Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ернст Јингер - Рат као унутрашњи доживљај

Ернст Јингер - Рат као унутрашњи доживљај

Ratings: (0)|Views: 12|Likes:
Published by matke28

More info:

Published by: matke28 on Apr 23, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/22/2014

pdf

text

original

 
Ернст Јингер
РАТ КАО УНУТРАШЊИ ДОЖИВЉАЈ
(или, лик витешког непријатеља*)
Садржај
РАТ КАО УНУТРАШЊИ ДОЖИВЉАЈ.................................................................................................1ШТА ЈЕ РАТ? (Шумарак 125)............................................................................................................2ВОЈСКОВОЂА И БОРАЦ НА ФРОНТУ (Ватра и крв)...................................................................4ДРУГОВИ (Шумарак 125)..................................................................................................................4ХЕРОЈСТВО (Шумарак 125)..............................................................................................................4ДУЖНОСТ И ЧАСТ (Шумарак 125, У челичним олујама)............................................................5ИДЕАЛ ДРЖАВЕ НА ФРОНТУ (Шумарак 125).............................................................................6... И АКО ИЗГУБИМО (Шумарак 125).............................................................................................7ИДЕЈА ОТАЏБИНЕ (У челичним олујама)......................................................................................8О АУТОРУ...........................................................................................................................................9
 
ШТА ЈЕ РАТ?
(
 Шумарак 125 
)
Када сам пошао у рат радовао сам се, вероватно као и сваки млади човек тих дана, ономе што јенејасно стајало пред нама. Слутили смо да ће се тај доживљај дубоко и снажно одразити на наш развој и у њему видели кратку, велику школу из које ћемо се вратити као људи, или се уопштенећемо вратити. Нараштај коме смо припадали сматрали смо старим, и чинило нам се чудеснода можемо са оружјем у руци, са свим што смо допринели, ратовати за славу земље. Осећалисмо се дорасли одговорности која се изненада свалила на нас, и историји која је у нама оживелаи учинила нас делом плодотворне и обједињујуће силе. Реч отаџбина променила нас је из основаи као чаробна формула решила многе неслоге и раздоре на опште задовољење. Омладинаспособна за оружје попунила је пукове и на делу се показала дорасла задатку који су време иотаџбина поставили пред њу.Дух тих дана увек ће нам значити врхунац и циљ коме треба тежити: био је лишен свега обичнога идеја нам је давала невероватну снагу, којом се једино може објаснити необичност нашегподвига. Не треба покушавати то схватити питањем: “Чему све то?”, будући да се сучељавамо савеличином која надмашује границе сврхе. Бесмртно дело је апсолутно и независно од свогисхода, и за један народ вечни је извор снаге. Ми, који смо преживели, увек ћемо се поноситишто смо припадали таквој омладини.Но током рата смо увидели да су његова дужина и неслућена силина поставили нашој телесној,духовној и душевној отпорности потпуно друге задатке него што смо очекивали. Месеци су сепретворили у године, а свечана слика битке у тежак посао, и нешто свакидашње. Али, тиме је и рат од необичног стања постао део свакодневице и трајно се утиснуо у нас. Његови стравичнипредели постали су нам свакодневно окружење у коме је све подлегало уништењу и где нијемогло опстати ништа осим душевне снаге надмоћне наспрам сваке силе. Постали смо велики узбивањима подстакнутим циљевима према којима се појединац, његова срећа и живот могусматрати безначајним. Хиљаде су пале ради једне њиве, делића рова, шумарка или села – справом, јер за поседовање или губитак таквог комадића земље везано је уобличавање светаскривеног у будућности. Дужина рата је само увећала његову силину.Тако дан и ноћ, без предаха, у сваком трену бити спреман по цену живота одговоритисудбинским питањима о највишим вредностима – зар то није одгајање темељније и постојанијеод сваког другог? Поврх тога, видети спољашњи успех, очекивану и сасвим заслужену наградукако тоне у неслућеном бродолому, то је најтеже искушење коме може бити изложен један народкао и сваки појединац истински и присно повезан са целином. Ко у
томе
не пропадне доказуједа је рођен за власт и моћ.Истина, из такве школе излази несаломива само личност најчвршћег кова, и тек се у недаћамапоказује да ли један народ заиста поседује мушкарце. Било је и код нас оних који су попутФранцуза Барбиса рат сматрали материјалним процесом, истичући његову негативну страну инастојећи да на нечем мирнодопском граде срећу. Говорили су о опустошеним градовима истравичној патњи, као да нам је најпречи задатак да избегавамо бол, показујући да им је странавоља да жртвују пролазност живота и имовине ради достизања величине народа и његовихидеја. Али,
ту
лежи већа морална снага, а нема сумње и на чему стоје материјалисти.Не, рат није материјалан процес, већ је потчињен вишим реалностима. Где се сучељавају двакултурна народа, од количине експлозива и челика важније је одмеравање свега што је за њих од
 
значаја. Ту се потврђују вредности које сваком словесном чине бруталност сукоба небитном. Тусе свеобухватна воља као крајњи и најнеобузданији израз живота одржава и губитком живота.Што се више ставља на коцку, утолико су већи плодови такве одбране.Било нам је јасно да се ради о последњим стварима, одакле бисмо иначе црпели снагу занаизглед необјашњив подвиг? Отуда нама рат није само горда, мушка успомена, већ упознавањес душевним снагама за које иначе никада не бисмо сазнали. Он је средишња тачка нашег животакоја је одредила сав наш даљи развој. Каква нам год још судбина предстоји и за шта год будемопозвани, пред то ћемо ступити образовани одсудним временом у коме је наша судбина биланајтешње повезана са Европом и светом. Јер, држање и најбезначајнијег војника палог негде умагли и ноћи имало је историјски значај, и то ће тек постати јасно.У то доба десиле су се промене затомљене буком догађаја којих нема ни у једном извештају илипривредној статистици. Али, баш то што се десило у милионима људи увучених у вртлогприродних догађаја ван ичије контроле, од чега је сваком појединцу, хтео он или не, уздрхталосрце, управо то је битно. То делује и када на бојиштима плуг изравна све ровове и кратере одбомби. Отуда нам рат, а нарочито овај дуги и огорчени рат, као и све чију суштину испитујемо,постаје душевни проблем. Ми, којима је дужност да сећање на њега не избришемо, већ да сењиме руководимо и користимо, морамо га учинити својим трајним власништвом. Дати смисаонечему што нижа памет сматра бесмислицом и испољавањем људске несавршености света једужност према будућим нараштајима, задуженим да наставе дело у коме ће препознаватиунутрашња својства већ посејаног, како би му приступили са стварним убеђењем. Јер, на њимаће једног дана бити да доврше што ми нисмо могли. Свом наслеђу моћи ће поносно да приступе једино ако необична и вечна суштина тог времена, оно сушто немачко, буде надживелосвакидашњицу.(...) Што се рата тиче, ценим само разговор са стручњацима, јер нас је доживљено исувишеудаљило од свега уобичајеног. Ако се једна ратна година званично рачуна као две, ондапсихолошки то важи бар као пет. По избијању, док је још стајао наспрам нас толико велик инепознат да смо му разазнавали само блиставу и херојску површину, могли смо о рату причатилако и разговетно, али данас када се налазимо усред њега, стално га упознајемо са његове нове изагонетније стране.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->