OBJASNITE POJAM FINANSIJE Termin finansije vodi poreklo od latinske rei finantio kojim se obeleavalo plaanje.

Sa razvojem finansija kao nauke ovaj termin ulazi u strunu terminologilu i praksu. Finansije se ragranavaju na vei broj odvojenih specijalizovanih grana,pa se tako monetarnbe finansije odvajaju od javnih finansija. Termin javne finansije u svetskoj literature slui za obeleavanje finansijskih aktivnosti drave i dravnih politikih zajednica, a cilj im je pribavljanje i troenje materijalnih sred. radi podmirenja optedrutvenih potreba. Imamo i meunarodne finansije kao posebnog dela meunarodne ekonomije. One se bave razmatranjem i studijem meunarodnih ekonomskih transakcija finansijskog karaktera i u uskoj su vezi saa meunarodnom trgovinom. One se ne bave samo meunarodnim ekonomskim transakcijama finan. Karaktera iza kojih stoji kretanje robe i usluga, ve i takvim meunarodnim transakcijama ekonomskog karaktera iza kojih se u pozadini ne nalazi kretanje roba i usluga. ODNOS NAUKE O FINAN. I DRUGIH NAUKA Francuski finansijski teoretiar Jeze je naglaavao da postoje tri osnovne naune discipline, koje se bave razmatranjem finansijskih fenomena,a to su: teoretska nauka o finansijama, finansijsko pravo i finansijska politika. Teoretske finansije bi trebalo da predstavljaju sintetrku naku koja istovremeno objedinjuje ekonomske, pravne i politike momente. Izmeu finansija i politike ekonomije kao temeljne ekonomske nauke, postoji trajna i neraskidiva povezanost. Finansije su se izdvojile iz politike ekonomije i formirale u samostalnu naunu discipline. Pojedine finan.discipline povezane su is a istorijom politike ekonomije u najuem s,islu, a ire sa istorijom ekonomskih doktrina. Znaajne su i veze bankarstva sa pojedinim mikroekonomskim disciplinama. Pod finansijskim pravom podrazumeva se skup pravnih propisa kojima se vri regulisanje finansijsko-pravnih odnosa do kojih dolazi prilikom prikupljanja, raspodele i troenja sredstava kojima se podmiruju javni rashodi. S obzirom na podruje primene razlikuju se nacionalno i meunarodno finansijsko pravo. Pored navedenih nauka finansije su u vezi is a odreenim brojem drugih naunih disciplina, kao to sun pr.savremene matematike i statistike metode. FISKALNA POLITIKA I NJENI INSTRUMENTI Fiskalni sistem predstavlja institucionalni okvir za delovanje fiskalne politike, znai da fiskalni sistem obuhvata pojedine oblike javnih prihoda i rashoda. Opredeljenje za opdreeni fiskalni sistem predstavlja odluku fiskalne sisteme. Fiskalna politika predstavlja i naunu disciplinu, koja se bavi izuavanjem doktrinarnih aspekata ovog segmenta ekonomske politike. Teoretiar javnih finansija Musgrave fiskalnu politiku tretira kao stabilizacionu funkciju fiskalnog sistema, mada u irem smislu rei pod fiskalnom politikom podrazumeva i uticaj javnih prihoda i rashoda na strain ponude. Pojeini autori pri tretiranju fiskalne politike obuhvataju daleko iri spektar efekata na makroekonomskom i mikroekonomskom planu.Prvenstveno je re o tzvefektima stimulacije, putem kojih se moe bitno uticati na obi mi strukturu ponude. Ovo se naroito odnosi na zemlje u razvoju. Prvobitni zadaci javnih finansija se znatno proiruju, obuhvatajui ekonomskopolitike i socijalno-politike aspekte. Tako fiskalna politika postaje znaajna komponenta ekonomske politike zemlje. to se tie granice izneu fiskalne i monetarne politike, kao i sinhronizovanosti fiskalnih i monetarnioh akcija neophodne je istai, da su ova pitanja u uskoj vezi sa inkroporiranjem fiskalnih akcija u mere opte ekonomske politike zemlje. DETERMINANTE JAVNIH FINANSIJA Politiko ureenje svake drave se manifestuje preko naina na koji je organizacijom dravne administracije ureen odnos izmeu javnih vlasti i drutva,s jedne strane i preko oblika i metoda na kojima je sama dravna administracija organizovana i rasporeena meu nosiocima vlasti. Izmeu politikih i struno-tehnikih dravnih organa,tj.administarcije

postoji razlika. Politiki organi su samostalni nosioci odreenih prerogativa dravne vlasti, koji imaju kompetencije da odreuju i ureuju sadraj i razvoj institucija dravne politike. Pravna administracija vri dravnu vlast samo na osnovu ovlaenja i naloga koje dobije od politikih organa. Pored dravnih organa, struno-tehnike poslove obavljaju i dravne ustanove. Njihovu delatnost isto regulie drava, ali im ostavlja izvesnu samostalnost to nije sluaj kod dravnih organa. Dravne ustanove vre vlast tako to izdaju obavezne pravne akte ako je to nuno za obavljanje njihove strunotehnike funkcije. Sutina drave je neodvojivo povezana s vrenjem optedrutvenih funkcija. Drava je organizacija sa monopolom prinude radi vrenja, na jedinstven nain, jednog broja vanih zajednikih poslova u cilju zatite optedrutvenih interesa.Dravni aparat kao poseban profesionalni aparat za vrenje dravne vlasti postaje izdvojena delatnost u kontekstu drutvene podele rada. Na taj nain dravna organizacija postaje stalno specijalizovana delatnost i zanimanje jedne velike grupe ljudi koji se identifikuju kao dravna administracija. Institucionalni okvir za dravnu administarciju, determinisani su politikim ureenjem. DEFINICIJA DRAVE Genezoom svog istorijskog nastanka, a i po karakteru svojih sadraja i funkcija, drava manifestuje odreene protivurenosti. Ona je formalni predstavnik i organizacija koja obezbeuje ili obavlja vie funkcija koje su neophodne za ivot drutva kao celine. Istovremeno drava je i organizacija koja sredstvima prinude i raspoloivim instrumentima kojima raspolae, obezbeuje opte i materijalne uslove za funkcionisanje odreenog drutvenog poretka, odn.obezbeuje izvravanje zajednikih poslova. Do danas je bilo vie pokuaja da se svati i objasni poreklo i priroda drave. Sociolozi su skloni da dravu shvate kao odnos meu grupama, kao zajednicu onih koji vladaju i onih koji su podinjeni. Pravnici posmatraju dravu kao suverenipravni subjektivitet ili kao najviu pravnu instituciju, tj.kao organizaciju najvieg predstavnika jedne zemlje. Najee su je posmatrali kao organizaciju koja ima tri glavna obeleja: stanovnitvo, teritoriju i vlast ili suverenitet. Ekonomisti su na dravu gledali kao na politiku funkciju ili nadgradnju date ekonomske strukture. Drava nije prost zbir institucija, ve i sistem stavova, prakse i pravila ponaanja. Ona nije sluajna i neutralna, jer ideje drave odreuju i sam oblik drave. Mehanizmi kao to su zakon, pravo, obaveze, javna odgovornost, socijalna sigurnost i dr. upuuju na postojanje izvesnog i realnog oblika drave. Re drava potie od latinske rei stare, to znai stajati, ili jo odreenije od rei status, pa italijanske rei stato, sve ove rei oznaavaju stanje tj.pojmove koji se obino koriste da bi se oznailo neto to je utvreno ili to je priznato kao vladanje, dranje, to je fiksno, stabilno ili trajno. U teoriji je prihvaeno gledite da je drava posebna drutvena tvorevina koju nazivamo drutvenom organizacijom. Ona u svom sadraju ima neke uvek prisutne i nepromenljive elemente, a to su: odreen broj ljudi koji su u njoj ujedinjeni, teritoriju i vlast da zapoveda. Na osnovu ovih elemenata mogue je utvraditi opti pojam drave, ali i ne njenu tipsku organizaciju. Ali je mogue identifikovati zajednike javnopravne institucije javnih finansija, a na osnovu njihovog broja i sadraja, ustanoviti elemente moderne dravne organizacije i njene bitne javnopravne principe.

JAVNI INETRES I JAVNO DOBRO Cilj drave se obino idetifikuje sa zadatkom koga drava treba da ostvari u drutvu. Zatita optih javnih drutvenih interesa i opteg dobra, odnosno zatita posebnih drutvenih

interesa, moe se identifikovati kao cilj drave. U cilju i misiji drave ogleda se i sama sutina drave, koju treba razlikovati od sadrine drave. Sadrina drave je u drutvenim odnosima koje ona svojom vlau i prinudom reguie. Sutina drave nadilazi njenu sadrinu. Od identifikovanja cilja drave treba razlikovati samu delatnost drave. Dravna delatnost je skup konkretnih radnji dravnih organa, koje oni sprovode radi ostvartivanja cilja drave. Dravna vlast je sredstvo za ostvarenje cilja drave.Dravna org.ustanovljena sa odreenim ciljem iri je pojam od pojma dravnog aparata. Drava preko svojih organa vri i ostvaruje svoje ciljeve, tj.obavlja svoju delatnost. Postoje tri naina na koji to drava ini: primenom pravnih normi, stvaranjem i primenom pravnih normi i preduzimanjem sankcija koje se zasnivaju na krenju prava. Ona sve to ini u ime zastupanja opteg interesa, a preko instrumenata, mehanizama i institucija, ije se idejne osnove nalaze u zoni javnih finansija i javnog interesa. Vaan segment za odreivanje sadraja i definicije javnih finansija, predstavlja institucija javnog interesa i institucija javnog dobra. Javni interes se moe definisati kao akcija koja proizvodi najvie dobra za najvei broj ljudi. To bi morao biti interes celog drutva ili nekih njegovih veih delova o kojima pravo mora da vodi rauna. U praksi je teko definisati javni interes. Svako dobro koje potie iz javne privrede je javno dobro. Ono ima svojstvo koje ga karakterie time da je nemogue iskljuiti iz potronje bilo kojeg individualnog potroaa. Ova dobra su van imovinskopravnog prometa i za njih vai poseban pravni reim. Postoje dve vane ekonomske karakteristike javnih dobara: nema rivalstva i nema iskljuivosti. Proglaenje pojedinih stvari za javno dobro vre nadleni dravni organi donoenjem pravnog akta. Mogua je podela na ista i neista javna dobra. ista karakterie nedeljiva ponuda korienja za sve pojedince. Njih finansira i osigurava drava. Neista su ona koja se mogu prodavati na tritu, iju proizvodnju i korienje mogu organizovati i pojedinci. OBJASNITE LOKALNE I JAVNE FINANSIJE Dugo je bila prisutna dominacija viih, a posebno centralnih nivoa vlasti na fiskalnu autonomiju politiko-teritorijalnih jedinica. Sada ve dolazi do izraaja tendencija decentralizacije. Pojedine javne funkcije se prenose sa centralnih na lokalne vlasti. Ta koncepcija ne znai da se radi o tendenciji slabljenja interesa centralnih vlasti z lokalne finansije. Ovaj novi pravac odnosa vie nje zasnovan na saradnji i koordinaciji, a manje na klasinoj emi podele nadlenosti. Struktura javnih prihoda lokalnih vlasti i uporeenje sa obimom i strukturom javnih prihoda centralnih vlasti pokazuje da stepen decentralizacije nije veliki.U ukupnim javnim prihodima lokalne vlasti uestvuju u proseku sa oko 10-15posto. Lokalnim vlastima preputaju se obini porezi na imovinu, zatim dobile su i fiskalna ovlaenja da mogu oporezovati, tj.uestvovati u raspodeli prihodnih izvora od poreza na dohodak fizikih lica itd. Lokalne zajednice ne mogu iz sopstvenih prihodnih izvora finansirati sve svoje potrebe, jer ti prihodi jedva pokrivaju 50% ukupnih javnih rashoda lokalnih zajednica.. Drugi deo sred.lokalne vlasti formiraju iz dotacija centralnih vlasti. JAVNA PRIVREDA I JAVNA PRIVREDNA DRUTVA Javna privreda ini deo nacionalne privrede i kao njen deo zavisi od svih kretanja koja u njoj postoje. Pod javnom privredom podrazumevaju se privredni objekti i preduzea u vlasnitvu drave, u kojima predstavnici javne vlasti vre rukovodee i preduzetnike funkcije. Javna privreda je osnovni oblik javnih finansija. Subjekti javne privrede su drava i sva druga javna tela u okviru drave. U ovoj privredi se nastoji da se sa to manje sredstava postigne eljeni uinak. Ekonomsko naelo u javnoj privredi ispoljava se kao tednja, tj.racionalna upotreba javnih rashoda. U javnoj privredi trai se u najveem broju sluajeva izvesna ravnomernost u zadovoljavanju potreba u tom smislu da se sredstav

ravnomerno podele.Javna oprivreda isto kao i privatna u sluajevima kada nema dovoljno sredstava, a ima neodlonih potreba pribegava ograniavanju onih potreba iji je intenzitet manji u tom momentu, svojim specifinim metodama. Dravna privreda razlikuje se od privatne po ciljevima, po utvrivanju veliine potrebnih sredstava, po nainu ostvarivanja prihoda i po opsegu i trajanju. Javna privreda nije nikada sama sebi cilj. Njen je cilj zadovoljavanje javnih potreba.I najvei deo javnih prihoda ostvaruje se prisilnim oduzimanjem dela dohotka privrednih jeinica. Javno-dravno preduzee je privredno drutvo sa sredstvima koja se potpuno ili delimino naaze u vlasnitvu drave. Ova preduzea proizvode ili distribuiraju esencijalna dobra, deluju u granama koje su od posebnog inteesa za privredu. Ona uvek deluju ili funkcionuu u javnoim interesu i njihovo poslovanje nema direktnu konkurenciju. Za vrednovanje odnosa koji proizilaze iz poslovanja i aktivnosti ovih subjekata relevantno je javno pravo. ZNAAJ CENTRALNIH BANAKA Centralna banka je jedna od najvanijih finansijskih institucija u okviru finansijskog sistema i finansijskog triata u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Stabilnost cena, odnosno stabilnost kupivne moi nacionalne valute predstavlja jedan od glavnih zadataka centralne banke, pored toga ona obavlja i vei broj funkcija koje doprinose ostvarivanju kako makro tako i mikro ekonomskih ciljeva. Na makro nivou, centralna banka je odgovorna za sprovoenje monetarne, kreditne i devizne politike to ima znaajne implikacije na optu privrednu ravnoteu. Na mikro nivou, ona vri kontrolu i daje podrku funkcionisanju veeg broja finansijskih institucijas koje ine finansijski sistem. Centralna banka utie na najvanija zbivanja na finansijskim tritima, finansijskom sistemu, ali i ire na celikupnu privredu jedne zemlje. Ona je glavna ustanova monetarno-kreditnog sistema i izvrni organ monetarno kreditne politike u jednoj zemlji. Ne postoje dve centralne banke koje imaju isti poloaj, ovlaenja i odgovornost. Centralna banka mora vriti usmerenje i stabilizaciju ukupne privredne aktivnosti u zemlji, takoe mora odravati odnose sa meunarodnim organizacijama, i to posebno sa MMf-om i Grupom Svetske Banke. Ona za dravu obavlja odreene poslove na finansijskom tritu. Ono to centralna banka mora da uini jeste to da obezbedi reprodukcioni proces sa dovoljnom koliinom novca, a da to ne dovede obezvreivnje nacionalne valute i da ne ugrozi sam proces. GLAVNI POSLOVI CENTRALNE BANKE Centralna banka je dravna ustanova koja vri izuzetno vane javne funkcije u oblasti praenja operacija i postupanja u nacionalnom finansijskom sistemu i vri kontrolu rasta novane mase.Poloaj centralne banke u odnosu na dravu omoguuje joj da obavlja poslove koji su joj stavljeni u dunost. Centralna banka nema za cilj maksimiranje profita za svoje vlasnike, zahvaljujui zakonskim ovlaenjima ona ima sredstva za kontrolu poslovnog bankarstva, a u svom celokupnom poslovanju je podreena dravi. U teoriji se centralnoj banci daju dve osnovne funkcije: voenje monetarne politike, odnosno kontrola ponude novca sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti, i osiguravanje normalnog funkcionisanja bankarskog i finansijskog sistema. Ko druge funkcije navode se i: emisije novanica i kovanog novca, poslovi usluga za poslovne banke, poslovi koji se vre za dravu i poslovi kontrole nad poslovnim bankama. Ovaj drugi set funkcija se obino naziva kao rutinske funkcije. TA OBUHVATA EVROPSKI MONETARNI SISTEM Monetarni sistemi 11 zemalja lanice Evropske unije su se spojili, i sa ovom injenicom su se suoila njihova trita i javnost, a sa njom treba da se suoe i za nju pripreme privrede

i nacionalni monetarnio sistemi ostalih evropskih zemalja nelanice ove mone organizacije. Od 1.1.1999.god. zemlje lanice Evropske unije ustanovile su meusobne kurseve svojih valuta i evro je postao legalno sredstvo plaanja. Nacionalne valute se od tada smatraju novanim, odnosno obraunskim jedinicama evro. Znaaj ovog projekta ogleda se u injenici da je re o najveim i najrazvijenijem svetskom tritu od preko 450 miliona ljudi. Cilj je da se maksimalno iskoriste ljudski i materijalni potencijali i da se u procesu brzih promena osigura konkurentna, odnosno liderska pozicija na sve nepredvidljivijem i zahtevnijem svetskom tritu. Uvoenje eura prestavlja revoluciju na finansijskom tritu. Trokovi njegovog uvoenja su prilino visoki, ali e se to dugorono gledano isplatiti, jer se na taj nain stvarju uslovi za bri rast privrednih aktivnosti i ukupnog razvoja zemalja Evropske unije. Uspostavljanjem monetarne unije nastaju dva velika meubankarska trita. Meubankarsko trite unutar monetarne unije koje nastaje integracijom nacionalnih novanih trita. Na ovom tritu cenu novca predstavlja kamatna stopa euribor. Drgo trite je Eurotrite na kome se trguje valutama izvan prostora pojedinih zemalja koje ne kontrolie evropska centralna banka, gde vai kamatna stopa eurolibor.Kljuni elemeat funkcionisanja operativnog okvira jedinstvene monetarne politike u euro zoni predstavlja platni sistem target koji povezuje petnaest nacionalnih sistema plaanja zasnovanih na bruto sistemu u realnom vremenu i mehanizmima plaanja evropske centralne banke. EVROPSKA CENTRALNA BANKA I NJENI ZADACI Evropska centralna banka je poela da funkcionie 1.juna 1998. Zajedno sa nacionalnim centralnim bankama zemalja lanica Evropske unije ine Evropski sistem centralnih banaka, koji je imao zadatak da upravlja operacijama oko uvoenja zajednike valute eura i da nadzire itav proces. Visok stepen nezavisnosti ECB je posebno potenciran propisanom zabranom direktnih pozajmica dravnim i javnim institucijama i direktnih kupovina instrumenata duga. Meu osnovne zadatke koje treba da ispuni ECB spadaju: formulisanje i implementacija monetarne politike u evropskoj zajednici, sprovoenje deviznih operacija, dranje i upravljanje deviznim rezervama zemalja lanica, unapreenje i nesmetano funkcionisanje platnih sistema, sprovoenje politike kontrole kreditnih institucija i stabilnost finansijskog sistema. Osnove visokog stepena nezavisnosti ECB date su u Mastrichtskom sporazumu kojim su odreeni i navedeni zadaci. U njega su ugraene i sledee etri poruke iz evropske monetarne istorije na kojima je fundiran euro kao zajednika valuta. Ze poruke su sledee: osiguranje stabilnosti cena je primaran cilj monetarne politike, ECSB-u je dat visok stepen nezavisnosti za ispunjavanje navedenog primarnog cilja, usvojeni Pakt za stabilnost i rast obavezuje zemlje lanice na sprovoenje odgovarajue fiskalne politike i devizni kurs ne sme da ugrozi primarni cilj ECS-a, osiguranje stabilnosti cena. Kljucni organ ECB-a, kome je Statutom ESCB-a i ECB povereno formulisanje jedinstvene monetarne politike predstavlja upravni ssavet ECB-a. On je sastavljen od 6 lanova izvrnog odbora ECB-a i guvernera centralnih banaka zemalja lanica EMU.Upravni savet ECB-a se sastaje jedan put u 15 dana. Upravni savet ECB-a donosi odluke prostom veinom, s tim to je u sluaju istog broja glasova za i protiv odreene odluke glas presednika ECB-a odluujui.

KOJE INTERVENCIJE VRI CENTRALNA BANKA NA TRITU NOVCA Prema zakonu Narodna Banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna i nezavisna i ne trai niti prima uputstrva od dravnih organa i drugih lica. NBS samostalno utvruje

projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata o donosi mere monetarne i ktreditne politike, koje e biti preduzete radi ostvarivanja utvrenih cena.Organi NBS su Monetarni odbor, guverner i Savet. Intervencije koje ona vri na tritu novca su: operacije na otvorenom tritu; reeskont domaih, odnosno inostranih prenosivih kratkoronih hartija od vred. u okviru reeskontnih kontigenata; refinansiranje kredita na osnovu odreenih kratkoronih har. od vred. za finansiranje i relombardnih kontigenata; izdavanje i povlaenje blagajnikih zapisa NBS; kupovina i prodaja od strane NBS inostranih sredstava plaanja, ukljuujui menice, ekove, har. od vred. i potraivanja, kao i zlato i druge plemenite metale.; utvrivanje obavezne rezerve banaka kod NBS; utvrivanje opte eskontne stope i drugih kamatnih stopa NBS. Utvrujui uslove i nain pod kojim kupuje i prodaje har. od vred. na tritu novca NBS moe regulisati ponudu i tranju novca. KO REGULIE I VRI SUPERVIZIJU RADA BANAKA Bankarski sistem R.Srbije ine centralna banka, tj.NBS, poslovne banke i druge finansijske organizacije kao to su: tedionice, tedno-kreditne organizacije i tedno-kreditne zadruge. Banke u Srbiji su opteg i univerzalnog tipa. One svoju aktivnost obavljaju nezavisno, radi ostvarivanja profita na principima solventnosti, profitabilnosti i obezbeenja likvidnosti. Banka se osniva kao akcionarsko drutvo. Pri obavljanju svojih aktivnosti banka ima obavezu da usklauje obim svog poslovanja sa iznosom kapitala. Banke imaju obavezu da obezbede i NBS podnose godinji izvetaj o reviziji za prethodnu godinu najkasnije do 15.jula tekue godine. Banke su obavezne da od NBS zatrae saglasnost na: sticanje sopstvenih akcija; ugovor o osnivanju i statut banke, kaoi njihove izmene; osnivanje banke i otvaranje filijala, poslovne jedinice ili predstavnitva u inostranstvu, kao i u8laganje kapitala u banke u inostranstvu; izmenu naziva i sedita banke; odluku o imenovanju direktora, odnosno, odluku o imenovanju vrioca dunosti direktora. Banke su obavezne da NBS obaveste o: poveanu odnosno smanjenju osnivakog kapitala banke, tj. o novoj emisiji akcija; ueu u kapitalu banaka, drugih finansijskih organizacija i drugih pravnih lica, kao i ulaganjima u osnovna sredstva banke; svakom odobravanju velikog kredita i najveeg mogueg kredita; svakoj prodaji akcija banke kojom neko lice stie vie od 10% osnivakog kapitala; otvaranju filijale, poslovne jedinice i predstavnitva u zemlji; promeni sastava upravnog i nadzornog odbora. Nadzor i kontrola rada banaka je dobio na znaaju u novije vreme usled krupnih strukturnih promena u finansijskim sistemima, intenziviranja meunarodnih privrednih i finansijskih odnosa, globalizacije svetskog trita robe i usluga, poveanog prisustva inflacije, nestabilnosti kamatnih stopa i deviznih kurseva. ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE Organi NBS su: Monetarni odbor NBS, Guverner NBS, Savet NBS. Monetarni odbor ine guverner i viceguverner NBS. Guvernera bira Narodna skuptina na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansiranje, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za guvernera moe biti birano lice koje ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima. Ima visoku strunu spremu, odgovarajue radno iskustvo u oblastima ekonomije, finansija i bankarstva i koje se istaklo kao strunjak ili nauni radnik u tim oblastima. Guverner je nadlean i odgovoran za ostvarivanje ciljeva NBS i duan je da lanovima Saveta dostavi izvetaj o srovoenju monetarne politike, izdavanju i oduzimanju dozvole za rad i kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija, i dr. NBS ima 3 do 5 viceguvernera. Njih bira Savet na predlog guvernera, na 5 god. s pravom ponovnog izbora. Viceguverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog. Guverner donosi propise i opte akte kao i pojedinane akte ako zakonom nije drugaije propisano. Savet ima predsednika i 4 lana koje bira Narodna skuptina, na 5 god. s pravom ponovnog izbora. Narodna

suptina bira predsednika i lanove Saveta na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansiuje. Sednice Saveta odravaju se po potrebi, a najmanje jednom u 3 meseca i ako su prisutna najmanje od 3 lana. Savet donosi poslovnik o radu, kojim se naroito ureuju nain sazivanja i odravanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicama i druga pitanja u vezi s radom Saveta. lanovi saveta nisu zaposleni u NBS, dok su guverner i viceguverner stalno zaposleni. POSEBNA OVLAENJA NARODNE BANKE SRBIJE NBS moe banci, na njen zahtev dati ovlaenja za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom ako utvrdi da ta banka ispunjava uslove za obavljanje tih poslova koje propisuje NBS. NBS vodi registar banaka ovlaenih za obavljanje poslova sa inostarnstvom, registar predstavnitva i drugih oblika finansijske delatnosti domaih banaka i drugih finansijskih otganizacija u inostranstvu i registar predstavnitva i drugih oblika finansijskih delatnosti stranih banaka i drugih finansijskih organizacija u zemlji. ODNOS NBS PREMA SKUPTINI I VLADI NBS dostavlja program monetarne politike z anarednu godinu Narodnoj skuptini, radi informisanja, najkasnije do 15.decembra tekue godine, a najkasnije do 30.juna naredne godine, izvetaj o poslovanju i rezultatima rada i izvetaj o monetarnoj politici, uz obrazloenje svih faktora koji su uticali na sprovoenje moinetarne politike. NBS podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, najkasnije do 30.septembra naredne godine. Guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa ostvarivanjem ciljeva i funkcija NBS. Ministarstvo nadleno za poslove finansija dostavlja NBS, radi davanja miljenja, nacrte zakona i drugih propisa vezanih za ciljeve i funkcije NBS. Nacrt memoranduma o budetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici i nacrt zakona kojim se ureuje budet u skladu sa rokovima propisanim zakonom kojim se ureuje budetski sistem. Na predlog NBS Vlada moe da predloi Narodnoj skuptini donoenje zakona koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i funkcija NBS. DEFINICIJA BUDETA Re budet potie od latinske rei bulga, kojom se oznaavala kona torba koju je prilikom podnoenja zahteva parlamentu otvarao ministar finansija. Budet predstavlja akt kojim se predviaju prihodi i rashodi drave za period od godinu dana. Budet je jedna od najznaajnijih i najvanijih finansijskih institucija. On je osnovni instrument finansiranja javnih rashoda. Najee se definie kao upravni akt ili zakon, ili delimino kao upravni akt, a deliumino kao zakon. Budet je ematski i u novanim iznosima prikazan pregled dravnih prihoda i rashoda koji izraava cilj i meusobni odnos javnih potreba i rashoda u jednom buduem periodu. Istovremeno budet je i instrument fiskalne politike i politike raspodele javnih prihoda radi realizacije politikih, ekonomskih i socijalnih funkcija drave. Budet je osnovna finansijska institucija kojom se planski pridviaju novani rashodi i prihodi. T o je plan javnih prihoda i javnih rashoda drave utvren za odreeni period u trajanju od jedne godine. Razlike u definisanju budeta proizilaze iz razlika u pristupu izuavanja fenomena, budui da u tom pristupu dominantna moe da bude pravna, ekonomska, politika, finansijska, administrativna ili socijalna komponenta. ZNAAJ I SADRAJ BUDETA Budet je sistematian prikaz planiranih javnih prihoda i javnih rashoda u jednoj godini, koji ujedno pokazuje kako e se koristiti dravna sredstva. U raunovodstvenom smislu budet bi morao da bude uravnoteen, jer drava ne bi trebalo da ima vie rashoda nego to ima prihoda, i obrnuto. On se donosi u obliku zakona za odreeni vremenski period. Tim zakonom utvruju se i ureuju dravne potrebe za finansijskim sredstvima. Zadatak budeta je da utvrdi finansijske potrebe i

predloi naine njihovog pokrivanja. Da bi budet bio pregledan prikaz koji slui kao osnov za racionalnu upotrebu dravnih sredstava, postavljaju se odreeni zahtevi u pogledu sistematinosti ovog prikaza. Na strani prihoda budet sadri vrste javnih prihoda kao to su porezi, takse, krediti, za pokrie javnih rashoda. A na strani javnih rashoda izdatke za zaposlen, materijalne izdatke, nabavke, izdatke za otplatu dugova, tekue izdatke dotacije i pomoi, investicije i sredtva za mere za podsticaj investiranja. FUNKCIONALNA RASPODELA BUDETA Funkcije budeta su vezane uz ciljeve koje drava planira da ostvari kroz jednogodinje izvrenje. Osnovne funkcije budeta su politika, planska, pravna, ekonomska i kontrolna. Politika funkcija budeta pokazuje nain na koji se budet donosi i znaaj budeta na sve sfere ivota, rad i razvoj konkretne drave. Donosi ga predstavniko telo, to podrazumeva uticaj svih zainteresovanih na voenje odgovarajue budetske politike. Planska funkcija sadrana je u samoj prirodi dokumenata koji se donose krajem godine za narednu godinu i sadri bilans predvienih javnih rashoda i prihoda. Pravna funkcija proizilazi iz same definicije budeta kao pravnog akta. Postoje budet zakon u veini drava, to proizvodi i odreene pravne posledice, odn.prava i obaveze. Ekonomska funkcija proizilazi iz instrumenata koje drava koristi za ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike javnih rashoda i prihoda, budui da direktno utie na preraspodelu nacionalnog dohotka. Ekonomske funkcije dolaze do izraaja kroz dejstvo budeta na alokaciju resursa, redistribuciju i stabilizacionu funkciju budeta. Alokativna fun.budeta esto se vezuje za efikasniju alokaciju resursa odreenim privrednim oblastima. Redistributivan se ostvaruje kroz uticaj budeta na preraspodelu nacionalnog dohotka preko visine javnih prihoda i raznih transfernih rashoda. Stabilizacione funkcije u prvi plan se stavlja ravnotea budeta. Kontrolna funkcija budeta ogleda se u kontroli predstavnikih tela nad izvrnom vlau u fazi izvrenja budeta. Preko budeta predstavniko telo moe da ostvari usmeravanje i kontrolu rada dravne uprave. Za sprovoenje kontrolne funkcije budet mora da bude pregledan i sistematian. PRAVNI ASPEKTI PRIRODE BUDETA

BUDETSKA NAELA I NJIHOVA PODELA Budetska naela nisu svuda istovetno primenjena. Sve zavisi od istorijskih, politikih i ekonomsko-socijalnih uslova u kojima se javljaju. Budet se razvija sa drutvom, pa se tako i budetska naela menjaju, strujture i tehnike budeta se modernizuju. Budetska naela se mogu grupisati u dve grupe, u jednoj grupi bi bila statika, a u drugoj dinamika naela. Statika se primenjuju na budet u njegovom stanju mirovanja i za predmet imaju njegovu materijalnu sadrinu. A dinamika

se odnopse na budet u njegovim fazama kretanja, odnosno sastavljanja, utvrivanja i izvrenja. Kao statika naela tretiraju se pravila potpunosti budeta, jedinstva i realnosti, a kao dinamika: javnost budeta, ravnotee, prethodnog odobrenja, rokova i pravilo specijalizacije. U zavisnosti od politikih, ekonomskih i socijalnih faktora u nekoj dravi, ispod navedenih naela primenjuju se u potpunosti ili delimino.U proceduri sastavljanja i izvrenja, u svim zemljama se primenjuju naela koja je usvojila finansijska teorija i praksa. A to su sledea naela: naelo potpunosti ili univerzalnosti; naelo jedinstva budeta; naelo realnosti; naelo specijalizacije; naelo ravnotee; naelo jednogodinjosti; naelo jasnoe i naelo javnosti. OBJASNITE NAELO BUDETSKOG JEDINSTVA Prem aovom naelu svi prihodi i rashodi u budetu treba da se iskau u jednom jedinom aktu, kojim treba obuhvatiti celokupnu finansijsku aktivnost drave. To znai da budet treba d abude jedinstven akt. Na taj nain eli se omoguiti dobijanje to potpunijeg uvida u stanje dravnih finansija i finansijsku aktivnost drave. Uvaavanjem naela jedinstvenosti budeta osigurava se preglednost, ali se olakava i kontrola budeta.Naelo budetskog jedinstva trai da svi prihodi budeta ine jednu jedinstvenu celinu id a slue za podmirenje svioh rashoda predvienih budetom, i to je budetsko jedinstvo u materijalnom pogledu. U formalnom pogledu, ovo naelo trai da budet bude jedinstven raunovodstveni akt. Istovremeno u materijalnom pogledu naelo budetskog jedinstzva ne dozvoljava vezivanje pojedinih rashoda da identifikovanim prihodima. Ovo naelo predpostavlja da svi prihodi is vi rashodi ine jedno jedinstveno raunovodstvo, jedan akt, jedan document koji obuhvata celokupnu finansijsku delatnost drutveno-politike zajednice. Tu su i politiki razlozi kontrola budeta lake i bre se sprovodi nad jednim globalnim dokumentom, nego kada se rashodi i prihodi razdvoje u vie separatnih rauna. U savremenim uslovima naelo jedinstva budeta ne nalazi vie svoju primenu. Dolazi do pojave tzv.specijalnih budeta, koje treba razlikovati od redovog budeta. OBJASNITE NAELO BUDETSKE RAVNOTEE Pod naelom budetske ravnotee misli se na zahtev, da rashodi u budetu budu uravnoteeni sa prihodima. Ukoliko se pojavi viak rashoda nad prihodima doi e do pojave budetskog deficita, a u suprotnom do suficita. Postizanje budetske ravnotee predstavljalo je jedan od imperativa klasinih faianasija,dok savremena teorija u prvi plan stavlja ekonomsku ravnoteu. Klasini budetski princip je naelo budetske ravnotee. On je u ravnotei kada ukupnoj sumi svih dravnih rashoda u budetu odgovara ukupna suma redovnih prihoda. Klasini teoretiari finansija na budetsku ravnoteu gledaju kao na zlatno pravilo u finansijama. Ravnotea je proglaena za apsolutni ideal. Ona znai obavezu da ddravni organi budu uzdrljiviji u raspolaganju rashodima, da budetsku potronju dre u racionalnim granicama koje doputaju odobreni porezi kao okvir nekontrolisanom irenju dravnih funkcija. Finansijski posmatrano ravnotea je osnova drtavnog budeta. Sa ekonomskog gledita ona obezbeuje stabilnost novca i zatitu kupovne snage i time otklanja poremeaje kioji u finansijama i u itavoj privredi mogu ostaviti budeti ako nisu kao struktura uravnoteani. Klasino gledanje na budetsku ravnoteu doivelo je ne samo u praksi, ve i u nauci ozbiljne izmene u novije vreme. Sada je ideal ravnotee naputen in a njegovo mesto stavljen budetski deficit. BUDETSKE PROCEDURE Budet prolazi kroz razliite faze propisane zakonom . Kruni tok ili budetski ciklus poinje inicijativom za izvravanje odreenih rashoda, zatim sledi donoenje zakona i izvrenje budeta a zavrava se se revizijom zavrnog rauna budeta. U pojedinim fazama krunog toka budeta menjaju se oblici i donosioci odluka, pri emu izvrna vlast izrauje predlog

budeta i izvrava utvreni budet, dok zakonodavna vlast raspravlja o predlogu budeta i donosi zakon o budetu. Budetska procedura ili budetski postupak je skup postupaka i poslova vezanih za: izradu budeta, donoenje budeta, izvrpavanje, kontrolu buideta. Za budetsku inicijativu ili za sastavljanje predloga budeta nadlena je izvrna vlast. Pripremu budeta vri Ministarstvo finansija. Pri planiranju budetskih prihoda i rashoda primenjuju se: metod direktnog procenjivanja, metod automatskog procenjivanja i normativni metod. Kod primene metoda direktnog procenjivanja pri planiranju rashoda za osnovu se uzimaju podaci o izvrenim rashodima u poslednjoj budetskoj godini, koji se koriguju iznosima oekivanih promena za period za koji se planira. Metod automatskog procenjivanja bazira se na podacima pretposlednje budetske godine. Normativni metod sastoji se u pronalaenju odgovarajuih merila koja su tipina za dravne organe i ustanove, pa se na bazi njih pristupa planiranju prihoda i rashoda. Budet se donosi pre poetka budetske godine kao zakon, pa je njegovo izvrenje zakonska obaveza.Budet se sastoji iz opteg i posebog dela. Konana visina ili struktura usvojenog budeta moe se izmeniti rebalansom budeta. Zavri raun budeta pokazuje ostvareni rezultat upravljanja dravnim finansijama, odnosno budetom u protekloj godidni. PRIVREMENO FINANSIRANJE BUDETA Kada se svi poslovi vezani za dononje budeta ne zavre do kraja godine koja prethodi godini za koju se budet donosi, tada se pristupa privremenom finansiranju da bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju javnih rashoda. Odluka o privremenom finansiranju esto je oghraniena na period do tri meseca, a donosi je isto telo koje usvaja budet. Privremeno finansiranje moe se vriti na bazi tzv.metoda budetskih dvanaestina. Finansiranje se realizuje na osnovu budeta iz prethodne godine ili na osnovu predloga budeta koji nije usvojen, za godinuu kojoj se vri privremeno finansiranje. Pored metoda budetskih dvanaestina, primenjuje se i metod prenosa ovlaenja iz prethodnog budeta na narednu godinu, ime se otvara mogunost kontinuiteta u finansiranju. Nakon usvajanja budeta vri se korekcija datih sredstava. IZRADA BUDETA Izrada budeta je u rukama upravnih organa, tj.svih organa i javnopravnih tela koji su priodom maker jedne svoje aktivnosti , potencionalni korisnici javnih sredstava. Organima uprave pripada pravo da u odreenom vremenu za budui period, predloe iznos sredstava koji je neophodan za obavljanje njihove delatnosti tokom narednih godinu dana. I dok plan potrebnih sredstava, tj.rashode predlae svaki organ uprave za sebe, plan prihoda budeta predlae jedan organ a to je Ministarstvo za finansije, budetski biro ili drugi organ nadlean za budet u odreenoj drutveno-politikoj zajednici. Njemu svi drugi organ ii javnopravna tela podnose predloge rashoda koje on ispituje, smanjuje ili poveava.Zadatak onih koji sastavljaju budet je da rashode i prihode predvide sa najveom moguom tanou. Najee se koriste dva metoda , a to su direktno procenjivanje i automatsko procenjivanje. Direktno procenjivanje kod rashoda za osnovu predvianja uzima podatke o stvarnom izvrenju budeta rashoda koje je kao poslednje poznato, ali korigovano eventualnim promenama koje se predviaju za idui period. Ovaj metod daje dobre rezultate u dravama koje budet sastavljaju u periodu koji neposredno prethodi poetku budetske godine. Koriste se podaci kojima se neposredno raspolae. Metod automatskog procenjivanja sastoji se u tome to se za osnovu procene prihoda uzima cifra prihoda iz poslednje zavrene budetske godine. Ovaj metod je naputen. Pored ovih metoda koriste se jo i metodi prosenih prihoda i rashoda, normativni metod id r. ODOBRENJE BUDETA -odvija se u predstavnikom telu. Nakon budetskog ekspozea koga podnosi minister finansija i u kome se posebna panja

poklanja dravnim prihodima i dravnim rashodima, otvara se naelna debata prvo u Odboru za budet, a zatim u Skuptini. Ova debata slui radi kritike, odnosno odbrane budeta pri emu se govori o najirim okvirima budeta. Budet koji je odobrila Skuptina ne mora da bude isti koji je predloila Vlada. U fazi donoenja budeta vladin predlog moe pretrpeti izmene, iz razloga to poslanici imaju pravo da u odborima vre izmene, da podnose amadmane na vladin predlog budeta. Bitno je da se amadmanima na predlog Vlade uvek dri princip budetske ravnotee. Ako se amandmanom predlae poveanje rashoda na jednoj poziciji, mora se predloiti: smanjenje rashoda na drugoj poziciji, ili poveanje prihoda za najmanje isti iznos sredstava, i obrnuto. A ako se predlae smanjenje poreskih optereenja ,ora se istovremeno predlagati: smanjenje odreenih rashoda ili uvoenje nekog novog poreskog oblika prihoda, odnosno poveanje poreske stope po nekom drugom osnovu prihoda. Skuptina ima pravo i da odbije Vladin predlog budeta u celini. I tada se deavaju dve stvar Vlada podnosi ostavku a prelazi se na privremeno finansiranje. Odluku o priovremenom finansiranju donosi predsedniko telo, a u neki m zemljama i vlade. UTVRIVANJE BUDETA -je u nadlenosti izvrnih organa, tj.izvren vlasti. Kada predrauni prihoda i rashoda dou budetskom organu onda ovaj vri njihovu detaljnu analizu. Ova analiza je kompleksna i obuhvata kako proveru da li su se organi koji su sastavljali budet i pridravali datih uputstava, tako i ocene predvienih rashoda, odnosno prihoda. esto se deava da se finansijski organ nadleanb za izradu budeta ne slae sa predlozima izraenim u predraunima prihoda i rashoda odreenoga resora. Tada on poziva na pretres njegove predstavnike. Zadatak je da se postigne saglasnost izmeu finansijskog organa i resorskih predstavnika da bi se opreni stavovi reili. U najveem broju sluajeva do toga i doe, ali ne mora uvek biti tako. Kada se izvre analize predloga predrauna i rasprava, onda organ nadlean za poslove finansija pristupa izradi nacrta budeta. Od svih predrauna pravi se jedinstvena Celina, nacrt budeta u ukupnim prihodima i rashodima. Kada nadleni organ za nacrt budeta zavri nacrt, dostavlja ga odgovarajuem izvrnom organu na utvrivanje. Utvrivanje udeta predstavlja zavrnu fazu u proceduri strvaranja budeta u upravnim organima, odnosno u administraciji. Budet utvruje izvrni organ. Izvrni organ tako utvren budet dostavlja na razmatranje predstavnikom telu. IZVRENJE BUDETA Na izvrenje budeta prelazi se kada predstavniko telo izglasa budet i kada ga ukazom obnaroduje ef drave. Postupak izvrenja budeta poveren je organima uptave. S obzirom na razliite funkcije koje obavljaju u vezi sa ispunjenjem plana prihoda i rtashoda, oni se dele na naredbodavce i raunopolagae. Naredbodavci su organi uprave koji su ovlaeni da upravljaju dravnom imovinom, da se staraju o prikupljanju dravnih prihoda i samostalno odluuju o raspodeli prihoda koji su im u budetu za osdnosnu godinu dodeljeni. U vezi sa izvrenjem budeta, njihova prava i dunosti u pogledu rashoda su konstatovanje i izdavanje naredbi za isplatu. Jedno od osnovnih rauinovodstvenih pravila je da se nijedan rashod iz budeta ne moe izvriti ako su za tu svrhu nije obezbeena pozicija, partija u budetu. Izvrenje budeta ne sprovodi se samo preko jedne vrste organa, preko naredbodavaca, Njihova se aktivnost dopunjuje funkcijom raunopolagaa, koji imaju za dunost da obavljaju operacije prikupljanja prihoda, vrenje rashoda i rukovanje dravnom imovinom. Raunopolaga nema pravo samostalnog odluivanja kao to to ima naredbodavac. Funkcije naredbodavaca i raunopolagaa nespojive su u jednom licu it e dunosti ne mogu vriti brani drugovi ili lica u bliskom srodstvu. DRAVNI TREZOR

-je institucija koja je bliska budetu,al ii posebna finansijskobankarska sluba koja obezbeuje racionalno korienje u vremenu raspoloivih sredstava ne samo drave, ve i ostalih javno pravnih tela i ono to je posebno vano vrlo esto dela ili celine sredstava javne privrede. Ima tri konvencionalne funkcije, a to su vrenje bankarske uloge, funkcija trezora i funkcija finansijske kontrole. Vrenje bankarske uloge u situacijama kada budet iz odreenih razloga ne bi mogao normalno da obezbeuje potrebna sredstva za podmirenje predvienih rashoda. Funkcija trezora se sastoji u tome da on praktino obezbeuje materijalno izvrenje budeta. Trezor na svom raunu stvara ozbiljan depozitni kapacitet, koji logino otvara prostor za kontinuirano i stabilno izvrenje budeta i realizaciju njegovih ciljeva. Trezor je istovremeno i sluba budetske blagajne i sluba velikog dela javne privrede. Upravljanje trezorom izjednaava se sa upravljanjem celinom javnih sredstasva. Dravni trezor je javna finansijska organizacija putem koje se u pojedinim zemljama realizuju finansijski poslovi drave. Osnovne funkcije trezora su: planiranje i prognoziranje ukupnih prihoda i rashoda budeta, kao i njihove dinamike i structure; blagovremeno izvrenje budeta, to podrazumeva uplatu svih javnih prihoda i njihovu koncentraciju u trezoru, preko kog se istovremeno isplauju is vi rashodi, utvrivanjeadekvatnog i blagovremenog iznosa sredstava za pokrie dospelih obaveza korisnika, kao i utvrivanje prioriteta u distribuciji sredstava; obezbeivanje stalne likvidnosti budeta ; racionalno upravljanje javnim finansijama. Odnos trezora i centralne banke najee se svodi na to da centralna banka ima ulogu agenta, tj.komisionara koja u ime i za raun trezora putem svojih instrumenata obavlja odreene operativne, strune i kontrolne radnje, isl. BUDETSKA I RAUNSKA GODINA Budet je po definiciji godinji akt. Naelo rokova zahteva da budet ne traje due od godinu dana. Postavlja se pitanje da li sve budetske operacije mogu i moraju biti strogo vezane za trajanje jedne godine. Sistem budetske godine znai da svi fiskalni i drugi prihodi koji su naplaeni od poetka do isteka budetske godine is vi rashodi koji su isplaeni u tom periodu, pripadaju tom budetu. Ako se odreeni porez naplati 31.12. jedne godine, onda je to prihod te budetske godine, ali u koliko se isti naplati 1.1.naredne godine onda e on biti prihod budeta sledee godine. Sistem raunske godine obuhvata u jednu celinu sve prihode i rashode zasnovane na ovlaenjima jednog budeta, ali koji mogu biti izvreni u toku alii po isteku tog budeta. Dok budetska godian traje godinu dana i obuhvata samo ono to je vezano za taj rok, dotle raunska godian sadri sve ono to je postalo u vezio sa budetom te godine, to je u njegovoj nadlenosti, stoga moe trajati due od godinu dana.

VRSTE BUDETSKE KONTROLE Prema metodu razlikujemo dokumentarnu kontrolu koja se vri nad ugovorima, raunima i dokumentima, zatim terensku kontrolu koja se sprovodi na licu mesta, tj.upuivanjem kontrolnog organa da izvri pregled kase, stovarita i sl. Prema vremenu kontrola moe biti prethodna i naknadna. Prema subjektima razlikuju se kontrola nad naredbodavcima i kontrola nad raunopolagaima. U praksi se esto ne pravi razlika izmeu kontrole i revizije. Revizija samo proverava raune, dok kontrola radi mnogo vie, procenjuje da li je pravilno primenjen zakon u pogledu upotrebe javnih sredstava, otkriva nepravilnosti u primeni budetskih i drugih finansijskih propisa. Revizija je uporeujua , a kontrola nadziravajua funkcija. Prema organima koji vre kontrolu razlikujemo: upravnu, institucionalnu i politiku kontrolu. U nekim zemljama postoji i kontrola angaovanih rashoda. U

sistemu budetskih kontrola posebno mesto zauzimaju izvetaji kontrolnih kolektivnih ili individualnih organa. ZAVRNI RAUN BUDETA Skuptinska kontrola po pravilu obuhvata protekli period koji se prikazuje u zavrnom raunu budeta. Zavrnim raunom okonava se u celini budetska procedura. Cifre zavrnog rauna su realne, onakve kakve su stvarno postignute. Znaaj zavrnog rauna teorijski nije manji od znaaja budeta, to je retrospektivni pogled na celinu structure javnih sredstava obuhvaenih budetom, odnosno structure i sadraja njihove upotrebe u toku budetske godine. Cifre zavrnog rauna koriste se pri sastavljanju predloga novog budeta. Zavrnom raunu pridaje se u svim zemljama veliki znaaj. Zavrni raun treba da pokae kako su se u zavrnoj budetskoj godini ostvarili odobreni prihodi i rashodi. Pri sastavljanju zavrnog rauna precizira se taan nain njegovog sastavljanja. Prva faza obuhvata izradu nacrta zavrnog rauna. Druga faza je utvrivanje predloga zavrnog rauna. Kada predstavniko telo odobri zavrni raun budeta, isti se mora objaviti u odgovarajuem slubenom glasniku.