Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Maseni-koriolis protokomeri
Uvod

erenja protoka, koja su zasnovana na merenju brzine ili zapremine nisu najpouzdanija ako se hemijski sastav tenosti, temepratura i pritisak menjaju tokom merenja. Takoe, viskoznost merenog medijuma, korozija ili oteenja na cevima mogu da utiu na preciznost merenja. Korienjem masenih meraa protoka, koju su zasnovani na dobro poznatom koriolis principu mnogi od ovih neeljenih efekata se mogu izbei ili zanaajno umanjiti. Osnovne prednosti ovakvog naina merenja protoka i fiziko-tehnikih karakteristika koriolis senzora su da Obezbeuju najtanije merenje protoka danas poznato. Imaju tanost do 0.1% merene mase i nabolju ponovljivost. Imaju korisni merni opseg do 100:1. Obezbeuju visoku pouzdanost u dugotrajnoj ekspolataciji. Masa je jedno od tri nepromenjiva svojstva materije. Merenjem mase izbegava se problem osteljivost zapremine na promene: temperature, viskoznosti, gustine, provodljivosti i pritiska.

2.5

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Princip rada koriolis protokomera

Koriolis senzor masenog protoka meri moment koji se javlja usled delovanja koriolisove sile, koja zavisi od protoka. Koriolisova sila (Fc) je inercijalna sila, koja nastaje pri sloenom kretanju. Da bi objasnili efekat koriolisove sile, posmatramo esticu (Slika 1.), u sistemu koji rotira, a u okviru tog sistema estica se relativno kree u smeru od ili ka centru rotacije.

at ar 0 m v

Fc r
Slika 1. Koriolisova sila (Fc) na esticu.

Preciznije, na Slici 1. prikazana je estica mase m, koja se kree od centra brzinom v, na disku, koji rotira ugaonom brzinom oko take 0. Na masu deluje cenripetalno ubrzanje ar intezitetom 2r, u smeru suprotnom od smera kretanja estice i ubrzanje normalno na pravac kretanja (Koriolisovo ubrzanje) at inteziteta 2v. Intezitet koriolisove sile, koja se dobija kao proizvod mase i ubrzanja je

Fc = 2mv
Isti efekat koriolisove sile se dobija i pri sloenom kretanju dela tenosti duine x mase m, koja se kree relativnom brzinom v u cevi koja se rotira oko centra 0 ugaonom brzinom , (Slika 2. )
at

ar

x
m v Fc

0 r

Slika 2. Koriolisova sila na tenost u rotirajuoj cevi.

2.6

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Ako fluid koji protie kroz cev na Slici 2. ima gustinu (specifinu masu) tada je masa posmatranog dela fluida

m = xA ,
gde je sa A obeleena povrina unutranjeg poprenog preseka cevi. Koriolisova sila je u tom sluaju inteziteta

Fc = 2vxA .
Na osnovu koriolisove sile moe se odrediti masa proteklog fluida i to u delu cevi (odnosno u protokomeru) gde je kretanje fluida sloeno. U praktinoj realizaciji se ugaono kretanje ne obezbeuje rotacijom cevi ve vibracijama koje rezultuju ugaonom brzinom , promenjivog inteziteta i smera. Vano je napomenuti, da se minimum sile, kojom se obezbeuju vibracije, postie kada cev(i) osciluju rezonantnom frekvencijom.

Praktina realizacija koriolis masenih protokomera

Koriolis maseni protokomeri, mogu biti sa jednom ili dve cevi savijeni ili pravi. Sa stanovita kvaliteta merenja (tanost, ponovljivost i sl.) najbolje su se pokazali merai sa jednom savijenom cevi i dve merne petlje, (Slika 3.)
Magnetni senzor S1 Izvor vibracija

Magnetni senzor S2

Slika 3. Konstrukcija koriolis protokomera sa jednom savijenom cevi.

Kroz koriolis mera protoka sa Slike 3. protie fluid u naznaenom smeru masenog protoka Qm, brzinom v, prilikom kretanja izloen je vibracijama Fd (), to zajedno ima za posledicu indukovanje koriolisove sile Fc, koja je najizraenija na magnetnim senzorima S1 i S2. Analizom prikupljenih signala na senzorima, mogue je direktno izraunati maseni protok i gustinu fluida, a indirektno ukupnu masu, frakcioni sastav ...
2.7

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Merenje masenog protoka. Pri proticanju fluida na senzorima S1 i S2 se dobijaju signali koji su meusobno fazno pomereni, to je prikazano na Slici 4.
Naizmenini napon U

[rad]

0 Magnetni senzor S1

Magnetni senzor S2

Slika 4. Signali sa magnetnih senzora S1 i S2.

Fazni pomeraj je srazmeran masenom protoku tj.

k0l Qm EI

gde je Qm maseni protok, l duine oscilujue cevi, jedinina masa (masa po duini cevi - ukupna cev+fluid), I moment inercije, E modul elastinosti, k0 merna konstanta. Znai merenjem faznog poremeaja moemo odrediti maseni protok fluida. Meutim jedinina masa direktno zavisi od gustine (specifine mase) to znai da merenjem faznog pomeraja dobijamo neeljenu zavisnost od gustine. No, ako cev osciluje rezonantnom uestanou

fr =

r k1 EI ; k1=const, = 2 l 2

lako se uspostavlja zavisnot izmeu vremenskog kanjenja i masenog protoka

l3 t = = k 2 Qm . r EI
gde je k2 konstnta senzora. Ovaj izraz je od fundamentalnog znaaja za merenje masenog protoka na bazi koriolisovog principa. Naravno, dobro je poznato da duine cevi i modul elastinosti zavise od temperature, te se u merenjima masenog protoka vri i merenje temprature, senzorom za
2.8

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

temperaturu, koji je sastavni deo masenog protokomera, da bi se mogao obraunati i ovaj temperaturni uticaj. Merenje gustine (specifine mase). Slino izloenom postupku, moe se pokazati da gustina (specifina masa) fluida zavisi od rezonantne uestanosti, odnosno

= A + B (1 + t )T 2
gde su A i B kalibracione konstante, t temperatura fluida, T perioda oscilovanja (T=1/fr), temperaturana zavisnost modula elastinosti cevi. Znai, pomou koriolis meraa protoka direktno se mere maseni protok, gustina (specifina masa) i temperatura. Na osnovu merenih veliina (maseni protok, gustina (specifina masa) i temperatura) lako je na osnovu ranije navedenih formula izraunati: ukupnu masa proteklog fluida, zapreminski protok i ukpunu zapreminu. Ova opcija je uobiajena za veinu masenih meraa protoka. Ako se tenost sastoji od dve homogeno izmeane supstance (frakcije, A+B) tada je mogue izraunati: Protok pojedine frakcije [u kg/s ili m3/s]. Sastav tenosti po frakcijama [u %]. Totalni protok pojedine frakcije [u kg ili m3]. Ova frakciona izraunavanja su opciona (nisu standardna) kod protokomera. Uobiajeno je da se posebno naruuju, pri emu je potrebno da se proizvoau za potrebe kalibracije dostave gustine tenosti u funkciji frakcionog sastava [u %] i temeprature-po posebnom obrascu proizvoaa. Karakteristina frakciona merenja. Ova merenja su karakteristina za procesnu industriju. Izmeu ostalog pokazala su se nezamenjivim u kontroli kvaliteta proizvoda i sigurnosnim kontrolama. Posebno se mogu izdvojiti merenja Merenje Brix-ova (suve materije eera). Vode i hemijske supstance (NaOH, alkohol..). Suva materije i vode (mleko, sok, kafa i sl.).

2.9

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Nain ugradnje i izbor koriolis protokomera

Na tanost merenja, odnosno obezbeivanje pune tanosti merenja prema specifikaciji proizvoaa (podseamo da su ovo danas poznati protokomeri sa najveom tanou do 0.1%) utiu razni faktori, Nain ugradnje. Tip pumpe, odnosno promene protoka. Izbor senzora i njegovo konfigurisanje. Temperatura i pritisak kod zapreminskog protoka. Promene viskoznosti. Odsecanje protoka malog inteziteta. Dinamika ventila vezanih za protokomer (posebno pri doziranju). Jasno je da se sa stanovita korisnika ne moe uticati na sve ove faktore, zato je u naglasak dat na subjektivnim faktorima: nainu ugradnje i izboru senzora. No, vano je biti svestan i voditi rauna i o ostalim iniocima i njihovom znaaju. O njima e biti vie rei u praktinom delu ovog prirunika. Nain ugradnje. U nasatvku su na slikovit nain dati osnovni principi ugradnje masenih senzora. Napominjemo da je re o najvanijim principima i da pojedini proizvoai mogu postaviti i neka dodatana ogranienja. Senzor mora uvek biti napunjen homogenim jednofaznim gasom ili homogenom jednofaznom tenou jer e inae nastupiti greka merenja. Moraju se izbegavati velike temperaturne razlike izmeu merenog fluida i okoline, da bi se spreio dvofazni protok, to je posebno izraeno kod protoka niskog inteziteta. Kod nekih senzora mogue je dodatno dogrevati fluid, ali opti princip je da se senzori moraju termiki izolovati. Kavitacija. Da bi se izbegla kavitacije voditi rauna o minimalnom statikom pritisku npr. za Danfoss MAS 2100 to je 0.1-0.2 bar.
Slika 5. Montaa masenog meraa protoka.

Vazduni mehurii Izbegavati skupljanje velikih koliina vazduha u senzoru, jer e to poremetiti merenje. Meutim homogena smesa vazduha i drugog medija nee uticati na merenje. Ako ima vazduha/gasa u tenosti ili ako tenost lako menja agregatno stanje preporuuje se horizontalno postavljanje senzora.
2.10

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Montaa Da bi se izbeglo pranjenje protokomera ili postojanje vazdunih epava, merna oprema mora biti postavljena na ravnom zidu ili metalnoj ploi (Slika 5.). Vibracije Da bi se obezbedio neometan rad izvora vibracija, koji se nalazi u protokomeru (Slika 3.), a time i zadrala tanost merenja. Mera protoka se postavlja to je dalje mogue od izvora mehanikih vibracija, (Slika 6 i Slika 7.).

Slika 6. Izvor vibracija udaljen od protokomera.

Slika 7. Izvor vibracija blizu protokomera.

Drugo mogue reenje je da veza izmeu protokomera i izvora mehnikih vibracije ne bude kruta. (Slika 8.) Alternativno mera se moe postaviti neposredno posle zakrivljenja cevi. Povezivanje protokomera

Slika 8. Nekruta veza izmeu protokomera i izvora vibracija.

Ako su protokomeri blizu jedan drugom, npr. na istom delu cevi, mogu jedan drugom da narue kvalitet merenja, posebno pri protoku malog inteziteta. Tada treba obezbediti nekrutu (elastinu) vezu izmeu njih (Slika 9. i Slika 10.).

Slika 9. Nekruto povezivanje dva mehaniki izolovana protokomera.

Protokomer treba i mehaniki izolovati (Slika 9.), odnosno treba izbegavati da protokomeri budu postavljeni na istom zidu ili ploi.
2.11

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Slika 10. Loe kruto povezivanje dva mehaniki neizolovana protokomera.

Elektromagnetne (EM) smetnje Senzore treba postavljati to je mogue dalje od izvora elektromagnetnog zraenja (motori, transformatori, elektrini ventili,...). Za Danfoss MAS 2100 minimalno rastojanje je 250mm (Slika 11 i Slika 12.). M 250 mm M

Slika 11. Minimalno rastojanje Danfoss MAS 2100 od EM izvora.

Slika 12. Protokomer u EM polju.

Horizontalna montaa Da bi se izbegao nizak pritisak (Slika 14.) u senzoru, odnosno postojanje vazdunih epova, pri horizontalnoj montai senzor treba da bude nisko u cevovodu (Slika 13.).

Slika 13. Protokomer nisko u cevovodu.

Slika 14. Protokomer visoko u cevovodu.

Smer toka Na senzoru je obino postavljena strelica za normalan tok, (Slika 15.), (pozitivan smer), mada su merenja u oba smera mogua. Promena smera
2.12

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

(Slika 16.) toka moe da isprazni senzor (posebno pri slabom protoku). Kao mera zatite od pranjenja senzora moe se koristiti ventil, koji se zatvara pri nultom protoku i time spreava pranjenje senzora.
ventil ventil

Slika 15. Normalan tok kroz protokomer.

Slika 16. Povratni tok kroz protokomer.

Podeavanje 0-te take Da bi se dobro podesila 0-ta taka, u blizini meraa mora da postoji ventil, koji e zaustaviti protok kroz protokomer. Algoritam za podeavanje 0-te take se obino odvija u nekoliko koraka: Napuniti senzor vodom. Zatvoriti ventil. Saekati nekoliko minuta da se protok stabilizuje na nuli. Podesiti nulu na konvertoru (interfejsu). Vertikalna montaa Da bi se izbegao podpritisak u senzoru, odnosno postojanje vazdunih epova, pri vertikalnoj montai senzor treba da bude nisko u cevovodu (Slika 17. i Slika 18.).

Slika 17. Vertikalno nisko postavljen protokomer.

Slika 18. Vertikalno visoko postavljen protokomer.

2.13

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Smer toka u vertikalnoj montai Ako je mogue, smer fluida treba da je na gore (od nie take ka vioj), da bi se vazduni mehurii lake uklonili. Pri vertikalnoj montai nepovratni ventil, koji treba da sprei isticanje vode iz senzora mora uvek biti postavljen (Slika 19.). Podeavanje 0-te take pri vertikalnoj montai Da bi se dobro podesila 0-ta taka, u blizini meraa mora da postoji ventil, koji e zaustaviti protok kroz protokomer (Slika 20. i Slika 21.). Algoritam za podeavanje 0-te take se obino odvija u nekoliko koraka:

ventil Slika 19. eljeni tok kroz vertikalno postavljeni protokomer

Napuniti senzor vodom. Zatvoriti ventil. Saekati nekoliko minuta da se protok stabilizuje na nuli. Podesiti nulu na konvertoru (interfejsu).

ventil

ventil

Slika 20. Normalan tok kroz protokomer.

Slika 21. Povratni tok kroz protokomer.

Izbor senzora. U izbor senzora treba ugraditi tehnoloko-tehnika znanje o procesu u okviru kojeg je potrebno izvriti merenje. Postupak odabira senzora nije uvek jednostavan i u nastavku je data osnovna procedura, koju treba slediti da bi se senzor izabrao na pravi nain.

2.14

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

1. korak Utvrditi vrednosti osnovnih parametara procesa koji su merodavni za izbor meraa protoka, to jest: maksimalni protok fluida koji e se javiti u eksploatacionim uslovima maksimalni pritisak u sistemu radnu temperaturu procesa

Parametri procesa: maksimalni protok pritisak temperatura

2. korak Na osnovu gore navedenih parametara korienjem tabele sa tehnikim podacima senzora u katalogu izabrati senzor koji najbolje zadovoljava eksploatacione uslove. NAPOMENE: Voditi rauna da minimalni protok u sistemu ne bude manji od 5% mernog opsega senzora, jer je u toj oblasti smanjena tanost merenja Maksimalni protok u sistemu ne treba da se podudara sa mernim opsegom senzora. Obavezno ostaviti odreenu rezervu da se izbegne oteenje senzora pri poveanju protoka u cevovodu

2.15