Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Slavno Vojevanje

Slavno Vojevanje

Ratings: (0)|Views: 5|Likes:
Published by Tešanovic

More info:

Published by: Tešanovic on Apr 19, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/19/2012

pdf

text

original

 
Бранко Ћопић
 
Славно војевање
 Ево нас поново међу нашим старим познаницима, с јунацима из романа„Орлови рано лете“. Ту су опет храбри Јованче, дугоноги Стриц, пјесникЂоко Потрк, Николица с приколицом, добра Луња, пољар Лијан.
 
Сад их видимо у рату, у омладинској чети, а с њима још низ нових јунака.
 
О њиховим ратним доживљајима читаћете у овој књизи.
 
ОДЕ ПОЉАР ЗА ДЈЕЧАЦИМА
 И тако су чланови Јованчетове ђачке дружине кренули славним бојиштимапартизанског рата, а за њима је, наравно, пошао и стари пољар Лијан,чувена испичутура, непоправљива скитница, лукава ухода, преиспољнимудријаш... Три дана да ређаш све његове добре и лоше особине, па опетништа ниси казао. Још двапут толико он је изгубио у својих шездесетгодина, а трострук број нашао је током свог бурног, вјетровитог,вјетрењастог и вјетрогоњастог живота. Па шта ли се тек под његовимшеширом крије? Шта ли би знале испричати криве ноге које су старинупроносале стотињак хиљада километара шуњањем, шетњом, ходом, касом,галопом, трком, скоком, прескоком, клизањем и пузањем? Није то лаконабројати.А и куда би наша шарена старчекања него за својим дјечацима?Сваки сеоски пољар у ствари живи од немирне дјечурлије и њиховихнесташлука. Забаве ли се мали ђаволи каквом игром па пусте стоку у туђежито, он галами, пријети, витла штапом. Краду ли воће и лубенице, ето
 
њега да их појури. Наложе ли ватру, он подигне грају: „Еј, запалисте шуму,изгорје село!“ — Замисли онда, молим ја тебе — питао се чича Лијан — шта ли ће текдјечаци урадити ако их саме у рат пошаљеш? Ни по јада што ће пуцати идизати халабуку, него могу још неког и убити, запалити икакву државу илинеку краљевину, а што ће се пењати по туђим воћкама, о томе да се и неприча.Имао је пољар Лијан оправданог разлога да овако мисли. Још уочи првогсвјетског рата, кад је Гаврило Принцип убио у Сарајеву аустријскогпрестолонасљедника Фердинанда, неко је казао: — Богами, оно ђаче с Грахова запалиће свијет с два револверска метка.Заиста, плануо је читав свијет, загрмио велики рат, а пољар Лијан,пијанчећи у крчми, овако је грдио: — А шта је радио тај пољар с Грахова? Чмавао под неком крушком, зна се.Да сам ја био на његовом мјесту, ја бих томе ђаку Принципу отео пуцаљкупа с њом у свој торбак и готово с ратом. Шта ће дјечацима оружје! — И ти би, значи, читав свјетски рат у торбак? — питали су слушаоци. — У торбак, јакако! Видјели би они ко је пољар Лијан из Липова. — Па баш би се усудио да од Принципа отмеш пиштољ? — зачикавали суга сељаци — Још питате! — дерао се пољар. — чим се ја појавим, читава основнашкола зажди у шуму.Наравно, Лијан је касније сазнао ко је био славни Гаврило Принцип изашто је почео први свјетски рат, али још годинама сељаци су му се ругалида је стрпао рат у торбак и чим би се он појавио на прагу крчме, неко биповикао: — Не отварај торбака, биће рата! — Ехе, неће више Лијан бити будала и прогонити дјечаке који се оружјамашају — мудровао је старац. — Кад је један Принцип с пиштољем онако
 
крупну ствар извео, шта ли ће тек урадити оволика силна омладина којапуни партизанске одреде. Одох ја, богами, за својим дјечацима. Та зар бихмогао изостати иза храброг Јованчета, дугоногог Стрица, веселог пјесникаЂоке Потрка?Командир Омладинске чете зачуђено се избечио у кривоногог старцадобровољца.
 — 
Шта, и ти у нашу чету? Па за шта си ти уопште способан? — За бјежање. Кад натиснем да стружем, не би ме стигла авијација — дочека пољар. — А би 1' ти умио непријатеља потјерати? — приупита командир. — Па овај ... лако бих га потјерао за собом да би се све прашило од мојихопанака, али да га гоним пред собом... ехе, могао бих и то, само уз помоћкакве појаче чете и мојих дјечака.Допаде се командиру старчева искреност, а како је његове дјечаке већотприје познавао, он се нешто присјети: — Јеси ли кадгод нешто кувао? — Хе-хе, многом сам ја дјечаку скувао врућу попару кад пусти говеда утуђи кукуруз! — похвали се Лијан. — А знао сам понеком и кашузамијесити, запржити му чорбу, забиберити му ручак, частити га љесковомтараном, начинити од неког питу ... — Их брате, све су то јела за дјецу! — оте се командиру. — А би л' ти знаокувати за партизане? — То ли је, дакле! — присјети се пољар. — Та постаћу, вјере ми, такикувар да ће борци јуришати на мој казан жешће нег на талијанске бункере. — Онда је ствар у реду — прихвати командир. — Баш нам је неки данстари кувар погинуо, па се у чети довијамо шта ћемо... — Откуд баш кувар да погине? — избечи се Лијан. — Та није ваљда и он јуришао?

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->