Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
ATENTAT U MARSELjU 1934

ATENTAT U MARSELjU 1934

Ratings: (0)|Views: 29 |Likes:
Published by čuvar

More info:

Published by: čuvar on Apr 18, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/30/2012

pdf

text

original

 
 
ATENTAT U MARSELjU 1934.
 
PIŠE: PAVLE LjUMOVI
Ć
 
Kralj kre
ć
e la
đ
om
ME
 Đ
UNARODNA situacija i politi
č
ki odnosi uo
č
i atentata u Marselju bili su veoma složeni.Pobedom fašizma u Italiji, a naro
č
ito nacizma u Nema
č
koj, izmenila se me
đ
unarodna politi
č
kaklima. Interesi Nema
č
ke i Italije su se sukobljavali u jugoisto
č
noj Evropi. Hitleru nije mnogotrebalo da shvati šta taj deo Evrope za Nema
č
ku zna
č
i, kako politi
č
ki tako i ekonomski. Plananšlusa Austrije je pripremao ve
ć
od jeseni 1933. godine, uprkos tome što je znao da
ć
e nai
ć
ina protivljenje zapadnih sila i zemalja Male Antante.Posebno je jak otpor dolazio od Musolinijeve Italije, koja je od 1933, pošto je Austrija "odbacilasve demokratske primese svog sistema", održavala bliske odnose sa vladom u Be
č
u.Nacionalisti
č
ki pu
č
1934. i ubistvo austrijskog federalnog kancelara Dolfusa zaoštrilo je odnoseizme
đ
u Nema
č
ke i Italije gotovo do prekida. Me
đ
utim, ovim
č
inom pozicija Nema
č
ke je postalanešto bolja me
đ
u državama Male Antante. Istina,
Č
ehoslova
č
ka se suprotstavljala svimaktivnostima nacista u Austriji, Rumunija je pokazivala slab ili nikakav interes, a Jugoslavija seu osnovi nije postavljala neprijateljski, jer joj je odgovaralo ja
č
anje nema
č
kog uticaja u Be
č
u nara
č
un Italije, od koje joj je dolazila najve
ć
a pretnja.Francuska je nastojala da oja
č
a svoje veze sa Malom Antantom, kao i veze unutar zemalja
č
lanica. Tako
đ
e je nastojala da odnosi izme
đ
u Francuske i Italije postanu bolji, a težila je ismirivanju odnosa izme
đ
u Jugoslavije i Italije. Iz tih razloga njen ministar spoljnih poslova LujBartu zapo
č
inje intenzivnu diplomatsku aktivnost i pose
ć
uje Prag, Bukurešt i Beograd, aplanira posetu Rimu. Hitler zbog toga optužuje Francusku i njenog ministra Bartua da ho
ć
e,zajedno sa svojim saveznicima da "okruže Nema
č
ku kao što su to sile Antante u
č
inile 1914".Države koje su bile poražene u Prvom svetskom ratu: Austrija, Ma
đ
arska i Bugarska,ohrabrene Hitlerovom politikom, tražile su reviziju ugovora u Versaju, jer su izgubile velikeprostore na kojima je njihov živalj. Na neki na
č
in to je tražila i Italija, koja je bila me
đ
upobedni
č
kim državama, pošto je bila nezadovoljna što nije dobila Dalmaciju i ostrva.JUGOSLAVIJA je u me
đ
unarodnim odnosima zauzimala zna
č
ajno mesto. Ubrzo poslezavršetka Prvog svetskog rata ona se pridružila Maloj Antanti da bi, sa
Č
ehoslova
č
kom iRumunijom zaštitila svoje i savezni
č
ke interese pred zahtevom zemalja-gubitnica koje su
 
 nagoveštavale reviziju Versajskog ugovora. Pristupanjem Jugoslavije Mala Antanta sepretvorila u jaki politi
č
ki i vojni
č
ki savez kojem su mnoge države pridavale zna
č
aj velike sile.Li
č
ni uticaj kralja Aleksandra ogledao se u stvaranju Balkanskog sporazuma, 9. februara 1934.godine, izme
đ
u Jugoslavije, Gr 
č
ke, Turske i Rumunije. Optere
ć
ena težnjom za revizijomVersajskog ugovora nekih svojih politi
č
kih stranaka, Bugarska se tom paktu nije pridružila.Kralj Aleksandar je, me
đ
utim, sebi stavio u zadatak da izgladi nesporazume sa Bugarskom, nesamo Jugoslavije nego i drugih balkanskih zemalja. Poseta Sofiji, septembra 1934, bila jepo
č
etak njegovog nastojanja u ostvarenju potpune me
đ
usobne saradnje balkanskih država.On je gajio nepokolebljivu veru u "Balkan - balkanskim narodima" i stvaranje budu
ć
e federacijekoja više ne bi trpela strana uplitanja i koja bi bila zna
č
ajan faktor u evropskoj politici. Me
đ
utim,da bi bila stvarno efikasna i jaka, federacija je trebalo da obuhvati sve balkanske zemlje. Svedok Bugarska, opsednuta svojim zahtevima u pogledu revizije Versajskog ugovora, od toga nebi odustala, to nije bilo mogu
ć
e. Poseta kralja Aleksandra Sofiji, septembra 1934, bila je prvikorak u promeni odnosa Bugarske i pravi trijumf njegove balkanske politike. "Izmirenje izme
đ
udveju zava
đ
enih sestara sa Balkana, ako se bude pokazalo postojanim, mo
ć
i
ć
e da budenajsnažniji faktor mira na Balkanu. Zasluga za to pripada Aleksandru Prvom Kara
đ
or 
đ
evi
ć
u",piše Klod Elan, 1935. godine.Putovanje kralja Aleksandra za Francusku zaokupljalo je celokupnu evropsku javnost ve
ć
duževreme. Trebalo je da uveri Evropu o postojanju dobrog razumevanja i prijateljstva izme
đ
uJugoslavije i Francuske, a poseta jugoslovenskog suverena je bila manifestacija togprijateljstva. Kralj Aleksandar je ministru Bartuu, prilikom njegovog dolaska u Beograd, posleposeta Pragu, Varšavi i Bukureštu, obe
ć
ao da
ć
e do
ć
i u Pariz. Datum putovanja je bio odre
đ
enkasnije, a trebalo je da bude izme
đ
u kraljeve posete Sofiji i Bartuove posete Rimu. Utvr 
đ
eno jeda to bude 9. septembar 1934. godine.PREDVI
 Đ
ENI datum za kraljev polazak u Francusku se približavao i on se intenzivno spremaoza put. Bio se, upravo, vratio iz Sofije, gde je odneo jednu sjanu diplomatsku pobedu zbog koje je bio veoma radostan, jer srpsko-bugarsko približavanje bilo je njegovo delo. Prijateljskedržave su bile ushi
ć
ene njegovim uspehom, pa sa takvim priznanjem bilo je o
č
ito da kralj Aleksandar ne
ć
e izgledati u Parizu "kao malo
đ
a
č
e kome
ć
e o
č
itati lekciju". Kralj je želeo dasvoj put u Pariz iskoristi da bi nastavio razgovore sa ministrom Bartuom, zapo
č
ete u Beogradu,namenjene u
č
vrš
ć
enju mira u Evropi.Sva svetska štampa pisala je o putu jugoslovenskog kralja u Francusku. Po nekima on jespreman da slepo vodi francusku politiku, dok su ga drugi optuživali da igra dvostruku ulogu,da se okre
ć
e prema Nema
č
koj. Francuske novine su objavile da im u posetu dolazi iskreniprijatelj Francuske i da se razmišlja da se jugoslovenskom suverenu ponudi fotelja u Akademijipoliti
č
kih nauka koja je ostala upražnjena smr 
ć
u belgijskog kralja Alberta Prvog. Aleksandar,
 
 koji je, nesumnjivo, me
đ
u svim suverenima Evrope bio najve
ć
i frankofil, povezan sa idejom ikulturom Francuske, bio je sasvim predodre
đ
en za takvo nasledstvo. Verovalo se da bi sekraljeva poseta mogla podudariti sa njegovim izborom za
č
lana Akademije Francuske.Pripreme za put su pri kraju. Kralj odlu
č
uje da u Francusku ne ide preko Be
č
a, a i prekoSimplona, ve
ć
 
ć
e morem putovati na razara
č
u "Dubrovnik". Kralj je izabrao da se iskrca uMarselju, radije nego u Tulonu, jer je gajio simpatije prema drugom po veli
č
ini gradu uFrancuskoj, koji se za vreme Prvog svetskog rata pokazao gostoljubiv prema Srbima. Bilo mu je stalo, da dolaze
ć
i na tlo Francuske, najpre poseti groblje gde su sahranjeni Solunci.Dolaze
ć
i u Francusku, na ratnom brodu, jugoslovenski suveren je isticao svoju pozicijupomorske sile na koju se mora ra
č
unati kad su u pitanju prava na Jadranu.U UNIFORMI ADMIRALAPRIPREMAJU
Ć
I se za put, kralj je mislio i o takvim detaljima kao što su: koju
ć
e obu
ć
iuniformu i koja
ć
e odli
č
 ja staviti. Kraljica je insistirala da obu
č
e uniformu admirala, ali to je"uniforma koja mi je neudobna, epolete me teraju da istežem vrat", protivio se kralj, jer seugodno ose
ć
ao samo u "ratnoj vojni
č
koj uniformi koju je nosio na Solunskom frontu". Ipak, kralj je prihvatio da putuje u admiralskoj uniformi, koja mu, po re
č
ima kraljice, "stoji kao salivena".Poslednji kraljev zvani
č
ni snimak na
č
injen u Jugoslaviji prikazuje ga u admiralskoj uniformi i to je, po mišljenju svih, jedan od najlepših kraljevih portreta.
Put dragom prijatelju
 UO
Č
I svog polaska iz Beograda, piše Vladeta Mili
ć
evi
ć
, "kralj je bio nervozan; put u Sofiju bioga je zamorio, uostalom, njegovo zdravlje nije sasvim dobro, trebalo je da se odmori ili dapo
đ
e na banjsko le
č
enje u neku jugoslovensku banju,
č
ija mu voda pomaže. Imao je samo 49kilograma; bio je premoren". Jednom svom bliskom ro
đ
aku, pred polazak kralj je rekao: "Voleobih da sam se ve
ć
vratio!"U pratnji kraljice, kneza Pavla i kneginje Olge, kralj Aleksandar je sa železni
č
ke stanice uTop
č
ideru, vozom otputovao za Kosovsku Mitrovicu. Na top
č
iderskoj stanici se, pre polaska,pozdravio sa francuskim otpravnikom poslova, gospodinom Knobelom, rekavši mu da je "vrloradostan što ide u Francusku gde ima nekoliko prijatelja". "Ne nekoliko, ja takvih znamnajmanje 42 miliona", odgovorio je Knobel.Iz Kosovske Mitrovice kralj je nastavio put automobilom da bi se u luci Zelenika ukrcao na"Dubrovnik", razara
č
Jugoslovenske kraljevske mornarice. Kralj je želeo da u otvorenom

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->