U jesenjem danu kad zasusti lisce i u vetru glas tvoj se cuje zbog ljubavi pati moje krhko bice

u svetu svom bez tebe tuguje Kao list na vetru ja nemirno lutam i trazim srecu koje davno nema iznova patim tako bezbroj puta ja trazim svetlost na kraju tunela fali strofa I kao nekad ja tebe se setim Osmeha tvojih koje si mi dala na krilima ptaca u nebo se vinem krstarim kroz prostranstva plava A cvet onaj sto za tebe cuvam od udara strasnih od surovog sveta od zala i boli sad polako vene stabljika suva ostade od cveta ................................... Vec je podne ja jos uvek sanjam vrtloge burne,mracne nocne more i veceri svake sa vragom se ganjam za nesrecu svoju trazim odgovore Tvoje crne oci ja vec gledam dugo cvecem mijem staze kojima se kreces ali avaj tugo,uzalud se nadam kada ti me nikad primetiti neces Hodom poput senke odleprsas tiho da te pradim zelim,ali mi se ne da hteo bih te prizvati nekim lepim stihom moja dusa setna tvojoj da se preda Odgovora nema koliko god se trudim pomiren sa sudbom beskrajnoga stanja neveselih misli polako se budim ali moje srce i dalje te sanja ..................................... U sumornom danu kisna kap pada a na srcu rana zaceliti nece dok povorka tuzna marsira sada na kovcegu tvome lezi belo cvece Bog je tebe iz baste svoje ubrao sebi na pocinak vecni osmehe tvoje od nas ukrao je sad stojimo tuzni,pokisli i gresni Onih lepih dana neretko se setim lahora letnjeg sto ti kosu mrsi taj se lahor sada igra s nekim petim a praznina tamna ostaje u dusi

Sa kapljicom kise moja tuga ide a sa svakom novom ja iznova patim uzalud lutam,dozivam ti ime al jednom cu naci nacin da te vratim Lica tvojih bliznjih obuzima seta dok kandilo popa nemirno se pusi uplakana,sama stoji tvoja majka bar nam se odmori,spokoj ti u dusi