue, da se one pojave. Evo najeih okolnosti koje mogu biti uzrok detetovih oseanja odbaenosti i ta moete uiniti da spreite bol ako ne moete okolnosti.

73

Razvod Veliki deo detetove sigurnosti dolazi od zdravog odnosa punog ljubavi izmedju majke i oca. Kada se roditelji rastanu deca se oseaju razvedeno. I deca, naroito mladja deca, esto zakljue da je razvod njihova greka. Kada dodje do razvoja, jedan od roditelja dobije starateljstvo nad decom. Rezultat je da deca zakljue da ih je drugi roditelj napustio. Deca ovako razmiljaju: Ako ga ne mogu videti, onda ni ne postoji. Uporno pitaju: Gde je tata? ili Gde je mama? Zato su me napustili? ta sam tako loe uradio da on/ona ode? Da bi deca bila celovito razvijena, Bogom dani softver u mozgu diktira da im je potreban i muki i enski roditelj. U prvih 12 godina kerkinog ivota, ona e se ugledati na mamu. elee da hoda u maminim visokim potpeticama, igra se sa maminim erpama i stavljae parfem i minku kao mama. U ovom periodu ona ne uvidja da ona isto tako ui i od tate samo na prefinjeniji nain. Ona posmatra njegove reakcije na mamimo ponaanje i njegovo ljubazno postupanje prema njoj. Njoj su potrebne pohvala i komplimenti od mukaraca u njenom ivotu, tako da ona poinje da se ponaa na one naine na koje je nauila da e dobiti povoljnu reakciju od tate. Kad krene pubertet, kerkina usresredjenost e se sa majke prebaciti na oca, i od njega e primati pohvale, vodjstvo, prihvatanje i uputstva. ak i njen oseaj za duhovnost dolazi kroz tatu i njegov duhovni ivot. Obrnuto je u sluaju mukog deteta. Fokus e biti na tati i ugledanje na njega do vremena puberteta, a onda e se fokus okrenuti na mamu i tada e on nauiti kako da se ponaa i ophodi prema eni. ta se deava kada jednog roditelja nema? Dete proputa deo uenja i sazrevanje koje treba da dodje kao posledica posmatranja i medjusobnog ophodjenja sa roditeljem suprotnog pola. Dr Laura lesinger, radio voditelj koji dosee do 15 miliona slualaca godinje zauzima vrst stav protiv razvoda. Mnogo puta je na svom programu naglasila da parovi sa decom nikada ne bi smeli da razmatraju mogunosti razvoda. Trebalo bi da dobiju neophodnu pomo da ree svoje line i materijalne probleme i obaveu se da e dokle god imaju decu biti tu kao roditelji svojoj deci. Ako su se ve razveli, onda bi trebalo bar da ive blizu, u istom gradu tako da bi oba roditelja mogla da imaju podjednako vremena za svoju decu. Iako je vano da deca imaju jedan dom i spavaju u istom krevetu svake noi, to ne znai da otac ne moe da dodje po decu posle kole i spremi veeru za njih. Deci su potrebna oba roditelja koja e biti podjednako ukljuena u njihove ivote. Sociolog Sara Mek Lanakan je ranih devedesetih godina poela da dokazuje postavku da su deca koju je odgajao samo jedan roditelj isto tako dobro prola kao i ona koja su odgajala oba roditelja. Ono to je otkrila okiralo ju je. Shvatila je da je pogreila! Deca koju je odgajao jedan roditelj
74

bila su u dvostruko veem broju sluajeva iskljueni iz kole, dobila decu iako su sami deca, razvili probleme sa alkoholom i imaju vei stepen razvoda kada se venaju. (Dr Laura lesinger kako si mogao to da uini? Harper Kolins, 1996, 242) Drugi brak Deca se esto oseaju naputena kad se pojavi razvod, ali njihov oseaj odbaenosti se moe pojaati ponovnim sklapanjem braka sa drugom osobom. Deca esto oseaju kao da je taj roditelj sklopio koaliciju sa strancem protiv njihove elje da se njihovi roditelji ponovo sjedine. Deca ele nazad svoje roditelje. Metod koji koriste da postignu svoj cilj jeste zavadi pa vladaj. Pokuavaju svaki mogui trik da unesree svoju maehu ili ouha, u nadi da e oni otii i tako omoguiti povratak svojoj majci ili ocu. Nova braa i sestre komplikuju domau scenu jer se isto oseaju kao viak i u oajnikoj potrebi za ljubavlju oba roditelja koji pokuavaju da se prilagode svom novom braku. Sve ovo stvara plodno tle za vei konflikt i oseanje odbaenosti. Adekvatno vreme za medjusobno upoznavanje pre sklapanja braka pomoi e toj deci da uspostave prijateljstvo. Trebalo bi da bude vremena za izlete i odlaske u ZOO vrt, zajedniki rad u kui koja e postati njihov dom i razgovor u kome e uestvovati svako dete. Roditelji treba da vode mirne razgovore sa svojom decom u kojim e im dozvoliti da izraze oseanja u pogledu svoje nove porodice. Ne terajte decu da se odreknu svojih soba u korist pridolica ili da dele svoje stvari. Pustite decu da donesu odluku o tome ko e gde da spava i kako e se organizovati. Jedna od najvanijih tema roditeljskih razgovora treba da bude u pogledu disciplinovanja dece. Da li novi otac ima pravo da disciplinuje svoju novu decu? Da li maeha ima pravo da disciplinuje njegovu decu? U svakoj porodici je vaan ujedinjeni roditeljski front, ali u ovakvim porodicama to je od sutinske vanosti. Ako deca vide pukotinu u roditeljskom oklopu, iskoristie prednosti ovoga podsticae sukob koji lako moe da uniti brak. Budite kao roditelji sigurni u to ko ste i u odnos u svom braku tako da se ni jedno dete ne osea izostavljeno i da vas ni jedno dete ne rastavi. Roditeljske svadje Mala deca su ukljuena u sve to vide, uju ili oseaju. Ako se oko njih svadja, oni zakljuuju da su oni deo svadje ili da su je oni na neki nain prouzrokovali. To je kao kad se deca koja gledaju horor film na televiziji plae udovita koje im se ini da e napasti njih, a ne malog deaka na platnu. Deca emocionalno reaguju kao da se to dogadja njima. Roditelji moraju da naue da medjusobno komuniciraju bez budjenja jakih negativnih emocija ili neega to moe da uplai decu. Nema izgovora
75

za vritanje, pretnje, vikanje, izgovaranja poniavajuih optubi, bacanje stvari ili izraavanje zgroenosti. Nema opravdanja za guranje, vuenje i udaranje. To nije nain na koji odrasli reavaju konflikte. Kada deca vide svoje roditelje da se ovako ponaaju, to je isto kao da se zlostavlja dete. Dete e prihvatiti odgovornost ili da popravi situaciju ili da zatiti roditelja koji prima verbalne ili fizike udarce. Deca u ovakvim situacijama postaju hiperodgovorna, preuzimajui odgovornost za sve to se oko njih deava. I zato to je deci nemogue da ree probleme odraslih, rezultati su oseanje krivice i srama prethodnici briga u kasnijim godinama. Svadjanje samo po sebi, ako se izbegavaju nekontrolisane emocije i lini napad, uopte nije loe. Konflikt je deo svih zdravih odnosa. Ali kada roditelji imaju neslagadja u prisustvu svoje dece, veoma je vano da i deca vide kako se reavaju konflikti i kako posle njih moe da dodje do veeg razumevanja i dublje posveenosti jedno drugom. Nedosledna disciplina Disciplina zasnovana na raspoloenju ili neraspoloenju roditelja stvara nesigurnost i brojne brige u deci. Njihova sigurnost je u velikoj meri zasnovana na rutini i onome to je predvidivo. Kada dete oseti da ne moe da rauna na stalnost u njihovih odgovorima, njihova sigurnost je ugroena. Prvi emocionalni zadatak dece je razvijanje poverenja. Ali ovo je jedino mogue u atmosferi predvidivosti. Ako ono to danas izgleda OK stvara veliku krizu sutra, ona su zbunjena i zabrinuta. Oni ue da itaju stavove i izraze lica svojih roditelja i da osete napetost u vazduhu kada e roditelj eksplodirati. Postaju plaljivi i nepoverljivi; plae se da e neto to kau ili urade izazvati bes roditelja. Onda postanu zatoena u strahu od ishoda bilo koje odluke da donesu i nalaze da je teko donositi odluke. Nedosledna disciplina deci daje poruku da nikad nita ne mogu da urade kako valja. Rezultati obeshrabruju i umesto da bilo ta pokuaju mnoga deca se radije povlae u sigurnost i privatnost sopstvenog sveta. Drugi stavljaju masku. Oseaju da treba da zarade prihvatanje svojim prilagodjavanjem ili da su bezvredna. Ono to je ovde nesrea jeste da ak i njihovo prilagodjavanje ne zaradi prihvatanje koje im je tako oajniki potrebno. Glavna stvar koju naue je da nikad ne mogu da raunaju na mamu ili tatu. Neudata majka Neudate majke spadaju u nekoliko kategorija. Tu su one ija je trudnoa bila nepoeljna sluaj nemudrog seksualnog kontakta. Tu su one koje su tako oajniki traile ljubav da su se seksualno podale zato da bi ule rei: Volim te nikad ne razmiljajui o moguim posledicama trudnoe. A tu su one, posebno devojke u tinejderskim godinama, koje tako ele da budu potrebne i voljene da izaberu da imaju bebu govorei: Konano imam nekog kome sam potrebna i ko me voli.
76

Malo tinejdera shvata stalnu odgovornost koju dete zahteva. Ko e ga hraniti, ko e ga umirivati u krilu, ko e ga ljuljati, voditi kod bake i menjati i tuce prljavih pelena svakog dana? Jedna pronicljiva sedamnaestogodinjakinja koja je ostala trudna i bila pokoena veu, odluila je da da dete na usvajanje. Rekla je: Mogu da rodim dete, ali ne mogu da budem majka. Previe sam mlada; ivot je preda mnom i nemam pojma kako da budem dobra majka. Bila je dovoljno zrela da zna da majka nije neko ko samo rodi. Majka ima odgovornost 24 asa dnevno, sedam dana u nedelji itavog ivota. ta se deava u umu tinejderke kad otkrije da je trudna? Kako da kaem mojim roditeljima? Kako da abortiram, a da niko nikad ne sazna i zaboravim ga kao ruan san? ta sa ocem? Da li e me podravati i voleti i ostati sa mnom ili e me utnuti kao istroenu igraku? Ako zadrim bebu, da li e je moji uvati dok ja zavrim kolu? Recimo da me izbace, gde da odem? Gde bih nala novac za abortus, ili za porodjaj? Njihova unutranja uznemirenost ih potpuno proima. Konano mora s tim da se suoi, da kae svojim roditeljima i oseti njihov bol i razoarenje kao i svoj. Majka se u ovoj situaciji osea odvojeno od svoje porodice i prijatelja, odbaena od svog voljenog; kao da nigde ne pripada i kao da je niko ne voli. A ono to majka osea osea i beba u materici. Njeni strahovi i brige su preneti na nerodjeno dete. Mnoge od ovih devojaka su u takvom oajanju da im se samoubistvo ini kao jedina mogunost. ta se deava bebi kada majka pokua samoubistvo? Lekovi koje je uzela, ili gas koji udie, ili samo nalet adrenalina koji dolazi iz njenog straha utiu na bebu u materici. Nakon rodjenja, ova oseanja odbaenosti se pojaavaju. Ona moe biti fascinirana onim to je njeno telo stvorilo, ali kako usamljena, nezatiena dete-majka, moe biti mesto mira i sigurnosti za svoju bebu? Trauma povezana sa nevenanom majkom moe da se ublai kada je prijatelji i porodica okrue ljubavlju i prihvatanjem. Ova trudnoa nije idealna, okolnosti zaea nisu bile Boji plan, ali svako dete je bez obzira na zaee i rodjenje, dragoceno Bogu i jo jedna prilika da se otkriju Njegova milost i blagodat. teta se moe ublaiti kada neudata majka shvati da je ljubav Bogomdana sila izbora da uini ono to je u najboljem interesu drugoga, bez obzira na svoja oseanja. Moraju da se donesu zrele odluke u korist bebe. Neeljeno dete Mnogi parovi otkriju da im je neprijatno na testu za trudnou kada tapi dobije roze boju ili dobije pozitivan znak. Emocije su van kontrole dok se suoavaju sa onim to im se deava, kad vide kako se njihovi planovi rue. To pogadja bebu. Dok je jo u utrobi, stara oko pet i po meseci, beba poinje da odgovara na majina oseanja. Kad se dete pojavi u vreme kada su ivotne okolnosti u neredu, upie od majke brige i strahove i njenu nervozu zbog toga to treba da ga rodi u nezgodnom trenutku.
77

Posle rodjenja, za vreme kritikog vremena vezivanja, majka u ovakvim okolnostima ne moe pokazati isto prihvatanje i ljubav prema detetu kao kad bi stvari stajale drugaije. Moda se ini nerazumljivo da novorodjene moe da poprimi ove emocije, ipak jedino kroz svoje emocije oni ue o svom okruenju prvih dana ivota. Bebe su prvo svesne oseanja, pa tek onda rei i misli. Neeljene bebe shvataju da su neprilika, da stoje na putu, da bi bilo bolje da se nisu ni rodile. Neke ak uju da roditelji kau: Voleo bih da se nikad nisi rodila. Neka deca jednostavno uju kako roditelji govore priu o tome kako je bilo teko doneti dete na svet u njihovoj ivotnoj situaciji, i svaki put iznova bili ranjavani (kad se govorila pria njihovog rodjenja). Roditelji koji se nadju u ovoj situaciji imaju samo par meseci u ranoj trudnoi da dovedu svoj ivot u red i da ponu da broje blagoslove koje e im to dete doneti, pre nego to ga povrede odbacivanjem. Teak porodjaj Otkriveno je da deca iji je dolazak na svet bio opasan po ivot, gde su se koristila pomona kleta, ili kad je beba bila zaglavljena u materinom kanalu, esto imaju iskustva sa besom. Odakle bes? Od razmiljanja da neko pokuava da me ubije. Nedavno smo predavali na jednom seminaru, i jedna ena strunjak nam se obratila na pauzi. Konano razumem zato smo moja sestra bliznakinja i ja toliko razliite. Bila je uvek tako neno i pomirljivo dete, a ja tako estoka i ljuta. Istinu govorei, niko nije oekivao blizance. Nakon rodjenja moje sestre, ja sam rodjena naopake. Cerviks (pupak) se umotao oko mog vrata, ostavljajui mi glavu zaglavljenu u uterusu. Nekoliko sekundi pre nego to je ivot izaao iz mene uspeli su da iseku moju mamu da bi me izvadili. itav ivot sam oseala kipei bes, potpuno neobjanjih, sve do sada. Dobra roditeljska nega je najbolje osiguranje od problematinih rodjenja, ali nije mogue spreiti sve. Zato je vano razgovarati sa svojom decom o njihovom rodjenju i objasniti kako poreklo odbacivanja moe da lei u traumi porodjaja. Onda ih ponovo uverite u vau ljubav i prihvatanje. Nevezivanje sa roditeljima pri rodjenju esto okolnosti, kao to je kritina bolest bebe ili majke, dovode do momentalnog odvajanja bebe od majke. Prva dva do etiri sata ivota je vreme kada dolazi do prvog vezivanja roditelja i deteta. Bebe gledaju u lice roditelja i nadaju se da e se u njima odraziti ljubav. Ako do ovog ne dodje, onda deca mogu da se osete odvojena od porodice i da krive sebe zbog toga. Bolest deteta nije jedina komplikacija koja moe da sprei vezivanje. Ponekad majka mora da prodje kroz porodjaj pod anestezijom i ostane uspavana satima posle porodjaja. Pre vie godina jednoj eni je u trudovima
78

dat lek skopolamin i sa tom inekcijom dobila je i informaciju da se nee seati rodjenja bebe. Ovaj lek u kombinaciji sa lekom protiv bola, mogao je da uspava enu na est do deset sati dok je beba spavala sama, uukana u bolniko ebe. Zdravstveno stanje same majke, i psiholoko i fiziko, moe biti faktor koji doprinosi njenoj sposobnosti da se vee za svoje novorodjene. Ideal bi za svaku majku bio da moe da se porodi bez opte anestezije ili lekova koji bi spreili da se majka i beba odmah nakon rodjenja spoje u ljubavi. Tokom ovih kritinih dva do etiri sata nakon rodjenja, prva briga je da se beba vee i sa majkom, a idealno bi bilo i sa ocem. Ovo pomae da se u detetu stvori oseaj identiteta i veze sa majkom i ocem. Dobro je da su tu i starija braa i sestre kao i bake i deke. Kad su oni tu, beba moe da uklapa lica sa glasovima koje je ula jo u stomaku. Tokom ovog perioda vezivanja beba primeuje znaajne ljude svoje porodice, ja ovde pripadam, i ja sam eljena. Usvajanje Usvojena deca moda nemaju rei da izraze svoja oseanja praznine i udaljenosti koju oseaju budui odvojena od rodjene majke, iako ih je njihova sadanja porodica mazila i pazila. Neki se roditelji koji imaju usvojenu decu boje trenutka kada e dete koje vole izraziti elju da nadje prave roditelje. Dete trai odgovore na pitanje: Zato me je majka ostavila? ta je nju nateralo da se na to odlui? ta je kod mene tako loe, da su me odbacili? Kada se jednom nadju odgovori, veina dece e biti zadovoljna i nastavie sa svojim ivotima, i njihova oseanja odbaenosti e nestati. Neki mogu da izaberu da izgrade odnos sa pravim roditeljima ali ako to urade, veina e zadrati poseban odnos ljubavi sa porodicom od koje su bili odvojeni itavog ivota. Usvojenoj deci treba pomoi da se oseaju manje odbaena time to e se udruiti sa njima u elji da nadju prave roditelje a ne oseanjem ugroenosti zbog njihove potrebe da se poveu sa svojim poecima. Ako se mlada ena bori sa odlukom da li da zadri dete ili da ga da na usvajanje, treba da zna da ako izabere usvajanje postoji proces koji e uticati tako da se smanji mogunost da njeno dete stalno osea prazninu gde bi trebalo da bude majka. Megi je imala samo 16 godina kad je zatrudnela i poto nije oseala da je sposobna da obezbedi dom koji je elela za svoju bebu, odluila je da je da na usvajanje. Preko prijatelja je nadjena porodica za bebu i napravljeni su dogovori. Prijateljstvo izmedju Megi i novih roditelja se razvijalo preko pisama i telefona. Kad je dolo vreme za preuzimanje, Bil i Darsi su doleteli avionom i sreli se sa roditeljima. Nakon nekoliko dana baka i deca novih

79

roditelja su isto doli i dve porodice su se povezale preko trpeze tokom nekoliko dana dok su ekali dolazak ovog posebnog deteta. U sali za porodjaje, Megina mama i bliska porodina prijateljica koja je bila medicinska sestra, vodila je Megi kroz teak proces radjanja, dok su Bil i Darsi sedeli u ekaonici oekujui prvi pla. Megi se pripremila da ispuni prazninu kod novorodjeneta, da se vee sa njim u prvim trenucima nakon rodjenja. Tako je Megi drala malu Lindu, aputala rei ljubavi i objasnila razlog zato je izabrala da je da na usvajanje zdravoj majci i ocu. Nakon oko 6 ili 7 minuta gledanja u bebine oi, jo podignutih nogu, zamolila je da pozovu novu mamu u sobu. Kad je Darsi ula, Megi je rekla: Dodji, evo tvoje bebe. Divna mala devojica. Dve majke su se zagrlile sa tom dragocenom bebom izmedju i zaplakale. im je doktor zavrio, novi tata je uao u sobu. Narednih 36 sati, tri roditelja su zajedno mislili o malenoj; ljuljajui, hranei je i volei je. Nakon otputanja bebe iz porodilita, dve prorodice su otile u crkvu gde su se sreli sa prijateljima, i gde su uestvovali u ceremoniji posveenja, i zvaninom prenoenju roditeljskih prava na Bila i Darsi. Pripremljen je album sa Meginim slikama kao male i njene porodice sa Meginim pismima svojoj bebi dok je bila trudna. Kad Linda bude spremna, album e potvrditi ljubav koja je bila potrebna da donese odluku da je da. Svake sedmice Megi govori svom detetu preko telefona i alje pisma i slike. Neki ljudi ograniavaju bebinu sposobnost da voli, mislei da beba mora da voli ili prave roditelje ili roditelje koji su je usvojili. Ali Bog je svakom detetu dao sposobnost da voli i jedne i druge. Na rodjenim roditeljima i ovim drugim je da saradjuju u stvaranju sredine u kojoj e se gajiti ova ljubav. Roditelji koji zlostavljaju decu ili jedno drugo Ako je prihvatanje tako vano za bebe u toku prvih asova svojih ivota, onda to postaje jo vanije tokom ranog detinjstva. Da bi deca izrasla u psiholoki zdrave ljude, moraju biti prihvaena. Kako bi ova deca tumaila fiziki bol, ponienja, seksualno zlostavljanje, i verbalno vredjanje? Svakako ne kao prihvatanje! Umesto toga oni vide da mora da su jako loa kad im se deavaju ovakve stvari. Lako je videti zato se deca koja su bila zlostavljana oseaju odbaeno. Ipak, mnogi roditelji nemaju pojma da nain na koji oni postupaju prema svojoj deci uzrokuje psiholoki bol. Zato su pouke za roditelje tako vane. injenica je da maltretiranje brata, sestre ili drugog roditelja moe prouzrokovati da se dete osea odbaeno. Deca ne mogu sebe da odvoje od ostalih lanova porodice. Kad se nepravda ini jednom, to je kao da se ini i njima. Deca koja gledaju maltretiranje oseaju emocionalne udarce kada neko iz njihove porodice dobija fizike.

80

Kada je roditelj zlostavljen, deca esto zakljuuju da su ona to prouzrokovala. Drugim reima, ako tata tue mamu, to mora da je zbog mene. Viki je bila jedno od te dece. Kad je bila jo jako mala, sea se, sedela je pored svog malog kreveta, tela ukruenog kao daska i tresla se od glave do pete dok je sluala zvuke od udaraca tele njene mame o zid u susednoj sobi. Nakon ovakvih epizoda, znala je da e se mama sakrivati u svojoj sobi nekoliko dana i da e se o njoj brinuti samo njena starija sestra. Nekoliko puta je starija sestra, umorna od odgovornosti i svoje male sestre, zakljuala Viki napolju u upi dok mama nije izala iz skrovita. Hrana joj je dolazila preko male devojice iz komiluka koje bi prokrijumarilo slatki kroz pukotine upe. Ova mala devojica je bila kanjena onim to je tata radio mami. Vidite kako je njoj bilo lako da tuenje mame shvati kao svoju krivicu. Ako oseate da se u vaem domu neko zlostavlja, ili u nekom drugom domu, vi imate moralnu i pravnu odgovornost da prijavite ono to znate ili sumnjate da se deava u tom domu. Zovite pomo u svom krugu i oni e se diskretno postarati za to. Ako nadleni nita ne urade, onda nekako dodjite do deteta koje je zlostavljeno i uspostavite prijateljstvo. Vano je da dete ima nekog od poverenja sa kim moe da razgovara i sigurno mesto da ode, ako se zlostavljanje nastavi. Vi ste moda jedina sigurnost koju to dete ima. Nastavite da prijavljujete zlostavljanje sve dok se ne preduzmu zakonske mere da se to dete zatiti. Ako se maltretira odrasla osoba, idite do nje i kaite: Oseam da se prema vama loe postupa. elim da znate da sam tu za vas. I elim da znate da ste vredni i da ne bi trebalo da se ovako postupa prema vama. Kako mogu da vam pomognem da skupite hrabrosti da se suprostavite i potraite pomo koja vam je potrebna da se ovo ne bi nastavilo? Roditeljska zavisnost od droge i alkohola Zavisnicima je predmet njihove zavisnosti primarna stvar u ivotu, i dete brzo naui da ako dodje do izbora izmedju flae i bebe, velike su anse da izabere flau. Umrtvljen drogom, roditelj moe biti fiziki prisutan, ali emocionalno odsutan. Ako koristite definiciju ljubavi kao moja Bogom dana sila izbora da inim ono to je u najboljem interesu drugoga, bez obzira na moja oseanja, onda je oigledno da roditelj koji je zavisnik, voli svoj predmet zavisnosti vie od svog deteta. Vezivanje koje treba da se odvija izmedju roditelja i deteta je sabotirano, jer je roditeljevo pravo ja sakriveno pod maskom sredstava od kojih zavisi. Neko ko je na marihuani ili je ljut zbog alkohola, ili spava pod dejstvom droga, detetu nije dostupan. itava porodica se nalazi u obigravanju oko stanja ili raspoloenja zavisnika. Dok roditelj treba da je odgovoran, uloge se okreu i dete preuzima odgovornost roditelja.
81

Detinjstvo je zbrisano kada je dete prerano naterano u odgovornosti odraslih. Poruka koju dete dobija od roditelja je ja ne elim da bude ono to jesi samo dete. elim da bude odgovoran za mene. Ja odbacujem dete, ja hou odraslog. Jedini izlaz iz ove situacije jeste da se roditelji suoe sa uzrocima koji ih teraju da bee od stvarnosti i da potrae pomo koja im je potrebna da bi se oslobodili zavisnosti. Neka deca nikad nisu uivala u bezbrinosti i slobodi detinjstva zbog stalnog grubog ophodjenja roditelja prema njima ili zanemarivanja. Kudjenje, tuenje i stalno poniavanje su im unitili sposobnost da veruju i govore poteno. I zato su kao odbrambene oblike ponaanja usvojili strah, zavist, ljubomoru i nepotenje. Stariji roditelji koji se osvrnu na godine koje su proveli kao roditelji mogu da se upitaju: Zato se moje dete u mladalakim godinama a i kasnije toliko povredjuje? anse su velike da dete pati od jedne ili vie okolnosti koje tipino uzrokuju oseanja odbaenosti, a to su: razvod, ponovno sklapanje braka, borbe zavisnosti, nedosledna disciplina, neudata majka, neeljeno dete, teko rodjenje, nemogunost vezivanja prilikom rodjenja, nasilje u porodici, usvajanje, zavisnost od droge i alkohola. Ali ak i ako specifine okolnosti ne mogu biti odredjene kao sluajan inilac, ovo ne umanjuje odbacivanje. Ako starije dete ili odrastao osea odbacivanje, oni su bili odbaeni. Nikakva rasprava o tome ili pokuaj da dokaete kako ste bili dobri roditleji nee promeniti ovo zapaanje. Samo kada dete osea vae totalno prihvatanje, ak iako njegovo ili njeno ponaanje moe biti bolno za vas, oseanja odbacivanja e biti dezaktivirana. Bez obzira na godine, osobi koja osea odbacivanje potrebna je mogunost da govori o svojim oseanjima, bez toga da se umanjuje ili nazove glupou ono kako se osea. Tvoje razumevanje i saoseanje je najbolji recept za njihov oporavak.

82

VIII POGLAVLJE SEME KOJE RADJA KORENJE ODBAENOSTI

Oni koji su pozvani da pate Hrista radi, koji moraju da izdre nerazumevanje i nepoverenje, ak i u sopstvenom domu, mogu nai uspehu u misli da je Isus izdrao isto. Elen J. Vajt
Nepravde su semena ogorenosti koja kroz ivot boje medjuljudske odnose, karijeru, ak i duhovnost. Ogorenost je definisano kao oseanje nezadovoljstva usled uvredjenosti ili neprestane zlovolje zbog neeg to se smatra pogreno, uvreda ili povreda. Da li je neko ignorisao vae potrebe i sabotirao vae elje? Da li su vae rei i dela ljubaznosti prihvatani sa stavom ti mi to duguje ili sa hvala ti? Moda su vae najbolje namere esto bile pogreno tumaene. Moda ste vi ti koji uvek radite sa prljavim veom, plaate raune a onda vas krive kad neto nije dobro! Ili moda vam ljudi uvek govore ta da radite umesto da vas pitaju. Ogorenost je ono to oseate svaki put kada primetite i shvatite da vas je neko iskoristio. Otkrijete kako se zbog gneva koji kipi u vama alite kroz zube stegnute vilice i ljutitim tonom. Strah od represije slui kao poklopac ili priguiva koji smanjuje plamen vatre u pei. Medjutim, retko se razume istina da priguiva takodje poveava temperaturu unutra! Svaki put kad ga koristite, dolazi do intenziviranja vaeg gneva. Dolazi dan kada vie neete moi da toleriete vruinu. Tada ekspodirate u besu i unitavate sve oko sebe svojim zastraujuim reima. Ako poteno ispitate misli i oseanja koja okruuju va rezervoar ogorenosti, verovatno ete otkriti, u sri vaeg oseanja, oseaj da ste bili odbaeni, omalovaeni, ignorisani, ili iskljueni. Nekako dobijate oseaj da su svi vaniji od vas. Vi niste vani. Vi nemate vrednost. Ogorenost se ne izgradi preko noi, kao to se rezervoar ne puni momentalno niti seme poraste u biljku za jedan dan. Postepeno vremenom, um se navikne da mu se nanosi nepravda, zalepi etiketu odbaenost i pone da osea bes zbog toga. Ali kad je rezervoar jednom ispunjen kad seme jednom poraste OPREZ. Monolog vie u mislima, zaloeno jo jednom nepravdom, moe stvoriti erupciju, stvarajui tako monu vatru koja izmie kontroli. Veina iz straha od tako velike katastrofe duboko zakopava svoja oseanja, i toliko zagreva vatru da ona iznutra sve unitava. Svi smo ranjivi zbog nepravdi koje su nam nanete. Da bi izbegli ovaj scenario, mnogi su zaposleni sa punim radnim vremenom da izlaze na kraj sa svojim oseanjima. Oni rezonuju da ako se samo dovoljno uposle, nee morati da razmiljaju o svom bolu, gnevu, strahu ili tuzi. I tako oni
83

rade, vebaju, imaju javne nastupe, ine dobro, i skau sa jednog projekta na sledei, izbegavajui i ignoriui. Danijel Golman, u svojoj knjizi Emocionalna inteligencija sugerie da emocionalno zbrinuta deca ue da ublae bol u sebi, postupajui prema sebi kao to oni koji se staraju za njih, postupaju prema njima, inei sebe manje ranjivim na preokrete emocionalnog uma. Poto kao odrasli mi nastavljamo da sledimo obrasce iz ranog detinjstva, mi praktikujemo takva samodestruktivna ponaanja kao to je potpuno uzdravanje od plakanja, ili neprestano plakanje u pokuaju da skrenemo misli od razmiljanja ili naa usta da govore o datoj situaciji. Moemo ak izabrati da vegetiramo, da ne radimo nita, u nadi da e naa oseanja, ako ih ignoriemo potpuno nestati. Neki idu ak dotle da poriu da uopte imaju oseanja, ili ako imaju otkrivaju da nisu u stanju da ih identifikuju. Kad nae emocije ispune na rezervoar jer smo zamrzli, ignorisali i poricali njihovo postojanje, onda iznutra poinje destruktivni proces. Ovaj proces moe biti usmeren ka spolja, unitavajui ostale osudama, zajedljivim komentarima, kritizerskim ili cininim opaskama, ili mogu stvoriti zloudne rezultate unutra, ukljuujui fizika oboljenja, strepnje, opsesije, kompulziju ili depresiju. Ako vam ovo zvui kao neto sa im ste se borili onda je vano da poblie osmotrite zaetke ozlojedjenosti. Evo 10 semena koja radjaju korenje ozlojedjenosti: 1. Odrastanje u atmosferi kritizerstva Mnoga deca su odgajana u domovima gde preovladjuje kritizerski duh ili stav. Moda je u vaoj porodici svako bio kritikovan. Potar nikad nije dolazio na vreme, susedi nisu imali ukusa jer nisu gajili cvee koliko vaa porodica, vae tetke su bile predebele vai baka i deca preglasni pastor se suvie razmahivao, a njegova ena je bila suvie efica. Da li su sve u vaem domainstvu osudjivali ili nalazili nedostatke? Poto deca ne prepoznaju lako granicu izmedju sebe i drugih, kritizerstvo deca usvajaju kao da je njihovo. Moda ste odrasli u razmiljanju da nita to ste radili nije valjalo. Moda ste uli neto poput ovoga: Da, dobro si to uradio, ali... Bez obzira koliko dobro ste oistili kuu, pokosili travnjak, spremili sobu, ili uradili domai, autoriteti u vaoj porodici ljudi do kojih vam je najvie stalo retko su vam davali pohvale ili potvrdjivali vae uspehe. Da li danas teite da imate miljenje o svakom aspektu svaijeg ivota? Da li hvatate sebe kako sudite ponaanju drugih iako im to ne saoptavate ili im moete saoptiti? Da li uvek nalazite pukotinu malecku stvar koja ne valja u nekom projektu koji ste vi ili neko drugi uradili? Da li stalno odbacujete svoj rad ili rad nekog drugog? Ako je va odgovor da na bilo koje od ovih pitanja, vae ponaanje je normalno za odrastanje iz
84

kritizerske atmosfere, ali ne mora tako da ostane! Ne morate da gajite korov odbacivanja u ivotima drugih! Ima istine u ovoj pesmici Mildred Howells, tampanoj u Ilustrovanoj Bibliji, 1275: I tako je ovo uobraeno seme, kritikovalo cvet; dok se nije probudilo jednog letnjeg sata i videlo sebe kao korov. Odrastanje u kritikom duhu uvek ima negativan rezultat. Vae tenja je verovatno da se oseate nezadovoljno svojih postignuima. Poto ta god da ste radili nije bilo dovoljno dobro, moda sada oseate da niste ovlaeni da ak preuzmete rizik ili pokuate neto novo, jer ako ste rizikovali a niste uspeli, ili probali neto novo, a to nije bilo uspeno i prihvatljivo, biete odbaeni ba kao tetka, susedi ili propovednik i njegova supruga. I tako u naporu da pobedite oseanja bezvrednosti, vi: - radite previe zato to oseate da ako biste dovoljno radili, oseali biste se zadovoljno ili ostvareno, a drugi bi mogli to da primete. - odlaete, jer je sigurnije odloiti stvari do onda kad budete znali da ste uspeni. Ponekad vas ak i razmiljanje o nekom projektu paralie strahom od neuspeha. - sabotirate sopstveni uspeh, jer rizik da neete uspeti vriti glasnije nego obeanje uspeha. - nikad se ne oseate uspeno, ali nastavljate da radite, jer sam rad je plemenit i retko kritikovan. Ako nita drugo, bar e vas smatrati marljivim. - zadovoljite se drugorazrednim. Kaete sebi: To mi je dovoljno dobro! Kad je vaa lina vrednost niska, vi se zadovoljavate manjim u ivotu. Roditelji ne shvataju duboki uticaj koji na decu ima kritikovanje autoriteta, roditelja, religioznih vodja. Kada deca ive sa kritizerstvom, ona vie ue da kritikuju nego da potuju autoritete u porodici, koli i drutvu. Dok deca rastu, ovaj stav se moe preneti na Boga, koji je na vrhovni autoritet i tako stvarati nevernike. 2. Poredjenje sa rodbinom, prijateljima i drugima. Koliko esto ste uli da treba da budete sliniji sestri, ili bratu? Moda vas je porodica poredila sa drugim rodjacima, prijateljima ili sa decom iz kole? Moda ste uli Kad sam ja bio dete, mi smo bili veoma siromani i ja sam morao/la. U tom kontekstu, vaa prednost ili privilegija bila je kontrastirana sa onom roditeljskom ili te starije osobe. Vi ste na suptilan nain bili omalovaeni zbog toga gde ste i u kojim okolnostima rodjeni. Neka deca uhvaena u poplavi kritikovanja zavre sa oseajem da su na neki nain odgovorni za nepovoljne prilike drugih ljudi.
85

Ako su poredjenja sa drugima bila navika u vaoj porodici, vaa vrednost kao unikatne, posebne individue je smanjivana sa svakim poredjenjem. U estom poglavlju ja sam (Nensi) priala o svom oajnom neuspehu za klavirom kad mi je bilo 8 ili 9 godina. Bila sam potpuno paralisana strahom jer je moj tata, priznati pijanista, sedeo nestrpljivo oekujui savreno izvodjenje. ula sam kako zgadjen uzdie kad sam se vratila poniena na svoje sedite. Onda je plan da stanemo po sladoled u povratku, prosto zaobidjen, i vratili smo se u tiini. Sklupala sam se u oku zadnjeg sedita i u strahu oekivala najgore. Oko 1,5 km od kue, tata je konano izustio: Voleo bih da znam ta to nije u redu sa tobom. Zato ne moe da svira kao ______ ? (rekao je ime moje drugarice iz detinjstva). Nisam odgovorila. ta da se kae. Nisam imala pojma zato nisam mogla da sviram niti zato je taj strah blokirao moju sposobnost da mislim; da se setim. Seam se samo kako tonem u sedite sa oseajem krajnje bezvrednosti i beznadja. elela sam da sviram klavir, stvarno, ali strah je ukoio kreativnost i sabotirao moju sposobnost. Moja drugarica iz detinjstva mi je jo uvek prijateljica. Odrasle smo zajedno i ile u istu osnovnu i srednju kolu, ali ja sam se uvek oseala inferiorno u odnosu na nju, a na koledu smo se razile. Uvek nam je drago kad se vidimo ali ja se pitam da li je tatino nepravedno poredjenje razlog zato nismo izabrale da ostanemo bliskije tokom godina? Kakav gubitak! Tenja onih koje porede sa drugima je da se pronadju u nekoj drugaijoj netakmiarskoj oblasti da bi postigli afirmaciju koja im je potrebna. Neki naginju materijalizmu potrebi da imaju neto to e uiniti da izgledaju dobro. Poredjenje sa drugima u izgledu, sposobnostima, ili imetku, navee ih da ostvare daleko vie nego to to ima smisla, i to je potrebno, samo da bi dokazali svoju vrednost. Sve ovo vodi takmiarskom duhu, to se moe i ne mora odraziti na povrini. Unutranji poriv da se izdvaja, da se postigne uspeh, da se preteknu drugi, stvara teret stresa koji neizbeno crpi energiju, tako da intimni odnosi na kraju izvuku deblji kraj. Energija iskoriena da se sakrije istine, da se sauva odbrambeni stav ili da se zadri rezerva iscrpljuje vitalne ivotne snage i uzima svoj danak kako telu tako i umu. Probajte da se setite da li su vas u detinjstvu poredili sa drugima. Ko su bili ti drugi? Ko vas je poredio? Kakva oseanja ste imali prema onima sa kim su vas poredili? Pogledajte vae tenje danas. Da li naginjete materijalizmu, takmienju, ili se oseate manje vredno od drugih? Ako je tako moda treba da se vratite lai koja se uselila u vas u pogledu vae vrednosti u procesu tih poredjenja. Ta la je imala mo da kontrolie vae misli, oseanja i ponaanje, a njeno pravo poreklo je kod oca lai. Vratite mu je! Onda se setite ovog principa: Neka je svako siguran da radi najbolje to moe, jer e onda imati lino zadovoljstvo zbog dobro obavljenog posla i nee imati potrebu da se poredi sa nekim drugim. (Gal 6:4)
86

3. Nedostatak emocionalne veze sa roditeljima. Za razliku od porodice gde nedostaju roditelji, ili su odsutni, porodice koje pate od nedostatka emocionalnih veza imaju fiziki prisutna oba roditelja. Ali psiholoki odsutni roditelji su oni koji odbijaju da se ukljue u razmenu emocija i ponekad mogu vie da izazovu oseanja ogorenosti u detinjstvu, nego oni koji su fiziki odsutni. Moda je va otac bio radoholiar, i vi ste ga retko vidjali osim kad je iao i vraao se sa posla. Ili, kad je bio kod kue, bio je toliko umoran da nikog i nita oko sebe nije primeivao! Moe biti da je veinu svog vremena provodio ili iza novina, knjiga, za telefonom, ili u radu za crkvu. Da li je vaa majka superena, supermama koja je samo mesila i pekla hleb, pravila zimnicu, pravila demove, i uopte sve vreme provodila u kuhinji? Moda ste voleli rezultate njihovog rada, ali da li ste ikada poeleli da umesto toga dobijete malo vremena sa njima, i njihovu potpunu panju? Da li ste jedan od mnogih kojima je nanoena teta van kue, a da niste to smeli da kaete roditeljima, jer ste se plaili da e kriviti vas? Da li ste oseali da ste u kui nekako na smetnji, kao da vam tu nije mesto? U domu gde roditelji nisu emocionalno dostupni ili odbijaju da sluaju svoju decu, ta deca ostaju bez bliske veze koja je uslov za potpuni razvoj zdravog uma. Ovde treba uoiti princip: kada otkrijemo da esto krivimo druge, a u svojim oima elimo da ostanemo pravedni, rtvujemo prednost intimnosti. Deci je potrebno ne samo da budu sasluana, ve i emocionalno shvaena. Roditelji koji odvoje vreme da aktivno sluaju, itajui izmedju redova i postavljajui pitanja dok detetova oseanja ne budu shvaena i prihvaena, anju dobrobiti emocionalne bliskosti sa svojom decom. Ovo priprema decu da se udobno oseaju u deljenju svega to se deava u njihovom ivotu pozitivnog ili negativnog. Dete nalazi bezbedno mesto u srcu roditelja i bie spremno i voljno da poveri ivotne tajne ovom mestu sigurnosti. Nedostatak emocionalne veze u ranom detinjstvu priprema srce za nedostatak poverenja i strah od predanja i obaveze u prijateljstvu i braku. To dete poinje da se osea kao bezvredan za pravi odnos sa drugom osobom. Moe biti da se druga odrasla osoba povezala sa takvim i da je dete tu nalo prihvaenost. Ali, nedostatak roditeljske veze ostavlja rupu u deijim srcima. Kako moemo da oekujemo da budemo intimni sa Bogom kad ne moemo videti, uti, ili dotai roditelje koji su bili fiziki prisutni? Nae iskustvo sa roditeljima i na stav prema njima odraava se na nau vezu sa Bogom. U braku, nesposobnost da se povee emotivno postaje pretnja po ivot te veze. ene, ije su primarne potrebe za emotivnim ispunjenjem e gladovati u braku sa muem koji je emocionalno van dometa. U dananjem drutvu, ljudi esto izraavaju svoju potrebu i elju za emocionalnom

87

bliskou sa svojim enama, ali ako je enina snaga i energija iscrpljena zahtevima karijere i doma, nena i meka ena postaje maina. Ovaj svet obiluje primerima ovog bola i u javnosti je izloen nedostatak bliskosti izmedju arlsa, princa od Velsa i njegove pokojne ene, princeze Dajane. Detinjstvo ove princeze bilo je ispunjeno usamljenou i nedostatkom veze sa roditeljima. Onda je formalnost kraljevske porodice toliko potisnula bliskost koju je Dejana toliko elela da ima sa svojom decom i muem. U njihovom braku, oboje su patili od potrebe za bliskou i nesposobnosti da se poveu jedno s drugim. Osoba ija su oseanja zamrznuta sebi porie pravo da osea i postavlja pitanja. Nepoverenje prema drugima je razvijeno u ranom detinjstvu, stvarajui strah od ranjivosti. Mnogi izabiraju da ive u kontrolisanoj atmosferi, naviknuti da neko drugi ima sva oseanja i donosi sve odluke. Sa kim ste se vi kao dete povezali na emocionalnom nivou? Ko je bila osoba od poverenja, ona koju ste najvie prihvatili u svom ivotu? Sa kim ste delili radost i bol svog ivota? Sa kim delite sada? Ne morate da imate desetine prijatelja, ali emocionalno zdravlje zahteva bar jednu zdravu emocionalnu vezu! Unutranja borba sa oseanjima odbaenosti moe izbiti na povrinu u svakom iskustvu i okolnosti u ivotu. Mi oekujemo da nas ljudi odbace, a kad oni to ne uine, mi emo se ponaati tako da oni ipak to odlue. Guraemo ih do krajnjih granica da vidimo ta e ih ba navesti da nas odbace. Ako uradim ovo, da li e me jo uvek voleti, da li e me jo uvek prihvatati? Dok iznutra imamo oajniku enju da se intimno poveemo bar sa jednim ljudskim biem, spolja se ponaamo tako da odgurnemo ljude. Strah predvidja sopstveni kraj, a strah od odbacivanja esto nalazi svoje ispunjenje u jednom momentu ivota. I potvrdjuje da dobijamo ono to oekujemo. (Ron) Bio sam najmraviji u kraju, zadirkivali su me i maltretirali. Kao tinejder, bio sam usamljenik koji je imao oajniku potrebu za vezom ali nije mogao nai partnera. Intimnosti sam plaao. Tako sam mogao da ostavim i da ne oseam bol odbacivanja. Ta oajnika potreba u mom ivotu bila je vezana za ispunjenje praznine vezane za oca. Du itavog puta sam nalazio zamene, ali to je trajalo do trenutka kad sam odluio da se suoim sa svojim nedostatkom i prebrodim ga, kad sam se oslobodio pritiska. To oslobodjenje me je dovelo do Oca. Bez obzira na moje misli, oseanja ili ponaanje, Njegova ljubav je stalna. Kad sam jednom to prihvatio poeo sam da prihvatim ljubav moje ene i oseam ljubav prema njoj. Sledei korak bio je voleti decu. Nastavio sam da uim ta je sloboda.

88

4. Oduzimanje oseanja. Greh je ljutiti se Samo se bebe plae... Veliki deaci ne plau! Da li su neka od ovih emocionalnih poricanja postala pravilo zbog koga ste poeli da oseate nesigurnost oko izraavanja svojih oseanja? Moda vam nije bilo dozvoljeno da osetite ponos zbog neeg to ste postigli. Moda vam porodica nije dozvolila da budete tuni, ljudi ili zadovoljni! Nije nam neobino kad nam se kae da je dubina naeg bola vea nego to bi trebalo da bude. Prestani da kmezi, nije tako strano! Mama vam je rekla da va bol nije tako vaan, i bili ste primorani da ga podnosite bez olakanja ili utehe. Bilo vam je vano da se ponaate ispravno bez obzira na svoja oseanja. Zapravo, nikog nije bilo briga zbog onog to ste vi oseali! Dobijajui ovakav tretman jo dok nai karakteri nisu bili formirani smanjuje se i na oseaj vrednosti i vanosti. Dok rastemo ka zrelom dobu, pojaava se i naa tenja da sakrijemo ili poriemo svoja oseanja, dok na kraju mnogi ne kau da ih uopte i nemaju. U odraslom dobu, ova odrasla deca su nauila da poriu da imaju oseanja. Kao rezultat oni tee da vode svetovan ivot, bez strasti i intimnosti. Ko vam je u detinjstvu rekao da su vaa oseanja glupa? Da li ste u stanju da osetite svoja oseanja, definiete ih, a onda podelite s nekim? Sa kim ih delite? Gde je vaa bezbedna emocionalna luka? 5. Dodir zlostavljanja. Luiz, veoma oseajna i brina uiteljica, ispriala je iskustvo koje joj se dogodilo u skorije vreme, prvog dana kolske godine. Stajala je na vratima svoje uionice da pozdravi novu decu, upisanu u njen razred, i kako je svako dete pristizalo, ona bi se predstavila, sa naklonou pitala za ime i stavila ruku na rame deteta. Jedan neugledan deak se predstavio kao Tod, i kad je Luiz neno stavila svoju ruku na njegovo rame, on se povikao i uzviknuo: Jao, to me boli. Danas rekla je dve sedmice od poetka kolske godine, dok ujutro itam priu, a deca sede na podu oko mene, Tod lei sa glavom u mom krilu. Jednom rukom drim knjigu, a drugom ga mazim po glavi. Otkrila sam da je njegova majka nosila veliku metalnu mainu kojom bi ga udarila svaki put kad bi rekao ili uradio neto to bi joj zasmetalo. On je pronaao bezbedno mesto u mom krilu gde svakog jutra sputa svoju glavicu da primi nenost za kojom vapi. Oni koji su trpeli zao dodir u detinjstvu, tee ili da se povuku od bilo kakvog dodira ili postaju mali huligani koji guraju, utiraju i gadjaju druge, oponaajui ponaanje koje su videli kod kue. Tuno je to takvi koji su imali neadekvatan tretman kod kue, izaberu esto ivotnog saputnika koji e to kasnije nastaviti da im radi. Neki e postati i sami takvi prema svojoj deci. Drugi e se iz straha povui od bilo kakvog fizikog kontakta.
89

Seksualna frigidnost ili seksualno zlostavljanje nije retka pojava u ovim odnosima. Mnogi priaju prie o tekim fizikim kaznama koje su dobijali u detinjstvu, i ak izgleda da se hvale to su preiveli. Ti ljudi su nauili da odvajaju svoja oseanja od svojih postupaka. Zbog emocionalnog bola vezanog za ta iskustva, to je mnogo vie nego to mogu da toleriu. Ovo je poznato kao disocijacija i slui kao sredstvo za opstajanje esto povezano sa seksualnim zlostavljanjem u detinjstvu. Mnoge e se rtve incesta ili seksualnog zlostavljanja seati toga, ali kau da su mogle da se presele u drugi deo sobe odatle su mogli da gledaju zloin nad detetom. Oni e rei da je to jedini nain na koji mogu da podnesu fiziku i emocionalnu agoniju. Seksualna frigidnost ili promiskuitet nisu neobine pojave kod onih kojima je naneta ova vrsta povrede. Da li ste patili zbog muenja ili zlostavljanja? Kako se ponaate prema onima sa kojima ste danas u vezi? Da li se potpuno povlaite od dodira, jer se plaite da ete biti povredjeni? Ili vidite da nanosite iste bolne udarce koje ste oseali kao dete? 6. Nedostatak dodira. Dan kada sam prohodao bio je dan kad su prestali da me nose, rekao je Majk tuno. Moja porodica je bila poput automobila koji se mogu voziti u zabavnim parkovima. Jedini dodir koji smo dobijali, bili su pri sluajnim sudarima u prolazu. Roj: Moj brat Dord dobijao je puno dodira, ali to su bili udarci tatinim kajiem. Pitao sam se zato je Dord dobijao svu panju, a ja nikakvu. Iako je bio tako mlaen da bi plakao pola noi, esto sam se pitao zato sam ja tako lo da ne mogu da dobijem svu panju. Konano, negde u treem razredu sam otkrio da ako bih bio dovoljno lo mogu dobiti tu panju od mojih uitelja. (Nensi) Seam se kako je Ron reagovao na dodir na naem medenom mesecu. Putovali smo na jedno ostrvo i tek to smo sili sa trajekta, on je pao i iaio zglob. Budui da sam medicinska sestra, pritrala sam mu i zagrlila ga. On je sedeo na doku, stezao zglob kad sam mu prila, a onda je odmahivao rukama viui: Bei od mene! Pusti me na miru kad me boli! Koji ok! Kao sestra koja je pomogla mnogima, nikad nisam naila na ovakvu reakciju pacijenta! Znala sam da je u detinjstvu bio usamljen i bez nenosti i zakljuila da e sa zahvalnou popiti svu fiziku panju koju mogu da mu dam. Ali, pogreila sam! ak i u najintimnijim trenucima, moja panja mu je stvarala nelagodnost poto mu je dodir bio stran. Nenost je doivljavao kao zlostavljanje poto za to ranije nije ni znao. Seksualnost poinje kad se beba kupa, masira losionom, mazi i neno ljulja. Osoba ija iskustva iz detinjstva nisu ukljuivala fiziku nenost odrae sa izbegavanjem toga u zrelom dobu. U intimnosti braka, takva osoba e se oseati kontrolisano ili uprljano dodirom, ak i kad se poeljni seksualni izraaji poklapaju sa
90

njenim. Kad je partner jednom priviknut na dodir, moe se desiti da poinju da zahtevaju kompenzaciju za lienost u detinjstvu. Ako se ovo dogodi, brak lako moe da sklizne u odnos zavisnosti gde paljivi roditelj postaje zamena za roditelja. Na ovaj nain dete konano prima eljenu afirmaciju. Ipak, ni jedan mu ili ena ne mogu stvarno nadoknaditi gubitak detinjstva. Mnogi tako oekuju od svog partnera da ispuni tu prazninu, ali one ostare, i parneri se optuuju za nedostatak naklonosti. Plae se odbacivanja i u isto vreme ne mogu da shvate niti da budu predani svom partneru. Preterana posesivnost je uobiajena u ovim vezama. Uz konfuziju idu ponaanja koja se ne poklapaju sa potrebom. Takvi partneri eznu za dodirom, a ipak dre svoje partnere na distanci time to ih nema kod kue (na poslu su, imaju hobi i sl.) a njihov brani drug mora uvek biti kod kue i biti uvek fiziki i emocionalno dostupan. Ko je bio vae utoite u detinjstvu? Moete li se setiti da ste se uurili pored nekog tokom dueg perioda vremena, da ste se neno milovali i drali? Da li je to bio neko iz vaeg doma, ili ste morali da je traite vam neposredne porodice? 8. Posramljivanje vaeg tela. Niko te nikada nee poeleti, suvie si debela! Prcmoljko! Krezava! Buljavi! Glavonjo! Sve su ovo pogrdne rei koje slue potcenjivanju ili sramoenju drugog zbog oblika tela, ili neke jedinstvene razlike. Da li ste uli neku od ovih kao dete? Moda ste uli neka druga imena, pesmice, komentare upuene vama ili vaem telu. Ja (Nensi) se seam da mi je jedan religijski vodja rekao da u morati da uradim neto sa svojim runim zubima, ako oekujem da se udam za propovednika i odem negde s njim. Nakon rodjenja nae druge erke, Naomi, tri zuba su umrla i zamolila sam zubara da mi uradi itavu gornju vilicu umesto mosta, da zameni tri zuba. Danas svoj osmeh dugujem svom zubaru. Ispoljeni stavovi i izgovorene rei povodom naeg tela kao da se stalno ponavljaju u naim mislima kao pokvarena ploa. To odredjuje nae ponaanje u godinama koje dolaze. To stvara unutranju borbu da izgledamo i delujemo savreno. Postajemo opsednuti svojom pojavom i daleko idemo da bismo izgledali prihvatljivo. Postoji tenja da se poredimo sa drugima i traimo rei hvale i prihvatanje, kada ih ujemo, moemo biti tako natimovani da u njih odbijemo da verujemo. Mnogi koji su doivljavali stid zbog svog tela imaju pojaani strah od starenja. Plae se da nee izgledati prihvatljivo u starijim godinama. Neprihvatljiv izgled je deo bola koji lei u onima koji su osetljivi na ovom podruju zahvaljujui ranije doivljenoj traumi. Vano je da razumete da se klatno ponaanja njie u oba smera, kao na satu i nije vano na kojoj strani sat kuca, tako i ponaanja mogu varirati od jednog do drugog ekstrema i dalje patiti od iste potrebe. Dok neki

91

postaju previe zabrinuti za svoj izgled kod drugih koji se oseaju odbaeno, izgled je tuno zanemaren. Kako bi bilo da prihvati sebe kao Boje stvorenje i peva sa psalmistom: Slaviu te jer sam divno nainjen; udesna su Tvoja dela. (Psalam 139:4 NKJV). 8. Stid stvoren ponaanjem roditelja. Da li si ti sin koji je vikendom morao da ide u kafanu i dovlai oca kui? Ili si erka koja se stidi majinog provokativnog ponaanja pred profesorima ili deacima u tvojoj koli? Moda tvoji roditelji nikad nisu ni dolazili u tvoju kolu ili su se uvek glasno raspravljali kao na pijaci. Ili si moda poniavan-a zbog toga to su se razveli jer su bili jedno drugom neverni a da ste vi to poslednji saznali. Ili ste oajni zbog injenice da su vai roditelji retko uestvovali u crkvenim aktivnostima u kojima ste vi imali uea? Deca koja odrastu u takvim oklonostima imaju potekoa da veruju autoritetu ili osobama koje se oseaju kao njihov autoritet. esto, i kao ve odrasli, oseamo da nemamo pravo da pripadamo. Oseamo da nemamo pravo da imamo zdravu, srenu porodicu. esto, zato to je samo-vrednost unitena u takvim situacijama, meterijalizam postaje zamena za unutranje vrednosti. Postoji tenja da se osea da niko ne mari za tebe, ak i kada se uputi ljubav prema supruniku, deci, prijateljima, ne moete da verujete u potpunosti da je njihova ljubav istinita. ak i kad su porodica i prijatelji pouzdani, vi pre verujete da e vas povrediti, razoarati, da stvari nee uspeti, da ete biti naputeni. Ukratko, plaite se da ete ponovo biti odbaeni, i suvie esto, vaa oekivanja se ostvare. Strahovi su esto predvidjanja budunosti koju nesvesno stvaramo. U mnogo sluajeva deca, ijih je roditelja ponaanje sramno, moraju da preuzmu odgovornost roditelja prema svom roditelju ija su postupanja detinjasta. Taj teak teret oni emocionalno nisu u stanju da nose i u zrelom dobu. Strepnje i stanja zabrinutosti su zagarantovani. Takodje je tano da odrasli ija je porodica bila sramota esto oseaju da nemaju prava da pripadaju porodici, ili se opiru pripadanju, da se istorija ne bi ponovila. esto e kasnije grandiozne ideje progoniti misli, kao u detinjstvu, kad je dete matalo da ih mama i tata ovog puta nee osramotiti. Oseanja oteenosti i razliitosti do drugih, da nisu deo mase, i nesigurnosti i hroninog nepoverenja u sebe i druge je uobiajeno. Poto se drugima ne moe verovati postoji potreba da se kontrolie okolina, planovi, navike, ak i odluke drugih. 9. Oekivanje da deca znaju bez odgovarajuih davanja uputstava ili vremena da naue. Scena: uzimate staru kosilicu jednog sparnog letnjeg popodneva da iznenadite tatu svee pokoenim travnjakom kad stigne s posla. Nikad ranije niste kosili travu, a znate da vam ne bi dao motornu kosilicu, pa ste izabrali tei put. Tek to ste zavrili poslednju traku ispred
92

kue ujete kako njegov kamion stie, te brzo unosite kosilicu u garau. Znoj vam lije sa ela dok tata ulazi, vi oekujete prijatno iznenadjenje na njegovom licu, ali on uti. Tek za stolom, za veerom pita: ta je bilo, sine? Mrzilo te da pokosi iza kue? Moda se dogodilo da se od vas oekivalo da iako niste dovoljno vebali, imate taku na nekoj priredbi, pa ste bili izloeni ponienju, jer ste zaboravili svoj tekst ili note. Bol sramote sa kojim je bilo suvie teko da se izadje na kraj kasnije je bio naglaen sputanjem vaih roditelja. Ili da li se od vas oekivalo da savreno uradite zadatak ve pri prvom pokuaju? Da li ste bili razoarani svojim prvim pokuajem da ispeete kola kad je on splasnuo u trenutku kad ste ga vadili iz rerne, a onda trpeli nemilosrdno zadirkivanje vae porodice, i grdnje zbog vaeg neuspelog pokuaja? Godine nakon zavrenog procesa odrastanja, posle takvih iskustava iz detinjstva obeleene su strahom od isprobavanja novih stvari, oekivane kazne, greke koja e biti praene uvredama ili smehom dodatim vaem bolu zbog neuspeha. Iznutra moete patiti od progona oseaja inferiornosti, toga da znate da niste i nikada neete biti dovoljno dobri. Naravno, pitanje je: Dovoljno dobri za ta? A moete odgovoriti i za mamu i tatu, za sve i za Boga. Ako vas je pogodilo ovo seme, moe se stvoriti tenja ka perfekcionizmu, pokuaj da se uradi ispravno po svaku cenu. Moe biti da ete se pretvorati da ste neznalica, kao da ne znate da obavite posao, dok imate sposobnosti da uradite kao ili bolje nego bilo ko drugi. ivot moe biti zatrovan anksioznou, strahovima za budunost, od otkrivanja svoje nepodobnosti, da ta god postigli bie jadno i neadekvatno i da nikad neete odgovoriti oekivanjima koja ste postavili pred sebe. 10. Uslovno prihvatanje. Jedna od najozbiljnijih i najuznemiravajuih rana detinjstva je oseanje uslovljene prihvaenosti od strane vanih osoba u ivotu. Velike su anse da su vas voleli ma ta radili, ali je problem u tome da su se poruke koje ste primili pomutile. Uhvatili ste poruke koje kau: Voljen si samo ako dobije dobre ocene, spremi svoj krevet, opere zube, kae hvala i molim! ta je pomutilo ove poruke bezuslovnog prihvatanja, ili rei ili pogledi razoarenja. Kada se roditeljsko prihvatanje osealo kao uslovljeno, to je imalo najjai utisak zato to oni koji treba da vode brigu o detetu imaju potencijal za nanoenje najvee povrede. Iz toga proistie da mala semena poinju da putaju koren. Ako mislite da vas roditelji nisu prihvatili onakve kakvi ste bili kao dete ve samo kad ste bili dobri, treba jo jednom pogledati. Opaanje je mono jer postaje naa stvarnost. Par puta osetite odbaenost, posebno od roditelja, i to ve ima mo da boji na pogled na sva njihova oseanja prema nama. Deca su supersenzitivna na stavove, ton i visinu glasa, izraze lica i lako mogu da razoarenje pogreno protumae kao neslaganje. Molim vas nemojte pogreno shvatiti. Neki zaista prihvataju
93

druge samo na osnovu ponaanja, i takvo ponaanje je svakako suprotno karakteru nepristrasnog Boga. Roditelji koji na ovakav nain postupaju prema svojoj deci alju im snanu poruku da ih Bog prihvata samo kad su dobri deaci i devojice. Poto zahtev pokornosti bez dubljeg odnosa stvara pobunu, lako je razumeti kako deca prema kojoj se ovako postupa mogu da se pobune protiv zemaljskog roditelja ili nebeskog Oca. Najvaniji korak je biti spreman pogledati u sebe i videti kako su najranije godine uticale na va ivot tada, i kako to nastavljaju da ine i danas. Ono to je bilo tada, jeste sada. Gajenje pouljivog duha ili traenje od Boga da vam ga da, otvorie vas da razumete kako je ovim to mislite i oseate sada rukovodilo vae detinjstvo. Oporavak od gorine je ostvariv. Opratanje onima koji su vas odbacili i vama samima za sopstveno ponaanje bez ljubavi koje je proisteklo iz toga jeste dar koji Bog eka s nestrpljenjem da vam da. Mnogi koji oseaju odbaenost oseaju se izolovano i samo. Oni su ubedjeni da niko drugi ne moe da osea dubinu oaja koju oni oseaju. Teko je identifikovati se kad imaju ovakva oseanja. Ovi oteeni ljudi i ene nemaju pojma da njihov bol dolazi ne iz njihove sadanje situacije, ve iz jednog drugog izvora. Popularna psihologija se usredsedila na fiziko, seksualno i emocionalno zlostavljanje kao verbalno omalovaavanje, ali ne i na surovo negativne uticaje odbaenosti u ivotu jedne osobe. Mnogi koji dolaze na savetovanje kau da nikad nisu bili u stanju da identifikuju ta je njihov bol dok nisu shvatili odbaenost i kako je raslo iz siunih semena gorine. Odbaenost je subjektivna. To je neto to oseate, ne kao specifini incident ili okolnost. To je atmosfera u kojoj ivite, kao zagadjen vazduh koji tokom vremena sniava vau otpornost da odskoite kad vam se neto loe dogodi. Odbaenost je najmoniji otrov koji je djavo stvorio da iznutra napadne va duhovni i emocionalni imuni sistem. A onda kad vam je imunitet najpotrebniji kad izgubite posao, va brani drug vas kritikuje, ili prijatelji ire lai o vama nemate otpornost i posledica je bolest duhovna, emocionalna, i esto fizika. Ako ste prepoznali neka semena gorine koja su posejana u va ivot sad je vreme da ih iskorenite. I na njihovo mesto zasadite Boja semena prihvaenosti. Oslonite se na istinu koja je sam Hristos prezren i odbaen (Isaija 53). On sve to zna! I sad ti kae: Budite u meni i ja u vama... Vidi Jovan 15:4-16:1. Vreme je da prestanete da sluate glasove odbacivanja iz vae prolosti i paljivo sluajte Boga koji vas voli bezuslovno! Da li me ujete?

94

IX POGLAVLJE KAD STE POGODJENI EMOCIONALNIM ZLOSTAVLJANJEM

Verbalno zlo je poput kasetofona koji nikad ne prestaje da svira.

Gregory L. Jantz tapovi i kamenje mogu slomiti moje kosti, ali rei me ne mogu povrediti. A kad umrem, plakae to si mi se rugao. Ovo je engleska pesmica koja se rimuje, a pevala su je deca koju druga deca nazivaju runim imenima i na taj nain ih povredjuju. To je drugim reima U-ta-ta protivniku. esto sam je sluala (Nensi) i tako mi je ula u ui da sam je posle vrlo lepo sama pevala, kako smo svi znali da je poruka la. To je bio nain da zaustavimo bol izazvan reima, bar na trenutak. ta drugo dete moe da uradi kao odgovor na navalu uvreda i neprijatnih pogleda? Kako osetiljivo dete zaustavlja ranu izazvanu odbacivanjem, da ne postane dublje? To je bilo eljeno razmiljanje da ako moda izgovorimo dovoljno esto, nekom magijom emo moi da pobedimo bol. Ali nikad nije uspevalo, i ja sam nosila bol odbaenosti godinama zbog nepromiljeno upuenih rei u mom detinjstvu. Gejl je bila moja najdraa drugarica. Obe smo bile u manjini. Ona je bila Jevrejka. Medju decom koja su ila s nama istim kolskim autobusom nije bilo druge jevrejske dece. A ja sam bila debela. Dobro smo se uklapale. Jednog dana deca bi zadirkivila nju, drugog dana bio je na mene red. Nju su zvali prljava Jevrejka, a mene su zvali Bucko. Uvek smo sedele zajedno u autobusu radi moralne podrke. Obe smo se oseale otudjeno od ostalih kolskih vrnjaka i stalno su nas poniavali. Kako su teologija i ivotni stilovi naih porodica bili veoma razliiti, na bol nas je vezao vezom ljubavi i opstanka. Moja porodica je bila stroija od njene. Doivljavala sam prezatienost. Davali su mi da se igram kod nje, a njoj nisu davali mnogo da dolazi kod mene. Kad sam ila kod nje, bila sam oslobodjena prezatienosti etvoro odraslih (dva roditelja plus baka i deda). Tamo sam mogla da se kupam gola, u penuavom potoku u umi iza njene kue, pijem gazirana pia, i jedem sendvi sa senfom (ne mogu da verujem da smo ih jele!). Tamo sam nauila da volim jevrejsku hranu i imam tu slobodu da je spremam kad god smo htele. A kod moje kue ona je nauila o bezuslovnoj ljubavi stvoritelja kom je moja porodica sluila. Ja sam slavila Hanukkah kod nje, a ona Boi s mnom. Moji roditelji su, medjutim oseali da su im sopstvene vrednosti ugroene time to sam se ja sve vie zbliavala prijateljici, iji je nain ivota bio tako drugaiji. Ali kad su pokuali da nas razdvoje nisu raunali na vezu
95

koja se stvorila izmedju nas, niti su shvatili psiholoki razlog za to nas dve protiv neprijateljskog sveta. Tog leta kad je Gejl napunila 16, i dobila vozaku dozvolu, odvezla se autom svojih roditelja oko 100 km do kampa nae crkve i ostala te noi u naem atoru. Njen dolazak je bio veliko iznenadjenje za sve nas. Stigla je dok sam bila na sastanku, i sela pored mene. Radila je sa mnom u kampu i pratila me na svaki sastanak gde je pevala pesme i saginjala glavu na molitvu kao da je jedna od nas. Moji roditelji su bili zbunjeni ovim dogadjajem i jo uvek nisu shvatili razlog te jake veze koja je postojala medju nama. Beda trai drutvo! Sva deca povremeno pate zbog nepromiljenih rei koje su im upuene i nose bol emocionalnog zlostavljanja. Suvie njih pati zbog verbalnih muenja kod kue, ili kao u Gejlinom sluaju, od emocionalnog zanemarivanja. Ja sam, bar, imala dovoljno sree da imam emocionalnu panju prijatelja tokom tih godina kad sam se oseala odbaeno. ta je emocionalna i verbalna zloupotreba? To je bilo koja izgovorena re koja ne podie niti pouava. To bi mogao biti i bolan nedostatak rei afirmacije. irom definicijom, ko onda nikada nije bio emocionalno zlostavljan? Zato su bolne rei tako destruktivne? U svojoj knjizi pod naslovom Isceljenje oiljaka od emocionalnog zlostavljanja, Gregori L. Jantz nudi odgovor na ovo pitanje. On kae da je emocionalno zlostavljanje nanoenje tete zato to ostavlja tragove i posle samog dejstva ili traje due nego to izgleda. Ne samo da povredjuje samopotovanje jedne osobe, ve i postavlja ivotni obrazac koji svakodnevno napada unutranje bie. Poto je ljudska osovina naa samovrednost i oseamo da smo uspeni ili neuspeni ili neuspeni na osnovu pogleda koji imamo o sebi, emocionalno zlostavljanje nas moe odvesti na vrteku koja se vrti po muzici uvrede koje smo uli. Njena brzina i destruktivna mo se poveavaju sa svakom sledeom rei omalovaavanja koja je upuena. Jantz nam dalje objanjava da emocionalno zlostavljanje otima rtvi oseaj sigurnosti i vrednosti. ivot ima red i ljudskim biima je taj red potreban. Oni imaju potrebu da znaju ta da oekuju. To im pomae da se oseaju bezbedno i sigruno i imaju oseaj kontrole. rtve emocionalnog zlostavljanja obino ne mogu da predvide vreme, mesto ili intenzitet sledeeg napada. On zavisi od raspoloenja one druge strane. Za dete, ivot je nesiguran koliko i raspoloenje roditelja. Ako se majka probudi srena, onda e dete moda ustati i krenuti u kolu bez udaraca bolnih rei. Ali, ako je majka nezadovoljna, bez obzira ta dete radilo, postoji velika ansa da e na dete vikati i kritikovati ga. Zastraujue je kad se ini da se to nikakvim ponaanjem ne moe ublaiti ili spreiti. Ako neko ne moe da uspe u ostvarivanju kontrole koja je potrebna da se ponienje zaustavi, onda rtva smatra da je ona druga strana u postupnoj kontroli svojih emocija i reakcija poigravajui se sa rtvom kao sa kuetom na lancu.
96

Emocionalno zlostavljanje stvara u rtvi oseaj straha da nema sigurnog vremena kada nee doi do emocionalnog zlostavljanja, nema pravih rei koje e spreiti napad ili zaustaviti ve zapoeti. Naroito za dete ne postoji re, reenje, nain da sredi stvar, a da mu se ne nanese teta. Poto je strah sredstvo koje paralie, njegove rtve se oseaju bespomono da zaustave traumu. To je kao da ste u komaru i oajniki pokuavate da pobegnete, ali vam se noge ne pomeraju. Stojite nepomini, nesposobni da pobegnete od otrih rei ili zastraujuih pogleda. Posredne ili skrivene poruke emocionalnog zlostavljanja zadaju slian udarac opasan po ivot kao napunjen pitolj. Krivica je jo jedna posledica emocionalnog zlostavljanja. Oseanja krivice koja se dezintegriu u destruktivna oseanja stida, ine da rtva bude bez nade da e ikad postati prihvaena i vredna. Krivica nam alje poruke da smo uinili pogrenu stvar, il smo zanemarili onu ispravnu. Stid ide dalje od krivice, na dublji nivo razmiljanja i oseanja da smo pogreili. Stid nas postavlja u poziciju da se oseamo nepopravljivi, bez nade u promenu ili boljitak. Jasno je zato bi Sotona hteo da ivimo u sramoti. Njemu bi malo ostalo da uini, jer mu mi ne bismo pruali otpor. Kad neko zna da e izgubiti, zato bi se borio? Zar ne bi bilo lake jednostvano da odustanete? Strah je jo jedan razlog zato emocionalno zlostavljanje nanosi toliko povreda. Iskustva nepravde ostavljaju rtvu ispunjenu besom i strahom od njegovom ispoljavanja. Ovaj ivot zaklopljenih destruktivnih emocija ima potencijal da izazove fizike, emocionalne i seksualne poremeaje. Ovaj bes se poveava do grozniavog vrhunca kako dan za danom odmie i ozlede su sve vee podgrevanjem vatre svaki put kad se pojavi novi napad. Drugim reima, tekue uvrede ine da zapeku stare rane, to bol ini jo jaim. Davidova prerana i tragina smrt je savren primer destruktivnog besa stvorenog emocionalnim zlostavljanjem. Bio je srednje dete, izmedju starije sestre, i mladjeg brata. Kao najstariji sin, oekivalo se da nosi odgovornost odraslog, i kad to nije inio a i bez razloga dobijao je teke fizike i emocionalne batine od svog oca. Bili smo svedoci kad je Davida utirao i itavih scena sa ocem koji izvikuje skaradne rei i uvrede. Kao dete, David je bio svedok esto nanoenih batina koje je njegova majka trpela, i oseao se odbaen jer ju je njeno sopstveno stanje, kad je bila prepuna modrica, spreavalo da ustane iz kreveta da kuva, pere odeu ili obavi potrebne poslove. David je sa uasom posmatrao kako se njegova zlostavljena sestra udala za tipa koji se ponaao prema njoj kao njihov otac prema njihovoj majci tokom 24 godine braka. I laknulo mu je kad je Laura ostavila svog progonitelja, samo da bi je gledao kako se ponovo udaje. Ovog puta se udala za dobrog mladia, koji je ne bi povredio, ali oko 6 godina kasnije, doao je trenutak istine, kad je skoro izgubila ivot od njegovih batina. Bio je uz nju kad se razvodila od mua broj dva, i dobila starateljstvo nad decom. Zato bi ponovo ulazila u vezi opasnu po ivot? Zar ne moe da ivi bez mukarca?
97

David je otkrio telo svog mladjeg brata kako beivotno visi, i on je bio taj koji je doao do sve mogue opreme kako bi spustio Marka u nadi da e moi da oivi. On je morao da saopti majci da je njeno najmladje dete poinilo samoubistvo. Zato? Zato to je mrzeo sebe jer je, kao tata, te veeri udarao svoju devojku na sastanku. David je posmatrao kako majka vene od tuge na toj sahrani krivei sebe to nije bila dovoljno dobra majka koja bi mogla da sprei ovaj besmisleni gubitak. Bio je tu da pridri majku i utei je kad su joj doktori saoptili dijagnozu: rak dojke. Izgledi: male anse. Jo 6 meseci ivota. Pitao se: Da li su tatini udarci u mamine grudi izazvali predstojei gubitak? Bio je tu kad smo i mi bili pored njene bolnike postelje gde je dola da umre. Taj prizor mu je okrenuo utrobu ali jo vie razbuktao bes koji je gajio u srcu jo od detinjstva prema oveku za kog je oseao da je odgovoran za svo djubre u njihovom ivotima. Oeve uvredljive rei jo zvone u njegovim uima, jer je nastavio da radi ono to je mislio da jedino moe da radi u garai svog oca. Na sreu, njegov otac nije svaki dan bio prisutan, jer je iveo u drugoj dravi sa enom zbog koje se razveo sa mamom. Dok se pojaavao bol svake nedelje posle razgovora telefonom, stare uvrede i poniavanja glasno su zvonila u njegovim uima sve vreme njegovog budnog stanja. Zakljuio je da ga otac jo uvek kontrolie preko uspomena na svo staro djubre. David je mrzeo svog oca! Svi smo mi to znali i niko ga zbog toga nije krivio. Znali smo da e ga ta mrnja potpuno unititi, i to smo mu rekli. Molili smo ga da potrai profesionalnu pomo da bi se oslobodio emocije koje su imale kontrolu nad njim. Ali on to nije hteo, moda je mislio da nije vredan olakanja. Nastavio je da mui sebe zbog mamine smrti i sahrane i u dubini due zadravao snani bes koji je kontrolisao svaki njegov udah. Jednog starog letnjeg dana, pronali su Davidovo raspadnuto telo. Miris smrti je tekao iz njegove kue u komiluk, i nagnao jednog komiju, da pozove policiju. Reeno nam je da je to bio uasan prizor da ne elimo da ujemo vie. Islednik je otpisao droge, alkohol i lov tj. pucanje na patke i objavio da je uzrok smrti srani udar. Njegovo srce je bukvalno eksplodiralo od stresa zbog gubitka pomeanog sa oseanjima mrnje i besa. Konano je traka uvreda i poniavanja upuena njemu i njegovim voljenima prestala da se vrti. Bol zbog emocionalnog zlostavljanja nastavlja da traje zato to ploa nastavlja da se vrti i kontrolie rtvu dok se ne intervenie u cilju prekidanja. Moda se zapitate koji siledija bi uinio tako gnusna stvari svojoj porodici. Kako je Sotona preuzeo kontrolu nad ivotom njegovog oca da bi napravio takvo razaranje u ivotima njegove dece i toliko povredjivao njegovu suprugu, etvrt veka? Davidov otac je takodje bio rtva. Odgajan je u veoma nasilnoj porodici sa ocem koji je bio potpuno nekontrolisan. Tukao je svoju enu,
98

ak u prisustvu drugih, i njegova mrnja je bila izraena nad celom porodicom. Bilo je vie sinova, a Ben (Davidov otac) zaista nije bio omiljen. Jednom, na Dan zahvalnosti, ira i ua porodica se okupila u kui Davidovih roditelja. Dvadeset ili vie ljudi je sedelo za velikim stolom. U jednom trenutku za vreme obroka, deda je primetio da je njegova supruga kanula malo sosa na svoje grudi. Ustao je i otila u kuhinju po mokru krpu, vratio se za sto, i sa krpom u pesnici poeo da udara njene grudi, uzvikujui joj skaradnosti. itava porodica je posmatrala taj dogadjaj i prvi put se otvorio prozor razumevanja porekla brutalnog ponaanja njegovog sina Bena. U mislima onih koji su bili prisutni stvarale su se osude i kritika povodom onog to su upravo videli. Ljudskom umu je potrebno zaokruenje. Potrebni su odgovori i ako ih ne dobijemo, mi ih sami stvaramo. Verovatno je bilo onoliko miljenja koliko i ljudi za stolom. Svako je razliitog temperamenta, ivotnog iskustva, obrazovanja... i zbog toga to su nai temelji tako rzaliiti, ni jedan obrazac ponaanja se nee podudarati s drugi. Treba da ovo vrlo paljivo uzmemo u obzir pre nego to donesemo sud ili kritiku, o onom to ne razumemo ili odobravamo kod drugih. Nemamo prava da sedimo u sudijskoj fotelji kad nismo sasluali sve dokaze. I kad pomislimo da znamo sve dokaze, obino znamo samo deo. Dok je navika te porodica bila da osudjuje Davidovog oca, Bena, tako estoko da ga iskljuuje iz porodinih okupljanja i sveanosti, na odgovor, bi moda bio u mnogome razliit da smo znali celu istinu o njegovom poreklu. To, naravno, ne opravdava njegovo ponaanje, ali iznosi razlog. Ako se on tako ophodio prema svojoj eni kad je mnogo gostiju sedelo za njegovim stolom ta li je njoj i deci radio kad nije bilo svedoka? Mogli bismo da pratimo istorijat, i zavrili bismo u Edemskom vrstu. Tamo je Sotona prvi put napao nae praroditelje i taj otrov se iri sve do danas, do nas i nae dece. Da li da samo slegnemo ramenima i kaemo: ta da se radi? Kako moe da zaustavi Sotoninu vojsku? Moemo da idemo korak po korak, a proces zapoinje u naim mislima. Potrebna je svest o silama koje su protiv nas i potrebno je poverenje u svemo Boju ija mo daleko premauje mo neprijatelja. Potrebna je spremnost da se kae: Ja ne mogu. Ali ti moe, Gospode. Potrebna je potpuna predaja, otvorenost, i ranjivost. Potrebna je spremnost da se kae: Kriv sam. Bol koji nosim moda nije moja odgovornost, ali moje ponaanje jeste, jer ono nanosi tetu, meni, a i onima oko mene. Vidim da mi je sva snaga neba dostupna da me vodi iz robovanja Sotoni u slobodu u Isusu Hristu. Moram izabrati. David je patio i to ne samo zbog emocionalnog zlostavljanja. Svi oblici zlostavljanja nanose velike udarce naim emocijama. Kod fizikog zlostavljanja, rtva se osea bespomono, bezvredno i odbaeno. Ovo su emocije, za koje bismo mogli rei da fiziko zlostavljanje stvara emocionalno zlostavljanje. Isto je i sa seksualnim zlostavljanjem, u kom je najvie poraavajua posledica gubitak sebe. rtva zavrava zbunjena oko svoje

99

vrednosti, identiteta, mesta u ivotu, i ovo stvara ponaanja koja dalje oteuju nena oseanja rtve. Poruka koju rtva prima je klju povrede. Veina formi zlostavljanja alje veoma glasnu poruku koja napada lini identitet i linu vrednost. Ove poruke izgovorene ili ne formirane su da posrame, omalovae i umanje vrednost, ali prava namera je da se stekne kontrola nad rtvom. Ako ih alje osoba od koje rtva treba da primi ljubav i usmerenje u ivotu, one stvaraju jo gori rezultat. Ako ih alje osoba u koju se do tad imalo poverenja, imaju jo veu teinu. Poto se toj osobi veruje, pogrene rei i dela postaju temeljni deo sistema verovanja jedne osobe na kojoj su zasnovane sve budue odluke. Nisu svi svesni svoje namere i prave tete koju nanose drugome. Neki jednostavno prenose ono emu su bili izloeni, ali drugi dobro znaju da slede svoje planove za preuzimanje kontrole nad drugom osobom. Kao Davidov otac, mnogi se ponaaju prema drugom, onako kako se prema njima postupalo i onako kako im se ini sasvim normalno. Zlostavljanje je postalo navika, stil ivota. Ponovno, i uporno otvaranje rana, konano cementira jedan vrednosni sistem. Iz tog sistema e proisticati itav ivot ako se neto ne promeni. rtve uvek iznova trae one koji e im nanositi povrede, i sabotirati zdrave odnose. Oni moda nee voleti rei koje su im bile upuivane, ili postupke, ali oseanja koje su im stvorili postae njihov identitet. Ako pronadju prijatelja koji ih ne maltretira ostavie takvu osobu jer se nelagodno oseaju u bezbednoj zoni ljubavi, zatite i brige. Dok sam nedavno govorila jednoj grupi ena iz prihvatilita za pretuene ene, zamolila sam ih da zamure. Vratite se u vreme kad ste imale zdravog i itavog deka, koji se prema vama ophodio sa puno ljubavi i panje. Setite se kako ste se oseali kad ste bili s njim. ta ste tano uradile da okonate tu vezu? Paljivo sam ih posmatrala, traei na licu oseanja kojima su odgovorile na seanja koje sam im probudila. Nekoliko njih je zaplakalo; druge su klimale glavom u znak saglasnosti. Onda sam im rekla: Kad izbrojim do tri, glasno izgovorite njegovo ime. U Sali se nije uo ni jedan glas. Jedna je progovorila: Ovo je potpuno neverovatno. Mislila sam da sam ja jedina glupaa u grupi. Ali sve oko ovog stola su tano znale kakvog su mladia utnule da bi se udale za nekog ko e ih maltretirati ba kao to su to i ranije doivljavale. Ta tuna istina je ostala do danas. Zlostavljane ene e izabrati grubijane da bi zadrale svoj pogreno formiran identitet. Ono to je neverovatno je da je duh ovih ena nestao zbog nedostatka znanja. Dok smo diksutovale oko stola, jedna ena mi je skrenula panju na njihovo sopstveno ponaanje koje je prikazivalo njihovo iskustvo u detinjstvu. Ovo je ukljuivalo ono to se odnosi na zadatke emocionalne razvoja koje postavio Erik Erikson: poverenja, autonomija, inicijativa, marljivost, identitet i intimnost.
100

 Nisko vrednovanje sebe je napad na sposobnost da se veruje sebi i drugima, to je trebalo da se razvije tokom prvih osamnaest meseci ivota. Tokom vremena nasilnici smanjuju samovrednovanje svojih rtava i na taj nain se one vezuju u nevidljive lance straha i nepoverenja u sebe. Poruke koju primaju je: Potreban mi je onaj koji me mui. Ja u sebe ne mogu da imam poverenja. Ne mogu da uspem sam-a na svome. Nedostatak samopouzdanja je napad na sposobnost donoenja odluka ili na autonomiju linosti. Osnova za to dolazi izmedju osamnaest meseci i tree godine starosti. Ta sposobnost da se upravlja sopstvenim ivotom je predana muitelju kako odluke koji taj donosi idu nasuprot onome to rtva eli ili osea da je ispravno ili prikladno. Radoholinost ili perfekcionizam ili sa druge strane nedostatak hrabrosti da se pokua. Ovo je napad na razvijanje inicijative, to je trei zadatak razvoja po Eriksonu, to dolazi u predkolskom uzrastvu, od tree do este godine. Oni koji su maltretirani e pokuati da sakriju ili zatite istinu provodjenjem dugih sati u radu sa potrebom da svaki zadatak dovedu do savrenstva. Ili odustaju i nikad ne pokuavaju. Neuspeh i oseaj promaenosti su posledice unutranjeg beznadja koju je stvorilo emocionalno zlostavljanje. Mnogi oseaju da poto nikad nita nisu postigli, zavravanje nekog projekta ili izvodjenje na zadovoljstvo drugog, nije mogue. Oni su nesposobni i nisu vredni uspeha i uinie sve to je potrebno da sebe spree od ostvarenja sopstvenih potencijala. Ovo je napad na zadatak marljivosti koju se nadamo da emo videti kod dece od 6 do 12 godina. Nesposobnost da se ustanovi identitet, zdrava smisaona seksualna veza i odgovori na odgovornost odraslog doba. Erik Erikson pripisuje zadatke razvoja identiteta na tinejdere. Tokom ovog perioda mladi moraju uvrstiti stav o tome ko su vam svoje porodice. Hormonalne i fizike promene tokom ovih godina oteava prelaenje iz detinjstva u odraslo doba. Zlostavljani imaju veu borbu jer odrastanje zahteva odgovornost i postignua. Ako se oseaju bezvredno, neadekvatno i plae se promene, ostae u mrei porodice ili onog koji kontrolie njihov ivot umesto njih. Zato zlostavljane ene uvek iznova biraju ljude koji e imati kontrolu nad njima. Zato e se tinejderke potiniti seksualnim zahtevima koji su pred njih stavljeni i prilagoditi pritiscima drutva neodgovornih vrnjaka. Izolovanost, usamljenost i otudjenost, ili usmerenost za uspostavljanje veza koje pravo iz kafia vode u krevet. Zlostavljane osobe ude za bliskou koja je zadatak u razvoju od osamnaeste do
101

trideset pete godine, ali ne znaju kako da je ostvare. Zbog sopstvene oteenosti, oni zamenjuju re bliskost reju seks. Zato se ponaanja navedena iznad toliko razlikuju jedna od drugih. Vano je razumeti da iz zlostavljenosti proizilaze ponaanja koja mogu biti od jedne do druge krajnosti. Da li se osoba ljulja na levu ili desnu stranu zavisi od prirode nanetog joj zlostavljanja, kao i od linih unutranjih karakteristika. Mnoge rtve se oseaju izolovano u sobi punoj ljudi, druge se oseaju da moraju seksualno osvojiti svakog koga sretnu. Sotona je poremetio na pogled na intimnost. Istinska bliskost je spajanje uma sa umom. U zdravoj vezi seksualnost nije neophodan sastojak, ali u braku postaje fiziki izraz emotivne veze jednog para i simbol doivotne predanosti. Tela. Dva prijatelja istog pola mogu biti bliski bez izraavanja seksualnog oseanja. Uzmite, na primer, kako sam ja (Nensi) radila sa Kej na ovoj knjizi. Mi smo se par puta videle pre ovoga, ali bez prilike da podelimo neka lina gledita jedna sa drugom. U tiini njene kue u planini Tenesi, sedele smo za stolom jedna naspram druge i poele razgovor o tome ta smo Ron i ja imali u planu za ovu knjigu. I neto je proradilo! Dok smo pisali sadraj, oseale smo slobodu da podelimo linu prolost koju moda nikad ne bismo podelili sa drugima, osim sa svojim supruzima. Taj oseaj lagodnosti izmedju Kej i mene je ono to je Bog planirao za prijatelje koji su spremni da daju ivot jedan za drugog. To je radost deljenja izmedju mua i ene. To je odnos koji On eli da ima sa nama kao svojom voljenom decom. Prava bliskost je biti jedno bez straha od izdaje ili kazne. Ona sadri duboko deljenje due bez straha od osude ili kritike. Ta sposobnost da se bude intiman, zavisi od posebnih cigala koje se moraju ugraditi tokom razvojnih perioda u ivotu jednog deteta. Naprimer, u najranijem dobu, gola, mokra beba je postavljena na majin stomak i glavicom dodiruje njene grudi. Ovakva bliskost formira osnovu za ono to e se vremenom izaziti kroz seksualnu bliskost sa branim partnerom. Poto je bliskost razvijena u vreme puberteta, ona obuhvata sve prethodne stupnjeve, i pozitivne, i negativne, i svaki igra ulogu u buduoj sposobnosti odraslog oveka da doivi istinsku bliskost sa drugim. Emocionalno zlostavljanje izopauje Boji plan za bliskost. Ono zahteva potinjavanje, predavanje linosti zatvoru u kome ispunjava zahteve i potrebe drugog. To je pravljenje druge osobe krivom uz zadravanje pozicije ispravnog. ak je istina primljena sa pa, nije ba neophodno tako da su drugi uvek u poziciji gubitnika. Osoba ne moe dugo opstati u vezi gde je krivica redovni gost. Potreba da se bude u redu (ispravan) jeste preduslov bliskosti. Potreba da se distancira radi prikupljanja line vrednosti postaje naelo onih koji su bili emocionalno zlostavljeni.
102

Emocionalno zlostavljanje ponavlja paenicima la da su bezvredni i dri pred njima Sotoninu imitaciju bliskosti seks izvan braka. Zato su dananji filmovi, TV programi, serije, romani, asopisi i bilbordi tako puni iskuenja, mame ljude da povrede drugog. Oni se obraaju potrebi ljudi za povezivanjem ali nude falsifikat sa momentalnim uzbudjenjem. Svaki seksualni podvig samo ponovo potvrdjuje ono to zlostavljana osoba ve zna. Svaki udarac emocionalnog zlostavljanja poveava rezervoar odbaenosti. Ali ovo je sigurno! Sa Bogom nita nije nemogue (vidi Marko 10:27). Ako postanete pouljivog duha i spremni da se preispitate, kako prolost, tako i budunost, Boja milost (Njegova nezasluena boanska pomo) e vam pomoi da ispraznite svoj rezervoar ogorenosti i ispunite Njegovim prihvatanjem. Uvek smo itali da je Isus bio prezren i odbaen ovek tuge i upoznat sa dubokim bolom (vidi Isaija 53:3). Tek kad se podrobnije ita o Njegovoj mladosti, razumevamo do koje mere je bio odbaen to je inila Njegova porodica i sugradjani sa kojima je iveo. Moemo da zamislimo koje je drvlje i kamenje u emocionalnom smislu bilo bacano na Njega. Mogao je uti svoje vrnjake kako mu se sa besom rugaju: Ha, ha, ha, haaa, ha! Ti nema tatu! ujemo Njegove ljubomorne drugove kako ga optuuju: Misli da si dobrica. Ali ti se samo ulizuje da bi dobio naklonost naroda. Moemo nauti bezoseajne odrasle kako apuu dok on prolazi: Evo Marijinog nezakonitog sina. Moete li zamisliti da neko izmisli tako uvrnutu priu da je zatrudnela sa Bogom! Ha! Ha! Kako se Isus oseao? Moe nam pomoi da se bolje oseamo ako samo znamo da je On podneo sve na ta smo mi ikada bili pozvani da pretrpimo. Jer nemamo Visokog svetenika koji ne moe saoseati sa naim slabostima, ve je u svakoj taki bio iskuan kao i mi, ali bez greha. (Jevrejima 4:15 NKJV). Ako ste rtva emocionalnog zlostavljanja, crpite nadu iz ovog udesnog obeanja vaeg Oca nebeskog, punog ljubavi: Tada e vidjeti narodi pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju, i prozvae se novijem imenom, koje e usta Gospodnja izrei. I bie krasan vijenac u ruci Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga svojega. Nee se vie zvati ostavljena, niti e se zemlja tvoja zvati pusto, nego e se zvati milina moja i zemlja tvoja udata, jer e biti mio Gospodu i zemlja e tvoja biti udata. Jer kao to se momak eni djevojkom, tako e se sinovi tvoji oeniti tobom,; i kako se raduje enik nevjesti, tako e se tebi radovati Bog tvoj. Isaija 62:2-5.

103

X POGLAVLJE KO SAM JA? NEDUNO DETE ILI STRASTVENA ODRASLA OSOBA Seksualna zloupotreba je poslednji udarac koji ometa duu u

poslednjoj izdaji, izrugujui se uivanju u ljudskim odnosima i izlevajui prezir na uzbudljivost strasti.
Dan B. Allender U ezdesetim godinama prolog veka objavljena je autobiografija koja je okirala celu Ameriku. Napisala ju je ena koju znamo kao Sibil i koja je pretrpela nezamislive seksualne zloupotrebe. Njena oteenja se osjeaju u njenom ivotu sve dok nije u oajanju potraila pomo psihijatra. U procesu oporavka, ona je pokazala bizarno veliku koliinu od preko petnaest razliitih linosti. Sibilina pria, koju je otkupio Holivud, pomae nam da postanemo svesni psihike bolesti poznate kao Poremeaj Viestruke Linosti. (PVL). Gledajui film, osoba poinje da shvata haos koji bolest stvara u ivotima i odnosima njene rtve. U Sibilinom sluaju, ona se prelomila u alternativne druge osobe da bi podnela teki fiziki, psiholoki i seksualni bol koji je iskusila u ranom detinjstvu. Svesno pamenje o svojoj zloupotrebi, gomilalo se u njenom nepristupanom podsvesnom umu. Ipak trauma tih ranih dogaaja uzrokovala je prelamanje njenog ja i podstreklo njenu nemogunost da shvati ta joj se desilo. Rezultat je bio da je Sibil pronala da joj njen ivot izmie i njeni odnosi sa drugim ljudima posru i izumiru. Ono ta je oajniki trebala ljubav i prihvatanje ona nije mogla da prihvati jer nije mogla da veruje samoj sebi. Njen oseaj za linost je bio pregaen i zarobljen. Njene razliite linosti, koje su se pojavljivale na sceni niodkuda, jednostavno su ukazivale na beznae u njenom ivotu. Sibilinu seksualnu zloupotrebu je zloinaki poinila osoba koja je trebala da da je najbrinije vaspitava njena majka. Kad je veza ljubavi koja je trebala biti prisutna izmeu roditelja i deteta nedostajala, to je rezultiralo iskustvom odbacivanja oseaja nepripadanja, da si gubitnik, bez vrednosti i uopte nevaan. Takoe je tano da i najbriniji roditelj poseduje potencijal da stvori i najtee tete. Kada roditelj sa jedne strane pokazuje ljubav i oboavanje a sa druge strane poniava i ini nasilje, te pomeane poruke kod deteta stvaraju psiholoki haos. U sutini, sve seksualne zloupotrebe proizvode oseanja odbijanja kod rtve. Dr. Dan B. Allender u svojoj klasinoj knjizi Ranjeno srce opisuje seksualnu zloupotrebu kao izdaju, zanemarivanje ili tetu nanetu neijem dostojanstvu kao rezultat neije predanosti da ivi ivot nezavisno od Boga.
104

injenica je da sa Bogom uvek postoji prihvatanje, bez Boga ne postoji nita osim odbijanja. Allender dalje izjavljuje da seksualna zloupotreba ima tri nivoa. Greka porodice da neguje dete pre zloupotrebe, izdajniki in poinitelja zloina, i nedostatak zatite od strane roditelja koji nije zloinac (130). Odbijanje je prisutno na svim nivoima. Prvi nivo je porodino okruenje koje ne nudi negu. Kada se osnovne potrebe detete ne ispune, dete tumai to izostavljanje kao odbijanje. Na drugom nivou, nagonei dete u ulogu odrasle osobe dete se odbija kao neduno neseksualno dete. I na treem nivou, nedostatak zatite od strane porodice daje jasnu poroku da dete nije vredno takve vrste brige i panje koja je mogla spreiti zloupotrebu, ili ako je ne spreiti, u najmanju ruku ne bi bila pometena ispod tepiha u cilju da se zatiti porodino ime ili sam poinilac zloina. Deca se oseaju odbaeno kada misle da su drugi mnogo vaniji nego to su oni. Kada deca osete odbijanje, lavina ruilakih oseanja i ponaanja se sruava na njih: bedna samo-vrednost, strah, uznemirenost, krivica, depresija, ljutnja, neprijateljstvo i agresija. injenica je da deca (imajui od Boga ugraen softver koji sadri zakone za zdravo funkcionisanje uma i tela) nisu pripremljena na upoznavanje seksualnosti. Sve dok anatomija i psihologija tela nije dovoljno zrela da upravlja seksualnim ponaanjima um nije sposoban da shvati dubine i znaenje seksualne intimnosti. Veina procenjuje da se seksualna zrelost (ne odnosi se na mogunost razmnoavanja) deava u dobu od osamnaest godina. Boji zakoni uma zahtevaju da se seksualni odnosi deavaju unutar obaveza branih zaveta, i svako drugo seksualno ponaanje van te granice je u direktnoj suprotnosti prema zakonu, stvarajui unutranji nered i krivicu. U detinjstvu seksualna zloupotreba, vrednost deteta se svodi na seksualne usluge koje ono obezbeuje. Seksualne zloupotreba menja pravac detetove samo-vrednosti od onoga ta dete jeste do onoga ta dete ini. Za dete, seksualna zloupotreba esto stvara fizike kao i psihike patnje, ponekad tako teke da jedini nain na koji um i telo mogu da ih podnesu je da se potuno razdvoje, da se podele tako da se bol ne moe osetiti. Mnoge odrasle osobe, ija istorija belei ponovljene seksualne zloupotrebe svedoe da su gledali njihovu linu zloupotrebu da se deava sa neke druge take u sobi. Ovo esto stvara osnovu da PVL i/ili neophodnost da se iskljue oseaji kada se drugaija situacija u ivotu javi da ugrozi fiziku ili emotivnu bezbednost. Zloupotrebljena deca, kao dodatak fizikom i psihikom bolu kojemu su izloeni, esto ive pod pretnjom da ako se kae istina, oni e biti ubijeni. Malena deca nemaju mesta da potrae bezbednost, jer ba oni koji bi ih trebali zatititi su ili krivi za tetu ili je detetu reeno da ako kae, da e otac ili majka takoe biti ubijeni. Ovo nagoni zloupotrebljavano dete u nevidljive muenike elije, zakljuane unutar zatvora lai i prljavih malih tajni. Ove rtve su izolovane od onih koji bi ih trebali ili mogli sluati, teiti ili izbaviti.
105

Ako ne postoji mesto za zloupotrebljavano dete da kae ta im se desilo, oni dre taj bol i proivljavaju ga iznova, poveavajui tetu. Kada bi postojalo bezbedno mesto za decu da podele ta im se dogodilo, te brine i paljive osobe koje bi ih sasluale, ubedile ih da nisu uinili nikakve greke, da ih cene, i preuzmu neophodne korake da se prekine zloupotreba i da se zloinac prepusti pravnim posledicama, uticaj bola i emotivna konfuzija moe biti znaajno smanjena. Umesto toga, mnogi roditelji sabotiraju proces oporavka sa nenamernim smetanjem krivice na dete uvajui tajnu u cilju zatite porodinog imena, poinioca zloina, ili ak crkvene organizacije. Teret krivice koji u potpunosti treba da bude na drugima se tako smeta na samu rtvu. Zloupotrebljavana deca poinju da se plae svih ostalih koji mogu imati mogunost da ponovo zadaju istu tetu nad njima. To je previe est sluaj pa se oni povlae u svet njih samih. Potreba dece koja nemaju potpune, zdrave i zatitnike roditelje je pogreno protumaena od jednih, te pogreno koritena od drugih kao poetak koji ih oekuje da budu ponovno zloupotrebljeni. Deca kojima je bila nanesena teta u ranom detinjstvu, ini se da privlae sa primamljivim magnetizmom one koji e ih ponovo zloupotrebiti. Tada, poto su njihove granice unitene ili teko oteene, oni su ranjivi na pribliavanje ili napade ostalih. Kristi je bila rtva incesta od njene kolevke do sredine njenih tinejderskih godina. Njena jedina seanja na detinjstvo su bile zloupotrebe koje je ona patila od strane svog oca. Bila je silovana dva puta u njenim tinejderskim godinama, dva puta se udavala za ljude koji su je fiziki, emocionalno i seksualno zloupotrebljavali, i na kraju za oveka koji je postavio stabilnost u njihovom braku i svoju obavezanost prema njemu na njenu spremnost da se susretne sa njegovim seksualnim zahtevima. Tuna je injenica da Kristina pria o ranoj seksualnoj zloupotrebi nije i jedina. Dr. Lloyd deMause, predsednik Meunarodnog udruenja istorije psihologije, podneo je izvetaj u u radu koji je izloio 1994. na Amerikom udruenju psihijatara, Ja sam zakljuio da stvarna stopa seksualne zlupotrebe u Americi je 60% za devojice i 45% za deake, oko polovine direktno incesta. Druge nacije na zapadu su napravile jo paljivije studije. Skora kanadska studija po Gallupu na dve hiljade odraslih osoba je proizvela skoro identine stope onima koje su pronaene u Sjedinjenim Dravama. Porodina seksualna aktivnost u Junoj Americi uglavnom rairena homoseksualno kao deo mao seksualnosti smatra se jo rairenijom. U Engleskoj, nedavni BBC-ijev program uvanje dece ispitivao je svoje enske sluaoce veinom preko uzorka priznavanja sa odstupanjem da li se seaju seksualnog uznemiravanja, i od 2530 analiziranih odgovora 83% se sea da je neko dotakao njihove genitalije, 62% se sea stvarnog odnosa. U Nemakoj je Institut za detinjstvo nedavno zavrio anketu meu kolskom decom Zapadnog Berlina u vezi njihovih seksualnih iskustava, i 80% je
106

izvestilo o seksualnom uznemiravanju. Izvan Zapada, seksualno uznemiravanje dece je rutinska praksa u veini porodica. Detinjstvo u Indiji poinje, prema posmatraima, kada je dete redovno masturbiralo delovanjem majke, devojica da lepe spava, deak da se oseti mukarcem. Dete spava u porodinom krevetu, biva svedok i najee uzima uea u seksualnom odnosu meu roditeljima. Dete se esto pozajmljuje da spava sa produenim lanovima domainstva, prema indijskoj poslovici da za devojicu da bi bila devica od deset godina, ona mora da nije imala ni brae, ni roaka ni oca. (Neobjavljeni manuskript, Istorija zloupotrebe dece, dostupno kod Meunarodnog udruenja istorije psihologije, na adresi 140 Riverside Drive, New York, New York, 10024.) Dr. DeMause prelazi na izvetaj da Kina, Japan i druge zemlje Dalekog i Bliskog istoka imaju istu praksu zloupotrebe. Jedna od najokantnijih praksi koje on opisuje je ritual meu arapskim porodicama kada sakaenje enskih genitalija sa klitoridektomijom i odstranjivanjem usmina ime se zavrava mogunost devojke da ikada oseti seksualno zadovoljstvo. Neverovatno, ovakva okrutnost se obavlja od strane drugih ena, jer njihovi muevi vie vole seksualne odnose sa malim devojicama! Mala deca koja su seksualno zloupotrebljavana ive u strahu da e se zloupotreba ponovo dogoditi, a to je mogue da se dogodi u bilo koje vreme ili na bilo kojem mestu. Ali ovaj strah, pre nego da smanji ansu da se izbegne strana situacija u budunosti, samo je poveava. Drugim reima, strahovanje o seksualnoj zloupotrebi gotovo uvek priprema rtvu da joj se to i dogodi. Ovo je suprotno zdravom koritenju straha, koje uzrokuje da se neko bori ili pobegne. Umesto toga, seksualna zloupotreba proizvodi paralizirajui strah koji spreava rtvu da jednostavno kae: Ne. Granice su tako smrvljene da rtva ak ne zna da ona ili on ima pravo na odbijanje. Vratimo se na Kristinu priu da ovo ilustrujemo. Zloupotrebljavana kao dete i strahujui od daljih zloupotreba, ona je postala rtvom svakog narednog mukarca u njenom ivotu jer je bila tako nevoljna. Muka figura u njenom ivotu u godinama kada se njen karakter oblikovao, koji je trebao da bude pravi, zdravi tatica, bio je umesto toga oajniki poremeen zloupotrebljiva. I tako, poto nije bila cenjena i uvaavana kao mala devojica od strane svog tatice, ona je eznula za ovekom koji e popuniti njene potrebe iz detinjstva za brigom, toplinom i privrenosti. Umesto toga ona je tragala za ovekom poput njenog Tatice jer je to bile sve ta je ona poznavala. Njena nematina je glasno vritala da se automatski povratila na ono to je bilo normalno za nju i trpila je jo vie seksualnih zlupotreba da bi se njene potrebe ispunile. Zdrav strah je rezultat primanja svih neophodnih emocionalnih potreba iz detinjstva da se dobije oseaj sebe koji omoguava decu u razvoju da odrede zdrave granice za njihovu linu bezbednost. Seksualna zloupotreba otklanja neiji oseaj linosti, i dete ostaje zapleteno sa
107

zloupotrebljivaem, oseajui se odgovornim da zadovolji sve njegove potrebe. Zloupotrebljavano dete je optereeno sa odnosom ljubavi i mrnje. Zakon uma je da potuje svog oca, i tako e zloupotrebljavano dete, koje je postalo odrasla osoba, biti posluno zakonu da je privlano ljudima poput njenog oca i kao rezultat biva konstantno nanovo zloupotrebljivano. Neke ene se tako plae svojih oeva da e traiti ljude koji su ekstremno bezbedni, ljude od kojih nisu primale seksualne zahteve ili ljude za koje one primete da ne izraavaju seksualnu elju prema njima. U svakom sluaju, kada se uda za mukarca poput tatice ili potpuno razliitog od tatice, devojka je ponovo zloupotrebljavana u braku. Kako? Ili poput Kristi ona je nanovo bila zloupotrebljavana seksualnim prohtevima njenog oveka ili poto je nauila u detinjstvu da je ona vredna samo za seksualna zadovoljstva koja moe da prui, ona je emotivno i seksualno uskraena od strane oveka koji odbija i seksualno izbegava. Ona zakljuuje: Ako moj mu ne osea seksualnu elju za mnom, ja sam beznaajna. Ja nemam vrednost! Bilo bi dobro napomenuti da se enimo sa ljudima slinih nivoa oteenja. ovek voen seksualnim pobudama ili seksualno zavisan ima svoje loe detinjstvo, koje uzrokuje njegove nagone. A ovek koji izbegava seksualnost takoe ima svoj prtljag iz detinjstva koji ga onemoguuje da kontaktira sa enom na zdrav emotivni i seksualni nain. Vikina pria ilustruje ovu taku. Viki je samo prola fazu ljuljake kada je poela da trai bezbednost male bele crkve jednu ulicu udaljenu od njene kue. ta joj se desilo kod kue bila je misterija. Ona je znala da pati ali nije imala ideju da e fizika bol rezultirati emocionalnom koju e ona nositi u godinama koje dolaze. Tamo ispod klupe u tiini svetilita vrsto je drala svoju lutku i stvorila imaginarnu porodicu gde nema vritanja i dranja, nema nastupa besa ni nasilja nd njom, i gde nije bilo nonih poseta pijanog oca njenom krevetu. Viki je bila jedno od jedanaestoro dece, drugo posle najmladjeg. Njena porodica je ivela u siromatvu, sa ocem koji vei deo prihoda popije. Majka je radila u njihovoj maloj kolibi trudei se da odri istou, a van nje da dopuni prihode njenog radnog mua. esto je briga o mladjoj deci padala na starije kerke koje su mrzele umetanje male bebe u njihove tinejderske ivote. Starije devojice je fiziki zlostavljao sopstveni otac to je posmatrala majka koju je takodje fiziki zlostavljao. Drugi mukarci su dolazili u njihov dom kad je otac bio na poslu, i majka ih je zabavljala ali deca nisu shvatala puni smisao tih deavanja medju odraslima. Viki je postala poslednja rtva incesta kad je imala tri godine i sea ga se kako joj prilazi dok ona lei u svom krevetu. Smrad piva iz njegovog tela i oseaj dok njegova neobrijana brada golica njeno neno lice pratio je bolan napad u njeno maleno telo. Ona je zbog toga redovno pikila u krevet. Svako jutro kad su sestre dolazile da ga nameste zgrabile bi Viki za plavu kosicu i trljale joj lice o mokar arav kao da dresiraju kue. Zatim bi bacile
108

njeno maleno telo u krevet i umotale Viki u njega. Tu bi ostala nekoliko sati pre nego to bi je oslobodio neko od lanova porodice. Nekad bi je ostavili da se smrzava napolju zakljuavi joj vrata. Kada je Viki prvi put govorila o svom bolnom detinjstvu, govorila je samo o fizikom zlostavljanju. Njeno seanje na seksualno zlostavljanje se nije povratilo sve dok kasnije nije postala spremna da prihvati istinu, udje u sistem podrke i nege i poveruje Bogu da se osloni na Njega da je nosi, i pomogne joj da to progura. Tog jutra nakon to joj se vratila i poslednja loa uspomena, pozvala je svoju najstariju sestru da proveri kako i da li je to zaista bilo tako. Saznala je da su je, osim oca, koristila i starija braa, njihovi prijatelji, pa ak i drugi mukarci iz porodice. Vikin proces isceljenja poeo je kad je saznala istinu i bila spremna da se upusti u proces da ukloni bolne emocije iz seanja o svojoj prolosti. Nekoliko meseci kasnije poela je da svog mua gleda drugaijim oima. Odjednom joj je sinulo zato se oseala tako izolovano u braku; mora da je i Dejv bio zlostavljan. Neno je poela da postavlja pitanja, ali on je imao samo par odgovora. Jednog popodneva dok je prelistavala novine, Viki je pomislila na novu mogunost. Da li je mogue da je i Dejv bio rtva incesta? Setila se kako je ubrzo nakon njihovog venanja videla Dejvovu majku kako mu pere ledja dok je on sedeo u kadi. Viki se paralisala. Njen bes je dostigao vrhunac i eksplodirao kasnije kada su bili sami. Nemoj da si ikada vie dozvolio da te ta ena vidi golog. Imala te je dok si bio dete, ali sada si moj! Zatim joj je dola slika njihove noi na medenom mesecu. Dejv je dobio sobu sa spojenim krevetima! Sea se kako je leala ne jednom od njih dok se on tuirao, i razmiljala koju e stranu da izabere. Izaao je u svojoj pidami i stajao tako zurei pogledom as u jedan, as u drugi krevet. utala je. Na kraju je uao u drugi krevet. Leala je tako dvoumei se izmedju gneva, odbacivanja i tuge i tiho suzama kvasila jastuk. Tiho je vrisnula: Zato svaki drugi ovek u mom ivotu eli da stavi svoje ape na mene a onaj koga ja volim sa branom dozvolom, ne eli ak ni da me pipne? Ne razumem. U to vreme kad je dobila novi pogled na mogunost da je Dejv bio zlostavljan, Viki i Dejv bili su venani 19 godina. Duboko u sebi je razmiljala: Odakle su uopte dola naa deca? Nai seksualni odnosi su bili tako retki da mora da su vantelesno zaeta! Zatim je dola nova misao: On je mukarac. Kako zadovoljava svoje seksualne potrebe? Razmiljala je: On ne bi iskoraio iz naeg braka? Ne Dejv! Da li bi? Ubrzo nakon toga otkrila je kako se zadovoljava i shvatila da je masturbacija bila put koji je on izabrao! Ovo ju je pokosilo. Zato? sa mukom ga je pitala. Da li sam toliko runa da ne moe da me podnese? Da li te to stvarno vie ispunjava nego uivanje sa mnom? Dejv je utao. Ali ok da je njegova gadna tajna otkrivena i gledanje na neverovatan bol koji je to nanelo eni koju je oboavao naterali su ga da kopa po svojoj prolosti. Zajedno su otkrili da je u podsvesti nosio
109

zlostavljanja. I zajedno su poeli da demoliraju prolost i grade budunost. Moda se pitate: Zato bi se neko okrenuo masturbaciji radije nego voljenom branom drugu? U naem iskustvu sa savetovanjima otkrili smo da zakon veze uma i tele kae da kada ovek primi enin emocionalni prtljag, njegovo telo esto zahteva seksualni izraz. U Dejvovom istraivanju on je otkrio da je on nosio emocionalni teret koji je njegova majka, iz svoje brane potrebe, poela da istresa na njemu u ranom detinjstvu. Ali Boji zakon u umu kae da ne moe biti seksualno sa svojom majkom, tako da se on okrenuo samozadovoljavanju. Kad je Dejv prepoznao tu istinu iz svoje prolosti, ne samo da je bio voljan ve i snano eleo da ostavi majin teret i povee se sa svojom enom. Zloupotrebljavanje se razlikuje od incesta u tome da poinilac nije pripadnik porodice. On ili ona mogu biti porodini prijatelji, bebisiterka, susedi, ili potpuni stranac koji se sa detetom ponaa na seksualan nain stvarajui mu strah. Ovo moe biti pogled, rei, neprilian dodir ili snoaj. Dun je ila u prvi razred. Jednog dana kad se vraala u kolu sa pauze za ruak, jedan nepoznati auto se zaustavio pored nje. Jedan ovek koga nije poznavala ponudio joj je okoladicu i vonju do kole. Naivna, ona je prihvatila. Dogadjaji sledeeg sata postali su temelj za konfuziju, strah i krivicu koji su trajali do njenih etrdesetih. Taj stranac ju je odvezao do ume. Tamo je otkrio svoje genitalije, naterao je da ih dodirne i kad se zadovoljio odvezao nazad u kolu. Kad je ula u uionicu, njena uiteljica je ljutito upitala: Pa, gospodjice gde si ti do sada? Din nije imala odgovor. Kako da estogodinja devojica opie ta joj se tek dogodilo kad je paralizovana od straha i ne zna rei kojima bi to objasnila? To to nije dala odgovor razbesnelo je uiteljicu koja je to shvatila kao uvredu. Stvarila je kapu za krivce na njenu glavu i stavila je da ceo dan stoji ispred razreda. Dun je bila kanjena zbog zlostavljanja, i interpretacija u njenom dejem umu bila je da je itav dogadjaj bila njena greka. Naalost, ni kua nije bila bezbedno mesto i tako ona nikad nikome nije ispriala istinu o onome to se dogodilo tog dana. U njenim ranim etrdesetim godinama, Dun mi je prila (Nensi) poto je pratila seminar. ta nije u redu sa mnom? upitala je. Nije htela da mi da prednost da znam njenu istoriju ili simptome, insistirala je da dam dijagnozu posmatranjem. Konano skinula je naoari i zgadjeno upitala: Zar ne vidite da nemam ni obrve ni trepavice? Iskluile smo fiziku bolest, a onda sam upitala: Sa koliko godina ste prvi put doiveli seksualno zlostavljanje? Dun nije znala da joj je tajna koju nikad nije ispriala prouzrokovala ivot pun bola; da je anksioznost koju je oseala poticala od prvog incidenta seksualnog zlostavljanja kad joj je bilo est. Navika upanja obrva i trepavica poticala je od brige i straha koji je oseala pitajui se kad e se to ponovo dogoditi.

110

Mnogo puna seanje na dogadjaj lei neaktivirano do jednog trenutka kad se u intimnosti branog kreveta ne okine okida potisnutog seanja na bol i ponienje. Kada ono izadje na povrinu, zamilja se da je drug u tom krevetu zapravo poinitelj. Zaledjena od straha, rtva se sea prolosti i doivljava zabrinutost nad budunou. (Nensi) ivo se seam trenutka kad telo reaguje oseala sam se uskomeano novopojavljenim seanjem. Kako da ena objasni muu da njeno ukoeno telo reaguje na onog starijeg oveka preko puta ulice koji je iskoristio njeniu ranjivost kad je bila tek mala devojica? Strah koji sam oseala u tom trenutku bio je nem. Nije bilo ansi da kaem Ronu. Ako kaem istinu, plaila sam se da u biti odbaena kao poslednje djubre. Predvidjala sam da nee poverovati mojoj prii i da u ponovo biti odbaena. Petnaest godina sam ivela sa sveu o tome ta se dogodilo ali nisam mogla da podelim svoju tajnu. Posledice ove istine su me previe plaile. Stalno iznova Ron i ja bi raspravljali o naoj seksualnosti, i svaka diskusija bi me odvela u dublji oaj. Bila sam sve vie ubedjena da sam ja bila kriva za Ronovo nezadovoljstvo naom seksualnom vezom. Dve godine pre nego to sam podelila svoj istorijat sa Ronom, postali smo svesni uticaja povrede u detinjstvu na razmiljanje, oseanja i ponaanja u odraslom dobu. Kad je Ron konano priznao svoju seksualnu preoptereenost (nagon), koja je potekla iz njegovih povreda iz detinjstva, skupila sam hrabrost da podelim svoje. Moda ovog puta neu biti okrivljena za sve to je on mislio da nije u redu s naom seksualnom vezom. (Ron) Morao sam propisno da uim o tome kako seksualna povreda utie na oveka i branu vezu pre nego to sam postao spreman da priznam da neto nije u redu sa mnom. Poto ljudi trae krivicu za sve probleme u odnosima izuzimajui sebe, ja sam naao metu u Nensi. Bio sam ubedjen da kad bi samo ona... onda bi seksualni deo naeg braka blistao. Ja sam bio odbaeno dete i nisam imao pojma da se nedostatak dodira izraava u ponaanjima slinim seksualnom zlostavljanju. Takodje nisam prepoznavao uticaj seanja na iskustvo u plivakom klubu kad mi je bilo 4 ili 5 godina. U tom klubu gde sam uio da plivam, nikome, ukljuujui instruktore nije bilo dozvoljeno da nosi kupae gae u bazenu. ivo se seam da sam bio pozvan da izadjem iz bazena, uo sam zvidaljku i pokazan rukom pravac ka svlaionici. Posle vrata svlaionice sve je mrano, ali moj bes je neopisiv. Neto se dogodilo u toj svlaionici ali ta, ne znam. Ali znam da se neka od nasurovijih zlostavljanja deavaju u svlaionicama. Kad sam imao 9 godina, jedan stariji tinejder iz mog komiluka me je maltretirao. To iskustvo, bolno, poniavajue i meni odvratno nateralo me je da postavim pitanje: ta je to tako enstveno u meni to stvara poudu kod mukaraca? To pitanje koje se stalno ponavlja u mislima tera deaka da pokua da dokae svoju muevnost kroz veliki broj osvojenih ena. Nikad nije dovoljno. Sve dok ostaje sumnja, mora da postoji jo jedno osvajanje.

111

Traio sam bilo kakav znak od ene da je zainteresovana za mene, ak i njen najmanji osmejak mi je govorio da moe biti da sam seksualno poeljan. Bio sam tako prazan, odbaen, sa tako velikim potrebama, tako eljan prihvatanja, da sam svuda traio zadovoljenje potrebe da budem dodirnut. Rano izlaganje pornografiji, masturbaciji, voajerstvu, salonima za masau sve je to postalo sredstvo da ispunim tu prazninu u svom ivotu koja je nastala nedostatkom majinog dodira i pitanjem moje mukosti. Bio sam tako ranjiv na tom mestu da ako bih imao mukarca punog ljubavi i prihvatanja koji bi inicirao seksualni kontatk, moj heteroseksualni identitet bi mogao biti izgubljen. Tek kada sam razumeo svoju odbaenost i poeo proces eliminisanja svojih negativnih emocija vezanih za to, moja preoptereenost je poela da se smanjuje. Zato je seksualno povredjivanje tako uobiajeno? Zato traiti itavo poglavlje na posmatranje tako velikog zlostavljanja. Setite se da Sotona ima cilj, a to je da uniti. Seksualna povreda udara u centar ljudskog identiteta. Ona sabotira oseaj vrednosti. Otima i fiziko oseanje sebe. Daje jasnu poruku da sam vredam samo ako sam iskorien i zloupotrebljen i ako nikada ne ostvarim blisku emotivnu vezu. okantne statistike javljaju da je veina ena koje se prostituiu u detinjstvu bila rtva incesta. Zbog neispunjene potrebe za zdravim i itavim ocem, ove ene seksualno trae i to doivotno oveka koji e im biti tata kog nikada nisu imale i za kojim imaju oajniku potrebu. Ove ene prerano naue da mukarci koji im plaaju seksualne usluge nisu kalibra oca jer zdravi oevi nisu seksualno sa svojim erkama. U oajanju zbog neispunjenih potreba, ove ene se okreu drogama i alkoholu da otupe bol i oseaj praznine zbog nedostatka emocionalne veze sa mukarcem. Seksualno zlostavljana rtva veruje u la da je koren intimnosti u seksualnoj podlozi, a zapravo je u samospoznaji i samorazumevanju i spremnosti da se podeli sa drugima. Seksualna povreda iz rtve izvlai oseaj sebe. Vi ne moete da razumete neto to ne shvatate da postoji. Moete fiziki oseati, ali dua je nema. Bez identiteta, potraga za ispunjenjem je usredsredjena na pukoj spoljanjoj stimulaciji. Tragedija zlostavljanih, kae dr Dan Alender, je da uivanje tela postaje osnova mrnje sopstvene due (Ranjeno srce, 85). Ova samomrnja ini intimnost neostvarivim snom. Tek kad dodje do isceljenja i povrati se identitet osoba moe nai intimnosti tela i due. Naa prijateljica Prisila, u svom oajanju da pronadje sebe, zapisala je ove ree, koje pesniki opisuju lomljenje njenog tela i due i svoje najdublje enje da otkrije smisao sebe. Nazivala ju je nestala osoba. Ta ena, gde je Ta, to ja treba da je Odlutala li je Jednog dana
112

Kad nisam gledala? Ostavila sam je, mislim Naputenu pored puta, tamo Bilo je to davno. Kako sam mogla da uinim Neto tako strano Najboljoj sebi? Oprosti mi, sestro Prodadoh te jeftino.

113

XI POGLAVLJE BOJI PLAN ZA OPORAVAK Nismo odgovorni za ono to nas snalazi, samo za ono na emu se zadrimo.. Ponekad moete osetiti veliku odbaenost kako vam sedi na grudima, mrvei vam ivot i dah. Ili se moda oseate kao Eskim ribar koji se budi posle dremke i vidi da je sam, pluta na maloj santi leda, okruenoj ledenim morem. Da li ste nekad u ivotu osetili da ne moete vie da izdrite kao mae koje visi obeeno o granu nekog drveta u nadi da je spasilaka ekipa krenula? Da, to je! Od najvee je vanosti da razumete da oporavak ne dolazi itanjem knjige, sluanjem kasete, prisustvovanjem predavanju, ak ni arkom molitvom. Od poetka vremena, na neprijatelj je stvarao prilike da ukrade, ubije i uniti svakog od nas (Jovan 10:10). On je ovaj proces za vau duu poeo i pre nego to ste se vi rodili i dozvolio prethodnim generacijama vae porodice da vam prenesu svoj nerazreeni emocionalni bol (2 Moj 20:5,6), podeevajui va neuspeh. U dejim godinama kada se formira karakter, Sotona je sa zadovoljstvom gledao da vae potrebe sigurno ne budu zadovoljene. Zapravo, on se pobrinuo da vai roditelji verovatno nisu ak bili ni svesni da je Bog u vas ugradio softver koji zahteva da vae osnovne potrebe budu namirene da biste razvili karakter slian naem nebeskom Ocu. Bilo vam je potrebno prihvatanje oca i majke koji e oblikovati zdrave muke i enske karakteristike. Trebalo je da budete bezuslovno voljeni, samo zato to ste vi - vi, i bila vam je potrebna prednost razvijanja u ljubavi vaih roditelja na najbolji mogui nain u svakom stupnju razvoja, i primanja te ljubavi. Bilo vam je potrebno da budete upoznati, prihvaeni, sasluani, ukljueni, i smatrani vanim. Bilo vam je potrebno dokazivanje, rei ohrabrenja i hvale ne samo za postignua, ve i line osobine. Bila vam je potrebna podrka, davanje snage i pomoi za postignua. Bilo vam je potrebno poverenje u vae roditelje sposobnost da se oslonite na njih u pogledu zadovoljavanja fizikih i emocionalnih potreba dok ste sazrevali. Bilo vam je potrebno znanje i uputstva kao i vaa radoznalost. Bio vam je potreban siguran dodir brine panje bez straha od bola ili napada. Bilo vam je potrebno usmeravanje neno treniranje za donoenje odluka i upravljanje sobom. Bilo vam je potrebno aktivno uestvovanje i zainteresovanost drugih znaajnih lica u vaem ivotu. Bilo vam je potrebno vreme posveeno samo vama. Bio vam je potreban oseaj sigurnosti, mirnog doma, iste radosti magije ranog detinjstva, udobne svakodnevice tako da ivot bude predvidiv i

114

postojanost znanja da e nametnute posledice biti zasnovane na principima, ne emocijama. I trebala su vam krila. Sloboda prilagodjena uzrastu i nivou zrelosti, da sami donosite odluke za svoj ivot. Ali, kako stvari stoje, vi niste dobili sve to vam je bilo potrebno. Samo nekoliko njih moda jeste. To je Sotonin plan. On eli da vas zarobi u svoju mreu disfunkcije gde e nad vama gospodariti nereeni emotivni bol vae prolosti. Ali Boji plan je da vam da ivot, i to u obilju (Jovan 10:10). Isus govori: Sa mnom, biete zaista slobodni. (Jovan 8:36). Psalam 146:7: Gospod daje slobodu zatoenicima. A u Isaiji 42:7 Gospod je obeao da e otvoriti oi slepima, i osloboditi sunje iz zatvora i osloboditi iz tamnice one koji sede u tami. (NIV) Kada vi, kao uzdrmani zatvorenik, odluite da vie ne moete da toleriete zidove odbacivanja, eline emocionalne reetke, ili tamu depresije koja je dopuzila u vau duu, vreme je da sledite Boji plan oporavka. Beg ka svetlosti istine i slobode koju donosi, zahteva znanje, vreme, i planiranje. Pogreni izbori vode u dublje oajanje. Beg iz zatvora ukljuuje strategiju primenjivanja tog steenog znanja na zatvorenikova ranija iskustva vremenskog rasporeda i zatvorske odbrambene navike pre nego to se usudite da iskoraite izvan zidova koji su tako dugo bili vaa lana sigurnost. Konano, dolazi dan da odradite sve to ste planirali da preduzmete akciju koja e vas reiti vae zarobljenosti. Ako precizno pratite plan i uspeno pobegnete iz zidova koji su vas tako dugo drali u zamci, moete odahnuti! Zato? Zato to vaa ankcioznost, va bes, vai strahovi koji su bili deo vaeg ivota u zatvoru nestaju! Nestali su! Konano ete biti slobodni! Oporavak je proces. Zahteva ista 4 koraka za svakog zatoenika: stei znanje, primeniti ga na sebi, aktivno reavati nedovrena pitanja i uiniti bol manje bolnim. Sticanje znanja Prvo, morate nauiti o zatvoru uma koji te zarobljava i usmerava tvoje misli, oseanja i ponaanja. Ono to ste proitali u ovoj knjizi, o odbaenosti i njenim posledicama, o nezadovoljenim potrebama i pretrpljenim zloupotrebama, jeste osnovno znanje. Morate znati ta je ljudskom umu i telu potrebno pre nego to to uporedite sa onim to ste dobili kroz lina iskustva sa Bojim idealom za vas. Morate takodje nauiti kako roditelji utiu na ivot svoje dece, stvarajui emocionalnu nezrelost i zavisnost, iskrivljavajui deju sliku o Bogu. Ono to mislite i oseate odluuje kako ete se ponaati i da li e va ivot biti uspeh ili promaaj. Hrianski i svetovni pisci su mnogo pisali na ove teme, a osoba koja je ozbiljna u vezi leenja prihvatie prednost ovih izvora. etiri najpreporuljivije knjige su David A. Seamands Isceljenje za oteenje emocije, Isceljenje uspomene, Odbacivanje detinjastih stvari, i Samo ako. Knjiga Rich Buhler Bol i pretvaranje je od pomoi za otkrivanje
115

uzroka vaih medjuzavisnosti. Isceljenje oiljaka emotivnog zlostavljanja Gregory L. Jantz je od velike pomoi. A ako ste bili seksualno zlostavljani, poeleete da proitate Ranjeno srce Dan B. Allender i popunite radnu svesku. Knjige nisu jedini izvor poeljnih informacija. Mnogi svetenici nude audio i video kasete o samopomoi, seminare, i vikend odmore. Samo sluanje hrianskih radio programa dok intervjuiu strunjake moe vam dati uvide koje neete moi nai ni na jednom drugom mestu. ak i internet sada nudi naune i informacije o psiholokim stvarima koje vam mogu pomoi da sebe bolje razumete. Paljivo ih koristite koja god da su to sredstva i metode kojim moete da poveate svoj fond znanja. Primenite to znanje na sebe Dok itate knjige o samopomoi ili dobijate prednosti drugih izvora informacija, morate to znanje primeniti na sebe lino. Morate shvatiti kako je vaa prolost uticala na to to ste danas i kako je primenjen Sotonin plan da uniti Boju decu za Njegovo carstvo. Naa kuna bibilioteka je puna knjiga o samopomoi kao i audiokasete o svakoj temi koju moete zamisliti i mi smo proitali ili presluali veinu. Ron stalno skida poslednje informacije sa interneta. Ali pitanje je da li smo ove informacije primenili na svoj ivot? Lako je prikupiti informacije i tapati se po ramenu to imate jo podataka ili nauenih stvari. Ali ta su te informacije uinile za vas? Da li su te knjige ili kasete samo popunile prostor i skupljaju prainu ili ste im dopustili da utiu na va ivot? Jedini nain da se to dogodi je da itate ili sluate kao da ste na putu i na svakih 5 km pitate se ta sam upravo nauio/la o sebi? Kako ova informacija moe da se primeni na mene? Moete biti sigurni da um koji pokuava da izbegne bol nee eleti da primi k znanju ni jednu istinu koja je bolna. A Sotona, kako ne moe da ita vae misli, moe probati da vas zaustavi, sprei da prepoznate istine koje e vas osloboditi. Um ima urodjenu potrebu da potuje roditelja i ponekad pogreno shvatanje tog potovanja moe da vam omogui da tano uvidite ta se vama dogodilo. Sve dok su vae oi zaslepljene pogrenim tumaenjem istine, biemo poput laodikejske crkve, koja nema potrebu ni za im (Otkr 3:17). Nekima moe biti teko da razumeju da biblijski stih Istina e vas osloboditi. (Jovan 8:32) moe da proiri svoje znaenje i bude vie od shvatanja da Isus eli da nas oslobodi od naih greha. Kao pijuni u Sotoninom carstvu, mi smo zarobljeni u mislima i oseanjima koja potiu iz detinjstva, i ona nas primoravaju na ponaanja koja su na kraju samodestruktivna i nanose bol i patnju drugima. Moe li biti da je prihvatanje istine naeg oteenja i ponaanja koje iz toga slede ono potrebno otvaranje za ispunjenje Svetim Duhom? Ef 4:30 kae: Ne alostite Svetog Duha Bojeg, kojim ste zapeaeni za dan otkupljenja. Oslobite se gorine, besa i ljutnje, svadjanja i ogovaranja, kao i
116

svake zlobe. Ako vas vaa gorina, bes ili ljutina odvajaju od ispunjenosti Svetim Duhom zar nije vreme da se toga otarasite? Svakako kaete ali... za to sam se molio godinama i jo uvek imam preku narav i opet se ljutim kad pomislim da mi je to i to uinjeno! Tajne uklanjanja negativnih emocija je u otkrivanju njihovog porekla. Rano detinjstvo je plodno tle u koje je posadjeno seme gorine, gneva i ogovaranja. Svaka sledea uinjena nepravda ili nezadovoljene potreba je preuveliana bolom iz detinjstva kad smo ono to smo nauili apsorbovali putem oseanja u banku oseanja. Svaki tekui stimulus povezuje se sa prethodnim bolnim iskustvom iz detinjstva i tekua emocija je naduvana bespomonou koje je dete osealo u pogledu popravljanja onog to je loe. Moramo pogledati u sebe kao u ogledalu, i dok gledamo sve nedostatke; moramo biti spremni da prepoznamo svoju nesposobnost i Hristovu rtvu. Kad se ponizimo, oprani smo Njegovom krvlju, pokriveni Njegovim belim haljinama karaktera i osposobljeni Svetim Duhom. Jedna od naih sklonosti je da opravdamo sebi svoje ponaanje, reima Ja sam takav. Ako vam se ne svidja, trpite! Ali stani! Isus je rekao da moramo da se oslobodimo naeg destruktivnog ponaanja. Gde poeti? Prvo, nauite sve to moete o tetama koje ste dobili. Moete u svojoj potrazi za istinom o iskustvima svoje prolosti pitati lanove porodice, i prijatelje. Ako vas ono to nauite vodi da poverujete da su vaa iskustva iz detinjstva bila bolna, upitajte se: - Kako vidim sebe? - Da li imam vrednost van onoga to radim? - Da li sebe prihvatam ili odbacujem? - Kako se ponaam da bih se zatitio od ponovnog zlostavljanja? - Da li imam sklonost da poriem da imam problema? - Da li oseam da sam izuzetak od proseka? - Da li imam sklonost da oseam da je moja porodica bila savrena? - Da li su moje odluke veinom sluenje sebi ili uzimaju i potrebe drugih u obzir? - Da li imam sklonost da sebe stavljam na poslednje mesto, iza potreba svih drugih? Drugo, upitajte se da li ste mogli da ostvarite sledee emocionalne zadatke: - Da li verujem sebi i drugima? - Da li sam sposoban da donosim odluke? - Da li imam inicijativu? - Mogu li da radim a da mi niko ne govori ta da radim? - Da li znam ko sam nevezano za porodino poreklo? - Da li sam sposoban da se emotivno poveem na intimnom nivou? - Da li sam produktivan i da li zavravam zadatke?

117

- Imam li integritet? Mogu li se gledati u ogledalo a da ne oseam krivicu? Kad ste jednom poteno odgovorili na ova pitanja, bez sumnje ste otkrili da niste osoba koja stvarno elite da budete. Tree, morate se odluiti da li stvarno elite isceljenje ili ne. U Jovanu 5 je pria o paralizovanom oveku koji je 38 godina sedeo pored bazena u banji Vitezdi. Bila je subota kad je tuda prolazio Isus i primetio bolesne i hendikepirane koji su ekali da se voda uzburka, pogreno mislei da ako uspeju da udju prvi, bie isceljeni. Srce ga je vuklo k njima i eznuo je da ih dodirne isceljujuom silom, ali je znao da e ako to uradi razljutiti fariseje. Nastavio je da koraa pored bazena, ali mu je jedan ovek posebno privukao panju. Isus nije mogao da ga ignorie. Priao je njegovom ogrtau, savio se i upitao: eli li da bude izleen? Obino bi neko pomislio da je ovo blesavo pitanje. Ali je Isus, poto je dobro znao ljude, traio dozvolu, radije nego da mu nametne svoje namere. Saradnja doprinosi procesu izleenja. Interesantno je zapaziti da paralisani nije odgovorio Isusu na pitanje ve se alio na nedostatak pomoi drugih kao razlog to nije isceljen. Gospodine, nemam nikoga da mi pomogne da udjem u bazen kad se voda uzburka. Dok ja pokuavam da udjem, neko drugi udje ispred mene.Zar to nije u ljudskoj prirodi da se izgovaramo za svoje stanje i krivimo druge? A kako je Isus reagovao? Dao mu je naredjenje Ustani! Uzmi svoj ogrta i hodaj. Da bi se ovek izleio, on mora da se pokrene. On je morao da napravi izbor i deluje, a isto je i danas ako elite da budete isceljeni. Ne moete samo sedeti u bari suza, liui rane; morate doneti odluku da napravite prvi korak. Aktivno reavajte nedovrena pitanja 1. korak: posvetite se doivotnom procesu sazrevanja Uvereni smo da isceljenje od nanete nam povrede u detinjstvu i misli, oseanja, i ponaanje koja iz toga proizilaze, jeste proces poznat kao posveenje. Zato to kaemo? Zato to je posveenje proces odvajanja za svetu svrhu. I kad smo jednom poeli da iz svog ivota uklanjamo gorinu i zlobu koja se ispreila u naoj komunikaciji sa Bogom; onda e Njegov Duh tei kroz nas drugima, i naa sveta svrha bie da dajemo drugima dobrotu i milost Boju. 2. korak: Napravite spisak ljudi vae sadanje porodice i vaeg kruga prijatelja i analizirajte taj spisak zbog moguih povreda (brane drugove stavite na kraj). U svetlosti onoga to ste do sada proitali, sedite sa posebnom sveskom i vaom omiljenom olovkom, ili napravite novi fajl u

118

svom kompjuteru i zatraite od Boga da vam pomogne dok se priseate svog detinjstva. ta traite? Poinjui od svojih roditelja, uporedite njihovo ponaanje prema vama sa spiskom potreba deteta navedenog u ovom poglavlju. Upitajte se da li je svaka bila zadovoljena? Budite oprezni da ne opravdate svoje roditelje jer deiji um apsorbuje samo ono to vidi, uje ili osea, i ne donosi vrednosne sudove ili opravdanja. Takodje ne krivite, jer veina roditelja ne namerava da nanese zlo svojoj deci. Oni to ine zato to su sami bili oteeni i ne shvataju te posledice svojih postupaka. Godinama se pogreno verovalo da deja oseanja nisu bitna i da e ona zaboraviti nepravde koje su im nanete. Vai roditelji su moda isto ovako razmiljali. U jednoj skorijoj poseti Magi, jedna starija ena koja je patila zbog vie nepravdi u svom ivotu i ivi u depresiji, postavili smo joj pitanje: Da li nam moete rei kakvo vam je bilo detinjstvo? Nastupio je trenutak tiine pre nego to je bez izgleda kao da se prisea. Znamo da je njena porodica bila jako disfunkcionalna i da je ona bila zlostavljano dete. Konano sputajui pogled na sto ispred sebe i sa neverovatnom tugom, odgovorila je: Moje detinjstvo je unitilo itav moj ivot. Nikad me niko nije drao u naruju. Nikad nisam bila voljena. Nikad se nisam oseala kao deo porodice. Seam se dana kad sam sa 18 godina napustila dom. Pakovala sam kofere i moja tetka je sedela sa mojim roditeljima za kuhinjskim stolom. Iz nekog razloga, prola sam kroz kuhinju i ula kako moja tetka pita moju mamu: Ma, gde to ona misli da ide? Ko e nju hteti. Ona je takva svinja. Seam se da sam razmiljala: Ovde me niko ne eli; nikad i nisu. Imala sam tri mua, i svaki je bio napasnik kao moj otac. Moj prvi mu me je stalno tukao, a jednom, kad bi moji doli u goste, moj otac me je jo uvek udarao. Pretpostavljam da mu je to bila navika. Zapravo, na dan mog venanja moj otac je rekao mom mladoenji da e morati da me tue s vremena na vreme, da bi me odravao u redu. Moja majka me nikad nije volela. Nikad nije imala rei ljubaznosti, niti nenog dodira za moje telo puno modrica. Valjda me je mrzela jer sam imala isto ime kao tatina nekadanja devojka. Svakog dana, rekla je, pitam Boga zato me odrava u ivotu. Zato me ne pusti da umrem? Tad u konano moi da budem sa Njim, jedinim koji me je ikada prihvatio. Tuno je, mi znamo i majku ove ene, i ona nema pojma zato je njeno tree dete vodilo tako promaen ivot. Njoj je neshvatljivo da je njena erka provela mesece u zavodima za mentalno zdravlje, prola kroz tri braka, i ivela ivot pustinjaka, uzimala brojne psihoterapeutske lekove da bi ostala emocionalno stabilna. Stav te majke je treba da zaboravim prolost i ivim samo danas, kao da prolost nema nikakav uticaj na sadanjost. Ali ako se seate, za vas je ona stvarnost. Ono to prihvatimo, prihvatimo kao istinu. Istina ima mo da vas oslobodi! 3 korak Napiite spisak povrede koje su vam nanete u detinjstvu. Evo spiska pitanja za sebe, da vam pomognu da ih odredite:
119

- Da li oseam da sam sastavni deo porodice iz koje potiem? Da li pripadam? ta smatram znaajnim? Da li me moja porodica ohrabruje da dam sve od sebe? Da li je moja porodica marala da saslua moje misli i oseanja? Da li je dom bio bezbedno mesto da se kae istina? Da li sam imao bliske prijatelje kojima sam mogao da se poverim? Da li je kola bilo bezbedno mesto? - Da li sam emocionalno bio zlostavljan? Drugim reima, da li sam bio poredjen sa drugima? Da li sam bio obezvredjivan i bio u situacijama da se oseam inferiorno? Da li sam bio/la rtva ljutitih rei, kritikovanja i glasnih optubi? Da li sam bio/la ignoran/a? Da li su me ismejavali ili zadirkivali? - Da li sam bila izloen/a fizikom zlostavljanju izmedju svojih roditelja ili roditelja i rodjaka? Da li sam bila rtva surovog udaranja ili otre nepravedne discipline? Da li si posmatrao/la okrutnost prema ivotinjama kod lanova porodice ili prijatelja? Da li sam imao/la prikladnu obuu i odeu prema spoljanjim uslovima? Da li su me terali da radim vie nego to je prihvatljivo po zakonima o dejem radu? Da li sam bio ohrabrivan da budem neko ko preti i otima stvari ostaloj deci na igralitu? - Da li sam bio/la seksualno zlostavljan/a 1) nedostatkom dodira 2) posmatranjem seksualnog ponaanja partnera ili druga 3) izloen/a nepristojanom seksualnom reniku ili ponanjima pre puberteta 4) dodirivanjem ili tretiranjem na seksualni nain 5) izloen/a golotinji partnera ili starijih rodjaka i odraslih 6) prisiljen/a da uestvujem u seksualnom ponaanju 7) izloen/a pornografiji u bilo kom obliku, ukljuujui filmove na televiziji 8) uen/a da masturbiram sebe i druge. 4. korak Napravite spisak onih ljudi sa kojima imate nedovrena posla. Znaete ako imate nedovrena posla sa nekim ako uvate odbaenosti, ljutnju, gnev, gorinu i elju za osvetom. A ako vae ponaanje, nastalo iz otete koje su vam naneli, nastavi da vam stvara bol, kao i drugima, onda ete znati da jo uvek postoji neto sa im treba da se obraunate. Moda ete rei: O ja sam im oprostio/la. Ali oprotaj je radi vaeg mira. Da li imate mir? Ili da li su rezultati te tete uticali da vi jo uvek stvarate haos u svom ivotu ili ivotu nekog drugog ko vam je blizak? Oprotaj je dar od Boga a postie se vremenom dok se oslobadjamo emocionalne napetosti koja se nalazi u seanju na nepravdu. Rei opratam nisu neka magina fraza koje brie prolost. Seanje uvek ostaje. Pitanje je da li to seanje jo uvek sadri bolnu emociju? Ako je tako, morate jo na tome da radite. 5 korak poinjui sa najbolnijim seanjem iz detinjstva napiite pismo svima sa kojima imate nedovrena posla. Svrha ovog pisma nije osveta ili okrivljavanje, ve jednostavno da iz vas ukloni infektivna oseanja koja su nastala usled uinjene nepravde. Emocionalna optuivanja u vaem pamenju ini ovo seanje neizleenom ranom.
120

Zato pismo? Zato to e ruka napisati ono to usne ne mogu da kau. Strah nas spreava da verbalizujemo svoje oseanje. Otuda sklonost da zatakamo bol kao da nikad nije ni postojao. Ponavljanje ovoga stvara tako veliki ulj da emo se saplesti o njega i trepeti posledice pada. Biblija kae: Ako tvoj brat sagrei protiv tebe, idi i pokai mu njegovu greku, samo izmedju vas dvoje. (Matej 18:15). Za veinu je to veoma zastraujua pomisao zato to se plaimo da emo ponovo biti povredjeni. Vi ete uvek videti onog ko vas je muio u toj destruktivnoj ulozi dok nanovo ne islikate to platno. Zato bi nas Bog savetovao da odemo kod onih koji su nas povredili? Ne zato da bismo im pokazali u lice srednji prst ne da bismo vritali optube. Ne da bismo ih unitili, ve iscelili sebe. Nikada ne treba povrediti drugoga u pogreno savetovanom pokuaju da se izleimo. Cilj nije baciti svoje djubre u tudje dvorite ve poistiti sopstveno, a moda i njihovo u procesu. Hristos nikada nije optuio. Sotona je optuivao (Otkr 12:10) Ali mi se moramo isprazniti ili e bol koji oseamo otrovati i nas i one oko nas. Na posao nije da opravdamo sebe, ve da istraimo sebe. Moramo paljivo ispitati nae misli, oseanje, stavove, ne skrivajui nita. Krv Hristova je tu da ukloni mrlje greha i odea njihove pravednosti savreno stoji! Dok posao samoispitivanja moe biti teak, neophodno je da razumemo posao uklanjanja bola koji moramo da obavimo za formiranje hrianskog karaktera. Evo jednog primera pisma koje smo vam preporuili da napiete onima koji su vas na neki nain povredili. Obezbedili smo vam poetke est razliitih izjava koje treba da date. Zavrite svaku: Dragi _______, 1. Razlog to ti piem je da sa tobom podelim ... 2. elim da zna da cenim ... 3. elim da sa tobom podelim bol koji imam zbog ... 4. Uticaj nepravde koja mi je naneta u mom ivotu ... 5. Moji ciljevi i planovi za budunost ukljuuju ... 6. Ovo pismo je napisano u sklopu mog procesa isceljenja. Da oslobodim sebe __________ koji sam oseao/la prema tebi od ________ . Sada kada je ono gotovo i ja sam ispraznio/la svoj bol, biu ispunjen/a Svetim Duhom jer je to ono to sam od Boga traio/la da uini sa prazninom. Sad kad ste pogledali osnovu pisma, da rairimo taj koncept ili objasnimo zato je svaka izjava vana! 1. Svrha ovog pisma je da sa tobom podelim... Neki od moguih zavretaka mogli bi biti... moja oseanja u vezi sa onim kako si se ponaao/la prema meni ili ... bol koji nosim od detinjstva. 2. elim da ... Nadjite neto u vezi sa tom osobom to se moe smatrati pozitivnim.
121

Bez obzira kako napasna ta osoba bila, ona je jo uvek dete Boje i vredna je u Bojim oima. Njeno ponaanje je moda jadno, ali njihova vrednost je bezgranina. Ne bacajte bebu sa vodom. Primeri za zavretak mogli bi biti... tvoj smisao humor, velikodunost, tvoja doslednost. Moete izabrati primer iz svoje prolosti. 3. elim da sa tobom podelim bol... Ovo je deo gde se do detalja treba setiti bolne uspomene. Opiite mesto, zvukove, oseanje koje ste imali, detalje onoga to se dogodilo. Ovaj deo moe uzeti brojne pokuaje da se zavri. To je idealno. Jednom kada ste se ispraznili dela bola, druga oseanja i pogledi mogu da izbiju na povrinu. Vratite se na ovaj deo onoliko puta koliko je potrebno i dodajte nova seanja. 4. Uticaj na moj ivot... U ovom delu do detalja opiite kako je nepravda uticala na svaku fazu u vaem ivotu odnose sa drugima, misli oseanja, ponaanja, uspehe, neuspehe. Ovo, takodje, moe uzeti vie vremena da se zavri, i vraanje na njega moe biti neophodno. 5. Moji ciljevi i planovi... Ovde se zapravo fokusirate na nove i napredne misli, oseanja, ponaanja, i vi planirate promenu koju ete izvesti kao rezultat skidanja ovog tereta s vaih ledja. 6. Ovo pismo... U prvoj liniji moe pisati oseanja. Druga treba da je glavni dogadjaj. Ostatak ove izjave je smiljena da vam pomogne da sroite nov fokus u svom ivotu. Umesto da ste ispunjeni negativnim oseanjima, vi ste se toga oslobodili i ispunili Bojim Duhom. ta da sada uradite sa pismom? Evo ta mi predlaemo: prepiite pismo tako da nije due od dve stranice kontaktirajte prijatelja od poverenja, savetnika ili branog druga i ugovorite jedan sat njihovog vremena. U toku tog sastanka vama je potreban saoseajni slualac i ruke podrke. Izaberite nekog moda ko je istog pola da izbegnete emocionalne komplikacije. Proitajte pismo naglas. Ne traite komentare ili pitanja od vaeg prijatelja, ve sluaoca. Dok itate, vae oi e videti rei koje je vaa ruka napisala, vae ui e uti rei koje vaa usta izgovaraju i vae srce e osetiti emocije koje ste evocirali otkrivajui svoj bol. Na ovaj nain, vaem umu aljete poruke zavrenosti u svakom smislu. Kad se bolni dogadjaj/i ponovo pojave u budunosti, mona emocionalna ploica e pisati zavreno. Lina poseta toj osobi je idalna gde vi proitate svoje pismo mirno ga prodiskutujute, oprostite jedno drugom, i zajedno se molite za svoju budunost. Ali, mi ivimo u svetu greha i zlostavljanja i u nekim sluajevima suoavanje sa poiniocem zlostavljanja znai traiti da se ponovo bude zlostavljen/a, jer njegova/njena kontrola stvara odbrambeni stav, u krivicu.

122

Ovo je naroito tano za slabu rtvu koja je tek poela proces oporavka. Moe biti i zastraujua i riskantno suprtostavljati se. Svaka situacija mora da se proceni da bi se odluilo za najbezbedniji put. Ako ne znate gde je ta osoba ili ako je ona mrtva, pismo i dalje moe da se napie i naglas proita drutvu od poverenja jer sutina nije namenjena njoj, ve vama. Ako odluite da se lino konfrontirate sa tom osobom, ponesite pismo sa sobom i proitajte mu ga naglas. Razlog zbog ega ovo treba uradite je da vae oseanje straha ne poremete ono to treba da se kae niti da vaa ljutnja izokrene poruku. 6. korak Prihvatite odgovornost za svoje misli, oseanja i ponaanje koje imate nastalo zbog nanete vam povrede. Vi niste odgovorni za ono to vam se dogodilo, ali jeste za nastavljenje povredjivanja sebe i drugih - za reinficiranje rane. Zapitajte se koga sam povredio/la oseanjima koje sam skupljao/la? 7. korak: Priznajte svoju krivicu onima kome ste zgreili, traei njihov oprotaj za nanete im povrede zbog vaih nekontrolisanih oseanja. 8. korak: Traite od Boga da vas sprei kad imate sklonost da razmiljate, oseate ili se ponaate kao rtva ili poinitelj zlodela. Igra jadan/na ja vie nije prikladana za nekoga ko je iupan iz Sotoninih kandi.

Kako ublaiti bol Put do isceljenja, ako se upustite u to, trajae itav ivot! Ali, ne brinite! To je jedan uzbudljiv doivljaj! Kada se oslobodite bola, ostavljate mesto Svetom Duhu da ivi u vama i postane va Vodi i Uteitelj. Kada Bog pone da ivi u vama putem Svetog Duha, otklonie nespokojstvo koje oseate kada ste okrueni Njegovim mirom . U obeanju stoji: A uteitelj Duh Sveti, kojega e Otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh. (Jovan 14:26,27) Evo nekoliko sugestija koje nam mogu pomoi na putu do izleenja: Molite se za to da Bog bude va vodi. Zato? U Rimljanima 8:26 se navodi da Sveti Duh posreduje za nas jer mi esto ni ne znamo za ta bi trebalo da se molimo. Dok se u James kae da esto ne dobijamo odgovor jer su nae molitve podstaknute egoistinim motivima. Budite spremni da oprostite onima koji su vas uvredili. Pratanje je boanska a ne ljudska osobina, a da bi mogli da oprostimo jedni drugima, prvo treba da traimo oprotaj od Boga. Naa
123

uskogrudost, elja za osvetom i pravdom razlog je to ne moemo primiti ovaj velianstveni dar koji bi nam pruio spokojstvo. Neki kau da pratanje znai ostaviti zloinca nekanjenog. Meutim, postavlja se pitanje na koji nain se kanjava zloinac i da li ste upravo vi ta osoba koju treba kazniti? Da li ste moda upravo vi optereeni ili moda vaa nesposobnost da pratate ini da budete optereeni?

Zaboravite sve misli, oseanja i postupke koji su vas povredili. Ako je pratanje Boji dar, to znai da je on ne samo vaa privilegija, nego i svih koji vas okruuju. Razmiljajte optimistiki. Ne, ovo nije novo moto New Age pokreta. Ovo je sutina Novog Zaveta. Filibljanima 4:4-9 nas upozorava da svoje misli usredsredimo na sve to je istinito, plemenito, pravedno, isto, ljupko, uzvieno, predivno i vredno hvale. Ako na ovaj nain razmiljate, Sveti Duh e biti u vama i pruiti spokojstvo. Nauite napamet biblijska obeanja. Druga Petrova nam govori da nas velianstvena i dragocena obeanja ine da postanemo deo boanstvene prirode. Slavite Boga jer vam svakodnevno prua podrku i snagu u ivotu. Otkrili smo da je jedan od instrumenata naeg delovanja u savlaivanju negativnih misli i oseanja na CD. Kada nas potpuno obuzmu, ubacimo disk, pojaamo do maksimuma i zapevamo punim pluima. Komije e se moda zabrinuti za nas, ali mi znamo da ovo predstavlja jedan vid zatite. Ali, ne oekujte neke neverovatne promene. Meutim, to pre ponete zaponete proces isceljenja, osetiete da vae emocionalno optereenje polako nestaje. Jednoga dana ete shvatiti da je va nain komuniciranja mnogo oputeniji, da umor nestaje a da su vai pogledi sada ispunjeni novim obeanjima. I tada ete rei sebi: Nikada se neu vratiti. Slediu do kraja put isceljenja. Postoji samo jedna staza do oajanja, a hiljadu puteva do isceljenja. Sve to treba da uinite je da obuzdate svoj entuzijazam, svoje misli, Svoje strasti i ambijent koji vas krade. I zaista sve to treba da uinite je Da oslobodite svoj um Za neograniene svodove i Meleme isceljenja koji vas odasvud obasipaju. Ispravite zamrene niti svog oajanja i Nepreglednost vae due e nestati. Duhovna razgranienost, Sam Keen

124

XII POGLAVLJE ISKUPLJENI E SE RADOVATI!

U detinjstvu, govorio sam kao dete, razmiljao kao dete i rezonovao poput deteta. Kao odrasla osoba, ostavio sam iza sebe detinje oblije shvatanja.
Poput roditelja koji se obraduju prvim bebinim reima ili njenim prvim nesigurnim koracima, tako i mi strepimo nad svojim malim koracima na putu svog emocionalnog sazrevanja. Svaka pobeda, bez obzira koliko je ona neznatna, predstavlja ohrabrenje za novi pokuaj i radost za one koji budno motre na nas. Za one na putu ka duhovnom obraenju i ispunjenju, moda e ovo delovati obeshrabrujue jer ste zapravo neprestano obuzeti nemirom naputajui stazu bola ka isceljenju. Sveto Pismo nas podsea da nas Gospod prati s radou i pesmom (vidite Zaharija 3:17), a evo i zato. Vaa upornost u postizanju emocionalne i duhovne stabilnosti, dokaz su onima koji vas okruuju da je Bog jedini i nepresuni izvor vae snage na putu ka njemu, a da je nada da emo biti izleeni odraz posredovanja Velikog Iscelitelja. Nastojanje da nam svima prui nadu jedini je razlog klicanju i hvali. Nada je u njemu, ne u nama. Proces isceljenja ne zahteva da posedujete nadoveansku snagu ili izdrljivost, ve da samo osetite elju da se obratite Bogu reima: Gospode, ja ne mogu, ali Ti moe! Kao to mi veoma esto pruamo svoju slabanu ruku ka nebu, Bog nas isto tako u trenucima nemoi grabeljivo prihvata i daruje nam Boansku silu koja e premostiti prepreke pre nego to budemo svesni toga. Svaki uspeh predstavlja jo jedno ohrabrenje na putu ka savladavanju prepreka. Ono to moete uiniti je da ostanete molei se ka Nebu skruenog pogleda vapei Gospode, ja odustajem! Preputam sve Tebi. Prihvatam u potpunosti Tvoje vostvo. Odustajem od svoje tvrdoglavosti i prihvatam Tvoju beskrajnu ljubav, naputam svoju samouverenost i pravednost i priznajem da me lini interesi i prava spreavaju da ostvarim pravi odnos sa Tobom koji mi je toliko potreban. Mogu li u zamenu prihvatiti Tvoju mudrost i Tvoja naela ? Ponekad poelimo da sami preuzmemo kontrolu nad procesom isceljenja, govorei Ovo je moj ivot, i ovo u reitit na svoj nain. Tada se obino deava da se vratite na staro sledei nekadanje pogrene principe destruktivnog ponaanja. Ali, nije sve izgubljeno. Jednostavno ste na trenutak izali iz brzine i pritisnuli na konicu. Koliko je lako bilo izai iz brzine, isto e toliko jednostavno biti vratiti se. Hrist nas ne naputa jer ve imate njegovu zatitu. Radije e strpljivo ekati u tiini dok ne priznate da nemate vie snage za novi korak. to pre shvatite da ste pogreili, manje
125

e vam trebati da posegnete za sledeim. I to vie koraate uz Boga koji vas jaa, lake e vam biti da se vratite izvoru snage koji vas moe slediti celim putem. Ohrabrujue je uti o neijim uspesima na putu ka isceljenju to nam pomae da shvatimo ta se sve moe desiti nama. Zbog toga, hajde da se podsetimo nekih ije su prie otkrivene u ovoj knjizi i na taj nain prikaemo kako Bog deluje u ivotima dananjice koju je otkupio. Pria o Deninom ritualnom satanistikom zlostavljanju od strane njegog oca i drugih osoba (vidite drugo poglavlje), izazvalo je strah kod mnogih koji su uli o ovome. Ali, nita nije preteko za Gospoda. Deni je doivela znaajne promene kada je prihvatila Boje vostvo na putu ka isceljenju. Kada je krenula ovim putem, to nije donelo promene samo na fizikom i emotivnom planu ve je predstavljao ohrabrenje za poduhvate i na drugim poljima delovanja. Deni se vratila koli i i zavrila je davno zapoeti koled. Kasnije se upisala u viu kolu i dopunila svoje znanje u domenu novinarstva. Nadamo se da e Deni uskoro napisati kompletnu priu o onome to je Bog uinio za nju. Ona i njen suprug fiziar nali su ponovo novi dublji smisao zajednikog ivota to je ranije bilo nemogue. Sada zajedno uivaju u svojim unucima pratei drutvena deavanja. Aktivno uestvuju u radu crkve i zbivanjima koja ih okruuju. Ali i vie od ovoga, Denine oi sada sijaju novim sjajem odajui ivotno oduevljenje koje nas dovodi do zakljuka da je napor koji smo uloili zaista isplativ. Poslednji put kada smo proli gradom u kojem ive Deni i Bart, pozvali smo ih. Bart je odgovorio i veoma brzo je usledio poziv na veeru. Deni je potrala ka vratima oduevljena poput odraslog deteta koje razdragano oblee oko nas. Veera je kreativno osmiljena na opte zadovoljstvo. Kada smo veerali, Deni se bez ustruavanja izvinila mukom delu zamolivi ih da preu u dnevnu sobu kako bi mogla da razgovara sa mnom (odnosno sa Nensi). Nensi, imam punu kutiju raznih, ve zaboravljenih stvari. elela bih da ti je pokaem. To su moje fotografije iz detinjstva, odseci iz starih novina, lutka i jo neke sitnice. eli li da ih vidi? Sotona je pokuao da malu devojicu uvue u klopku sa takvom grubou kakva se retko moe zamisliti a Bog joj je pruio olakanje i ak ju je i oslobodio! Kristi, ija je pria prikazana u desetom poglavlju, bila je osetljiva ali kada smo je prvi put sreli bila je to predivna ena u kasnim tridesetim godinama. Njena veoma zabrinuta majka dovela ju je kod mene kako bi joj bila pruena pomo u reavanju nekih ivotnih problema. Na prvi pogled, delovala je kao jedna veoma uravnoteena poslovna ena koja savreno kontrolie svoj ivot, ali posle par minuta u prostoriji za savetovanje, moglo
126

se primetiti da je dobro nauila da skriva svoje strahove fasadom profesionalizma. Izgledalo je da se dobro osea koncentriui se na bezbroj deavanja koja su tada bila aktuelna, ali kada sam je zamolio da podeli sa mnom svoje detinjstvo, njeno lice se skamenilo uplaeno pri pomisli na iskaz koji bi trebalo da usledi. Naravno, ona je brzo odreagovala odgovorivi kako su njena seanja na detinjstvo ispunjeno patnjom potpuno izbledela. Kako je razgovor tekao postajala je sve uznemirenija. Zaista ne elim da govorim o tome, rekla je. Moramo li? Kakve veze ima prolost sa mojim sadanjim problemima? Kristi, sve to se deavalo u ranom detinjstvu u velikoj meri utie na sadanji ivot. Moda je bolno vratiti se u prolost, ali ona predstavlja sutinu misli, emocija i ponaanja koje sada ispoljavamo. Ne treba biti opsednut njome, treba znati da isceljenje znai suoiti se sa onim delom emotivnog zaelja koji smo naizgled zakljuali negde duboko u sebi a koji zapravo predstavlja osnovni izvor snage kojom emo savladati nae strahove i pomiriti sebe sa stvarnou uei da se samokontroliemo. Isceljenje je proces koji zahteva vreme, i videe da kako seanja budu nadirala malo po malo, nauiu te da pomou njih prevazie bolne emocije koje ih prate. Budui da emo ovo raditi zajedno, otkrie da e tvoji sadanji problemi biti lake reeni odlukama do kojih e dolaziti na daleko prirodniji nain. Ali, naravno, savetujem te da sama odlui o tome da li e preduzeti neto ili ostaviti stvari onakve kakve jesu. Ne mogu da tvrdim da je Kristin put do probuenja bio bez prepreka i strahova ali njena elja da ostane na ovom putu pobedila. Kako se ovaj zajedniki put do isceljenja primicao kraju, ona je zaista postajala sve drugaija. Teko da je mogla da doeka uobiajenu molitvu a da ne izbrblja neki svoj podvig koji se desio upravo tog dana. Uspela sam! Uspela sam! radosno bi uskliknula. ta Kristi? ta si uinila? Danas je na poslu jedan sluajni prolaznik priao mom radnom stolu. Zapoeo je uobiajen razgovor a onda me je pozvao na veeru. Ali pre nego to sam i mogla da odgovorim, usledila je nepristojna ponuda isplanirana nakon veere. Uznela sam se pravo u njegovo lice! Iskreno Nensi, ne mogu da verujem da sam to uinila, ali jednostavno sam mu uperila prst ispred nosa i znaajno upitala: Kakvom enom me vi smatrate? Izabrali ste pogrenu osobu. Ako elite tako neto, moraete da potraite nekog drugog ! Kakav podvig! Zajedno smo se radovale to ju je Bog tako ohrabrio da izgovori ove rei koje je celog ivota elela da kae svome ocu ali nije mogla. I nastavila je: Nensi, sada se oseam tako slobodna! Kao kada si na motociklu a vetar ti struji kroz kosu. Nisam znala da je ovako neto mogue. Hvala. Hvala.
127

(Nensi i Ron) Zatim tu je Viki. Njena pria se nalazi u desetom poglavlju. Ona nije bila samo rtva incesta i fizikog zlostavljanja ve i u braku sa osobom koja je bila rtva incesta. Obratite panju, Vikijev i Dejvov medeni mesec poeo je u odvojenim krevetima zbog Dejvovog straha od intimnosti. Proces njihovog oporavaljanja poeo je pre est godina i jo uvek traje. Moramo shvatiti da kada ovaj proces jedanput zapone nikada ne prestaje. Malo po malo, Bog nam otkriva delove nae prolosti koji prate sve trenutke radosti u sadanjosti. Duhovno, njegovo obraenje predstavlja proces posveenja. Skoro smo priali sa nekim ko je pomenuo ovaj par komentariui: Nema dramatinijeg i lepeg primera ivotnog obraenja od Vikijevog i Dejvovog. Ako i ne uzmete u obzir promene u ponaanju, ne moete ignorisati injenicu da do njih stalno dolazi. Ovaj par deluje tako privlano, tako razdragano, zdravo i sreno. A od kada je proces obraenja zapoeo, oni su preiveli vie trauma od veine parova tokom svog ivota. Prekrstili su ruke i noeni Bojim blagoslovom zajedno su plakali i smejali se, dozvoljavajui da ih ova misterija uini bliim jedno drugome. Svako od nas se u nekim trenucima osea kao rtva; uvreeni od ljudi koji su se po naem miljenju ponaali nepoteno ili okrutno prema nama. Godinama sam ja (Nensi) vreala svog oca. Njegova naela, njegove zajedljive rei i ponaanje, pratili su me celog ivota. Sa druge strane, divila sam se njegovom talentu i razboritosti. Moj otac je bio dobar ovek koji je u sebi nosio bol odbaenosti od sopstvene porodice. Neko ko je ispunjen patnjom ne moe da prui ljubav drugima naroito ne sopstvenom detetu jer ni sam nije osetio u detinjstvu ono to je dobio to je mogao i da prui. Godinama, ak i nakon njegove smrti, veto sam skrivala oseaj nezadovoljstva i previranja. Moda e te pomisliti da sam bila zbunjena. Kako divljenje i nepotovanje mogu da se odre zajedno u jednom umu? Moj suprug je platio cenu svega, jer sam od njega oekivala da ini sve ono to moj otac nije i da bude sve ono to on nije. Kadgod bih osetila da mi nedostaje roditeljska briga, oekivala sam da ovu prazninu ispuni moj suprug, a to je jednostavno nemogue. To je trajalo sve dotle dok se nisam potpuno oporavila i poela da shvatam neke ivotne injenice koje su otkrile da smo Ron i ja mnogo osetljiviji nego to smo bili svesni na samom poetku naeg braka. Provela sam etrdeset godina posmatrajui oca deijim oima. Dete obino kae: Tata, igraj se sa mnom. Osvoji moje srce. Voli me, oboavaj me! Vodi rauna o meni. Obraduj me malim poklonoma i iznenaenjima koja e na poseban nain privui moju panju. Nemoj me grditi i prigovarati. Samo me voli, oboavaj i prihvati u potpunosti. U braku sam oekivala da moj suprug (Tata Ron) uini za mene sve to je moj otac propustio, ali njega je oigledno pratio nedostatak majine
128

ljubavi i oekivao je od mene da to nadoknadim. Dvoje odraslih koji se ponaaju kao deca. Kakav jadan par! Proces oporavka znai osloboditi um bolnih emocija. Kada bol nestane, poinjemo da posmatramo svoje roditelje drugim oima oima odrasle osobe. A jedan odrastao ovek ovako razmilja: Nai roditelji nisu vie odgovorni za nae potrebe. Ne mogu da oekujem od njih da me veito tee, da utiu na to da bolje prihvatam samoga sebe, da reavaju sve moje probleme i ispunjavaju sve moje elje. A zato? Zato to oni imaju sopstvena ivotna stanovita. Oni su ranjivi, boleivi, istroeni. A tako je oduvek, od Adama i Eve. Da bi se oporavila, bilo je potrebno da promenim svoja stanovita. A to se nije desilo odjednom, bez borbe. Umesto toga, sledila sam da, ali... nain rezonovanja, govorei sebi: Da, ali ako moj otac nije mogao da bude pored mene prve etiri godine mog detinjstva zbog rata, mi moemo sada da budemo nerazdvojni. Da, ali da je moj otac imao vie strpljenja i tolerancije, moda bih danas bio pijanista o emu je i sanjao. Da, ali kada bi on samo pomenuo te tri rei za kojima sam udela i prihvatao moje pozitivne postupke, nikada ne bih od bilo koga drugog traila da ujem Volim te ili dobro si to uradila . I ta zapravo treba da uradimo? Da provedemo ceo ivot ponavljajui ako bi... igrajui kompromitujui igru, sedei u zapeku nesposobni da se osetimo vrednim i prihvaenim? Svakako da ne! Prvo, treba da se oslobodimo bolnih emocija (vidite poglavlje 11) i kaemo sebi: Tvoji roditelji su uprkos svemu samo ljudska bia, i dali su sve od sebe u uslovima koji su mogli da priute sebi. Konano, kada postanemo zreliji, poinjemo da posmatramo svoje roditelje Bojim oima, a On kae: Uprkos tvom ponaanju, ja te volim!. On je u stanju da razlikuje dobro od loeg. A i mi treba da nauimo isto. Naravno, Bog ne tolerie niti prata greh, ali ga razume i poziva nas na veu poslunost i popravljanje. Isceljenje je proces. Ne postie se preko noi, posle proitane knjige ili pohaanja vikend - seminara za oporavak. A tako je bilo i u mom sluaju. Evo mog poslednjeg poglavlja prie o oporavku od odbaenosti: Nedavno smo Don i ja poveli nae prijatelje na vonju. Poneli smo sa sobom kutiju sa nekoliko kaseta kako bi uivali u adventistikoj muzici. Otvorila sam kutiju, pogledala kasete i videla dve kasete naslovljene Dejms Helis. Izvadila sam jednu i pruila je Deku na prednje sedite sa reima: Mogao bi da pusti ovu kasetu. Ron je to i uinio ne pogledavi naslov. Vratila sam se na svoje mesto, i kada sam ula predivnu himnu u oevom neponovljivom stilu, navrle su mi suze na oi. Niko u porodici nije znao da imam ove kasete. Ali Ron je odmah znao ko svira klavir i okrenuo se prema meni pogledavi me s poznatim osmehom. Moja prijateljica Dona upitala me je tada: ija je ova kaseta? Da li je to Dino?. Kada sam se okrenula prema njoj da joj odgovorim, primetila je moje suze i uzbueno uskliknula: O Boe, to je tvoj otac. Kako se nisam
129

setila. To je tvoj tata. Suze su tekle neko vreme. Tek sam nakon toga mogla da progovorim. Dona se okrenula i uzela mi ruku jer je znala da sam ispunjena bolom. Konano sam joj se obratila: Zna, ovo je prvi put kako sluam ovu kasetu bez oseanja povreenosti i ljutnje. Prvi je put, posle toliko godina otkada vie nije meu nama, oseam da mi nedostaje. Dok sluam ovu kasetu bujica seanja navire u moje misli. Imam jo jednu tatinu kasetu, eli li da je posluamo? Verovali ili ne, dobro je ponekad pustiti suze da teku, prisetiti se oevog lika, videti ga kako sedi za klavirom i osetiti gubitak. Nekada je potrebno da proe mnogo vremena da se odraste. Ja sam izabrala tei put, ali vi ne morate da ekate itavu venost da biste ozdravili. Poite odmah stopama isceljenja. Zato je ljutnja i povreenost nestala upravo u ovom periodu? Tada sam se inae nalazila u procesu oporavljanja druge vrste oporavljanja od operacije kolena. Ron i ja smo bili u autu sa svojim prijateljima koji su mi ulivali sigurnost, a sam put je bio planiran da bi malo izali iz kue i da bi mi odvratio panju od bola kojim sam bila obuzeta. Moj dom je postao utoite alosti od kada sam poela da plaem bez prestanka zbog nepodnoljivog fizikog bola koji me je muio. Bila sam emocionalno slomljena. Svi moji napori su pali u vodu vie nisam imala psihikog naboja da nastavim dalje. Mislim da Bog koristi upravo ovakve trenutke da nas naui lekcijama za koje moda ne bi bili raspoloeni kada sve funkcionie kako treba. Najmudriji ovek, koji je ikada iveo na zemlji, dao je sledei komentar: Bolje je ii u kuu gde je alost nego ii u kuu gde je gozba... Bolja je alost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje... jer svaemu ima vreme i nain; ali mnoga zla snalaze oveka... Sve ima vreme i svakom poslu pod nebom ima vreme. Kada sam ranije itala ove stihove, nisu na mene ostavljali poseban utisak. Uvek sam se drala poslovice: Opijeno srce je kao lek, ali je slomljena dua poput broda koji tone u mojoj verziji (Prov. 17:22). Budui da sam znala da slomljeno srce rui imuni sistem, kako skruenost moe da utie pozitivno na nae srce? Ali, uprkos svemu, ovi stihovi su se zaista odnosili na mene. Bog je iskoristio fiziki bol koji sam oseala kako bi otklonio emocionalnu rastrojenost. Interesantno, zar ne? I zaista, moje srce ili tanije moj um oseao se od ovoga bolje. Ove prie o isceljenju ohrabruju. Ali, moete razmiljati i drugaije: Naravno, postoji nada kada je re o rtvi, ali ta je sa varalicama. Da li ste ikada uli kako kau: Ko je varalica to i ostaje.? Vuk dlaku menja, ali ud nikad. Ako sam varalica, za mene zaista vie nema nade? Treba da zapamtite da varalice nikada ne postaju to to jesu preko noi govorei sebi odjednom: Mislim da u ceo ivot biti kriminalac, nanosiu im povrede ljudima, ubijau ih, muiu svoju porodicu, a posle u ve razmiljati o svemu. To nije tako. Zapamtite, Sotona je uvek taj koji e
130

da iskoristi nae slabosti. On iskoriava lou decu kako bi od njih stvorio loe ljude. Da li je Bog dovoljno moan da savladu Sotonu? Verujemo da jeste. A evo i zato: Na majunom amerikom ostrvu Zapadnog Pacifika, veni rat jo uvek besni. Nasilje u porodici je u stalnom porastu, trgovina narkoticima tee punom parom, a kriminal postaje odlika svih drutvenih slojeva. Od dungle do palate svet je ispunjen emocionalnim i duhovnim bolom. Zamoljeni od strane klinike Hrianske misije da ovde organizujemo okupljanja u cilju poduavanja angaovanih u domenu, a i ostalih lanova zajednice u cilju suprostavljanja drutvenim tokovima koji eskaliraju od 1500-tih, od kada je celokupna muka populacija unitena krvoproliem, a ene su predominirane mukarcima iz drugih kulturnih podneblja. Bili smo tamo tri puta, odrali smo nekoliko seminara za vladu, ministarstvo obrazovanja, slube za socijalnu zatitu, mentalno zdravlje, pravne institucije, slube za zatitu azilanata kao i nekoliko crkava. Povodom nae druge posete odrali smo seminar na temu Duhovna razgranienost namenjen za veliku crkvenu kongregaciju. Nismo ni mogli zamisliti da se u publici nalaze dve osobe poslate od strane Ministrarstva za mentalnu zatitu zdravlja povodom poveanja trgovine narkoticima i kunog nasilja. Trenutno su ukljuene u rad centra za rehabilitaciju od narkotika, ustanovu zatvorenog tipa u kojoj, prosto neverovatno, ali pohaaju etrnaestoasovni seminar. Supruge su bile oduevljene injenicom da e ih videti tamo. Odrali smo bezbroj seminara na ostrvu, ukljuujui i jedan koji se organizuje u hotelu Hajat Ridensi, ali to je bilo pre godinu dana, dok nismo uli za netrpeljivost koju nae rukovodstvo osea prema ovo dvoje ljudi, i obrnuto. Evo ta se zapravo desilo: Godinu dana kasnije, vratili smo se na ostrvo kako bi jo tri nedelje nastavili seminar. Prve veeri, zapoeli smo vikend za brane parove, predvien kao seminar koji e poduavati parove vetinama dublje komunikacije. Na poetku, zamolili smo svakog uesnika da se predstavi, da kae gde ivi, kako je saznao za naa predavanja i kakve rezultate oekuje. Gospodin koji se prvi predstavio rekao je sledee: Moje ime je Dejvid. Pre godinu dana sam bio zavisnik od kokaina, puio sam etiri kutije cigareta dnevno, bio sam alkoholiar, u braku sam sa treom enom koju sam zapostavljao i maltretirao, i fiziki i psihiki, a pored nje sam inae imao jo bar etrnaest ljubavnica. Moja supruga i ja, zajedno smo pohaali va seminar pre godinu dana u hotelu Hajat Ridensi. Tada sam se nadao da ete nju uspeti da promenite, a sada, elim da vam kaem da sam ja taj koji se promenio. Ne uzimam vie opojna sredstva. Ne puim. Ne pijem alkohol. Ne tuem vie svoju enu i ponovo sam joj veran. Tokom seminara predloili ste da ispitamo svoj prethodni porodini ivot kako bi otkrili kakav bol u sebi nosimo. Moja porodica ve generacijama ivi na ovom ostrvu, ali ja premalo znam o njima, jer je veina
131

starijih preminula. Jedan prijatelj mi je predloio da odem do univerziteta koji jo uvek uva podatke o mnogim starim porodicama sa ostrva. To sam i uinio, i na moje zaprepaenje, doao sam do podatka da je moj deda odrubio glavu mojoj baki sa maem. Vratio sam se u svoje detinjstvo i prisetio straha, besa i tuge koja je pratila odrastanje u jednoj takvoj porodici prepunoj nasilja. A onda sam rekao sebi: Eto, prati me lo glas i ta sada sa time? Da li sam srean? ta inim svojoj deci? Koliko li muim svoju sirotu nenu suprugu Bertu! Upravo ovde sam uspeo da promenim sam svoje miljenje. Tada je nestao i sav otpad koji sam nosio u sebi. Moja supruga i ja smo zapoeli program za oporavak o kojem smo sluali na vaem seminaru. A promene u naim ivotima odigravale su se dramatinim tokom. Berta je sela iza njega klimajui glavom u znak odobravanja i ostali smo bez rei. Naspram nas sedeli su jedan fiziar i njegova supruga koji su pohaali isti seminar na kojem je bio i Dejvid. Brzo ih pogledavi, primetili smo da su i oni takoe plakali. Kako i ne bi? Teko je bilo postii harmoniju kada je Bob, koji je iveo na ostrvu ve dvadeset godina, iveo na korak od njih. Jedne godine, Robi i ja smo se nalazili u centru za rehabilitaciju narkotiara. Ja sam bio narkoman, alkoholiar, maltretirao sam svoju suprugu, a bio sam seksualno toliko optereen da sam ostavljao suprugu i odlazio u barove gde bih uzimao alkohol i provodio vee sa vie ena. Robi i ja smo zajedno pohaali seminar koji ste drali u crkvi jer nam je tako naloio na socijalni radnik. Ono to sam nauio je tako oigledno izmenilo moj ivot da sam se pitao ta bi jo novo mogla da ponudi ova crkva to bi pozitivno uticalo na moj ivot. Primetio sam natpis koji je obavetavao o evangelistikim susretima koji e biti odrani tokom narednih nekoliko dana, a nasuprot ovome, Robi i ja smo doli s idejom da na neki nain izbegnemo ovaj seminar. Danas sam ja krteni hrianin, glavni akon ove crkve i osniva Grupe za borbu protiv upotrebe narkotika koja se sastaje dva puta sedmino. Predavanja slua od trideset do pedeset ljudi. Volontiram na Hrianskom radiju, a inae svaki trenutak slobodnog vremena posveujem radu za crkvu ili uestvujem u realizovanju pomenutog programa za rehabilitaciju. Konano, to je bila Robijeva ideja. Ne znam kako da ponem, rekao je i toliko sam uzbuen da u verovatno zaplakati. Bob je u pravu. Ali ono to on nije znao o veeri kada smo prvi put otili na seminar je da sam ja upravo tada planirao svoje samoubistvo skakanjem sa Ljubavnikog grebena (inae visokog 400m, sa kojeg su mnogi skoivi okonali svoj ivot). Ja sam takoe bio poput do sada pomenutih. Moja supruga, koja sada sedi pored mene, je moja etvrta ivotna saputnica. U vreme vijetnamskog rata, pridruio sam se marincima i bio obuavan za profesionalnog ubicu.
132

Moj posao je bio da nou upadam u sela i skidam neprijateljske glave. Dobro sam radio svoj posao. Poslednji zahtev za likvidaciju, koji mi je bio upuen, odnosio se na enu Vijetnamku koju sam voleo i sa kojom imam dvoje dece. Pored nje trebalo je da ubijem i njih. Nisam imao pojma da su bili Vietcong. Drei se za glavu, poeo je da jeca. Kroz suze, ispovedio se kako je neprestano imao none more. Sada sam hrianin, ali kako da se oslobodim od ovih seanja i krivice? Kako da mi bude oproteno za sve to sam inio? Uvek je izgledalo da je moj jedini cilj da uguim bol narkoticima ili alkoholom, ili da okonam svoj ivot. Posle vaeg seminara, po prvi put oseam da za mene postoji nada. Ali seanja na zverstva koja sam poinio jo uvek me proganjaju. Prepustio sam ih Bogu, i izgledalo je kao da sve dobro funkcionie na nekoliko sati a ponekad i dana, a onda evo ih ponovo. Nije tako jednostavno odjednom odbaciti stari ivot i poeti novi za tri dana. Samo sedmicu kasnije, osetio bih se toliko slomljeno da mi je samoubistvo ponovo remetilo misli. Ponovo bih planirao svoj kraj. Govorio bih sebi: 'Nikada vie nee videti Rona Rokija. Zato bi se on ikada vratio na mesto poput ovoga, a ako i bi, kakve su moje anse da se sretnemo?' a onda me je pozvao Bob i rekao da su se ljudi vratili i da sa suprugom mogu ponovo da pohaam seminar. I dalje mi je teko da poverujem da me Bog posle svega to sam uinio jo uvek voli. Tog trenutka, ja (Ron) ustao sam, kleknuo pred Robijem i upitao: ta bi to moglo biti tako strano to si uinio to ti Bog ne moe oprostiti? Svi oni ljudi koje sam ubio, sve ene koje sam maltretirao, droga, alkohol, iskoriavanje. Kako mogu da negiram i zanemarim sve ovo? Naravno, ne moe da negira, ali, Robi, Bog te voli bez obzira na tvoje ponaanje. On odvaja tvoje postupke od pozitivnih osobina koje nosi u sebi smatrajui da su presudni tvoji kvaliteti. Ali kada bi samo znao ta mi sve mota po glavi, usprotivio se Robi. Znam ta ti se mota po glavi; a zna to i Bog. Hajde da ti kaem neto o tome. I tada smo Rob i ja podelili sve to nas je godinama muilo. Ono to sam mogao da izazovem u njemu je oseaj beznadenosti i straha od vene kazne. Podsetio sam ga na cara Davida, na njegov mnogostruki greh, koga je Bog nazivao ovek po Svom srcu. Kada je izgledalo da Robi nee reagovati, poeo sam sa frustracijama: Ali Robi, ja te volim. Zar ne zna to? A ako te ja mogu voleti a da te i ne poznajem, zato misli da Bog ne bi mogao da te voli, koji je na Stvoritelj? U tom trenutku, Robi je spustio glavu na moje rame a suze su slobodno tekle nama, a i svim prisutnim.

133

Sledee dve sedmice dosta smo vremena proveli druei se, i upravo pred odlazak na ostrvo, okupili smo se svi u lokalnoj radio - stanici gde su nam dozvolili da koristimo njihovu opremu kako bi napravili par snimaka. Dejvid, Bob i Robi otkrili su svoje prie prikazujui nam dramatine preokrete u svojim ivotima do kojih je dolo kao rezultat Bojeg delovanja. Robi je zatim zakljuio reima: Ako Bog uspe da promeni moj bolestan um, sigurno moe i bilo koji drugi. Ova tri oveka, nosei pravo oruje u rukama usmereni ka pravom cilju, uvereni su da e narod ovog ostrva biti obraen Bojom milou. Oni e svojevoljno pokloniti svoje vreme, uloiti dovoljno napora i materijalnih sredstava podravajui i pratei proces isceljenja ostalih ije su ivotne prie sline njihovim. Ako ste varalica i nosite u sebi iste sumnje poput Robijevih, dozvolite mi da vas ubedim da vas Bog sigurno voli. I ja sam jednom bio isto takav, a Bog je postao moj dragi otac, kojeg zapravo nikada nisam ni imao, preuzimajui sav teret nesigurnosti koje nosim na sebe, i nudei mi Njegovu neoborivu snagu. Budui da smo vam do sada ispriali prie drugih koji su uspeno nali pravi put, moda bih sada mogao da ispriam i svoju (Ronovu). Na svakom seminaru koji sam vodio, bilo da je rei o onom namenjenom iskljuivo za mukarce ili za meoviti auditorijum, govorio sam o dubini bola i neprimerenom ponaanju koje je usledilo kao direktna posledica ovoga upravljajui mojim ivotom dugi niz godina. Seo sam u zaelje i bez ustezanja priao istinu delei sa prisutnima put koji je trebalo da preem da bih se oslobodio okova prolosti. Mnogi su rekli: Kako si mogao to da uini? Kako si mogao da tek tako sedne i otvori svoju duu ljudima koji mogu vrlo lako da iskoriste sve to i da moda ve kau da je tvoja prolost zapravo ogledalo tvojeg sadanjeg karaktera, a ovo svakako teti tvom propovednikom ugledu, zar ne? Previe si iskren. I u pravu su. Zaista sam previe iskren. Ali ono to sam ovim putem otkrio je da mi istina donosi olakanje. Poto sam se javno ispovedio, probudio sam u sebi oseaj odgovornosti, a Boja sila je uvek tu da mi u tome pomogne. Ako e moja pria uiniti da neko ko se nalazi u dubokom bolu poslua moje rei i na ovaj nain nae put do izbavljenja iz nevolje u kojoj se nalazi, to znai da me Bog poziva da otvorim svoje srce i kaem istinu. Stidim se prethodnog ivota? Naravno! Da li razumem zato sam bio voen ovim putem? Da, hvala Bogu, razumem. A sada sam i dalje voen eljom da propovedam Boju re, da promenim svoje nedolino ponaanje i ostvarim neto lepo tokom svog ivota. Bog nas na putu do oporavka vodi postepeno. On nam daje ono to nam je potrebno onda kada On smatra da nam je to neophodno. Jedan od
134

poslednjih poglavlja nastalo je tokom jednog kratkog seminara namenjenog branim parovima koje smo Nensi i ja poduavali. Bio sam tamo jer me je Bog uputio na to, a ovo nisam mogao ignorisati. Nalazili smo se u jednoj malenoj crkvi usred ume. Jedan od zidova crkvice bio je u potpunosti od drveta u kojem su na predivan nain bile urezane rei: Svet je Gospod Bog i svemogu. Zid se nalazio sa moje desne strane i poto je bio tamne boje, izgledalo je kao da neka prodorna svetlost ometa moje desno oko, a poruka nije prestajala da odzvanja u mojoj glavi. Pokuao sam da ne obraam panju na zrake koji su me uznemiravali i nastavim sa predavanjem. Kada sam ve poeo oseati bol, protrljao sam oko i pomislio: Mora da neto nije u redu sa moji okom. U petak tokom cele veeri, a i sutradan vei deo dana, nelagodnost nije prestajala, dok se konano u sebi nisam obratio Bogu: ta eli Boe? ta da slavim?. I odgovor je stigao: Slavi, slavi, slavi, neprestano. Konano sam u subotu uvee doao do zakljuka da me Bog moli da prestanem da laem sredinu o sebi, to me je navelo na pomisao da se oseam bezvrednim. Morao sam da prekinem odbijanje koje je stajalo kao prepreka izmeu mene i Boje sile. Rekao sam: Nikako, Boe. Ako odustanem od ovoga, ko sam ja zapravo? Ali Bog ne poputa tako lako. On me nee ostaviti na miru. I budui da sam se tako odomaio u ispovedanju, deavalo se da bih usred seminara upao sa nekom opaskom: Da imam samo tri funte dugaak drveni malj i jednu kuku dugaku oko jedne stope, vodio bih rauna o mom odbijanju. I mislim da bi tada bio kraj ovome. Postavio sam jedan nemogui uslov za oslobaanje od odbijanja. Sledeeg jutra smo se vratili kako bi proveli poslednji dan seminara. Zauzeo sam uobiajeno mesto i upravo sam se spremao da ponem, kada je jedan od uesnika seminara uao nosei u rukama neke stvari s reima: Da li ovo eleo Ron? kada je priao blie, prepoznao sam dugaak drveni malj i kuku dugaku oko stope. Preneraen sam! rekao sam. Hvala ti, ali u sebi sam pomislio: Ne ide! Jo uvek ratujem sa Bogom. Tokom naeg poslednje pauze, upravo pred zavretak seminara, odustao sam. Uzeo sam jedan papiri i napisao markerom krupnim slovima: MOJE ODBIJANJE! i rekao Nensi: Idem da zakaim ovo. eli li da poe sa mnom? Oboje, proeti istovremeno tolikim bolom a i besom, hodali smo stazom paprati dok nisam stigao do jednog visokog panja. Stavio sam papir na panj, udenuo penadlu usred papira, a maljem sam ukucavao penadlu u
135

panj. Ali Bog jo nije poeo da deluje u meni. Kada se penadla zarila u panj, povukla je za sobom i papir sa mojom porukom koja je bila tu zabodena. Plaui, Nensi i ja smo stajali na tom mesto posmatrajui glavu penadle kako se zariva u panj sa jednim tankim izguvanim papirom koji je okruuje. Moj greh je bio razapet. udo je to je penadla mogla da probije papir, ali ipak to nije. Simboliki, bilo je kao to je Bog rekao: Ne elim ponovo da gledate tvoje razapinjanje. Ono je zakopano na krstu. Moja poslednja nada je nestala. Svoje odbijanje sam koristio kao granu na koju sam se oslanjao. To je bila neka vrsta izvinjenja koje sam uputio sebi i drugima za sva moja bezvredna oseanja i ponaanja. Hristos je platio cenu, i tog dana sam ga sreo na krstu razapetog to je ostalo izmeu mene i njega. I sada mogu da slavim Boga sa novim znaenjem: Svet je, svet je, svet je Gospod i svemogu! (Ron i Nensi) Kada pogledamo unazad na svoj ivot, jo od trenutka stvaranja u majinoj utrobi, Bog za nas ima svoj plan. Nekada nam to izgleda toliko neverovatno da Bog uzima dve osobe iz potpuno razliitih sredina, iz razliitih delova zemlje, sa razliitim karakteristikama i pogledima na svet, i sjedinjava ih na udesan nain. I nakon svega, koliko se od njih sretne u sudnici? Iako nam je prvih dvanaest godina izgledalo poput torture, gledajui iz sadanje perspektive, nita se bitno nije promenilo. O naravno, bilo bi predivno kada bi na brak bio perfektan od poetka, i tada bismo bili odlini roditelji koji gaje savrenu decu, ali to naalost jo uvek lii na svet iz snova. Bog nas vodi kroz uspone i padove, a svaki od njih ima svoj cilj. Kada na ivot ne bi bio ispunjen ovakvim iskuenjima, bilo bi nam mnogo tee da razumemo oseanja i boli drugih u slinim okolnostima. A sada moemo rei: Bili smo tamo, uinili smo to i Bog nas nije ostavio. Nauili smo da vie nismo odbaeni! Eto zato se tekstovi u knjizi proroka Isaje u tolikoj meri odnosi na nas. Meutim, pre nego to ovaj pasus podelimo sa vama, hajde da objasnimo znaenje dve rei koje prethode. Vode: knjievno urin. Ono to si uinio od sopstvenog ivota. Reke: Problemi. I, kada smo ovo razumeli, prepustimo Bogu da nam izrazi Svoju poruku: A sada, ovako veli Gospod Koji te je stvorio, Jakove, I koji te je sazdao, o Izrailju: Ne boj se, jer te otkupih,

136

pozvah te po imenu tvom; moj si, Kad poe preko vode, Ja u biti s tobom, ili preko reka, nee te potopiti; kada poe kroz oganj, nee izgoreti i nee te plamen opaliti; Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, svetac Izrailjev, spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe. Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za duu tvoju. Ne boj se, jer sam ja s tobom... Sada se radujte s nama, jer smo svi otkupljeni, odbaenih nema vie!

137