PSIHOLOGIJA (ispit)

1. Koje su vrste misaonih operacija bitnih za formiranje pojmova? Pomou miljenja uviamo odnose i veze meu pojavama, proveravamo ispravnost naih opaaja i donosimo sudove o njima, aktivnost kojom nastojimo da ovladamo neku tekou koristei prethodno iskustvo, uenje uvianjem=miljenje. Pojmovi, skup bitnih i specifinih osobina jednog predmeta(rezultat misaonog procesa). 1) APSTRAKCIJA, uporeivanjem doi do bitnih karakteristika odreenih predmeta; 2) GENERALIZACIJA, povezivanje tih odlika u jednu celinu karakteristinu za taj predmet.

2. Koji faktori utiu na formiranje pojmova? a) Lake se formiraju ako se radi o materijalu koji se moe registrovati ulima; b) Lake se formiraju pojmovi o konkretnim nego o apstraktnim pojmovima; c) Pomae nam prethodno znanje koje povezujemo sa novim objektom koji opaamo(asimulacija); d) Lake se formiraju kad su odreene odlike istaknute, upeatljive.

3. Suenje, vrste sudova. SUD je konstatovanje nekog odnosa koji je praen doivljajem uverenosti u tanost ili netanost odnosa kojii se sudom iznosi. 1) PERCEPTIVNA EVIDENTNOST, opaanje oiglednosti; 2) LOGIKA EVIDENTNOST, uvianje logike nunosti; 3) NAUNI AUTORITET, nauna istraivanja i dokazi; 4) SUBJEKTIVNO ISKUSTVO, sami smo doiveli; 5) AFEKTIVNI ODNOSI, emotivna evaluacija.

4. Definisati inteligenciju u Terstonovoj teoriji inteligencije.

Inteligencija je sposobnost korienja starog iskustva u novim situacijama i mogunost apstraktnog miljenja(bioloka sposobnost prilagoavanja). Terstonova teorija: Uspeno reavanje razliitih vrsta problema zavisi od odreenog broja posebnih faktora. Pod inteligencijom treba podrazumevati kombinaciju svih sedam posebnih faktora i opteg faktora(pridaje vei znaaj posebnim faktorima). W faktor-sposobnost reitosti; V faktor-sposobnost razumevanja reima formulisanog sadraja; M faktor- sposobnost memorisanja; N faktor- numeriki, pri operisanju brojevima; P faktorperceptivni, opaanje malih razlika posredstvom vida; S faktor-specifini faktori se izjednaavaju sa speciginim sposobnostima(prostorni odnosi); G faktor-generalni faktor se izjednaava sa optom inteligencijom.

5. Zakljuci istraivanja koja su se bavila objektivnou ocenjivanja. Nastavnici su osetljiviji kada ocenjuju homogeniju grupu zadataka ili uenika; Kriterijum ocenjivanja se menja u zavisnosti od kvaliteta razreda(zadataka), stroiji ako je kvalitet razreda vii, a blai ako je kvalitet razreda nii; Bolji zadaci ocenjuju se jo viom, a slabiji jo niom ocenom.

6. Koji su faktori koji utiu na ocenjivanje? 1) Koliina i kvalitet znanja ali se gleda i interesovanje, inteligencija, zainteresovanost za predmet; 2) Razliiti kriterijumi u zavisnosti koliko je dobar razred; 3) Halo efekat, na osnovu poznavanja jedne osobine uenika, nastavnik procenjuje ostale osobine pa i znanje; 4) Strah ili trema.

7. ta su testovi znanja i koji oblici postoje? Testovi znanja predstavljaju najobjektivnije sredstvo za merenje znanja. Njima se ocenjuje koliko je znanja stekao pojedinac tokom obavljanja neke aktivnosti ili odreenog perioda uenja. Oblici testova znanja: 2

I.

Testovi reprodukcije: a) Esejski testovi: Prednosti: uenik ima veu slobodu u izraavanju znanja i oblikovanju odgovora. Bitna je celina odgovora. Mora da koristi sposobnost izraavanja. Izdvajanje bitnog, stvaralako ponaanje. Mane: ocenjivanje odgovora zavisi od subjektivnih faktora, objektivnost ne poveava ukoliko se u kljuu nevedu intervali ocene.

b) Tetovi dopunjavanja: Prednosti: neophodno je aktivno znanje, zauzimaju malo mesta i podseaju na kolska pitanja. Mane: teko se moe ispitati razumevanje gradiva, tekoe objektivnog ocenjivanja(tani ali neuobiajni odgovori), vreme reavanja utie na brzinu pisanja.

II.

Testovi prepoznavanja(rekognicije): a) Alternativni testovi(dvolanog izbora): Prednosti: nain odgovora je blizak ivotu, vremenska ekonominost, ocenjivanje odgovora je objektivno. Mane: pitanja ne smeju biti dvosmislena, mogunost da se pogrei je 50%. b) Testovi viestrukog izbora: Prednosti: poznavanje injenica, razmevanje i interpretacija, sluajno pogaanje znatno smanjeno, potpuna objektivnost. Mane: teko sastavljanje , sposobniji uenici lake reavaju.

c) Testovi sreivanja i uopeivanja: Prednosti: u jednom zadatku se moe ispitati poznavanje veeg broja injenica, ekonominosti, razumevanje odnosa meu podacima. Mane: teko se sastavljaju(homogenost podataka).

8. Razlika izmeu badarenih i nebadarenih testova. Badareni(formalni, standardizovani) obuhvataju ceo program za jedan predmet i upotrebljava se u veem broju razliitih kola. Nebadareni(neformalni) sastavljeni od zadataka istog oblika kao testovi znanja ali njih obino izrauje nastavnikza svoju upotrebu i ne mogu se upotrebljavati u veem broju razliitih kola.

9. ta znai da je test osetljiv i pouzdan? Da bi test bio osetljiv moraju se odabrati oni zadaci koji vre najbolju diskriminaciju znanja kod uenika(yadaci koji uglavnom svi ree ali i neki teki i veoma laki). Da bi test bio pouzdan koristi se metoda paralelnih formi i odvajanje parnih i neparnih zadataka.

10. Koja su pravila pisanja testova? 1) Moraju biti samo tvrdnje koje su tane ili netane; 2) Izbegavanje sugestivnih rei(svim, jedni, nikad), dvostrukih negacija(nije tno da ne...), ujednaavanje pozitivnih i negativnih odgovora; 3) Treba nai netana ali prihvatljiva reenja; 4) Due pitanje da bi odgovor bio krai; 5) Menjati mesto ispravnog odgovora u zadacima; 6) Ne smeju se odgovori preklapati ili obuhvatati; 7) Ako ima vie tanih odgovora ili ako postoji mogunost da nijedan odgovor nije taan, mora se navesti u korenu pitanja.

11.Objasniti najprostije oblike oseanja. Emocije, subjektivna uzbuena stanja organizma izazvana spoljnjim ili unutranjim doivljajima. Stanje prijatnosti(neprijatnosti) ili ton, najslabiji emotivni doivljaj (ne)prijatnosti koji prati dogaaje(misli, oseaje).

12.Koje su tri karakteristike emocionalnog ponaanja?

1) prate (motivisano) ponaanje, iza svake emocije stoji neki motiv, neka potreba koja je zadovoljena ili ne, promene u ponaanju. 2) Nagoni, kada emocije podstiu neku promenu u ponaanju, tada one imaju sve odlike nagona(disanje, krvotok, mimika, pantomima)-fizioloka. 3) Ciljevi, sama emocija je cilj kome teimo(zadovoljstvo), subjektivni doivljaji emocija((ne)prijatnost, radost, gnev, strah).

13. ta su afekti, a ta raspoloenja? Afekti, reakcije na snane emocionalne doivljaje, naglo, burno reagovanje, smanjena kontrola, obino kratko traju(panian strah, beskrajna radost, neobuzdan bes). Raspoloenje, manje intezivna,dugotrajna stanja prijatnosti ili neprijatnosti,osnovni ton doivljavanja zavisi od crta linosti, naroito temperamenta.

14. Fizioloke promene pri emocijama, opis ciklusa.

15.Psi

hosomatski poremeaji, primeri. Fizike, telesne bolesti nastale pod uticajem psihikih faktora, emocionalnim stanjima(ljubavi, presije, straha). Odreena emocionalna stanja mogu dovesti do promena funkcije organa, a telesne promene nastale usled toga su propratni simptomi emocija. PRIMERI: ir na elucu; kardiovaskularne bolesti, povien pritisak, aritmija; Respiratorne bolesti, astma, guenja; neuroloke bolesti, migrena, nesanica; imunoloke; alergijski poremeaji; karcinom.

16. Objasniti pojam motiva, potrebe i nagona. Motiv, unutranji inioci koji pokreu na aktivnost,koji usmeravaju I njome upravljaju. Potreba, stanje nestabilnosti ili poremeene ravnotee potrebnog I postojeeg(homeostaza) nedostatak(viak ili manjak). 5

Nagon, svest o potebi+analiza situacije(uroene organske potrebe, aktiviranje organizma usled nedostatka).

17. Motivacionni ciklus.

Otvoreni cilj, satisfakcija(zadovoljenje potrebe, pad napetosti) (objekti I situacije kojima oekujemo da emo zadovoljiti doivljenu potrebu).

18. Podela motiva. 1) Bioloke potrebe, telesne potrebe(obino uroeni motivi);puenje, alkohol(nisu uroeni); 2) Psihike potrebe(personalni motiv), ne zadovoljava nje ne ugroava ivot, mogu se odlagati bez posledica(ljubav, nenost). 3) Socijalni motivi(socijalizacija),psiholoke potrebe za ije ostvarenje je potreban kontakt s drugim ljudima I njihovo prisustvo, I koji su zajedniki veem broju ljudi.

19. Koje su grupe socijalnih motiva? Socijalni motive, pokreta socijalnog ponaanja ljudi, mogu se zadovoljiti samo direktnim kontaktomsa drugim ljudima, opta pokretaka snaga drutvenog ponaanja. Usmereni na linu egzistenciju I satisfakciju; Usmereni na povezanost sa drugim ljudima: Gregarni motiv, potreba da budemo u prisustvu drugih ljudi; Afilijativni motiv, potreba da budemo u direktnom kontaktu sa nekim ljudima, da se sa njima druimo ili radimo; Motiv za afektivnom vezanou, potreba za emocionalnom vezanou, da budemo voljeni I da volimo nekog.

20.Hijerarhija motiva po Maslovu.

21.Pojam agresivnosti i razlika izmeu agresivnog motiva i agresivne reakcije. Agresivnost, zadovoljstvo da se napadnu drugi ljudi(verbalno ili fiziki) i da se nanosi teta drugima. Razlika izmeu agresivnosti i agresivne reakcije je ta to se agresivna reakcija prirodno javlja kao reakcija kad nas neko ugrozi fiziki ili napadne nau linost, a agresivnost je reakcija na ometanje zadovoljenja naih motiva(ako smeta neka druga osoba ili kada se agresivnim ponaanjem uspeva otkloniti smetnja zadovoljenju motiva).

22.Pojam frustracije I koji su uzroci? Frustracija, svaka situacija(prepreka) koja spreava trajno zadovoljenje potreba ili dovodi do njihovog odlaganja(frustraciona tolerancija-otpornost prema neuspehu). Uzroci frustracije(prepreke) su: 1) Fizike(glad, a hrane nema); 2) Socijalne(shvatanje ljudi kao prepreka ostvarenju motiva); 3) U nama. 23. Koje su posledice frustracija? Funkcionalni naini reagovanja na frustraciju: Odlaganje potreba, frustraciona tolerancija-sposobnost prema neuspehu bez negativnih reakcija;

Poveano ulaganje napora u reavanju problema; Promena pristupa; Zamena cilja drugim.

Nefunkcionalni naini reagovanja na frustraciju: Agresija, manifestna(fizika I verbalna) I latentna(agresivni impulsi), kada ovek mora da se odrekne zadovoljenja neega emu je teio, on postaje ljut. Povleenje I strah(nesigurnost u sebe, regresija) Anksioznost, ugroenost oseanja samopotovanja, oseanje uznemirenosti I napetosti, koje se javlja kao posledica opasnosti koja tek treba da nastupi.

24.ta je konflikt I koje vrste konflikata postoje? Konflikt(interpersonalni-svae,interpersonalni-u nama), je istovremeno javljanje uzajamno isljuivih potreba. Vrste konflikata su: 1) PRIVLAENJE I ODBIJANJE, jedan isti predmet privlai I odbija u isto vreme, cilj koji vezuje dve nespojive reakcije(ambivalencija)(pr.devojka koja voli slatkie ali se plai da se ne ugoji; deak koji hoe da pomiluje psa ali se plai od njega; seksualne elje I moralna shvatanja); 2) DVOSTRUKO PRIVLAENJE, konflikt dva privlana cilja ali jedan cilj iskljuuje drugi(pr.Buridanov magarac:dva plasta sena,oba vrlo privlana, a magarac ne moe da se odlui koji e, I ugine od gladi; mladiu koji eli da se oeni dopadaju se dve devojke); 3) DVOSTRUKO ODBIJANJE, dve nespojive reakcije ka izbegavanju objekta(od dva zla, izabrati manje; plaljiv vojnik se plai borbe ali se I plai I da pobegne iz borbe zbog posledica koje bi z njega takvo bekstvo moglo imati)

25. ta je mehanizam odbrane? Mehanizam odbrane je reakcija na frustraciju I njome izazvanu anksioznost, sposobnost linosti da ovlada uznemirenou zbog neuspeha I onda kada je stepen njenih trenutnih potencijala nedovoljan da rei problem. Naueni naini reagovanja kojima ljudsko bie prevazilazi, izbegava, zamenjuje ili ignorie frustraciju ili pretnju. Po Frojdu, mehanizam odbrane, je mehanizam kojim se ovekovo ja brani od nezadovoljenih unutranjih I spoljanjih sadraja. Vrste mehanizama odbrane su: 8

1) POTISKIVANJE I NEGACIJA, kada pokuavamo da ne razmiljamo o nekom problem, kada negiramo njegovo postojanje(motive koji su u suprotnosti sa drutvenim principima, zaboravljenje da se doe na ugovoreni sastanak jer se to ne eli, ne vraenje pozajmljene stvari jer se eli jer se eli zadrati; regresija-odrastao ovek plae I histerie kao malo dete(vraanje na primitivna ponaanja),pr.ena preti muu da e se vratiti kod majke jer je nezadovoljna u braku.) 2) PROJEKCIJA, kada vlastita negativna oseanja I osobine pripisujemo drugima(plaljiv I krt ovek govori o drugim ljudima da su takvi). 3) IDENTIFIKACIJA, kada uspeh, status I osobine drugih doivljavamo kao svoje(deca se identifikuju sa roditeljima I doivljavaju ih kao sopstvenu snagu; kada neko voli pustolovine pa se identifikuje sa junakom sa filma; roditelji svoje ambicije I neostvarene elje ostvaruju kroz decu). 4) RACIONALIZACIJA, kada nalazimo opravdanja(uglavnom lana) za svoj postupak ili neuspeh, obmanjivanje samog sebe(pr.student je pao na ispitu jer nije imo sree Ili je profesorbio strog, a ne zato to nije nauio). Dve vrste racionalizacije su: kiselo groe,,kad ljudi ne uspeju da postignu neki odreeni cilj, govore taj cilj nije ni bio vredan napora ili d aim do njega nije ni stalo, I slatki limun,,-kad se oekuje da e se postii vaan I znaajan cilj, a postigne se malo vredan I malo znaajan rezltat, pa se onda vrednost postignutog uveava I beznaajan uspeh se prikazuje kao veliki. 5) REAKCIONA FORMACIJA, kada se ponaamo suprotno vlastitom oseanju kako bi ga prikrili(zamena teko ostvarivih ciljeva drugim ostvarivim ciljevima; pr.runa devojka koja se istie lepim oblaenjem I inteligencijom(kompetencija)), svoj motiv ne moemo direktno zadovoljiti ali moemo putem posrednih ciljeva(pr. ena koja ne moe da zatrudni posveti se radu sa decom(sublimacija).

26. Navesti tri grupe crta linosti. Crte linosti su relativno trajne unutranje osobine koje uzrokuju ponaanje. Pstoje osobine koje su zajednike za sve ljude(univerzalne), pojedinac prenosi svoje potrebe I elje u razliite situacije(generalizovanost). Postojee crte linosti ne moraju se uvek manifestovati u ponaanju, takoe mogu biti prisutne u razliitiom stepenu. 1) CRTE TEMPERAMENTA, nain emocionalnog reagovanja, genetsko-bioloke komponente linosti(totalna tendencija u ponaanju pojedinca), nije nepromenljiva jedinica(iskustvo); 2) CRTE KARAKTERA, moralnost, vrednosni system jedinke, uticaj uenja culture I morla(utie na direktno ponaanje); 3) INTELIGENCIJA, posebna sposobnost ili karakteristine navike, genetski I socijalni faktori, proima I modelira ukupnu ekspresiju linosti. 9

27. Vrste temperamenta. Temperament, nasleene dispozicije za emocionalno I nagonsko reagovanje ljudi, brzina I snaga reagovanja, tipina stanja(emocije I raspoloenja), genetski determinisan. 1) Kolerik- esto jako nagle reakcije, impulsivnost, neobuzdanost, ljutnja, cesti sukobi. 2) Flegmatik- slabe, spore I retke reakcije, neosetljiv, prijatan, miran, staloen. 3) Melanholik- retke, spore I jake reakcije, preovlauju neprijatna oseanja, tuga, briga, pasivnost, teko se odluuje, slab.

4) Sangvinik- slabe, brze I kratke reakcije, uravnoteen, prijatan, sklon vedrom raspoloenju, ali lako menja raspoloenje, ivahan.

28. Navesti 4 grupe karakternih osobina. Karakter, skup osobina koje ine osnovu socijalnog ponaanja, motivacije I volje, kao I moralnosti. 1) Osobine koje opisuju odnos samopouzdanje, narcisoidnost. prema sebi, samopotovanje, samokritinost,

2) Osobine koje opisuju odnos prema drugima, otvorenost, komunikativnost, drutvenost, timski duh. 3) Osobine koje opisuju odnos prema radu, disciplina, pedantnost, odgovornost, ambicija, lenjost, organizovanost. 4) Opste osobine, prema svim tipovima situacija, hrabrost, iskrenost, postenje, moral, tvrdoglavost.

29. ta je sposobnost I koje su tri grupe sposobnosti? Biti sposoban za nesto znai biti uspean u izvodjenju te aktivnosti.

1) INTELEKTUALNE-senzorne(vid, sluh, miris) I motorne(spretnost prstiju, runa sposobnost). 2) SPOSOBNOST RAZLIKOVANJA KVALITETA, INTENZITETA I ODNOSA 10

MEDJU DRAIMA U OKVIRU JEDNOG ULNOG MODALITETA-perceptivne 3. INDIVIDUALNE RAZLIKE U PRAGU I RASPONU OSETLJIVOSTI (donji I diferencijalni prag drai), ali I iskustvo je vano.

30. Navedite 2 tipa licnosti. Tipovi licnosti, neke osobine koje obicno idu zajedno ili sindromi(kompulsivni I autoritarni tip) po Jungu: 1) Introvertnost, ka unutra, osobe koje su stidljive, povuene, zatvorene, oprezne; 2) Ekstrovertnost, ka spolja, osobe koje lako stupaju u kontakt s drugim ljudima, otvorene.

31. Struktura licnosti? ID-uroeni motiv, seksualni I agresivni instinkt, princip zadovoljstva I tenzije (bioloka).EGOzadovoljiti elje iz ID-a, ali postaviti zahteve realnosti I superega (psiholoka). SUPEREGOideali kojima teimo i krivica koju oekujemo, vaspitanje, principi, moralne vrednosti, zadrava I spreava zadovoljenje zahteva iz id-a koji nisu u skladu sa drustvenim moralom. (socijalni).

32. Dva osnovna motive (grupe instinkta ) po Frojdu. 1) INSTINKT IVOTA-seksualni motiv-polni motiv koji se naziva Eros, njegova energija se naziva LIBIDO, odranje jedinke I vrste, motiv ljubavi. 2) INSTINKT SMRTI- motiv smrti, unistavanja, covek tezi da se vrati u stanje mirovanja, neorganske mrtve materije iz koja je ziva materija nastala.

33. Edipov kompleks. Teznja deteta ka roditelju suprotnog pola, a neprijateljstvo prema roditelju istog pola koje dete doivljava kao rivala.

34. ta je prva impresija? Prvi utisak koji neka osoba ostavlja nama o sebi, obrazuje se brzo I bez dovoljno podataka, od uticaja je na nae ponaanje kasnije prema toj osobi, u tako brzo stvorenu ocenu uklapamo I ocenu o profesiji, ekonomskom poloaju, nacionalnosti. Ona utie na nae dalje opaanje, I kada

11

se jave neki podaci koji se ne uklapaju u nau prvu impresiju ili ih previdimo , ne opaamo ili ih izolujemo ocenjujui ih kao nebitne.

35. ta su stereotipije (stereotipno opaanje ljudi)? Uproene, sasvim neosnovane slike o pojedinim grupama ljudi(rasa,profesija), osobu opaamo kao lana grupe, I pripisujemo joj osobine grupe(englezi-hladnokrvni, italijani-ivahni).

36. Greke u opaanju osoba(ocenjivanju ljudi). GREKE HALO EFEKTA, dejstvo opteg utiska o osobi na opaanje pojedinih osobina, pozitivna prva impresija-pozitivno ocenjene osobine. LINE TEORIJE, zasniva se na verovanju posmatraa da se odreene osobine uvek javljaju zajedno. UPROAVANJE, svaka osoba se ocenjuje na osnovu samo par osobina. STEREOTIPNOST, kada se svim pripadnicima nekog zanimanja, poloaja, etnike grupe pripisuju iste osobine. FUNKCIONALNA ANALOGIJA, povezuju se fizike sa psihikim osobinama (nisko elo-mala inteligencija).

37. ta su stavovi I koje su njihove karakteristike? STAV=MISLJENJE+EMOCIJA Stavovi su relativno stabilni sistemi oseanja, vrednovanja I tendencija u ponaanju prema odreenom objektu stava. Postoje pozitivni I negativni, lini I drutveni stavovi. Tri komponente stava: 1) kognitivni(ta verujemo) 2) emotivni/evolutivni(oseanje koje pobeuje) 3) ponaanje(namere ponaanja)

12

Objekti stave

Komponente stava Fizicki objekti Drugi ljudi emotivni

Stav

emocije I oseanja koja pobuuju objekti stava Opste vrednovanje objekta stava

Apstraktna pitanja

kognitivni

verovanje o nekim osobinama objekta

Drutvene grupe

ponaanja

namere ponaanja u vezi objekta

38. ta su predrasude? Predrasude, stavovi koji nisu zasnovani ni na kakvim injenicama ili opravdanim razlozima koji su praeni jakim emocijama I koje je teko menjati(rasizam).

39. ta je struktura grupe I zato je ona bitna za rad sa grupom? Grupe postoje radi ostvarenja zajednikih ciljeva lanova grupe. Ustaljeni sistem poloaja, uloga I medjusobnih odnosa, stvara se hijerarhija statusa I uloga I takav stabilizovan sistem odnosa medju lanovima grupe naziva se struktura grupe. Struktura grupe utie na jedinstvo(moral) grupe, poslom kojim se lanovi bave I uspenosti ostvarivanja zadataka grupe.

40. Koje su tri vrste struktura grupe? 1) 2) 3) Struktura moi; Komunikaciona struktura; Sociometrijska(afektivna) struktura. 13

41. ta su psihiki poremeaji? Mentalno zdravlje kao odsustvo bolesti, socijalno prihvatljivo, ideal, prosek.

42. ta su neuroze, psihoze I psihopatije? NEUROZE-za odreeno vreme smanjena sposobnost snalaenja u pojedinim situacijama I prilagoavanju ljudima, tekoe u odnosima s ljudima I obavljanju raznih poslova. 1) Anksioznost-napad panike, intenzivan I veoma trajan neodreen strah; 2) Histerija-oduzetost udova, slepilo, ispoljavanje telesnih simptoma koji nisu posledica organskih oboljenja; 3) Fobija-(agorafobija, akrofobija(strah od visine), astrofobija(strah od grmljavine), tanatofobija(strah od smrti), hemofobija(strah od krvi)). Logiki neobrazloen strah od odreenih pojava ili situacija; 4) Opsesivno-kompulsivna neuroza-aktivnosti koje se stalno ponavljaju, a nemaju smisla, istiu se opsesivne misli I prinudne radnje(5x da pipne kvaku pre nego to ue u prostoriju ili neki drugi ritual).

PSIHOZE-prekinut kontakt sa stvarnou, poremeaji miljenja, sumanute I bizarne ideje. 1) izofrenija-sumanute ideje, halucinacije, blokada misli; 2) Depresija I manija-poremeaj raspoloenja; 3) Paranoja-sumanute misli o sopstvenoj veliini, strah od proganjanja I praenja. PSIHOPATIJE-karakterni poremeaji, impulsivni postupci, neosetljivost za druge, nepotovanje moralnih principa I drutvenih pravila I njihovo krenje radi zadovoljenja svojih impulsa, nepostojanje oseaja krivice I kajanja (alkoholizam, droga, seksualne nastranosti).

14