Uvod

Od svog nastanka, pa do dananjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono to je poelo kao estolana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar ijih 27 drava lanica je omogueno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Veina njenih graana se slui zajednikom valutom, a lanice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljnopolitikim pitanjima. Na politikom planu stvaranjem EU zemlje lanice izrazile su spremnost da nastave aktivnosti na daljoj izgradnji breg i skladnijeg ekonomskog razvoja koji predstavlja osnovu razvoja evropske integracije. To je zahtevalo uspostavljanje ekonomske i monetarne unije sa jedinstvenom i stabilnom monetom, unapreenje ekonomsko socijalnog razvoja u okviru velikog unutranjeg trita. Ciljevi koji se postavljaju pred uniju i zemlje lanice konkretizovani su u ekonomsko socijalnoj i politikoj oblasti i treba da se realizuju na solidaran nain i u skladu sa definisanim uslovima i dinamikom. Institucionalno irenje EU s vremenom je menjalo znaenje i sadraj integracije a prostorno irenje obnovilo je rasprave o tome ta je ta Evropa i gde su njene granice. Sem nekoliko patuljastih zemalja (Andora, Monako, San Marino i Vatikan) lanice unije nisu Island, Lihtentajn, Norveka, vajcarska kao i nekoliko balkanskih zemalja (Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo i Srbija). Obim javnih politika EU bio bi mali svakako znatno manji od sadanjeg ako bi sve zajednike politike EU morale da zadovolje dva kriterijuma (1. da cena javnog dobra bude to nia i 2. da javno dobro pojedinim igraima omogui maksimiranje njihove koristi ma kako ona bila shvaena). Efekti pojaane konkurencije i transakcionih trokova a delom i efekti ekonomije obima bili bi znatniji da su nivoi protekcionizma i regulacije u EU bili nii nego to jesu. Ovako pozitivni ekonomski efekti manji ali su zato birokrati i neke interesne grupe osigurali korist za sebe na raun veine graana i firmi EU.

-1-

Politika konkurencije
Politika konkurencije je prisutna od nastanka EU mada sa ogranienim domenom s obzirom na mali broj tadanjih zajednikih politika. S poveanjem broja zajednikih politika, posebno stvaranjem zajednikog trita politika konkurencije EU dobila je izuzetan znaaj. Osnovni cilj politike konkurencije jeste predupreivanje poremeaja na tritu koji proizilaze iz monopola i nekih oblika dravne pomoi, usled ega ona na jednoj strani poveava efikasnost privreivanja, a na drugoj omoguava potroaima veu slobodu izbora, kvalitetnije proizvode i nie cene. Politika konkurencije EU ili nacionalih drava obino se odnosi na najvei deo usluga i na sve one poslovne operacije koje se obavljaju lokalno. Te operacije po pravilu, obavljaju manje firme, koje na tritu ne mogu imati tako veliko uee da bi dole pod udar antimonopolske politike unije. Na udaru antimonopolske politike EU uglavnom su velike firme i gonglomerati. Politika konkurencije EU u dosadanjem periodu kao svoj kljuni cilj ima integraciju evropskog trita. Tanije, ona je vodila rauna i o konkurenciji, ali tako da integracija trita bude primarni motiv, mada to ne bi trebalo da bude tako. Integracija je omoguila nastank velikih korporacija od kojih neke imaju vei promet od mnogih lanica EU27 i nekih lanica EU15. Nije jednostavno imati dobru politiku konkurencije i o tome se vode znaajni pregovori. Iako najjednostavnija, to je moda najbolja antimonopolska politika, premda je nije lako sprovoditi jer podrazumeva uklanjanje zatita za privredu i renti, a tome se protive mnoge firme i grane u nekim zemljama. Rente mogu pripadati i domaim i stranim firmama koje posluju na nekom tritu. Otvaranje trita znai gubitak renti, emu se snano protive interesne grupe koje ih gube. Efekata snanije konkurencije ima vie i oni nisu iskljuivo ogranieni na cene, mada je efekat na cene najsnaniji. to se tie firmi, snanija konkurencija podstie sprecijalizaciju i inovaciju, a kada su u pitanju potroai, osim niih cena, poboljava se kvalitet i poveava sloboda izbora. Ogranienje trita, dogovori proizvoaa o ceni i podeli trita, uslovljavanje snabdevanja itd., tradicionalno su smatrani pojavama koje nisu dobre za potroae i stanovnitvo, pa su otuda od antikih vremena i srednjeg veka postojali razni zakoni koji su osiguravali pristup tritu i spreavali tetne prakse ograniavanja konkurencije. ermenov zakon donet u SAD 1890. obino se smatra poetkom modernog antimonopolskog zakonodavstva, a njegovo donoenje se pravda tadanjim ponaanjem amerikih trustova u eleznici, putnom saobraaju i industriji nafte. ermenov zakon je bio samo poetak veoma obimne regulative u oblasti politike konkurencije u SAD-u. Prednosti i pretnje za nove drave lanice EU su da imaju pristup novom tritu, porast potranje, stabilnije poslovno okruenje, laki izvoz i uvoz, bolje finansijske usluge, novi kupci i dobavljai i pristup fondovima EU. to se tie nedostataka tu moemo ubrojati iskusna i kapitalom opremljena konkurencija, rast trokova proizvodnje, novi zakoni, strategijski uslovi (lokacija, distribucija) itd. EU ima sopstvena pravila za ponaanje na tritu. Ona se odnose na:
-2-

 ogranienje konkurencije, zloupotreba dominantnog poloaja i dravna pomo.

Osnove zakonskog okvira

Zakonski okvir i EU za politiku konkurencije predstavljaju etiri faktora a to su ugovori o EU posebno l. 3,24,31,77-82,83-85. Drugo to su regulacije i direktive Saveta i Komisije EU. Tree to su izvesne preporuke koje nisu obavezujue ali koje govore o tome kako Evropska Komisija shvata i sprovodi politiku konkurencije. etvrto, to su presude ESP-a vezane za sporove izmeu firmi, vlada Evropske komisije ili drugih aktera. Osnovna ustanova u EU za sprovoenje politike konkurencije jeste generalna direkcija Evropske komisije. Komisija je nadlena i za kanjavanje prekrilaca u prvoj instanci, a kazne mogu da se kreu do 10% ukupnog prihoda tih kompanija u itavom svetu. Bilo bi dobro da EU ima to blau kaznenu politiku u ovoj oblasti, jer e inae, bar neke vee firme oklevati da ponu poslovanje u zemljama Unije. Velikim firmama nije lako da ostave po strani trite Unije, jer je to najvee trite u svetu. Veina trgovinskih ili poslovnih aranmana meu firmama ne samo da je doputena ve je i poeljna. Privredne aktivnosti se zasnivaju na uzajamno profitabilnoj saradnji. Regulacija EU u vezi sa politikom konkurencije, zabranjuje samo prakse sporazuma meu meusobno nezavisnim firmama odreene veliine koje, po pravilu, za cilj imaju korist za sebe, a tetu za potroae i trite EU. Stvaranje carinske unije povealo je arenu za privrednu konkurenciju, ali je bilo i dodatni motiv firmama da formalnim i neformalnim aranmanima pokuaju da ostvare dodatne rente na tritu EU, a na raun potroaa, koji su rasuti i slabo organizovani. Postoje dve osnovne grupe problema u vezi s tim: prvo, aranmani meusobno nezavisnih firmi sa ciljem da se diktiraju cene ili drugi uslovi poslovanja na tritu Unije, drugo, pojave formalnih monopola ili kvazimonopola, ukljuujui i politike saradnje ili spajanja firmi. Bilo je mnogo aranmana nezavisnih firmi koje su meusobnim sporazumima o podeli trita i cenama pokuavale da ostvare dodatnu zaradu. Jedan takav aranman bio bi kada se firme dogovore da svaka zadri svoje trite a drugi kada se dogovore o ceni po kojoj e se neka roba ili usluga prodavati. Rimski ugovor je lanom 85.1 (danas je to lan 81.1) zabranjivao razne prakse usaglaavanja cena, podele trita i slino, ali su esto sudovi, posebno ESP, morali konkretnim presudama da stvore precedente kako bi se navedene prakse mogle suzbijati. lanom 81 (ranije lan 85) ugovora od EU zabranjuju se svi sporazumi meu preduzeima, odluke udruenja preduzea i usaglaene prakse koje utiu na poslovanje meu zemljama lanicama, a koje kao predmet ili cilj imaju spreavanje, ograniavanje ili remeenje konkurencije unutar zajednikog trita.U najee prakse koje dolaze pod udar ove odredbe spadaju: dogovaranje o cenama ili bilo kojim drugim trgovinskim uslovima,
-3-

 ograniavanje proizvodnje, trita, tehnikog razvoja, ulaganja, dogovori o podeli trita, primena razliitih uslova na razliite kupce, koji neke od uesnika stavljaju u neravnopravan poloaj, uslovljavanje potpisivanja ugovora ueem drugih firmi i traenjem uslova koji su neuobiajeni u trgovini. Primena ogranienja nije jednostavna zato to svi dogovori, odluke ili sline prakse meu firmama ne dolaze pod udar odredbi politike konkurencije, nego samo neki od njih koji imaju odreeni karakter. Odredbama lana 81. ne podleu sve firme ve samo one koje su dovoljno velike. Osim sporazuma firmi, koji zbog obima posla ne dolaze pod udar politike konkurencije, postoje i izuzeci koji su osigurani Ugovorom o EU. To su u naelu oni sporazumi meu firmama koji osim koristi tim firmama donose i oitu korist potroaima. Ta izuzea mogua su u sluajevima kada: 1. sporazum doprinosi poboljanju proizvodnje ili raspodele dobara ili unapreuje tehniki i ekonomski progres, 2. sporazum doputa potroaima poten udeo u koristi koja njime nastaje, 3. sporazum nije usmeren na znaajnije suzbijanje konkurencije u Uniji.

Zloupotreba dominantnog poloaja

Zabrana zloupotrebe dominatnog poloaja od strane firmi monopola i oligopola regulisana je lanom 82 Ugovora. Ta zabrana je ralanjena na nekoliko posebnih pitanja. Jedna grupa zloupotreba se odnosi na nametanje neodgovarajue kupovine, prodajne cene ili drugih uslova razmene. Druga, na ograniavanje proizvodnje, plasmana i tehnikog razvoja, a na tetu potroaa. Trea se odnosi na primenu nejednakih uslova na iste poslove sa razliitim partnerima, ime se oni stavljaju u loiji konkurentski poloaj. etvrta se odnosi na zakljuivanje ugovora s dodatnim obavezama koje prema trgovakim obiajima ili prirodi ugovora nemaju veze sa predmetom ugovora. 1Zabrana se odnosi na zloupotrebu dominantnog poloaja, a to je vrlo arbitarna kategorija i predmet mnogih sporova u zakonodavstvu Unije. Da bi se primenila klauzula o zloupotrebi dominantnog poloaja moraju biti zadovoljena tri uslova. Mora postojati dominantan poloaj, on se mora zloupotrebiti, i ta zloupotreba mora negativno uticati na trgovinu meu zemljama lanicama Unije. Ako nisu zadovoljena sve tri uslova, nema osnove za akciju antimonopolskog dela Komisije protiv neke firme. Arbitranija je procena zloupotrebe dominantnog poloaja utvrena lanom 86 kojim se navodi itav niz postupaka koji predstavljaju naruavanje pravila prema ovoj odredbi: Nije u skladu sa zajednikim tritem i zabranjena je svaka zloupotreba korienja dominantnog poloaja
1

Evropski sud pravde je u sluaju United Brands Commission na slededi nain definisao dominantni poloaj: Poloaj ekonomske snage nekog preduzeda koji mu omogudava da ometa efikasnu konkurenciju na relevantnom tritu, a to mu omogudava da se do znatne mere ponaa nezavisno od konkurenata i partnera, a u krajnjoj liniji i od potroaa.

-4-

na zajednikom tritu ili na njegovom bitnom delu od strane jednog ili vie preduzea, ukoliko bi to moglo tetno uticati na trgovinu izmeu drava lanica. Sprecifine zloupotrebe dominantnog poloaja koncentriu se oko nekoliko faktora kao to su cene, iskljuivo snabdevanje, vezane isporuke itd. Kod zloupotrebe preko visokih cena Komisija reaguje u sluajevima u kojima monopolski proizvoa trai po njenom miljenju nerealno visoku cenu. Svojevremeno je Tetra Pak imao znatno vie cene svojih usluga u Italiji nego u drugim evropskim zemljama, zato to u Italiji nije imao konkurenciju. Ne samo vrlo visoke, nego i nerealno niske cene mogu biti predmet akcije Komisije. Praksa niskih cena poznata je kao predatorska cena. Firma radi s niskim cenama, dok ne ukloni rivale, a kada ih ukloni, onda naglo die cene.

Dravna pomo firmama

Dravna pomo na bilo koji nain oblik je indirektnih vancarinskih barijera. Firme ili grane koje dobijaju pomo od drave nalaze se u povoljnijem poloaju u odnosu na njihove konkurente makar privremeno. Usled globalizacije pojaan je pritisak konkurenata iz SAD, sa Dalekog istoka i iz drugih novoindustrijalizovanih zemalja na Uniju, tako da je regulacija dravne pomoi zapravo samo traenje modusa u kojem e se ona davati. Prema lanu 82.1 nije doputena dravna pomo firmama ili granama jer se time remeti konkurencija na tritu Unije. Zapravo, to je odredba koja zabranjuje veliku i neselektivnu pomo privredi. Ni danas dravna pomo nije valjano ograniena, mada je stanje bolje nego ranije. Prihodi firmi generalno potiu iz dva izvora od trita i od netrinih izvora, pre svega od raznih vrsta pomoi drave. Ako neka firma na tritu ima potekoe to jo uvek ne znai da e poslovno loe stajati, jer joj drava davanjem pomoi moe popraviti poslovnu situaciju. Pomo koju drava daje ide na teret poreskih obveznika, jer drava nema sopstvenih sredstava. Za dravnu pomo postoji velika konkurencija i zbog toga je potrebno snano lobiranje i druge aktivnosti kako bi se dravni slubenici pridobili da daju sredstva ba odreenoj firmi. Usled pomoi ta firma stoji bolje, a njeni rivali loije. Dravna pomo menja ishod trine utakmice i to je bio razlog da se i u Uniji povede rauna o dravnoj pomoi. Unija se u prosuivanju obima i karaktera dravne pomoi dri izvesnih naela. Selektivnost znai izbor odreenih firmi i to takvih koje posle dobijene pomoi imaju ansu da budu profitabilne. Privremenost znai da je pomo vremenski ograniena. Transparentnost znai da je pomo jasno vidljiva i merljiva. Prikladnost znai da je dati oblik pomoi dobro odabran. Pored naela postoje i izvesna pravila za davanje pomoi. Postoje specifina pravila koja reguliu pitanje dravne pomoi firmama ili delatnost firmi koje u pojedinim zemljama imaju privilegovan poloaj u odnosu na dravu. 2Prema lanu 31 Ugovora, zemlje lanice treba da uklone sve monopole komercijalnog karaktera tako da na itavoj teritoriji Unije nema diskriminacije u pogledu proizvodnje i prometa robe.
2

Italijanska drava na primer, dola je pod udar ove odredbe kada je ezdesetih godina nacionalizovala industriju elektrine energije.

-5-

Davanje dravne pomoi u Uniji mora biti transparentno i to se regulie direktivama a kao merilo transparentnosti ne uzima se javno sprovoenje odreenog postupka ve jasnoa postupka prema Komisiji. Postoji vie vrsta pomoi ije davanje nije doputeno. Drava ima mnotvo mehanizama preko kojih moe da utie na ishod trine utakmice. Zabranjene su subvencije bilo u vidu davanja sredstava bilo u vidu poreskih povlastica, povoljnih kredita, kreditnih garancija, izuzea od carine, akciza i parafiskalnih izdataka, opratanje dugova ili poreza itd. Nominalno su zabranjene sve subvencije koje remete ili prete da poremete konkurenciju na tritu EU time to e favorizovati odreene firme na raun drugih. I neke od novih lanica EU pre ulaska u EU 2004, imale su obilje subvencija sa ciljem da privuku strana ulaganja. eka, Maarska, Poljska i Slovaka uspele su da privuku znatna direktna ulaganja dobrim delom upravo zahvaljujui tim subvencijama. Ali pre nego to su ule u Uniju, nove lanice su morale da uklone te subvencije. Gde god postoji generalna zabrana, postoji i izvestan broj izuzetaka. Pored nedoputenih, postoje i sledei doputeni oblici dravne pomoi. Tu spadaju: 1. Socijalna pomo (recimo prodaja hleba, paste i putera po niim cenama od trinih i uz dravnu nadoknadu, ali bez diskriminacije prema proizvoaima), 2. Pomo radi ublaavanja posledica prirodnih katastrofa ili trajnog zaostajanja takoe je doputena, 3. Doputena je i pomo krajevima koji su iz nekog razloga ostali posebno nerazvijeni, na primer pomo Nemake svojim istonim provincijama posle ujedinjenja.3 Pojedinanih izuzetaka je mnogo vie i vezani su za razliite svrhe. Najobimnija i najpoznatija je regionalna pomo. Druga vrsta izuzetaka jesu projekti od zajednikog znaaja za lanice EU. Trea vrsta izuzetne pomoi odnosi se na ouvanje tradicije i zatitu okoline. Programi za ouvanje kulturne tradicije vezani su za istraivanje, konzervaciju, ouvanje i eventualnu obnovu nekih umetnikih dela i istorijskih spomenika, obiaja i zanata kojima preti iezavanje.

Sprovoenje regulacije o konkurenciji

Nadlenost za sprovoenje regulacije vezane za politiku konkurencije u Uniji ima Komisija. Ona to ini u saradnji sa nacionalnim telima, a evropska komisija predlae i odgovarajue mere za okonanje naruavanja pravila igre u sluajevima pravila o konkurentnosti. Komisija treba da ukae na naine da se problem otkloni i u tom sluaju ona deluje zajedno sa zemljama lanicama. Predstavnici Komisije su ovlaeni da vre istrage i na teritoriji drava lanica, pri emu od strana u sporu mogu da trae na uvid poslovne knjige, da prave kopije onih delova koji su im
3

Poetkom XXI veka pomod Nemake istonim provincijama godinje iznosi 50-60 milijardi eura, a ukupna pomod od 1989. narasla je na oko 1.200 milijardi eura. Ovaj oblik pomodi poslednjih godina sve se vie ograniava,jer Brisel smatra da su uklonjeni kljuni poremedaji u bivoj NDR-a.

-6-

potrebni, da trae usmena objanjenja na licu mesta i da ulaze u sve objekte firmi, ukljujui zemlju ili transportna sredstva. Nacionalna tela su duna da pruaju pomo istrazi ako EK to zatrai. Komisija je duna da zemlji u kojoj e se istraga obaviti unapred prijavi istragu i navede imena istrailaca. I vlasti domicilne zemlje obavezne su da sarauju sa istranim telima Komisije, a Komisija mora da ih upozna s rezultatima istrage pre nego to napie konani izvetaj o rezultatima date istrage. Pre nego to donese i objavi presudu EK mora da prui priliku firmi ili organizaciji protiv koje se istraga vodi da iznese svoje gledite. U sluaju kada su preduzea naruila pravila politike konkurencije EU, Komisija izrie kazne. Preduzea mogu da ih prihvate ili da se ale Sudu pravde. Ako prihvate da plate kaznu, postupak se plaanjem zavrava. Ako se preduzea ale na odluku Komisije, konanu re ima ESP. Sve kaznene odluke Komisije i izreene kazne nadgleda Sud prve instance. Kazne su razliitih visina u zavisnosti od sluaja. Trenutna kaznena politika Komisije dri se naela da su izreene kazne proporcionalne teti uinjenoj zajednikom tritu. Kazne u EU se umanjuju ako su ve izreene i plaene kazne na nacionalnom nivou. Sem politike konkurencije EU, koja se odnosi na etiri odredbe, u Uniji se odvija konkurencija meu dravama i firmama. Konkurencija meu firmama odvija se zahvaljujui odredbama zajednikog trita i naelima uzajamnog priznavanja proizvoda, standarda i dozvola. Zajedniko trite omoguava slobodno kretanje ljudi, robe,usluga i kapitala. Taj slobodan pristup vremenom je izazvao mnoge sporove izmeu firmi, zemalja i tela Unije. Tako je, u nemogunosti harmonizacije nastala je regulacija kroz konkurenciju. Regulacija kroz konkurenciju je pogodnije reenje jer doputa konkurenciju, poveava raznolikost reenja i slobodu izbora, dok istovremeno ograniava meanje birokratije. Sve zemlje lanice su obavezne da imaju i nacionalnu politiku konkurencije. Ona podrazumeva postojanje odgovarajuih zakona, postojanje nezavisnog regulatornog tela koje vodi istrage i prijavljuje prekrioce i dokumentovane prakse da se antimonopolska politika primenjuje na odgovarajui nain. I sve nove lanice su u obavezi da odmah po ulasku u Uniju ispunjavaju pomenute uslove za stare lanice.

Ocena politike konkurencije

Za sprovoenje mera politike konkurencije nadlena je Evropska Komisija, koja je nadlena i za sprovoenje odluka ESP-a. Nacionalne administracije pomau EK da ih sprovede. Posle uspostavljanja jedinstvenog trita dolo je do progresivnog prihvatanja zakonodavstva vezanog za politiku konkurencije u zemljama lanicama. Posebno je znaajna aktivnost Komisije u regulisanju jednakog poloaja javnih preduzea i jednakih prilika za javne nabavke irom Unije. Trite zemalja lanica bilo je ispresecano raznim lokalnim monopolima, naroito su sferi transportnih, telekomunikacionih i komunalnih usluga. I ovde je politika konkurencije najpre izazvala talas privatizacije u sektoru,a potom i deregulaciju i etabliranje trinih sila. Politika konkurencije EU znaajno je doprinela integraciji evropskih trita,
-7-

poveanju stepena efikasnosti poslovanja, potroakoj slobodi izbora i kvalitetnijim i jeftinijim proizvodima. Ovi efekti se mogu raunati u najbolje rezultate evropskih integracija. Osnovni prigovori merama koje je EU koristila za unapreenje politike konkurencije odnose se na oslanjanje na kvantitativno teritorijalna merila i efekte i na administrativne okvire, a ne na analizu ekonomskih efekata. Vee oslanjanje na ekonomsku analizu doprinee da se otklone i druge dve uoene slabosti politike konkurencije EU. Jedna se odnosi na preveliku regulaciju, a druga na meanje birokratije u delovanje trinih sila.4 Propisivanje prevelikog broja preliminarnog prijavljivanja Komisiji za dozvole ne samo da preoptereuje EK, nego i unosi dodatnu nesigurnost u poslovanje koje postaje zavisnije od administrativnih odluka. Jedan od veih nedostataka politike konkurencije EU jeste i to to je u prolosti bila vrlo centralizovana. Moda je to bilo neophodno u fazi u kojoj je trebalo osigurati jedinstvena merila irom EU, koja se mogu primenjivati i bez centralizacije. Politika konkurencije i harmonizacija esto nisu bile usmerene na jaanje trinih sila ve su bile sredstvo za poveanje uticaja birokratije u privredi. Evropska unija ima dovoljno mogunosti da osigura konkurenciju spolja, ako je ve nema dovoljno unutar nje, tako da je mali uinak birokratske harmonizacije. Politika konkurencije EU ne moe se okarakterisati jednoznano i jednodimenzionalno pre svega to je bila razapeta izmeu dva generalna cilja i zato to je pri tom pokuavala da ih nekako pomiri i istovremeno postigne vie posebnih ciljeva.

Postupci za olakavanje koordinacije izmeu nacionalnih vlasti iziskuju nove strukture i dodatne praktine i zakonske mere kako na nivou EU tako i na nacionalnom nivou. Na primer, potrebno je da sedam nacionalnih ustanova bude autorizovano od strane njihovih nacionalnih vlada da bi uopte mogla da se primenjuju pravila EU. Sauter 2001., str. 201.

-8-

Zakljuak
Na konkurenciju se lako moe gledati isuvie usko. Jaka konkurencija u jednoj grani ne javlja se sluajno, iako se deava da menaderi kau je da konkurencija neka vrsta malera i da se na nju ale. U borbi za udeo na tritu konkurencija se ne pojavljuje samo kao pojava drugih igraa. Ona je na neki nain ukorenjena u privredne grane. Konkurenti su svi od kupaca,dobavljaa u zavisnosti od grane mogu da budu manje ii vie znaajni ili aktivni. Uticaj konkurencije osim to utie na cene i trokove, podstie tehniki napredak, proiruje potroaev izbor, poboljava kvalitet roba i usluga i racionalizuje organizaciju preduzea. Pitanje konkurencije regulisano je ugovorom o Evropskoj zajednici, a pravila EU o konkurenciji zasnivaju se na pet glavnih principa: 1. zabrana udruenih praksi, sporazuma i udruivanja izmeu preduzea koji mogu uticati na trgovinu izmeu drava lanica, 2. zabrana zloupotrebe dominantnog poloaja unutar unutranjeg trita ako on moe uticati na trgovinu izmeu drava lanica, 3. nadgledanje pomoi koje dodeljuju drave lanice, 4. preventivno nadgledanje objedinjavanja preduzea sa evropskom dimenzijom odobravanjem ili zabranom planiranih povezivanja, 5. liberalizacija odreenih sektora gde su se javna i privatna preduzea do sad monopolistiki razvijala. Konkurentnost EU odreuje se rastom produktivnosti a zavisi od efikasnosti i budunosti evropske industrije. S ciljem poveanja konkurentnosti EU nastoji prilagoditi evropsku ekonomiju strukturalnim promenama, pregrupisati zapoljavanje i sredstva u nove industrijske sektore koji su u nastanku. Takoe sa ciljem poveanja konkurentnosti EU nastoji ojaati svoje aktivnosti u oblasti istraivanja i inovacija, informacionih i komunikacionih tehnologija.

-9-

Literatura
1.Majkl E. Poter, O konkurenciji, Beograd (2005.) 2. Milutin Janjevi, Spoljna politika EU, Beograd (2007.) 3. Miroslav Prokupijevi, Evropska Unija, JP Slubeni glasnik, Beograd 4. Miroslav Prokupijevi, Evropska Unija UVOD, Beograd (2005.) 5. http://dei.gov.ba/dokumenti/?id=4713 6. http://www.uef.rs/eu/politike-eu.html 7. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/06852.pdf

- 10 -