Fakultet za industrijski menadment Kruevac

SEMINARSKI RAD

PAKOVANJE, SKLADITENJE I DISTRIBUCIJA FINALNIH PROIZVODA

Studenti: Madovi Branislav 473/04 Ljubii Igor 123/04

1. PAKOVANJE, SKLADITENJE I DISTRIBUCIJA FINALNIH PROIZVODA

1.1. Pakovanje i ambalairanje
Glavni rezultat transformacionog procesa, kao to je vie puta istaknuto, jeste finalni proizvod. Meutim, finalizacijom proizvoda posao nije do kraja zavren. Potrebno je osigurati da proizvod, za koji je zavrena kontrola kvaliteta i ustanovila da odgovara propisanom kvalitetu, sa takvim svojstvima bude dopremljen potroau. To omoguava ambalaa i pakovanje, pa im treba posvetiti posebnu panju. Na primer, u meunarodnoj trgovini finalni proizvod treba da bude transportovan vie hiljada kilometara pod veoma razliitim klimatskim uslovima (razlika u temperaturi od -40 do +40 oC, veoma vlana podruja i sl.) i to uz uestale pretovare sa jednog transportnog sredstva na drugo. S druge strane, ambalaa i pakovanje su veoma skupi jer iziskuju trokove u iznosu od 3 do 40 % od ukupnih trokova finalnog proizvoda. Pojam pakovanja ima ire znaenje od pojma ambalairanja jer obuhvata kako materijal tako i postupke za pripremanje proizvoda za rukovanje, transport, skladitenje i prodaju. Po svojoj nameni ambalaa se deli na transportnu i potroaku. Osnovni zadatak transportne ambalae je da zatiti proizvod od oteenja i istovremeno omogui lako rukovane pri njegovom transportovanju. Namena potroake ambalae je da bude odreena garancija kvaliteta proizvoda, da uini proizvod atraktivnim za potroaa i da mu obezbedi to praktiniju upotrebu. Za potroaku ambalau esto se koristi i termin dekorativna ambalaa i ona ne spada u nadlenost inenjera za industrijski menadment, ve u nadlenost onih strunjaka koji se bave unapreenjem prodaje i reklamom proizvoda. Vrsta ambalae i nain pakovanja, razume se, zavise od svojstva finalnih proizvoda, pa posebna, univerzalno vaea pravila nije mogue propisati. Meutim, oni koji se bave izradom i oblikovanjem ambalae, treba da poznaju odreene principe koji se u nastavku navode: kada proizvod treba zatiti od praine, vlage, insekata, glodara i sl., onda treba primeniti zatvoreno pakovanje, ambalaa mora biti takvog kvaliteta da sprei ispadanje upakovanog sadraja, sadraj u ambalai treba dovoljno uvrstiti da se sprei njegovo kretanje, jer i najmanje pomeranje moe izazvati velike probleme za vreme transportovanja, ako se u jednom pakovanju nalazi vie predmeta, treba ih razdvojiti u zasebne celine,

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda lomljive predmete neophodno je obloiti odgovarajuim materijalom radi ublaavanja udara i vibracija, predmet koji se transportuje upakovati tako da lei na svojoj osnovi ili postolju. Ako predmeti nemaju osnovu ili postolje valja pronai poloaj koji je najpovoljniji za prevoenje, fino obraene povrine moraju se zatititi od trenja, ogrebotina i drugih oteenja, radi spreavanja oteenja sadraja i ambalae teinu upakovanog sadraja pravilno rasporediti na leeoj povrini, esto je potrebno stavljanje uputstava za rukovanje na ambalau. Npr. za eksplozive i kiseline moraju se staviti odgovarajue nalepnice. Zatim oznake upozorenja kao to su "lomljivo", "strana gore" i slino.

1.1.1. Materijal za ambalau

Za izradu ambalae upotrebljava se vrlo razliiti materijali: drvo, metal, celofan, staklo, keramika, tekstil, lepenka, prirodna i sintetika guma i u poslednje vreme sve vie plastine mase. Naravno da se ovi materijali upotrebljavaju i u razliitim meusobnim kombinacijama. Tako se sve ee pojavljuje kombinovana ambalaa, gde jedan materijal titi od mehanikih oteenja, dok je drugi namenjen hemijskoj zatiti. Svaki od navedenih materijala ima odreene prednosti koje treba poznavati da bi se u konkretnom sluaju izrade ambalae odabrao najpovoljniji. Drvo se upotrebljava kao ljuteno u oblom stanju, kao cepano i kao rezano. Lepenka se izrauje kao karton ili kao talasasta lepenka sa 1, 2, 3 i vie slojeva. Tekstilni materijali se upotrebljavaju samostalni ili pak u kombinaciji sa ostalim materijalima (na primer, kombinacija: papir bitumen tekstil). Metal se koristi u obliku crnog, dekapiranog ili belog lima. Aluminijum i olovo se koriste i kao lim i kao folije, a takoe i u kombinaciji sa ostalim materijalima, kao to su plastine mase, pamuk, papir i drugo. Plastine mase se upotrebljavaju u razliitim kombinacijama kao vieslojni materijali ali i kao kruta ambalaa (posue, boce i sl.). Neke od plastinih masa slue za proizvodnju folija. Staklo kao ambalani materijal mora da bude hemijski neutralno i otporno. Moe se koristiti kao prozirno ili mleno, ali u svakom sluaju nepropustivo i otporno na toplotu. Ambalaa izraena od ovog materijala lako se puni i prazni, lako se pere i dezinfikuje, meutim, podlona je lomljenu.

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Kolika je potronja materijala za izradu ambalae, moe ilustrativno da poslui primer prema statistikim podacima SAD: 50% prosenog drveta troi se za ambalau, iako je drvo kao ambalani materijal zastupljeno samo 13,8%.

1.1.2. Maine i sredstva za pakovanje

Pakovanje je proces koji se sastoji iz operacija ija je svrha da se finalni proizvod stavi u ambalau. Broj i vrsta ovih operacija zavisi od fizikih svojstava proizvoda i stanja ambalae koja se koristi (da li je sklopljena pre pakovanja ili ne). Meutim, kao neizbene operacije, pri svakom pakovanju, navode se sledee: koliinsko brojanje ili merenje, stavljanje proizvoda u ambalau, zatvaranje ambalae i ispisivanje podataka. Ambalaa moe da bude oblikovana i sklopljena jo kod proizvoaa ambalae. U tom sluaju proces pakovanja sadri ubacivanje proizvoda i zatvaranje ambalae. Ali, mogu je i drugi nain: da proizvoa ambalae proizvede ambalau bez oblikovanja, to e uiniti proizvoa finalnog proizvoda i to na taj nain to se proizvod u procesu pakovanja omotava i zatvara. Naravno da je drugi nain ekonominiji. U savremenoj proizvodnji postoji veoma mnogo maina za pakovanje i neprekidno se usavravaju i umnoavaju, pa je teko sistematizovati ih. Ipak, ini se da je najprihvatljivija sledea, globalna podela: 1. Maine za proizvodnju ambalae (papirna, plastina, staklena i metalna ambalaa). 2. Maine za pranje i dezinfekciju ambalae (staklena ambalaa). 3. Maine za tampanje etiketa i crtea (papirna, metalna i plastina ambalaa). 4. Maine za pranje i merenje koliine u ambalai (teni proizvodi, paste, prakovi, zrna, komadi). 5. Maine za zatvaranje ambalae. 6. Integralne maine automatske maine (izrada ambalae, punjenje i merenje proizvoda, zatvaranje ambalae i tampanje). Treba istai da se upotreba maina za pakovanje razvija u dva pravca: a) Kompletne linije za pakovanje uz korienje maina specifine namene pri emu se postie visok stepen automatizacije i radnog uinka b) Podesive maine za razne materijale i veliine ambalae koje omoguavaju i manjim proizvoaima mehanizaciju pakovanja.

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Za ilustraciju na slici 1. prikazano je postrojenje za automatsko punjenje prakastog materijala u vreice.

Slika 1. Ureaj za vaganje, punjenje i ivenje papirnih vreica prikazan je na slici 2. Pridravanje vreica za vreme punjenja i dodavanje praznih vreica obavlja rukovalac ureaja runo.

Slika 2. Operacija zatvaranja vrea i papirnatih kesa obavlja se na razne naine: lepljenjem, ivenjem, ianim spojnicama, varenjem i slino. Tei ambalani omoti, a posebno sanduci, opasuju se elinom trakom ili icom uz korienje raznih ureaja za pritezanje. Pri oslobaanju proizvoda iz ambalae vrlo esto je vana mogunost lakog, brzog i jednostavnog otvaranja to opredeljuje nain izvoenja operacije zatvaranja ambalae. Na primer, vrea zatvorena proivanjem moe biti otvorena jednostavnim povlaenjem jednog kraja kanapa i slino. 4

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.2. Uskladitenje DA ili NE

U ovom odeljku razmatrae se problemi vezani za skladitenje finalnih proizvoda i njihovu otpremu do kupca, polazei od toga da se proizvodi ve nalaze u skladitu. Odmah treba istai da je povoljnije i ne skladititi proizvode, ve ih odmah posle zavrene finalne kontrole otpremiti do kupca. Meutim, mnogo je ii sluaj u praktinom privreivanju da se finalni proizvodi pre isporuke moraju drati odreeno vreme u skladitu. Razume se da uskladitenje proizvoda izaziva trokove koji ga dodatno optereuju, pa je veoma vano otkriti njhove izvore a zatim, primenjujui poznate metode, svesti ih na minimum. Odgovor na pitanje postavljeno u podnaslovu je vrlo sloen i nije mogu ako se prethodno ne izvri analiza razloga za uskladitenje finalnih proizvoda. U globalu postoje tri glavna razloga za pozitivan odgovor: 1. obezbeenje dueg ciklusa proizvodnje 2. obezbeenje stalnog prisustva na tritu 3. smanjenje trokova transporta pri otpremi. Nadalje e se obrazloiti svaki od ovih razloga. Kada je u pitanju obezbeenje dueg ciklusa proizvodnje valja istai da postoje brojni proizvodni procesi kod kojih treba produiti proizvodni ciklus da bi se postigli manji trokovi po jedinici finalnog proizvoda. Iako ovo na prvi pogled deluje nelogino, kada se ima u vidu injenica da savremenu proizvodnju obezbeuje veoma skupa oprema, postaje jasno da manji obim opreme moe biti ekonominiji i pored zahteva produenja proizvodnog ciklusa. Zato rukovodioci prve linije moraju da raspolau znanjem potrebnim za utvrivanje trokova izazvanih skladitenjem gotovih proizvoda direktno sa proizvodne trake. Obezbeenje prisutnosti na tritu znai to da proizvod bude prisutan na mestu gde je potreban i u vremenu kada je potreban. Uslov za ovo je mogunost uskladitenja gotovih proizvoda. Sa aspekta kupca svaki proizvod ima utoliko veu vrednost ukoliko je (1) upotrebljiviji i (2) prisutniji na tritu. Veoj upotrebljivosti doprinose fizike osobine proizvoda ili njegov dizajn, a skladitenje ga ini prisutnijim na tritu u svakom trenutku kada za njim postoji potranja. Poveani trokovi usled skladitenja esto mogu biti zanemarljivi u odnosu na prihode koji su izazvani poveanom prodajom. Logino je da skladitenje finalnih proizvoda dovodi do smanjenja transportnih trokova. Kada se finalni proizvodi transportuju do kupaca koji su na velikim rastojanjima od proizvoaa, a 5

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda transportno sredstvo nije u potpunosti iskorieno dolazi do maksimalnih trokova prevoza. Kada pak, postoje zalihe finalnih proizvoda, mogue je da se transportno sredstvo u potpunosti iskoristi pa to dovodi do smanjenja trokova prevoza robe. Mogua su dva pristupa pri reavanju ovog problema; a) Skladite gotovih proizvoda je locirano u samom krugu fabrike ili u neposrednoj blizini. Otprema gotovih proizvoda sa proizvodne linije do skladita moe biti sa nepotpunim iskorienjem prevoznog srestva ali su rastojanja mala pa nema velikih trokova. Meutim, ovo omoguava da transportno sredstvo koje prevozi robu do kupca bude u potpunosti iskorieno to u velikoj meri smanjuje trokove. b) Skladite moe biti udaljeno od proizvodnog pogona ali u blizini trita gde se nalaze kupci. Efekat reenja je isti kao u sluaju a). Distribucija finalnih proizvoda na jedan od naina iznetih pod a) i b) doprinosi velikom smanjenju transportnih trokova u poreenju sa nainom kada se sa nedovoljno iskorienim transportnim sredstvima distribuiraju finalni proizvodi savlaujui celokupno rastojanje od proizvodnih pogona do kupca.

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.3. Lokacija skladita

Ve je dosta toga reeno o lokaciji skladita kada je bilo rei o optimizaciji snabdevanja materijalom. S obzirom da se ovom prilikom razmatara lokacija skladita namenjenih za finalne proizvode to e ukazati na glavne inioce koji mogu doprineti da se donese ispravna odluka. Vanost roka isporuke. Rok isporuke treba da bude realno odreen u odnosu na uslove koji vladaju na tritu. Postoje ponekad tako rigorozni rokovi s obzirom na konkurentnost na tritu da pojedini proizvodi moraju biti isporueni u roku od jednog sata posle stizanja porudbine u skladite, dok se za drugu vrstu proizvoda to vreme produava i na nekoliko nedelja. Rok isporuke je u direktnoj vezi sa blizinom kupca. Mogue je locirati skladite gotovih proizvoda tako da ono moe da opsluuje odreenu teritoriju, sa unapred poznatim rokovima isporuke. Naravno da veliina pomenute teritorije utie na poloaj skladita. Analogno ovome, nekada je za snabdevanje samo jednog trita potrebno locirati vie skladita u neposrednoj blizini. Korienje transportnih usluga. Skladite gotovih proizvoda treba da bude dobro locirano u odnosu na putnu mreu, ako se proizvodi transportuju kamionima. Zatim, blizina eleznike linije je veoma vana kako za dopremu gotovih proizvoda iz fabrike tako i za njihovu otpremu kupcu. Uloga centra za distribuciju. Neki gradovi ili reoni vae za distributivne centre jer imaju terminale za kamione i eleznike linije, zatim radnike u trgovini koji su obueni za rukovanje opremom i robom, servise za odravanje i popravku i dr. Ovakvi centri pruaju vrlo efikasne transportne usluge pa je vano imati locirana skladita unutar takvih distributivnih centara. Uloga industrijskih zona. Industrijska zona predstavlja odreen prostor sa izgraenim skladitima za potrebe neke industrije, a lokacija joj je u neposrednoj okolini grada. Budui da industrijska zona predstavlja distributivni centar za okolinu, razume se lokacija skladita gotovih proizvoda pojedinih preduzea daje odreene prednosti, kao: obezbeeno trite za dui rok; ulaganja su efektivnija jer postoji zajedniki interes svih onih koji su uloili kapital; itelji okoline imaju isti interes sa proizvoaima i distributerima pa se jednostavnije obezbeuju mnoge olakice (nie poreske takse, restorani, radna snaga i slino); transportne usluge su mnogo povoljnije.

1.4. Unutranji raspored finalnih proizvoda

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Rasporeivanje finalnih proizvoda u skladitu valja vriti tako da bi se obezbedilo najpovoljnije korienje smetajnog prostora, ali uz efikasno rukovanje proizvodima i transportnim sredstvima. Vanost skladitenja finalnih proizvoda esto se potcenjuje, pa se koriste nenamenske zgrade (uslov je samo da su suve), a roba se smeta direktno na pod. Pravo reenje je da projektovanje zgrada za skladitenje finalnih proizvoda mora biti bazirano na dobro isplaniranom unutranjem prostoru zasnovanom na naunim principima. Iste metode naunog upravljanja proizvodnim procesom vae i za skladitenje i otpremu finalnih proizvoda, ako se eli da skladite radi efikasno. Ukazae se, nadalje, na najvanije probleme koje treba reavati pri projektovanju skladinih prostora namenjenih finalnim proizvodima, sa posebnim akcentom na unutranji raspored.

1.4.1. Veliina prostora za skladitenje

Prema podacima iz literature, zgrade koje se primenjuju za skladitenje finalnih proizvoda treba da imaju koristan vek trajanja od 30 do 60 godina. Najpovoljnije reenje je da se projektovanje vri na osnovu prognozirane najdalje budunosti, ali da se pri tom omogue i eventualne izmene koje se mogu oekivati. Tu je najvaniji savet da na svaki nain bude izbegnut projekat skladita koje treba da zadovolji trenutne potrebe. Navoenje primera e nas na ilustrativan nain ubediti u to. Pretpostavimo da preduzee proizvodi takve finalne proizvode koji se mogu na najekonominiji nain smestiti pakovanjem u sanduke ija je visina manja od 3,0 metra. Ako se preduzee opredeli da izgradi skladite sa ulazom od 3,0 metra, onda e ono biti neupotrebljivo za mnoge druge proizvode. Ovde je oigledno da se efekti dobijeni kratkorono gube na dui rok, jer vek trajanja proizvoda je znatno krai od 30 godina, a pored toga oprema za manipulaciju gotovim proizvodima omoguuje da se mogu uskladititi i znatno vii proizvodi od 3,0 metra. Dakle, ovde je doneta odluka nepovoljna, jer je projektovan ulaz koji je postao ograniavajui faktor korienja skladinog prostora. Drugi primer, kada se odluka donosi na osnovu postojee opreme za manipulaciju finalnim proizvodima. Ako se ulazna vrata za skladite dimenzioniu na osnovu postojee opreme za rad sa proizvodima odgovarajue teine i gabarita, ulaz postaje onemoguen onog momenta kada doe do promene opreme ili teine i gabarita finalnog proizvoda. Na osnovu ovog primera lako je zakljuiti da je cena izgradnje veih ulaznih vrata mnogostruko nia nego cena koju traba platiti da bi se vrata kasnije iz nude izmenila. 8

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda U koristan prostor skladita ulazi kako povrina tako i visina zgrade. To znai da je ekonominije graditi vie zgrade ali pod uslovom da se i visina potpuno koristi. U to e nas uveriti sledei primer. Postoje dva skladita: S1 i S2. Njihove dimenzije su: S1: 25m duina; 25m irina; 6m visina V = 8575m3 S2: 100m duina; 12,5m irina; 3m visina V = 8575m3 Ukupne povrine pod krovom su: - za skladite S1 625m2 - za skladite S2 1250 m2. Ukupno ozidani obim je - za skladite S1 100m - za skladite S2 224m. Vidi se da skladite S1 i skladite S2 imaju istu zapreminu za smetanje finalnih proizvoda. Meutim, oigledno da je izgradnja skladita S2 mnogo skuplja. Veliinu prostora za skladitenje uvek treba iskazivati kao koristan prostor, jer npr. stubovi koji nose krovnu konstrukciju u dobroj meri smanjuju kapacitet skladita, a pripadaju njegovom ukupnom prostoru.

1.4.2. Utovarni prostor

Reenje utovarnog prostora pri otpremi finalnih proizvoda zavisi od toga da li se proizvodi otpremaju kamionima ili eleznikim vagonima. Otprema eleznikim vagonima obavezno zahteva posedovanje sopstvenog eleznikog koloseka. Meutim, veliki broj proizvoaa ne koristi usluge eleznice pri distribuciji svojih proizvoda pa nisu u situaciji da reavaju ovaj problem. U svakom sluaju (bilo da se koriste kamioni ili elezniki vagoni) da bi se otprema izvrila na efikasan nain neophodno je da se obezbedi mogunost pogodnog podizanja robe sa nivoa skladitenja na visinu potrebnu za utovar u kamion ili vagon. Praktina reenja su najee takva da se pod skladita podie na visinu od 1,2 m. Ali ovo reenje treba uvek podvrgnuti kritikoj analizi sa aspekta trokova izgradnje. Druga mogunost koja je isto tako nala estu primenu, jeste da se elezniki kolosek ili pristup za kamione sputa do izjednaenja visine poda skladita sa platformom u kamionu ili vagonu. Zatim postoje i sledei naini otpreme finalnih proizvoda: korienje stalnih ili pomonih rampi; 9

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda korienje kranova (dizalica); korienje konvejera ili liftova i sl. Drugi, isto tako vaan problem koji se pojavljuje pri reavanju otpreme finalnih proizvoda jeste, da li utovarni prostor treba da bude zatvoren ili ne. Prednosti zatvorenog prostora su: mogunost korienja bez obzira na vremenske prilike; proizvodi su dobro zatieni dok su uskladiteni; olakano voenje evidencije. Glavni pak, nedostatak ovakvog reenja ogleda se u injenici da se u velikoj meri smanjuje koristan prostor skladitenja, pa je smo reenje u konanom veoma skupo. Mnoga preduzea primenjuju kompromisno reenje na taj nain to se pokriva utovarni prostor koji se inae nalazi van skladita. Treba istai i to da je nekada proizvoa prinuen na reenje sa zatvorenim prostorom za otpremu. Na primer, kada se skladita finalnih proizvoda nalaze u oblastima koje su podlone vremenskim nepogodama ili se odlikuju hladnom i vetrovitom klimom. U svakom sluaju, faktori koji presudno utiu na reavanje ovog vanog problema jesu: vrsta i obim proizvoda koji se nalaze u skladitu trokovi izgradnje vremenski uslovi zatita robe (od propadanja, krae i sl.)

1.4.3. Ostali vani problemi

Nesumnjivo da su najvaniji problemi koje treba reiti pri skladitenju i otpremi finalnih proizvoda, veliina prostora za skladitenje i utovarni prostor. Meutim, postoje i drugi vani problemi koje treba reavati pa e se nadalje oni navesti. Prolazi. Prema podacima iz literature na prolaze se gubi od 10% do 60% ukupnog prostora skladita. Pri tome, skladita koja su namenjena za mali broj ali razliitih proizvoda u velikim koliinama gube 10% do 20% od ukupnog prostora, dok skladita sa veoma velikim asortimanom proizvoda ali u malim koliinama zahtevaju da prolazi zauzimaju 40% do 60% ukupnog prostora. Meutim, i pored ovako velikog gubitka korisnog prostora skladita za prolaze, oni su neophodni radi obezbeivanja pristupa pojedinim proizvodima i putevima za njihovu otpremu iz 10

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda skladita. Naravno da u zavisnosti od karakteristika finalnih proizvoda moraju da se koriste i razna transportna sredstva unutar skladita, pa je irina prolaza direktno zavisna od vrste tih sredstava. Karakteristini promaaji pri reavanju problema prolaza u skladitima su da se njihova tirina poveava bez stvarne potrebe. Na primer, prolaz se ostavlja dovoljno irok da se prostoru gde je uskladitena roba moe prii sa opremom koja se koristi, a praktino se tom prostoru uvek pristupa bez opreme, jer se proizvodi runo i postavljaju na police i uzimaju sa njih. Na kraju se navode preporuke vane za odreivanje prolaza unutar skladita: glavni prolaz treba da bude u pravoj liniji i da to direktnije povezuje prostor za prijem sa prostorom za izdavanje robe; irina prolaza treba da bude dovoljna da omogui minimalan radijus okretanja sredstava koja se koriste pri manipulisanju sa finalnim proizvodima uz obezbeenje sigurnosti; korienje podprolaza smanjuje gubitak korisnog prostora; kod odreivanja prolaza izbegavati ukrtanja i lukove i po mogunosti izvoditi ih u pravoj liniji. Police za smetaj artikala. U savremeno organizovanim skladitima u velikoj meri se koriste police za smetaj finalnih proizvoda. Koristi su dvojake: a) bolje se koristi smetajni prostor, b) poveava se efikasnost pri rukovanju finalnim proizvodima. Postoje sluajevi kada roba mora biti smetena u police na primer proizvodi od stakla, zatim proizvodi koji ne mogu biti upakovani, ve moraju da budu uskladiteni u malom broju jedinica i slino. Smetanje robe u police omoguava laki pristup robi pri skladitenju ili otpremi iz skladita. Neke od preporuka za racionalniji raspored u policama bi bile: finalni proizvodi iji je rok isporuke kratak treba smetati, u pogdnom redosledu, u police koje se nalaze blizu prostora za izdavanje; zalihe roba koje due stoje, jer slue za popunjavanje ve isporuenih koliina, smetaju se na viim policama i treba da budu udaljene od mesta izdavanja. Prostor za brzo izdavanje. Ovaj prostor treba predvideti pri projektovanju skladita u onim sluajevima kada postoji veliki broj porudbina robe razliitog asortimana a u malim koliinama. Povoljno je da i ovaj prostor raspolae policama pri emu robu rasporeivati tako da male koliine budu u policama blizu prostoru za izdavanje a vee koliine, istih artikala, da budu smetene dublje u unutranjost skladita i slue za popunjavanje polica sa kojih je roba ve otpremljena. Takav raspored je slian rasporedu robe kod velikih robnih kua: mala koliina od 11

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda svakog artikla je smetena na takav nain da kupac moe po sopstvenoj elji izvriti izbor. Vee koliine tih istih artikala nalaze se u veim skladitima iza prodajnog prostora. Ovde su mogua i kombinovana reenja sa specijalnom opremom koja poveava efikasnost (npr. polica sa protonom trakom, konvejeri i sl.) Prostor za zadravanje. Kada je neophodno izvriti kontrolu tanosti pripremljene isporuke ili pak, da bi se pripremila kombinovana isporuka, rad u skladitu je efikasniji ako postoji prostor za zadravanje robe. Mnoga preduzea pokuavaju da ovaj posao obave bez dodatnog vremenskog zadravanja, ali treba znati da je to mogue samo onda kada se radi o gotovim proizvodima ija pouzdanost nije bitna komponenta. Prostor za zadravanje ini isporuku efikasnijom kada se "u jednoj turi" otprema porudbina razliitim kupcima. Naravno da se trokovi smanjuju jer se izbegava otprema u vie vozila nego to zahteva koliina. U praksi se nailazi i na takva reenja da se povrine namenjene prolazima koriste za kompletiranje porudbina. Ovakva reenja treba izbegavati na svaki nain, jer doprinose haotinom radu u skladitu. Tlocrt skladita sa unutranjim rasporedom. ematski prikaz (skiciranje) osnove skladita omoguava da se na laki nain rasporedi roba. Ovo je mogue jo povoljnije uiniti pomou minijaturnih modela. Sve varijante mogue je isprobati bez izlaganja riziku za poveanje trokova koje se ne moe izbei ako se stvarno premeta oprema u skladitu. Kada je utvren najpovoljniji raspored i proraunom dokazan, izrauje se kopija tlocrta varijante koju treba praktino sprovesti. Nakon toga, rukovodstvo moe zahtevati da im se dostavi detaljan plan rasporeda u skladitu koji se moe kasnije koristiti pri odreenim izmenama. Pri projektovanju savremenih skladita postoje razraeni kompjuterski programi za trodimenzionalno prikazivanje skladita. U ovom sluaju izmene ve nacrtanog skladita i opreme u njemu su vrlo jednostavne. U kojoj meri to doprinosi efikasnijem projektovanju skladita nije potrebno posebno isticati.

12

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.5. Tehnologija rada u skladitu

Kao to je ve istaknuto, osnovna namena skladita jeste uvanje zaliha. Da bi skladite odgovaralo toj svojoj obavezi svi postupci, radnje, kontakti koji se odnose na skladitenje robe, dakle, ukupna tehnologija rada, mora biti usmerena na njeno ispunjenje. Za uvanje zaliha u skladitu knjigovodstvena evidencija igra presudnu ulogu. U ovom sluaju vai jedino pravilo: bilo koja koliina da je primljena u skladite mora biti fiziki prisutna u skladitu ili predata na ovlaen i propisan nain. Za ustanovljenje pravilnog uvanja zaliha pri bilo kojoj transakciji sa njima, slue sledee jednostavne formule: Zr = Zp Zi; gde su: Zr zalihe na raspolaganju Zp primljene zalihe (primljena koliina finalnih proizvoda) Zi izdate zalihe. Da bi mogli blagovremeno da se signaliziraju momenti kada treba naruivati zalihe gotovih proizvoda iz proizvodnje, neophodno je da se uredno vode podaci o stanju zaliha i da se aurno vode izvetaji o njihovoj promeni. U izvetajima koji se odnose na isporuku gotovih proizvoda najee se nalaze sledei podaci: broj narudbenice sa datumom prijema naloga za kupovinu koliina koja je primljena za isporuku kupcu datum isporuke ime prevoznika broj tovarnog lista isporuena koliina trenutno stanje. Naravno da navedeni podaci u izvetajima mogu biti proireni, ili pak, neki od njih izostavnjeni u zavisnosti od toga kako je organizovan rad u skladitnom odeljenju. Za uspeno obavljanje poslova u skladitima veoma je vano da se propiu postupci sa nosiocima informacija neophodnom dokumentacijom. Nije mogue navesti svaki dokument koji treba voditi pri poslovanju u skladitima, pa se u nastavku daje pregled najee korienih dokumenata pri poslovanju u skladitima industrijskih preduzea srednje veliine. 1. Tovarni list. Najvaniji podaci koje prua ovaj dokument su: broj komada (ili paketa, ili koleta i sl.), ukupna teina, tarifa koja je primenjena i dr. U praksi, tovarni list predstavlja ugovor koji potpisuje isporuilac finalnih proizvoda sa jedne strane i prevoznik sa druge strane. 13 Zp = Zr + Zi; Zi = Zp Zr

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda 2. Lista pakovanja. Ovaj dokument slui za identifikaciju svakog artikla od strane kupca. Zbog toga u njemu treba da bude naveden spisak svih proizvoda i svih prateih elemenata proizvoda koji se isporuuju. To mogu biti na primer, neophodni alati za ugradnju proizvoda radi njegovog korienja ili alati neophodni za odravanje, rezervni delovi koji se brzo habaju i sl. 3. Teretnica. Sadraj ovog dokumenta je slian tovarnom listu. Priprema ga prevoznik i obavezno unosi i cenu za preveenu robu. Kupac (ili primalac robe) potpisuje ovaj dokument pri prijemu robe i navodi eventualna odstupanja u koliini ili nastala oteenja pri prevozu. 4. Izvetaj o isporuci. Ovaj dokument ispostavlja odeljenje za skladitenje proizvoaa finalnog proizvoda i sadri vrstu robe i koliinu koja je izdata. 5. Izvetaj o prijemu. Popunjavanjem ovog dokumenta odeljenje za skladitenje potvruje prijem odreenog artikla i njegovu koliinu. Veoma vaan postupak pri propisivanju tehnologije rada u skladitu jeste obavljanje inventara prebrojavanjem. Budui da su svi poslovi vezani za skladitenje finalnih proizvoda podloni grekama koje moe uiniti radnik u skladitu, neophodno je povremeno vriti fiziko prebrojavanje zateenih artikala. Pored greaka, u skladitima industrijskih preduzea se najee deavaju krae i pronevere, pa je provera zaliha prebrojavanjem vaan postupak za uvanje robe kao vrednosti iji je vlasnik preduzee. Inventarisanje prebrojavanjem ima svrhu samo ako je obavljeno kvalitetno, pa se u nastavku navode postupci koji doprinose tom kvalitetu: Treba doneti odluku o tanom datumu poetka prebrojavanja. Najee se obavlja na kraju poslovne godine. Mora se utvrditi trenutak prekida da bi se znalo ta podlee prebrojavanju. Na primer, ako je roba ve utovarena u vozila ona nee biti prebrojavana, ali se prekida isporuka makar jednog komada dok inventar ne bude zavren. Fiziko prebrojavanje zaliha treba da obavljaju dva radnika istovremeno: jedan od njih identifikuje proizvod i ustanovljava koliinu, dok drugi upisuje podatke u odgovarajui dokument u odreenom broju kopija. Nakon toga oba radnika potpisuju dokument i stavljaju datum. Posle izvrenog prebrojavanja knjigovodstvo je duno da usaglasi svoje podatke sa izvrenim inventarom. Eventualne razlike treba ispitati i doneti odluku kako da se ree.

14

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.6. Bar kod (bar code) sistem oznaavanja proizvoda

Za oznaavanje gotovih proizvoda mogua je primena razliitog ifriranja. Sa aspekta korienja automatskih maina i njihovo (tih proizvoda) razvrstavanje, kao najpogodniji sistem smatra se barkod (barcode) sistem. Ovaj sistem predstavlja odreeni broj vertikalno postavljenih irokih i uskih pruga i praznih polja izmeu njih. Na taj nain se obrazuje skup linijskih simbola naizmeninih svetlih i tamnih modula, to identifikuje brojnu oznaku proizvoda. Dakle, kombinacije paralelnih tamnih pruga razliitih debljina i razliitih praznih polja, sadre informaciju u vidu ifre. Pouzdanost pri itanju kodova je velika, budui da je odnos irokih praznih polja od 1:2 do 1:3. Broj irokih i uskih pruga kao i praznih polja je konstantan. Za jednu cifru potrebno je pet tamnih pruga sa etiri prazna polja izmeu njih. Mogua je primena irokih pruga i praznih polja u dve varijante, pa je broj kombinacija k = 29 = 512 Na slici 3., prikazan je, ilustracije radi, jedan od naina formiranja barkoda, gde je svaka cifra od 0 do 9 predstavljena sa 7 jednakih delova. 7 modula 7 modula

tamni modul svetli modul 1 znak 1 znak Slika 3. sortiranja (razvrstavanja). Barkod sistem je viestruko koristan jer je: oprema pouzdana i poseduje neophodnu operativnu fleksibilnost i sposobnost da procesira proizvode kako standardnih tako i specifinih karakteristika i dimenzija, mogua primenljivost njegovih funkcija na razliitim sistemima, funkcija kodiranja ostvarena je jednom zauvek i to neposredno ispred primarnog razvrstavanja to, nakon toga, omoguava sprovoenje svakog daljeg sortiranja (na primer, pri prijemu proizvoda u skladite, pri samom uskladitenju, pri pakovanju i otpremi, inventarisanju i sl.) 15 trafta meuprostor

Pri automatizovanoj manipulaciji sa proizvodima razdvojene su funkcije kodiranja i

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.6.1. Oprema i princip rada

Identifikacija barkodova na proizvodima se obavlja pomou laserskog itaa, poto koncentrisani laserski svetlosni snop ima iroku radnu zonu polja. To omoguava da se prepoznaju kodovi na proizvodima razliitih dimenzija i na razliitim rastojanjima od skenera, to je ilustrovano i na slici 4.

Slika 4. Proizvodi razliitih oblika (na primer, putna torba, fudbalska lopta, paket i sl.) mogu biti orijentisani sasvim sluajno a da to ne ometa identifikaciju barkoda ifriranog na tablici. Blok dijagram laserskih itaa za identifikaciju barkoda dat je na slici 5. Optiko soivo (OS), izvor svetlosti (IS) i optiki prijemnik (OP) ine senzor (SZ). Svetlosni signali padaju na optiko soivo koje ih usmerava na tablicu barkoda (BK). Reflektovana svetlost od barkoda prolazi kroz soivo i biva fokusirana na optiki prijemnik (OP). U optikom prijemniku informacija sa barkoda se konverzuje od optikog oblika na elektrini analogni signal, koji se potom pojaava preko pojaivaa analognog signala (PAS). Pojaani analogni signal preko kontakta (K) dospeva u analogno-digitalni pretvara (A/D PT) gde se prevodi u digitalni signal usmeren ka mikroprocesoru.

Slika 5. 16

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Detaljan princip rada laserskog itaa dat je na slici 6.

Slika 6. Izvor (1) alje snop laserskih zrakova na soivo (2) koje ih sabira (fokusira), a zatim usmerava na poluprovodno ogledalo sa prorezom (3) kroz koje snop prolazi i pada na obrtno ogledalo (4). Svojim obrtanjem ovo estostrano ogledalo usmerava snop laserskih zrakova na tablicu barkoda (10) koja se nalazi na proizvodu, ije je kratanje u smeru strelice. Odbijeni laserski zraci (linije u bliku crtica) odbijaju se od poluprozranog ogledala i padaju na fotoelektrini element (5) u kome se formira analogni signal koji se u pretvarau (6) pretvara u digitalni i odvodi u dekoder (7). Signal laserskog skeniranja barkoda dobijen na izloeni nain biva obraen u dekoderu i upravljakom raunaru (8) u obliku brojeva (11) pa se dalje moe koristiti u automatskim sistemima.

17

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Barkodove na tablicama proizvoda odnosno pruge i prazne prostore izmeu njih identifikuje optiki ita i pretvara ih u elektrine signale koji se predaju raunaru. Ovi itai konstrukcijski se izvode u razliitim formama, kao na primer: optike olovke, portabilni (vuni) ili programibilni (fiksirani u metalnim kutijama) i slino. Poto koncentrisani laserski svetlosni snop ima iroku radnu zonu, itai omoguavaju itanje barkodova u irokom dijapazonu rastojanja predmeta od skenera, bez obzira da li se predmet kree ili miruje. itai sa izvorom infracrvene svetlosti identifikuju samo crne pruge na beloj podlozi. Kod savremenih itaa sve ee se koristi izvor crvene svetlosti to omoguava identifikaciju pruga u razliitim bojama (na primer crna, plava, zelena, tamnno braon) i to na obojenoj podlozi (na primer utoj, narandastoj, zelenoj). Pouzdanost rada barkod sistemom je vrlo velika tako da je nepravilno oitavanje zanemarljivo. Automatska identifikacija odtampanog barkoda na proizvodima ima veliku primenu jer omoguava: automatsko upravljanje izvrnim mehanizmom pri sortiranju proizvoda koji se transportuju konvejerima (sa skretnicama) u toku proizvodnog procesa, upravljanje kompletnim sistemom transporta i skladitenja proizvoda, uvanje evidencije celokupne dokumentacije, permanentno inventarisanje i uvanje informacija relevantnih za neposredno upravljanje i donoenje poslovnih odluka. Posebno treba istai veliku primenu sistema barkoda pri automatskoj preradi potanskih poiljki. Na primer, automatsko sortiranje (razvrstavanje) pomou modula sa optikim itaem OCR itaem (Optical Character Reader) zavisi od oitavanja ispisanih brojeva. S druge strane, brzina oitavanja zavisi od naina na koji su ispisani brojevi (pisaa maina, tampa, rukopis), a time i na brzinu prerade. To se otklanja uvoenjem barkoda koji omoguava jednostavno i brzo itanje. Potanski broj se preko kodnih oznaka prevodi u potanski kod. Nanoenje potanskog koda sprovodi se tako to se brojke iz broja oznaavaju s desna na levo. Ovo zbog toga jer se u toku procesa automatske prerade poiljke kreu s leva na desno i prolaze ispred OCR itaa, tako da krajnji desni kod broja bude proitan prvi.

18

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.7. uvanje i zatita uskladitene robe

Posle izvrene finalne kontrole gotovi proizvodi se posebno pripremaju za skladitenje. Re je o zatiti koja moe biti privremena ili trajna. Privremena zatita proizvoda se vri stvaranjem zatitne opne oko materijala, a kada je u pitanju trajna zatita, onda treba izvriti ienje povrina i njihovo farbanje. Zatita protiv vode, vlage i ulja vri se zatitinim premazima ili pakovanjem u metalne folije ili folije od vetakih materijala. Zatita protiv korozije vri se: zatitnim premazima ili folijama pomou kojih se metalna povrina izoluje od vlage, upotrebom specijalnih hemijskih preparata pomou kojih se neutralie delovanje kiseonika, uklanjanjem vlage iz vazduga u ambalai u kojoj se proizvod nalazi na taj nain to se u ambalau ubacuju odgovarajue soli itd. Kao zatitni premazi protiv korozije upotrebljavaju se specijalne masti i lakovi koji se mogu vrlo jednostavno ukloniti kada je to potrebno. Od metalnih folija u praktinoj upotrebi su najee aluminijumske i olovne. Veliku primenu u zatiti finalnih proizvoda imaju i folije od plastinih masa. Kada se otpremaju finalni proizvodi, posebnu panju treba pokloniti ambalai. Upotreba neodgovarajue ambalae moe nekada da onemogui transport proizvoda, dok s druge strane, ako je transport prikladan, onda ambalaa moe biti vrlo jednostavna. Za vreme transportovanja finalni proizvodi su izloeni statikim i dinamikim naprezanjima, pa je neophodna mehanika zatita koja zavisi od: udaraca i vibracija kojima je izloen proizvod, otpornosti proizvoda na udarce i vibracije, mehanikih svojstava zatitnog materijala. Mehaniko oteenje proizvoda onemoguuje se spreavanjem kontakta njegovih povrina sa ambalaom, to se postie ulaganjem zatitnog materijala izmeu potencijalno dodirnih povrina. Kao zatitni materijal u praktinoj primeni je najee: vata, hartija, valoviti karton, krpe, a u novije vreme materijali od plastinih masa, suneraste materije i vazduni jastuci. Posebno se mnogo upotrebljava stiropor zahvaljujui svojim osobinama: neznatna teina i vrlo niska toplotna provodljivost.

19

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Za prekomorski transport proizvoda posebno se pokazala praktinom upotreba plastinih masa na bazi PVC, koja se pitoljem nanosi (pri normalnoj temperaturi) na omot ambalae. Na taj nain se stvara gumast zatitni sloj koji ne proputa ni agresivne gasove ni pare. Savremeno upravljanje skladitima zahteva odgovarajua ulaganja u zatitu i uvanje uskladitene robe. Bez dobre zatite i uvanja robe u skladitu se moe raditi efikasno samo u veoma kratkom vremenskom roku. Visoko efikasno projektovano skladite ako je loe uvano i loe zatieno vrlo brzo postaje veliki izvor nepotrebnih trokova. Rukovodilac skladita uvek mora raunati sa pojavama krae bilo od strane osoblja sa strane, bilo od sopstvenog osoblja. Istim provokacijama kojima je izloen radnik koji rukuje sa gotovinom u banci, izloen je i radnik u skladitu koji rukuje sa artiklima koji se lako prodaju. Faktori koji doprinose sigurnom radu u skladitu, a van su dometa uvanja jesu: (1) raspodela poslova, (2) zatitna sredstva, (3) pouzdana uputstva, (4) efikasno komuniciranje. (1)Obaveza rukovodioca skladita je da izvri raspodelu poslova i da proceni koje mere sigurnosti treba preduzeti da ne bi dolo do povreda i nesrenih sluajeva pri radu. (2)Zatitna sredstva se upotrebljavaju u cilju spreavanja nesrea. Postoje razliiti ureaji koji se koriste u skladitima a deluju preventivno, kao: - osigurai na prikolicama - zatitna odela - titnik iznad glave vozaa na viljukarima - pokretne pregrade - sigurnosna ograda - signali za uzbunu (uto opreznost, crveno opasnost, zeleno sigurnost, crno i belo uvanje) i dr. (3)Pouzdana uputstva obuhvataju: - uputstvo za rad sa viljukarima - uputstvo za utovar i istovar - uputstva za korienje lestvica - uputstva za rad sa kranovima, konvejerima i sl. (4)Efikasno komuniciranje podrazumeva da sa programom zatite i njegovim sprovoenjem mora biti upoznat svaki radnik. Tako na primer, pomenuta uputstva za rad treba da budu dostupna svim radnicima (opasnost od poara, recimo). Izvetaje o povredama koji su dobro pripremljeni i realni valja koristiti za poboljanje sigurnosti itd.

20

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.7.1. uvanje opasnih materija

Logistikim procesima, koje karakterie prisustvo opasnih materija treba posvetiti posebnu panju, jer su to mesta sa najveom verovatnoom akcidenta. Najpre valja istai da nivo izuenosti problema, posebno kada su u pitanju eksplozivne materije, nije u saglasnosti sa znaajem i moguim posledicama. Delovanjem spoljanih uticaja, kod ovih materija se naglo odvijaju hemijske promene, to predstavlja uzrok oslobaanja velike koliine toplote i gasova. Ovaj proces prate razliiti efekti (udarni talas, delovanje razbacane paradi, poarno dejstvo i dr.) to zavisi od karakteristika eksplozivnih materija i uslova pod kojima se proces odvija. Da bi se obezbedio neophodan nivo sigurnosti u okruenju lokacije eksplozivnih materija, potrebno je na adekvatan nain udaljiti objekte koji su potencijalno ugroeni. Pod sigurnom udaljenou podrazumeva se minimalno meusobno rastojanje izmeu susednih objekata. U literaturi postoje osnovni principi za utvrivanje ovog rastojanja koji se, u konanom, definiu sledeom relacijom: gde je: L = k 3 M L najmanje rastojanje razdvajanja (m), k koeficijent zavistan od karakteristika eksplozivnih materija (tablina vrednost), M koliina ekspolozivnog materijala (kg), U priblino (dovoljno tanim) proraunima zona koja predstavlja ugroenu povrinu oko locirane eksplozivne materije odreuje se krugom iji je radijus veliina L utvrena gore pomenutom relacijom. Naravno, ovako utvren prostor u velikoj meri utie na cenu gotovih proizvoda jer se stvaraju "neproduktivne" povrine, pa problem zasluuje posebnu analizu u praksi.

21

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

1.8. Pojam pakovanja

Ambalairanje i pakovanje finalnog proizvoda omoguava da se zatiti finalni proizvod i da proizvod u stanju u kome je proizveden i upakovan stigne do kupaca. Kao rezultat proizvodnog procesa dobija se gotov proizvod. Nakon kontrole kvaliteta gotov proizvod moe da se stavlja u promet, odnosno isporuuje se potroau. Ni vrhunska tehnologija proizvodnje, niti najvii kvalitet proizvoda nee dovesti do prodaje proizvoda ukoliko njegova svojstva nisu dobro ouvana. U modernom poslovanju ne sme se dozvoliti da se npr. proizvod pokvari ili polomi u toku transporta. I obrnuto, dobro dizajnirano i funkcionalno pakovanje prodae i lo proizvod. Pakovanje mora da omogui i lako korienje i upotrebu proizvoda. Pri oslobaanju proizvoda iz ambalae vrlo je vana mogunost lakog, brzog i jednostavnog otvaranja proizvoda. Pakovanje utie i na prodaju proizvoda. Pakovanje mora sve vie da igra ulogu privlaenja panje potroaa na proizvod, da informie potencijalng kupca i utie na odluku o kupovini proizvoda. Neophodno je da pakovanje bude prilagoeno zahtevima i potrebama potroaa. Pojam pakovanja je iri od pojma ambalairanja jer obuhvata i materijal i postupke za pripremanje proizvoda za rukovanje, transport, skladitenje i prodaju. Po svojoj nameni ambalaa se deli na transportnu i potroaku. Transportna ambalaa ima za cilj da zatiti proizvod od oteenja i istovremeno omogui lako rukovanje pri njegovom transportovanju. Namena potroake ambalae je da bude odreena garancija kvaliteta proizvoda, da uini proizvod atraktivnim za potroaa i da mu obezbedi to praktiniju upotrebu.

1.9. Pojam uskladitenja

Najpovoljnija situacija za preduzee je kada se proizvodi uopte ne skladite, ve se odmah po zavretku procesa proizvodnje otpremaju do kupca. Ipak, mnogo ee, proizvodi se pre isporuke moraju neko vreme drati u skladitu. Skladitenje proizvoda se najee vri zbog potreba proizvodnog procesa ili zbog potreba trita. Skladitenje izaziva trokove, pa je neophodno poznavati ove trokove i svesti ih na minimum. Pre pristupanja projektovanju i izgradnji skladita finalnih proizvoda neophodno je uraditi analizu razloga za uskladitenje finalnih proizvoda. Razlozi za skladitenje su najee: obezbeenje dueg ciklusa proizvodnje jer je kod mnogih proizvodnih procesa potrebno produiti proizvodni ciklus da bi se postigli manji trokovi po jedinici finalnog proizvoda. 22

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda obezbeenje stalnog prisustva na tritu jer proizvod mora da bude prisutan na mestu i u vreme kada je potreban. Uslov za ovo je mogunost uskladitenja finalnih proizvoda. Sa aspekta kupca, svaki proizvod ima veu vrednost ukoliko je upotrebljiviji i prisutniji na tritu. Skladitenje proizvod ini prisutnim na tritu u svakom trenutku kad za njim postoji tranja. smanjenje trokova transporta pri otpremi. Kada se finalni proizvodi prevoze do kupaca koji su na velikim rastojanjima od proizvoaa, a transportno sredstvo nije u potpunosti iskorieno dolazi do rasta trokova prevoza. Kada postoje zalihe finalnih proizvoda, mogue je da se transportno sredstvo u potpunosti iskoristi pa to dovodi do smanjenja transportnih trokova. Pri donoenju odluke o skladitenju proizvoda, jedna od osnovnih odluka je odluka o lokaciji skladita. Postoje dva naina lociranja skladita: skladite je locirano u samom krugu fabrike ili u neposrednoj blizini. skladite moe biti udaljeno od proizvodnog pogona ali u blizini trita na kom se prodaje. Distribucija finalnih proizvoda na jedan od ovih naina doprinosi smanjenju transportnih trokova u poreenju sa nainom kada se sa nedovoljno iskorienim transportnim sredstvima distribuiraju finalni proizvodi direktno od proizvodnih pogona do kupca. Broj skladita treba svesti na najmanju meru uz uslov da ih je dovoljno za obezbeenje tokova proizvodnje i prometa. To je mogue ako je dobro organizovana manipulacija sa finalnim proizvodima i ako se upotrebljavaju mehanizovana i automatizovana sredstva transporta. Trokovi skladitenja obuhvataju trokove za zatitu finalnog proizvoda, rukovanje, administraciju, prostor, opremu, grejanje, oteenje itd.

23

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

2. SNIMAK POSTOJEEG STANJA PREDUZEA AD RATAR, PANEVO

2.1. Delatnost
Ratar AD je osnovan davne 1880. godine. Danas je ime koje je sinonim veliine i snage, tehnoloke i strune moi, sinonim moderne mlinarske proizvodnje. Delatnost Ratar-a AD je prvenstveno proizvodnja brana i aditiva za pekarstvo, zatim uvanje penice i kukuruza, dorada semenske robe i suenje kukuruza. Kvalitet proizvoda, Ratar AD potvruje na Novosadskom poljoprivrednom sajmu gde svake godine osvaja medalje za vrhunski kvalitet i iroki asortiman specijalnih mlinskih proizvoda. Kontinuirana proizvodna strategija, gradnja novih kapaciteta i rekonstrukcija postojeih, usavravanje tehnologije prerade, razvoj novih proizvodnih programa, razvoj i usavravanje kadrova, uvoenje savremene organizacije rada su samo neki od osnovnih razloga za visoko postignuti stepen razvijenosti Ratar-a.

2.2. Tehnika opremljenost

to se tie tehnike opremljenosti rada, Ratar AD raspolae sledeim proizvodnim kapacitetima: Mlin Panevo kapaciteta proizvodnje 240 t brana za 24h Mlin Debeljaa kapaciteta proizvodnje 120 t brana za 24h Suara za suenje penice kapaciteta 600 t/24h Suara za suenje kukuruza kapaciteta 400 t/24h Smetajni kapaciteti za itarice kapaciteta za smetaj 72.000 t penice Silos za brano kapaciteta za smetaj 3.600 t brana Silosi za itarice nalaze se u Panevu, Kovinu i Debeljai, a skladita za itarice nalaze se u Padini, Ilandi, Kovinu, Mramorku, Alibunaru, Deliblatu, Dobrici, Bavanitu i Vrcu. Ratar AD je znaajni proizvoa makrobiotike hrane. Proizvodnja se obavlja putem dva biomlina i maine za suenje peninih klica, mekinja, slada i dr. i smetena je u Mlinu Debeljaa. Doradni centri za semensku robu, prvenstveno semensku penicu i lucerku, su u Silosu Kovin i Poslovnom centru Vrac. Instalirani kapacitet za proizvodnju aditiva za pekarstvo je 1.600 kg u jednoj smeni i nalazi se u Mlinu Panevo, u okviru organizacione jedinice Silos za brano. 24

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Ratar AD prodaje svoje finalne proizvode na celoj teritoriji Srbije, deo proizvoda se izvozi, a takoe ima i svoju maloprodajnu mreu. Prodavnice u sastavu Ratar-a AD su locirane pri proizvodnim objektima i skladitima Ratar-a AD. Prodavnice obavljaju poslove prodaje finalnih proizvoda Ratar-a AD. Organizovane su kao diskonti u kojima se proizvodi Ratar-a AD prodaju po veleprodajnim cenama. Danas postoje i rade prodavnice na dve lokacije u Panevu, zatim u Debeljai, Padini, Kovinu, Vrcu i Alibunaru. Prodavnice obavljaju i poslove zamene penice za mlinske proizvode (brano), vetako ubrivo, semensku robu, po principu menjanica. To je tzv. uurna meljava penice. Svaki proizvoa penice moe, prilikom predaje penice u etvi da se opredeli da na osnovu svoje penice dobije u zamenu brano, vetako ubrivo ili semensku robu. Transport je organizovan za sopstvene potrebe. Prevozi se penica ili brano do sopstvenih maloprodajnih objekata. Vozni park se sastoji od ukupno 12 teretnih vozila. Silos za brano Kapacitet 3 600 tona

Silosi za itarice Pri Mlinu u Panevu Na Tamiu u Panevu U Kovinu U Debeljai

Kapacitet (tone) 27 000 20 000 10 000 5 000 Kapacitet (tone) 3 000 1 000 1 000 500 500 25

Mehanizovana skladita za itarice Padina Ilanda Kovin Mramorak Alibunar

Kapacitet (tone) 2 000 2 000 2 000 2 000 4 000

Nemehanizovana skladita za itarice Kovin Deliblato Dobrica Bavanite Vrac

Teretni transport 8 vozila 2 cisterne 2 vozila

nosivost 21 t 18 t 2t

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Slika 7. Tabelarni prikaz smetajnih kapaciteta penice i brana Ratar-a AD Specifinost vezana za proizvodni proces Ratar-a AD je u tome to se osnovna sirovina za proizvodnju dobija poljoprivrednom proizvodnjom. Kupovina i skladitenje sirovina obavlja se prilikom etve penice. Iz ovih razloga, a ipak potujui osnovne principe za izgradnju skladita, izgraeni su veliki smetajni prostori za penicu. Penica se uva u silosima i podnim skladitima. Ukupni raspoloivi smetajni kapacitet za itarice je 72.000 tona penice. Smetanjem ove koliine penice Ratar AD obezbeuje stabilnost u proizvodnji, odnosno dovoljne zalihe penice za proizvodnju, a takoe i zaradu na osnovu lagerovanja penice za druga preduzea koja nemaju ove smetajne kapacitete. U toku godine (nezavisno od etve) penica se prima i skladiti po potrebi, radi obezbeivanja zaliha za proizvodnju ili radi uslunog uvanja penice. Prilikom organizacije otkupa i lagerovanja penice, znaajnu ulogu ima distribucija, odnosno sluba transporta. Ratar AD raspolae sa 8 vozila nosivosti od 21 tonu i njih prvenstveno koristi za prevoz penice. Ratar AD nema sopstvenu proizvodnju penice, ve penicu obezbeuje ugovorima o zajednikoj proizvodnji sa poljoprivrednim proizvoaima. Za prevoz penice obezbeene ugovorima o zajednikoj proizvodnji Ratar AD obezbeuje prevoz penice od njive do skladita. Transportna sredstva treba organizovati tako da u toku dana prevezu to veu koliinu penice sa polja do skladita. Svi ostali proizvoai penice samostalno organizuju prevoz penice do skladita. Neposredno pre prijema penice u skladita vri se uzorkovanje, zatim merenje vozila, istovar penice pa tariranje (merenje praznog vozila), tako da je svaki skladini prostor snabdeven sa najmanje jednom vagom za merenje teretnih vozila. Na ovaj nain, kvantitativni i kvalitativni prijem obavljaju se istovremeno.

2.3. Proizvodni proces

Mlinovi za proizvodnju brana postoje u Panevu i u Debeljai. Oba mlina su opremljena najsavremenijom automatskom opremom. Ovo znai da postoji zatvoreni proces proizvodnje od ulaska penice u silos do izlaska finalnog proizvoda. Proizvodnja je kompjuterski voena i ne postoji direktan kontakt radnika niti sa penicom niti sa branom u razliitim fazama prerade. Silosi za itarice su povezani sa opremom za proizvodnju, a proizvodnja je povezana sa siloskim elijama za prijem brana.

26

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Kao proizvod samog procesa mlevenja dobija se vie proizvoda, vie tipova brana koji se tzv. "puevima" prenose do zasebnih siloskih elija za prihvat brana. Dakle, u svakoj siloskoj eliji nalazi se posebna vrsta brana. Takoe, prilikom prerade, kao sporedni proizvod, dobija se stono brano koje se prihvata i odmah pakuje. Uzorkovanje brana vri se na predvienim mestima na "puevima" i na osnovu analize uzoraka utvruje se kvalitet brana. Kvalitet se odreuje zbirno, za dnevnu proizvodnju svakog proizvoda pojedinano. Brano kao finalni proizvod karakterie potreba odleavanja, radi "sazrevanja" proizvoda, pa je neophodno obezbediti skladita za odleavanje proizvoda. Skladita za odleavanje brana su siloske elije u kojima brano odleava najmanje 15 dana, jer je to period propisan zakonom, a nakon toga se vri isporuka brana. Isporuka brana se vri u rasutom stanju, tzv. rinfuz, ili upakovano. Isporuka u rinfuznom stanju vri se preko za to projektovanih siloskih elija i to direktnim utovarom brana u cisterne za brano. Isporuka upakovanog brana vri se preko skladita finalnih proizvoda. Mogue je organizovati da se kao skladite za odleavanje brana koristi i magacin finalnih proizvoda. U tom sluaju, odmah nakon proizvodnje brana vri se pakovanje brana i skladitenje, a nakon isteka vremena odleavanja vri se isporuka brana. Oba reenja za odleavanje robe su podjednako dobra sa stanovita ouvanja i poboljanja kvaliteta proizvoda, s tim da je skladitenje u siloskim elijama za brano daleko vie ekonomski isplativije jer se na maloj povrini uva velika koliina brana. Siloska skladita su visoka preko 20 m pa imaju veliki zapreminski prostor.

2.4. Pakovanje proizvoda

Pakovanje je proces koji se sastoji iz operacija ija je svrha da se finalni proizvod stavi u ambalau. Broj i vrsta operacija zavisi od fizikih svojstava proizvoda i stanja ambalae koja se koristi. Kao neizbene operacije navode se sledee: koliinsko brojanje ili merenje, stavljanje proizvoda u ambalau, zatvaranje ambalae i ispisivanje podataka. Vrsta ambalae i nain pakovanja zavise prvenstveno od svojstva finalnih proizvoda. Kako brano treba zatiti od spoljanjih uticaja, naroito uticaja praine, temperature, vlage, raznih insekata i glodara neophodan je izbor zatvorenog pakovanja. Takoe, kako je brano sitno i rastresito, potrebno je obezbediti da se sadraj upakovanog brana ne rasipa. Kao opte prihvaena ambalaa za pakovanje brana su vree koje mogu biti od kartona (natrona) ili plastinih masa (polipropilenske vree).

27

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Za pakovanje brana Ratar AD se opredelio za natron vree, prvenstveno zbog prirode proizvoda, zbog njegovih fizikih i hemijskih osobina, a radi ouvanja kvaliteta brana. Prednost natron vrea u odnosu na polipropilenske vree je u tome to natron omoguava prolazak vazduha, omoguava branu da die, da sazri. Natron vree koje se koriste za pakovanje brana u preduzeu su visokog kvaliteta izrade i sastoje se od tri sloja natrona. Koriste se otvorene i zatvorene natron vree (ventil vree). Ventil vree su namenski pravljene za pakovanje proizvoda u prakastom stanju. One su zatvorene i opremljene su ventilom koji dozvoljava da se proizvod ubaci u vreu, ali ne dozvoljava da proizvod ispadne iz vree. Ratar AD kupuje tampane natron vree, jer ima veliki obim proizvodnje to znai da se nabavlja velika koliina vrea i neophodno je da finalni proizvodi budu prepoznatljivi. Na ovaj nain se obezbeuje i deklarisanje proizvoda, odnosno direktno na vreama su odtampani svi podaci potrebni za identifikovanje proizvoda i nain upotrebe. Takoe, na vreama je odtampan i barkod. Proces pakovanja brana se odvija putem specijalnih maina za pakovanje. "Puevima" se brano iz siloskih elija za prihvat i skladitenje doprema do maina za pakovanje, gde se runo ventil vrea stavlja na mainu, maina dozira i sipa u vreu potrebnu koliinu brana i puta vreu na elevator koji prenosi vreu do magacina. Takoe, maina za pakovanje brana na vreu upisuje datum i vreme pakovanja. U posebnom delu u skladitu finalnih proizvoda postoji operacija prihvata vrea sa elevatora i slaganje vrea na palete. Ova operacija se obino obavlja runo. Kvantitativni prijem brana vri se na dva naina senzorom na ulasku vrea u magacin i brojanjem vrea. Za pakovanje stonog brana koriste se otvorene vree koje se postavljaju na ventil, maina dozira i sipa u vreu potrebnu koliinu stonog brana, a potom se vri zatvaranje vree proivanjem. Prilikom proivanja vri se i operacija obeleavanja proizvoda na taj nain to se uporedo sa proivanjem vree vri i proivanje deklaracije proizvoda. Kako se deklarisanje proizvoda vri prilikom proivanja vrea, za pakovanje stonog brana ne kupuju se tampane vree. Brano se pakuje u pakovanja od 25 i 50 kg, a stono brano u pakovanja od 30 kg. U zavisnosti od koliine upakovanog filnalnog proizvoda u vrei, zavisi i nain na koji se vri paletizacija proizvoda. Za pakovanje finalnog proizvoda na paletu koriste se standardne euro palete dimenzija 80 x 120 cm.

28

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Vree od 50 kg se slau na palete tako to se stavljaju tri vree u osnovu palete, dve u redu i jedna popreno, a redovi se reaju unakrst. Ukupno se pakuje 6 redova, tako da ukupna koliina upakovana na paletu iznosi 900 kg. Visina upakovane palete iznosi 125 cm. Povrina upakovane palete iznosi 120 x 100 cm. Vree od 25 kg se slau na palete tako to se stavljaju etiri vree u redu u osnovu palete. Redovi se reaju unakrst, s tim to se drugi rea dva puta po dve vree. Pakuje se ukupno 7 redova, tako da ukupna koliina brana upakovana na paletu iznosi 700 kg. Visina upakovane palete iznosi 145 cm. Povrina upakovane palete iznosi 120 x 100 cm.

Slika 8. Nain reanja vrea sa branom na paletu za pakovanja od 50 kg (slika levo) i pakovanja od 25 kg (slika desno) Ovako sloeno brano je stabilno, omoguava laku manipulaciju viljukarima. Nakon to se sloi paleta brana mogue je obmotavanje cele palete stre foliljom koja dodatno titi od spoljanjih uticaja i omoguava siguran transport brana do kupca. Paletizirano brano se viljukarima prevozi do samog mesta skladitenja u skladitu finalnih proizvoda.

29

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

2.5. Skladite finalnih proizvoda

Skladite finalnih proizvoda Ratar-a AD je locirano u samom krugu fabrike, elevatorskim sistemom je povezano sa samim proizvodnim procesom. Ovaj nain transporta finalnih proizvoda olakava prijem finalnih proizvoda u skladite i ini minimalnim trokove transporta od proizvodnje do skladita. Postoje dva skladita finalnih proizvoda povrine 1.500 m. Skladita su graena od vrstog materijala, zidana, sa dobrim sistemima ventilacije. Sistem ventilacije je neophodan zbog prirode brana, jer nedostatak sveeg vazduha i promaje moe dovesti do kvarenja brana. Oba magacina imaju kamionske ulaze sa obe due strane. U jednom skladitu vri se skladitenje brana, a u drugom skladitenje stonog brana. Ova podela je izvrena zbog namene proizvoda brano se koristi za ljudsku ishranu, a stono brano za ishranu ivotinja. Takoe, podela je izvrena i zbog potovanja zakonskih propisa. U skladitu za brano postoji izdvojeni deo za skladitenje brana na odleavanju. Radi pravilnog skladitenja veoma je vana pravilna organizacija skladitenja brana. Palete sa branom se viljukarom dovoze sa mesta prijema brana iz proizvodnje i paletiziranja na unapred odreeno mesto za odreenu vrstu robe. U toku dana vri se pakovanje (i skladitenje) nekoliko vrsta robe po nekoliko sati, tako da je potrebno obezbediti dovoljan skladini prostor za 20 40 vrste brana. Dimenzije skladita za brano su 70 x 20 metara. Utovarni prostor u skladitu je reen u skladu sa injenicom da se roba otprema iz skladita kamionima. Podizanje robe sa nivoa skladita na visinu potrebnu za utovar u kamion je reen korienjem viljukara, koji efikasno vre utovar brana na paletama u kamion. Ukoliko se utovar vri bez paleta (samo dakovi se utovaraju) onda viljukar podie paletu na nivo kamiona, a pretovar vrea sa palete u kamion se vri runo. Kod reavanja problema utovarnog prostora, razmatrani su faktori za i protiv zatvorenog utovarnog prostora (Prednosti: mogunost korienja bez obzira na vremenske prilike, proizvodi su dobro zatieni, olakano voenje evidencije. Glavni nedostatak ovog reenja je da se smanjuje koristan prostor za skladitenje) i reeno je da se pokrije utovarni prostor koji se nalazi van skladita, s tim da su u magacinu gotovih proizvoda napravljeni ulazi za kamione koji se koriste u sluaju velikih vremenskih nepogoda, jer se pri njihovoj upotrebi smanjuje korisni skladini prostor (mora se obezbediti mesto za kamion i za normalnu manipulaciju viljukarima). Problemu utovarnog prostora posveena je velika panja jer preduzee proizvodi finalni proizvod koji treba zatiti od spoljnih uticaja. 30 tona jedne

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

2.6. Raspored finalnih proizvoda u skladitu

Raspored finalnih proizvoda u skladitu treba vriti tako da se obezbedi najpovoljnije korienje smetajnog prostora, ali uz efikasno rukovanje proizvodima i transportnim sredstvima. Razmetaj finalnih proizvoda u skladitu zavisi od sistema skladitenja za koji se opredeli preduzee i od vrste proizvoda koji se skladiti. Skladite moe biti centralizovano i decentralizovano u zavisnosti od veliine proizvodnih pogona, oblika i koliine finalnog proizvoda, naina opsluivanja i sl. U Ratar-u AD, brano na paletama se u magacinu pakuje u redove i to na taj nain to se rea tri reda u visinu, sedam redova u duinu, a broj redova zavisi od koliine brana koja je proizvodena u toku dana, odnosno od broja paleta. Duinski se rea sedam redova jer je ukupna irina magacina 20 metara, a palete se reaju na metar od zida ka sredini prostorije, s tim da se doe najvie na metar od sredine magacina. Pri ovom razmetaju vodi se rauna da proizvodi koji se isporuuju u najveim koliinama budu smeteni to blie ulasku u magacin. Svakodnevno se vri popis zaliha finalne robe i kontrolie datum proizvodnje utisnut na vrei. Na osnovu ovog popisa i na osnovu najavljenih isporuka finalnih proizvoda za taj dan donosi se odluka koje brano e se isporuivati toga dana. Ovaj nain rasporeda zaliha finalnih proizvoda omoguava da se prolaz koji obezbeuje pristup svim proizvodima i omoguava njihovu otpremu iz magacina nalazi u sredini magacinskog prostora. irina prolaza je direktno zavisna od vrste transportnih sredstva koja se koriste unutar skladita. Glavni prolaz je u pravoj liniji i direktno povezuje prostor za prijem sa prostorom za izdavanje finalnih proizvoda, a njegova irina obezbeuje prostor za okretanje sredstava koja se koriste pri manipulisanju sa finalnim proizvodima uz obezbeenje sigurnosti.
2 5
1
Legenda: 1. deo za prijem finalnih proizvoda iz proizvodnje 2. finalni proizvodi po vrsti proizvoda i datumima proizvodnje 3. prolazi za viljukare 4. nadstrenica za utovar 5. Deo za odleavanje proizvoda 6. Vrata

6 4

31

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Slika 9. Razmetaj finalnih proizvoda u skladitu

2.7. Distribucija finalnih proizvoda

Distribucija finalnih proizvoda obuhvata distribuciju unutar preduzea od mesta proizvodnje do skladita i unutar skladita i distribuciju proizvoda kupcima. Predmet ovog rada je distribucija finalnih proizvoda od proizvodnje do skladita i unutar skladita. U Ratar-u AD distribucija finalnog proizvoda od procesa proizvodnje do siloskih elija u kojima se vri odleavanje brana se vri preko "pueva", a od siloskih elija i maina za pakovanje do skladita finalnih proizvoda isporuka se vri elevatorima. Ovo znai da je transport automatizovan, ne zahteva uee radne snage, pa su trokovi distribucije do skladita gotovih proizvoda minimalni. Transport finalnih proizvoda unutar skladita i od skladita do mesta za utovar vri se viljukarima. Proizvodi u skladitu su rasporeeni tako da im je omoguen pristup viljukarima sa svih strana. Kako nema dislociranih skladita finalnih proizvoda, minimalna je potreba za upotrebom transportnih vozila. Transport kamionima se koristi samo za snabdevanje sopstvene maloprodajne mree koja je dislocirana. Dinamika isporuke maloprodajnoj mrei zavisi od potreba maloprodaje, odnosno od njihovih trebovanja, s tim da se vodi rauna da se uvek isporui puno vozilo.

32

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

3. PROBLEM UVOENJA MAINE ZA OBMOTAVANJE PALETE STRE FOLIJOM

Maine za pakovanje proizvoda su raznovrsne i svakodnevno se proizvode nove i savrenije maine koje zadovoljavaju neke nove potrebe kupaca. U svakom proizvodnom procesu uvek postoje novi i bolji naini da se finalni proizvod proizvede. Ratar AD se suoio sa problemom plasmana svojih proizvoda u izvoz. Inostranstvo ima potrebu za finalnim proizvodima preduzea, kvalitet i cena su odgovarajui, ali nain pakovanja ne moe da zadovolji potrebe transporta na vee udaljenosti i to putem razliitih transportnih sredstava. U konkretnom izvoznom poslu koji je ugovorila prodajna sluba postojala je potreba da se proizvodi transportuju brodom. U pitanju je velika koliina proizvoda, viestruko vea od koliine konkretnog proizvoda koji se redovno nalazi u skladitu gotovih proizvoda. Kupac se opredelio za saradnju sa konkretnim preduzeem upravo zbog lokacije fabrike i skladita. Naime, luka se nalazi u neposrednoj blizini, nekoliko kilometara udaljena od preduzea, ali je neophodno angaovanje i kamiona da bi se proizvodi prevezli do luke. Dogovoreno je da e kupac organizovati transport, a da preduzee treba da organizuje pakovanje u skladu sa potrebama kupaca. Kupac je zahtevao da se brano pakuje u natron vree teine 25 kg, na paleti po 1.000 kg i da se palete obaviju stre folijom koja bi dodatno obezbedila stabilnost palete proizvoda i istovremeno zatitila proizvod od razliitih vremenskih uslova. Preduzee se suoilo sa novim izazovom pakovanja proizvoda jer u tom momentu nije postojala maina za obavijanje proizvoda stre folijom u preduzeu niti su kupci isticali zahtev za postojanjem takvog pakovanja. Da bi se dolo do reenja problema bilo je neophodno dati odgovor na vie pitanja: moe li proizvodnja da odgovori zahtevima kupca u smislu potrebne koliine i kvaliteta proizvoda da bi se udovoljilo svim zahtevima postojeih kupaca i zahtevu novog kupca, mogu li se ispotovati rokovi isporuke proizvoda, moe li se organizovati pakovanje paleta u stre foliju, moe li se obezbediti skladini prostor, na koji nain e se organizovati isporuka proizvoda kupcu, koliki su trokovi prilagoavanja novom nainu pakovanja.

33

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda Analizom ovih pitanja utvreno je da se moe proizvesti dovoljna koliina traenog proizvoda koja bi zadovoljila potrebe postojeih kupaca i novog kupca uvoenjem etvrte smene u proizvodnji. Analizom postojeih zaliha u siloskim elijama gde je brano na odleavanju i uvanju do pakovanja i zaliha brana u magacinu finalnih proizvoda utvreno je da su trenutne zalihe odleanog brana nedovoljne i da e biti neophodno pakovati odreene koliine neodleanog brana koje e biti na odleavanju u skladitu finalnih proizvoda. Utvreno je da je najkrai rok isporuke 20 dana, jer e se u prvih pet dana pakovati neodlealo brano, a kasnije pakovati odlealo brano. Time se postie da celokupna koliina isporuenog brana ispunjava zakonom propisane uslove isporuke. Ovom analizom je proizvodnja potvrdila da je mogue isporuiti traene koliine datog proizvoda za novog kupca za 20 dana uz potovanje zahteva svih postojeih kupaca. Analizom procesa pakovanja proizvoda obuhvaen je problem pakovanja proizvoda u natron vree, reanja vrea na palete i obavijanje paleta stre folijom. Poveana je koliina brana koju treba upakovati u toku dana, pa je vrena analiza potrebnog vremena da se upakuje traena koliina proizvoda. Utvreno je da e se traena koliina proizvoda upakovati uvoenjem jo jedne smene na postojeim mainama za pakovanje. Novouvedena smena e svakodnevno pakovati proizvode po zahtevu novog kupca. Samim tim, poto je potrebno obezbediti prihvat vrea u skladitu sa elevatorske trake, ovo znai da je potrebno obezbediti i novu smenu za slaganje vrea na palete. Takoe, radnici koji rade na prihvatu vrea iz proizvodnje i slaganju vrea na palete u novouvedenoj smeni radie samo za potrebe novog kupca, da bi se izbegle greke, jer se zahtevi kupca razlikuju od standardnog naina pakovanja brana na paletu. Da bi se udovoljilo zahtevu kupca, potrebno je da se vree slau po etiri u redu, s tim da se ide deset metara u visinu da bi ukupna teina palete iznosila 1.000 kg (uobiajeno se slae 7 redova, teina palete je 700 kg). Utvreno je da bi visina ovako upakovane palete bila oko 200 cm. Skladina sluba je istakla zahtev nabavnoj slubi za nabavku maine za obmotavanje paleta stre folijom koja bi mogla da prihvati paletu teine 1.000 kg i visne 200 cm. Nabavna sluba je na tritu nala mainu koja zadovoljava ove zahteve sa momentalnim rokom isporuke i po odreenoj ceni. Ova informacija je prosleena na daljnju analizu da bi se utvrdilo da li e trokovi biti manji ako obavijanje palete vri maina ili ljudi. Utvreno je da je daleko ekonomski isplativije da maina radi obmotavanje palete stre folijom zbog brzine i kvaliteta umotavanja paleta. Takoe, angaovanje ljudskog rada za umotavanje paleta stre folijom dovelo bi do novih problema u organizaciji pakovanja i skladitenja proizvoda. Sa druge strane, predvia se da e ovakvi zahtevi u isporuci brana u budunosti postati praksa kupaca. Kada je doneta odluka o kupovini maine, razmatran je problem lokacije maine za obmotavanje paleta stre folijom koja 34

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda mora da bude takva da ne remeti postojeu organizaciju prihvata vrea, slaganja vrea na palete i manipulaciju paletama. Doneta je odluka da bi u ovom momentu bilo najbolje da se maina za obmotavanje paleta stre folijom postavi u deo skladita finalnih proizvoda koji slui za odleavanje gotovih proizvoda pre isporuke i to iz vie razloga: proizvodnja zahteva da se prvih pet dana vri pakovanje neodleanog brana, nee se remetiti postojea organizacija posla pakovanja i razmetaja proizvoda u skladitu, proizvodi koji se pakuju za novog kupca e se na paletama dovoziti u deo za odleavanje proizvoda i tu se vriti obmotavanje stre folijom, pa odlaganje i to tako to e se palete slagati od vrata ka unutranjosti skladinog prostora ime e se obezbediti laki prilaz paletama i utovar. Ovakvim nainom razmetaja robe u skladitu omoguie se laka isporuka robe kupcu, jer e biti neophodno organizovati utovar celokupne proizvedene i uskladitene robe za novog kupca u toku jednog dana. Time je utvreno da postoje mogunosti da se izvri isporuka brana na paletama. 7 5 1
Legenda: 1.deo za prijem finalnih proizvoda iz proizvodnje 2. finalni proizvodi za novog kukpca 3. prolazi za viljukare 4. nadstrenica za utovar 5. Deo za odleavanje proizvoda 6. Vrata 7. Maina za obmotavanje paleta stre folijom

2 4

Slika 10. Razmetaj finalnih proizvoda u skladitu Analizom trokova utvreno je da trokovi obuhvataju trokove nabavke maine za obmotavanje paleta stre folijom, poveane trokove radne snage za novu smenu za pakovanje brana u vree i novu smenu za prihvat vrea i slaganje vrea na palete, poveane trokove sredstava za manipulaciju u magacinu i poveane trokove proizvodnje za uvoenje nove smene u proizvodnji. Pri tome, poveanjem proizvodnje smanjuju se fiksni trokovi po jedinici proizvoda i prihod ostvaren prodajom opravdava poveanje trokova. Na osnovu svih ovih analiza utvreno je da se moe prihvatiti zahtev novog kupca.

35

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

4. ZAKLJUAK
Savremeno trite je jako promenljivo i nestabilno. Raditi u ovim uslovima znai stalno se prilagoavati potrebama kupaca i praviti finalne proizvode koji e uvek na novi nain zadovoljavati potrebe kupaca. Potrebno je na vreme predvideti promenu ponaanja kod kupaca, a takoe obezbediti da se preduzee jako brzo moe prilagoditi novim zahtevima kupaca. Preduzee koje je tromo i sporo se prilagoava promenama na tritu propada. Savremeni je trend da kupci ele da proizvodi budu dostupni tamo gde ih oni ele i u koliinama koje ele da kupe u tom momentu. Takoe, kupci ele proizvode koji lepo izgledaju, koji su lepo upakovani, a takoe i proizvode sa kojima se lako manipulie. Ni najbolji proizvod koji je loe i nepraktino upakovan i nije na raspolaganju uvek kada ga kupci poele nee se prodati. Ne sme se dozvoliti promena kvaliteta proizvoda, njegovo kvarenje ili lomljenje prilikom stajanja u skladitu, manipulacije ili transporta zbog nekvalitetne ambalae. Kupac u velikoj meri ceni kvalitet proizvoda po njegovom izgledu, a tek posle, pri njegovoj upotrebi, po njegovom kvalitetu. Iz ovih razloga neophodno je da se velika panja posveti pakovanju, skladitenju i distribuciji proizvoda.

36

Seminarski rad Pakovanje, skladitenje i distribucija proizvoda

5. Literatura
INDUSTRIJSKA LOGISTIKA Prof. dr. Tihomir Panteli; od 72 do 92 strane

37

Sadraj
1. PAKOVANJE, SKLADITENJE I DISTRIBUCIJA FINALNIH PROIZVODA........................1 1.1. Pakovanje i ambalairanje.........................................................................................................1 1.1.1. Materijal za ambalau........................................................................................................2 1.1.2. Maine i sredstva za pakovanje..........................................................................................3 1.2. Uskladitenje DA ili NE.........................................................................................................5 1.3. Lokacija skladita......................................................................................................................7 1.4. Unutranji raspored finalnih proizvoda.....................................................................................7 1.4.1. Veliina prostora za skladitenje.......................................................................................8 1.4.2. Utovarni prostor.................................................................................................................9 1.4.3. Ostali vani problemi.......................................................................................................10 1.5. Tehnologija rada u skladitu...................................................................................................13 1.6. Bar kod (bar code) sistem oznaavanja proizvoda...........................................................15 1.6.1. Oprema i princip rada.......................................................................................................16 1.7. uvanje i zatita uskladitene robe.........................................................................................19 1.7.1. uvanje opasnih materija.................................................................................................21 1.8. Pojam pakovanja.....................................................................................................................22 1.9. Pojam uskladitenja.................................................................................................................22 2. SNIMAK POSTOJEEG STANJA PREDUZEA AD RATAR, PANEVO...................24 2.1. Delatnost..................................................................................................................................24 2.2. Tehnika opremljenost............................................................................................................24 2.3. Proizvodni proces....................................................................................................................26 2.4. Pakovanje proizvoda...............................................................................................................27 2.5. Skladite finalnih proizvoda....................................................................................................30 2.6. Raspored finalnih proizvoda u skladitu.................................................................................31 2.7. Distribucija finalnih proizvoda...............................................................................................32 3. PROBLEM UVOENJA MAINE ZA OBMOTAVANJE PALETE STRE FOLIJOM........33 4. ZAKLJUAK.................................................................................................................................36 5. Literatura.........................................................................................................................................37