42

SADRAJ
UVOD asopis Nur - staza svetlosti KULTURA I DRUTVO 5 Kultura i relige u slubi zbliavanja naroda Zoran Jevtovi 16 Pravoslavlje i moderna racionalnost prof. dr Gordana ivkovi 22 Patronimik - rodovsko ime prezime Olga Zirojevi 32 Islam, na svakodnevni izazov Marko P. uri FILOZOFA I GNOZA 45 Ptii let u sjedinjenje S.H. Nasr 56 Govor ptica Feriduddin Aar KNJIEVNOST 63 O slinostima persskog i srpskohrvatskog jezika dr Mahmud Fotuhi ana Akopdanjan 73 Lejla i Madnun Nizami 79 Prie iz Mesneve 85 Traei Q-a Nikola Malovi UMETNOST 93 Intervju: Madid Madidi VERSKE TEME 97 Fatima je Fatima Ali ariati 107 Traak tajni namaza Mohsen Gheraati 111 ovek i njegova sudbina Morteza Motahari S ITAOCIMA 117 Sa bonjakog horizonta Ljilja Ili AKTIVNOSTI IKC/ VESTI 123 Iranska Nova godina obeleena na Filolokom fakultetu 124 Gran pri 51. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometranog filma pripao iranskom filmu Nojeva barka 126 Madidi u Beogradu NOVA IZDANJA KC IRANA Persa - Putovanje u istoru ASOPIS ZA KULTURU I ISLAMSKE TEME VOL 12 NO. 42 JESEN 2004 UDC 008+297 ISSN 1450-555X www.nur.org.yu Glavni i odgovorni urednik Gholam Vafaei Urednik Aleksandar Dragovi Lektura i korektura Mirjana Abdoli Dizajn i likovna oprema Aleksandar Dragovi asopis izlazi tromeseno u izdanju Kulturnog centra Islamske Republike Irana. Miljenja i gledita izneta u objavljenim lancima ovog asopisa ne moraju da predstavljaju gledita Kulturnog centra Islamske Republike Irana. Objavljivanje lanaka i ilustraca dozvoljeno je sa obaveznim navoenjem izvora. NUR toplo doekuje miljenja i gledita svojih italaca. Adresa redakce asopis NUR Potanski fah 431 11001 Beograd, Srba i Crna Gora Tel: 011/367-1416 011/367-2564 Fax: 011/2666-980 E-mail: nur@eunet.yu

Iran sa pozica orentalizma

Verovanja, obiaji i drutvene norme

Periodizaca persijske knjievnosti

Linost i delo dr Jaara Redepagia

U ime Boga, Milosnog, Samilosnog

Zapaena uloga kulture u irenju odnosa izmeu Irana i Srbe

Proces unapreenja odnosa izmeu Islamske Republike Irana i Dravne Zajednice Srba i Crna Gora ukazuje na sveobuhvatno irenje veza izmeu ove dve drave, a u tom procesu kultura igra veoma znaajnu i istaknutu ulogu. U proteklom periodu, Beograd je posetio gospodin Muhamedi Araki, predsednik Organizace za kulturu i islamske veze, koji je zaduen za sve kulturne aktivnosti izvan Irana. Tokom ove posete, g. Araki je obavio niz razgovora sa srpskim zvaninicima. On se, izmeu ostalih, susreo i sa gospodinom Kojadinoviem, ministrom za kulturu u Vladi Republike Srbe, koga je tom prilikom pozvao da doe u I. R. Iran radi potpisivanja sporazuma o kulturnoj saradnji izmeu dve zemlje, to je srpski ministar kulture sa zadovoljstvom prihvatio. Etnika meovitost i kulturna raznolikost predstavlja jednu od karakteristika iranskog i srpskog drutva. Dragoceno iskustvo Irana u donoenju iroke kulturne politike u svrhu uspostavljanja mirnog suivota meu pripadnicima razliitih naroda je tema koja moe posluiti kao platforma zajednikog delovanja. U odvojenim susretima sa ministrom za ljudska i manjinska prava, odnosno ministrom vera, predsednik Organizace za kulturu i islamske veze je naglasio spremnost kulturnih zvaninika I.R. Irana za produbljivanje saradnje u oblasti relige i visokog obrazovanja. Postojanje snanih umetnikih korena u Srbi je ovu zemlju oduvek inilo vrednom u oima drugih naroda. S druge strane, Iranci su kao narod oduvek cenili i cene vrednost umetnosti, pratei sa velikim interesovanjem i panjom istaknuta dela srpskih stvaralaca. Primera radi, poznati komad uglednog srpskog dramskog pisca, Duana Kovaevia, Profesionalac, nakon prevoda na persski jezik je uvrten na repertoar Teheranskog teatra i za mesec dana izvoenja ostvario odlian uspeh. Osim toga, kao odgovor na uveano interesovanje ljudi u Srbi za upoznavanje razliitih aspekata iranske kulture, pored organizovanja kurseva za uenje persskog jezika, za koji se prilikom poslednjeg upisa pravilo preko 350 polaznika, Iranski kulturni centar e u u februaru ove godine u znak obeleavanja godinjice trumfa Islamske revoluce, u Narodnom muzeju prirediti skup pod nazivom Umetnost kod Iranaca i koncert iranske etno muzike. Nadamo se da e ove aktivnosti doprineti boljem upoznavanju dvaju naroda i obogatiti meusobnu saradnju u svim aspektima.

Gholam Vafaei atae za kulturu I.R. Irana u Beogradu

42
ASOPIS ZA KULTURU I ISLAMSKE TEME VOL 12 NO. 42 JESEN 2004 UDC 008+297 ISSN 1450-555X www.nur.org.yu

KULTURA I DRUTVO

Iran sa pozicija orijentalizma

Mohamad Tagi Gezelsofla (Mohammad Taghi Ghezelsofla) Svako eli da zna ta kritiari govore o njemu. Predgovor Uvod Persa je ime knjige objavljene 1835. u izdanju arls Najt Ltd., izdavaa za mlade u Londonu. Knjiga je pretendovala da zapadnjacima predstavi orentalne zemlje. U knjizi, i je originalni naslov Zapisi ujka Olivera sa putovanja, Oliver, bezbrian kuni uitelj, ispreda egzotine prie o neistraenom i legendarnom Iranu za tri deteta sa Zapda, Henra, Frenka i ana. Kada je Oliver opisivao vaenje bisera u Hormozganu, citirao je rimskog istoriara Plina, koji je rekao: Biseri su nainjeni od kapi kie. Svakog jutra, kada ostrige izlaze na povrinu iz dubina, otvaraju se kako bi progutale kapljice rose. Henri je uzbueno uskliknuo: Kakva predivna misao. ika Oliver je odgovorio: To jeste upeatljiva misao, ali u prirodnim naukama uvaavao samo dokazane injenice, a ne privlana poetska zavaravanja! (1) Ovaj lanak nudi kritiko sagledavanje sloenog pitanja orentalizma, suoavajui se sa onim to je iroko poznato kao orentalizam. U svakom sluaju, ukoliko je naa namera bila da prikaemo zanosno iransko naslee, poseui za smislom orentalizma, prednost bismo dali intersubjektivnom orentalizmu. Pre toga, bie odreen orentalizam u uobiajenom smislu, i prokomentarisano njegovo gledanje na Iran.

regled stavova kritiara i neistomiljenika orentalista kroz istoru otkriva samo sagledavanje jedne civilizace od strane druge. Te kritike iznose jednostrane stavove koji se u zapadnjakim tekstovima smatraju nametanjem ideja jedne civilizace drugoj. Govorei sa pozica metafizike, oni oznaavaju: Znaci orobljavajueg kolonalizma su jasno vidljivi u tragovima orentalizma. Drugim reima, orentalizam je simbol politikog, kulturolokog i naunog prisustva i nadmonosti Zapada u istonjakim zemljama. Ideja je bila da se jasno predoi imperalistiki stav da je Zapad nadmoan u odnosu na Istok, sa gledita mudrosti i znanja. Zato ukalupljavanje gledita proizilazi iz takvog stava u sluaju suprotstavljenih civilizaca. Ne zauuje to izuavanje zapadnjakih ili istonjakih spisa ne ide za tim da ostvari pozitivne rezultate. Pisac ovog lanka se u kratkim crtama osvre na orentalizam u njegovom uobiajenom znaenju. On tei da sagleda Iran iz ugla novog intersubjektivnog orentalizma i ispita njegov uticaj.

No 42 JESEN 2004

Orentalizam se po prvi put pojavio u Oksfordskom reniku, 1769, a kasne 1839. u Francuskoj naunoj enciklopedi. U poetku, definisan je kao skup svih nauka koje se bave istraivanjem i analizom jezika, religa, nauka i kultura orentalnih zemalja. Na prekretnici 18. veka, ova akademska definica se izmenila da bi oznaila sistematsko porobljavanje islamskih zemalja, od Egipta do Irana. Slubenici informativnih slubi ministarstava inostranih poslova Francuske i Britane bili su, u stvari, maskirani u orentaliste, a turisti, politiari i pesnici su bili ili politiki ili vojni ataei svojih vlada. Edvard V. Said (Edward W. Said), palestinsko-ameriki mislilac, koji se saglaava sa kritikama modernizma, poput Antona Grama (Antonio Gramshi) i Miela Fukoa (Michael Foucault), tei da ideje zapadnjaka o istonjakim narodima prikae i oceni u svom delu Orentalizam (1978). Opisuje orentalizam kao razliite napore u paradigmi zapadnjake eksploatace drugih svetova. Said ovo ponavlja i u svom drugom delu Kultura i imperalizam (1993). iroka upotreba orentalizma ukazuje da je ovek sa Zapada, izvan prikaza kojima tei, razvio istini okrenut logocentrizam u samom sebi. Sporedni proizvod takvog miljenja, kao to to Fuko predstavlja, bio je kolonalizam. Ono to je bilo oznaeno kao drugo, pripadalo je nestvarnom svetu koji je postojao daleko od Zapada i bio njegov oponent u svakom pogledu.(2) Said, u Kulturi i orentalizmu (1993), pie: Promiljanje o istonjakozapadnjakoj dominaci i kulturolokoj razmeni dovelo je do novog koncepta dominace koja smatra da jedna strana

pobeuje, a druga gubi, obzirom da pobednik poseduje kulturoloku i moralnu nadmonost. (3) Ono to je postalo poznato kao orentalizam nakon 18. veka i sledilo poznatu Dekartovu izreku: Mislim, dakle postojim, moe se otuda posmatrati kao zapadni metod hegemone nad Istokom. Ta dominaca ini distinkcu poput Fukoove, koja mudre ljude odvaja od slaboumnih. U tako opirnom razgranienju postoje razliite klase radi svrstavanja pesnika, pisaca, filozofa, politikih analitiara, ekonomista, administratora i osoba kraljevskog porekla. U svom najirem znaenju, ova vrsta orentalizma je zaeta sa Eshilom(4), a nastavljena sa Danteom(5), Igoom(6) i Marksom(7,8). Said smatra da istorski odnosi Zapada sa zamrenim svetom Istoka, ukljuujui Iran, oliavaju sloenu hegemonu, kao to se jasno uoava i u klasinom delu T. M. Panikara (T. M. Panikar), Aza i zapadna dominaca(9). U takvom odnosu, orentalizam je akademski predstavljen kao izraz moi Evrope i Atlantika u odnosu na Istok(10), uz injenje napora u orentalizaci Istoka. Istok ne orentalizovan samo kroz ono to je naslikano u glavi prosenog Evropljanina kao tipino orentalno, ve to je imalo sposobnost da to i bude. Said tumai stav Gistava Flobera (Gustav Flaubert)(11) (1821-1880) u odnosu na egipatsku kurtizanu, koja o sebi nikada ne govori, niti se izjanjava u pogledu svoga porekla. Flober je taj koji o njoj govori i oslikava njen portret u svojoj knjizi.(12) Dejms Mure (James Murrieh) stavlja rei u usta iranskog travara i kae: Stranci se razlikuju od nas po delanju i ophoenju. Umesto da bru

KULTURA I DRUTVO

kosu sa vrha kao mi, vernici prave relige, oni bru svoja lica. Zato su golobradi. Umesto toga, putaju kosu da im raste, kao da su poloili sveani zavet. Stranci sede na drvetu, a mi na podu... Stranci jedu sa noem i viljukom, dok mi jedemo rukama.(14) Orentalizaca zapoinje u srednjem veku i nastavlja se do sredine 19. veka. Prvi likovi javljaju se u Danteovoj Boanstvenoj komedi, a kasne u neprilinim delima viktorijanske epohe, poput Bludnog Turina Stivena Markosa (Steven Marcos), Male dame, Maksa Flobera (Max Flober), Pesmi Kubla Kana, Semjuela Kolerida (Samuel Coleridge)(15), Prii o Vateku

Persskom carstvu i Kini. U ovoj fazi orentalizam ne stvara rasnu ni jeziku diskriminacu; Persanci i Arapi su bili isto, kao i Turci i Tatari. Iran je prikazan tako enigmatski da je Denis Rajt (Dennis Right) napisao da ak i oni koji ga nisu posetili, poinju da ga opisuju. Na primer, Aizek (Isaac), koji nikada ne video Iran, u svojoj knjizi je naveo prikaze razuzdanog ponaanja pohotnih Persanaca.(17) Ime Irana je u Evropi od srednjeg do sredine devetnaestog veka vezivano je za ljubav, luksuz, razuzdanost i legende; imao je znaenje zbirke pria koje su mogle da ugase e zapadnjaka.

Palata etrdeset stubova (ehel sotun), Isfahan.

od Bekforda (Beckford), Persskim pismima, od Monteskjea(16), koja sadre erotske i bestidne prikaze kako bi zadovoljila zapadne itaoce. U poznatom Derboltovom (Dherbolt) delu, Orentalna biblioteka, 1697, italac se suoava za nizom nadnaravnih bia tokom cele prie. Romantiarska beletristika, poput Hiljadu i jedne noi, postavlja se na scenu u Bagdadu, Basri, Severnoj Africi, Tajanstveni Istok bio je uglavnom, sa jedne strane, delo franjevakih i dominikanskih misionara koji su hrianstvo doneli u Kinu i Zapadnu Indu, a sa druge, putnika i istraivaa poput Higdena (Higden) i sera D. Mendevila (J. Mandeville), koji su iskljuivo pisali o udima istone Perse. Mendevil u svojim zapisima sa putovanja, koji su se prvo pojavili na francuskom, a po-

No 42 JESEN 2004

tom na latinskom i engleskom, koristi Orent kao alternativu za izbegavanje problema na Zapadu. Iran je predstavljao kao Kataj (stari naziv za Kinu - prim. prev.), koji je ponekad smeten u Severnoj Africi, a ponekad uz samu Indu. Iran koji je Mendevil oslikao na Zapadu bio je raj na zemlji i kolevka nekolicine biblskih pria; etiri rajske reke plovile su kroz ovu prosveenu i otmenu zemlju, vonjaka obasjanih suncem.(18) Ne udi to je godinama kasne, gospodin Kokston (Cockstone) u svojoj knjizi Svetsko ogledalo pisao o matanjima zapadnjaka o zemljama pod iranskim protektoratom. Sada je mogue razumeti da ne postojala jasna indikaca kakav bi Iran zaista mogao biti. Mohamad Dasugi (Mohammad Dasooghi) to potvruje, nazivajui orentalizam poluakdemskom pojavom, koja je imala svog sopstvenog adresata i bila ostatak nadmonosti Zapada u odnosu na Istok. On orentalizam deli na etiri faze. Prva zapoinje porazom Andola od strane muslimana u pani i procvatom nauke u toj zemlji, praenim osvajanjem mediteranskih ostrva i delova june Itale. Druga faza je obeleena krstakim ratom i trajala je do sredine 18. veka, dok se trea i nova era orentalizma pojavila sledei Drugi svetski rat, nastavlja se i dalje, i moda e se nastaviti zauvek.(19) Takva podela prihvaena je od strane jednog broja iranskih naunika.(20) Orentalizam kao takav ne moe iznedriti velika dostignua, do stvaranja zakletih nepratelja meu dve strane. Dasugi i drugi optuuju orentalizam za iskrivljenu sliku o islamu i muslimanima na Zapadu. U svakom sluaju, prestali su da kao svoju greku priznaju da Mi prekrivamo islam sopstvenim

predrasudama i, otuda, stvaramo lanu sliku koju koriste kolonalistika i ateistika gledita orentalizma. To je nevezano za prosvetljavajuu istinu islama.(21) U ovoj formi orentalizma, ak ni jedan pojedinac ni tekst nisu ni pokuali da predstave kulturoloko ili civilizacsko naslee druge strane, kao da su svi bili glavni nepratelji, ukljuujui Eshila, Herodota, Homera, velikog vojvodu Langleja (Langley)(22), irla (Sherley)(23), Monteskjea, Denisa Rajta (Dennis Wright), Luja Masinjona (Louis Massignon)(24), Kloda Anea (Claude Anet)(25), Viktoru V. Skvilvest (Victoria V. Squilwest)(26), pa ak i Edvarda Brauna (Edward Brown). Ahil i Aleksandar Veliki su bili meu onima koji su uspeli da obezbede zavidno mesto u politikoj literaturi Zapada. Otuda, Ernest Dozef Renan (Ernest Joseph Renan)(27) istoru istone civilizace naziva mitom. ak Beninj Bose (Jacque Benigne Bossuet)(28) slika Veneru, grku mitoloku boginju ljubavi, strasti i lepote, okrenutu ka Istoku, a Junonu, boginju ponosa i braka, okrenutu ka Zapadu i Grkoj. Jupiter je simbol politike logike, a Mars, bog neposlunosti i nasilja, takoe, je okrenut Istoku. Ukratko, rezultat nekoliko vekova istonjako-zapadnjakih odnosa, zasnovanih na orentalizmu, ne drugo do Preterivanje, prevara, pogreno tumaenje, iskrivljenje, pozivanje na nepouzdane izvore, mitove, praznoverja, izmiljotine i glasine irene od strane mnogoboaca, rabina i crkvenih poglavara i drugih vekovima starih preterivanja i matara.(29) Kada se odnosi na Iran, Farugi (Farooghi) pie: ...ukoliko zapisi sa

KULTURA I DRUTVO

putovanja daju detaljnu analizu, otkrie se da su sva putovanja u Iran sledila odreene ciljeve poput propovedanja njihove vere, traganja za politikim ili ekonomskim koristima, i vane, u elji za pogodnim tlom za izvoz njihove kulture.(30) Intersubjektivni orentalizam i iransko naslee Iran je doprineo ljudskoj civilizaci da napreduje sa svim svojim dostignuima i svim onim to ne uspeo da dostigne. Ideali koji su ostali nedostupni ostavljeni su Rimljanima i Makedoncima da ih slede.(31) Ovakva upotreba izraza intersubjektivnosti, od Perikla do Filipa, u okviru domena orentalizma moe izgledati donekle irelevantna i neodgovarajua. U svakom sluaju, pisac ovog lanka smatra da se intersubjektivni koncept javlja kao reciproni odnos izmeu istone i zapadne civilizace, iniciran u mranoj i dubioznoj atmosferi, mitoloka osnova koja se na kraju pretvorila u istinitost. Posledica poetnog zatamnjenja jeste razumevanje drugih kultura i civilizaca stvaranjem novog koncepta intersubjektivne civilizace. U okviru takvog miljenja, Monteskje, Morie (Morier), Gobino (Gobineau), Vamberi (Vambery)(32) su zbunjeni iranskom kulturom koliko i njihovi iranski duplikati, poput Nadd Ali Bejka (Naghd Ali Beyk)(33), Mirze Abolhasana Hana Ila (Mirza Abolhasan Khan Ilchi) ili ak Nasredin-aha (Nasereddin)(34), kada su po prvi put boravili na Zapadu. Svi su zapoinjali sa naglaenim zamerkama i okonavali u verbalnom razmimoilaenju, a da bi stigli dotle, mogli su se susretati sa

izvesnim nevanostima. U svakom sluaju, u intersubjektivnom orentalizmu, dva kulture su neuporedive, udaljene, i nemaju zajednika polazita za dalog. Mogunost jedne rezultira u nemogunost druge. Said se osvre na scenu iz Persanaca, Eshilovu dramu, u kojoj se iranski vojnici oseaju jadno nakon poraz Kserksove vojske od strane Grka. Oplakivanje iranskih vojnika je shvaeno kao znak jada istonih civilizaca.(35) Od Eshila, ova slabost je ostajala kao jak utisak na Zapadu, ali u okviru podesneg konteksta, rane objanjenog kao intersubjektivnost. Druga scena u komadu prikazuje persski kraljevski dvor, u trenutku kada kraljica majka Atusa i drugi lanovi kraljevske porodice saznaju vest o porazu Iranaca. Lica Iranaca prekrivaju senke. Moda Eshil ne bi smeo biti optuen za preterivanje u vezi bola Persanaca, obzirom da on, moda sluajno, iranske ratnike opisuje kao hrabre ljude u salaminskoj bici. Poraz ne bila vena sudbina Persanaca u sukobljavanju sa Grcima, i u mnogo sluajeva, zapadnjaci su priznali sopstveno suoavanje sa porazima. Kada je u drevnoj Grkoj, dramatiar Frune stvorio tragian osvrt na pad grkog grada Melta, atinski gledaoci su bili toliko preplavljeni tugom, da su pisca kaznili na sudu. To to se desilo Fruneu opomenulo je Eshila, koji je i sam bio prisutan u bici kod Salamine. Zato je opisao samo poraz Persanaca i nita vie. Drugi grki pisci su pokuali da prue uravnoteenu sliku Persanaca, koja je obuhvatala i njihove slabe i jake strane. U svakom sluaju, u inersubjektivnom orentalizmu, sva gledita su jednostrana. Ne smemo zaboraviti da je Homer osvetlio pozitivnu stranu Persanaca, istiui da oni svoju decu

No 42 JESEN 2004

u uzrastu od pet do dvadeset godina poduavaju jahanju, streliarstvu i kazivanju istine. Herodot je tvrdio da su Iranci naklonjeni drugim kulturama od drugih naroda. Istina je da orentalizam prikazan od strane Saida, Dasuga i drugih ne dozvoljava bilo kakav dalektiki uticaj na meucivilizacske odnose izmeu Istoka i Zapada. Kritikujui Saidove stavove, B. S. Tarner (B. S. Turner) se osvre na injenicu vrednu panje. Upravo iste godine, 1978, kada je Said objavio svoj Orentalizam, izala je Tarnerova knjiga Marks i kraj orentalizma. U svakom sluaju, Saidova knjiga je ocenjena vie obavezujuom obzirom da su njen postmodernizam i Fukoove pretpostavke postavile njegove temelje.

Naslovna strana rukopisa Maqamat hariri, Narodna biblioteka u Beu

10

Tarner je tvrdio da je njegova namera bila otkrivanje jednostrane prirode opteg orentalizma. Tarner je primetio da Saidova knjiga ne sadri nita vie od gledita koje je rane izneo V. D. Kiernen (V. G. Kiernen), Gospodari ljudske vrste.(36) Tarner, takoe, osvetljava skore razvoje tokom ere globalizace u svojoj knjizi Orentalizam i problem civilnog drutva u islamu. On nastoji da jasno predoi ideju da je era orentalizma, zahvaljujui postojanju brojnih kultura i civilizaca, okonana, mada ne zakljuuje opovrgavanjem orentalizma. Suprotno, problem sagledava iz akademskog ugla koji uzima u obzir istorske injenice i naglaava pozitivne aspekte orentalizma. Takvo stanovite je bilo od velike pomoi u prenoenju iranskog naslea. Istina je da se Iran, u toku svog kulturolokog i civilizacskog trajanja, suoio sa mnogim strancima koji su njime bilo duboko opinjeni i izabirali ga za svoju luku. Ovi nedravljani su bili razliitih ivotnih poziva i posmatrali su ovu drevnu zemlju sa razliitim interesovanjima. Pojedini su mislili kao orentalisti, nadajui se u ostvarenje korisnih trgovakih veza; drugi su stizali kao misionari radi irenja katolicizma. Ipak, bilo je onih koji su Iran videli kao pogodnog nepratelja protiv Otomanskog carstva. Postepeno su uinci intersubjektivnog orentalizma izbili na povrinu a istine o iranskoj civilizaci i kulturi postale poznate, zahvaljujui naporima mnogih orentalista iranologa, ukljuujui francuskog orentalistu, ardena (Chardin). On je uinio ogromne napore tokom 17. veka da napravi nepristrasno predstavljanje

KULTURA I DRUTVO

Irana na Zapadu. arden je stigao u Iran kao kalvinistiki draguljar, ali se u zemlji zadrao deset godina kako bi je istraio. Uz pomo podataka koje je ve prikupio njegov prethodnik, Rafael(37), i zahvaljujui svojoj upornosti, ardin je uspeo da prikupi vredne injenice o svim vidovima ivota Iranaca. On pie o Isfahanu u vreme kada je ovaj iranski grad bio na svom vrhuncu. Prevod ardenovih istraivanja u Iranu na nekoliko evropskih jezika uzdigao je razumevanje persske kulture na Zapadu. On pie: Iranci su lepi u telu i miljenju, a njihove zamisli su ive i lako prenosive. Imaju dobro pamenje, talenat za ovladavanje naukama i vetine vezane za maine, industru i naoruanje. Vole obraanje koje iskazuje lanu poast...(38) Orentalista Saiks (Sykes) je putovao mnogo po Iranu i napisao Deset hiljada milja kroz Iran.(39) Moda su izazovi sa kojima se susreo na svom putu stvorili osnovu za njegovu drugu knjigu, Ekspedice lanog dervia. U svakom sluaju, duhovna i finansska slava Irana je toliko narasla da je naterala mnoge ukljuujui ardena, Tavernea (Tavernier) i druge da posete, a mnoge druge ukljuujui Getea, Voltera i druge da veliaju zemlju i deo svojih pisanja posvete Iranu. Henri Rolinsn (Henry Rawlinson)(40) je jedan od tih entuzasta, i primerni napori su doveli do deifrovanja Darevih natpisa u Bistunu, to je pomoglo utoljavanju ei za kulturom i mudrou Iranaca. Odgonetanjem i prevoenjem persskog kunealnog sistema u pisanju natpisa i dostavljanjem rezultata Kraljevskom veu za azske stude u Londonu, on je utro put odgonetanju drugih

drevnih jezika poput vavilonskog, heroglifskog, ilamistkog, etc. Tada, kada je lanost tvrdnji poput Laganje je iranski obiaj, rairena na osnovu opteg orijentalizma, iz rukopisa se moglo razumeti da su Iranci na la oduvek gledali kao na neprihvatljiv in. U Darevom natpisu je navedeno: Boe, uini moj narod nesklon laima. Kasne, islam opisuje la kao nedostojan in. Otuda su i persska i islamska kultura odbranile iransku uspenost. Dalje, preko poznatih orentalista poput Riarda Forda (Richard Ford), Vilsona (Wilson) i drugih, prikazani su istorski dokazi o iranskoj kulturi. Vilson eksplicitno Iran naziva kolevkom civilizace. On belei: Iran je bio kolevka civilizace i kulture, a njegova velianstvenost je stigla i do udaljenih zemalja. Kada su Iranci imali sjajnu kulturu i civilizacu, Evropljani su bili daleko od nje i iveli su u varvarskim skupinama.(41) Zbog toga shvatamo da slava iranske kulture i civilizace ne ostala neprimeena. Pitanje je ta se u istori desilo to nas je udaljilo od naih slavnih dana. Moda nae vlastito oformljene linosti, drugim reima, svaki pojedinani Iranac je za to odgovoran. I od strane orentalizma je potvreno da se, u sluaju istraivanja iranske zaostalosti, uzrok trai u Iranu. Kao to je Hedin (Hedin) rekao: Iran je bio zemlja koja je samoj sebi bila nepratelj. Zato bi bilo prilino prihvatljivo da se prestane sa opovrgavanjima prilikom suoavanja sa kritikom. Pesnik Sadi kae: Znam da je dobronameran onaj ko kae gde se na mom putu nalaze duboke jame

No 42 JESEN 2004

11

Onaj koji ne svestan svojih loih postupaka Moe smatrati svoje greke za izuzetna dela Posluaj na ta tvoj protivnik ukazuje Poto pratelj govori samo o dobrim delima. Sada kada su milost i pobonost Iranaca pomenuti, sasvim prikladno izgleda zakljuiti ovaj lanak podseanjem na iranologa koji je ostao verni pristalica Saida, Edvarda Brauna. U odnosu na svoje prethodnike Flandena (Flanden), Kurzena (Curzen), Deksona (Jackson) i Gobinoa, on je relativno bolje prepoznao iranske vrednosti. Braun je stigao u Iran novembra 1887, da bi bio jedan od Engleza meu Irancima, a kada je savladao persski jezik, napisao je Godinu meu Irancima. Edvard Denisn Ros (Edward Dennison Ross) je Braunovu knjigu nazvao najneverovatnim, i sa najvie podataka, ikada napisanim putopisom. Iran je istinski opinio i duhovno uzdigao Brauna. Na polju politike, Braun je odrao mnoge govore i napisao brojne lanke i komentare, neprestano podravajui reformistiki pokret Iranaca i legitimne zahteve konstitucionalista. On je objavio kolonalistiki ugovor nametnut Iranu od strane Ruse i Britane 1907. ak i u Londonu, Braun je imao konstruktivnu

ulogu u Iranskom odboru, u kome su, u cilju razvanja razumevanja izmeu dve zemlje, uestovali uvaeni lanovi oba doma Parlamenta. U svojim knjigama on esto spominje duhovno nadahnue koje mu je pruio Iran. Kada stie u iraz, preplavljen je oseanjima poput zanesenog mladia u susretu sa voljenom. U predgovoru knjige Godina meu Irancima, koji je napisao za iranske itaoce, navodi: Vredan je oboavanja Onaj Ko je stvorio zemlju i more i sposoban je da uniti univerzum. Bog Koji je uinio da napustim domovinu i Koji mi je, saglasno Svojoj Boanskoj zapovedi Zato putujte zemljom, pomogao da putujem po svetu.(42) Izraavajui zahvalnost za sve to je on uinio, Vatan daily je 1964. napisao: Hvala Vam na svemu to ste uinili za nas i nau zemlju. Biemo Vam duboko zahvalni zauvek.(43) Saglasno, ostajemo zahvalni svim orentalistima koju su pokuali da nae kulturoloke vrednosti prenesu na Zapad, stvarajui pravu sliku o Iranu, ak i ako su u ovu zemlju doli kao neprijatelji. Vita Skvilvest (Vita Squillwest) istie: Tako je u ovu zemlju stigao Aleksandar, kao i Marko Polo, Djlafoj, Gobino, ak i Gospod.(44) Sada smo na pragu novog milenijuma, koji istie dalog i saradnju. Da bi se napustile ukalupljene reforme poput

12

KULTURA I DRUTVO

postkolonalizma, opravdano se moe tvrditi da je novi razvoj doneo bliskost u ivotu svih ljudi. Ono to se, otuda, zapaa u svim aspektima ljudskog ivota jeste univerzalnost koja ne moe biti odreena samo po pripadnosti jednom narodu ili kulturi. U sutini, ni jedan narod ne moe da tvrdi da ima kulturu ili civilizacu koje su apsolutne. Ljudski rod nastoji da pronae zajedniki jezik da bi optio meu sobom. Prirodne prepreke poput visokih planina, pustinja, dolina, reka, ak dungle, ne uspevaju vie da razdvoje narode i nace. Ne uspevaju ni da zadre mone nace u osvajanju zemalja slabih naca, irenju i razvanju svog civilnog i kulturolokog uticaja na poraene narode.(45) Fusnote
1. 2. 3. 4. Hezeltine, 1957, str. 516. Videti, Said, 1972. Said, 1993. Eshil (456-525 pre n.e.), jedan od tri najznaajna dramatiara drevne Grke. 5. Dante Aligeri (1321-1265), italanski pesnik koji je napisao Boanstvenu komedu. 6. Viktor Igo (1802-1855), francuski pesnik, dramski pisac i novelista. Said smatra da njegovi stavovi u Jadnicima i drugim delima prikazuju neku vrstu zapadnjake nadmonosti u odnosu na istonjake. 7. Karl Marks (1813-1883) se pominje u Saidovom Orentalizmu, a prema navodu koji se odnosi na orentalce i uzet je iz njegove knjige o Bonaparti: Oni ne mogu da predstavljaju sebe, drugi bi morali da ih vode. 8. Said, 1993, str.15-16. 9. Said, 1997, str. 262. 10. Navedeno delo, str.263. 11. Gistav Flober (1821-1880), francuski novelista poznat po remek-delima poput Madam De Bovari, Salambo, etc. 12. Said, 1993. 13. Dejms More, engleski pisac koji je u Iran stigao sa britanskim ambasadorom, i koji je, u svojoj knjizi Hadi Baba Isfahani, opisao ivot Mirze Firuza Ila, verovatno elei da prikae mentalitet Iranaca. Na dan 21. maja 1826, Ili je odreagovao na ovu knjigu na svom loem engleskom jeziku: Zato napisali Hadi Baba, gospodine? Svaki ljut. Vaa knjiga je vrlo loe. Sve lai... (navedeno prema Rajtu, str.139).

14. Ensafpur (Ensafpoor), 1922, str. 137. 15. Semjuel Kolerid (1772-1843), engleski pesnik i kritiar. Napisao je Kubla Kan, fantazu o orentalnim privlanostima radi zabavljanja zapadnih italaca. 16. Monteskje (1689-1755), francuski pisac i filozof, koji je napisao Persska pisma, u kojima je opisao ivote dva Iranca, Uzbaka i Rika, koji su bili zaneti onim to su videli u Parizu. Uzbak je bogata, a Rika je njegov pratilac. Njihov cilj je sticanje veeg naunog znanja. Nakon to su se susreli sa civilizacom potpuno razliitom od njihove, postaju kritini. Knjiga sadri 160 pisama koja izraavaju njihove misli i oseanja. 17. Rajt, 1978, str.148. 18. Lorens Lokhart (Lawrence Lockheart), 1957, str. 518. 19. Videti Dasugi eta, 1997, str. 62. 20. Na primer, Davari, 1994, str 5. 21. Eekharzare, Dasugi eta, 1997, str. 14. 22. Denis Rajt Lenglej je prvi britanski putnik koji je u Iran stigao po zapovesti Edvarda I da bi primio pomo mongolskog vojskovoe, Arghu Kana, za napad na Siru i Egipat (Rajt, 1978, str. 10). 23. Braa irli su stigla u Iran tri stotine godina nakon Rajta. Robert irli je bio primljen na iranski kraljevski dvor, oenio se Irankom i postavljen je za izaslanika aha Abasa na arlsovom dvoru. 24. Luj Masinjon (!883-1962), znameniti francuski orijentalista, poznat po svojoj knjizi o ivotu Mansura Halada (Mansoor Hallaj). 25. Klod Ane, francuski pisac i putnik sa poetka dvadesetog veka. Njegova knjiga, Iranski spisi, sadri zapise o njegovim putovanjima u Iran u 1909. i 1910. 26. Viktrora Skilvest (1892-1962), engleski pisac i istraiva. Bila je supruga britanskog diplomate, sera Harda Nikolsona. Njena knjiga Teheranski putnik, 1926, bila je objavljena kratko nakon njenog povratka iz Irana (videti Silkvest, 1966). 27. Ernest Renan (1892.1923), poznati francuski istoriar i orentalista. 28. ak Bose (1627-1704), francuski govornik i pisac Spisa o smrti, Govora o optoj istori i zbirke religijskih elega i beseda. 29. Dasugi eta, str. 46. 30. Fuad Farugi (Foad Farooghi) 1982, str.12. 31. T. R. Glover, Od Priklea do Pariza. 32. Arminius Vamberi je bio maarski orentalista. Knjiga Ekspedice lanog dervia je zbirka njegovih seanja i pronalazaka. Bio je vrlo talentovan u ovladavanju azskim i evropskim jezicima. Napisao je: Prouavajui akcente i dalekte maarskog, turskog i tatarskog, zakljuio sam da meu tim jezicima mora postojati izvesna povezanost. Zato sam odluio da nauno istraim ovaj fenomen i otkrem stepen njihove povezanosti. (Vamberi, 1995, str. 12) 33. Nadd Ali Bejk se smatra prvim iranskim ambasadorom u Londonu. Stigao je u Portsmut u februaru 1626, po zapovedi aha Abasa, u nameri trgovanja. U to vreme, irli je bio carev izaslanik u Britani. Kada su se sreli, zabeleeno je da Nadd Ali Bejk oamario irla i pocepao njegovo akreditivno pismo. Pria o Englezu koji je predstavljao Iran ponovila se mnogo

No 42 JESEN 2004

13

godina kasne, 1798, kada je, ovoga puta Iranac, Mehdi Ali Kan Behador Dang (Mehdi Ali Khan Behador Jang) od strane britanske vlade odreen da predstavlja tu zemlju (Rajt, 1989, str. 31). 34. Pojava orentalnog vladara, Nasredina aha, je u Evropi izazvala veliko interesovanje. Preko Irana, Evropljani su eleli da otkru detalje o istonjakom ophoenju i naravima. Naravno, izvesni problemi u dranju aha Nasredina doveli su problem do usanja. Izraz: Da li ste videli kralja?, odnosio se na istonjakog vladara crne kose i tamnog tena, sa damantskom krunom. To je moda bio simbol istonjaka. 35. Said, 1992, str. 106. 36. Tarner, 1996, str. 4. 37. Rafael de Man (1624-1696), Francuz koji je pristigao u Isfahan i tamo ostao do kraja svog ivota. On je ovladao persskim jezikom i vrlo uporno pokuavao da iransku kulturu predstavi Zapadu. Kasni putnici, Taverne, arden i drugi, duguju mnoge informace o Iranu ocu Rafaelu. 38. Orberi (Arburry), 1957, str. 506. 39. Saiks, 1957. 40. Prema Denisu Rajtu, od svih vojnih ataea koji su doli u Iran, Henri Rolinsn je uspeo da ostvari odreene naune zadatke. On je u Iran putovao mnogo puta, zahvaljujui svojim vojnim misama. Prouavao je kunealne napise u blizini Hamadana i Kermaaha. Zajedno sa vojnicima, dvaput je proputovao zemlju i detaljno pisao o svom iskustvu. Za svoj prvi putopis, primio je zlatnu medalju. Njegov najvei doprinos je deifrovanje jednog dela natpisa iz Bistuna, zbog ega je dobio titulu redovnika klinastog pisanja. Mnogo puta je rizikovao svoj ivot kako bi se popeo i izbliza pogledao natpise (Rajt, 1979, str. 149) 41. Ensafpur, 1992, str. 29. 42. Braun, 1992, str. 40. 43. Rajt, 1979, str. 157. 44. Skilvest, 1996, str. 70. 45. Denis Ros, 1932, str. 3-4.

Srebrni tanjir sa motivom iz ahname, Sasanidska epoha, Narodni muzej u Teheranu.

_ Gezelsofla Mohamad Tagi, Sharghshenasi va goegoo-ye tamaddonha (Orentalizam i dalog meu civilizacama), Sobh-e Emrooz Daily, 19.02.1998. _ Holingry, Vilam (Hallingry, William) Zapisi sa putovanja sera Dona Malkoma, u prevodu Amira Huanga Amina (Amir Houshang Amini), Teheran, Ketab Sara, 1984. _Lord Kerzen (Lord Kerzen), Iran i pitanje Iran, u prevodu Golama Ali Vahida Mazandarana (Gholam Ali Vahid Mazandarani), Teheran, Elmi va Farhangi, 1994. _ Ros, ser Denis, Iran i Iranci, u prevodu ajgan Malajeri (Shaygan Malayeri), Teheran, Ferdosi, 1932. _ Said, Edvard V., Uvod u orentalizam, Politika teora dvadesetog veka, u redakci Stefena Erika Bronera (Stephen Eric Bronner), London, Routledge, 1997. _ Said, Edvard. V., Orentalizam, u prevodu Abdorahima Govaha (Abdorrahim Govahi), Datrar-e Nashr-e Farhang, 1992. _ Silvermen (Silverman), Hju (Hugh) T., Ispitivanje osnova, London, Routledge, 1993. _ Skvilvest, Vita, Teheranski putnik, u prevodu Mehrana Tavakola (Mehran Tavakoli), Teheran, Farzan, 1996. _ Tarner, Brajan S., Orentalizam, postmodernizam i globalizam, London, Routledge, 1994. _ Vamberi, Arminius, Ekspedica lanog dervia, u prevodu Fath Ali Hade Nurana (Fath Ali Khaje Nooriyan), Teheran, Elmi Farhangi, 1995.

Izvori:
_ Orburi, a. h. Trinaest orentalista, iransko naslee, prevedeno od strane grupe prevodilaca, Teheran, Bongah-e Tarjome va Nashr-e Ketab, 1957. _ Braun, Edvard Godina meu Irancima, u prevodu Zabiholaha Mansura (Zabihollah Mansoori), Teheran, Safar, 1992. _ Dasugi eta, Mohamad, Istorski trendovi i ocena orentalistikih stavova, u prevodu Mohamada Reze Eekharzadea, Teheran, Hezaran, 1997. _ Davari, Reza, Sharanghshenasi az do Nazar (Dva stava o orentalizmu), Salam Daily, 12.04.1992. _ Ensafpur, Golamreza, Iran be ravayat-e safarnamehha (Iran u zapisima sa putovanja), Teheran, Zavar, 1984.

Sa persskog preveo S.F. Salehpur (S.F. Salehpoor) Sa engleskog prevela Mirjana Abdoli

14

KULTURA I DRUTVO

Verovanja, obiaji i drutvene norme u preislamskoj Persiji pojava zoroastrizma

Katarina Arsikin Umesto uvoda, mislim da bi bilo najbolje poeti kratkim predoavanjem drutvenih i politikih okolnosti u Persi od trenutka kad se pojavila zaratustranska vera, pa sve do pojave islama. Naalost, pokazalo se gotovo nemoguim doi do iole znaajnih podataka o (paganskoj) religi, obiajima i drutvenom ivotu u Persi do pojavljivanja zaratustranske vere. Pria poinje oko 900. godine pre nove ere, kada su se meanska plemena naselila na zapadu dananjeg Irana; Meani, koji su indo-evropski narod, najverovatne su doli iz zapadne Aze, sa obala Kaspskog mora. Sveta knjiga Persanaca, Zend-Avesta, idealizovala je njihovu prapostojbinu, poredei je sa rajem. Kao i seanja na detinjstvo, slike prolosti su nam uvek drage obzirom da vie ne moramo da ih proivljavamo. Meani su se polako pomerali na jug, sve dok nisu naselili Persu, kojoj su zauzvrat podarili svoj arevski jezik sa pismom od 36 znakova, zamenivi glinu pergamentom i perom, uvoenjem stubova u arhitekturu, irenjem svoje zoroastranske relige, sa kojom su dole patrarhalna porodica i poligama, i moralne norme ovaploene u vidu zakona... Ali, ispostavilo se da e njihov pad biti ak i bri od uspona; obilje i rasko steeni su suvie brzo da bi dovoljno potrajali i bili mudro iskorieni. Kada se Kir, tada izvanredni mladi vladar Anana, persske province, pobunio protiv narcisoidnog meanskog kralja, sami Meani su gotovo bez otpora prihvatili Kirovu pobedu, ustoliivi ga kao svog kralja. Tako je Meda jednim preokretom, umesto gospodara Perse, postala njenim sunjem, to je ubrzo postao i ceo Bliski istok. Kir je ustanovio dinastu Ahemenida, velikih kraljeva, koji su vladali Persom tokom njenog najslavneg perioda. Pod Kirom, Persa je bila jedna od najorganizovanih drava u istori civilizace, a to je jo znaajne, i jedna od najjedinstvenih; kao istinski veliki kralj, drao se principa da raznolikim narodima njegove impere treba dozvoliti da zadre svoju religu, kulturu i obiaje, znajui da je vera uvek jaa od drave. Kir ne poiveo da svoje veliko kraljevstvo i organizuje i vlada njime; njegova neutaiva ambica uzela je danak - uben je u bici sa jednim od pljakakih varvarskih plemena iz centralne Aze, koja je hteo da rastera i raseli to dalje od granica Perse. Kira su nasledili njegovi sinovi; prvo poludeli Kambis, koga je svrgao sa prestola njegov roeni brat, za koga se ispostavilo da je verski fanatik, zaluen ranom magskom religom, reen da uniti zoroastrizam, zvaninu veroispovest Perse. I drugi Kirov sin siao je sa prestola prevratom, a na njegovo mesto doao je Dare, Histaspov (Vitaspin) sin. Ovako poinje vladavina najveeg persskog kralja. Dare se smatra jednim od najuspenih vladara u istori, koji je uspeo da svom kraljevstvu povrati uzdrmani sjaj i slavu, i i je model upravljanja dravom praktikovan sve do

No 42 JESEN 2004

15

pada Rimskog carstva. Pod Darem, Persa je doivela svoj puni procvat, i dosegla svoju najveu povrinu u istori, obuhvatajui 20 provinca (satrapa), koje su se prostirale preko Egipta, Palestine, Sire, Fenike, Lide, Frige, Jone, Kapadoke, Kilike, Jermene, Asire, Kavkaza, Vavilona, Mede, Perse, dananjeg Avganistana i Baluistana, pa sve do Inda i centralne Aze, inei najveu dravu u istori civilizace, sa 40 miliona dua. Ova Persa e potrajati dva veka... Trajanje Perse vie je bilo obeleeno politikom i vojnim podvizima, nego ekonomom; na elu drave bio je kralj, Khshathra (ratnik), a ovaj naziv opstaje i u dananjoj tituli vladara Perse-shah. Prava osnova kraljeve moi i podrka vladajuim krugovima bila je vojska, a njihova vladavina teoretski apsolutna. U stvarnosti, kraljevu mo je ograniavala aristokrata, koja je bila spona izmeu naroda i prestola. Zakonodavna i sudska vlast su bile dosta razvene, postojao je Visoki sud, a ispod njega su bili lokalni sudovi rasuti po kraljevstvu, u kojima su izricane i kazne i nagrade, takoe je postojala i kauca, advokati, propisano trajanje svake parnice, kao i instituca pomiritelja. Meutim, kralj je mogao izmeniti svaku presudu po svojoj volji, pri emu je trebalo da bude nadahnut boanskim principima Ahura Mazde, to je kraljevu volju kvalifikovalo kao boansku volju, i svako odstupanje od iste bilo bi atak na boga. Kraljevina kakvu je Dare stvorio jedva da je potrajala stotinu godina; nekoliko izgubljenih bitaka otupelo je moral slavne i nepobedive persske vojske; nemoral i rasipnost zavladali su narodom kao i pakost i nemar tronom - panstvo se zahvatilo sve klase. Neprirodna una prilino raznolikih

jezika, kultura, religa i istora poela je da poputa. Za dvesta godina trajanja Persa ne nita uinila da smanji sopstvenu heterogenost i ublai centrifugalne sile unutar sebe. Kir i Dare su stvorili Persu, Kserks ju je nasledio, a njegovi naslednici su je unitili. Kserks se ne razlikovao od svojih podanika po lakomosti na uitke, slavu i rasko; smatran za najlepeg mukarca svoje impere, imao je bezbroj ljubavnica i kao takav predstavljao uzor svom narodu. Posle 20 godina na prestolu, na opte zadovoljstvo, ubio ga je jedan od njegovih pravnih savetnika. Ovim poinju najkrvave stranice persskih kraljevskih anala, sa kojima se moe meriti jo samo povest Rima posle Tibera. Kserksovog ubicu je ubio Artakserkse I, koga je, posle duge vladavine, nasledio Kserks II. Posle toga, smenjuju se brojni vladari, od kojih mnogi nisu proiveli ni pola godine na prestolu. Dare III je drao skiptar kada je Persa podlegla prvoj ozbiljnoj vojsci koja se pojavila, koju je predvodio Aleksandar Veliki. Pre pojave Zaratustre, preci Meana i Persanaca, oboavali su ivotinje, pretke, zemlju i Sunce, i u njihovoj mitologi sreu se stara indoevropska boanstva, koja se u razliitim epohama naizmenino pomaljaju u svim indoevropskim mitologama. Mitra, bog Sunca i svetlosti (tragovi ovog kulta postoje i u naim krajevima), Anaita, boginja plodnosti i zemlje, i Haoma, bog u obliju bika, koji je posle smrti vaskrsao, i podario oveanstvu svoju krv kao tenost koja e mu dati besmrtnost; Persanci su ga oboavali pui opojni sok istoimene biljke, koja raste na tamonjim planinama. Predanje kae da se Zaratustra (grki Zoroaster), veliki prorok, mnogo vekova pre Hristovog roenja, pojavio

16

KULTURA I DRUTVO

u Airani-vejo, iskonskoj postojbini Arijevaca (najverovatne severoistoni deo dananjeg Irana). Njegovo zaee bilo je boansko delo: njegov aneo-uvar uao je u haoma biljku, i preko njenog soka preao u telo svetenika, koji je, pui ga, prinosio rtvu bogovima; istovremeno, zrak rajske svetlosti uao je u grudi devojke aristokratskog porekla. Svetenik se oenio dotinom devojkom, zarobljeni aneo se spojio sa boanskom svetlou, i tako je zaet Zaratustra. Ve na sam dan svog roenja glasno se smejao, tako da su se zli duhovi koji se okupljaju oko svakog novoroeneta, odmah razbeali. Usled velike naklonosti prema mudrosti i pravednosti, Zaratustra se povukao iz drutva, i izabrao da ivi u divljini, hranei se plodovima prirode. avo ga je iskuavao, ali bezuspeno. Ahura Mazda (bog u Zoroastrizmu) se prikazao Zaratustri, i predao mu Avestu, Knjigu znanja i mudrosti, i zavetovao ga da je propoveda oveanstvu. Zadugo su ga svi ismevali i progonili, dok ne sreo Histaspa, oca tadanjeg persskog vladara, koji ga je rado sasluao i obavezao se da e iriti Zaratustrino uenje meu svojim narodom. Zaratustra je bio zgroen paganskom religom i njenim ritualima koje je sreo meu svojim sunarodnicima, i borio se protiv magi-ja (svetenika koji su molitvama i prinoenjem rtvi odravali ovu veru). Sam Zaratustra je doiveo duboku starost, i apsorbovan svetlou munje, otiao je u raj. Zorostrizam, kao ideologa, elegantno reava sveprisutni problem sukoba dobra i zla. U periodu nastanka ove, kao i veine potonjih monoteistikih religa, kako pomiriti veru u svemogueg i sveljubeeg boga sa stvarnou nezasluene patnje u ivotu? Ako je bog apsolutno dobar, onda oigledno ne

svemogu; a ako poemo od toga da je svemogu, onda opet ne moemo rei da je sasvim dobar. Po zoroastrizmu, principi dobra i zla su potpuno odvojeni i oduvek postoje jedan nezavisno od drugog. Zoroasterski sledbenici su se podjednako suprotstavljali verovanju hriana da Bog doputa slobodu delovanja avolu, jer bi to u krajnjoj lini znailo da je Bog odgovoran za zlo, kao i muslimanskom uenju o apsolutnoj vlasti Allaha i nunosti ovekovog pokoravanja Njegovoj nedostinoj volji. Princip dobra otelotvoren je u Ahura Mazdi (kasne Ormuzd), gospodaru mudrosti, koji je u celosti dobar i koji je stvorio sve dobre stvari. Zaratustra je definisao Ormuzda preko njegovih sedam osobina: ispravna misao (Vohu Manah), pravednost (Aa Vahita), suverenost (Katra Vairja), lua ivota (Farvais), blagostanje (Haurvatat), blagodatna odanost (Spenta Armaiti) i besmrtnost (Ameretat), koje su kasne personificirane kao amea spenti, sveti besmrtnici, koje je stvorio Ormuzd i koji su pod njegovim vostvom stvorili svet i upravljali njime. U nebeskoj herarhi, amea spenti se nalaze ispod Ahura Mazde, a ispod njih su jazadi (dostojni potovanja). Neki od Jazada su stari iranski bogovi povezani sa prirodom, kao to su Sunce i Mesec, koji su pripojeni zoroastrizmu, a meu njima se nalazi samo jedan smrtnik, prorok Zaratustra, preko koga se religa objavila ljudima. Uz jazade, postoje i Atar (geni vatre) i Anahita (besprekorna) - duh vode, lik boginje plodnosti koji je usvojen iz stare paganske relige. Nebeskim snagama dobra suprotstavljene su demonske zle sile, predvoene Ahrimanom, razornim duhom. Kao to se vidi, Ahriman ne sekundarni ili podreeni lik, on ne pali aneo; meutim, on je oigledno

No 42 JESEN 2004

17

pretea Satane koga su Jevreji najverovatne preuzeli iz persske mitologe i kasne preneli i u hrianstvo. Naspram svakog od Ormuzdovih dobroineih pomonika, postojao je zli parnjak iz Ahrimanove vojske raznih demona: est deva (bes, la, beda, zavist, Nasu-enski demon mrtve tvari, prikazan u obliku muve, i troglavo udovite Azi Dahaka, koje se esto pominje u mitovima, i koje je najsnani demon odgovoran za unitenje dobrih tvorevina); osim njih, Ahriman je tvorac svega loeg to postoji, izmeu ostalog i zma, mrava, skakavaca, svih gamadi, zime, tame, zloina, greha, menstruace, seksualnih izopaenosti, smrti i svih drugih poasti i nedaa. Pomou ovih stvorenja i pojava je Ahriman i uspeo da uniti raj u koji je Ahura Mazda smestio prvobitnog, savrenog oveka-Gajomardu. Nasuprot mnogim uenjima koja (materalni) svet smatraju zlom, koje zarobljava ljudsku pravednu i istu duu i nastoji da je iskvari, dok dua sve vreme pokuava da iz njega pobegne, zoroastrizam, iako zastupa strogi dualizam dobra i zla, odluno odbacuje dualizam duha i tela. Zoroastranska duhovna

istora obuhvata period od 12 000 godina, poev od nastanka idealnog duhovnog (menog) sveta, koji je stvorio Ormuzd, i u koji spadaju sva gore navedena mitska bia. Dok je Ahura Mazda stvarao svet, Ahriman ne bio nita manje zauzet stvaranjem zloudnih pandana Ormuzdovih dobroinitelja. Poto je svet u menog obliku bio samo delimino stvaran, jer je bio nevidljiv i nepokretan, posle 3 000 godina, Ormuzd je stvorio i materalni (getig) oblik savrenog sveta. Getig je fiziki, opipljivi, ulni izraz menoga, iz koga proizilazi. Fiziki svet je, tako, po prirodi jedinstven sa idealnim svetom. Nesree koje pogaaju svet ne nastaju zbog njegovih slabosti, ve usled delovanja Ahrimana. I tokom narednih 3 000 godina, svet je bio idealan, Sunce je mirovalo u zenitu, a Zemlja je bila ravna i nepokretna. Ormuzd je stvorio svemir kao klopku za hvatanje zla, u koji je Ahriman uao voen nagonom za unitavanjem Ormuzdovih dela; Ahriman je odmah razaslao svoje zle delatnike da napadnu sve to je Ormuzd stvorio. Meutim, kada su sile zla pokuale da napuste svemir, svi su im putevi bili zatvoreni, tako da vie nisu mogli pobei. Tako je zlo ostalo zarobljeno u svetu e je glavno obeleje ivot. Posle Ahrimanovog napada, 6 000. godine, u narednih 3 000 godina neprekidno tee borba dobra i zla, sa promenljivim uspehom, sve do roenja Zaratustre, e e propovedanje nove relige i irenje

18

KULTURA I DRUTVO

vere u Ahura Mazdu, posle 3 000 godina dovesti do konanog poraza zla, i do velike obnove idealnog sveta. Tada e od Zaratustrinog semena postati konani spasitelj, Saoant, koji e oiveti sve umrle i ustanoviti Poslednji sud, posle koga e svet ponovo biti savren, nebo i zemlja e se spojiti, i svi ljudi e zauvek iveti u savrenstvu sa Ahura Mazdom, a zlo e potpuno nestati. Kao to se vidi, zoroastrizam ne govori o smaku sveta, kao hriani i muslimani; kae se da e se nebo i zemlja spojiti - nedno nee biti uklonjeno, ve e se ostvariti ono najbolje od oba sveta. Prema zoroasterskom verovanju, svet pripada bogu, i njegov kraj bi znaio pobedu zla. Mit kae da je Ormuzd stvorio zvezde, vojsku spremnu da se bori protiv Ahrimanovih zlih duhova. Zvezde su bile podeljene u etiri grupe; Titra je bila na elu istonih zvezda, Haptok Reng na elu severnih, Sataves zapadnih, i Vanand na elu junih zvezda. Ahriman je, zauzvrat, stvorio planete da bi izazvao nered u sazveu, i time nagrdio kosmos. Titra, koji je crpeo svoju snagu iz oboavanja svojih vernika, sukobio se sa Apaoom, demonom koji je izazvao suu i veliku egu, da bi ga na kraju pobedio, i isterao iz mora Vourukaa; zatim je Titra uzeo vodu iz mora, od nje stvorio kiu koja je natopila zemlju. Posle borbe koja je trajala tri meseca, amea spenti i jazadi su pobedili Ahrimana i njegove pomonike. Zatim je Ahura Mazda stvorio Anahitu, boginju vode, vode koja proiava i vlai obraenu zemlju. Amea spenta po imenu Ameretat, uinio je da izraste deset hiljada razliitih biljaka, od kojih je jedna bila Drvo sveg semenja, koje je podsticalo sve druge biljke da rastu, a druga Drvo bivoljeg roga (Bela Haoma), i su plodovi inili

besmrtnim svakog ko ih pojede. Iza toga je stvoreno pet vrsta vatre: berezisavan, sveta vatra u hramovima, vohufrana, vatra koja gori u telima ljudi i ivotinja, urvazita, skrivena vatra u drveu, vazita, munja, i spenita, vatra koja gori u prisustvu Ahura Mazde. Na kraju je Ormuzd poeo da stvara ivotinje; prvo je postao drevni bik, koji je bio samo jedno besno, beslovesno stvorenje, sve dok se ne pojavio Mitra (bog sunca iz paganske relige), koji ga je ukrotio. Gavran (inkarnaca Verethragne-pobede) preneo je Mitri poruku Sunca da treba da ube bika; iz udova i krvi rtvovanog bika odjednom su nastale sve vrste ivotinja. Poslednja su stvorena ljudska bia; duh prvog oveka, Gajomarda, iveo je 300 godina sa duhom drevnog bika, sve dok od Ormuzdovog znoja ne nastalo njegovo telo. Gajomard je bio stvoren besmrtan, bezgrean, srean i bez potreba; etrdeset godina posle njegove smrti iz njegovog tela izrasla je biljka rivas, od ih je listova nastao prvi ljudski par. Zanimljivo je da su Persanci potovali brojne mitske ptice, za koje se takoe verovalo da su postojale i pre stvaranja svekolikog biljnog i ivotinjskog sveta, poev od Verethragne-gavrana, preko Saene (simurga), koji je liio na ogromnu pticu iz Hiljadu i jedne noi, koja je sletela na Drvo dobrih lekova u moru Vourukaa i stresla sa njega seme svih biljaka, i koja se spominje u kasnijim Ferdosevim epovima, do Kariptara, ptice koja je propovedala religu Zaratustre u vari (pandanu Nojeve barke). Jo jedna od mitskih ptica je i Kamro, a je dunost bila da skuplja seme koje opada sa drvea i da se pobrine da ga Titra natopi vodom. Kao to je ve reeno, za sledbenike zoroastrizma telo i dua ne stoje u

No 42 JESEN 2004

19

suprotnosti, i u tom smislu su zanimljive predstave o smrti i o zagrobnom ivotu. Nakon smrti, ovek dolazi pred pojedinani sud; odmeravaju se njegove misli, rei i dela, i ako dobro prevagne nad zlim, njegova dua e se na mostu Kinvat (Most razdvajanja) susresti sa divnom, miriljavom devojkom, olienjem svesnog duha, koja e duu prevesti preko mosta i na drugoj strani e se sresti sa amea spentom Vahmanom, dobrim umom, koji e duu odvesti u raj, gde e iveti sa Ahura Mazdom u venoj srei. U sluaju da pretegne zlo, dua e se na mostu sresti sa runom, smrdljivom starom veticom, koja predstavlja olienje njegove svesti; ako bezbona dua pokua da pree preko mosta, most e postati uzan kao otrica noa i propae u ponor pakla. U zoroastrizmu pakao vie ne samo podzemni svet gde odlaze due umrlih, i vrle i grene; pakao postaje ambis u kome vladaju tama i uas u kome se due grenika mue sve do kraja sveta. Kazne u paklu su primerene gresima, jer je svrha pakla da ispravi zlo; zaratustrijanci smatraju da je pojam venog pakla neprimeren - po njihovom verovanju, svrha kanjavanja je u prevaspitanju. Kad nastupi sudnji dan, sve e se due vratiti iz raja i iz pakla, da bi se suoile sa sudom u vreme obnove sveta; tada e svo zlo biti zauvek uniteno, a sve iole pravedne due, koje su do tada ispatale u paklu za svoje grehe, vaskrsnue, mrtvi e oiveti, i svi e zajedno sa Ahura Mazdom poeti ivot iznova, u svetu bez zla, tame i patnje. Dakle, nakon to je osuen i popravljen u oba vida (menog i getig), ovek moe sa Ormuzdom obitavati u celokupnosti svoga bia. Uskrsnue tela u zoroasterskom uenju ima dvojaku osnovu: ono omoguava

suenje i popravljanje materalnog tela i razobliuje prividnost Ahrimanove pobede, tj. smrti. Kao to se celom oveku sudi i u telu i u duhu, tako i za svog ivota, ovek mora odravati u skladu ta dva vida svog bivstvovanja. Potpuno se posvetiti ivotu duha na raun tela, kao to to, na primer, ine isposnici, znai poricati vanost materalnog stvaranja; za zoroastrance to je jednako greno kao i pohlepan ivot koji zanemaruje duhovnu dimenzu postojanja. Verska dunost zoroastranaca je poveanje dobrog stvaranja. Kao to objanjava mit o postanku, Ormuzd predstavlja rast, obilje i ivot; nasuprot njemu, Ahriman je propadanje, beda i smrt. ovek ivi svetim ivotom kada ga posveuje Ahura Mazdi u istoi, odanosti i plodnosti. Poljoprivreda i uzgoj stoke, brak i raanje dece su sveta zanimanja i bogougodne dunosti. Dok islam ui da je ovek Allahov sluga, a hinduizam da je ljudski ivot oblik nie egzistence, prema zoroasterskom miljenju, ovek je nainjen boljim od zvezda i Meseca, boljim ak i od svetog ognja, a u otkrivenju se odreuje kao bolji i vei od duhovnog stvaranja. Po zoroasterskoj mitologi, Ahriman je proizveo suprotnost svakom Ormuzdovom delu: amea spentima je suprotstavio deve, ivotu smrt, srei bedu - ali ne mogao pronai nita to bi suprotstavio oveku. oveku je njegova ljudskost spas i ukras. Ljudska bia, po Zaratustrinom verovanju, nisu samo topovska hrana u kosmikom ratu dobra i zla; ona imaju svoju slobodnu volju, poto ih je Ahura Mazda zamislio kao nezavisne linosti, sposobne da same odluuju da li e se prikloniti Svetlosti ili Lai. Ljudski um, kao i sam univerzum, je poprite bitke izmeu dobra i zla, i

20

KULTURA I DRUTVO

svaki ovek je ratnik, svialo mu se to ili ne, na strani jedne ili druge sile. Svako delo i svaka misao doprinosili su jaanju Ormuzda ili Ahrimana. Iz ove uoptene predstave proizilazi jednostavna etika, saeta u zlatnom pravilu: Dobar je onaj koji ne ini drugome ono to za njega samog ne bi bilo dobro. Dunost oveka je, prema Avesti, trostruka: Uiniti nepratelja prateljem, uiniti grenika pravednim, uiniti neznalicu mudrim. Najvee vrline su pobonost, estitost i iskrenost rei i dela. Najvei greh, po Avesti, kao i u judaizmu, je nevernitvo. Stranci su smatrani niom rasom ljudi, koje je Ahura Mazda naveo da vole svoje otadbine samo da ne bi napadali Persu. Herodot je zabeleio da su Persanci sebe smatrali najboljim izdankom ljudske vrste u svakom pogledu, i vrednovali druge narode prema njihovoj geografskoj udaljenosti od Perse, tako da su drali da su najgori oni koji ive najdalje od njih. Persanci nikad nisu bili robovi u svojoj zemlji. Ipak, ovekov uzvieni teoloki poloaj ne udaljava ga od prirode koja ga okruuje. Mit o postanju kae da je prvi ljudski par nastao od lia biljke, to je snano poreenje ako ovek veruje da je jedno sa prirodnom okolinom. Ljudi i ivotinje su blinji u boanski stvorenom svetu u kome ive. Kao to domae ivotinje hrane, oblae, uvaju ljude i prenose im terete, tako i ovek mora da titi, hrani i gaji blagotvorne ivotinje, koje su njegovi saveznici u borbi protiv Ahrimana i njegovih demona. Razliiti istoriari datiraju nastanak zoroastrizma izmeu 1500. i 600. godine stare ere. Delovi Zaratustrinog uenja sauvani su u Gatama, himnama sabranim u svetoj knjizi, Avesti (ime je verovatno poreklom od arevskog

korena, vid=znati). Klasino objanjenje Zaratustrinog uenja nalai se u srednjevekovnim persskim knjigama, koje u do danas sauvanom obliku potiu iz razdoblja od 8. do 10. veka nae ere (Ferdosi). Zoroastrizam je bio zvanina religa Perse u vreme tru velikih carstava: Ahemenidskog, od 5. do 3. veka p.n.e., Paranskog, od 3. veka p.n.e. do 3. veka nae ere i Sasanidskog, od 3. do 7. veka nae ere. U sedmom veku nove ere, islam osvaja Persu, usled ega se deo zoroastranskih vernika iselio u severozapadnu Indu u 10. veku nae ere, gde su i danas poznati kao Parsi (Persanci). Njihov broj u Indi je rastao sve dok nisu postali sredite zoroastrizma, a Bombaj sedite teolokog autoriteta. Danas u Indi ivi oko 90 000 Parsa, a u Iranu ima 20 000 zoroastranaca (Jazd, Kerman i Teheran), dok su male zajednice od 30004000 lanova rasute po Pakistanu, Velikoj Britani, SAD, Kanadi, Hong Kongu i istonoj Africi. Dosadanji prikaz zoroastrizma ogranien je na sredinje ortodoksno uenje; kao i svakoj religi, i ovde su se pojavila brojna tumaenja i skretanja od tog uenja. Jedno od njih je zurvanizam, koji je pre svega usredsreen na vreme (zurvan); ovo uenje je oigledno bilo dosta raireno u predislamskom Iranu, ali nedan originalni tekst ne sauvan, tako da je naa predstava o zurvanizmu rekonstrukca na osnovu arapskih i hrianskih tekstova i ortodoksne zoroastranske knjievnosti. Mit najverovatne kazuje da je prvo postojao jedan veliki bog, Zurvan, koji je arko eleo sina, i hiljadu godina podnosio rtve nadajui mu se. Posle tolike istrajnosti on poe da sumnja u delotvornost rtvovanja, i u trenutku sumnje uspe da zane blizance u sopstvenom hermafroditnom biu. Ahri-

No 42 JESEN 2004

21

man je bio otelotvorenje njegove sumnje, a Ormuzd njegove mudrosti; Zurvan se zavetovao da e prvoroenom dodeliti kraljevstvo. Kako je Ahriman prvi iskoio iz njegovog boka, Zurvan je zaalio svoju zakletvu, i dade Ahrimanu vlast nad svetom, a Ormuzdu osigura visoko sveteniko mesto, vlast u duhovnom svetu i konanu pobedu. Izgleda da mit o Zurvanu izraava nepomirljivost sa

Zoroastrijanski svetenik
ortodoksnim uenjem o dve nezavisne i suprotstavljene sile univerzuma. Zurvanizam je teio da iznae to nepodeljeno Jedno iz koga je deljenjem, nastalo dvoje; ovo nastojanje je verovatno podstakla grka i indska misao, a konana prednost vremena povezuje se sa vavilonskom astrologom. Ovakvo tumaenje zaratustranske mitologe izazvalo je

duboke verske promene-posledica je poimanje nemilosrdnog vremena koje upravlja svetom i odreuje sudbinu ljudi, to se sve kosi sa osnovnim zoroasterskim uenjem o slobodnoj volji. Sr zoroastrizma je uverenje da je Ahura Mazda svemogue, apsolutno i iskljuivo dobro, dok Zurvan sadri u sebi i potencalno zlo, to znai da zurvanisti smatraju da dobro i zlo nisu radikalno suprotni i na taj nain zurvanizam dovodi u pitanje sam temelj zoroastrskog mita o postanku i obnovi. Nadolaskom islama, zoroastrizam se povlaio u izolovane zajednice po selima gde su drevna predanja ostala intaktna. Kasne su se ovi vernici velikim delom iselili u Indu (Parsi); za razliku od verskih istomiljenika u domovini, Parsi su bili izloeni jakom uticaju Zapada i hindiuzma, to je dovelo do velikih duhovnih i drutvenih promena. Pod hinduskom i muslimanskom upravom Parsi su iveli u miru i izdvojenosti; sa dolaskom britanske uprave, oni su ojaali, pogotovo u poslovnom i politikom smislu. To je podstaklo razvoj raznih tumaenja prvobitne mitologe i etike, pre svega pravdanje materalnog razvoja verskom dunou dobrog stvaranja. U 18. i 19. veku iz originalne mitologe su nikla i razvila se razna tumaenja i pravci, od kojih su neki bili suprotni jedni drugima, ali posve izvitopereni u smislu bliskosti sa iskonskim uenjem Zaratustre. Poetkom dvadesetog veka, kada je mo Parsa u Bombaju poela da opada, u zajednici se javilo nezadovoljstvo prozapadnom orentacijom, uporedo sa snanim talasom proiranske nostalge. Osnovana je Iranska liga i usledili su pozivi Parsima da se vrate u otadbinu. Religa veine Parsa iskazuje se obredima, od kojih se poseb-

22

KULTURA I DRUTVO

no neguju dva sveta obreda koji vuku poreklo iz drevnih mitova: inicaca i pogrebni obiaji; ovi drugi se i dan-danas tvrdoglavo praktikuju u Bombaju. Zoroastrizam je u vreme kada se pojavio u Persi, bio veoma napredna religa, manje krvava i idolatrska, sa mnogo manje sujeverja nego druge relige tog vremena. Zaratustrino uenje ne zasluilo da tako brzo utihne. Za vreme Dara I, zoroastrizam je bio duhovni izraz nace na svom vrhuncu; ali ljudi su oduvek vie voleli bajke od logike. Ispod zvaninog oboavanja Ahura Mazde, kultovi Mitre i Anahite su poeli da vaskrsavaju, da bi u vreme Artakserksa II njihova imena stidljivo poela da se ponovo javljaju u kraljevim proglasima. Kult Mitre je prerastao Ahura Mazdu, i je lik bledeo, i poetkom nae ere predstava Mitre kao lepog mladia, sa svetlim oreolom oko glave, tragom njegovog raneg poistoveivanja sa suncem, rairio se celom Rimskom imperom. Kako je zoroastrizam tonuo u zaborav, tako su jaali magi (mudraci), svetenici drevne paganske relige, prihvatajui i utapajui Zaratustrino uenje u svoju teologu, dok je sam Zaratustra bio uvrten u red maga i zaboravljen. U zaratustranskoj Persi nisu postojali ni hramovi niti bilo kakve predstave boga i mitskih bia. Verovalo se da je bilo koja ljudska graevina suvie mala da bi sadravala simbol boga. Oltari su podizani na planinskim vrhovima, u palatama, ili na gradskim trgovima, a na njima je gorela vatra u ast Ahura Mazde ili nekog manjeg boanstva. Vatra, sama po sebi, bila je oboavana kao Atar, sin Ahura Mazde. Danas u svetu postoji devet Berezisavana: jedan u Iranu i osam u Indi, od kojih je najsveta vatra u Udvadi, u Indi, koja neprestano gori

ve jedanaest vekova. Svaka porodica se okupljala oko ognjita, a vatra nikad ne smela da se ugasi. Ahura Mazdi su prinoene rtve u vidu cvea, hrane, ivotinja, mirisa; boanstva su primala samo mirise ponuenog, jestivi deo su uzimali svetenici i vernici. Obiaj nuenja haoma soka bogovima, iako se u Avesti nigde ne pominje, nastavio se i u zoroastrizmu. Kao to je ve reeno, Parsi u Indi i danas neguju inicacu; u zoroastrizmu ne postoji nita slino obredu krtenja dece. Dete se posveuje u uzrastu od osam do trinaest godina; pre toga dete se ne smatra odgovornim za svoja dela, ali nakon inicace sve njegove misli, rei i dela odreuju njegovu sudbinu nakon smrti. Jedan od principa zoroastrizma, verovanje da sva stvorena bia imaju potpunu slobodu izbora izmeu dobra i zla, zahteva da se pojedinac ne posveuje sve dok on sam ne sposoban da donese odluku kada e se podrvi naujote obredu (inicaci). U zoroastrizmu, kao to je sluaj i sa gotovo svim drugim religama, najmanje se menjaju pogrebni obredi. Poto je smrt delo Ahrimana, le predstavlja pobedu zla, i smatra se prebivalitem demona i izvorom telesne i duhovne zagaenosti. Kako je smrt pravedne osobe za Ahrimana vea pobeda negoli smrt grenika, mrtvo telo estitog oveka se smatra izuzetno neistim. im nastupi smrt, poziva se svetenik koji sa sobom vodi psa - shodno zoroastrskom mitu, pas uva Most odvajanja od demona, pa se veruje da njegov otar pogled rasteruje demone od lea. Mrtvo telo se prenosi metalnim nosiljkama, a ne drvenim u koje bi se mogla uvui neistoa, do mrtvanice, gde se pere i odeveno u belo polae na mermernu plou (takoe

No 42 JESEN 2004

23

neporozni materal). U prostori treba da gori vatra, koja svojom svetlou rasteruje zle sile, dok se svetenik, enska rodbina i pratelji mole za duu pokojnika. Pogreb je poeljno obaviti to pre, obino na dan smrti, kako bi se minimizirala mogunost daljeg zagaivanja. Le se prenosi na metalnoj nosiljci, a povorku predvode svetenik i pas. Pre polaganja telo se poslednji put sputa na zemlju i otkriva se lice pokojnika kako bi se oaloeni oprostili od njega. Nakon toga, nosai leeva sami odnose mrtvaca na toranj tiine, dokmu, gde svlae pokojnika i ostavljaju njegovo telo leinarima da ga pojedu i suncu da mu izbeli kosti. Dokme se najee grade na udaljenim, pustim mestima i na planinskim vrhovima. U blizini je zdanje u kome gori sveta vatra, i gde se oaloeni mole za vreme pogreba. Smatra se da je leinarima potrebno pola sata da pojedu meso pokojnika; za to vreme rodbina i pratelji se mole. Tokom naredna tri dana, kada se veruje da dua putuje do mesta gde e joj se suditi, rodbina upuuje molitve da joj olaka i pomogne. Od ivih se oekuje da oplakuju mrtve tokom odreenog perioda, ali ne i due, jer se veruje da e njihove suze stvoriti reku koju pokojnik mora prei. Obiaj izlaganja pokojnika leinarima i grabljivicama verovatno datira jo iz doba oko 3 000 godina pre nove ere, kada su Iranci bili nomadi, a versko pokrie dobio je zaratustranskim verovanjem da je smrt delo zlih sila, pa bi le, ako bi ga pokopali, spalili ili bacili u more, ukaljao sveto stvaranje zemlje, vatre i vode. Danas postoje ak 3 zaratustranska kalendara koji se koriste za verske potrebe; kadimi i ensaj vode poreklo od starih kalendarskih sistema korienih u vreme drevne persske drave, a fasli je

skoranji (neuspeni) pokuaj objedinjavanja kalendara. U doba nastanka persske drave, zapadnoiranska plemena su, po uzoru na vavilonski lunisolarni kalendar, praktikovala staropersski kalendar, korien pre i u prvim godinama vlasti dinaste Ahemenida. Meseci su se poklapali sa vavilonskim kalendarom, samo su im imena bila promenjena, kao i datum Nove godine, koji je u vavilonskom bio blizu prolene, a u staropersskom blizu jesenje ravnodnevice. Na istoku Irana primenjivan je sasvim drugai staroavestinski kalendar, koji je imao znatnih slinosti sa staroindijskim (vedskim) sistemom raunanja vremena, i koji je verovatno nastao oko 1000. godine p.n.e.. Godina je poinjala u leto, sa heliaktikim izlaskom zvezde Sirus, i bila je podeljena na dva dela od po 180 dana; prvi deo je obuhvatao leto i jesen, a drugi zimu i prolee. Pretpostavlja se da je svaka esta godina bila prestupna, sa 13. mesecom i ukupno 390 dana. Kada je Kambis osvojio Egipat 525. g.p.n.e., egipatski kalendar je poeo da se primenjuje i u Persi, kao bolje reenje od dotadanjeg persskog. Zatim je Dare, doavi na vlast, lino uestvovao u izradi mladoavestinskog kalendara, koji je i danas, donekle izmenjen, u upotrebi. Po novom kalendaru, godina je imala 12 meseci od po 30 dana, a na kraju godine sledio je epagomeni period od 5 dana, tako da je godina imala 365 dana; kalendar je bio verna kopa staroegipatskog, samo su zadrani avestinski nazivi meseca. Meutim, svake 4 godine Nova godina se pomerala jedan dan unazad, usled ega je pokuana reforma koja se ne pokazala praktinom. Najsavremeniji i najtani je fasli kalendar, koji je vezan za gregoranski kalendar, i koji jedini svake etvrte godine ima 6 gatha (epago-

24

KULTURA I DRUTVO

meni) dana. U staroj Persi, krunisanjem svakog novog vladara, poinjalo je novo brojanje godina. Poslednji kralj dinaste Sasanida, Jazdegird III, krunisan je 632. godine nae ere; obzirom da posle njega nedan kralj ne krunisan, Jazdegird era (je) i dalje tee, i sva tri zoroastrska kalendara potuju ovo brojanje godina. Egipatski obiaj imenovanja meseca po boanstvima takoe se preneo u Persu: farvais je prvi mesec (danas farvardin), zatim aa vahita (ordibehet), haurvatat (hordad), titra (tir), ameretat (mordad), katra vairja (ahrivar), mitra (mehr), ap (aban), atra (azar), datva (dej), vohu manah (bahman) i spenta aramaiti (esfand). Pet gatha dana posveeni su Ahura Mazdi. Svaki mesec ima 4 nedelje, od toga prve dve imaju po 7, a druge dve po 8 dana; dani se nisu obeleavali brojevima, ve je svaki dan u mesecu imao svoje ime - prvih sedam dana u mesecu bili su nazvani po Ahura Mazdi i amea spentima,

Bareljef iz Persepolisa, Narodni muzej u Teheranu

druge nedelje se slavi svetlost i priroda, trea nedelja je posveena vrlinama i moralu, a etvrta religskim pojmovima (pravda, nebo, svete rei i sl.). Obiaji vezani za proslavu Nove godine (Noruz), koji i danas opstaju u Iranu, apsorbovani u islam, veinom su zoroastrski. Poetak prolea, sadanja iranska Nova godina, slavi se u Iranu ve oko 4000 godina; rane je poetak leta smatran poetkom godine, ali se sa usvajanjem egipatskog kalendara prelo na prolenu ravnodnevicu. Pripreme za proslavu Nove godine poinju mesec ili dva unapred, sa velikim spremanjem i ienjem kue, a za samu proslavu svi oblae novu odeu. Ovaj obiaj vue korene iz drevnog verovanja da due umrlih poetkom svake godine dolaze na ovaj svet da obiu ive i njihove domove. Par nedelja pred Novu godinu, zaseje se jedna ili vie vrsta itarica u posude, da prokla i ozeleni; smatra se da vrsta koja se najbolje primi, u toj godini bie najuspena. Za doek Nove godine, postavlja se ha sin (7s) trpeza, na kojoj se nalazi 7 namirnica e ime poinje slovom s: sabze, novogodinji zeleni - zasejane itarice, jabuka, samanu (posebna vrsta alve od proklalog ita, simbol hleba), beli luk, sire, sended - vrsta iranskog voa i somak, zain; broj sedam simbolizuje sedam amea spenta. Prvih 12 dana nove godine, ne obavljaju se nikakvi poslovi, ve se oni provode u poseivanju i darivanju, slavei Ahura Mazdu. Trinaestog dana, svi odlaze u prirodu da se provesele, a novogodinje zelenilo se baca u reku; prema zaratustranskom verovanju 13. farvardin je nesrean i baksuzan dan, jer se tada Zemlja nalazi izmeu Sunca i Meseca. Jo su ahemenidski vladari prvog dana Nove godine u dvorani Apadanu u Persepolisu primali

No 42 JESEN 2004

25

predstavnike stranih zemalja, satrape, predstavnike razliitih drutvenih klasa, kojima su davali i od kojih su primali poklone. Poslednje srede u godini, obiaj je da se na otvorenom zapali sedam vatri, koje ljudi treba da preskoe, kako bi od sebe oterali svo zlo iz prole godine; za drevne Irance vatra je imala mo da isti i titi od svih zala, i tokom preskakanja vatri, izgovara se reenica Moja uta boja je tvoja, a tvoje crvenilo je moje; uto je simbol bolesti i nesree, a crvena zdravlja i radosti. Takoe, nekoliko dana pred Novu godinu, jedna osoba se prerui u Hadi Firuza (pandan Deda Mrazu), nagaravi lice, obue arenu odeu, i pesmom obavetava ljude da stie Nova godina, i od njih doba mutuluk. Ovaj ritual ima viestruku simboliku; pored toga to je oda boanstvu biljnog sveta, predstavlja i slavljenje mitskog junaka Savua (vlasnik crnog konja), od e su krvi, kada se prolila po zemlji, nastale sve biljke. Novoj godini je, kao prazniku ponovnog raanja prirode, odavno pripisivana neka kosmogonska simbolika, najee u obliku pobede mitskog heroja nad nekim udovitem; odgovarajui scenario je postojao i kod vedskih Indusa i u drevnom Iranu, mada danas poznati iranski mit potie iz kasnih vremena, tane od Ferdosa, koji pripoveda o borbi kralja Fretona (Fariduna) protiv zmaja Adahaka, koji je oteo i uzeo za ene dve sestre zakonitog vladara Damida. Nakon to je pobedio i ubio Adahaka, Faridun oslobaa Damidove sestre i on se eni njima. Kasna predanja jasno navode da je kralj pobedio Adahaka ba na dan Nove godine. Praznik Noruz je zapravo jedina nesemitska svetkovina koja se obeleava i primenjuje u islamu; naravno, nova vera je u rituale uvela neke promene, npr. na novogodinju so-

Epigraf iz Persepolisa na staropersijskom, Narodni muzej u Teheranu

fru se stavlja i Kuran, otvoren, koji se ita u trenutku dolaska Nove godine, a okupljeni pojedinano ljube Kuran, unutar koga se stavlja novac koji stari ukuani poklanjaju mlaima. U vezi sa svojom religom, Persanci su posebno prezirali la, to se kasne proirilo i na trgovinu. Ahriman je smatran otelotvorenjem lai, a svaki laov je njegov sluga. Persanci su trgovinu u krupnim razmerama preputali drugim narodima, a od paca su zazirali kao od mesta na kojima cvetaju lai i podvale i bilo je zabranjeno podizanje kola u blizini paca. Isplate, zajmovi i kamate su prvo bili u formi robne razmene; kamate Persanci nisu meusobno naplaivali, a zajmovi su bili svetinja. Dare je pravio zlatne i srebrne darike (ime je nastalo od persske rei zariq=komad zlata) sa svojim likom, vrednujui ih odnosom u vrednosti zlata i srebra, to se i danas koristi. Persa se isticala izuzetno organizovanim transportom - fantastina mrea puteva sa odmoritima, pontonski mostovi omoguavali su brz i bezbedan prenos ljudi, informaca i dobara.

26

KULTURA I DRUTVO

Iako su vladari bili poznati po izuzetnoj surovosti, uoptene osobine koje su pripisivane Persancima bile su iskrenost, privrenost, velikodunost, gostoljubivost i srdanost. Pri susretu sa sebi jednakima, sledio je zagrljaj i poljubac na usta; osobama vieg ranga se duboko klanjalo. Smatralo se nepristojnim jesti ili piti na ulici, jo vie pljuvati ili otresti nos. Takoe je bilo nedolino da odea otkriva ita osim lica. U doba procvata impere, i mukarci i ene su koristili kozmetiku: kreme, mirise i minku; ak se veruje da su je Persanci i izmislili. istoa je bila izuzetno cenjena, a stroge kazne su bile propisane za irenje zaraznih bolesti. Porodica je bila najsveta i najcenjena instituca; poligama je bila dozvoljena, ali su nju mogli sebi priutiti samo bogati. ivotinje, pogotovo pas, smatrane su sastavnim delom porodice. Iako se u Avesti mogu nai kontradiktorna gledita o eni, od obespravljenosti do jednakosti mukarcu, ona je u doba Proroka mogla de se kree otkrivena, da poseduje i raspolae svojom imovinom. Posle Dara, njen poloaj se srozava, pogotovo meu aristokratom. Meutim, kroz celu epohu praktikovao se obiaj izolovanja ene za vreme menstruace, kada je mogla da nosi samo odreenu odeu i nita ne smela da radi 9 dana i 9 noi. Nerotkinje su bile posebno igosane u drutvu koje je smatralo raanje dece najsvetim zadatkom. Mukoj deci se mnogo vie radovalo, jer su se erke odgajale da bi posle doprinosile tuem domainstvu. U punoletstvo se stupalo sa 21 godinom, a obrazovanje se svodilo na savladavanje jahanja, streljatva i moralnih principa koji su vladali u drutvu. Samo su deaci iz viih slojeva mogli da se opismene i izue npr. medicinu ili upravljanje javnim poslovima.

Persanci su intenzivno uivali u muzici i pesmi, kao i u svim lepim stvarima. U arhitekturi su razvili jedan od najlepih stilova u istori. Na sudu i meu aristokratom se govorilo na staropersskom jeziku, koji je bio jako blizak sanskritu; iz njega se sa jedne strane razvio zend (jezik na kome je pisana Avesta), a sa druge pahlavi, od koga je nastao savremeni persski. Persanci su pojednostavili vavilonsko pismo sa trista na 36 karaktera klinastog pisma, ali, naalost, nikakva knjievnost na tom pismu ne sauvana. Interakce sa kulturama i religijama naroda koji su dolazili u dodir sa Persom su bile viestruke. U Avesti se moe nai predanje, oigledno preuzeto iz stare vavilonske mitologe, da je svet stvoren u 6 stupnjeva - nebesa, vode, zemlja, biljke, ivotinje, ovek; poreklo vascelog ljudskog roda od dvoje prvobitnih roditelja, naseljavanje zemaljskog raja, nezadovoljstvo Tvorca svojim delom, i njegova odluka da uniti sve osim aice ljudi poplavom. Kasni prodori iranskih religskih i obrednih elemenata, poetkom nove ere, snano su uticali na dalje budistiko tumaenje mitoloke grae iz ranih budistikih tekstova. Tibetska mitologa je iz persske preuzela ideju postanka sveta iz svetlosti. Uticaji koje je zoroastrizam ostvario na ostale indoevropske narode i njihove mitologe, kao i na susedne semitske, su nemerljivi. Iz persske mitologe u jevrejsku, a zatim i u hriansku, prele su predstave o anelima i avolu, mada ove ideje nisu izvorno persske, ve su dole iz Inde; takoe i predanje o Sudnjem danu. Instituca Boia u hrianstvu potie od drevnog obiaja proslavljanja zimske kratkodnevice, oko 22. decem-

No 42 JESEN 2004

27

bra, posle koje dani postaju dui, to se injenicom da su hrianske psalme i tumailo kao trumf Sunca nad svojim gregoranske himne nastale na Istoku. neprateljima; kao takav, ovaj datum Takoe je indikativno da su u skoro svim postao je prvo mitraistiki praznik, i zoroastrskim hramovima postojala po najzad hrianski. Heretika, odnosno jedno ili dva zvona, koja su se nekoliko bogumilska mitologa preuzela je du- puta oglaavala tokom razliitih ceralizam principa dobra i zla, uglavnom emona. iz uenja staropersskog verskog reforNa staru pagansku religu Slovena matora Mana. Panteon predhrianske znatno su uticali kulturni dodiri sa Jermene veinom je iranskog porekla, razliitim iranskim plemenima, koja ali su zoroastranska boanstva razvila su se naselila u junoj Rusi (dananja posebne nacionalne crte; kasne su se Ukrajina), posebno Skitima i Sarmatima. jermenski bogovi poistovetili sa likovima Poetkom nae ere, Sloveni su od Sarmata iz grke mitologe. Tako je glavni preuzeli oboavanje Sunca - Sunce bog Aramazda, izveden iz , i vatra smatrani su decom Ahura Mazde, stopljen sa boga Svaroga, boanstva monim Zevsom; glavna koje daje toplotu i svetboginja Anahit, boginja lost, boginju Moko plodnosti, prela je (perssku Anahituu lik Afrodite, a Vaboanstvo plodnosti hagn (iranski Verethi vode), boga vetra ragna), bog pobede, Striboga, kao i mitsko jermenski je pandan udovite Simargl Aresu. Gnosticizam (persski Simurg). je iz Irana preuzeo Najzad, i slovenske rei sas 22 vezane za religske pojani dualistiku ideju dobra I( dsko a g vladara Ardeir suprotstavljenog zlu (svetlo move su persskog porekla: protiv tame), zatim mit o prvobibogu (bog), raji (raj) i svjatu ili tnom oveku i neka shvatanja u vezi sa sventu (svet); re maga, danas prisutna u spasenjem, ali gnostiari su razne mitske svim evropskim jezicima, proizvedena je iz pojedinosti tumaili u duhu helenistike magi, svetenike titule paganske Perse. Grke, prema kojima je telo tamnica za istu, svetu duu. Takve gnostike inter- Literatura: pretace, koje su praktino zastranjenja 1. The History of Civilisation: Our Oriental Heritage, Will Durant, Simon & Schuster, 1954 od zoroasterskog uenja, irio je gore pomenuti Mani u Iranu u 3. veku nae ere, 2. Mitologa - ilustrirana enciklopeda, Richard Cavendish, Trevor O. Ling, Mladinska knjiga, 1990. pozivajui na isposniki ivot i celibat. 3. Mitovi i legende svih naroda, H. S. Robinson, K. Wilson, IP Rad, 1976 Meutim, takve ideje su bile tue perss4. ena u zoroastrizmu, Nur 27, Kulturni centar IR Irana, kom duhu, pa je Mani na kraju pogubljen 2000. zbog krivoverja. 5. Nova godina - praznik roenja i spona izmeu prirode i oveka, Nur 28-29, Kulturni centar IR Irana, 2001. Smatra se da je zoroastrska sakralna 6. Iranski kralj i nova godina, Nur 28-29, Kulturni centar muzika dala obrise za formiranje psalama IR Irana, 2001. u hrianstvu, naroito po pitanju struk- Drevni iranski kalendari, Nur 36, Kulturni centar IR Irana, ture vokala. Ovo uverenje podrano je 2002.

28

KULTURA I DRUTVO

4-

24

1n

. e. )

N ovac

sa l

iko

(iako je ovaj fenomen nad fenomenima svojevremeno oglaavan na sva zvona) Nikola Areina

Volt Dizni ipak nije nasamario smrt

I

Veina politiara probleme sa kojima se sueljava sagledava u snanom prelomu dioptre kojom raspolae njihova vlastita taka gledita (U. Eko). Predsjednik Dord Bu i njegovi najblii saradnici, preduzimajui ratno-politiku operacu u Avganistanu, neizbjeno su potisnuli u zonu sumraka ogroman broj sadraja vezanih i za islamsku i za zapadnu civilizacu. Uprkos tome, ovi su sadraji veoma aktivni i bitno utiu na tok zbivanja. Svjedoi o tome izvan sistema isto kauzalnih zakona i diplomatski potez predsjednika Francuske, zemlje koja je u svojoj novoj istori, kao kolonalna sila, kreirala politiki i privredni ambijent u vie arapskih i afrikih muslimanskih drava; ak irak je predloio da Ujedinjene nace sazovu konferencu na kojoj e biti ustanovljen mehanizam putem kojeg e se dostavljati humanitarna pomo siromanom narodu Avganistana. Cinini komentar ove ideje bio bi da je ona izraz nemoi nekada velesile. Ipak, blie istini jeste miljenje da se Francuska ovim predlogom vraa u drutvo drava koje pretenduju da zadobu svoju sferu uticaja u centralnoazskom regionu. Valja skrenuti panju na brojne nesporazume koje raa najee povran pristup i nedovoljna obavjetenost, ne tako retko posredi je i namjerno iskrivljavanje, prilikom preuzimanja jedinstvenih i neponovljivih znaenja sadranih u odrednicama koje se tiu sveta narodnog ivota, te oblasti relige i umjetnosti

kako kad se radi o prenoenju iz islamske kulture u zapadnu, tako i kad je na djelu proces koji se odva u suprotnom pravcu. Gotovo bezazlen primjer koji potkrepljuje iznetu tvrdnju registrovali smo proljetos (2001), posle udesa egipatskog putnikog aviona; tonski zapis na traci iz crne kute posvjedoio je da je posljednja re koju je izgovorio pilot bila re ehada. Neki zapadni novinari pruili su svojim itaocima i sluaocima sljedee objanjenje: ehada je izraz koji muslimani koriste kad vjeruju da se pribliava smrt. Kao to je ire poznato, ehada oznaava pristupanje ili pripadnitvo islamskoj zajednici (Nema boga osim Alaha, Muhamed je Boji Prorok.) U jednom neto rane objavljenom Tajmovom lanku prezentovan je psiholoki portret islamskog teroristebombaa-samoubice, koji su ameriki psiholozi napravili oslanjajui se, pored bliskoistonog iskustva optereenog ovom pojavom, i na zabiljeke pronaene u hotelskoj sobi, u kojoj su dvojica terorista provela no uoi napada na Svjetski trgovinski centar. Zabiljeke su se djelimice odnosile na tehnike detalje vezane za plan akce, a sadravale su i niz iskaza religskog porekla; i upravo su ovi iskazi, po reima psihologa, korieni pri formiranju miljenja o agresivno-osvetnikoj prirodi linosti tipinog teroriste-samoubice islamske provenence. Terorista-musliman, itamo dalje u pomenutom lanku, fanatino je uvjeren da njegovo dejstvovanje uznosi Alla-

No 42 JESEN 2004

29

ha i islam, tavie, on je ubjeen da to ne bi mogao ni da sprovede bez Allahove volje; po reima francuskog islamologa, slovenakog porekla, Marana Mola, koje se odnose na bilo kojeg pravovjernog muslimana, njegova vjera dolazi od Boga Koji ini ono to hoe, a je volja bezmjerna, Koji daje ivot i smrt, od Kojeg sve dolazi i Kojem se sve vraa. Ne nam namjera da prenebregnemo injenice koje govore da teroriste u akcama u kojima ivote preteno gube neduni ljudi i djeca, to ne brana pred novim teroristikim napadima vode brojni, viestrani i raznorodni motivi: nekad je u pitanju elja za osvetom podgrana mrnjom i gnjevom, katkad su razlozi ideoloke ili religske prirode, ne tako retko iza svega stoji dravno sponzorstvo... Teroristiko nasilje je isto pragmatika akca i ne predstavlja derivacu onog nasilja koje je izraavanje esence, onog unutarnjeg, prirode, stoga se ono tim sigurne dokida u tranzitivnom cilju (podmetnuti bombu u avion, sruiti zgradu sa dravnim nadletvima, itd.). Mi se moemo nadati da emo kontrolisati akte nasilja e nadahnue lei u pobonosti i dunosti samo ako u oblasti mnenja odustanemo od autoritarnog stava, ako uspostavimo stav davanja i uzimanja, spremnost da uimo od drugih. (K. R. Poper: Utopa i nasilje) Pisac Otvorenog drutva nas upozorava da ne smemo doputati da se razlike izmeu napada i odbrane uine nejasnim. Moramo da insistiramo i da podravamo i razvamo drutvene ustanove (nacionalne kao i internacionalne) a je funkca da povuku razliku izmeu agrese i otpora agresi (Poper). Usputno, povodom skoranjeg biohemskog i toksikog terorizma oigled-

no je da su motivi njegove manifestace namjerno zamagljeni. Dodao bih, da gajim rezervu prema Hantingtonovom izrazu the clash of civilization, po mom skromnom miljenju, sintagma-simbol koja precizne oslikava stanje odnosa izmeu islamske i zapadne civilizace jeste jaz meu civilizacama (the abyss of civilization). Svakom je, nadamo se, razumljivo da se ova provala ne moe premostiti ratom, ratom se ona samo proiruje i produbljuje.

II
Suzan Zontag, autorka nekoliko, po miljenju kritiara, nezaobilaznih knjiga eseja, napisala je za jedne njemake novine, da je sadanje ameriko drutvo bremenito pojavama koje u svoju suprotnost preoblikuju idealizovanu sliku koja se o Americi, putem masovne kulture, iri diljem sveta. Preispitujui sopstvenu upuenost, uvjerio sam se da je moje znanje o onoj tamnoj strani Amerike zaista skueno. Poneto smo, putem tampe i filma, saznali, na primjer, o teksakom separatizmu. Idui tim tragom, moju panju privukla su dva suenja. O. Dej Simpson, nekada poznati profesionalni sportista, optuen je za ubivstvo bive supruge. Kako se pribliavao dan suenja tako je vrtoglavom brzinom rastao pritisak na sud. Afroamerikanci i drugi obojeni graani SAD, sa nezapamenom jednodunosti, zahtevali su da se donese oslobaajua presuda. Tad se jo jednom vidjelo da rasno pitanje potencalno sadri razarajuu energu koja je, za Ameriku, opasna od neprateljevih raketa sa atomskim bojevim glavama. Neto slino izneo je za sukobe izazvane meureligskom netrpeljivou izraelski rabin Forman; on je skrenuo panju da ubilaka energa

30

KULTURA I DRUTVO

otvoreno pitanje za neko kompetentno istraivanje. Timoti Mekvej, osuen na smrt zbog teroristikog napada na dravnu zgradu u Oklahoma Situ, zatraio je odlaganje izvrenja smrtne presude. Pogubljenje, prvobitno zakazano za 16. maj, odloeno je za 11. jun 2001. godine. FBI-ja je, u meuvremenu, saoptila da odbrani ne predala na hiljade stranica dokaza prikupljenih tokom istrage! Advokat Rob Naj i njegov kolega Riard Bar iznose sumnju da vlada kre jo dokaza od kojih bi neki ukazali na iru zavjeru u napadu koji je do 11. septembra predstavljao najgori teroristiki akt ikad poinjen na amerikoj teritori (19. aprila 1995. u Oklahoma SiHabibulah Sadeki, bez naslova tu poginulo je 168 ljudi). Dravni tuilac je rekoja e nastati u eventualnim svjetskim kao, posle izvrenja presude, da se vlareligskim sukobima potencalno moe da protivila bilo kakvom odlaganju popredstavljati vei izazov za mir u svetu gubljenja Mekveja zakazanog za 11. jun. od onog koji namee nuklearno oruje Ni jedan dokument u ovom sluaju ne (Njuzvik). stvara sumnju u Mekvejevu krivicu niti Po izricanju oslobaajue presude ukazuje na njegovu nevinost. Mi znamo gospodinu Simpsonu, prema oevicu, da je on odgovoran za taj zloin, rekao filmskom reditelju Duanu Makavejevu, je dravni tuilac Don Akro. koji je u to vreme predavao u jednoj njuPogubljenje je izvreno, pomou jorkoj filmskoj koli, mase su zakrile smrtonosne injekce sa kalum-hlorinajprometne ulice izraavajui neobu- dom (zaustavlja rad srca), u zatvorskom zdano svoju radost zbog hepienda u do- kompleksu u mjestu Ter Ot. tinom sudskom procesu. Koliko je ameOstalo je, posle svega, da je zloriko pravosue u svemu ovome ostalo in izvrio usamljeni pojedinac ispunjen na, inae, zavidnoj strunoj visini koju, patolokom mrnjom prema dravi i po optem miljenju, posjeduje, ostaje njenim institucama. Timoti Mekvej
No 42 JESEN 2004

31

je priznao zloin i rekao da taj in predstavlja osvetu za surovo postupanje federalne police prema poklonicima Davidovog bratstva u mjestu Vako u Teksasu. Teksas je, uzgred budi reeno, jedna od 18 amerikih drava u kojima ne ukinuta smrtna kazna. Filip K. Vilkoks u lanku Teror (Njujork rivju ov buks, septembar 2001) primeuje da su antidravne svjetovne i religske teroristike grupe, u samoj Americi, praktino na izmaku snaga. Ali, ako pojedinac, i to ne kao pripadnik hrianske fundamentalistike sekte ve kao njen simpatizer, moe da napravi tako veliko zlo, onda je Vilkoksova konstataca praktino slaba utjeha. Timoti Mekvej je bio uesnik Zalivskog rata i vratio se, po reima njegovih poznanika, razoaran ponaanjem Sjedinjenih Drava prema narodu Iraka, ocjenjujui ga kao siledsko. Neposredno posle teroristikog napada od 11. septembra, svjetski eksperti za terorizam bili su jedinstveni u procjeni da su pripadnici Al Kaide, za tako sloenu teroristiku operacu, morali imati pomagae u samoj Americi. Da li je postojala takva sprega i ako jeste kakva su njena obiljeja? do danas ne poznato. Uostalom, veze te vrste u svetu terorista zaista su zagonetne i nepredvidljive, tako da ne bi bilo nita udno da se Bin Laden sklonio, na primjer, pod okrilje Abu Sajafa.

III
Novi svjetski poredak oigledno ima potrebu za vojnim intervencama kako bi doao do svojih ciljeva. Mekdonaldovi restorani, vladavina televize i distributeri svjetskog novca, ipak, nisu dovoljni. Krupni kapital politiari su sastavni dio tih korporacskih

struktura tei da transformie ljude, prirodu, istoru, u svoje potinjene pri pobjedonosnom globalnom pohodu planetom. Don Espozito, jedan od najpoznatih amerikih eksperata za islam, na svoj nain zastupa hegelansku ideju, jer kod slavnog njemakog filozofa, podsjeamo, za islam nema mjesta u povesti svjetskoga duha tako to misli da je islam kao politika doktrina i praksa nespojiv s temeljnim naelima novog svjetskog poretka. Grandiozna nauna otkria, uspjesi u istraivanju kosmosa, sofisticirana oruja sve ovo pothranjuje ameriki kolektivistiki ego, i vraa u opticaj drevnu priu o izabranoj zemlji i izabranom narodu. Ono to unosi nespokojstvo u ameriki Eden, pored drugog, a jeste saznanje da se iz tog samosvojnog raja na zemlji ne moe protjerati Smrt. U tom smislu sagledavam famozni i ekscentrini zahtjev Volta Dizna da njegovo telo, neposredno pred smrt, bude podvrgnuto tretmanu duboke hiberance i da se odmrzne tek kad nauka otkre lek protiv raka. Stavimo nasuprot Diznevoj posljednjoj volji autentinu sliku prenoenja Averoesovog pepela u Kordobu. Dogaaju je prisustvovao Ibn Arabi, slavni islamski filozof, mistiar i pjesnik i dogaaj ga je impresionirao. Anri Korben, znameniti orentalista, opisao je ovaj dogaaj, posluivi se uspomenama filozofa: S jedne strane, stajao je les, a s druge Averoesove knjige. Paket knjiga kao protutea ljudskom leu! Da bismo shvatili potku misaonog i znanstvenog ivota tradicionalnog islamskog Istoka, treba sauvati u sjeanju ovu sliku kao simbol njegovih tenji i opredeljenja: Boanska znanost odnosi pobjedu nad smru.

32

KULTURA I DRUTVO

FILOZOFIJA I GNOZA

Ibn Arabi
Vilam itik

bu Abdalah Muhamad ibn alArabi al-Tai al-Hatimi (Abu Abdallah Muhammad ibn al-Arabi al-Tai al-Hatimi) je poznati kao Muhji al-Din Arabi (Muhyi al-Din ibn Arabi). Roen je u Mursi u al-Andaluzu 17. ramazana 560/ 28. jula 1165, a umro u Damasku 22. raba 638/ 10. novembra 1240.(1) Kod sufija poznat kao ejh al-Akbar, Najvei uitelj, on je pisao opirno, na izrazito visokom nivou raspravljanja, to ga je uinilo jednim od najteih muslimanskih pisaca. Njegovo delo al-Futuhat al-makkiyyah, koje obuhvata trideset i sedam tomova od po pet stotina stranica, je samo jedno od nekoliko stotina knjiga i rasprava. Neuobiajeno detaljno Ibn Arabi razmatra mnoga, ako ne sva, intelektualna pitanja koja su zaokupljala muslimanske naunike u oblastima poput kuranskog komentara, hadisa, jurisprudence, kalama, sufizma i falsafaha. Bio je podjednako jako privren tradici i prekomerno inovativan. Njegova dela nam pruaju znaajnu riznicu bogatih stvaralakih promiljanja svih intelektualnih dimenza islama, pa zato ne neprikladno proglasiti ga najuticajnim misliocem druge polovine islamske istore. Kako je Franc Rozental (Franz Rosenthal)(2) uobiajavao da kae blistava pojava i misao Ibn Araba, nastavljaju da oaravaju i nadahn-

juju muslimanske mislioce do danas. Po reima Dejmsa Morisa (James Morris), Parafrazirajui Vajthedovu slavnu izreku u vezi Platona i sa pomalo istom dozom preterivanja moe se rei da istora islamske misli nakon Ibn Araba (bar do 18. veka i radikalno novog susretanja sa Zapadom) u najveoj meri moe da bude konstruisana kao niz fusnota njegovom delu.(3) U kojoj meri Ibn Arabi moe biti nazvan filozofom, zavisi, naravno, od naeg definisanja filozofije. Ukoliko re falsafah uzimamo u znaenju da se odnosi na specifinu kolu miljenja u islamu koja je poznata pod tim nazivom, tada Ibn Arabi ne bi ispravno mogao biti nazvan faylasuf. Meutim, ukoliko pod filozofijom smatramo mnogo iru tradicu mudrosti, ukorenjenu podjednako u islamskim izvorima i u raznolikom preislamskim nasleima, onda Ibn Arabi zasigurno zasluuje da bude nazvan faylasuf, ili, kako bi on najverovatne vie voleo, hakim. Sam on pravi razliku izmeu dva znaenja izraza falsafah, govorei o onima koji istinski (bil-haqiqah) zasluuju naziv hakim i onima koju su usvojili naziv (laqab); prvi su verovesnici, poslanici i Boi pratelji (awliya), dok su potonji istinski falsafah.(4) Kada Ibn Arabi hvali Boanskog Platona kao faylasufa, on oigledno ima na umu ire znaenje izraza falsafah.(5)

No 42 JESEN 2004

33

Alimohamed ejhi, bez naslova

Bez obzira da li filozofiju poimamo u uem ili irem znaenju, potrebno je da postavimo tri pitanja: U kojoj meri je Ibn Arabi bio upuen i bio pod uticajem prave falsafah kole? Kakva su bila njegova gledita u odnosu na falsafah? Kakvi su bili njegovi doprinosi filozofskom miljenju? Upoznavanje falsafaha Ideja izneta od strane Asina Palaciosa (Asin Palacios) i drugih, da bi poreklo filozofske teore Ibn Araba moglo biti dokazano u izvesnom nizu

unazad do grke tradice, ne uzima se vie ozbiljno u strunim krugovima. Ono to je sigurno jeste da je veina onoga to on iznosi ukorenjena u njegovoj sopstvenoj mistikoj intuici, ili, da upotrebimo njegove izraze, njegovom otkrivanju (kashf) i otvaranju (fath, futuh). Kada se to kae, onda je, takoe, jasno da je on bio upoznat sa fundamentalnim izvorima islamske tradice kao i sa intelektualnim pravcima svoga doba, posebno sa tradicom mudrosti. Veina onoga to on iznosi predstavljena je kao komentar na pojedine ajete Kurana ili odlomke iz hadisa. Koristi terminologu rairenu u sufizmu, falsafahu, jurisprudenci kalama, gramatici i drugim naukama. Prema Rozentalu, postoje slabi dokazi da je Ibn Arabi zaista proitao bilo koje delo falsafaha, sa izuzetkom pseudo-aristotelovskog Sirr al-asrar ili Secretum secretorum, i politiki delovi su imali znaaj za njega. ini se da je bio bolje upoznat sa kalamom. Ponekad se poziva na dobro poznati mutakallimun, ali ni ovde ne jasno da li je on zaista proitao njihova dela koja posebno nigde ne navodi ili se oslanjao na opte znanje prisutno u intelektualnim krugovima u kojima se kretao. Iako ponekad Ibn Arabi mudre izreke pripisuje odreenim grkim filozofima, on muslimanske filozofe nikada ne pominje po imenu. Najvei izuzetak

34

FILOZOFA I GNOZA

je uinjen u njegovom poznatom osvrtu na susret sa Ibn Rudom (Ibn Rushd), koji se desio kada mu je bilo oko petnaest godina. Ali, nema dokaza da je proitao bilo koje delo Ibn Ruda, koga opisuje kao naunika erata, pre nego faylasufa.(6) Najvei broj najznaajnih filozofskih pitanja je bar pomernut u delima Ibn Araba. Kao to Rozental primeuje: Svi usvojeni delovi filozofije bili su ivi u njegovom obrazovanju. Za njega je bilo skoro neizbeno da ih se u govoru dotakne.(7) Moda bi bilo korektno rei da vrsta filozofskog gledanja koju je on koristio ima blisku povezanost sa onom koju je imao Ikhvan al-Safa (Ikhwan al-Safa), ali je preterano tvrditi, kao to je to inio Niberg (Nyberg), da mu je Ikhvanovo delo obezbeivalo neposredan izvor.(8) Raspravljajui Ibn Arabevu upoznatost sa filozofskim pitanjima, Rozental istie znaaj koju on pridaje epistemologi i logici, etici, politici, oveku kao mikrokozmu, kosmologi (posebno vremenu) i metafizici. On sumira svoja zapaanja o Ibn Arabijevom filozofskom uenju reima. Bilo bi mogue nastavljati i straivati sve to Ibn Arabi kae, stranicu po stranicu, red po red, i pronai da svuda postoji bliska povezanost sa idejema koje su filozofskog porekla...Filozofija, bilo u islamskom ili klasinom znaenju izraza, stvara okvir na koji se oslanja Ibn Arabev pogled na svet.(9) To je zacelo tano sve dok imamo na umu da je za samog Ibn Araba filozofija u ovom irokom znaenju podudarna sa mudrou o kojoj Kuran kae: ...a onaj kome je znanje darovano darovan je blagom neizmernim. (s. II, a. 269)

Da bismo ukazali na prirodu Ibn Arabevog osobenog pozivanja na falsafah u njegovom uem znaenju, moemo pomenuti nekoliko od njegovih mnogobrojnih osvrta na falsafah ili hukama. Prema Ibn Arabu, filozofi mogu biti podeljeni na dve grupe, islamske, i na one koji sebe ne smatraju vezanim za objavljene relige (al-sharai).(10) Filozofi gree u razumevanju uvenog aforizma Nita ne nastaje iz Jednog do jednog(11) i u ideji da Bog moe biti uzrokom (illah) kosmosa.(12) Njihov stav o ustrojstvu nastajanja kosmosa (tartib takwin al-alam) je razliit od Ibn Arabevog.(13) Oni mogu biti podeljeni na dve grupe vezano za pitanja oivljenja, one koji ga u potpunosti opovrgavaju, i one koji osporavaju vraanje fizikih tela, ali potvruju duhovi povratak.(14) Ponekad, Ibn Arabi pominje filozofe kao one koji razumeju da proiavanje due vodi ljudska bia ka mestu gde spoznaja i moralna savrenost mogu biti pribavljene iz nebeskih sfera. U svakom sluaju, ono to stiu pripisuju duhovnim moima i odvajaju od Boanskog uticaja, i do te mere su poznati kao kuffar, skrivai istine (ili nevernici, iako je prvi prevod blii Ibn Arabevom razumevanju rei kufr).(15) Kada filozofi navode da je cilj filozofije sticanje slinosti sa Bogom, ili teomorfizam (al-tashabbuh bil-ilah), oni misle isto ono to sufi podrazumevaju kada govore o umiljanju Boih karakternih crta (al-takhalluq bi akhlaq Allah). U svakom sluaju, njihova ideja tashabbuha je neodriva.(16) Iako je Ibn Arabi esto kritian prema filozofima, uopte, njima daje prednost nad mutakallimunima.(17) Jedna od slabosti kalama je da on nema

No 42 JESEN 2004

35

pristupa kosmologi ili psihologi. Kao to Ibn Arabi navodi, filozof je onaj ko objedinjuje spoznaju Boga, prirodu, matematiku i logiku. A teolog kao teolog ne poseduje spoznaju prirode.(18) U pojedinim pitanjima, Ibn Arabi zaista daje prednost teolokom nad filozofskim gleditem. Tako on podrava aaritsku doktrinu da poslanstvo moe biti dostignuto na osnovu Boe zapovedi (ikhtisas), a ne na osnovu zalaganja (iktisab). Kako znanje prirode trajne sree zavisi od spoznaje Samog Boga (nafs al-haqq), niko ne moe stei to znanje dok mu ga Bog ne podari, a Bog ga daruje samo posredstvom poslanika.(19) Gledite falsafaha Uopteno govorei nemogue je odvojiti Ibn Arabevo miljenje o falsafahu od njegovih stavova o kalamu. On obino uzima zajedno autoritete obe tradice i govori o njima koristei izraze poput ljudi od nauke ili razmiljanja (ahl al-nazar), racionalni mislioci (aluqala) i ljudi miljenja, ili reflektivni mislioci (ashab al-fikr). Ponekad juriste svrstava u istu kategoru, ali je sklon da koristi i krue izraze ahl al-rusum, ljudi odreenja, ili egzoterini mislioci. Da bismo shvatili gledita Ibn Araba u vezi procesa razumskog promiljanja, tipinog filozofiji i kalamu, moramo ire sagledati njegov celokupni intelektualni projekat. Zasigurno, on eli da potvrdi da je skidanje zastora, dostignuto od strane sufija, nain superiorneg saznanja u odnosu na razum (aql). U svakom sluaju, on, takoe, potvruje da je razum neophodan za sticanje pravog znanja o stvarima, a to tvrenje je duboko ukorenjeno u

njegovo fundamentalno sagledavanje stvarnosti. U stvari, razum je sasvim neophodan u njegovom vienju stvarnosti, da tawhid, sine qua non spasenja, zavisi od njega.(20) Ibn Arabi smatra da ljudska bia duguju svoju jedinstvenost injenici da su stvoreni po Booj zamisli i da su sposobni da u sebi samima oive sve Boe atribute. To ukljuuje simultanu transformacu postojanja i saznanja; savreni ljudi mogu spoznati Boga Onakvim Kakav je On zaista i, istovremeno, manifestovati Boe odlike kroz njihov nain postojanja u kosmosu. Modaliteti ljudske savrenosti su beskonano razliiti, ali najvii stupnjevi savrenstva zahtevaju da Boanske odlike budu tako harmonino uravnoteene u svojoj pojavnosti da ovek predstavlja savrenu sliku Boanske prisutnosti (al-hadrat al-ilahiyyah), drugim reima Sveobuhvatno Bie Koje se oznaava reju Bog. Ibn Arabi ovo najuzviene stanje ljudske perfekce naziva brojnim imenima. Na primer, stanje bez stanja (maqam la maqam), zato to ljudi koji ga dostignu, uestvujui u svakoj Booj odlici, ne mogu biti ogranieni ili definisani bilo kojom odlikom. oveka koji dostigne taj stepen on naziva verifikatorom (muhaqqiq), ili posednikom dva oka (dhul-aynayn). Takvi ljudi jednim okom vide svoju sopstvenu ljudsku jedinstvenost; sa drugim, vide svoju identinost sa Bogom. Doivljavaju sebe i bliske Bogu, i daleko od Njega, podjednako realno i nerealno, i egzistentno i neegzistentno. Na jedan nain, oni iskazuju sve Boanske odlike, a na drugi, oni ih skrivaju. Teolokim jezikom, Ibn Arabi vizu, dostignutu na osnovu ljudske savrenosti, opisuje kao uravnoteenu

36

FILOZOFA I GNOZA

kombinacu svedoenja o Booj neuporedivosti (tanzih) i o Njegovoj slinosti (tashbih). Mutakallimuni su tanzih smatrali ispravnim, a osuivali tashbih. Ibn Arabi prihvata tashbih sve dok je u ravnotei sa tanzihom. Ni jedan od izraza se ne moe upotrebiti u odnosu na Boga u bilo kom iskljuivom znaenju. Vano je razumeti kako Ibn Arabi povezuje tanzih i tashbih sa dve iroke kategore Boanskih atributa o kojima su muslimanski mislioci esto raspravljali. Oni se nazivaju atributima milosra (Rahmah) ili srdbe (Ghadab), ili dareljivosti (Fadl) i pravednosti, ili lepote (Jamal) i velianstvenosti (Jalal), ili nenosti (Lutf) i strogosti (Qahr). Kuran i tradica povezuju nena i lepa odlija sa Boom bliskou sa biima, dok stroge i velianstvene atribute povezuju sa Njegovom udaljenou od sveta stvorenog. Uopteno govorei, Ibn Arabi smatra da je Boga mogue razumeti u znaenju tanzih u meri u kojoj je Nedostupan, dok je u znaenju tashbih Dostupan u meri u kojoj je: ...blii od vratne ile kucavice (Kuran, s. L, a. 16). Kada Kuran navodi da je Bog stvorio ljudska bia Svojim Sopstvenim rukama (Kuran, s. XXXVIII, a. 75), Ibn Arabi razume da to znai da je upotrebio atribute tashbih i tanzih da bi Svoju Sopstvenu sliku uveo u postojanje. Otuda je Bog, ujedno, sa Svojim biima, i od njih Udaljen.(21) Stav Ibn Araba u vezi bliske veze izmeu tanziha i tashbiha ima direktan uticaj na epistemologu. Ukratko, razum je uroeno stvoren da pravi razliku i diferencacu i da na taj nain razmilja apstraktno. Po njegovom shvatanju, racionalni mislioci bilo da su

mutakallimuni ili filozofi ralanjavaju stvarnost tako da gube iz vida jedinstvo svih stvari, postupajui tako na osnovu uroene prirode racionalnog naina razumevanja. Drugim reima, razumsko poimanje Boga zadrava na odstojanju putem potvrivanja tanziha, a opovrgavanja tashbiha. Kao rezultat, i falsafah i kalam se usredsreuju na Bou uzvienost, otrinu i gnev, i skloni su da iz vida izgube Njegovu lepotu, nenost i milost. Nasuprot, oni koji su proli kroz skidanje zastora (ahl al-kashf, al-mukashifun) opaaju Boe prisustvo u svim stvarima i to na osnovu injenice da je skidanje zastora prvenstveno ukorenjeno u imaginaci (khayal), koja premouje provale, stvara veze i razume na osnovu konkretnih slika. Kao rezultat toga, sufii pred kojima je skinut zastor vide Boga u svim stvarima i panju usmeravaju na Njegovu bliskost Njegovu milost, nenost i ljubav. Potvrivanjem tanziha, ljudi otkrivaju razliitost (ghayriyyah) svih stvari; afirmacom tashbiha, oni potvruju Boe svedoenje, (maiyyah, izraz koji potie iz kuranskog ajeta On je s vama gde god bili, s. LVII, a. 4). Fokusiranje na tanzihu ili tashbihu, i neisticanje druge perspektive vodi iskrivljenju stvarne veze izmeu Boga i sveta. Spoznaja zavisi od sagledavanja svih stvari i okom imaginace i okom razuma. Sklad koji bi morao biti uspostavljen izmeu razuma i imaginace ne znai da tanzih i tashbih imaju ista prava u svim sluajevima. U poslednjim analizima, tashbih preovlauje, ak iako tanzih ima odreen prioritet u sadanjem svetu. Teoloki princip je ustanovljen u uvenom hadisu Milost

No 42 JESEN 2004

37

moga Boga preovladava u odnosu na moj gnev. Drugim reima, bliskost Istini (al-haqq), koja je Potpuno Bie (alWujud al-Mahd) i Apsolutna Dobrota (al-Khayr al-Mutlaq), je blia postojanju od udaljenosti od Njega, obzirom da bliskost obezbeuje svetu stvorenog sve to poseduje. Udaljenost, iako nuna da bi svet stvorenog postojao, oznaava vezu sa nepostojanjem (adam), takoe, poznatim kao nestvarno (batil). Boe neprestano prisustvo meu biima mora iskazati svoj uinak. Odsustvo nema korene u Biu, ni temelje u Istini. Otuda Boe prisustvo milost preovladava u ovom i sledeem svetu. Gnev i kanjavanje se odnose na sluajeve koji su sluajni u univerzalnoj ekonomi Dobroga i Istine. Kuranski dokazni tekst koji Ibn Arabi esto navodi (s. VII, a. 156) glasi: Kaznom Svojom Ja kanjavam koga hou ree On a milost Moja obuhvata sve. Ibn Arabi se neprestano vraa na temu milosti kao podupirui, sveobuhvatni i temeljni kvalitet stvarnosti koji se konano mora iskazati (bil-mal). Poslanika revelaca se odnosi podjednako na razum i imaginacu. Predstavljanje razuma injenicom Boe udaljenosti doputa ljudskim biima da zasnuju tanzih i spoznaju svoju stvorenu prirodu kao Boih stvorova. Do mere u kojoj ljudi ostvaruju ropstvo sledei erat, stei e bliskost sa Bogom. Ibn Arabi nam esto govori da skidanje zastora zavisi od paljive primene kuranskih uputa ostvarenih u Poslanikovom sunetu. Dokazni tekst koji on najee citira je Kuran, (s. II, a. 282): I bojte se Allaha, - Allah vas ui..., putem poduke bez posrednika. Ovo od Boga dato znanje omoguava ljudima da vide Boe prisustvo, kao

to e ga videti na drugom svetu. Tamo vie nee promiljati, jednostavno, samo e videti. Umesto da budu udaljeni od razumu udaljenog objekta, vide Boe Samoobjavljivanje (tajalli).(22) Ali, oni kojima upravlja razum i odvajanje na ovom svetu, Boga e videti kao Udaljenog, u obliku atributa srdbe i otrine; suprotno, oni koji su skinuli zastor sa samosvesti uoie Boga kao Bliskog, u obliku atributa milosti i nenosti. Posmatrano u irem znaenju, Ibn Arabev stav o tanzihu i tashbihu otkriva njegovu ideju o integrisanju svih islamskih uenja pod okrilje tevhida. Ali izgleda da sufijska perspektiva, koja u celosti istie tashbih i ukazuje na Bou milost i bliskost pre nego na Njegov gnev i udaljenost, doba na prednosti. Racionalni napori filozofa i teologa, iako korisni i ponekad neophodni, moraju biti podreeni neposrednom saznanju koje je pristupano kroz proroke poruke a ostvarivano putem skidanja zastora. Verifikatori poimaju savreno znanje putem srca (qalb), koje lebdi izmeu razuma i skidanja zastora i vidi Boga pomou tashbiha i tanziha.(23) Ibn Arabevo pozivanje na racionalne mislioce najee je smetano u kontekst u kome on objanjava nepodobnosti razuma i reflekse (fikr) za potpunu spoznaju istine. Filozofi i teolozi varaju sebe smatrajui da mogu spoznati Bou sutinu (Dhat) razmiljajui o njoj. tavie, usled nemogunosti uma da spozna tashbih, oni istrajavaju na otklanjanju nesporazuma putem razjanjavanja (tawil) onih kuranskih ajeta koji o Bogu govore upotrebljavajui izraze koji se koriste za stvorenja. Ukoliko bi bili u stanju da gledaju oima razotkrivanja zastora, shvatili bi da Bog objanjava prirodu

38

FILOZOFA I GNOZA

Samoobjavljivanja ba ajetima koje oni ele da obrazloe.(24) Doprinos filozofiji Mnogi od Ibn Arabevih spisa, posebno Fusus al-hikam, bili su iroko rasprostranjeni u toku od jednog veka nakon njegove smrti.(25) Vrlo malo istraivanja je obavljeno u vezi sadraja njegovih spisa ili u vezi naina na koji bi mogli uticati na kasne mislioce. Ali, dovoljno je otvoriti bilo koje delo iz metafizike, kosmologe ili psihologe iz kasneg perioda da bi se nali tragovi njegovog izraavanja ili ideja, ako ne i naslanjanje na njegove teore. Ta posebna pitanja kojima je Ibn Arabi dao poseban doprinos puno su prisutna u kasnijim filozofskim radovima (podjednako u irem i uem znaenju izraza filozofija): Jedinstvenost Bia (wahdat al-wujud), Svet filozofije (alam al-khayal), i Savreni ovek (al-insan al-kamil). U sledeim redovima, ukratko u izloiti te teore, koje su blisko isprepletane. Sam Ibn Arabi nikada ne upotrebljava izraz wahdat al-wujud, ali je on postepeno prihvaen od strane njegovih pristalica da bi oznaio njegov stav.(26)

U svakom sluaju, ideja proima njegovo promiljanje, a njegova filozofska relevantnost je oigledna ve u reima. Wujud je dominirao interesovanjima filozofa, a sam falsafah je ponekad definisan kao prouavanje wujuda kao wujuda. Do Ibn Arabevog doba izraz su koristili filozofi, teolozi i sufiji u odnosu na Boga. Koristei izraz wujud, Ibn Arabi najee na umu ima njegovo etimoloko znaenje. Za njega, wujud ne znai samo biti, ili postojati, ve, takoe, i nai i biti pronaen. Koriena u vezi Boga, re znai i da Bog jeste i da ne moe biti, kao i da On pronalazi Sebe i sve stvari, kao i da ih ne moe nai. Drugim reima, wujud ne oznaava samo postojanje, ve i svest, samosvest i znanje. Kada se odnosi na bia, izraz wujud zahteva pitanje: U kom znaenju je pravilo upotrebiti izraz? Falsafah obezbeuje standardni odgovor: Boi wujud je obavezan (wajib), dok je wujud bia mogu ili neizvestan (mumkin). Ibn Arabi esto koristi takvu terminologu, ali on upotrebljava i mnogo drugih izraza i slika da bi izrazio dvosmislenu prirodu moguih stvari, koje lebde izmeu apsolutnog Boeg

No 42 JESEN 2004

39

wujuda i apsolutnog nitavila (al-adam al-mutlaq). Ibn Arabi nikako ne provodi toliko vremena na raspravljanje wujuda kao to bi se moglo pomisliti ukoliko bi se razmatrala kasna literatura, koja uobiajeno njegovo ime vezuje za izraz wahdat al-wujud. injenica da je wujud izabran za predstavljanje njegovog primarnog interesovanja vie je vezana za filozofsku orentacu kasne sufijske tradice nego za Ibn Arabeva konkretna dela. U svakom sluaju, ukoliko bi Ibn Arabeva razmatranja izraza bila objedinjena na jednom mestu, ona bi zasigurno predstavljala obimno delo. Kritiari Ibn Araba, posebno Ibn Tajmah (Ibn Taymiyyah) (umro 728/1328), tvrdili su da on ne pravio razliku izmeu Boeg wujuda i wujuda kosmosa. U sutini, lako je odabrati odlomke iz Futuhata koji potvruju ovu tvrdnju. Ali, na osnovu onoga to je ve reeno o osnovnoj prirodi dalektike izmeu tanziha i tashbiha u Ibn Arabevim spisima, moralo bi biti jasno da odlomci koji poistoveuju Boi wujud sa wujudom kosmosa ine perspektivu tashbiha. U spisima samog Ibn Araba, preko rasprava o tanzihu, u kojima je razgranienje izmeu Boga i sveta odluno potvreno, one se izjednaavaju. U nekoliko odeljaka, Ibn Arabi saeto izlae svoj stav tvrdei: On/ ne On (huwa la huwa). Priroda svetovnog wujuda moe se razumeti podjednako i kroz potvrivanje i osporavanje njegovog identiteta sa Boim wujudom. Stvari se moraju sagledavati sa oba oka. Ni jedan od razloga, ni onaj koji potvruje Bou razliitost, niti skidanje zastora, koje potvruje Bou istovetnost, ne dozvoljavaju globalno razumevanje prirode stvari.

Mora se imati na umu da izraz wahdat al-wujud, u svom bukvalnom znaenju, ne odgovara Ibn Arabevom stavu. Istina je da on esto tvrdi da je wujud jedinstvena stvarnost. Ali, ta jedinstvena stvarnost je samosvesna _ ona pronalazi sebe i pronalazei sebe svesna je neogranienih mogunosti sopstvenog prestrojavanja u svakom nainu na koji je pronaena. Univerzalne kategore tih moguih naina su odreene Boanskim imenima, ali njihove osobenosti su poznate kao stvari (ashya), ili entiteti (ayan), a oni su nepromenljivo odreeni (thabit) u Boem znanju. Znajui Sebe, Bog poznaje sve mogunosti wujuda, koji predstavlja sve stvari. Otuda je Bog Jedan/Mnotvo (alWahid al-Kathir) Jedan u Svom wujudu i Mnotvo u Svom znanju. Ukoliko je wujud jedan, wujudovo jedinstveno znanje ipak obuhvata realnost mnotva. Vrlo je znaajno da je prvi direktni lan Ibn Arabeve kole miljenja, Said al-Din Farhani (Said al-Din Farghani) (umro 695/1296), koji je upotrebio izraz wahdat al-wujud u tehnikom smislu, isti postavio uz izraz kathrat al-ilm (mnotvo znanja).(27) Kosmos je nastao na temelju ta dva pola pozivanja wujudu i spoznaji. Na temelju mnogostrukosti znanja, Bog svakoj stvari daje nezavistan ili mogu wujud, zavisno od zahteva osobene realnosti stvari. U meri u kojoj stvar poseduje wujud, ona je On, dok u meri u kojoj predstavlja determinisanu i odreenu realnost koja ne dozvoljava da se wujud kao takav ispolji, ona ne On. Wujud je jedan u sebi, ali neogranieno razliit po svojoj samoogranienosti. Raznolikost univerzuma predstavlja istinsku raznolikost realnosti, ali u kalupu jednostrukog wujuda.

40

FILOZOFA I GNOZA

Po Ibn Arabevom miljenju, wujud je analogan svetlosti, dok je svaka stvar analogna odreenoj i posebnoj boji. Realnost posebnih boja ne ugroena injenicom da svaka boja ini posebno manifestovanje svetlosti. Ni jedna boja ne poseduje bilo kakvo postojanje bez svetlosti. Svaka boja je istovetna sa svetlou, ali svetlost ostaje izdvojena i neuporediva sa bilo kojom bojom, kao i sa ukupnou boja. Svaka stvar postoji (mawjud), ali na osoben nain, da ne oduzima neuporedivosti samoga wujuda. Tako je svaka stvar identna wujudu i razliita od njega u jednom i istom vremenu. Ibn Arabeva uenja o imaginaci (khayal, mithal) odnose se na ontologu On / ne On na svakom nivou postojanja. Upotrebljava re imaginaca da bi se pozvao na sve to se odnosi na jedno meustanje, ne samo na sposobnost miljenja koja upotpunjuje um. Standardni primer imaginalne realnosti jeste slika u ogledalu, koja ne ni ogledalo niti stvar koja je oslikana, ve kombinaca dve strane. Imaginaca se u najirem znaenju odnosi na sam kosmos i na sve u njemu, obzirom da kosmos ne ni wujud ni adam, ve neto izmeu. U uem znaenju, univerzum je sainjen od dva velika sveta, u Kuranu i tradici opisana kao vidljivi (al-shahadah) i nevidljivi (al-ghayb), ili svet tela i svet duhova, ili svet znaenja (mana) i svet ulnog opaanja (hiss). Izmeu ta dva sveta lei svet imaginace koji ne ni isto telesni, ni isto duhovni, niti opaljiv spoljanjim ulima, niti bez ulnih odlika. U svetu imaginace dolazi do podizanja zastora, aneli se sputaju do poslanika sa objavama, a sva dogaanja nakon smrti, opisana u Kuranu i hadi-

sima, odigravaju se na nain na koji su opisana. Na mikorokosmikom nivou, imaginaca se odnosi na duu, koja je posrednik izmeu Duha (Boeg daha) i tela (ilovae). Praktino, sva ljudska svest se javlja u okviru imaginace. Imaginarna priroda ljudske svesti je posebno vidljiva u snu, gde je svaka slika sna ista i razliita od due. Znaenje i opaanje ulima, ili telesno i duhovno, dejstvuje u dui na dva osnovna naina. Ili dolazi do materalizace, ili telesne stvari postaju spiritualizovane. Drugim reima, ista svesnost o duhu postaje prisutna u dui putem rei i slikovitog prikazivanja, dok je spoljanji svet telesnosti podignut do imaginarnog duhovnog nivoa postojanja uz pomo ula. Psihologa Ibn Araba, koja obuhvata izrazito sloene rasprave o mnogo nivoa savrenstva, koje vodi ka sposobnosti vienja Boga sa oba oka, zavisi od svesne reprezentace duevnog beskonanog unutranjeg sveta, kao jednog od imaginarnih postojanja. Ideja o savrenom ljudskom biu obezbeuje Ibn Arabevu vizu Boga i univerzuma, ili wujuda i imaginace, teleologom. Bog je stvorio univerzim da bi bio spoznat, kao to nam govori uveni hadis o skrivenom blagu. Ali, ta spoznaja se moe ostvariti samo preko ljudskih bia. Stvorena u Booj mati, ona poseduju potencal da znaju i da ive sve Njegove atribute. Oni ljudi koji to ine jesu savrena ljudska bia, nazvana poslanicima i Boim prateljima (awliya). Ljudsko postojanje predstavlja veliku sredinju taku realnosti. Ono je obaveno u dvosmislenosti, obzirom da je svaki atribut wujuda osim nunosti koja se iskljuivo odnosi na Nuno Bie

No 42 JESEN 2004

41

 prisutan u njemu. U svakom datom sluaju, mogunosti koje su ostvarene ostaju nepoznate svima sem Bogu. Kao mikrokozmi, ljudska bia obuhvataju tri sveta: duh, imaginacu i telo. Jedna od ovih strana, ili srednja, moe dominirati prilikom njihovog stvaranja, i, na svakoj taci putanje njihovog postanka, odnos izmeu tri nivoa se menja. Ukoliko su, po Ibn Arabevom shvatanju, sve stvari imaginaca, ljudsko bie predstavlja rezultat svakog modaliteta imaginace. Ibn Arabi nam saoptava da je svaka stvar u univerzumu barzakh, prevlaka ili prelazni stadum postojanja, obzirom da wujud nema ivice.(28) Ljudska bia su bar potencalno najvii barzakh, obuhvatajui svaku mogunost postojanja. Ljudsko stvaranje predstavlja razotkrivanje onoga to ljudi jesu, ali, iz ljudske perspektive, tok razotkrivanja ne utvren. Sloboda igra vanu ulogu. Objava, i jo posebne, poslaniki sunet dat kao u eratu, oznaava pravi put ljudskog razvoja. Oni koji savreno slede Poslanika postaju njegovi naslednici (warith) u znanju, poloajima (maqamat) i stanjima (ahwal). Ibn Arabi se neprestano vraa temi da onaj ko eli da stekne savrenstvo mora praktikovati poslaniki model u svim njegovim detaljima. Savreno ljudsko bie, ostvarujui svaku mogunost znanja i postojanja ugraenu u Adama, I poui On Adama nazivima svih stvari (Kuran, s. II, a. 31), ostvaruje smisao stvaranja. Taj smisao je ukorenjen u prirodi samog wujuda, zahtevan od strane Jednog/ Mnotva, iako Bog ostaje van dometa svake spoljanje prisile, obzirom da Allah ne ovisan ni o kome (Kuran s. III, a. 97). Kao beskonano srednje stajalite

najvii barzakh, ili neograniena imaginaca savreno ljudsko bie manifestuje unutar sebe sve atribute Boga i stvoriteljstva, bez da biva stegnuto ili zatoeno od bilo kojeg od njih. Ono je inkarnaca Njega/ ne Njega, zauzimajui poloaj bez poloaja.(29) Kao to Ibn Arabi navodi: Boansko prisustvo ima tri nivoa oevidan, nevidljiv i izmeu. Kroz ovaj zadnji, oevidan postaje izdvojen i razdvojen od nevidljivog. Ovaj zadnji je barzakh, jer je okrenut licem ka nevidljivom. Ili pre, on sam je lice, jer ne moe da se deli. To je savreno ljudsko bie. Istina je uinila da stoji kao barzakh izmeu Istine i kosmosa. Otuda on oituje Boanska imena, zato je on Istina, i on iskazuje stvarnost mogueg postojanja, zato je on bie. Zato ga je Bog stvorio u tri nivoa: intelekt i ulno opaanje, koji ine dve strane, i imaginaca, koja je barzakh izmeu znaenja i ulnog opaanja.(30) Fusnote:
1. Daleko najbolji i najdokumentovani prikaz njegovog ivota je obezbeen od strane Kloda Adasa (Claude Addas), Potraga za crvenim sumporom ivot Ibn Araba, u prevodu P. Kingsla (P. Kingsley), (Kembrid, 1933). O Ibn Arabevim filozofskim idejama videti kod V. itika, Sufijski put spoznaje: Ibn Arabeva metafizika imaginace (Olbeni, 1989); M.odkevi (M. Chodkiewicz), Okean bez obale Ibn Arabi, Knjiga, Zakon, u prevodu D. Strejta (D. Streight), (Olbeni, 1993); Peat poslanika poslanstvo i svetatvo u doktrini Ibn Araba, u prevodu L. erarda (L. Sherrard), (Kembrid, 1993); M. odkevi... Mekanske iluminace: Izabrani tekstovi (Pariz, 1988); A.Korben (H. Corbin) Stvaralaka imaginaca u sufizmu Ibn Araba, u prevodu R. Manhajma (R. Mannheim) (Prinston, 1969); T. Izacu (T. Izatsu) Sufizam i taoizam (Los Aneles, 1983); i S. H. Nasr (S.H. Nasr), Tri muslimanska mudraca, poglavlje 3. 2. Franc Rozental, Ibn Arabi izmeu filozofije i misticizma Oriens, 31 (1988): 33. Ovo je dobra studa kojoj dugujem veliki broj detalja koji slede. 3. Ibn Arabi i njegovi tumai, urnal Amerikog orentalnog drutva, 106 (1986): 539-51, 733-56; 107

42

FILOZOFA I GNOZA

(1987): 101-19. Moris obezbeuje veliki broj dokaza za ovo tvrenje (koje se nalazi na strani 733) u tekstu lanka. 4. Ibn Arabi, al-Futuhat al-makkiyyah (Kairo, 1911; reprint Bejrut, bez datuma), 1: 240, 1, 32. 5. Videti, Rozental, u navedenom delu: 15; za ceo pasus videti itik, u navedenom delu: 202-4. 6. U vezi beleaka sa ovog sastanka, videti Adasa, u navedenom delu: 53-8, Korben , u navedenom delu: 38-44; itik, u navedenom delu: XIII-IV. Za obraanje Ibn Araba Ibn Rudu kao znalcu erata, videti Futuhat, 1: 325, 1. 16 razmatrano u itikovom navedenom delu: 384 n. 13. 7. Rozental, u navedenom delu.: 21. 8. H. S. Niberg, Kleinere Shrien del Ibn alArabi (Lajden, 1919): 145; Rozental, u navedenom delu: 19. M. Takeita (M. Takeshita) je ilustrovao neke od prethodnika za neke od Ibn Arabevih ideja u Ibn Arabeva teora o savrenom oveku i njeno mesto u istori islamske misli (Tokio, 1987). 9. Rozental, u navedenom delu:33. 10. Ibn Arabi, u navedenom delu, 2: 591, 1. 35; to pomae objanjenju njegovog pozivanja na faytasuf islami u ibid.-u 2: 124, 1. 23. 11. Ibid., 2: 434, 1. 22; 4: 231, 1. 31. 12. Ibid., 1: 261-2. 13. Ibid., 2: 469, 1. 23; 677, 1.8. 14. Ibid., 2: 599, 1. 20. 15. Ibid., 3: 84, 1. 30. Ibn Arabi ponekad suprotstavlja miraj, ili duhovno uspinjanje, Poslanikovog sledbenika sa onim koji ini promiljajui mislilac (sahib al-nazar), pod kojim on zasigurno podrazumeva filozofa (od vrste koju prestavljaju ista braa), pre nego mutakallima. Videti, ibid., 2: 273-83. 16. Ibn Arabi, u navedenom delu, 2: 126, 1. 8; 483, 1. 28; 3: 190, 1. 30; videti prevod drugog odeljka i iscrpnu raspravu o takhalluqu kod itika, u navedenom delu: 75-6, 283-8. 17. Ibn Arabi, navedeno delo, 1: 240, 1. 32. 18. Ibid., 1: 261, 1.7. 19. Ibid., 2: 595, 1. 32; 3: 37, 1. 8; 1.28. 20. Videti, itik, navedeno delo, 235-5. 21. Videti ibid.: 277-8. U vezi velikog broja imlikaca ovog gledita o komplementarnim Boanskim atributima, za islamsku misao, sa estim pozivanjem na Ibn Arabevo gledite, videti Saiko Murata (Sachiko Murata), Tao islama: prirunik o odnosima gramatikog roda u islamskoj misli, (Olbeni, 1992). 22. Za Ibn Arabeva gledita o posthumnim iskustvima i eshatologi, koja su, takoe, uticala mnogo na kasnu islamsku filozofiju, videti itika, Smrt i zagrobni ivot, poglavlje 7 Imaginarni svetovi: Ibn Arabi i problem religske razliitosti (Olbeni, 1994); Moris, Manja i vea resurekca, odkevi i drugi, u navedenom delu: 159-84. 23. O srcu, videti itika, Put sufija, 106-12.

24. O detaljima veze izmeu tashbiha i tanziha, na jednoj strani, i razuma i skidanja zastora, na drugoj, videti itik, Put sufija, posebno delovi 4 i 5. 25. Fusus je prevoen na engleski nekoliko puta, a najznaajni prevod je uradio R. V. D. Ostin (R. W. J. Austin), Ibn al-Arabi: Dragulji mudrosti (Ramsey, N. D., 1981). U vezi prevoda drugih dela, videti bibliografije itika, Put sufija, i Adasa, u navedenom delu. 26. Za detaljnu raspravo o istoratu izraza i znaenjima koja su mu davana od strane raznih autora, videti, itik, Rumi i wahdat al-wujud u Rumevoj zaostavtini, u edici A. Banina (A. Banini) i D. Sabaga (G. Sabagh) (Kembrid, 1994). 27. Uporediti, itik, Spekri islamske misli: Said al-Din Farhani o implikacama Jedinstvenosti i Mnotva, u Legatu srednjevekovnog persskog sufizma, prvo izdanje, Luisn (Lewison) (London, 1992): 203-17. Takoe, videti, Murata, navedeno delo: 67. 28. Ibn Arabi, navedeno delo, 3: 156, 1. 27; itik, Put sufija: 14. 29. U vezi savrenog ljudskog bia i stanja bez stanja, videti, itik, Put sufija, poglavlje 20. 30. Ibn Arabi, navedeno delo, 2: 391, 1. 20.

Odabrana bibliografija
Adas, S. (1993), u prevodu P. Kingsla, Potraga za crvenim sumporom (Kembrid). itik, V. (1989) Sufijski put spoznaje (Olbeni). _ (1994) Imaginarni svetovi (Olbeni). odkevi, M. (edica) (1988) Mekanske iluminace (Pariz). _ (1993), prevod D. Strejt (D. Streight), Okean bez obale (Olbeni). _ (1993), prevod L. erarda, Peat poslanika poslanstvo i svetatvo u doktrini Ibn Araba (Kembrid). Korben, A. (1969), u prevodu R. Manhajma Stvaralaka imaginaca u sufizmu Ibn Araba (Prinston). Nasr, S. (1979) Tri muslimanska mudraca, poglavlje 3 (Kembrid, Masausec).

sa engleskog prevela Mirjana Abdoli

No 42 JESEN 2004

43

Zekerija Razi

bu Bekr Muhammed bin Zekera Razi (Abu Bakr Muhammad bin Zekera Razi) roen je meseca ramazana 251. g. u gradu Reju. Kao mlad bavio se zlatarstvom. Jedno vreme se posvetio hemi pa je pri izvoenju raznovrsnih ogleda povredio oko. Nakon izleenja kod Ali bin Rabin Tabra zavrio je medicinske nauke, a filozofiju kod Balha. Kao poznat lekar, Razi je privlaio panju velikana svog doba. Neko vreme je upravljao bolnicom u Reju. Za vreme Muktefijevog halifata preselio se u Bagdad gde je bio upravnik ondanje bolnice. Nakon Muktefijeve smrti vratio se u Rej i poduavao. U isto vreme je i produbljivao sopstvena znanja na naunoj osnovi to je na kraju kulminiralo pravom riznicom znanja. Preminuo je petog abana 313. g. Razi je tokom svog ivota imao puno istomiljenika, ali i protivnika. Za kritiare njegovog dela i misli smatraju se Abulkasim Balhi (Abul Kasim Balhi), ahid Balhi (Shahid Balhi), Ahmed bin Tadib Sarhasi (Ahmad bin Tajjib Sarhasi), Abu Hatem Razi (Abu Hatem Razi), i Ibnu Temar (Ibnuemar). Za njim su ostala dela iz oblasti medicine, prirodnih nauka, filozofije i logike, matematike, astronome i heme. Neka od tih dela su i: Et-tibu-r-ruhan, Et-tibu-l-mansur, Es-siratu-l-felsefija, El-ilmu-l-lahi, El-gada, Maqalatun fi me bada-t-tabia, El- ukuku ala dalinus. O uenju Zekere Raza razgovarao sam sa uvaenim profesorom doktorom

Mehdem Mohaqqag).

Muhakakom

(Mahdi

Nasri: Prvo pitanje koje se namee jeste kakav je Razev stav prema folozofiji i da li se on u osnovi moe smatrati filozofom ili ne? Muhakak: Muhamad bin Zekera Razi u knjizi pod naslovom Es-siratu-l- felsefija (tokovi filozofije) razmatra definicu filozofije i pitanje ko sve moe postati istinskim filozofom. Ovaj traktat je ustvari napisan kao odgovor Razevim neprateljima koji ga nisu smatrali filozofom. Treba napomenuti da je u ono vreme filozof bio osoba, struna u trima oblastima filozofije: metafizici, prirodnim naukama i matematici. Razevi protivnici su smatrali da istinski filozof mora voditi ivot kakav je Sokrat vodio. Naime, Sokrat ne mario za svet, drao se podalje od ljudi, ak je i poznato da je smatrao da mu ne potreban dom, kua, iveo je u nekom kuerku. Poto je Razi drugovao sa velikanima, bogataima i monicima, poseivao vladare i padiahe, odstupao je od Sokratovog filozofskog naina ivota pa samim tim se takva osoba ni ne moe nazvati filozofom. Razi u spomenutoj poslanici objanjava ta je to filozofija. Definica koju je on dao podudara se sa onom koju su jo drevni Grci dali: ovek se u granicama svojih mogunosti tei poistovetiti sa Bogom. U islamskim kazivanjima spominje se ista stavka: Stvarajte sa stvaranjem Allahovim!

44

FILOZOFA I GNOZA

Upravo zbog ovoga u islamskom periodu filozofi su se nazivali teozofima. Teozof je onaj koji tei da bude blizak Bogu tj. da se onoliko koliko mu to sopstvena priroda doputa, poistoveti sa Svevinjim, to je onaj koji priznaje boanska dela. Zato su i Sadrudin iraza (Sadruddin Shirazi) nazivali Sadrulmutelehin. Razi u svom traktatu tvrdi kako je istinski filozof ukras nauke i dela. Polazei od ovog stava svojim protivnicima poruuje: ta vi kritikujete, nauku ili delo? Ja sam uloio krajnji napor da istraim razne nauke, svoj ivot sam potroio na sticanje znanja tako da su mi sada ruke obolele, oi obnevidele. No ja jednako ne prestajem da se trudim. Rukom drugih piem, okom drugih itam. Istina, u svojoj delatnosti nisam beao od puta umerenosti. Onaj ko bei od prosenosti ne dostojan titule filozofa. Ja sam se uvek priklanjao umerenosti. A vi, ne moete porediti uzdrljivost jedne vrste sa uzdrljivou bilo koje druge vrste. Prosean ivot jednog seljaka se razlikuje od ivota jednog vezira . I dalje objanjava: To to sam postao blizak sa vladarima je ili radi pronalaenja nekog izlaza, reenja ili pak da bi ih postakao da prave kole i proiruju znanje i nauku. S druge strane, moram priznati da sam u praksi imao propusta i da samog sebe ne smatram lienim grehova i nedostataka. Premda kritikujete moje delanje, po pitanju moje uenosti i znanja mogli biste biti barem malo skromni i umereni. Ovo potvruju i sledei stihovi: Bavim se naukom na utrb praksi koristi ti nauno a ne pospeuje ti nedostatke.

Dakle, ako u svom delu i imam propusta, iako sam neto skratio, ipak ti ima koristi od moje nauke, ali isto tako, moje delo ti ne nanosi nikakvu tetu. Polazei od definica koje je dao, Razi sebe doista smatra pravim filozofom, kako u nauci tako i u praksi. Zar ne mislite da je ova knjiga svojevrsna odbrana od protivnika; pokuaj da dokae kako zaista u isto vreme i vodi ivot i primenjuje metode jednog filozofa? Razi na poetku i sam kae: Da bi me unitili, moji protivnici poseu za Sokratovom biografijom, koja je zasnovana na bledoj pripovesti o Sokratu, dok je prava istina da je Sokrat u ono vreme bio uenik koji je svoje vreme posvetio sticanju znanja, ali u isto vreme uivao i u zemaljskim draima, ak se i oenio i ostavio potomke za sobom. Razevi protivnici, meutim, elei da ga unize, drali su do ove prve verze smatrajui Sokrata vernikom koji ne pridaje vanost ivotu, koji je iveo u kuerku. Verovanje da je Sokrat iveo u nekoj straari provlai se i kroz perssku poezu. Senaji, recimo, kae da je Sokrat iveo u kuerku, a ponegde se to vezuje i za Platona. Dakle, Razi veruje kako je Sokratov ivot ovako opisan samo da bi njega obezvredili. Za to su se zalagali oni koji su hteli da nametnu ideju kako je svetovni ivot beznaajan. Iako postoji i druga povest prema kojoj je Sokrat iveo kao i svi drugi, u ivotu teio osrednjosti i izbegavao krajnosti.

No 42 JESEN 2004

45

Po Vama, koja je pitanja najvie izlagao i razmatrao? Drugim reima, kojim temama su najvie naginjale njegove filozofske sentence? U knjizi Osnovi filizofije pominju se osobine koje bi trebale krasiti jednog filozofa ili naunika. Razi je svoja moralna ubeenja i naela izneo u knjizi Psihologa, a svoje kosmogonske postulate u knjigama Metafizika i Vreme i mesto. Prema tvrdnjama naunika Razi je napisao oko 200 dela iz raznih naunih oblasti. Abu Rejhan Biruni (Abu Rejhan Biruni) je dao bibliografiju svojih i Razevih dela i klasifikovao ih po oblastima - medicina, psihologa, matematika, astronoma i astrologa. Svakako da treba napomenuti kako je Razi ostavio za sobom i dela iz oblasti drugih naunih disciplina, od kojih je, naalost, vrlo malo ostalo sauvano, naroito oni delovi vezani za neke oblasti medicine (Al-havi, Sorhak, Tebbe mansuri). Koji je Razev nauni metod? Da li se oslanjao iskljuivo na racio ili je i iskustvo tu odigralo znaajnu ulogu? Razi je, dananjom terminologom reeno, bio racionalist - umu je pridavao veliki znaaj. U knjizi Psihologa, u prvom poglavlju, pie samo o umu gde kae: Gospod je oveku podario svoj najbolji deo, um i tako ga uinio nadmonim u odnosu na ostala bia. To je onaj um koji je ljudima dao sposobnost da se domognu velikih otkria; da osvoje mora i nebesa; reju, da ukrote neukrotivo. Prema Razevom miljenju, mi moemo uz pomo uma urediti svetovni ivot, a kreiranjem ovog ivota moemo usmeriti i potonji, zagrobni

ivot. U nastavku knjige Razi pokuava da odgovori na pitanje: moe li nam taj isti um, koji ustvari treba da vlada nad nama, biti podreen; da li moemo um, koji treba da nam bude voa, uzeti pod svoje? Razlog iz kog su se ismaile protivili i neprateljski ophodili prema Razu jeste upravo injenica da su oni smatrali da racio ne potreban i da je obrazovanje koje pruaju uitelji - misli se na imame i fatimidske halife - samo za sebe dovoljno. Zbog ovog detalja se ismaile jo nazivaju i taalime. Ukratko, oni su poricali ulogu intelekta, dok je Razi isticao um i smatrao da je njegova primena neizbena u svim ivotnim pitanjima. Kako se Razi odnosio prema naunim pitanjima? Da li se vie zadravao na egzaktnim pitanjima ili ne? U reavanju naunih pitanja, naroito medicinskih, Razi je naginjao iskustvu. U staroj Grkoj postojale su 3 medicinske kole e su pristalice nazivali: empiristi, analitiari i medicinari. Empiristi su verovali da je u medicini primarno iskustvo; ono to se ispita i primeni na jednoj moe se primeniti i na drugoj osobi. Analitiari su, pak, smatrali da bolesti treba klasifikovati i potom utvrditi kojoj vrsti izvesna bolest pripada. Ustvari, oni su se oslanjali na logiku, uz pomo koje su poreali bolesti po vrstama i podvrstama i tako ih prouavali. Pripadnici jedne druge kole, poznati kao ashabe hejel verovali su da medicinu treba izbaviti iz onoga mnotva i zbrke, i da je treba na sledei nain poimati: u telu postoje izvesne matere kojima tu ne mesto pa stoga trebaju biti izbaene iz istog, to su nazvali povraanje (ovo se naravno ne

rei i sloili se da ni iskustvo ni analitika sami po sebi nisu dovoljni i da je pravi lekar onaj koji primenjuje i jedno i drugo. Upravo zbog toga je Razi svoje zadatke najvie obavljao u bolnicama. U svojim knjigama je spomenuo i bolnice Bagdada i Reja. U svom radu je primenio metod koji podsea na klasifikacu bolesnika i bolesti, a to je onaj isti metod u nae vreme nazvan mutaleje moredi, a od strane Evropljana odreen kao case studies. Doktor Mahmud Nadm Abadi je preveo knjigu pod Muhamed ibn Zekerija Razi, H. Behzad, 1964. naslovom Razeve odnosi na dananje znaenje munina prie u kojoj je Razi izneo prie o u stomaku); ili pak, telo ima manjak izleenju svojih pacenata, ponaosob supstanci koje se moraju uneti u njega, je ukazao na svoje pacente i metod to su nazvali priliv (i ovaj termin se njihovog izleenja. Na jednom mestu razlikuje od znaenja u kom se danas kae: Ja prvo utvrujem uzroke i upotrebljava). simptome bolesti, a potom, rukovodei Kasne su ove kole i uenja se ovim simptomima pribegavam uli u islam, naroito poto je Galen adekvatnom leenju. Dakle, Razi je napisao knjigu Medicinske kole. oigledno koristio precizan nauni Abasidski halifa Al Vasek (Al Waseq) metod. Upravo zbog ovog naunog je jednom okupio lekare i obratio im se: metoda koji je primenjivao, njegove Mi moramo takav metod primeniti u knjige, nakon to su prevedene na medicini. Svi su prihvatili vladareve latinski jezik, postale su udbenici na

evropskim univerzitetima, a naunici su potpali pod uticaj njegovog naunog metoda. Koje je Razevo uenje o dui? Moe li se ovo uenje prihvatiti kao platonovsko? Razi je smatrao da u oveku postoje tri due. Prva je svojstvena oveku i ne postoji kod ivotinja, a druga je prisutna i kod ljudi i kod ivotinja. Prvu duu naziva Boanska dua, a druge dve: gnevna i nagonska (poudna). Ako Boanska dua ne bi imala primat nad druge dve due, one bi onda oveka povukle u preterivanje. Razi veruje da je Bog oveku udahnuo gnevnu duu da bi uz pomo nje odbranio svoju egzistencu i da bi se sauvao od opasnosti i nevolja. Meutim, ista ta dua mora biti pod nadzorom boanske due kako ne bi odlutala u krajnost jer ako do toga doe rezultirae sasvim suprotnom situacom. Na primer, da vas na ulici neko sasvim sluajno okrzne ramenom, a da vi tu osobu zbog toga usmrtite. Ekstremnost gnevne due se manifestuje i u sluaju da ovek podlegne slabostima pa samim tim ne moe ni svoju egzistencu odbraniti. Dakle, ekstremnost gnevne due izbacuje oveka iz stvarnog toka. Gospod je stvorio i nagonsku, poudnu duu kako bi se omoguilo raanje novih pokoljenja. Ekstremnost ove due takoe oveka udaljava od ispravnog ivotnog puta. Razi u svojim delima naroito u Psihologi (uenje o dui) spominje ove tri due. U ovom uenju je bio pod uticajem Platona. Neki naunici su pokuali da ove tri due koje je Razi preuzeo od Platona, dovedu u vezu sa tri due koje se pominju u Kuranu. Iako postoje izvesne

podudarnosti, ovo poistoveivanje ne moe se smatrati ispravnim. Due, opisane u Kuranu su: nafse ammare, koja je slina nagonskoj dui; nafse mutmaine, slina racionalnoj (boanskoj) dui i nafse lavvame, koja se podudara sa gnevnom duom. U svakom sluaju, Razi se u svom etikom uenju prvenstveno oslanjao na navedene tri due, ali je, isto tako, i pridavao veliku vanost principima uma i volje. Razi smatra da su sve vrline i lepi maniri podreeni umu, dok su sve mane i runi maniri podreeni volji. Um i volja se u oveku neprestano nadmeu. Dok um tei da oveka vodi putem istine i ispravnosti, volja eli da oveka, udaljivi ga od te istine i ispravnosti, odvede stranputicom. No, ovek je dovoljno mudar da moe pobediti volju i omoguiti prevlast uma. Kako to arapski pesnik Ibn Darid kae: Volja je bolest uma, ovek se moe spasiti tako to e omoguiti svom umu da nadvlada volju. Re (hui) volja ima isto znaenje ko i re (heves) elja i smatra se jednom od kljunih rei Kurana. Razi je sistem svoje etike filozofije zasnovao na umu, volji, vrlinama i manama uz osvrt na tri due. Naravno, i u persiskoj i u arapskoj knjievnosti se prepliu motivi ovog sistema. Po nekim pripovedanjima, Prorok je dodelio svakom oveku dva avola, a to su upravo pouda i gnevna dua. Upitan da li ova dva neastiva vae i za njega samog, Prorok je odgovorio: Svog ejtana predajem svojim rukama. To znai: sopstvenog neastivog predajem samom sebi. I u persiskoj poezi na svakom mestu gde se re ejtan pominje zajedno sa reju musliman, prisutan je uticaj navedenog hadisa.

48

FILOZOFA I GNOZA

Znamo da je jedna od teora, prisutna u Razevim knjigama, teora o pet pranaela. Kakvo je njegovo uenje o pet pranaela? Razeva religska, teoloka i kosmogonska ubeenja ne moemo potkrepiti dokazima iz njegovog pera, ve samo onim to su njegovi protivnici pisali. Najbolji izvor koji razmatra Razev stav prema pet pranaela jeste knjiga Zadulmusafirin Naser Hasrua. On istie dve osobe kao pripadnike materalizma (ashabe havalej). Jedan je Abulabas Iranahri, a drugi Muhammad bin Zekera Razi. Re ashabe havalej se koristi za one koji veruju da je pramatera sveta tj. prva supstanca sveta (prapoetak) iskonska, zato to, ako se osvrnemo na stvorenja ovog sveta, shvatamo kako svaka matera proistie iz neke druge. Na primer, ovaj sto je rane bio drvo, drvo stablo a stablo zrno nastalo od vode iz zemlje. Pitanje koje se namee u vezi sa pramaterom koju Afzalidin Kaani naziva majeje majeha, filozofi madatu-lmavadi, a zapadnjaci principle maers, jeste: da li je pramatera stvorena. Da li je nastala iz nita ili je iskonska, oduvek postojala i nikada ne stvorena? Naser Hasru u knjizi Zadulmusafirin navodi kako Abulabas Iranahri tvrdi da je Bog uvek bio stvoritelj, svojstvo stvaranja je oduvek Gospodu pripadalo. Naser ove rei nalazi prihvatljivim, ali Muhammad bin Zekera Razi je ovo izneo na neprikladan nain i poricao stvaranje Gospodovo. Na ovom mestu napominje da je Razi verovao u postojanje pet pranaela od kojih su prvo Bog, drugo matera, a preostala tri, mesto, vreme i dua. Dakle, kada

se kae qudemaje hamse misli se na ovih pet principa u koje je Razi verovao. Razi kae da je Bog Bespoetan i Vean, Njegovo stvaranje neprestano, a stvar koja se zove materom pripada Bogu. Na osnovu ovoga sledi da, ako je Gospod Apsolutan, onda je i matera koja mu pripada apsolutna. I dalje, poto se matera mora nalaziti na nekom mestu onda je i mesto apsolutno, kako je matera izloena promenama koje se odvaju u odreenom vremenskom medumu otuda je i vreme apsolutno, i na posletku, poto neka stvorenja imaju ivot i mo ivljenja tako je i dua apsolutna. Problem prapoetka matere tj. apsolutnosti matere je razmatran i u antikoj Grkoj i meu islamskim naunicima i filozofima. Meutim, meu filozofima postoje razmirice oko pitanja da li su i matera i forma apsolutni, ili je, pak, matera bespoetna a forma stvorena tj. akcident. Skolastici su ubeenja da su matera i forma stvoreni. Svakako, i meu njima je bilo onih koji su tvrdili da je matera apsolutna a forma stvorena. Dakle, pramatera je bespoetna a potom su razne forme usvojene. Kao primer, oblik jednog stola je naknadno nastao, poto je sto rane imao formu drveta, a drvo takoe stvoreno poto je bilo u formi debla. Hadumula Hadi Sabzevari je u arhe manzume je ukazao na ovu ideju. Iako on materu odreuje kao sutinu a formu kao svojstvo. Da li su ova naela smatrali vremenskim ili sutinskim? Po njima pranaela su bivstvena, a ako pretpostavimo da je svet bivstveno naelo, onda se ono mora nalaziti u

No 42 JESEN 2004

49

odreenom vremenskom medumu. Isti je sluaj i sa uzrokom koji se u pogledu vremena podudara sa posledicom, ali razum nalae da uzrok predhodi posledici. Primer za ovo je kad mi svojim prstima okreemo klju: i jedno i drugo se ostvaruje u vremenskoj dimenzi ali razum sudi da kretanje prsta predhodi pokretanju kljua. Pitanje protivrenosti vremenske i bivstvene kontigence kao i materalizma tj. ateizma koje je kasne postalo rasprostranjeno zahvaljujui Mir Damadu, je vrlo bitno pitanje. Poto je prema uenju nekih svet uzrok i u vremenskom medumu podreen formama, i poto je vreme izraz za meru kretanja planete a i sama planeta je deo sveta, onda kako moemo tvrditi da je svet uzrok u vremenskoj kontigenci tj. da se nalazi u nekom vremenskom okviru s obzirom na to da je i samo vreme produkt sveta. Upravo iz ovog razloga tvrdnje su vie usmerene ka bivstvenoj kontigenci. Skolastici eare su verovali da je reenje ovog pitanja pojmovno vreme. U pojmovnom vremenu mi istinski ne postojimo. Meutim, Mir Damad je za pojmovno vreme, koje je stvar uobrazilje, postavio novu koncepcu koja vai za kontigence sveta a koja predstavlja materalistike kontigence. On kae: Kako god se sve transformace odvaju u vremenskoj odrednici tako se i nepromenljive stvari nalaze u odreenom okviru koji je izraen kao veno. On je miljenja da se sve promenljive nalaze u odreenom vremenskom medumu, meutim, za Boga se ne moe pretpostaviti nikakav okvir ili odrednica. Na osnovu ovoga, pitanje naela i kontigencu sveta nazivaju dadalatu tarafejn, znai dokaz zasnovan na komponentama

sveta isto tako se ostvaruje kao i dokazi pranaela sveta. U sluaju da kaemo da je Bog pranaelo, onda naspram Boga postavljamo neko drugo naelo i oduzimamo Mu svojstvo stvaranja, zato to ne postoji stvar koja uslovljava njegovu aluminacu. Pored onih koji su govorili da je svet uzrok, postavljalo se i pitanje: zato svet ne nastao pre onog trenutka u kom je nastao? Da li je stvaranje sveta bilo Boja volja ? Ako pretpostavimo da jeste, zato ga onda Bog ne jo rane stvorio? Na ovaj nain mi Bogu pripisujemo indiferentnost ili nesposobnost. Da rezimiramo, kao to je ve reeno, Razi je verovao u pet pranaela, iako neki pripadnici sunita i demata smatraju da je on ovo uenje preuzeo od dualistikih uenja tj. zaratustranaca, neki opet tvrde da je bio pod uticajem Sabinjana, drugi da je bio pod uticajem grkih ideja, ali prava istina je da u njegovim delima ne postoji mesto na kom je jasno izneo svoje ubeenje. ini se da Razi ima specifian stav o pranaelima i kontigencama. ak je po ovom pitanju kritikovao i Galena. Njegova kritika Galena zasnovana je na injenici da je Galen u svojim delima izneo dve protivrene teore. Razi tvrdi da Galen u jednoj od svojih knjiga kae: Ja, niti imam podatke, niti znam da li je svet akcidenca ili pranaelo. I u delima islamske skolastike poput Al arbain fi usuli-d-din, gde Farhurazi iznosi razliite ideje na temu kontigence i pranaela sveta, zatim petu ideju koja je ustvari tawaqquf, tj. ja ne znam da li je svet uzrok ili pranaelo, pripisuje Galenu. U jednoj drugoj svojoj knjizi Galen pokazuje da

50

FILOZOFA I GNOZA

veruje u pranaela sveta. On smatra da je dokaz ovih pranaela nepromenljivost sveta stvari. Razi na ovom mestu kritikuje Galena - ako ve kae da se svet ne promenio, koja je onda funkca rei promena (ako se ve ne odva takav proces, otkud ime za isti proces). Ako se uzme da je funkca promene gubljenje boje tj. izbleivanje, u tom sluaju, sve komponente sveta blede s tom razlikom to se izbleivanje jednog tela razlikuje od drugog. Ne moemo oekivati da povre i voe blede istovetno kao i zlato, srebro, rubin. Jedna stvar moe izbledeti, uvenuti za dva dana kao to je to sluaj sa povrem i voem, a opet, kod nekog drugog predmeta, ovaj proces moe potrajati dve godine. Na isti nain kritikuje Galena gde kae da su, na kraju krajeva, sve stvari pojavnog sveta podlone iljenju, bleenju. Tako je i Galenov dokaz pranaela sveta bia neosnovan. Kao prvo, Metafizika se ne odnosila na teozofiju ili metafiziku u uem smislu tj. teologu. Ova Razeva knjiga ne u celosti sauvana ve su samo neke njene rasprave sauvane zahvaljujui pojedinim naunicima. Na primer Ibn Mejmun citira neke reenice ovog dela u svojoj knjizi Dilalatu-l-hairin. I Naser Hasru i mnotvo drugih naunika je navodilo delove Razeve Metafizike. Pitanja izloena u ovoj knjizi pripadaju ustvari Razevom filozofskom uenju i kosmogoni a dobar deo se poklapa sa optom metafizikom. Na osnovu delova ove knjige do kojih smo uspeli da doemo, moe se zakljuiti da ona sadri ideje kao to su: pramatera, forma, pet praprincipa, bespoetnost sveta, kao i uenje o dui.

Dakle, ne moe se sa sigurnou tvrditi da Razi ne govorio o metafizici u uem smislu? Oni sadraji koje imamo pred sobom nisu u direktnoj vezi sa metafizikom u uem smislu. Da li to znai da ne raspravljao o teologi? Navedeno Razevo uenje o poslanstvu ne moe se sresti u njegovoj metafizici ve u jednoj drugoj knjizi pod naslovom Mahariqu-l- anbai (Vrline Poslanika). Kako Razi tumai poslanstvo? Razeve rasprave na temu poslanstva nisu direktno doprle do nas ve su uglavnom prenoene posredstvom nekih protagonista ismaila: Naser Hasru, Abulhatem Razi i dr. Ismaile su po pitanju razuma opovrgavali Raza, dodue i po drugim pitanjima su iamli stav suprotan njegovom. I rane smo istakli kako je Razi pridavao veliki znaaj razumu, no njegovi protivnici su rei fatimidskih halifa i imama smatrali kompetentnim. Uostalom i ateistike ideje, pripisane Razu su uglavnom kreirane od strane njegovih protivnika. Ibn Abi Asabe navodi kako se namee zakljuak da su ove ideje upravo Razeve. I pokojni Motahari u knjizi Meusobne funkce Irana i islama polemie o istom pitanju i navodi kako se Razi vezuje za delo pod naslovom Hilu-l-mutenabin (Prevara lanih proroka). Motahari je posebno naglasio da se re mutenabin koristi u znaenju lani prorok i nikako je ne treba meati sa reju Prorok. Tako su se islamski naunici zalagali da se povue striktna granica izmeu Proroka

No 42 JESEN 2004

51

i lanog proroka, pa su otuda i nastale knjige kao to je Naser Hasruova Alfarqu bejnu-n-nabi wa-l-mutenabi (Razlika izmeu lanog proroka i Proroka) u kojoj se kae: poto se uvek nastojalo da se postavi razlika izmeu mage i uda tj. izmeu znanja koje poseduje Prorok i onog koje poseduje lani prorok. I ja sam u jednom delu objavljenom 1964.g. napisao kako je Ibn Abi Asabe u knjizi Izvorita proroka u redovima lekara naveo kako Razi ne napisao bilo kakvu knjigu u kojoj ne priznaje Proroka, ve su takve knjige napisali njegovi nepratelji i deklarisali ih kao njegove. Kasne su ovo pitanje ustre pokretali orentalisti a najvie jevrejski orentalisti. Na primer Pol Kraus, jevrejski naunik koji je iveo u Kairu, a za vreme Drugog svetskog rata je izvrio samoubistvo. On je u jednom lanku u Enciklopedi islama pisao o Razu i pokrenuo pitanje da li je on doista bio nevernik. Od muslimanskih naunika, Abdurrahman Bedui u svojoj knjizi Iz istore ateizma u islamu pominje linosti koje nisu verovale u Boga i Proroka, meu koje svrstava i Ibn Ravanda i Raza. Meutim, sejjid Morteza Ilmulhadi u delu E-afi fi-l-imamati opravdao je Ibn Ravanda reima da je on samo prenosio verovanja i uenja raznih sekti i bio strunjak na polju prouavanja razliitih verskih uenja. On se jeste bavio raznim verskim uenjima ali se ta injenica ne moe uzeti kao dokaz da je on uistinu verovao u ista. Isti suaj je i sa Dahizom, arapskim knjievnikom, i on je prenosio ubeenja raznih verskih sekti ali nikada ne izjavio: Ja verujem u jedno od ovih uenja. Njega, dodue, smatraju mutezalom, ali on na poetku svoje knjige Hajvanu kae: Ne moete me nazvati nasibom samo zato to

citiram rei osmana, jer me na isti nain morate smatrati iitom budui da citiram i rei aleva, sledbenika hazreti Ala. Na osnovu ovoga i Razi se moe poistovetiti sa Ibn Ravandem premda se obojica tretiraju kao nevernici. Ako mi dozvolite jo neto bih vam predoio. Za jednu Razevu knjigu sam uradio recenzu i objavio je pod naslovom Sumnje u Galena, a koja sadri Razeve kritike na raun Galena. Dok sam radio korekturu ove knjige, jednom sam uradio reprodukcu, jednom interpukcu i dvatri puta korekturu, naivno sam prelazio preko jedne reenice i nikako mi ne padalo na pamet da bi mi ova reenica mogla koristiti, sve dok mi jednog dana izvesni profesor ne ree kako je na trgu Gomruk, Razeva bista postavljena kao bista nekog duhovnika, ljudi su tuda prolazivi godinama bili ubeeni da je Razi neki mula, nisu ni pomiljali da on porie poslanstvo. Sasvim je jasno da je ovaj profesor hteo da pokae kako Razi ne poricao poslanstvo. Ja sam preko ovih rei preao na aljiv nain. Meutim, jednom mi je palo na pamet da ako se domognem nekog valjanog i vrstog dokaza po ovu temu, pitanje e prei granice ale i pretpostavke. Poto je ovo pitanje bilo aktuelno, ne znam kako mi je iznenada pala na pamet ona reenica iz knjige Sumnje premda sam ovu knjigu pet-est puta proitao i uvek pomenutu reenicu preskakao. Na treoj strani mog izdanja ove knjige, Razi, elei da se na Galenova dela osvrne istraivaki i kritiki, kae: to se tie Galenovih dela, poeo bih od Knjige dokaza zato to je ova knjiga od onih na koje sam naiao, i naravno, posle svetih knjiga, najkorisna i najverodostojna. Na ovom mestu se postavlja pitanje kako moe osoba koja porie poslanstvo

52

FILOZOFA I GNOZA

da svete knjige izdvaja kao posebne? To je nemogue, jer jedna takva osoba sigurno veruje u otkrovenje i svete knjige. Kada sam ovu reenicu predoio spomenutom profesoru u njegovom izlaganju sam naao potvrdu i dokaz. Naime, taj profesor je izjavio kako on nikako ne moe osporiti ovu reenicu. Ukratko, ovim sam eleo da pokaem da ako bi sva Razeva dela dospela do nas onda bismo mogli jasno uvideti kako su sve optube na njegov raun sasvim neosnovane. Kako Razi vidi uivanje? Da li je sledio Galena i Platona ili je imao sopstveno tumaenje ovog pitanja? Za uivanje i patnju dato je nekoliko definica. Jedna je Aristotelova definica pod i uticaj je potpao i Avicena, a druga je ona koju je izneo Muhammad Bin Zekera Razi i neki drugi lekarifilozofi, Abu Sahl Mesihi, na primer. Avicena i neki drugi islamski skolastici su uivanje definisali kao percepcu umerenog. Naime, kada ovek spoznaje stvar a je sutina umerenost, to mu prua zadovoljstvo. Na isti nain definiu i patnju, kao razornu percepcu tj. percepcu stvari a je sutina negativna ili sadri mrnju. Dakle, Avicenino definisanje patnje i uivanja oslanja se na percepcu umerenosti i percepce preterivanja. Na ovaj nain uviamo da su po definici uivanje i patnja suprotni jedno drugom tj. da su nepovezive protivrenosti. Meutim, neki naunici su miljenja da se ovo dvoje ponekad preplie a kao primer navode bolest ugu. Ova bolest je razlog ovekove boli, izlae ga patnji, ali s druge strane, svrab tj. eanje koje se javlja ovom prilikom, razlog je ovekovog

uivanja. Tako oni tvrde da se na ovaj nain patnja i uivanje prepliu. to znai da ova bolest i mui oveka i ini mu se pratnom u isto vreme. Muhammad bin Zekera Razi uivanje definie kao vraanje prirodnom stanju. On je ovu definicu potkrepio sledeim primerom: Sedimo u jednoj sobi to nam ne donosi ni zadovoljstvo niti patnju. Ako se soba pone postepeno zagrevati, postajemo uznemireni sve dok izloeni uticaju teke vruine ne postanemo slabi. Nakon toga temperatura u sobi se pone sputati i kada je soba postala mlaka obuzima nas zadovoljstvo i tako sve do prirodnog stanja koje nastaje onda kada ne postiemo ni uivanje niti oseamo patnju. Ako ponovo napustimo prirodno stanje, ponovo poinje patnja. Dakle, moemo zakljuiti da se prema Razevoj definici prirodno stanje nalazi u pozici regulatora, jer u tom stanju mi ne oseamo ni zadovoljstvo ni patnju. Islamski naunici su jednoduno smatrali da je pravo uivanje ono koje je duhovno, veno i nepromenljivo, a sva ostala su prolazna: Uivanje u nauci je ono koje posredstvom naunika dopire do due tvoje I zato telesno zadovoljstvo tvoje oi ne prihvataju kao uitak Oni nagonsko uivanje nisu smatrali istinskim zadovoljstvom i zato su verovali da je najpotpune uivanje odricanje od samog uivanja: Ako naputanje uivanja smatra zadovoljstvom

No 42 JESEN 2004

53

Onda vie ni zadovoljstva nee smatrati zadovoljstvima

delove iz ovih dela i gde je god naao za shodno ubacivao svoje osvrte na njih. Na primer, knjiga Sumnja u Galena Meutim, Razev specifian stav ustvari predstavlja kritiku Galena. Na o uivanju i patnji potie od njegovih poetku ove knjige on kae: Pravo koje prethodnika. Poto su i Galen i Platon Galen polae nada mnom vee je od ova dva pojma definisali na isti nain, prava koje gospodar polae nad svojim moe se tvrditi da Razi jeste bio pod slugom. Ali na drugom mestu kae da uticajem ova dva filozofa. ne prihvata da medicina i filozofija imaju znaenje veliine. Dakle filozofi i lekari Kako je Razi shvatao medicinu, da li je ne mogu oekivati da drugi prihvate u ovu oblast uneo neke novitete? njihove stavove bez jednog zato? Ili kako? Poto je Galen posedovao znanje Jedan od principa kojima nas islam i bio naunik u pravom smislu te rei, ui jeste taj da se znanje moe usvojiti uticao je na moje stavove. U nastavku od bilo koga i na bilo kom mestu. A izlaganja spominje poznatu Aristotelovu i Verovesnikove (s.a.v.s.) rei: Trai priu o Platonu i kae: Aristotel je znanje, makar ono bilo i u Kini, jasno ovako razmiljao - i Platon i Bog su u potvruju ovaj princip. I Razi je od onih mom srcu, ali ja vie volim Boga od islamskih naunika koji su uvaavali Platona. Iako je Razi umnogome rei prethodnika, tragali za znanjem, koristio dela grkih velikana, naroito i prilikom usvajanja znanja nikada Galena, imao je i svoje dokaze i stavove. nisu marili za identitet onoga koji ga U svakom sluaju veina Galenovih izlae. Onaj koji prua znanje mogao dela je razmotrena ili rezimirana. Na je biti nevernik, pravovernik, jevrejin primer, Dahiz kae: Glupost je bolest ili hrianin, za Raza to ne nosilo koju ni Galen sa svom svojom veliinom nikakav znaaj. Ono to je za njega ne moe izleiti. A Naser Hasru ovo bilo bitno je znanje i verodostojne rei. ilustruje stihovima: Sasvim jasno moemo uoiti da su islamski lekari preuzeli mnogo toga Ako u tvojoj dui kulja para neznanja iz iranske, indske i grke medicine. I Kako ja mogu da izleim ovu bolest gluRazi je bio jedan od njih. Ali bin Tabri posti? u svojoj knjizi Vrt mudrosti ima povei odeljak Iz antologe indskih dela u I iz Rumevih stihova moemo kom citira delove iz pojedinih indskih saznati da je Platon bio filozof, a Galen knjiga. Meutim, veina naunika, a lekar: meu njima i Razi, su bili pod uticajem grke medicine, naroito pod uticajem Poivi nam mila ljubavi naih dobrobiti dve vanredne linosti grke medicine, Ej, lekaru svih naih uzroka Galena i Hipokrata. Hanin bin Isak je Ej, lekaru naeg ponosa i asti zajedno sa svojim saradnicima preveo Ej, ti Platone i Galene na. Galenova dela sa grkog i sirskog na arapski jezik, pa se i Razi domogao ovih Ili pak, Mutenebbi, arapski pesnik prevoda. On je u svojim knjigama citirao kae:

54

FILOZOFA I GNOZA

Razi je u istori poznat kao hemiar, koji je njegov doprinos ovoj naunoj disciplini? Po pitanju heme postoje protivreni stavovi. Neki islamski naunici su doista bili vrsni hemiari, meu njima i Daber bin Hajan, jedan od uenika imama Sadika, tu se jo mogu ubrojiti i Dadalki i Tugraji. Naunici tvrde da se hema ne moe poimati kao promena svojstva metala. Bili su miljenja da krajnji cilj koji se moe postii hemom jeste promena boje, svakako, to ne boja koja se odmah gubi ve ona koja prodire u metale. Meutim, pojava da se menja svojstvo metala, na primer da se srebro pretvori u zlato, spada u nemogue stvari. Razeve knjige iz heme nose naslove: Knjiga tajni, Osnovne tajne obrazovanja, Knjiga primera. Abu Rejhan Biruni je deo Razevih dela imenovao kao li-l-kimajat. No kako to navode naunici, u oblasti heme u nekom idealnom smislu ne bio uspean.

Poto sam pronaao lek kod njega postao sam njegov oboavalac I vie za mene Galenove osobine ne nose nikakav znaaj. Uprkos tvrdnjama zapadnih naunika, islamski filozofi nisu bili puki podraavai Zapada, ve su u veini filozofskih i medicinskih pitanja uneli sopstvene stavove i originalnost.

No 42 JESEN 2004

55

Govorilo se da se Razi u poetku bavio hemom i poto je dolazio u kontakt sa topljenjem i livenjem metala, isparavanjima i mirisima sumpora, arsenika i slinih matera, oi su mu obolele pa je za izleenje poao kod nekog onog lekara. Lekar mu je za izleenje traio 500 zlatnika koje je ovaj bio prinuen da da. Nakon ove avanture, Razi se probudio i sebi rekao: Prava hema je ono to je ovaj ovek malopre postigao, pregledao mi je oi i za to uzeo 500 zlatnika. Otada je Razi digao ruke od heme i prionuo na medicinu. Poznato je da je on u poodmaklim godinama poeo da stie obrazovanje iz medicine, ali, pokazao je takvu ozbiljnost i upornost da je uspeo za kratko vreme da dostigne sam vrh ove nauke. Na osnovu informaca kojima raspolaem Razevo pitanje heme se ovako odvilo. Jakup bin Isak Kendi ima delo pod nazivom Upozorenja na prevare hemiara. U ovoj knjizi on upozorava ljude na podvale i prevare koje hemiari ine, shodno tome i izvodi zakljuak da je idealna hema nemogua stvar, a ono to je jedino mogue je hema koja menja spoljni izgled metala. Ovakva komparaca moe se zapaziti i u persskoj knjievnosti. Naime, ovu komparacu i metaforini izraz hema koristili su osobe koje se uz pomo nekog voe spaavaju stranputice i stiu do pravog puta. Naser Hasru kae: U vreme dok sam bio na vladarevom dvoru oseao sam da nisam vie kamen, ali sada oseam da sam rubin. Pa upravo ova transformaca kamena u rubin ima prizvuk komparace i upotrebe metafore.

itanjem Razeve biografije i ideja primeujemo kako je on u odreenoj meri bio nezavistan u svojim raspravama i stavovima. Kako Vi vidite ovu njegovu nezavisnost? Politiko-religiozne prilike tog vremena, do kraja treeg i etvrtog veka, bile su takve da su naunici mogli slobodno da razmiljaju i da pokazuju svoje znanje. Nasuprot tome bilo je razdoblja kada naunici nisu mogli da izlau svoje naune rezultate. Abulaallaa Maari istie: Ako nameravam rei neto prazno ili nemogue viem i nikom ne smeta Ali ako elim rei prave rei moram ih tako tiho izgovoriti da ih ni sam ne mogu uti. No, kako je to i prethodno spomenuto, Razevo doba je bilo doba slobode misli, doba u kome su naunici svoje naune rasprave sasvim slobodno izlagali, ali isto tako i njihovi neistomiljenici su imali priliku da slobodno iznose svoje kritike i zapaanja. Razi je ostavio za sobom i delo pod naslovom Dokazi medicine. ta je to nateralo Raza da napie jednu ovakvu knjigu, tj. zato je uopte bilo potrebno dokazivati medicinu i njene dobrobiti? Zatim, susreo sam se sa Ibn Hinduom, za u knjigu sam uradio recenzu i dao je u tampu. Ibn Hindu je bio uenik Ibn Himara koji je opet bio uenik Ibn Sine, a sam je drao asove medicine i filozofije. U prvom poglavlju svoje knjige, nazvanom Kljuevi medicine i putokaz za uenike izneo je argumente u odbranu medicine i pobanje onih koji se protive medicini i lekarima. Oni

56

FILOZOFA I GNOZA

tvrde da Bog moe nekoga da uini bolesnim ili da mu, bez obzira na to da li je mlad ili star, oduzme ivot. I uopte, sva ova pitanja su Boja volja, Bog ljudima odreuje sudbinu. Ova kola je bila poznata kao El-firqatn-nafijati li-l-tibb. Dakle ova kola je smatrala da se medicina meala u Boe delo i da je rad lekara u suprotnosti sa Boanskom predodreenou. Razi je upravo napisao pomenutu knjigu, da bi opvrgao stavove ove kole. Na ovaj nain sam shvatio Razevu elju da napie jednu ovakvu knjigu. Naravno, i Ibn Hindu spada u grupu onih koji su se protivili uenju ove sekte. On navodi jednu priu na ovu temu: Jednog dana vou sekte zadesi snana glavobolja. Bol je bio tako jak da je na kraju bio prinuen da poalje po Abulhajra Himara, ne bi li ga ovaj izleio. Njegov idejni protivnik, Abulhajr Himar posavetova ga da knjigu koju je sam (tj. voa) napisao protiv medicine i lekara stavi pod jastuk, moda se na taj nain izlei. Razlog zbog je Abulhajr odbio da ga izlei ne nita drugo do injenica da je ovaj vreao lekare i dovodio u pitanje dobrobiti medicine. U svakom sluaju, naunici tog vremena mogli su slobodno da iznose svoje kritike na raun praznoverja i drugih nenaunih pitanja i metoda, a da pritom ne budu izloeni ponienju ili proganjanju. Jedno od poznatih Razevih dela je i Psihologa. Koja pitanja je najvie razmatrao u ovoj knjizi? U samom uvodu Razi navodi razloge iz kojih je napisao ovu knjigu: Poto sam za Mansur bin Isaka napisao knjigu iz oblasti anatome Tibbu-l-mansuri,

odluio sam da napiem i jednu knjigu o duevnoj nauci. Muslimanski naunici su verovali da ovek poseduje duu i telo, kako je god telu potreban lekar kada se razboli, tako je i dui potreban lekar u sluaju bolesti, jer i dua biva bolesna. I asni Kuran o tome govori. Zato je i Razi napisao ovu knjigu i u njoj predoio mogunost leenja duevnih bolesti kao to su: ljubomora, pohlepa, tvrdiluk, sebinost...i druge sramne osobine koje su ustvari ovekove slabe take. A ceo odeljak je odvojio za prouavanje duevnih nedostataka pod nazivom Er-radalu ujubihi. Ovde on apeluje na ljude da postanu svesni sopstvenih mana, da treba da obrate panju na kritike i primedbe svojih nepratelja, jer oveka nepratelj moe valjano obavestiti o njegovim nedostacima. Treba sluati ljude koji oveku ukazuju na njegove mane. Pretpostavlja se da je i Galen napisao knjigu na ovu temu pod naslovom Da bi spoznao sebe, koristi svoje nepratelje. A Saadi o ovome kae: Prateljske rei to moje rune manire ine pratnim Moju sramnu stranu vide kao umetnost i savrenstvo Grehove ine ruom i jasminom A lukave oi nepratelja vide moje mane Pa mi ih predoavaju. Priredila Danojla Barjaktarevi

No 42 JESEN 2004

57

Eliksir duevne sree - o samospoznaji *

Abu Hamid el Gazali

naj: klju spoznavanja Boga je samospoznaja. Zato je reeno: Ko je samog sebe spoznao, taj je spoznao i svog Gospoda, i zato kae re Boja: Daemo ti da vidi nae znamenje na horizontima i u vama samima tako da vam bude otkriveno da je to istina. Ne postoji nita to ti je blie od samog sebe. Ukoliko meutim, sebe ne poznaje, kako onda misli da poznaje druge? Ako kae: Ta ja sebe poznajem!, onda se vara, jer takva spoznaja ne klju za spoznaju Boga. I ivotinje poznaju sebe koliko i ti. To spoljanje elo, ta ruka i ta noga, to meso i ta koa, njih zna i nita vie; a o svom unutranjem zna taman toliko da jede kada si gladan, napada ljude kada si besan i da nastoji da se pari kada te obuzme pouda. Ali, u tome su sve ivotinje kao i ti. Zato bi trebalo da stremi ka spoznaji svog istinskog bia, onoga to jesi, odakle si doao, kuda ide i zato si doao u ovaj karavan-seraj, zbog ega si stvoren, u emu je tvoja srea i kako do nje dolazi, a u emu je tvoj jad i ta ga izaziva. Osobine koje su u tebi sjedinjene delom su osobine stoke, delom zveri, delom avolje, a delom aneoske. Dakle, koje od ovih bia si ti? Koje od njih je tvoja istinska sutina, a koja su ti strana i samo pozajmljena? Sve dok to ne bude znao, ne moe da trai svoju sreu, jer svako od ova

etiri bia nalazi u neem drugom svoju hranu i sreu. Hrana i srea stoke su jedenje, spavanje i parenje. Ako, dakle, spada meu stoku, prepusti se delima stomaka i udova i danju i nou. Hrana i srea zveri je: udarati, ubati i besneti; hrana i srea avola je: izazivati zlo, varati i nadmudriti. Ukoliko, dakle, spada meu njih, ti ini njihova dela kako bi dospeo do svog mira i sree. Hrana i srea anela je, pak, gledanje Boanske lepote, a pouda i bes i nagoni stoke i zveri ne nalaze put do njih. Ako je, dakle, tvoja sutina aneoska, ti se potrudi da spozna Boga

Muhamed Ganu, Ljubav

*Izvod iz istoimenog dela objavljenog 2004, godineu izdanju Zlatnog Zmaja.

58

FILOZOFA I GNOZA

i pronae put ka gledanju Njegove lepote i oslobodi se vladavine poude i besa i pokuaj da spozna zato su nagoni zveri i stoke pohranjeni u tebi, da li su ti dati da bi te porobili i od tebe napravili svog roba tako da mora da im slui i danju i nou ili da bi ti od njih robove napravio na putovanju koje ti je zadato, pa da oni tebi slue. Jer jedno od njih bi trebalo da bude tvoje vozilo, a drugo oruje koje e, to malo dana koje provodi u ovom karavan-seraju, koristiti u svojoj slubi, tako da uz njihovu pomo zadobe seme duevne sree. Zatim bi trebalo da ih zdrobi nogama i usmeri svoj pogled ka postojbini duevne sree koje izabrani nazivaju prisustvo Boje, a obian narod raj. Sve ovo mora da zna da bi barem malo spoznao sebe. Ko ovo, pak, ne zna, taj e na putu vere nai sramotu i istinska njena sutina e mu ostati sakrivena. *** Ako eli da spozna sebe, znaj da si sainjen od dve stvari. Jedna je ovaj spoljni ogrta koji se naziva telo i koji se moe videti spoljnim okom. Drugo je ono unutranje to se naziva as dua, as duh, as srce, a koje se moe prepoznati samo unutranjim okom. To unutranje je tvoje istinsko bie, sve ostalo je samo njegova pratnja, vojska i sluge. Nazovimo to istinsko bie srce. Kada, dakle, govorimo o srcu, znaj da se to odnosi na ovekovo istinsko bie koje se inae zove as duh, as dua, a ne na onaj komad mesa koji je sakriven na levoj strani tvojih grudi; jer on nema nikakvu vrednost, a poseduju ga i ivotinje i mrtvaci i moe se videti spoljnim okom. Meutim, sve to se tim okom moe videti pripada ovom svetu,

svetu privida. A istinsko ljudsko srce ne sa ovog sveta, ve je kao tuinac dolo na kratko putovanje u ovaj svet. Onaj spoljni komad mesa je njegova ivotinja za jahanje, a svi delovi tela su njegova vojska, dok je ono samo kralj celog tela. Spoznavanje Boga i gledanje Boanske lepote je predodreenost njegovog bia, njemu su upuene dunosti i zapovesti i boanska obraanja, nagrada i kazna, njegovi su blaenstvo i patnja. Telo je, pak, u svemu tome samo njegova pratnja. Spoznaja sutine i svojstava srca, klju je spoznavanja Boga. Zato se potrudi da ga spozna, jer je to plemenita tvar iste vrste kao i ono od ega su sazdani aneli, a mesto njegovog porekla je Bog, iz Koga je poteklo i Kome e se vratiti. Ovamo je, meutim, dolo kao tuinac i to samo da bi trgovalo i seme sejalo. ta, dodue, znai to trgovanje i sejanje, to e, ako Bog da, saznati kasne. *** Znaj, da bi spoznao sutinu srca, mora prvo da zna za njegovo postojanje; zatim mora znati ta je njegovo istinsko bie; potom, ko je njegova vojska i kakav je njegov odnos sa tom vojskom; i, na kraju, kako dolazi do spoznavanja Boga i duevne sree. to se tie njegovog postojanja, ono je oigledno, jer ovek ne moe sumnjati u njegovo postojanje. To postojanje, meutim, ne poiva na ovom spoljnom telu, jer ga poseduju i mrtvi a ipak ne ive, ve se to srce odnosi na duh bez koga je telo mrtvo. Kada ovek zatvori svoje oi i zaboravi na svoje telo, ukljuujui i nebo i zemlju i sve to oko moe videti, onda sasvim izvesno zna za njegovo posto-

No 42 JESEN 2004

59

janje i svestan je sebe ak i ako ne svestan ni svog tela, ni zemlje i neba i svega to je u njima. Ako ovek to posmatra na pravi nain, shvatie i spoznati neto o biti onostranog, naime, da bi, ak i kada bi mu telo oduzeli, on sam ipak ostao i da ni u kom sluaju ne bi postao nita. Na pitanje o sutini i posebnom sastavu srca, Sveti zakon ne dozvolio odgovor. Zato je Prorok (neka ga Bog blagoslovi i daruje mu mir!) kada su ga pitali o tome dao ovo objanjenje. U rei Bojoj stoji: Pitaju te o duhu. Reci: duh je po zapovesti moga Gospoda. Ne mu bilo dozvoljeno da kae vie osim da je duh Boansko bie i da spada u svet zapovesti. Nisu li Njegovi i stvaranje i zapovest? Svet zapovedi i svet stvaranja su dva odvojena sveta. Sve stvari koje se mogu pripisati pojmovima razmere, irenja i veliine spadaju u svet stvaranja, jer re halq, stvaranje, prvobitno znai odreivanje mere. Meutim, ljudsko srce se ne iri i nema veliinu, te se zato ne moe ni deliti. Jer, kada bi se moglo deliti, onda bi isti predmet istovremeno znao jednim delom sebe, dok ga drugim delom ne bi poznavao, pa bi istovremeno mogao da bude i znajui i ne znajui. A to je nezamislivo. Ali iako se, dakle, duh ne moe podeliti i iako se pojam irenja ne moe primeniti na njega, on je ipak stvoren. Jer re halq, pored znaenja odreivanja mere ima i znaenje stvaranja, i duh u tom smislu spada u svet stvaranja, dok u onom drugom smislu spada u svet zapovedi, ali ne i u svet stvaranja jer se svet zapovedi sastoji od stvari na koje se pojmovi mere i irenja ne mogu primeniti. Zato su u zabludi oni koji su mislili da je duh iz venosti. Isto tako su se prevarili i oni koji su govorili da je sluajnost, jer sluajnost ne postoji kroz

sebe samu, ve je pratnja neeg drugog. Duh je, dodue, ipak stvarno ovekovo bie, a celo telo je njegova pratnja. Kako onda moe biti sluajnost? Na kraju su se prevarili i oni koji su tvrdili da je on neko telo. Jer telo se moe deliti, a duh ne. Ipak, postoji jo jedna druga stvar koju nazivamo duh i koja se moe deliti, a to je duh ivota koji imaju i ivotinje. Ali, duh koji ovde nazivamo srce, organ je za spoznavanje Boga, a njega ivotinje nemaju, a on ne ni telo ni sluajnost, ve je satkano od iste tvari kao aneli. Shvatiti sutinu tog duha je teko, a objasniti je ne dozvoljeno. Za prve korake na putu vere to znanje i ne neophodno. Jer, ovaj put zapoinje svetom borbom, a ko dostojno bojuje ovu bitku, njemu sama od sebe pristie svaka spoznaja i on ne mora da je uje od bilo koga drugog. Jer, to znanje je deo milostivog vostva o kome govori re Boja: A oni koji se nas radi bore, njih emo uistinu voditi naim putevima. Onome ko tu bitku ne izvojevao ne sme se govoriti o sutini duha. Pre poetka borbe se ipak moraju poznavati vojske srca. Jer, ko se sa vojskama ne upoznao, ne moe da bojuje. *** Znaj: telo je carstvo srca, a u tom carstvu, srcu su razne vojske podanici: Niko osim njega ne poznaje vojske tvoga Gospoda. Srce je stvoreno za drugi svet, i njegov zadatak je traganje za duevnom sreom. A duevna srea je u spoznavanju Boga. Spoznavanje Boga srce dostie kroz spoznavanje dela Bojih. Ona pripadaju svetu ula i zato srce preko ula dospeva do spoznaje uda sveta, a ula su neophodna za posto-

60

FILOZOFA I GNOZA

janje tela. Tako je spoznaja srcu divlja, ula su mu mrea kojom lovi, telo mu je vozilo i istovremeno nosa mree. To je razlog zato je srcu potrebno telo. Telo je sastavljeno od vode, zemlje, toplote i vlage i zato je slabo i nalazi se u neprestanoj opasnosti od propadanja, bilo iznutra od gladi i ei, bilo spolja poplavom ili poarom, zbog napada nepratelja, besnih ivotinja i slinog. Da bi utolio glad i e, oveku je potrebno jelo i pie. Za to su mu potrebne dve vojske: naime, spoljna, a to su ruka i noga, usta, zubi i stomak; i unutranja, a to je elja za jelom i piem. I za odbranu od spoljnih nepratelja potrebne su dve vojske, spoljanja: ruka, noga i oruje, i unutranja: snaga gneva. Poto je nemogue traiti hranu koja se ne vidi i odbraniti se od nepratelja koga ne vidimo, potrebne su jo i druge vrste opaanja od kojih su, opet, neka spoljna, naime, pet ula: vid, sluh, ukus, miris, dodir, i unutranja, kojih takoe ima pet, a e je stanite u mozgu: to su mo stvaranja predstava, miljenja, pamenja, seanja i zamiljanja. Svaka od ovih moi ima poseban zadatak, i kada jedna od njih posustane, celom oveku naneta je teta u venoj i vremenskoj srei. Sve te vojske, spoljne i unutranje, srcu su podanici i srce je svima njima voa i kralj. Ako naredi jeziku, on govori; ako naredi ruci, ona hvata; ako naredi nozi, ona koraa; ako naredi oku, ono gleda; ako naredi moi miljenja da misli, ona misli. Svi oni su tako sainjeni da prirodno dragovoljno sluaju njegova nareenja radi ouvanja i zatite tela, tako da ono moe da uzme svoj putohleb i ulovi svoju divlja, da zakljui trgovinu onostranog i poseje seme duevne sree. Poslunost tih vojski prema srcu je is-

tovetna poslunosti anela prema Bogu: ne mogu da se suprotstave nednom njegovom nareenju, ve ga drage volje i marljivo ispunjavaju. *** Poznavanje pojedinanih vojski srca dugotrajna je stvar. Neka ti zato ovo poreenje kae o emu je re: telo ovekovo je poput nekog grada. Ruka i noga i ostali udovi su zanatle ovog grada, pouda je uvar poreskih prihoda, gnev je polica, srce je kralj, a razum je njegov vezir. Kralju su potrebne sve sluge da bi valjano vladao svojim carstvom. Jedino pouda, uvar poreskih prihoda, laljiva je, bezobrazna i izaziva pometnju; gadi se svega to govori vezir, dakle razum, i sve njeno stremljenje cilja samo ka tome da prisvoji ceo imetak zemlje pod izgovorom povienja poreza. A gnev, polica, zlobna je, tvrda, nasilna i estoka i voli ubanje, unitavanje i prolivanje krvi. Kao to se kralj jednog takvog grada o svim pitanjima savetuje sa vezirom, drei u granicama laljivog i pohlepnog poreskog upravnika i ne sluajui ga kada protivrei veziru, ve nad njim postavlja policu kako bi spreila njegove bezobrazne zahvate, kao to, s druge strane, i policu dri na kratkom lancu i poniznu, tako da nednim korakom ne prekorai svoja ovlaenja dok odrava red u svom carstvu, tako i kralj, srce, mora slediti savet vezira, razuma, i podrediti poudu i gnev njegovom nadzoru, a ne da razum bude njima sluga; tada e carstvo tela cvetati i put ka duevnoj srei, ka Boem prisustvu, nee mu biti uskraen. Ako, meutim, dopusti da razum postane rob poude i gneva, carstvo propada, a kralj pada u bedu i strada.

No 42 JESEN 2004

61

udesa sveta srca su bezbrojna. Meutim, na jednom od njih poiva plemenitost srca, a ono je pre svega divno, iako se veina ljudi ne obazire na njega. Na dve stvari poiva plemenitost srca: na znanju i moi. Plemenitost koja se zasniva na znanju takoe je dvostruka. Jednu moe razumeti svako, dok je druga tajanstvena od prve, ne svakome poznata i vrlo je retka. Prva, svima otkrivena, je da srce poseduje mo spoznaje svih nauka i umetnosti, kroz koju ovek sve umetnosti razume i ono to u knjigama pie ita i pojmi, kao to je geometrija, raunica, medicina, znanost o zvezdama i pravne nauke. Iako je srce jedinstvo koje se ne moe podeliti, ipak sve te znanosti u njemu imaju mesta, da, ak ceo svet za njega ne vei nego to je jedan atom u odnosu na more. Trenutnim pokretom se uzdie preko misli sa zemlje do najviih nebeskih visina, merei svet od izlaska do zalaska. Vezan za svet zemaljske praine, ovek meri celu nebesku sferu, saznaje meru svake zvezde i kroz umee merenja navodi broj svojih arina. Lukavo mami ribu na povrinu sa dna mora, a pticu na dole iz carstva visina, i najsnane ivotinje: kamilu, slona i konja u svoju slubu stavlja, i od svega to na svetu jo od krasnih nauka postoji, on sebi zanat pravi. Meutim, sve to znanje on doba putem pet ula. Zato je to spoljno znanje i svakome je put ka njemu znan. Ali, od svega toga divni je onaj prozor koji je u unutranjosti srca ot-

voren ka nebeskom natulnom svetu, iako je izvan srca pet kapa otvoreno ka ulnom svetu. Taj ulni svet naziva se svet tela, a natulni je svet duha. Veina ljudi zna samo svet tela koji se moe opaziti ulima, ali to je povrno i neosnovano; a kao put spoznaje poznat im je samo svet ula, a i on samo povrno. Dokaz za to da u unutranjosti srca postoji prozor spoznaje, zasniva se na dve stvari. Jedna je san; jer kada se u snu zatvori kapa ula, otvara se unutranji prozor i iz natulnog sveta i nebeske table poinje da se oituje skriveni svet, tako da sneva ono to e se u budunosti dogoditi vidi i prepoznaje, as u punoj jasnoi, onako kako e uistinu biti, as u slikama kojima je potrebno tumaenje. Sudei prema spoljnom, pak, narod misli da je ovek kada je budan sposobni za spoznaju, s obzirom da jedino tada moe da vidi. Naravno, kada je budan on ne vidi nikakav natulni svet, a ono to vidi u snu to ne vidi posredstvom ula. Ali ovo ne mesto da se objanjava bit sna. Samo ovoliko se mora znati: srce je poput ogledala, a i nebeska tabla je kao ogledalo u kome su sadrane praslike svih postojeih stvari. Kao to se slike sa jednog ogledala ogledaju na drugom kada se ona stave jedno preko puta drugog, tako se i slike sa tablice sveta pojavljuju u srcu ako je isto i osloboeno svih ulnih utisaka i sa tim natulnim svetom se povee. Meutim,

62

FILOZOFA I GNOZA

sve dok je pod uticajem ulnih utisaka, preseena je veza sa natulnim svetom. U snu je srce osloboeno svih ulnih utisaka, tako da se tada pojavljuje njegovoj prirodi svojstvena mo da vidi natulni svet. Naravno da je, ako se u snu ula zadre, na delu uobraavanje koje ini da stvari koje opaa, srce vidi preruene u fantastine slike i da mu se ne pojavljuju bistre i jasne i osloboene svih velova i zastora. Tek sa smru nestaju uobraavanje i ula, i tada srce vidi stvari bez zastora i fantaza i tada mu biva reeno: Skidamo sa tebe zastor i tvoj je pogled danas otar. I dalje: O Gospode, videli smo i uli smo, o poalji nas nazad, elimo delati ispravno jer sada izvesnost imamo. A drugi dokaz je to da ne postoji nedan ovek koji ne doiveo istinska nasluivanja i domiljanja koja su nadahnuem ula u njegovu duu. Jer, takve stvari ne dolaze preko ula, ve se javljaju u srcu, i ne zna se odakle dolaze. Ovo je dovoljno da bi se uvidelo da ne potie sve znanje iz sveta ula i iz toga moe da prepozna da srce ne od ovoga sveta, ve da potie iz natulnog sveta. A ula koja su mu za ovaj svet data, prepreke su za gledanje onog sveta i sve dok ih se ne oslobodi, ne moe pronai put ka onom svetu. *** Nemoj misliti da se prozor srca ka natulnom svetu otvara samo u snu ili smrti. Jer tako ne. Nego, ako ovek, dok je budan, kroti svoje strasti i svoje srce od gneva i poude i sveg zla ovog sveta i svih loih stvari oisti, ula umiri i srce svoje sa viim svetom povee, govorei u duhu a ne jezikom: Boe! Boe!, sve dok ne izgubi svest ne

znajui vie ni za sebe ni za ceo svet ili bilo ta sem Boga, onda mu se otvara, iako je budan, taj prozor, tako da on ono to drugi vide samo u snu, vidi i kada je budan. Duhovi anela mu se pojavljuju u divnom obliju i on vidi poslanike i od njih prima uenje i pomo i biva mu pokazano carstvo zemlje i nebesa. Kome se ovaj put otkre, taj vidi neopisive i mone stvari. Kada Boji Poslanik (neka ga Bog blagoslovi i daruje mu mir!) kae: Zemlja mi je postala vidljiva i pokazane su mi zemlje uspona i padova, ili kada pie u rei Bojoj: I tako smo pokazali Avramu carstvo neba i zemlje, onda se to dogodilo u takvom stanju. Da, sve znanje Bojih proroka na takav nain je dolo do njih, a ne preko ula, uenja i studiranja. A, poetak toga uvek je sveti rat, kao to stoji u rei Bojoj: Posveti mu se posveeno, to znai: odvoji se od i odreci se svih stvari, samo mu se potpuno prepusti i ne brini se za poslove ovog sveta, jer njima e sam Bog ve kako treba upravljati. On je Gospodar uspona i pada, nema Boga osim Njega, zato Njega izaberi da ti bude Zastupnik! A kada ga bude izabrao za svog Zastupnika, budi slobodan i ne meaj se meu ljude, ve podnosi ono to govore i odvoji se od njih u prateljstvu. Ove rei su poduka za otklanjanje strasti i svetu borbu kroz koju bi srce trebalo da se oslobodi neprateljstva prema ljudima, zemaljske poude i obuzetosti ulnim stvarima. Ovo je put sufija, a takoe je i put prorotva. A sticati znanje uenjem i prouavanjem, to je put uenjaka. I on je dragocen, ali je nizak u poreenju sa putem prorotva i znanjem proroka i svetaca, koje njima stie bez ljudskog pouavanja neposredno od Boga u njihova srca.

No 42 JESEN 2004

63

Istinitost ovog puta spoznaje se otkrila mnogim ljudima kroz sopstveno iskustvo ili preko dokaza zasnovanih na razumu. Meutim, ako ovo ne moe da shvati ni kroz sopstveni doivljaj, ni kroz uenje, ni preko dokaza zasnovanog na razumu, onda barem veruj u to i smatraj istinitim, tako da ne bude iskljuen iz sva tri stepena i ne postane nevernik. Jer to je jedno od uda svetova srca kroz koje se ispoljava plemenitost ljudskog srca. *** Samo nemoj misliti da je to namenjeno samo prorocima. Ne, sutina svakog oveka u sebi nosi prirodni potencal za to, isto kao to je i svaki elik prirodno podoban da se preoblikuje u ogledalo u kome se odraava slika celog sveta. Ali, kao to elik, kada ga nagrize ra i kada se iskvari, gubi to svojstvo, tako se preputa i svako srce, kada ga nadvladaju zemaljska strast, pouda i gresi i kada se u njemu ukorene, ri i zastorima, gubei svoju prvobitnu sposobnost. Svako se novoroene raa sa pravim potencalom, tek njegovi roditelji od njega prave Jevrejina, hrianina ili arobnjaka. To da je taj potencal svim ljudima zajedniki dokazano je i reju Bojom: Pustio sam ih da sami potvrde: Nisam li ja va Gospod? A oni rekoe: Da. Svaki razuman ovek koji je upitan: Da li je dva vie nego jedan? odgovara: Da. ak i ako svi razumni ljudi to nisu uli svojim uhom i izgovorili jezikom, ipak priznavanje te istine svima njima je u mesu i krvi. Isto kao to je potencal za tu spoznaju uroen svakom oveku, tako je i spoznavanje Boga svakom oveku uroeno, kao to stoji u rei Bojoj: Ako

ih pita ko ih je stvorio, zasigurno e odgovoriti: Bog!, i dalje: Boanski potencijal kojim je oveka stvorio. Tako kroz dokaz razuma i iskustvo proistie da ta sposobnost ne data samo prorocima. Ta i prorok je samo ovek, kao to kae re Boja: Reci: Ja sam samo ovek kao i vi. Kada se, pak, oveku otvori ovaj put u kome je prikazano sve to slui spasenju oveanstva, a on na to poziva, onda se ono to mu je pokazano naziva sveti zakon (erat), dok je on sam prorok, a njegova posebna doivljavanja proroka uda. A ako ne poziva, onda se on naziva svetac, a njegova posebna doivljavanja svetaka uda. Jer, ne mora svako kome je to dato da se bavi pozivanjem oveanstva, ve Bog nekom moe da zapovedi da se ne bavi pozivanjem, bilo zato to je sveti zakon jo uvek sve i novi poziv ne neophodan, bilo zato to za slubu pozivanja postoje posebni uslovi koji u linosti sveca nisu ispunjeni. Zato mora istinski verovati u svece i njihova uda i naoruati se, poto je poetak ovih stvari vezan za svetu borbu i zato to se one ne mogu samovoljno izazvati. Ali, ne anje svako ko seje; ne stie svako ko putuje na cilj; i ne nalazi svako ko trai; ve, to je neka stvar dragocena, utoliko je vie uslova vezano za nju i ona se ree pronalazi. Ovo je najuzvieni stupanj ovekove spoznaje. Ali, bez svete borbe i nekog iskusnog Majstora koji je ve iao putem, potraga je uzaludna. ak i kada su ova dva uslova ispunjena, ali pomo milosti Boje nedostaje i ta duevna srea za njega iz venosti ne predodreena, ipak nee stii na cilj. Ovo se odnosi i na dosezanje stupnja imama u spoljanjem znanju i na sve ljudske voljne radnje.

64

FILOZOFA I GNOZA

KNJIEVNOST

Objanjenje promena u persijskoj postrevolucionarnoj poeziji

Hosejn Ali Gobadi (Hoseyn Ali Ghobadi) Uvod

ako su pojedini izuzetni knjievni radovi imali veliki uticaj na utiranje puteva revolucama, revoluca u narodnim knjievnostima se uopteno deava nakon promena u mentalitetu mislilaca, ili nakon izbanja socalnih, politikih ili ideolokih pobuna ili revoluca, obzirom da je knjievnost sredstvo koje prenosi ljudsku misao i jezik due. Taj jezik moe biti tako uticajan i trajan da uspe da poseje seme novih misli. Na drugoj strani, moe se upotrebiti kao najjae i najubitane oruje protiv nepratelja slobode i nezavisnosti naroda, u zatiti tekovina velikih oslobodilakih revoluca. Ukoliko bacimo letimian pogled na najvee promene u svetu, jasno emo uoiti vanu i veliku ulogu koju je knjivenost odigrala tokom svih revoluca na Istoku i Zapadu, od indijskog oslobodilakog pokreta do bitaka za pravednost i demokratu u Latinskoj Americi. U daljoj prolosti je bilo isto. Ne moe se porei uticaj knjievnosti tokom velianstvene Poslanikove revoluce, tokom svetih islamskih pokreta nakon nje, a pogotovo tokom Aure. Takoe, tokom revoluca u drugom svetu, u savremeno doba Evrope, poput Francuske revolucije, uoava se kristalno jasno odluujua uloga knjievnosti.

Ukoliko paljivo ispitamo perssku knjievnost, lako emo uoiti prekrasnu i svojevrsnu perspektivu uloge i primene knjievnsoti. Briljantna pojavnost ovog fenomena jeste orentaca persske knjievnosti ka velianstvenoj mistikoj privrenosti i vrednim delima mistiara koja su, u sutini, velika batina, obzirom da su sadanji persski jezik i knjievnost spoj ideologe, literature i umetnosti. Sreom, nakon pobede Islamske revoluce, bolje smo razumeli njene vrednosti, a persska mistina knjievnost je povratila svoju slavu. Stepen uticaja knjievnih dela zavisi od opsega promena u njenoj sutini; koliko moe da se prilagodi dobu i koliko je u stanju da stvori prikladan jezik doba i razume njegovu publiku. Promena stilova, od horasanskog do arghanskog, do indskog, do stila iz perioda povratka i savremenih stilova, pokazuje da su ovaj uticaj i trajanje svakog stila zavisili od stepena njihovog podudaranja sa svojim osobenim vremenom. Promena i nastavljanje knjievnih kola od klasicizma do romantizma, a potom do simbolizma, realizma, naturalizma, nadrealizma, etc. pokazuju stepen snage ili slabosti drutvenih razvitaka koji su sledili izmene u idejama i ponaanjima i odraavali svoja sopstvena doba.

No 42 JESEN 2004

65

Rene Velek (Rene Wellek) i Ostin Voren (Austin Warren) u Teori knjievnosti govore o uticaju koji na knjievnost vri drutvo, ili katkada, o uticaju koji drutvo vri na knjievnost: Knjievnost je drutvena instituca...k njievnost prikazuje ivot...a ovekova priroda, unutranji i mentalni sklop se, na neki nain, oponaaju u knjievnosti. Pesnik je lan zajednice koji uiva poseban drutveni status...on ima svoju sopstvenu publiku ak i kada je ona zamiljena. Naime, knjievnost je proizvod posebnih drutvenih instituca. Takoe, knjievnost ima posebnu drutvenu ulogu ili vrednost, koja ne moe biti lina...prihvatljivo je Tomasovo gledite da su estetske instituce neka vrsta drutvene instituce, koja je tesno isprepletana sa drugim institucama. (Velek, 1194, str. 99). Takoe, u svojim Metodama knjievne kritike, Dejvid Diis (David Ditches), razvoj literature smatra prirodnim i neophodnim (Diis, 1987, str. 292-295). Tokom iranske Islamske revoluce desila se velika promena unutar i u formi iranske literature. Ova revoluca, koja je bila rezultat borbe Iranaca da ouvaju svoja prava, nezavisnost, kao i antikolonalne stavove, u tesnoj je vezi sa velikim idealima istonjakih naroda na Srednjem istoku, u muslimanskom svetu uopte, i posebno u Palestini i na potkontinentu.(1) Poreklo savremene knjievnosti moe se pratiti do dve decene unazad od pobede Islamske revoluce, drugim reima, do 1961. Mlado drvo ove knjievnosti zasaeno je od strane imama Homeina, velikog batovana cvea umetnosti i mudrosti, a potom je redovno zalivano. Sadnica je iznikla i rascvetala se upajui rei pokojnog Dalala Al-e Ahmada

(Jalal Al-e Ahmad), dr Ali arijata (Ali Shariati), Mohamada Reze Hakima (Mohammad Reza Hakimi) i Morteze Motahara (Morteza Motahari)(2), a zatim ih prenela generaci Revoluce. Prema optoj podeli, knjievna dela stvorena od strane ove generace dele se na dve vrste, prozu i poezu. Proza je stvarana u raznolikim oblicima, odi, elegi, mesnevi, kvatrenu, etc., dok je proza obuhvatila pripovetke, kratke prie, novele i dramska dela. U nae vreme, te forme, posebno kratke prie, razvile su se i proirile u vreme od strane nepratelja nametnutog sveobuhvatnog rata protiv Irana, to je dovelo do razvoja literature otpora koja se retko moe nai u istori ratova u svetu. Duh, nadahnue i ar za svenarodnom odbranom pobudili su oseanja i matu rodoljubivih iranskih pisaca i pesnika. Osvrnuemo se na promene i uticaje nastale u formi i temama ovih dela. Pozadina i faktori koji su doveli do promene u poezi Raspravljanje o pozadini i faktorima koji su doveli do promene u islamskoj revolucionarnoj knjievnosti zahteva poduu i posebnu raspravu. Mnogi istraivai su govorili o ovoj vanoj temi.(3) U ovom lanku pokuavamo da se osvrnemo na neke od teoretskih uporita i faktora kroz letimian i skraen pregled. Poveani entuzazam u poezi i u drugim oblastima Naraslo oduevljenje vezano je najvie za socalni prevrat potaknut Revolucom i nastup drutvenih

66

KNJIEVNOST

Farah Usuli, Jusuf i Zulejha

dogaanja, uzdizanje javne svesti, politiki ar i poveane javne tenze. Naravno, u prirodi je svake duboko socalno ukorenjene revoluce da na poetku i tokom uzavrelih uznemirenja i drutvenih preokreta, pribegne poezi pre nego drugim granama umetnosti i knjievnosti i da udahne svoje ideale u poetskoj formi. Zatim se, u godinama mira, revoluca vraa kratkoj prii, noveli i dramskim formama. To je usled toga to poeza moe poruku da prenese bre i uverljive. Znaajna uloga ena u stvaranju knjievnih dela Ako seje krv na mojoj zemlji, dumanine moj! U mojoj e bati cvee iz cvea niknuti.

No 42 JESEN 2004

67

Ako me satre, ako me pokosi, Nikada moje srce ne moe otrgnuti, Ljubav koja me vee za moju domovinu, dumanine! Iranka sam, muenitvo je moj cilj, Moja bolna smrt je izraz postojanja. Znamenite ene, poput pokojne Sefide Kaani (Sephide Kashani), koja je autor navedene poznate epske, mistike, religske i patriotske ode, Sedide Vasmaghi (Seddighe Vasmaghi), Tahere Safarzade, Simindoht Vahidi (Simindokht Vahidi), Fateme Rakei (Fateme Rakei), ahla Ahanj (Shahla Ahanj) i pisaca literarnih eseja poput dr Zahre Rahnavardi (Zahra Rahnavardi), Nardes Gandi (Narges Ganji), Fateme Amiri (Fateme Amiri), dr Hakime Dabiran (Hakime Dabiran), Zibe Kazemi (Ziba Kazemi), Mir Salimi (Mir Salimi), Manize Armini (Manizhe Armin), Raze Todar (Raziye Tojjar), Samire Aslanpur (Samira Aslanpoor), Maram Damidi (Maryam Jamshidi), Zahre Zavaran (Zahra Zavvariyan), Fateme Haraman (Fateme Kharaman) i drugih, spevale su pesme ili stvorile prie o Islamskoj revoluci, a njihovi radovi su propagirali nove i raznolike teme u knjievnosti revolucionarnog doba.(5) Autor lanka veruje da budue prisustvo pesnikinja, ak samo i prisustvo ena u drugim oblastima knjievnosti izaziva ista i nena poetska oseanja, to je isto ono to smo videli u Islamskoj revoluci. Avangardno gledite Sem poeze generace iz Islamske revoluce, susreemo se sa vrlo prefinjenom poezom pesnika iz prethodne generace. Nadahnuti pristup velikih pesnika i literata generace koja je prethodila revolucionarnoj knjievnosti

i stvaranje poeze i knjievnosti bilo u slavu svete odbrane ili slavu rtava koje su inili borci, ili ideolokih ili religskih aspiraca Revoluce, iskazuju neogranienost Islamske revoluce i otklanjaju svaku osudu ili predrasudu od ove svete Revoluce. Takve literarne linosti mogu se svrstati u sledee grupe: a) Veliki pesnici poput ahrara (Shahriyar), Reze ahroka (Reza Shahrokhi), Mofeh Kaana (Moshfegh Kashani), Mehrdada Avesta (Mehrdad Avesta), Tahere Safarzade, Ali Moalema (Ali Moalem), Amira Firuzkuha (Amiri Firoozkoohi), etc. koji su uspeli da se uklope u briljantnu knjievnost Islamske revoluce. b) Pesnici ili romanopisci, poput Akhvana Salesa (Akhvan Sales), Ahmada Mahmuda (Ahmad Mahmood), Nadera Ebrahima (Nader Ebrahimi) i pojedinih drugih istaknutih linosti koje su, manje ili vie, podrale Revolucu ili iskazale svoju odanost Revoluci tokom vanih revolucionarnih dogaaja, poput svete odbrane iranskog naroda za vreme nametnutog rata. c) Pesnici i pisci iz generace iz doba pre Revoluce, koji su doprineli stvaranju i rastu islamske revolucionarne knjievnosti, ili posredno pruali pomo borei se protiv Pahlavijevog reima, stvarajui vredna dela, prosvetljavajui narod i utirui ljudima put za svrgavanje prethodnog reima, doprinosei na taj nain pobedi Islamske revoluce. Meu tim piscima mogu se pomenuti: Dalal Al-e Ahmad (Jalal Al-e Ahmad), muenik dr Ali ariati (Ali Shariati), Mohamad Reza Hakimi (Mohammad Reza Hakimi), muenik Morteza Motahari (Morteza Motahhari), Tahere Safarzade, Ali Musavi

68

KNJIEVNOST

Garmarudi (Ali Moosavi Garmaroodi), Hamid Sabzevari (Hamid Sabzevari), Zahra Rahnavard (Zahra Rahnavard), amsolahmad (Shamsolahmad), etc, e uzviene misli i poduke su bile vaan inilac irenja i jaanja poeze za vreme Islamske revoluce. Nastojanje da se knjievna kritika stabilizuje Naalost, knjievna kritika je u Iranu bila slaba. Atmosfera koja je vladala u socalnoj kritici, porast razliitih knjievnih kola, kao i pojava veeg broja naunika na polju knjievnosti, utrli su put stvarnom rastu kritike. Znaaj kritike je ohrabrio veliku promenu u knjievnosti i irenje kritike, to je vaan inilac u promoci knjievnosti. Potreba za naprednim i inventivnim kriticizmom raste i postaje sve oigledne prisutna u islamskoj revolucionarnoj knjievnosti, to uzrokuje njeno utemeljenje na knjievnim poljima, usled ega se kritika moe uvrstiti u one inioce koji revolucioniu, unapreuju i osnauju poezu. Promene poetskih stilova i kola: Promena u odama Promene u odama tokom Islamske revoluce mogu se analizirati kvantitativno, tematski i obzirom na stil. Zahvaljujui javnom interesu i porastu broja pesnika i pesama, broj lirskih pesama (oda) dostigao je tako veliki broj nakon Islamske revoluce da je ova forma postala najpopularni poetski oblik. Salman Harati (Salman Harati), Said Bageri (Said Bagheri), Alireza Gazve (Alireza Ghazve), Hosejn Esrafili (Hoseyn Esrafili), Mofeh Kaani, Par-

viz Bejgi (Parviz Beygi), Abdoldabar Kakai (Abdoljabbar Kakai), Jusef Ali Mirakak (Yoosef Ali Mirshakkak), Parviz Abasi (Parviz Abbassi), Irad Ghanbari (Iraj Ghanbari), Sohejl Mahmudi (Spheyl Mahmoodi), irin Ali Golmoradi (Shirin), Golamhosejn Omrani (Gholamhoseyn Omrani), Hamid Karami (Hamid Karami), Abas Koamal) Abbas Khoshamal, etc. su najpoznati lirski pesnici iz postrevolucionarne ere. Od ena, Fatema Rakei (Fatema Rakei), Zohre Narendi i druge, oobjavile su svoje ode u zbirkama ili u knjievnim asopisima. Inovace i promene u terminologi i stilu 1. Pojava indskog stila u pojedinim lirskim pesmama Sa oivljavanjem islamske revolucionarne ode, naginjanje ka indskom stilu postalo je oigledne i prihvatljivije. Aluze, metafore ili simboli, posebno inovativne i figurativne kombinace, kao plod mentalnog preporoda pesnika i spoja njegovih oseanja i savremenih drutvenih i filozofskih elemenata, poveavaju se u takvim lirskim pesmama. Primerno, mogu se navesti neke od oda Ahmada Aziza (Ahmad Azizi). 2. Izotropa i savremena poeza Pojedine revolucionarne ode su ponekad sline slobodnim stihovima, to pomae pojednostavljenju terminologe. Takoe, sklonost ka konceptualnom kontinuitetu strofa iste pesme zamenjuje horizontalno jedinstvo i razdvajanje strofa vrstom vertikalnog povezivanja u konceptu predstavljenom u odi kao celini(7); poput elege u mesn-

No 42 JESEN 2004

69

evi, strofe slede jedna drugu konceptualno. U meuvremenu, broj strofa raste vie nego to je uobiajeno.(8) 3. Sjedinjenje epske i mitoloke terminologe u odi U odu je ugraeno toliko sloenih mitolokih i epskih kombinaca da bi se moglo zakljuiti da je izrazita karakteristika revolucionarne ode spoj epskog i lirskog, meanje slave i lepote(9), posebno na vrhuncu svete odbrane kada je oda sagorevala na vatri epskih pesama i kada su epske pesme nosile lirsko odelo. Meu takvim odama, osvremo se na sledeu: Kako je slatko putati glas, goreti veno, Poput neumorne reke koja se odvaja od ove obale! Kako je slatko odvojiti se od sebe, srean usled ekstaze krvi, Srean uz crveni duhovni orator, ka duhovnom plesu! Poput ranjenog konjanika, tela ukraenog strelama, Kako je slatko skliznuti sa sedla u polje! Tajna svih leptira, ponosnih! Mistera svih udesa, poniznost! U udnji za Njim, o srce, to je sve to si steklo, Da kii poput suznog oka, da drhti poput ramena koje podrhtava.
(Aminpur /Aminpoor/ 1966, str.72-92)

Ti mistini putnici nose istotu u svojim duama, Teku poput izvora, prekrasni poput vodopada. Kai kukavicama, iz naih grla tee zvonki usklik ljubavi za ui epohe.(11) U delu druge ode sreemo sledee stihove: Volja onih koji su prosveivali neumorno bukti da bi odagnala tamu. Plamtei nestvaran dah onih koji slamaju neprateljske redove Slama tamu noi sloj po sloj.
(ahroki, ibid, str.118)

Promene u temama ode 1. Naginjanje ka drutvenim verovanjima Jedna od temeljnih promena tema u odi nakon Islamske revoluce odnosi se na pesniku zaokupljenost drutvenim duhom i verovanjem. Nasuprot prolosti, kada su individualizam i romanticizam, poput pokrivaa razvalina obruenog zida, skrivali lepotu ode, Revoluca je pesnicima omoguila da oslikaju lepotu ode u ogledalu drutvenog sjaja. 2. Vraanje mistikim i religioznim temama Religski karakter Revolucuje i mistike doktrine njenog velikog voe i vodia oiveli su mistike, etike i religske teme u klasinoj iranskoj knjievnosti, posebno u odi, koja je prilagodljiva mistikoj literaturi. Najbolji primeri ovakvih radova su ode rahmetli imama Homeina.

Povremeno je spoj epskog i ode toliko oigledan da raa vrstu mistinog epa(10), koji se mora raunati kao raanje nove vrste knjievnosti savremenog doba: Neumorni monoteisti stoje vrsto kao planine, Bore se muki protiv tatarske vojske;

70

KNJIEVNOST

3. Spoj alovanja i ponosa Svetost kulture muenitva i ciljeva ustanka Karbale nagnali su revolucionarnog pesnika da neprestano preplie scene rtovanja i smrti revolucionarnih likova i boraca sa motivima Aure. Inspirisani logikom na kojoj se zasnivala pobuna Aure, revolucionarni pesnik slavi pogibu dece Revoluce, smatrajui da su sledili ciljeve ratnika iz osvita islama, naroito pratilaca imama Hoseina (a.s.) Pesnik je ponosan do bola u stvaranju epova hrabrosti naih prvaka koji su teili ka smrti u muenitvu. Njegovo alovanje ne prizemno, niti prihvatanje poraza. Naprotiv, kako muenitvo poima kao spasenje, ponosan je zbog muenika. Drugim reima, on komponuje velianstvene tubalice, to predstavlja ozbiljnu i novu temu u revolucionarnoj odi. 4. Promiljanje u nivou natulnog i odbrana naroda koji tee sa slobodom, posebno Palestinaca Ova tema je tako snano prisutna u naoj revolucionarnoj poezi da zahteva posebnu knjigu. 5. Uzdizanje radi pada i setna enja za dostizanjem velianstvenog poloaja muenika (vrsta nostalge (12) , ali pozitivne i mistine) Velianstvenost muenitva i ouvanje prisebnosti. On svedoi: Oni koji su nestali sledili su ono to je Hosein (a.s.) uradio. Otuda, sumnja u svoja dela i svoj opstanak smatra indikativnim za lienost sree, zato se buni. Gejsar Aminpur (Gheysar Aminpoor) stvara stihove poput:

Ceo ivot smo proveli u dokolici; Ne verujui u vreme po kalendaru; Hiljade obeanja je potonulo u doba procvata, Ali mi, u nae glave nismo ulili nita do pepela. Srce je jako udaralo da bismo ih sledili, ali mi nismo ak ni usne otvorili da iskaemo nau udnju; Nismo dozvolili ni poimanje Samuilovog grla da bismo pribliili sliku bodea; Nismo susreli nita nepouzdane od naih srca; Jer mi nismo plesali sa telima bez glava, Stotinama puta, kia kajanja lila je po naim glavama, Ali, nismo pokvasili nita sem nae odee.
(Aminpur, 1994, 72-92)

Saed Bageri (Saed Bagheri), takoe, stvara sledee stihove: Doao sam da vidim tvoje sagorelo telo, Neka umrem dok jo ima snage u mome telu; Ni ti ne moe izbei krvavu trag te rane, Niti ja mogu izbei ovaj neprestani pla; Zato se diimo prateljstvom? Moja tuga ne slii tvojoj, A ja ne oseam vrelinu srca koja tvoju rasplamsava. Neka tuga sagori moj trud ... Ve tako dugo nemam nita do tuge; Vlaga mojih ou natopila je moja oseanja, Ne mi doputeno da zbog tvog ubenog plaem drugae.
(Bageri, 1977, str.44)

Promene u mesnevi Mesneva tei ka obnavljanju svog drevnog znaaja

No 42 JESEN 2004

71

Sa pojaavanjem iranske odbrane tokom potpune agrese od strane nepratelja, oda je prestigla druge stilove kao naine davanja oduka oseanjima; meutim, duboko ukorenjena u perssku knjievnost, ni mesneva ne ostala pasivna. Pesnici poput Hasana Hosejna (Hasan Hoseyn), Jusuf Ali Mirakaka (Yoosef Ali Mirshakkak), Sedie Vasmagi (Seddighe Vasmaghi), Parviza Bejga Habibabada (Parviz Beygi Habibabadi), etc. su, obzirom da je forma to zahtevala, mesneve obojili narativnim ili diskurzivnim tonovima, i u njima odrazili postrevolucionarne, istorsko-beletristike i intelektualne teme. Pojedine od tih mesneva su se pribliile epskoj i mitolokoj strukturi. Sledei stihovi su primer mesneve Hasana Hosejna: Dozvoli da ti ispriam priu o udnoj vrsti Koja je razorila grudobran; Osvrni se na kolibe muenika ljubavi, Uoi redove mistika koji pevaju za ljubav; Kako jako i ludo se oni njiu! Udaraju u def krvavim dlanovima, Voa mistika razume njihovo rtvovanje, Darujui ih platovima od krvi srca; Onaj koji plee bez stopala i glave, peva pesmu ljubavi; Udarite po rani, to je lek odanima; Umreti bez rane je mrsko za odanog; Kako je dobro biti sa voljenim na ovom polju, pevati kao muenik, hajde da izgubimo sebe u Bogu, hajde da zborimo kao muenici. Ne reci da mi telo ne izgorelo od prekomerne ljubavi, Zaista, tiina je prvi uslov da bi bio odan.
(Hosejn, 1984, str. 40-41)

i religske teme sve vie stapale jedne sa drugima. Stvaranje novih spojeva i izraza, posebno u poezi Abdolmalekana (Abdolmalekiyan) i pokojnog Salmana Harata je oigledno. Deo Abdolmalekanove mesneve glasi: Usred ei, skromna svetkovina, Zeleni sto koji nam je dalo nae srce; U zelenoj svetkovini ovog srca i prolea, Vr napunjen vodom ivota; sa ovim ukorenjenim kinim srcem ta je ovaj grad uinio, nikada nee saznati! Stihovi koji slede pripadaju Salmanu Haratu: On, koji je iveo sa impulsom smrti, On, koji je bio brian prema svima sem prema sebi; On, koji je imao alostivu vezu sa naim srcem Imao je na hiljade prozora sa sjajnim temama. Stvaranje bogatog doivljaja i davanje oduka jakim i neobinim imaginacama je plod Azizeve (Azizi) bujne mate, to je oitovano u njegovoj mesnevi. Moe se smatrati da je Azizi stvorio posebnu pesniku dikcu, ali, ponekad ne uspeva da upotrebi pravu re na njenom pravom mestu: Vraali smo se po noi punoj meseine, Sa kuom smeha na naim licima; Breuljci su bili zeleni, doline pitome, Vode su bujale sa Sahand planine; Tajna rose se videla na verandi, Svetlost je slikala po ogledalima, U tihoj zemlji, satkanoj od svesti grana, apat cveta ispod grana. Nou, podigli smo nae stajalite uz tulipan, Ujutro, privrstili smo konjica za nau kosu;

to su Iranci vie zbali svoje redove i odupirali se okupaci, to su se mistine

72

KNJIEVNOST

Iznad naih glava, crvene grane duda, Ispod, zelena muzika tiine, U podne, razreili smo tajnu, U podne, klicali smo svetlosti.
(Azizi, 1980, str. 139)

Iako Moalem upranjava indijski stil, njegova poeza odie njegovim posebnim mirisom, i suprotno indskom stilu, koji podrazumeva saetost, on iri reitost i objanjava rei. (Ibid, str.66) Osvrt na katren Ovaj drevni stil, koji je uporno iskazivao snagu da izrazi kratke knjievne teme u persskoj literaturi, doivljava novu renesansu i privlanost poev od 1978. do 1990. Hasan Hosejn i Gejsar Aminpur su bili meu prvima koji su, udahnuvi mistine i liberalne koncepte u svoje katrene, obnovili ovu formu nakon Revoluce. Salman Harati, Soheil Mahmudi (Soheil Mahmoodi), Alireza Gazve i Abas Baratipur (Abbas Baratipoor) su, takoe, koraali istom stazom, a katren je postepeno stekao mnoge pristalice, ukljuujui Hosejna Esrafila, Nasrolaha Mardana (Nasrollah Mardani), Irada Ganbara (Iraj Ghanbari) i Homajuna Alidusta (Homayoon Alidoosti).(17) Deo najpoznatih i najznaajnih katrena je objavljen 1987. u izdanju pod naslovom Robaiye emrooz, (Dananji kvatren), od strane Mohamada Reze Abdolmalekana (Mohammad Reza Abdolmalekiyan). Poev od 1990. katren je doiveo stagnacu, ali jo uvek ima svoje potovaoce. Promene u elegi Zbog osobene strukture elege, ovaj okvir se ne najbolje prilagodio uslovima koji su preovladavali u Revoluci do Mehrdada Avesta (Mehrdad Avesta), uspenog savremenog pesnika, koji je uspeo da uini veliki pomak i

Mesneve Ali Moalema izraavaju posebnu snagu i motivacu. On spaja epsku strukturu i temu i Istonjaki gnev(13) i to ini osnovne elemente njegovih mesneva. Uvodei nove spojeve u staru mesnevu, Moalem oivljava neku vrstu novog indskog stila: Neka kii i ne, kakva prevara, kakva prevara! Sablja koja ne see, kakva sramota, kakva sramota! Seti se muenika koji su poginuli kod Badra(14), Onemoguite nitkove, neka se hrabrost rodi; Seti se Ohuda(15), hrabrosti koju smo ispoljili. Tih herojskih dela, hrabrosti koju smo ispoljili. Seti se naeg nonog uzdaha kod klanca na Hajbaru(16), seti se, Seti se Boeg gneva iskazanog u Alevom gnevu! Mi smo ti koji glasno uzvikuju, pobede, Poput sunca i meseca koji se bore protiv mraka; Gde su Abazari Boanske pobune, ili poslanici pobonosti i slobode? Gde su Amari, Zejdi i Mehdadi? Pravednici koji su iveli u noi nepravde? Gde je Mejsam, prodavac datulja u nasadu palmi Taha? Gde je Atar, Alev pomonik na dan Hide? Ko sada zalee za veru i ovaj dug? a ruka pomae Hosejna?
(Sure, 1986, str. 134-5)

No 42 JESEN 2004

73

revolucionie elegu. On je u elegi(18) predstavio temu mistine ljubavi i herojskih oseanja i prilagodio je odlikama horasanskog stila. Uvodei nacionalne i drutvene teme u elegu, Mehdi Akhavan Sales (Mehdi Akhavan Sales) se koncentrisao na elegu, meutim, on uglavnom podrava nerimovani jampski stih. Mofeh Kaani i Ali Musavi Garmarudi su, takoe, bili pristalice elege, iako su se fokusirali na druge oblasti.

Prouavanje drugih stilova: Neonimatski i nerimovani jampski stih Nimatska poeza i jampski nerimovani stih imaju osobenu sudbinu u okviru islamske revolucionarne poeze. Prvo to bi u ovom smislu moralo da se kae jeste da je krajem prolog poronog reima (sa izuzetkom retkih sluajeva, poput Sefereve poeze, koja je bila dosledna misticizmu i etici)(19) savremena

74

KNJIEVNOST

poeza doivela nazadovanje u pogledu jezika i tema.(20) Pojedine pesme su liile na deklamacu, ili proglase, dok su druge bile neka vrsta zbrkane poeze. To je uzrokovalo da se moderna poeza suoi sa negativnim premom kod italaca uoi Islamske revoluce; u godinama nakon Revoluce, pesnici mlae generace su prihvatili stare stilove poput ode, katrena, mesneva ili su, tu i tamo, birali elegu. Nekoliko godina nakon pobede Revoluce, sa poveanjem broja pesama o svetoj odbrani i nastankom pesama sa vie znaenja, nevezano za injenicu da su stari oblici i posebno ode bili znaajno ojaani, pojedini ratni pesnici su se okuali u nerimovanom jampskom stihu, otkrivajui da on ima sposobnost da izrazi nove teme. Mnogi uspeni revolucionarni pesnici i prvoklasni rapsodisti svete odbrane, ukljuujui Hasana Hosejna,(21) Abdolmalekana, Salmana Harata i Musava Garamaruda, stvarali su podjednako novim i starim stilom. Isto su inili i stari pesnici koji su bili poznati pre Revoluce, stvarali pesme u ast svete odbrane i klasifikovani, takoe, kao pesnici svete odbrane. Musavi Garmarudi ili Mehdi Akhavan Sales su bili meu onim pesnicima koji su s vremena na vreme stvarali pesme sa temom rata. Meu njih je mogue uvrstiti i Sabzevara i Ala Moalema Damghana koji su se uporno suprotstavljali jampskom nerimovanom stihu. Nimatska poeza i jampski stih su se tako snano razvali, ukorenjeni u poezi najboljih pesnika iz postrevolucionarne ere, da predstavljaju znatan deo njihovog stvaralatva.(22) Meu drugim stilovima, kvartet(23) je zasluio da mu se posveti panja. To

je, zapravo, nastavak drevnih persskih kvarteta. Vrlo slian mesnevama, kvartet je u stanju da izrazi drutvene i epske teme. Meu postrevolucionarnim pesnicima, Saed Bageri, Ahmad Azizi, Jufus Ali Mirakak i Hosejn Esrafili su najvie upotrebljavali kvartet. Druge forme, poput fragmentarnih, nisu odigrale znaajnu ulogu u revolucionarnoj poezi. Zakljuak Uopteno govorei, prouavanje promena u temama i posebnim slikovnim karakteristikama poeze nakon pobede Islamske revoluce navodi nas na sledee zakljuke: 1. Postojanje gajenja nade u budunost, unoenja oseanja, veselja,(24) a otklanjanje oaja i potitenosti. 2. Oivljavanje mitolokih tema i slika uporednih religi, prilagoavanje narodnih i iranskih verovanja religskim uenjima,(25), pribliavanje religske i islamske domovine. 3. Prisutnost harmone epskih i mistikih simbola.(26) 4. Duboki uticaj proistekao iz tragede Aure i ustanka u Karbali. 5. Izmeanost alovanja sa slavom i korienje muenitva kao utvrenog principa. 6. Raznolikost imaginarnih interpretaca mistine ljubavi i njeno meanje sa epskim momentima i animacom. 7. Stvaranje mnogih prikaza pesnikovog aljenja zbog neuspeha u dostizanju spasenja ili pada radi prikljuenju karavanu muenika, oplakivanja gubitka voljenih, najavljivanja vrste novog identiteta i novog odreenja sebe, kao i svaljivanja krivice na sebe radi raskida

No 42 JESEN 2004

75

sa velianstvenom tradicionalnom persskom knjievnou, ili njenog zanemarivanja.(27) 8. irenje duha pobune i nepristajanje na kompromis sa manifestacama tirane, podrka potlaenima i borba protiv neukosti.(28) 9. Satira, koja je igrala ulogu u kritici negativnih drutvenih pojava, u procesu drutvenog regulatora, i koja se bunila protiv nemoi pojedinca, nakon Revoluce je, uglavnom, izmeana sa ljutnjom, a vremenom, i sa gorkim sarkazmom.(29) 10. Iako se revolucionarna knjievnost pribliava narodnom jeziku, nasuprot knjievnostima pojedinih drugih revoluca, ne oponaa auditorum na polju stvaranja prikaza. Naravno, znaajna uloga rahmetli imama Homeina u obogaivanju i ovekoveavanju savremene knjievnosti bogatom persskom knjievnom riznicom i njenom povezivanju sa prolim epskim i mistinim delom, kao i u stvaranju razliitih prikaza, pomogla je postrevolucionarnoj knjievnosti da izbegne povrnost i ponavljanje. Zahvaljujui primeni raznih govornih i duhovnih tehnika, i njihovom kombinovanju sa vrlo drevnom literaturom, iranska knjievnost se razvila znaajne nego u prethodnom periodu. Fusnote:
1. U pogledu njegove opte vrste, moe se slediti izvor islamske revolucionarne knjievnosti od poeze iz vremena iransko-ruskih ratova (videti: Abdolhadi Hajeri /Abdolhadi Hayeri/ Nokhostin rooyarooyihaye andishegaran-e Iran ba do rooye-ye tanaddon-e boorjooazi-ye gharb/ Prvi sukob izmeu iranskih mislilaca i dvostrukih odlika zapadnjake buroaske vivilizace/ prvo izdanje, Teheran: Amir Kabir /Amir Kabir/ 1988, od 374. str. pa nadalje), poput dela sejeda Damaloldina Asadabada (Jamaloldin

2.

3.

4.

5.

6.

Asadabadi), poeze i doktrine Ikbala Lahora (Eghbal Lahoori) i sudara izmeu religske i socalne knjievnosti u vreme konstitucionalnog pokreta. Meu druge vane linosti, koje slede i mogu se smatrati promoterima i stabilizatorima islamske revolucionarne knjievnosti, mogu se navesti alim Tabatabai (Tabatabai), Mohamad Taghi Dafari (Mohammad Taghi Jafari), Mohamad Taghi ariati (Mohammad Taghi Shariati), Mehdi Bazargan (Mehdi Bazargan) ajatolah Talegani (Taleghani) i mnogi drugi posveeni seminarski i akademski mislioci, pesnici i pisci. Videti: Majmooe maghalat avvalin seminar-e adabiyat-e enghelab Eslami (Zbirka izlaganja sa Prvog seminara islamske revolucionarne knjievnosti), Teheran, SAMT, 1994; Majmooe maghalat kongere-ye barressi-ye tasir-e Emam Khomeini va enghelab-e Eslami bar adabiyat-e moaser (Zbirka lanaka sa Kongresa o prouavanju uticaja imama Homeina i Islamske revoluce na savremenu poezu), tom 1. i 2, prvo izdanje, Teheran, Institut za kompilacu i publikacu radova imama Homeina, 1999; razliite intervjue i eseje u Soore zbirci, kao i pedeset i jedno izdanje magazina Adabiyat-e, u izdanju Umetnikog biroa Islamske organizace za propagandu; Manoochehr Akbari, Naghad va Tahlil-e adabiyat-e enghelab-e Eslami (Komentar i analiza islamske revolucionarne knjievnosti), poglavlje 1, Poeza, prvo izdanje, Teheran: Organizaca za kulturoloke dokumente Islamske revoluce, 1992, str. 6 i dalje. Faktori na koje se ovde pozivamo inkorporisani su u opte elemente mimo knjievnih kola, frakca i imaginarne grae, i nisu ogranieni u pogledu tema, znaenja ni forme. Na primer, najzuviene odlike ene kao pesnika ili objekta poeze izraene su kroz majku koja se rtvuje, hrabru i uenu suprugu, milostivu i rtvujuu sestru, obrazovanu profesorku, prosvetiteljku ili simbol pojavnosti Fateme ili Zejnab, to automatski ini izmene u poezi, podjednako u pogledu tema i stvaranja slika, i sasvim se razlikuje od uloge ene za vreme prerevolucionarne ere. Stvarajui vredna dela, ovi pesnici su, umesto feminizma koji je preovladavao pre Revoluce, povratili duh vitetva, ara i opte svesti. Ibid, str. 6 i dalje. Poev od etrdeset i jedne godine unazad, kada je Abdolhosejn Zarinkub (Abdolihoseyn Zarrinkoob) knjievni kriticizam proglasio bolesnim, (videti: uvod u prvo izdanje, 1959. Naghd-e adabi, ili Knjievni kriticizam, uvod, str. 9 i tree izdanje, Teheran, Amir Kabir, 1982, str. 9) pa do pobede Islamske Revoluce u 1979, niko naalost ne ni tvrdio da je ta bolest izleena, a da su se podloga i temelji za kriticizam razvili u zemlji. esnaest godina nakon predstavljanja, sam Zarinkub je izrazio nadu da e knjievna kritika prebroditi tu drutvenu i psiholoku bolest koja je ovladala zemljom (videti: Uvod, drugo izdanje, do str. 7). U svakom sluaju, na-

76

KNJIEVNOST

kon drugog verdikta i sve do pada prethodnog reima ne objavljena ni jedna knjiga knjievne kritike, niti je napravljen dobar prevod. Iako je praktian i nauni kriticizam dolazio od poznatih imena poput Foruzanfara, Homaa, Zarinkuba, Khanlara i drugih, potican raznolikim sklonostima, esto uporediv sa istraivanjima preivelih predmeta, poput Anvara i drugih, u prerevolucionarnoj eri takav kriticizam je bio udaljen od progresivnog, ivotnog i objektivnog kriticizma, ne ispunjavajui osnovnu misu kritike da usmerava, vodi i raa ustrojstvo knjievnosti doba, ili odgovori zahtevima doba. Ali, u postrevolucionarnom dobu, suoeni smo sa bogatim izvorom kriticizma i komentara. Iako su kritike ishitrene, ponekad nepravedne, a ponekad povrne, broj dela i istraivanja Iranaca o principima i pravilima kriticizma i praktinih komentara u vezi savremenih pisaca uveao se deset puta, a broj prevoda o naelima kritike je narastao moda i vie od deset puta u poreenju sa vremenom pre Revoluce. e za komentarima ne gubi na intezitetu i ona e kriticizam svrstati u ustanovljenu nauku. 7. Prema starim iranskim poetskim naelima, horizontalna povezanost i razdvajanje izmeu strofa se smatraju osnovnim za duhovitu pesmu. (urednik) 8. Zvanino, broj kupleta u (persskoj) odi bi se morao kretati izmeu 8 i 17. (urednik) 9. Videti autorov esej pod naslovom Hamase va erfan dar adabiyate enghelah-e Uslami (Epika i misticizam u islamskoj revolucionarnoj knjievnosti) sa naglaskom na delima imama Homeina, koji je objavljen u Zbirci eseja Seminara o islamskoj revolucionarnoj knjievnosti, prvo izdanje, Teheran: SAMT, 1992, str. 203-245. 10. Videti autorovu doktorsku disertacu. 11. Videti: Mahmud aroki i Mofeg Kaani, Majmooe-ye shere jang (Zbirka ratne poeze), prvo izdanje, Teheran: Amir Kabir, 1988, str. 118. 12. Oksfordski renik, 1988, Nostalga. 13. To je tumaenje samog pesnika. Videti: Soore, prvo izdanje, Teheran: Umetniki biro Islamske organizace za propagandu, 1986, str. 61 (intervju sa Ali Moalemom). 14. Ime mesta na kojima su se voe islama (s.a.v.s.) borile protiv nepratelja u zoru islama. 15. Ime mesta na kojima su se voe islama (s.a.v.s.) borile protiv nepratelja u zoru islama. 16. Ime mesta na kojima su se voe islama (s.a.v.s.) borile protiv nepratelja u zoru islama. 17. Videti: Hasan Hosejni, Hamseda ba halgh-e Esmaeel (Skladnost sa Samuilovim...), str. 102175. 18. Videti: Mehrdad Avesta, Emam, Hamasei digar (Imam, drugi ep), tree izdanje, Teheran, 1990, str. 97-158. 19. Kao primer, videti: Foad Farugi (Foad Farooghi), Karname-ye adabi-ye Iran (Iranski knjievni

podsetnik), prvo izdanje, Teheran: Atayi, str. 19. (Skladnost sa Samuelovim grlom). 20. Suprotno preovlaujuem jampskom stihu, poeza Sohraba Sefera je blisko isprepletana sa indskim stilom i njegovim pokretom razliitim od jampskog stiha. Moe se sa sigurnou rei da su znaajne teme i mistike doktrine Seferijeve poeze iz vremena pre Revoluce, nainile razliku izmeu njegove poeze i poeze drugih. Naravno, njegov kratki ivot nakon Revoluce ne mu omoguio da iznese sve to je bilo neophodno da se kae (vezano za Revolucu). 21. Na primer, videti: Hasan Hosejn, Hamseda ba halgh-e Esmaeel (Skladnost sa Samuelovim grlom). Do 42. stranice ova knjiga sadri ode od broja 43 do 88, a pojedine od njegovih zavrnih pesama date su u slobodnom stihu. 22. Videti: Saed Bageri i Mohamad Reza Mahamadi Niku (Mohammad Reza Mahammadi Nikoo) Sher-e emrooz (Dananja poeza), prvo izdanje, Teheran, Alhoda, str. 389-590. 23. Kvartet se sastoji od povezanih stihovanih katrena, ili je to mesneva sastavljena u dugim metrima u narativnom ili obraajuem tonu. 24. Videti pesme Reze aroka, Keyhan Newspaper, 1978; i pesme Golamreze Rahmdela arafaha, Jamhoori Eslami Newspaper, broj 37, decembar 1980. 25. Videti: Kolekca eseja sa Prvog seminara o islamskoj revolucionarnoj knjievnosti, prvo izdanje, Teheran: SAMT, 1994. 26. Videti: Ali Musavi Garmarudi, Dastchin (Probrane sakupljene pesme), prvo izdanje, Teheran: Biro za islamsku kulturoloku propagandu, 1989, str. 197; Saed Bageri, Cheragh-e zemzeme (Lampa koja apue), prvo izdanje, Teheran, Amir Kabir, 1988, str. 44-47; Mahmud aroki i Mofeg Kaani, Majmooe-ye sher-e jang (Zbirka ratne poeze), prvo izdanje, Teheran: Amir Kabir, 1988, str. 293-294: Azizi, Ahmad, Jamhoori Eslami Daily, 22 novembar 1980, broj 424; i Hosejn Ali Gobadi, Hamase va erfan dar adabiyat-e enghelB-E Eslami (Epika i misticizam u islamskoj revolucionarnoj knjievnosti), Zbirka eseja sa Seminara o islamskoj revolucionarnoj knjievnosti, str. 230-245. 27. Videti: Gejsar Aminpur, Tanaffos-e Sobh (Udisanje jutra), str. 25. 28. Videti: Saer Leile Kuhi (Saher Leile Kuhi), Salam Daily 21 (septembar, 1955); i Alireza Gazve, Az nakhlestan ta khiyaban (Od nasada palmi do ulice); Hamid Reza ekarsari, Jamhoori Eslami Daily (7 oktobar, 1992); i Saed Bageri, Najva-ye jonoon (aputanje besa), str.10. 29. Videti: Alireza Gazve, Az nakhlestan ta khiyaban va mola vila nadasht (Od nasada palmi do ulice Mula ne imao vilu); i Tehere Safarzade (Tahere Saffarzade) Mah va nakhl (Mesec i palmino stablo), str. 92.93.

prevela Mirjana Abdoli

No 42 JESEN 2004

77

Periodizacija persijske knjievnosti *

Dr Ahmed Tamimdari

e udno to je persska knjievnost u procesu svog sazrevanja od samog zaetka pa sve do danas, razvala, srazmerno razliitim vremenskim razdobljima koja su posebna zbog svojevrsnih politikih okolnosti u odreenim istorskim presecima, mnogostruke fenomene na temelju svoje jedinstvene osobnosti. Ovakvi vremenski preseci se, u istori persske knjievnosti, nazivaju knjievnim razdobljima. U okviru tih razdoblja se prizivaju razliiti obrasci politikih vlasti i zatim istaknuti knjievnici i velikani koji su iveli u tim krugovima. Najee se govori, kada je re o persskoj knjievnosti, o pet takvih razdoblja, premda je, pri stvaranju prve periodizace persske proze, Muhamed Taki Bahar spominjao etiri; prvo razdoblje korespondira poetku vladavine Samanida, poinje u prvoj polovini etvrtog/desetog veka i traje do kraja petog/jedanaestog. Drugo razdoblje je od poetka estog/ dvanaestog veka do poetka osmog/ etrnaestog. Tree razdoblje se protee od osmog/etrnaestog do trinaestog/ devetnaestog veka, a etvrto razdoblje oznaava period knjievnog povratka i obuhvata razmak izmeu druge polovine dvanaestog/osamnaestog veka pa sve do polovine etrnaestog/dvadesetog veka.1 Ukoliko pomenutim etiri razdobljima pridodamo jo i nae doba, onda e se persska knjievnost, od poetka obrazovanja dari knjievnosti pa sve

do danas, pojavljivati u pet razliitih razdoblja. 1. Prvo razdoblje (zaetak persske pesme do kraja petog/jedanaestog i poetka estog/dvanaestog veka) Ovo razdoblje se, na politikom planu, razva za vreme nadmonosti samanidskih suverena u Horasanu i zavrava se kada Selduci zaposedaju Bagdad. Meutim, ono to je posebno vano pre pomenutog razdoblja jeste vezano za prve pisce persske pesme. Da kaemo jasne, ko je stvorio prvu perssku pesmu u ovoj poznatoj formi? Dr Safa je u svojoj Istori knjievnosti naveo nekoliko citata u vezi sa tim i naposletku prihvatio od autora Tarih-e Sistan (Istora Sistana) da je Muhamed ibn Vasif, sekretar Jakuba Lejsa Safara, bio prvi pesnik koji je napisao dari pesmu: Onda je Muhamed Vasifov uzeo da komponuje persske pesme i on tako sastavi prvu pesmu u nearapskom / iranskom narodu.2 Trebalo bi da je, prema Tarih-e Sistanu, Muhamed ibn Vasif, 251/865. godine, bio uz Jakuba kada je ovaj udario na strane nepratelje. Muhamed Avfi u svojoj knjizi Lubab al-albab, e pisanje je zavrio 625/1227. godine, smatra da je prvi pesnik bio Bahram Gur.3 Za istoga Bahrama Gura govori da je napisao prvu pesmu i ems Kajs Razi u Al-mudamu4, premda on, na drugom mestu, kae: Neki tvrde da je prvu perssku pesmu sastavio Abu Hafs Hakim

* Izvod iz Istora persske knjievnosti Beograd, 2004.

78

KNJIEVNOST

ibn Ahvas Sagdi5. Alaudin Dede smatra da je Abul Abas Marvazi prvi persski pesnik6. Devletah Samarkandi u Tazkirat a-uarau pie da je Bahram Gur bio prvi pesnik7. Rezakoli Han Hedajat u Madma al-fusahau iskazuje da su Huang, padiah u starom Iranu, i Bahram Gur bili prvi pesnici pre islama, a u posleislamskom Iranu spominje Abul Abasa Marvaza koji je, 173/789. godine, sastavio jedan panegirik Mamunu

Gizla Varga Sinaji, Gazel

abasidskom8. U svakom sluaju, u prve persske pesnike spadaju, pored spomenutih, i one osobe kao to su Hanzale Badgisi, Mahmud Varak Heravi, Firuz Mareki i iz njegovog vremena jo i Abu Salik Gorgani. Dr Safa veruje da je ono to je citirano od autora Tarih-e Sistana, ipak, ispravne od drugih iskazivanja, iako e takva izvesnost biti relativna9 i onda zakljuuje da je Muhamed ibn Vasif, najverovatne, prvi pesnik koji je

govorio persski jezik. No, premda su, u vezi poetne take persske pesme, stvari donekle zamrene, prvo knjievno razdoblje je, dobro se zna, kulminiralo u Horasanu. U poetku ovog razdoblja, tane u drugoj polovini treeg/ devetog i poetkom etvrtog/desetog veka iveo je sjajni pesnik Rudaki Samarkandi (umro 325/936). Jedna od najzapaenih knjievnih karakteristika ovoga razdoblja jeste prisustvo mnogih pesnika, glavni razlog emu je, moda, veliko zanimanje za pesmu i pesnitvo na dvorovima. Naime, suvereni su, u ono vreme, sa dvorova slali pesnicima ogromne i skupocene poklone, u vezi kojih su pribeleeni mnogi primeri u tezkirama / biografskim memoarima10. Znaaj samanidskog dvora je u razvanju i irenju persske knjievnosti, morao prevazii ulogu ostalih drava. Samanidski suvereni, budui da su odvano insistirali na svom izvornom iranskom poreklu, poklanjali su veliku panju persskom jeziku i knjievnosti. Oni su, na tom planu, izdavali naredbe da se epske iranske prie, spisi iz egzegeze i istorske knjige prevode sa arapskog na persski jezik i te poslove bi nadzirali takvi emiri kakvi su bili Nasr ibn Ahmed i Nuh ibn Mensur. Njihovi veziri su, poput porodice Balama, svi bili ueni, vrsni moralisti i dobri knjievnici. Osim Rudaka, u ovom veku su iveli i drugi slavni pesnici, kao to su ehid Balhi, Dakiki

No 42 JESEN 2004

79

i Kasai. Nadalje, ne tu blistala samo Buhara, ve su se i u Sistanu, Gaznejnu, Gorganu, Niapuru, Reju i Samarkandi negovali znaajni knjievni centri, to, uzgred, pokazuje da je knjievnost bila uveliko vitalna u istonom krugu i u Horasanu, nego u drugim krajevima. Neki pesnici poput Muhalada od Gorgana, Dejlama Kazvina i Husreva od Sarahsa odlazili bi na dvor Al-i Zara. Najpoznati padiah u ovoj dinasti, emsul maali Kabus ibn Vomgir je i sam pisao pesme na persskom jeziku, a izgleda, kako to knjiga Kabus-nama pokazuje, da je bio upuen i u osnovne principe kritike11. U centralnom knjievnom krugu i na dvoru Al-i Bujea pesnici su bili prisutni u malom broju; tu su npr. Bahtari od Ahvaza, Manteki od Reja, Badiuzaman od Hamedana, te Bondar od Reja. U etvrtom/desetom veku, pored onih pesnika koji su bili povezani sa dvorom, onde ive i rade i pesnici i pisci koji nisu u vezi sa dvorom, meu kojima izdvajamo: Abu Nasra Faraba, Abu Abdulaha Hafifa od iraza (umro 371/981), Abu Saida Abulhajra, Abul Kasima Bira Jasina, Baba Tahira od Hamedana (umro 410/1019)... U ovim trenucima se u etvrtom/ desetom veku postepeno namee prisustvo sufijskih pesnika, prisustvo om snagom e ovo razdoblje, na knjievnoj razini, biti okarakterisano razvanjem sufijskih nauavanja u formi rubaa. Ipak, u ovom razdoblju su, uglavnom, kasida i mesneva bile ire koriene od drugih poetskih formi, doim je, sa pojavom Ferdosa u etvrtom/desetom veku, epska knjievnost dostigla svoj najvii vrhunac. Zajedno sa ustolienjem gaznevidske dinaste, koja je uspela da bude naslednik samanidske dinaste

bez premca, i persska knjievnost se, u istonom krugu i u Horasanu, znatno proirila. Zbog nepreglednog bogatstva koje su gaznevidski suvereni donosili iz Inde, prekomerno su se poveavali i dvorski darovi pesnicima i piscima, to je bilo uzrok da se, u petom/jedanaestom veku, masovno prilazi panegirinim spisima i pesmama. Meutim, zanimanje Gaznevida za pesmu i pesnike ne bilo toliko presudno u sazrevanju knjievnosti u petom/jedanaestom veku, koliko je to bilo pregnue Samanida u etvrtom/desetom veku da postave knjievnost na vrstim temeljima; zapravo, pozornost Samanida, na polju persske knjievnosti, podstakla je knjievnost u petom/jedanaestom veku, za vreme Gaznevida.12 Poto su osvojili zapadne krajeve Inde i povezali se sa njima, Gaznevidi su perssku knjievnost uveli u jedan novi krug, poznati indsko-potkontinentalni knjievni krug. Onde su iveli takvi pesnici kakav je Mesud Sad i pisali pesme o Lahoreu i Indi. Meu poznatim pesnicima iz petog/jedanaestog veka moemo navesti Bahrama Sarahsa, Zejnaba Alava, Asdoda, Gazajera, Labiba, Mandika Tirmiza, Asada, Onsora, Ferdosa, Manuehra, Abul farada Runa, Mesuda Sada, Ebu Hanifu Askana (ili Iskafija), Ajuka i druge. Bitno knjievno obeleje svih ovih pesnika jeste osetilna / opipljiva priroda poreenja koje oni razvaju u pesmama, kao i njihov objektivan pogled na spoljanje fenomene. U istom veku, vladari u Azerbejdanu, Aranu i ervanu, takoe, pokazuju ljubav prema persskoj knjievnosti i to je dovoljan razlog da se persski jezik i knjievnost, malo po malo, nau u novom krugu na

80

KNJIEVNOST

severozapadu, u Azerbejdanu. Persijska knjievnost je onamo otila preko Gilana i Dejlama i u nadolazeem veku obrazovala jedan od najaktivnih krugova na polju razvanja knjievnog persskog bogatstva. U tom knjievnom krugu su, u petom/jedanaestom veku iveli pesnici Abu Nasr Ali ibn Ahmed ibn Mensur Asadi air, Kataran Tabrizi i Dibadi Samarkandi.13 Politika istora Irana 429/1037. godine belei dolazak nove vlade na elu koje se nalaze Turci Selduci. Togrul Selduki je, ustao protiv Mesuda od Gazne i zauzevi neke krajeve u Horasanu, sebe proglasio nezavisnim padiahom. Selduci, koji su ve iveli pod uticajem Gaznevida, nastavili su da duboko respektuju pesnike i umetnike, te su ak tovanje iranske civilizace i knjievnosti definisali u okviru vladarskog obreda14. I u ovoj dinasti su veziri, kao to je bio sluaj i sa preanjim vladama, bili produhovljeni i ueni ljudi, izmeu kojih moemo izdvojiti sjajnog Nizamul mulka. U razdoblju od 429/ 1037. do 498/1104. godine vlast su drali u svojim rukama etiri selduka suverena po imenima Togrul, Alb Arsalan, Melikah i Barakarok i na njihovom dvoru su bili prisutni mnogi pesnici. Pesnici iz seldukog doba su koristili isti govorniki metod onih pesnika iz gaznevidskog doba i prizivali u svojim pesmama iste onakve pojmove. Najznaajni pesnici iz ovog razdoblja jesu Lamei od Gorgana, Fahrudin Asad od Gorgana, Imad Zuzani, Baharzi, Ajazi, Azraki, Adib Zuzani, Loukari, Hajam i Abu Said. U ovom veku je Fahrudin Asad od Gorgana, poetizovanjem prie Vejs i Ramin, uveo lirsku priu u novu fazu njena razvoja, a isto se desilo i sa religsko-teolokom knjievnou

na kraju petog/jedanaestog veka, kada se tog posla prihvaa slavni Nasir Husrev. On se umnogome razlikuje od ostalih pesnika iz tog vremena zato to je uspeo da pretoi u kasidu i druge poetske forme svog religskog i politikog uenja. Posle smrti hade Nizamul mulka, 485/1092. godine, mo centralne selduke vlasti poinje da opada. Izbijaju dugotrajni ratovi izmeu lanova njihove iroke porodice, nakon kojih e selduki emiri meusobno podeliti sve krajeve koji su bili pod centralnom vlau. Tako se prvo razdoblje persijske knjievnosti zavrava u petom/ jedanaestom veku, kada su jo Selduci vladali zemljom i onda otpoinje drugo razdoblje. 2. Drugo razdoblje (poetak estog/dvanaestog veka do osmog/ etrnaestog veka) Ovo razdoblje spada u najburna i najnestabilna politika razdoblja u Iranu i propraeno je meuprovincskim ratovima Selduka, dolaenjem na vlast Sandara, njegovim porazom od Turaka Oguza i odlaenjem u ropstvo, zatim dominacom Harazmahida, te nemilosrdnom invazom Mongola na Iran u sedmom/trinaestom veku. U takvom ambentu, knjievnost u estom/ dvanaestom veku doivljava malu dekadencu, jer Horasan, pravi centar negovanja i podravanja knjievnika i pesnika, bee uzdrman i buan, premda su, i pored svega toga, u tom estom/ dvanaestom veku zablistali neki krupni predstavnici persske knjievnosti. Sultan Sandar je bio guverner Horasana do 511/1117. godine, nakon koje je uspeo da pobedi sve svoje rivale i njegova

No 42 JESEN 2004

81

Omer Hajam, rad Sedigija

82
KNJIEVNOST

propoved sa ceremone ustolienja je, kako stoji u Rahat as-suduru, proitana u Kagaru, Jemenu, Taifu, Omanu, Azerbejdanu i u Siri15. No, sultan Sandarova mo je suavana posle 536/1139. godine i tada su, ve, jaali Harazmahidi. Sandar bee oslabio do te mere da su ga 548/1153. godine savladala i zarobila plemena Oguza. Oguzi su, u periodu svoje dominace nad Horasanom, poinili najuasna zlodela u celoj istori. Iako je Sandar uspeo da pobegne iz zatvora, ne imao snage da izdri vie od 552/1157. godine kada je i umro16. Ovakav haos u estom/dvanaestom veku morao je da pomete i situacu u Horasanu, gde vie ne bilo bezbednog sklonita za razvoj knjievnih znamenja. Svi dosadanji istoriari su o ovim godinama govorili kao o izuzetno burnim godinama. Posle Sandarove smrti, selduke krajeve su meusobno podelili njihovi poglavari, pa su tako, posle 552/1157. godine, nastajale razliite selduke drave, poput onih: Selduka iz Kermana, Selduka iz Horasana, Selduka iz srednje Aze, Selduka iz Sire i Selduka iz Iraka. Pored tih raznoraznih Selduka, bile su se razgranale iz velikih Selduka jo neke provincske vlade, zvane atabegani. Atabegani su, ustvari, bili zadueni da odgajaju i obuavaju selduke prineve, no, postepeno su se domogli moi i rukovodstva, a njihovi dvorovi postaju posebno vani iz razloga to se na njima odgajala visoka persijska knjievnost. Najznaajni atabegani su atabegani iz Farsa, Azerbejdana, Jazda i iz Lorestana. Knjievnost se u estom/ dvanaestom veku proririla ne samo u istonom krugu u Horasanu, nego i u drugim krajevima. Seid Nafisi smatra

da pesnici u ovom veku mogu pripadati dvojakim krugovima, irakom ili horasanskom i naglaava da se pesnici u horasanskom krugu nisu ba obazirali na knjievne figure izvodljive u pesmi i u reima, nego da su komponovali jednostavne i lucidne pesme. On e takav metod pesnika u istonom krugu u Horasanu objasniti kao kontinuitet onog realizma iz samanidskog i gaznevidskog doba. U ovu grupu pesnika spadaju: Suzani, Amak, Anvari, Sabir Tirmizi, Moezi, sejid Hasan Gaznevi, Muhtari, Azraki, Reidudin Vatvat, Dibli i Sanai od Gazne, koje, takoe, nazivaju pesnicima iz Horasana ili iz Turkistana.17 Posebno su, kada je re o poetskim formama i sadrajima, ovim pesnicima bile znaajne kaside i panegirici. Iz politikih razloga i zbog dominace turskih naroda, epska knjievnost izgubila je veliki broj svojih ljubitelja, meutim, u ovom veku blesak gnostike knjievnosti je uspeo da ozari iroka podruja. Sanai od Gazne je, kombinovanjem gnoze i knjievnosti u drugom periodu svoga ivota, utisnuo u sr persske knjievnosti jednu novu aromu. Naravno, ovakav preokret u knjievnosti je dobrim delom morao biti posledica blagonaklonosti manjih dvorova i kasnih predstavnika Gaznevida, meu kojima je najpoznati Bahram ah od Gazne (512/1118-548/1153), za vreme koga su napisana ili prepisana / reprodukovana mnoga knjievna dela. Na njegovom dvoru su, osim Sanaa, bili prisutni jo i Sejid Hasan od Gazne i Abul maali Nasrulah Moni, prevodilac Kelile i Dimne.18 Pored horasanskog kruga, dinasta Gavrida je, takoe, na indskom potkontinentu, mogla privati onakve pesnike kakvi su Tartari, Demaludin Dakani

No 42 JESEN 2004

83

i Tadudin Ziri Farsi.19 U centralnom knjievnom krugu, persska knjievnost je malo razvena i tu nailazimo na pesnike Bedrudina Kavama Raza, Mandika Tirmiza, Deh-hodu Abul maala Raza i na Abu Tahira Hatuna. No, situaca je u azerbejdanskom krugu bila umnogome razliita, u krugu koji se u ovom periodu uzdigao do samog vrha svog knjievnog procvata. Pesnici iz ovog kruga su, u estom/dvanaestom veku, uglavnom, uivali u zamrenim knjievnim emama i dvosmislenim figurama, te se, zato, u njihovim pesmama nazire neka vrsta ambigviteta i stilske zapetljanosti. Ovom krugu pripadaju Hakani sa svojim moda najistaknutim persskim kasidama, pa Modir Bejlakani, Falaki ervani i Asirudin Ahsikati. Ipak, azerbejdanski krug je ponajvie briljantan zbog svoje stihovane narativne knjievnosti. Nezami je, zasigurno, ispisivanjem stihovanih pria poput Husrev i irin te Lejla i Mednun, podigao krupne iznimke persskih stihovanih pria. U ovom krugu je jo iroko koriena i forma mesneve i razvali su je takvi pesnici kao to su Nezami i Hakani. I u ispahanskom krugu je bilo pesnika izmeu kojih moemo izdvojiti Demaludina Abdurazaka Ispahana i erefudina Abdulmumina Ispahana. Pesnici iz ovog kruga su, poput onih u azerebejdanskom, bili skloni zamrenom izraavanju, te se, na neki nain, njihov stil mora nazvati stilom iranskog naturalizma.20 Pored svega toga, pesnici-gnostici, odnosno sufije su, u ovom razdoblju, daleko znaajni od drugih pesnika. Naime, poseban drutveni ambent koji je vladao Iranom u estom/dvanaestom veku i ondanja politika dominantna struktura, samo

su neki razlozi zbog kojih je gnoza, nairoko, obojena umetnou, a usled ega su se sufije i gnostici, okoristivi se jezikom pesme, okrenuli stvaranju neprikosnovene gnostike poeze. Daleko od toga da su ova deavanja bila samo uzrok uskrsavanju sufizma, smerala su da, na poseban nain, obogate persski jezik i knjievnost, jasne, da, utiskivanjem u perssku pesmu i knjievnost krupne kolekce gnostikih pojmova, tema i sadraja, razvu perssku knjievnost, nakon to e je liiti iskljuivog oblika dvorske knjievnosti, u jednom novom obzorju. Feridudin Atar od Niapura pripada onom redu autoriteta koji su negovali vrhunske paradigme sufijske poeze i proze. Atar je roen u drugoj deceni estog/dvanaestog veka (513/1119) u Niapuru i napravio je, ispisivanjem gnostikih gazela i mesneva, kakve na primer, isitavamo u njegovom Mantik at-tajru (Govor ptica), pravi preokret u celokupnoj knjievnosti, preokret koga su, u sledeim vekovima, morale jedva doekati osobe poput Mevlane. Nita manje ne briljantna ni njegova gnostika proza u Tazkirat al-avlau (Hagiologa). Moe se rei da je persska proza u estom/dvanaestom veku, to se stila i umetnikih tehnika tie, zapravo, nastavak one proze iz petog/jedanaestog veka, premda e se tu uoiti samo tolika razlika da je u prozi estog/dvanaestog veka prisutno vie kuranskih stavaka, predaja i arapskih poslovica. Verovatno, nedno napisano delo ne moe biti, poput Kelile i Dimne, savren i potpuni predstavnik proze iz estog/dvanaestog veka. Nasrulah Moni, rekosmo da je bio na dvoru Gaznevida, poklonio je 539/1144. godine prevod Kelile i Dimne

84

KNJIEVNOST

Bahramahu Gaznevidskom, to je i bio razlog da delo postane poznato kao Bahramahova Kelila. Jo jedan poznati pisac iz estog/dvanaestog veka jeste Nezami Aruzi od Samarkanda, autor knjige ahar makale (etiri rasprave) koja se bavi raznim naunim disciplinama. Njegovo delo je, ne kao Kelila i Dimna, ispisano u prostom i konciznom stilu, to nam nagovetava nekakav srednji stil, budui da su, tu, u manjoj meri prisutni kuranski stavci, predaje i arapski elementi. Na polju sufizma, Atara nisu ostavljali samog jo mnogi slavni pisci, meu kojima treba ukazati na potomke markantne sufijske linosti, Abu Saida Abulhajra, autore nekoliko naunih dela.21 Pored njih, uivali su veliku slavu i pisci Ibn Fandok, Abulfutuh od Niapura, ahrestani, Abu araf Dorfadekani, Ibn Esfandar Katib i ems Kajs Razi, od kojih su neki iveli krajem estog/dvanaestog i poetkom sedmog/trinaestog veka. Haos i panika u sedmom/ trinaestom veku u Iranu dostiu do svog vrhunca; Harazmahidi su, usled slabljenja Selduka, jaali od polovine estog/dvanaestog veka i sada su ve osnovali nezavisnu dravu koja se, postepeno, nametnula narodima u skoro svim krajevima zemlje. Na njihovu nesreu, desilo se da budu najmoni u Iranu ba kada je Dingis kan iz Mongole krenuo u pohod na one istone drave. Dingis je 616/1219. godine, zbog pogreke vladara pograninog grada Atrara, ili pak po tajnom nagovoru evropskih krana, napao na Iran i iste godine je poruio vaan centar knjievnosti i nauke u istonom horasanskom krugu, grad Buharu. Delaludin Harazmahidsi mu se ni u kom sluaju ne mogao suprostaviti i bio je prinuen

na bekstvo. Dingisova vojska je, zauzvrat, pretvorila u paklenu arenu sva mesta od Buhare do Hamedana, poinivi u Iranu takve zloine kakve ne pamti istora nednog naroda. Rat i prebegavanja su potrajali sve do 632/1234. godine i za to vreme su uniteni svi centri umetnosti i nauke. Samo je neto malo manje ubistava i uzurpiranja bilo za vreme Hulagua kome su bili potrebni iranski veziri. Ova deavanja su navodila pesnike, pisce i uenjake da odlaze iz istonih knjievnih krugova i iz Horasana ka Indskom potkontinentu, na zapad i u Malu Azu i da za sobom krugove, kakvi su horasanski i centralni, ostavljaju pustima. U novim krugovima, pak, persski jezik i knjievnost su dobro napredovali. Na Indskom potkontinentu, baberidski kraljevi i muslimanski sultani iz tih krajeva, pripremili su bezbedan smetaj iranskim velikanima. U zapadnom krugu, u Maloj Azi, ondanji Selduci su, takoe, izali u susret izbeglim pesnicima i naunicima, a upravo e tu, tane u Konji, iveti i najistaknuti pesnik ovoga veka, Mevlana Delaludin Rumi. Nakon to su zaposeli Iran, Mongoli su, zbog velikog znaaja koji su poklanjali istori, razvili u persskoj knjievnosti istoriografiju i takve osobe poput Ibn Esfandara, Atamulka Duvejna, Abu arafa Dorfadekana, hade Reidudina Fazlulaha, Hamdulaha Mustavfija ... okrenule su se ispisivanju hronika. No persska proza ne, do tada nevieno, zablistala iskljuivo u istorskim knjigama, nego i na polju gnoze, sa proznim delima Mevlane, Nadma Raza i Ahmeda Aflaka, kao i u domenu knjievnosti, sa Sadudin Varavinevom Marzban-namom.

No 42 JESEN 2004

85

Ajdin Akdalu, bez naslova

Politika nestabilnost u istonim, centralnim i zapadnim krajevima Irana u sedmom/trinaestom veku pomogli su jednom novom krugu u persskoj knjievnosti da se razve i da, svojevremeno, postane jedan od najvanih knjievnih centara, a to je iraski krug, odnosno krug Farsa. Najznaajni predstavnik ovog kruga u sedmom/trinaestom veku jeste ejh Muslihudin Abdulah poznat kao Sadi. On ne samo da je podigao zdanje savrene prozne krasnoreivosti, nego je bio i pravi maestro u komponovanju pesama, napose gazela. Onda, kada je prozni stil bio tehniki i naginjao formalizmu, on je, u svojoj knjizi ulistan / Golestan, doveo do vrhunca ritamsko i prosto pisanje. Sadi u ulistanu ilustruje realistiku knjievnost, dok nam u

Bustanu prikazuje, po njemu idealno drutvo snagom neke vrste didaktine knjievnosti. Sadevo majstorstvo se ne pokazuje tako briljantno - samo u ove dve knjige, nego se jo i vie namee u njegovim gazelima, zbog kojih ga ba svi uzdiu na ravan maestra par ekselans. Njegove persske kaside su, uglavnom, proete etikim sadrajima i nagovetavaju, kada je sadraj kasida po sredi, preokret u okrilju kojeg je on uspeo da ih priblii fragmentarnim pesmama (qete). U ispahanskom krugu je iveo pesnik Kemaludin Demaludinov Ispahani i u njegovim pesmama se odraavaju oni drutveni i politiki fenomeni posle mongolske dominace nad tim gradom, pa onda i verske netrpeljivosti tamonjih hanefija i afia. Izuzetna vetina ovog pesnika u sastavljanju gazela i kasida, te u izlaganju suptilnih i zamrenih sadraja bili su uzrok da mu pripadne titula Halak al-maani (stvaralac prefinjenih znaenja). U hamedanskom krugu nailazimo na Asirudina Oumanija, uenika hade Nasirudina Tusa. Napokon, u maloazskom krugu, u Rumu, iveo je najmarkantni persski pesnik-gnostik, Delaludin Muhamed od Balha, poznat kao Mevlana, u gradu Konji. Gnostika knjievnost je kulminirala u njegovoj Mesnevi i u Divanu njegovih gazela, delima bez premca u ekstatinom stilu. Ovaj velikodostojni gnostik, zbog irine misli, prefinjenosti uma, prostog i utananog govora, sigurno jeste svetska paradigma humane osobnosti.22 Meu ostalim pesnicima iz knjievnog kruga Male Aze, treba navesti Ahmeda Kanea Tusa i Iraka. Verovatno e se lako nazreti da najza-

86

KNJIEVNOST

stupljeni stil u ovom krugu umnogome slii stilu onih pesnika iz istonih krajeva i iz Horasana, slinost koja je ozbiljno prisutna u Mevlaninim pesmama. to se tie samog horasanskog kruga, u njemu je bio bezbedan mali broj pesnika koji su zbog svojih administrativnih slubi ostajali tamo zajedno sa svojim porodicama, poput Farsa Hodanda (umro 622/1225) i Sejfudina Esfaranga (umro 672/1273), od kojih je poslednji u svojim kasidama, najverovatne, sledio Hakanev stil.23 U azerbejdanskom krugu na zapadu, blistali su poznati pesnici, kao to je hade Homam od Tabriza. Hade Homam je bio povezan sa uvenom porodicom Duvejna. Njegovi gazeli, uglavnom, podseaju na Sadev stil u ispisivanju gazela. Tu je iveo i slavni Sadudin Abdulkerim abestari, autor izvrsne gnostike poeme po imenu Golan-e raz (Cvenjak tajni). Umro je u Tabrizu 720/1320. godine. Jedini ostali pesnik u centralnom krugu bio je Nazri Kohestani koji izgleda da bae priao ismailskom redu. Rekli smo da su neki pesnici, zabrinuti zbog dominace Mongola, ve bili otili za Indu i tamo se smestie; posle njih, isto je uinilo i nekoliko poznatih pesnika iz drugih krugova i to je pomoglo knjievnom krugu da se razve do te mere da e neke njegove pesnike porediti ak sa Sadem i Hafizom. Moemo izdvojiti Amir Husreva Dehlava (umro 725/1324) koji se odselio za Indu iz horasanskog Balha, a koga su zbog sastavljanja krasnih gazela, nazvali Sadem Inde.24 On je, na jedinstven nain, uspeo da imitira, odnosno da sledi Nezamev stil stihovanja prii u poemama kakve su Matla al-anvar (Obasjavanje svetlsti), irin i Husrev,

Mednun i Lejla, Ajine-je Eskandari (Aleksandrovo ogledalo), Hat behet (Osam rajskih bati) i Kiran as-sadejn (Zblienje dveju blaenstava). Moraemo da, meu ostalim pesnicima iz indskog kruga, navedemo i Hasana od Delha (umro 727/1326. ili 731/1330) za kojeg se kae da je, zbog svojih ljubavnih gazela, prethodnik iranskom Hafizu.25 Premda su u ovom krugu, to se tie stilistikih osobenosti, dominantni pesnici koji su privreni irakom stilu, bilo je tu i pesnika, poput Siradudina Sakeza, koji su stvarali pesme u stilu onih pesnika iz prvog razdoblja. preveo Seid Halilovi Fusnote
1 2

Bahar, Sabk-enasi, tom 1, str. 283-289. Safa, Tarih-e adabat dar Iran, tom 1, str. 166. 3 Avfi, Lubab al-albab, str.19. 4 ems Kajs, Al-mudam, str.19. 5 Ibid., str.191. 6 Safa, Tarih-e adabat dar Iran, tom 1, str. 173. 7 Ibid. 8 Hedajat, Madma al-fusaha, tom 1, uvod. 9 Safa, Tarih-e adabat dar Iran, tom 1, str. 179. 10 Nizami Aruzi, ahar makale, str. 54. 11 Kikavus ibn Iskander, Kabus-name, str. 189. 12 Nafisi, Tarih-e nazm va nasr dar Iran, tom 1., str. 32. 13 Ibid., str. 48. 14 Ibid., str. 49. Safa, Tarih-e adabat dar Iran, tom 2, str.14. 16 Ibid., str. 15. 17 Nafisi, Tarih-e nazm va nasr-e farsi, tom 1, str. 74. 18 Ibid., str. 78 79. 19 Ibid., str. 79. 20 Nafisi, Tarih-e nazm va nasr-e farsi, tom 1., str. 101. 21 Nafisi, Tarih-e nazm va nasr-e farsi, tom 1., str. 121. 22 Nafisi, Tarih-e nazm va nasr-e farsi, tom 1, str. 159. 23 Safa, Mohtasari dar tarih-e tahavol-e nazm va nasr-e farsi, str. 58. 24 Nafisi, Tarih-e nazm va nasr-e farsi, tom 1., str. 170. 25 Ibid., str. 172. .

No 42 JESEN 2004

87

Prie iz Mesnevije

Hvalisavac

edan hvalisavi ovek imao je u kui kou oveg repa sa lojem i svakog dana svoje usne mastio i na skupove uglednih ljudi odlazio, pretvarajui se da se bogato i obilno hrani. Rukom je gladio brkove da bi potvrdio istinitost sopstvenih rei. Meutim, stomak je od gladi krao: - Hej,laljive! Bog e tvoje hvalisanje otkriti i tvoje lai e nas sagoreti, zakopae Bog te tvoje masne brkove, ako prestane da se hvali, bar e se jedan ovek na nas smilovati i dati nam da jedemo. O, bezumnie, hvalisanje i samoisticanje postepeno oduzima Boe darove od oveka! Njegov stomak bee nepratelj njegovih brkova, i potpuno se predade molitvi ne bi li laljivi brkovi postali osramoeni, a da bi se neko od milostivih ljudi na njih saalio i stomak napunio. Konano molitva mu bee usliena! Jednog dana doe maka i zgrabi kou oveg repa sa lojem. Sustanar pojuri za njom, ali maka pobee s repom. Sin toga oveka, uplaivi se oeve kazne, preblede od straha i odjurivi na skup pred uglednicima glasno viknu: - Oe!, Oe! Maka odnese rep, onaj rep kojim ti svakoga jutra masti brkove i usne! Nisam uspeo da ga od nje otmem. Uglednici skuptinski se nasmejae, saalie se na ovog oveka i dadoe mu hranu.

ovek uvide da je govoriti istinu korisne od hvalisanja i lai. preveo Miroslav Miladinovi Bagdadski lovac na zme

ovac na zme ode u planinu kako bi uhvatio koju zmu. U snegu ugleda ogromnu, mrtvu adaju. Silno se uplasi ali ipak odluci da je odnese u veliki grad Bagdad kako bi iznenadio ljude i da kaze kako je veliki trud ulozio ne bi li addaju ulovio i kako je time veliku opasnost uklonio te da od ljudi za to uzme novac. I tako, polako, vukui adaju, donese je do Bagdada. Svi su mislili da je adaja mrtva. Meutim, adaja je bila iva samo se na hladnoi zaledila i bila nepokretna, te je delovala mrtvo. Tako i svet kao adaja na povrini deluje zaleeno i beivotno, dok je iznutra iv i pun duha. Lovac na zme dovue adaju meu bagdadske kue, ljudi se stadoe skupljati sa svih strana, a on odlui da jo eka kako bi guva bila vea da bi vise novca dobio. Adaju je bio uvio u tepih i radi opreznosti, zavezao kanapom. Vreme postade veoma toplo i jako sunce Iraka ogreje adaju. Otopi se led sa njenog tela, adaja se protrese, ljudi se uplaie i poee da bee, adaja pokretom razveza kanap i izmigolji se iz tepiha u koji je bila uvena i napade ljude. Mnogi ljudi izgubie ivot tako to bejahu pregaeni od drugih koji su beali. Lovac na zme, ukoen od straha poe da se kaje zbog svog postupka.

Videvi ga, adaja ga zgrabi i pojede u jednom zalogaju. Zatim se adaja udalji kako bi na miru svarila kosti ljudi. I na seksualni nagon, ako mu dozvolimo, moe da oivi kao adaja, i proguta nas same. prevela Nataa Francis Slon u mranoj kui

Deca i uitelj

io je jedan grad i stanovnici uopte nisu videli slona. Iz inde je doveden slon i odveden u jednu mranu kui i pozvani su ljudi da ga posmatraju. U tom mraku, ljudi nisu mogli slona videti oima. Ne bilo drugog naina do da svojim rukama opipaju. Osoba koja je rukama dodirnula surlu; ree: - Slon je kao velika lula. Drugi, koji je rukama napipao slonove ui, ree: - Slon je kao lepeza. Jedan je slona uhvatio za nogu i ree: Slon je kao stub, a drugi je dodirnuo slonova lea i pomislio da je slon kao krevet. Kada su uli da se zove slon svako je verovao da je slon isti onakav kako ga je zamislio. Shvatanja i zamisli njihove o slonu behu razliite, pa i njihovi govori, takoe, behu razliiti. Da je u kui bilo sunane svetlosti, nestala bi razlika izmeu njihovih govora. Opaanja ulima je kao opaanje uz pomo dlana, iskrivljeno i nepouzdano. Ne mogu se sve stvari spoznati ulima i umom. preveo Miroslav Miladinovi

eca su bila umorna od nastave i domaih zadataka. Zato su se dogovorila kako da prekinu nastavu i da se, bar nekoliko dana, odmore od asova. Najpametni od svih aka je rekao: Sutra emo svi, kada stignemo u kolu, jedan po jedan pitati uitelja zato je toliko ut i da li je bolestan. Kada svi budemo rekli da mu ne dobro, on e sve vie poeti da veruje u to. Svi uenici su prihvatili predlog pametnog deaka i dogovorili se da budu sloni i da niko ne sme nita da kae uitelju. Sutradan ujutru su deca dola u kolu. as se, ipak, odravao u jednoj od soba u kui uitelja. Svi aci su ekali pametnog deaka da on prvi ue i zapone sa pitanjima. Doavi, priao je uitelju, pozdravio ga i rekao: Zato je Vae lice uto? Neka Vas Bog uva. Uitelj je odgovorio: Ne, ja sam dobro, nemam nikakvih problema. A sada idi, sedi i itaj! Meutim, ipak su crne misli obuzele uitelja. Zatim je drugi uenik priao uitelju i rekao: Zato ste tako uti? Tada se uitelj jo vie zamislio. Tako je 30 uenika izalo i svi su mu postavili isto pitanje. Uitelj je sve vie postajao siguran da mu zaista ne dobro. Noge su mu zadrhtale pa je otiao u drugu sobu, a uenici su ga dopratili. Uiteljeva supruga je upitala: Zato si se tako brzo vratio? ta se desilo? Uitelj je nervozno odgovorio: Zar si slepa? Zar ne vidi da sam ut? ena je rekla: Hej, ovee, pa ti si dobro. Privia ti se. Uitelj je odgovorio: Jo si i tvrdoglava! Zar ne vidi da sam bolestan, da mi ne dobro? Ako si ti slepa i gluva, ta je onda meni? ena je rekla: Sad u da donesem ogledalo pa se pogledaj, sasvim normalno

izgleda. Uitelj je viknuo: I ti i tvoje ogledalo laete. Ti si moj skriveni nepratelj. Brzo mi spremi krevet, boli me glava. ena je, neto kasne, spremila krevet a uitelj je uzviknuo: Ti si moj nepratelj! Zato stoji? ena ne znala ta da kae. U sebi je pomislila: Ako kaem suprugu da mu je dobro i da ne bolestan, on e me optuiti da sam mu nepratelj i pomislie da, kada on ne kui, smiljam ta u uiniti protiv njega. Ako nita ne kaem, situaca e postati veoma ozbiljna. ena je spremila krevet i uitelj je prilegao. Uenici su seli pored njega i tihim glasom i tunog lica, poeli da itaju knjigu. Pametni deak je tada dao znak da uenici lagano povise ton. Zatim je rekao: Lagano itajte, vai glasovi e uznemiriti uitelja. Zar za malo novca koji ete dati uitelju treba da mu stvorite glavobolju? Uitelj je rekao: Da, istinu govorite. Idite. Glavobolja mi je sve vea. Dananji as je zavren. Rekavi zbogom, uenici su pozdravili uitelja i sreni otili kui. Majke su zaueno upitale decu: Zato niste otili u kolu? Uenici su odgovorili da se sasvim sluajno uitelj razboleo. Majke nisu verovale deci i rekle su: Vi laete. Sutra emo otii u kolu da se uverimo u to. Deca su rekla: Samo izvolite i vidite da li govorimo istinu. Sutradan ujutru majke su dole u kolu, a uitelj je, znojav i pokriven jorganom, zaplakao. Majke su upitale: ta se desilo? Od kada ste bolesni? Izvinite, mi nismo znale da imate glavobolju. Uitelj je odgovorio: Ni ja nisam znao, ali su mi deca ukazala na nju. Bio sam veoma zauzet poslom i ova teka bolest je bila skrivena u meni. Kada je ovek veoma optereen poslom, ne moe da shvati kad je bolestan.

Dakukeva molitva

akuki bjee znatan i savren dervi. Veinu svoga veka provede putujui i retko na jednom mjestu provede dva dana za redom. Bjee veoma ist, vjeran i pun vrlina. Misli i nazori bahu mu i ispravni i pravedni. Pored tolike savrenosti i veliine, on neprekidno tragae za osobom svetom i od Boga i ni jednog trenutka ne prekide potragu. Bos i u ritama, iae dolinama punim trnja i planinama punim kamenja, ali elja ga ne napusti. Na kraju, posle godina tekoa i muke, stie na obalu mora i nae se pred udesnim prizorom. Tu priu, sam je opisao ovako: - Iznenada, iz daljine spazih na obali sedam beskrajno sjajnih svea. Njihova svjetlost dopirae do neba. Rekoh sebi: ta li su ove svee? Odakle li je ova udesna svjetlost? Zato je ljudi ne vide? U tom trenutku tih sedam svea se iznenada preobrazie u jednu, a svjetlost joj postade sedam puta jaa. Od te jedne svee opet njih sedam posta, ali se one iznenada pretvorie u sedam sjajnih ljudskih bia, a svjetlost dopirae do neba. Mom uenju ne bilo kraja. Primakoh se malo, da bolje pogledam. Ugledah udesan prizor. Ugledah kako se svih onih sedam ljudi preda mnom pretvorie u sedam velikih drveta, ogromnih grana, punih sonog i slatkog voa. Zapitah se: Zato hiljade ljudi svakodnevno prolaze pored ovih drveta, a ne vide ih? Ponovo prioh blie i vidjeh da sedam drveta ponovo postadoe jedno drvo. Bjee najudne to ta drveta itahu molitve kao sedam ljudi. Dizahu se i klanjahu pred Bogom, a elom dodirivahu prainu. Zatim se tih sedam drveta preobrazie u sedam

90

KNJIEVNOST

ljudi i stadoe u krug. Zapanjih se. Protrljah oi da bolje vidim i uvjerim se ko su oni. Primakoh se jo blie i pozdravih ih. Uzvratie mi pozdrav i nazvae me imenom. Iznenadih se. Odakle znaju moje ime? Kako me poznaju? Dok

sam tako mislio, oni kao da mi te misli proitae i pre nego ih zapitah, rekoe: Zato se udi? Zar ne zna da mi, prosvetljeni Bogu, a ti nam budi voa. I ja se sloih. Na obali mora, otpoe zajednika molitva. U sred molitve Dakukev

pogled pade na podivljale talase. Usred njih bjee uhvaen jedan brod. Oluja ga udarae talasima velikim kao brda i duvae vjetar u kom je bilo prizvuka smrti i propasti. Putnici vikahu od straha. Meutim, oluja prestade. Dakuki, koji u sred molitve spazi ovu nevolju, raalosti se i celim srcem zamoli Boga za spasenje putnika. Sa uzdasima i suzama traio je od Boga da poalje spasenje. Bog uslii njegovu molitvu i brod sretno pristade uz obalu. Molitva doe kraju. Sedam ljudi tiho pitahu jedan drugoga: - Ko se meao u Boe poslove i mijenjao sudbinu? Svi odgovorie: - Ja se nisam molio za putnike. Jedan od njih ree: - Dakuki se iz saaljenja molio za putnike tog broda i Bog mu je ispunio molitvu. Dakuki ree: - Sjedio sam ispred njih i okrenuo se da vidim ta govore, ali iza mene ne bjee nikoga. Svi su otili na nebo. Ve godinama elim da ih vidim, ali im do sada ne naoh ni traga. Ovo je jedna od dugih Mevlaninih pria, pisana u metafizikom stilu. Ne

No 42 JESEN 2004

91

poznato ko je Dakuki i kako je postao junak Mevlanine pripovetke. prevela Nikolina Mustapi Lopov doboar

sred noi jedan lopov motikom kopae rupu u podnoju zida, da bi mogao da ue u kuu. Neki ovek, koji bee bolestan i nikako ne mogae da zaspi, uvi zvuk motike koja udara o zid: tak, tak, tak, pope se na krov i pogledavi dole vide lopova kako kopa rupu. Upita ga: - Ej, ovee, ko si ti? Lopov mu odgovori: - Ja sam doboar. ovek ga opet upita: - Pa ta radi ovde, usred noi? - Sviram bubanj. ovek se zaudi: - Neto ti se taj bubanj ne uje? Lopov mu objasni: - Zvuk moga bubnja ue sutra, a dolazie iz grla vlasnika ove kue. preveo Dejan Spasojevi Ples nad praznom sofrom

Neki ovek ih upita: - ta to radite? Kakav smisao imaju igra i radost nad sofrom bez hleba i hrane? Sufija odgovori: - ovek istine ne razmilja o postojanju neke stvari. Zaljubljenima u istinu ne bitno postojanje ili nepostojanje. Oni imaju korist od stvari koje ne postoje (izvlae korist bez kapitala). Vole onu ljubav koju oseaju prema hlebu, a ne sam hleb. Oni su ljudi koji ceo svet bez krila oblete. U nepostojanju obitavaju i, kao nepostojanje, jednu boju i jedinstvenu duu imaju. Mula i kamila

edan sufija, videvi stolnjak koji bee opran i visie sa drveta, poe da igra i od silne ljubavi prema hlebu i ostaloj hrani toliko je radostan bio da je haljine svoje razderao i zapevao: - Beshlebni hleb, lei sve boli i trpljenja gladi i oskudice. Veoma radostan i ushien bejae. Pridruie mu se i ostale sufije, poee da igraju, hu hu, da pevaju, a nekolicina njih, openi tolikom radou, popadae, skoro bez svesti, na zemlju.

ula i kamila bili su pratelji. Jednog dana mula ree kamili: - Hej, pratelju, ja na svakoj nizbrdici i usponu, kao i na ravnom, suvom i vlanom putu, uvek padnem na zemlju, dok ti sa lakoom ide i na zemlju ne pada, ta je razlog tome? Kai, ta treba da radim? Pokai mi kako pravilno da hodam. Kamila ree: - Ima dva razloga tome: prvi je to moje oi vide dalje od tvojih, a drugi je to su moje noge due, sa visine posmatram. Kad se na vrh brda popnem sa visine mudro osmotrim puteve i prolaze. Ja sa vrha vidim koje korake da nainim i iz tog razloga ne padam i lako se kreem. Ti samo dva-tri koraka vidi ispred svojih nogu, i na putu nisi dalekovid i pronicljiv. preveo Miroslav Miladinovi

92

KNJIEVNOST

VERSKE TEME

Fatima je Fatima
Ali ariati Jednoga dana, on (a.s.) joj kae sa saaljenjem u glasu: Fatima Zahra, ti si se zaokupila sa toliko tekoa da mi se srce kida zbog tebe. Bog je meu muslimanima nainio mnogo radnika. Zamoli Poslanika (s.a.v.s.) da ti dodeli nekog od njih. Fatima (s.a.) odlazi da potrai svoga oca (s.a.v.s.). O emu se radi, keri moja? Dola sam da vidim kako si. Vraa se kui i govori Alu (a.s.) da se jako stidi da zatrai bilo ta od svog oca (s.a.v.s.). Ali (a.s.), u udu, poziva Fatimu (s.a.) i oni (a.s.) odlaze zajedno do Poslanika (s.a.v.s.) i on (a.s.) mu sam postavlja pitanje. Poslanik (s.a.v.s.) odgovara bez dvoumljenja: Ne! Boga mi, neu vam dati ak ni ratnog zarobljenika. Stomaci ashaba su prazni i ukoliko ne naem nita to bih im dao, moram njih razmeniti, i nahraniti gladne ashabe. Ali (a.s.) i Fatima (s.a.) mu zahvaljuju i vraaju se kui praznih ruku. To je zabeleeno. Suprug (a.s.) i supruga (s.a.) se vraaju u dom, u jednu praznu kuu. Oboje su utljivi, razmiljaju o tome ta su traili od Poslanika (s.a.v.s.). Poslanik (s.a.v.s.) je celog dana razmiljao o odgovoru koji je dao svojim voljenim. Iznenada, vrata se otvaraju i Poslanik (s.a.v.s.) se pojavljuje. Ne samo nona tmina, ve i njena hladnoa ine da Ali (a.s.) i Fatima (s.a.) drhte. On (s.a.v.s.) vidi da su ispod sebe prostrli tanku prostirku. Ona je tako kratka da su, kada prekru glavu, otkrivena njihova stopala, a kada prekru stopala, nepokrivene su im glave. On (s.a.v.s.) im blago zapoveda: Ne pomerajte se sa svojih mesta!. Zatim dodaje: elite li da saznate o neem to je bolje od onoga to ste traili od mene?. Naravno, Boi poslanie! To je neto to je Dibrail doneo za mene i to ja sada delim sa vama. Nakon svakog namaza kaite: Allahu akbar! (Bog je Veliki!) deset puta. Kaite: Al-hamdulilah (Neka je hvaljen Bog) deset puta i Subhana-l-llah deset puta. Kada se tiho sputate na leaj kaite: Allaho akbar trideset i pet puta, Al-hamdulilah trideset i tri puta i Subhana-lllah trideset i tri puta. Jo jednom, Fatima (s.a.) ovo uzima kao pouku. Jo jednom, uz neni uzdah, ona (s.a.) ui neto to dopire do dubine njene due: ona je Fatima (s.a.). To je pouka koja joj je poznata. Mada ih je uila od detinjstva, takve lekce moraju slediti neprestano. One zahtevaju postepene poduke i usvajanje.

No 42 JESEN 2004

93

To ne lekca saznanja, ve pre poduka o odrastanju. Postati Fatima (s.a.) ne lako. Ona (s.a.) je sveto pouzdanje. To zahteva da se uspe mnogo stopa i da uzleti uz vie uzleta u vie svetove, u korak sa Alem (a.s.), i krilom uz njegovo krilo. Mora da uestvuje sa Alem (a.s.) u njegovim tugama i tegobama. Ona (s.a.) ima najveu odgovornost u istori slobode, dihada i humanosti. Karika je u lancu koji se protee od hazreti Ibrahima do Muhammeda (s.a.v.s.), od Huseina (a.s.) do dvanaestog imama (a.s.), opstalih do kraja istore. Fatima (s.a.) ima odgovornost da bude veza izmeu poslanstva i imamata. To su vrednosti same Fatime (s.a.). To, da bi ona (s.a.) bila Fatima obavezuje Poslanika (s.a.v.s.) da bude strog sa ovim izuzetnim i posebnim saputnikom (s.a.). Ona (s.a.) ne sme da ima ni jedan trenutak odmora u ivotu, jer bi je to odvratilo od neprestanog postajanja Fatimom. Tuga i usamljenost su voda i zemlja ove devojke (s.a.) koja mora da odrasta pod svetlom objave i mora da podnosi terete slobode i pravde. Ona (s.a.) je poetak istih korena, gde je svakoj grani koja izrasta odreeno da, kao Prometej, uzme Bou vatru sa nebesa i da je podeli ljudima na zemlji. Oni moraju da, poput Atlasa, nose teku zemaljsku kuglu na svojim pleima i podnose je. Zbog toga Fatima (s.a.) mora uvek da ui. Uenje koje kao svetlost, vazduh i hrana nikada ne prestaje u odnosu na drvo, ve pre, traje. Re umesto sluge! Samo ova predivna nevesta (s.a.) i mladoenja (a.s.) mogu razumeti da ovek moe da ivi od rei. Bili su sreni, popili su je i obedovali i bili ispunjeni njom.

Ove rei, poput kie, moraju da nastave da teku i samo su ova dva edna stvora (a.s.), koja su iznikla iz najuzvienih izdanaka oveanstva, obavezna da ih pu i rastu sa njima. Nenadani glas Muhammeda (s.a.v.s.) u toj tamnoj noi i tiina puna znaenja nosili su poziv te kie. Ne sluajno da Ali (a.s.), ovek ukljuen u versku borbu, punu napora i rada, ovek koji se ne moli iz navike, i koji ne zaokupljen samo pokretanjem svog jezika i brade, dvadeset i pet godina nakon ove noi, kae: Moj Boe, budi mi svedok da je nisam, poev od noi u kojoj sam primio ovu poduku od Poslanika (s.a.v.s.), zaboravio ni u jednoj jedinoj noi. U udu ga pitaju: ak ni u noi Sifina?. I Ali (a.s.), naglaavajui jo vie, kae ponovo: ak ni u noi Sifina. Fatima (s.a.), takoe, ivi uz ovu poduku do svoje smrti. Te molitve su zapisane u njeno ime. To su te nebeske rei koje stiu da joj pomognu u kui umesto sluge. One su venani dar koji on sam (s.a.v.s.) daje svojoj keri (s.a.). Poslanik (s.a.v.s.) je vrlo strog prema svojoj voljenoj keri, Fatimi (s.a.). Tako je nauio od Boga. Nema poslanika u celom Kuranu koji je toliko kanjavan i ukoren kao Muhammed (s.a.v.s.). Zato? Jer ni jedan drugi poslanik ne bio toliko drag Bogu i ni jedan ne imao toliku odgovornost pred ljudima. Jednoga dana, kao bilo kog drugog, Poslanik (s.a.v.s.) odlazi kod Fatime (s.a.) u kuu. Njegove oi se zaustavljaju na ukraenim zastorima. Mrti se, ne kae nita i odlazi. Fatima (s.a.) to primeuje. Zna u emu je pogreila. Takoe, zna kako da se pokaje. Istog trenutka skida zastor sa zida i alje ga

94

VERSKE TEME

svom ocu (s.a.v.s.) da bi ga mogao prodati, a novac dati siromasima u Medini. Zato tako nemilosrdno i strogo? Zato tako nemilosrdno i strogo? Njena sestra, Zejnab (s.a.), ivi u luksuzu i sjaju u kui Abul Asa (Abul Aas). Njene druge dve sestre, Rake (s.a.) i Ome Kalsum (s.a.), ive u bogatoj i udobnoj kui. Fatima (s.a.) ne nikada ula da su njene sestre (s.a.) ukorene zbog svog bogatstva i raskoi. Iz naina izraavanja i vrste discipline Poslanika (s.a.v.s.)) prema njoj, jasno je da je Fatima (s.a.).) neto vie, druga vrsta keri, tako da joj se Poslanik (s.a.v.s.) obraa: Fatima, radi sada. Ja sutra ne mogu uraditi nita za tebe. Moe se videti udaljenost izmeu ovog islama i islama koji kae: Jedna suza za Huseina (a.s.) ugasie vatru pakla, ili: ak ako su nei gresi vei od pene u okeanima, brojni od zrna peska i zvezda na nebu,

bie oproteni, ili: Prateljstvo sa Alijem (a.s.) pretvorie sve njegove grehe u korist na Sudnjem danu. Ovo prvenstveno znai da je svako ko grei u ovom svetu, ili grei malo, budala, jer nee imati nita to bi u Drugom svetu moglo biti pretvoreno u korist. Jo vie su zastraujue rei za koje se pretpostavlja da ih je Bog rekao: Alevi pratelji su u denetu, ak i ako me ne sluaju. Alevi neprijatelji su u dehenemu, ak i ako mi se pokoravaju. Posredovanje

Dve instituce ne postoje - one Boe i one Aleve (a.s.), dve verodostojne knjige i dva verovanja. Sistem je vrlo strog. Poslanik (s.a.v.s.) ak ne moe pomoi Fatimi (s.a.) kad u prisustvu Stvoritelja stane pred Boi sud na Drugom svetu. On (s.a.v.s.) je ne moe zatititi od zastranjenja. Fatima (s.a.) sama mora da postane Fatima (s.a.). Biti Poslanikova (s.a.v.s.) ker tamo ne znai nita. To moe biti korisno ovde, kako bi postala Fatima (s.a.), a ukoliko ne postane Fatima (s.a.), ona (s.a.) je gubitnik. Znaenje posredovanja je u tome, ne u varanju na ispitu, ili poznavanju pravih ljudi, ili u tome da se bude u milosti kod nee porodice, ili u Golamali Taheri, Molitva hodanju po zategnuNo 42 JESEN 2004

95

tom uetu, ili u pozivanju na porodine veze u oekivanju Boe pravde i istine, ili u menjanju brojeva u svedoanstvu saglasno ljudskoj prirodi u ovom svetu i dovoenju u denet roaka preko zida, ili kroz tajna vrata. Saglasno Kuranu, imami (a.s.) i Poslanik (s.a.v.s.) mogu posredovati samo sa Boom saglasnou, koja se daje samo onima koji su vrsni. Fatima (a.s.) to zna. Poslanik (s.a.) ju je poduio. On (s.a.) je, takoe, poduio i druge. Ovo je to posredovanje koje koristi knjige i odgovornosti koje religa uzima u obzir. Mnogo se razlikuje od posredovanja iz doba neukosti, kada su se obraali idolima da posreduju za njih. inili bi ubistva i hiljade drugih zlih dela, a zatim prinosili kravu ili kamilu za Laat (Laat), Eezaa (Eeza), ili druge male ili velike idole i kricima kajanja, ili snishodljivim molbama traili posredovanje za njih. Ne prihvatam samo posredovanje Poslanika (s.a.v.s.), ve i imama (a.s.), Fatime (s.a.), pa ak i posredovanje pratilaca i velikih muenika. ta mi govorimo? Takoe, ja verujem da poseta grobu imama Huseina (a.s.) otklanja grehe, i da ona utie na duh i misli ljudskog bia, koje razmilja o ovim velianstvenim primerima ljudskih bia, i njihova vera ini revolucionarne promene u njima. To menja ljude. Uba slabost, strahote, strepnje, idolopoklonstvo, divljenje neoj ili sopstvenoj linosti. Sa tog izvora stie nadahnue ljudskoj mudrosti, verovanjima i istoti. To inspirie utemeljenje duha dihada, stalnosti, odanosti i procvat duhovnih znaenja. To uzrokuje niz novih vrednosti. To osnauje ljudske vrednosti. Otklanja slabost duha i obiaja i uba grene

i pogrene misli iz dubine ovekove svesti. Gradi velikog oveka i prirodno je i logino da prole zablude pripadaju prolosti, da vie ne postoje i da nikad i nee. Hor (Horr), veliki junak iz Karbale, otrgnuo se iz pakla suanjstva uz Huseinovo (a.s.) posredovanje i bio je spaen od greha i ubanja, i samo je sa nekoliko koraka dostigao vrhunac slobode, istine i ovenosti. A Fatima (s.a.) je, Muhammedovim (s.a.v.s.) posredovanjem postala Fatima (s.a.). U islamu, posredovanje je sredstvo stizanja do najvrednih spaavanja, a ne sredstvo spaavanja nedostojnih. Pojedinac je taj koji moe primiti posredovanje od posrednika i uz pomo ovog sredstva promeniti njen, ili njegov ivot, drugim reima, promeniti njihov karakter i ponaanje tako da postanu vredni menjanja njihove sudbine. Da, pojedinac to uzima od posrednika. Ali, posrednik to ne daje pojedincu. Okaljan i bezvredan ovek ne moe proi ispit Sudnjeg dana sem ako na ovom svetu ne nauio kako do stigne do tog sveta koristei tehnike ivota, borbu, rad i ibadet. Posrednik je jedan od takvih uitelja, ne podrka nedozvoljenom. Imam Husein (a.s.) postupa kao posrednik za one ljude koji ga vole, veruju mu, seaju se njega i njegovog ivota, pominju ga kao ratnika koji je mueniki pogubljen i oivljavaju ga kroz seanje. On (a.s.) upuuje one koji lutaju putevima neukosti. Fatima, radi danas, jer sutra ne mogu uiniti bilo ta za tebe. Fatima (s.a.) je bila kao Muhammed (s.a.). Za nju ne nainjen izuzetak u Boem sistemu pravednosti i islamskim zakonima. Ona (s.a.) je, takoe, odgovorna

96

VERSKE TEME

na svom poloaju. Mora da odgovara za svaki korak koji preduzme. Jednoga dana je ena iz plemena Kureja, koja je postala muslimanka, neto ukrala. Poslanik (s.a.) je uo za to. Njeni prsti moraju biti odseeni, rekao je. Srce velikog broja ljudi je zadrhtalo zbog nje. Velike porodice Kureja, koje su bile najbogate meu arapskim plemenima, uzele su to kao uvredu, mrlju koja e ostati na njihovom plemenu. Krenuli su da zatrae posredovanje. Traili su od Fatime (s.a.) da posreduje kod Boga za tu enu. Ona (s.a.) ne prihvatila. Otili su Osami ibn Zeidu (Osameh ibn Zeid). Osama je bio Zeidov sin, koji je bio Poslanikov (s.a.v.s.) pastorak. Poslanik (s.a.v.s.) je puno voleo Zeida i njegovog sina, Osamu. Njegova posebna ljubaznost prema mladom Osami je poznata u istori. Osama je sa svojim linim blagom, dobrotom, posebnom bliskou koju je imao sa Poslanikom (s.a.v.s.), svojim ugledom potenog i portvovanog oveka, i ugledom svoga oca, koji je bio Hatidin (s.a.) sluga i blizak Poslaniku (s.a.v.s.), doao da u ime Kureja zamoli da greh ove jadne ene bude oproten. Zamolio je Poslanika (s.a.v.s.) da joj oprosti. Poslanik (s.a.v.s.) je nedvosmisleno odgovorio: Nemoj mi govoriti, Osama. Kad god je zakon u mojim rukama, nema naina da bude izbegnut. ak kad bi se radilo o Poslanikovoj keri, Fatimi, njeni prsti bi bili odseeni. Zato je izabrao najbliu od svojih voljenih, Muhammedovu (s.a.v.s.) ker (s.a.)? I zato ime Fatima (s.a.)? Odgovor na ovo pitanje je jasan. Kada je govorio o svojoj misi, odabrao je svoju najmlau ker, Fatimu (s.a.), meu celom svojom najbliom rodbinom. Samo je njoj govorio o islamu.

Uz njegovu jasnu objavu, Fatima (s.a.) je morala da postane jedan od etiri najuzviena enska lika u istori oveanstva: Merjema (s.a.), Ase (s.a.), Hatida (s.a.) i konano, Fatima (s.a.). Zato zadnja? Zato to je ona (s.a.) zadnja karika u lancu evoluce, izmeu svih ljudi, za svo vreme i sve istorske cikluse, zadnja, i meu sveticama, zadnja. Fatima (s.a.), idealni lik Sudnjeg dana. Merjemina (s.a.) veliina je vezana za Isusa Hrista (a.s.), koga je donela na svet i podigla. Vrednost Ase (s.a.), faraonove ene, vezana je za Musu (a.s.), koga je othranila i pomagala. Hatidina (s.a.) vrednost je vezana za Muhammeda (s.a.v.s.), kome je pomagla, i Fatimu (s.a.), koju je rodila i othranila. A Fatimina (s.a.) vrednost? ta mogu rei? Za koga je vezana njena vrednost? Za Hatidu (s.a.)? Za Muhammeda (s.a.v.s.)? Za Ala (a.s.)? Za Huseina (a.s.)? Za Zejnab (s.a.)? Za nju samu (s.a.)! Zato Fatima (s.a.)? Ali (a.s.) i Fatima (s.a.) su sada u svom domu izvan grada. Oni (a.s.) ive daleko od svakodnevne gradske vreve, u blizini sela Gobe, osam kilometara juno od Medine, pored dame Gobe. Tu je Poslanik (s.a.v.s.), nakon svog iseljenja, pre ulaska u grad, proveo nedelju dana i Ali (a.s.), koji je napustio Meku tri dana nakon njega, sastao se sa Poslanikom (s.a.v.s.) Nakon toga je Poslanik (s.a.v.s.) po prvi put otiao u Medinu i u tom gradu slobodno utemeljio islam. Tu je postavio temelje za svoju novu damu i istora je zapoela.

No 42 JESEN 2004

97

Kasne su se odavde vratili u Medinu, u Poslanikovo (s.a.v.s.) susedstvo, pored Poslanikove (s.a.v.s.) dame. Slinost izmeu ta dva poetka - pokraj dame Gobe i dame u Medini _ i poreenje izmeu ove dve realnosti je najzanimljive za svakog poznavaoca iitskog islama i onoga ko zna priu o Poslanikovoj (s.a.v.s.) dami i Poslanikovoj (s.a.v.s.) kui. Ukoliko je ne sagledavaju logikom, spoznae je emocionalno. Muhammedov (s.a.v.s.) duh Dok su Fatima (s.a.) i Ali (a.s.) u Gobeu, daleko od Poslanika (s.a.), najtee je Poslaniku (s.a.v.s.). Ovo dvoje, due Muhammedovog (s.a.v.s.) doma, ive daleko od njega, izvan grada, u kui punoj tegoba i siromatva, ali sa puno ljubavi i vere. Ali (a.s.) je, poev od ranog detinjstva, iveo u siromatvu, samoi, tekoama, mrnji, zalaganju za veru i asketizmu. Svoj teak i gorak ivot u Meki podnosio je strpljivo. Njegovo rano detinjstvo i mladost nisu bili nita drugo do zadubljenost u veru i religsku borbu. Njegova duhovnost je duboka, bez misli o kui, ivotu, zadovoljstvima, bogatstvu i udobnosti. Njegovu e utoljuje samo gorina. Satkan je od ibadeta, asketizma, misli i rada. Fatima (s.a.) je, takoe, jezgro alosti, pobonosti i siromatva. Podnosi muenja koja su njen otac (s.a.v.s.), majka (s.a.), sestre (s.a.) i njen brat Ali (a.s.) podnosili godinama u Meki. One ostavljaju duboke tragove na njenom telu i dui. Slabano telo sa dubokim oseanjima. Ima najosetljive srce. Sada, u Alevom (a.s.) domu, ona (s.a.) je jo jednom spremna da ivi sa tekoama,

u radu, siromatvu i isposnitvu. Niti je Ali (a.s.) taj koji donosi sreu i zaborav u njihov dom, niti je Fatima (s.a.) ena koja donosi uobiajene elje i uzbuenje u njihov novi dom i privlai Ala (a.s.) sa nebesa ka zemlji, oslobaajui iz njega unutranju snagu, dubinu i ozbiljnost. Samo je Poslanik (s.a.v.s.) i jedino Poslanik (s.a.v.s.) taj koji moe da uini da krene talas, i kroz dobrotu, dobra oseanja i rei, od kojih svaka sadri okean znaenja, slasti i snage za duu, nadu i ljubav, donese sreu njegovim voljenim. Sam Poslanik (s.a.v.s.) je svestan ovoga. On (s.a.v.s.) zna potrebe svojih voljenih, koji ive zahvaljujui tome to vole. On (s.a.v.s.) zna: Ko god voli Njega, nema ivot, i onome, ko god Ga voli, to je sam ivot. On (s.a.v.s.) svoju Fatimu (s.a.) i svog Ala (a.s.) dovodi blizu sebe. Njihova je kua sazidana do njegove. Napravljena je upravo kao i njegova, od granja i lia palme. Njena vrata izlaze na damu, zid do zida - dva prozora gledaju jedan na drugi, jedan sa Aleve (a.s.), a drugi sa Muhammedove (s.a.v.s.) kue. Ova dva prozora okrenuta jedan prema drugome, zaista govore o dva srca koja se otvaraju jedno prema drugome: oevom (s.a.v.s.) srcu i srcu keri (s.a.). Svako jutro se otvaraju jedan prema drugom. Svakog jutra pozdravi: Kako si? i smeh. Svake veeri obeanje keri (s.a.) da e je videti sledeeg dana. Njegov prozor je taj o kome je reeno: Poslanik (s.a.v.s.) je svakog dana, bez izuzetka, sem ako ne bio na putovanju, traio Fatimu (s.a.) i pozdravljao je. Zato je pored svih ashaba, od svih lanova najblie porodice, od svih njegovih keri, samo Fatima (s.a.) mogla biti u dami i zid uz zid njegove

98

VERSKE TEME

kue? Muhammedova (s.a.v.s.) kua je Fatimina (s.a.). Porodica u kojoj je Ali (a.s.) otac, Fatima (s.a.) majka, Hasan (a.s.) i Husein (a.s.) sinovi, i konano, Zejnab (s.a.) i Ome Kolsum (s.a.), keri, jeste Poslanikova (s.a.v.s.) porodica. Poslanikova (s.a.v.s.) porodica je jedinstvena porodica, taj izuzetni dom koji je toliko naglaen u Kuranu i hadisima, koji je oien od svih neistoa, koji je proien, uva ih za sva pokolenja i doba koja e doi. Ko god poznaje ovu porodicu (a.s.) nema potrebu za dugim raspravama i promiljanjima, jer ak i da ne bilo ni jedne rei opisa, sam razum bi potvrdio njihovu posebnost.

Sada u Medini, zid do zida sa Ajinom kuom, izrasta ovaj dom sagraen u dami, plod velianstvene i neuporedive mladice. Hasan (a.s.), Husein (a.s.), Zejnab (s.a.) i Ome Kolsum (s.a.). Zapoela je nova istora. Sa zorom ovih zvezda su otkriveni novi horizonti: za Muhammeda (s.a.v.s.) - ivotni smisao, za islam - dokaz verovanja, a za oveanstvo - svedok svih stvari. Muhammedov (s.a.v.s.) nastavak Tree godine nakon preseljenja, godinu dana i nekoliko meseci nakon venanja, rodio se Hasan (a.s.). Medina je proslavljala kraj njegovog oekivanja od strane svog P o s l a n i k a (s.a.v.s.). Poslanika (s.a.v.s.), koji po prvi put za ovih esnaest dugih i otegnutih godina tekoa, punih muenja, mrnje, runoe, izdajstva, u kojima su do njega dopirale vesti o zlostavljanju njegovih pratelja i smrti njegovih voljenih, sada kua novu i slatku vest o roenju Hasana (a.s.), koja lei njegovu umornu duu. Pun sree, ulazi u Fatiminu (s.a.) kuu. Dri prvi plod (a.s.) Aleve (a.s.) i

No 42 JESEN 2004

99

Fatimine (s.a.) zajednice u svom naruju. Govori ezan u bebino (a.s.) uho i deli onoliko srebrenjaka siromasima koliko je kose na bebinoj glavi. Prolazi godina. Rodio se Husein (a.s.). Sada Poslanik (s.a.v.s.) ima dva sina (a.s.). Sudbina je htela da njegova dva sina, Kasem i Abdulah, ne poive, ve da Poslanikovi (s.a.v.s.) sinovi budu preko Fatime (s.a.). Kao to je Poslanik (s.a.v.s.) rekao : Potomstvo svih poslanika poticalo je od njihovog sopstvenog tela, a moje je od Alevog (a.s.). I Ali (a.s.), takoe. On (a.s.) ne sme ostati po strani od potomstva koje zapoinje sa Muhammedom (s.a.v.s.). Ne li istinito znaenje da je Ali (a.s.) u dui Muhammedov (s.a.v.s.) nastavak, njegov naslednik? Muhammedovo (s.a.v.s.) potomstvo je to koje je moralo da nastavi. Ove dve due se ujedinjuju da stvore uspene potomke. Ali (a.s.) je prisutan u Poslanikovoj (s.a.v.s.) misi, a Muhammed (s.a.v.s.) je prisutan u Alevom (a.s.) nastavljanju. Sada se prisustvo njih obojice (a.s.) moe videti u istim licima ova dva deteta (a.s.), i Muhammed (s.a.v.s.) u ova dva vidi tri lica: Alevo (a.s.), Fatimino (s.a.) i svoje sopstveno. Sudbina propisuje da ova dvojica (a.s.) zauzmu mesto njegovih sinova. Ta dvojica su plodovi Aleve (a.s.) i Fatimine (s.a.) zajednice. Fatima (s.a.), majka svoga oca (s.a.v.s.). Svi ashabi znaju i ponavljaju njegova najmanja i najvoljena ki. A Ali (a.s.)? Njegov zatitnik, njegov brat, a od Fatime (s.a.), njegovi najvoljeni sinovi (a.s.). Korene koji Ala (a.s.) i Muhammeda (s.a.v.s.) spajaju jednog sa drugim nemogue je pobrojati. Obojica potiu

od Abdul Mutaliba. Aleva (a.s.) majka je odgajila Muhammeda (s.a.v.s.) od njegove osme godine. I njegov otac, Abu Talib, bio je kao Muhammedov (s.a.v.s.) otac. Muhammed (s.a.v.s.) je rastao u Alevoj (a.s.) kui u uzrastu od osme do dvadeset i pete godine, a Ali (a.s.) je rastao u Muhammedovoj (s.a.v.s.) kui od ranog detinjstva pa sve do dvadeset i pete godine. Hatida (s.a.) je Alu (a.s.) bila kao majka, a Poslanik (s.a.v.s.) kao otac. Ne bi mogla postojati srodna ni vra zajednica. Njihovi svi odnosi su uporedivi. Dva ljudska bia su simetrina jedno drugom. Dvojica istih. Ali (a.s.) je prva osoba koja je od Poslanika (s.a.v.s.) prihvatila islam. On (a.s.) prvi prua ruku Poslaniku (s.a.v.s.) kada je skriven i sam. Oni (a.s.) se udruuju i od tada stupaju zajedno kroz sve opasnosti i sredita svih tekoa, do njegove smrti. Pre poslanstva, Ali (a.s.) je mali deak, est ili sedam godina star. Sam ga vodi u planinu Hira. On (a.s.) uestvuje u krajnjem isposnitvu i prelepim namazima, pravei mu drutvo danju i nou. Mogue je videti oveka kako stoji usamljen na meseini, u tiini apata i rei ramazanske noi, u vreme blisko zapoinjanju poslanstva, pri vrhu planine Hira. On (s.a.v.s.) ili sedi, ili polako ide gore dole. Ponekad, pod kiom nadahnua, njegova glava klone pred teinom doapnutih oseanja. Ponekad, podigne svoju glavu ka nebesima i, potpuno nesvestan toga, rida dok mu se ne ukae pravi put. On (s.a.v.s.) eka. Vidi neto njemu jo uvek nepoznato. Svo ovo vreme, malo dete (a.s.) je sa njim kao njegova

100

VERSKE TEME

senka. Ponekad na njegovim ramenima, ponekad pored njega. Ali (a.s.) je dete staro devet ili deset godina. Jedne noi, u Poslanikovom (s.a.v.s.) domu, on (a.s.) ulazi u sobu svoje majke i oca, Hatide (s.a.) i Muhammeda (s.a.v.s.). Vidi ih kako klee na zemlji, sedajui na trenutak, a zatim ustaju i izgovaraju neto apatom. Njih dvoje (s.a.) zajedno. Niko ga ne primeuje. Ostaje zauen. Konano, pita : ta to radite?. Poslanik (s.a.v.s.) odgovara: Mi inimo namaz. Poslan sam kao pejgamber, da irim re pokornosti (islama) i da pozovem ljude na ibadet Jedinom Bogu i poslunost mom poslanstvu. Ali, pozivam i tebe, takoe!. A Ali (a.s.), jo uvek dete sa ne vie od nekoliko godina starosti, ivei u Muhammedovoj (s.a.v.s.) kui, uljuljkan njegovom dobrotom i ljubaznou, jeste Ali (a.s.)! On (a.s.) ne govori da bez razmiljanja. Vera mora da se probe kroz njegov um da bi nala put do njegovog srca. U isto vreme, njegov jezik govori glasom svojih godina i uzrasta kada kae : Dopustite mi da govorim sa mojim ocem, Abu Talibom, da bih potom doneo odluku. Odmah nakon toga, on (a.s.) tri uz stepenice u svoju sobu, da spava. Ali, ovaj poziv ne uobiajen poziv koji Ali (a.s.), iako tek osam ili deset godina star, moe prihvatiti smireno. On (a.s.) ostaje budan, razmiljajui do zore. Niko ne zna kakav su utisak uninile sinone rei na misli tog deaka (a.s.), ali ujutro, oni (s.a.) uju njegove korake, lake, ali odlune i spokojne. Oni se zaustavljaju pred Poslanikovim (s.a.v.s.) vratima, i sladak glas, pun Aleve (a.s.) lepote i istrajnosti, kae: Prole noi sam razmiljao. Stvarajui me, Bog ne

traio savet od Abu Taliba. Zato bih ga sada ja pitao za miljenje u vezi ibadeta Njemu? Kaite mi o islamu. Poslanik (s.a.v.s.) govori sa njim i on (a.s.) kae: Prihvatam. Od tada se on (a.s.) nalazi na tom putu i u sreditu takvog jedinstva. Troi svaku sekundu svog ivota kreui se ka tom cilju. Postaje prekrasan simbol oveka koji ini ibadet Bogu, odan je Muhammedu (s.a.v.s.), pratelj je ljudskog roda i privren je duhu. Udruuje sa Muhammedovim (s.a.v.s.) srcem i mislima na hiljade naina, skrivenih i oiglednih. Svako to zna. Muhammed (s.a.v.s.) to zna bolje od drugih. On (s.a.) osea na hiljade svetlosnih zraka koji se odvajaju od njegove due ka Alu (a.s.). Zato on (a.s.), jednom, kada je njegova dua ispunjena svetlou koja je od Poslanika (s.a.v.s.) dopirala do njega, postaje uznemiren, njegovo srce udi da uje o Poslanikovim (s.a.) oseanjima prema njemu, tako da pita: Meu ovo dvoje, ko je Poslaniku najvoljeni, njegova ki, Fatima Zahra, ili njen suprug, Ali?. Poslanik (s.a.v.s.) je bio pred tekim pitanjem. Istovremeno kada je od njega zatraen odgovor na nemogue pitanje, smeei se ljubazno i neno, pronaao je odgovor za koji je oseao da e biti pravi za one kojima je sve u srcu. Odgovorio je sa pobedonosnim prizvukom zadovoljstva: Fatimu volim vie od tebe, a ti si mi drai od nje. On (s.a.v.s.) nikada ne pokuava da sebe prikae razliitim od drugih. Pre, bilo je suprotno. Govorio bi: Ja sam ljudsko bie kao vi. Jedina razlika je u objavi koju primam. Uvek je priznavao da mu ne poznat skriveni svet i da o drugom, sem o onome to mu je reeno, ne zna nita. Pokuavao je da se nikada ne istie, niti da izgleda posebno

No 42 JESEN 2004

101

i da, koliko je god to mogue, ne skree panju na sebe. Jednoga dana mu je prila neka starica da ga neto upita. Sve to je ula o njemu i o veliini za koju je znala da poseduje, toliko su uticali na nju da se, kada se nala u njegovom prisustvu, tresla i zamuckivala. Poslanik (s.a.v.s.), koji je osetio da je ona pometena njegovim prisustvom i linou, pomerio se jednostavno i tiho napred. Ljubazno je spustio ruku na njeno rame i pratnim i poverljivim glasom rekao: Majko, ta je sa Vama? Sin sam ene od Kureja koja je muzla ovcu. Dubina njegove oseajnosti, razumevanje i blagost njegovog srca bili su zauujui. Ponekad, u kui, on (s.a.v.s.) bi se spustio toliko da su ruke malene Aje mogle lako da ga dohvate. Poljubio bi ruke Fatimi (s.a.). Njegova poreenja, koja su poticala od ljubaznosti, bila su sasvim osobena: Amar je kao razmak izmeu moja dva oka. Ali potie od mene, a ja od Ala. Fatima je deo moga tela. Roeni su Hasan (a.s.) i Husein (a.s.). ta sve Poslanik (s.a.v.s.) ne radio sa ta dva voljena deteta (a.s.)! Voleo ih je, ogledalo i ivotni izdanak najvoljenih meu njegovim najbliima i najbliih meu njegovim voljenim. Uvek je iskazivao posebnu ljubaznost u odnosu na Fatimu (s.a.) i podario joj je duhovnu snagu do mere koja se meu dananjim ljudima ne moe nai. Sada, od njegove jedine ive keri (s.a.), rodila su se dva sina (a.s.), koja je on (s.a.v.s.) morao silno voleti. On (s.a.v.s.) im je bio toliko sklon da je svako bio zauen. Jednoga dana, on (s.a.v.s.) ulazi u Fatiminu (s.a.) kuu, kao to je inio svakoga dana, a od trenutka roenja dece (a.s.), svakog trena, svakog asa.

Vidi da Ali (a.s.) i Fatima (s.a.) spavaju, a da je Hasan (a.s.) gladan i da plae. Ne moe da nae bilo ta za jelo. Poslanik (s.a.v.s.) ne moe da probudi svoje najmile i najdrae. Tiho i bos odlazi da pomuze ovcu i daje mleko detetu (a.s.) dok ne postane sito. Nekog drugog dana, kada urno promie pored Fatimine (s.a.) kue, do njega iznenada dopire Huseinov (a.s.) glas. Vraa se, ulazi u kuu i tresui se celim telom vie na Fatimu (s.a.): Zar ne razume da mi njegov pla stvara bol?. Osama ibn Zejd, koga smo pomenuli rane, kae: Imao sam posla sa Poslanikom (s.a.v.s.) Pokucao sam na njegova vrata. Izaao je napolje. Razgovarajui sa njim, primetio sam da ima neto skriveno ispod odee, to sa tekoom zadrava, ali nisam znao ta je to. Kada sam zavrio rekavi ono zbog ega sam doao, upitao sam: Boi poslanie, ta to drite? Poslanik (s.a.v.s.) je, dok mu je lice bilo preplavljeno zadovoljstvom i radou, razgrnuo svoj kaput i ja sam video Hasana (a.s.) i Huseina (a.s.). Istovremeno, dok je eleo da mi objasni svoje neuobiajeno ponaanje, ne mogao skinuti oi sa njih. Glasom punim veselja i radosti, kao da je govorio sebi, on (s.a.v.s.) je rekao: Ovo su moja dva sina i sinovi moje keri. A zatim je, glasom punim zadivljenosti, tonom koji ne moe biti objanjen, nastavio: O Boe, volim ovu dvojicu. Voli ih i voli one koji vole njih . Po reima Arapina, savremenika: Ukoliko bi upitali Muhammeda (s.a.v.s.) koja bi od njegovih keri morala nastaviti njegovu lozu i koji zet bi to bio, on (s.a.v.s.) bi odabrao ono isto dvoje koje je Bog odabrao.

102

VERSKE TEME

Zahrina (s.a.) i Aleva (a.s.) deca u liku Muhammeda (s.a.v.s.) vide dedu, oca pratelja, roaka, zatitnika, pratioca i druga u igri. Bili su mu blii, prisni i slobodni nego to su bili sa sopstvenom majkom (s.a.) i ocem (a.s.). Jednoga dana, u toku namaza, Poslanik (s.a.v.s.) je inio sedde. Ostao je toliko dugo da su se ljudi, koji su inili namaz iza njega, poeli pitati ta se desilo. (U duma namazima demat ini namaz iza imama ili voe, i svi se pokreu i klanjaju skladno.) Poslanik (s.a.v.s.) je uvek bio brz u svojim obrednim namazima. Saglasno njegovoj zapovedi, vodilo se rauna o najslabim ljudima. Mislili su da se ili neto desilo, ili da mu je stigla objava. Nakon namaza su ga upitali. Rekao je: Husein se popeo na moja lea kada sam se sagnuo da nainim sedde. Kako on to ima obiaj u mojoj kui, nisam mogao da ga pourujem, tako da sam ekao dok ne sie sam. Zato je sedde toliko dugo trajalo. Istovremeno, Poslanik (s.a.v.s.) nastoji da svi ljudi, pogotovo ashabi, znaju i vide svojim sopstvenim oima kako on (s.a.v.s.) voli ta dva deteta, Hasana (a.s.) i Huseina (a.s.), i njihovu majku (s.a.) i oca (a.s.), ljubavlju veom nego to bilo e srce moe da podnese. U protivnom, zato bi se prema Fatimi (s.a.) odnosio sa toliko potovanja usred tolikog skupa? Zato toliko i uporno ljubi njeno lice i ruku u dami? Kada govori sa minbera, on (s.a.v.s.) neprestano pokuava da svima iskae svoju duu i oseanja prema svojoj porodici. Nakon svojih namaza, on (s.a.v.s.) dodaje rei: Boe, voli i njih, takoe, mislei na Hasana (a.s.) i Huseina (a.s.), Fatimu (s.a.) i Ala (a.s.). Njihovo zadovoljstvo je moje zadovoljstvo, a

moje zadovoljstvo je Boe zadovoljstvo. Boe, ko god ih uznemirava, uznemirio je mene, a ko god mene uznemirava, uznemirio je Tebe. Ovakve rei? Zato svo ovo iskazivanje oseanja i pokazivanje ljubavi, posebno prema njegovoj porodici? Skora budunost e dati odgovore na svako zato?. Sudbina ove porodice, sudbina svakog posebnog lana ove porodice daje odgovore na svako pojedinano zato. Oni zapoinju sa Poslanikom (s.a.v.s.). Prva rtva je Fatima (s.a.), zatim Ali (a.s.), potom Hasan (a.s.), zatim Husein (a.s.), i konano, Zejnab (s.a.). U petoj godini Alevog (a.s.) i Fatiminog (s.a.) braka, godinu dana nakon Huseina (a.s.), ovoj porodici se raa devojica. Ona je morala da se rodi i morala je da doe ubrzo posle Huseina (a.s.). Zejnab (s.a.). A sledee godine, druga devojica, Ome Kolsum (s.a.). One imaju ista imena kao i poslanikove (s.a.v.s.) keri. Da, Fatima (s.a.) postaje Poslaniku (s.a.v.s.) sve, i njegova jedina. Njegova Zejnab (s.a.) umire, Rake (s.a.) i Ome Kolsum (s.a.) umiru, takoe. Osme godine nakon hidre, Bog mu je podario sina, Ibrahima (a.s.) ali je on, takoe, umro. Tu su sada Muhammed (s.a.v.s.) i njegovo jedino preivelo dete, Fatima (s.a.). Fatima (s.a.) i njena deca (a.s.). To je Poslanikova (s.a.v.s.) porodica. Poslanikova (s.a.v.s.) ljubav prema Hasanu (a.s.) i Huseinu (a.s.) raste. Ta dva deteta (a.s.) su postala ceo njegov ivot, i on (s.a.v.s.) sve svoje slobodno vreme provodi sa njima. preveo Hosein Abdoli

No 42 JESEN 2004

103

Traak tajni namaza

Mohsen Gherati Konut Konut oznaava poslunost, pokornost i obraanje panje na Boga, kao i dovu upuenu Stvoritelju tokom namaza. Iako je rahmetli Saduk smatrao konut kao vadeb, ipak je konut u namazu mostahabb; Obavlja se podizanjem dlanova ispred lica (u visini ramena) i ita se neka dova. Po revajatima, vie se insistira da se konut ini za dumae, sabah i akam namaz. U konutu ne potrebna neka odreena dova, ve po reima imam Sadeka (a.s.) dobra je svaka dova koju ovek bude izgovorio.1 Ipak, pojedine dove imaju preimustvo. Boi poslanik (s.a.v.s.) je preporuio da tokom obavljanja namaza produite konut smatrajui da to uzrokuje olakanje kada ovek bude stajao na Sudnjem danu.2 Takoe, u drugom revajatu se kae da je najbolji namaz onaj to sadri produeni konut.3 Isto tako, preporuuje se da se u konutu koji predstavlja stanje molitve i traenje zadovoljavanje potreba od Milostivog Allaha, pominju to bolje dove i uzviena htenja. Jedan od ulema (had Mola Hadi Sabzevari) je u konutu svog pononog namaza itao dovu Doane kabir koja je veoma dugaka i sadri hiljadu Allahovih imena i osobina. Takav namaz je znak ljubavi prema Bogu i zainteresovanosti za Njegove molitve. Taahhod Taahhod predstavlja jedan od osnovnih vadebata tokom obavljanja namaza. Posle svaka dva rekata (i u

104

VERSKE TEME

akam-namazu nakon treeg rekata) trebalo bi sesti i uiniti taahhod koji sadri: svedoenje o Boem jedinstvu, poslanstvu pejgambara i salavat tj. pozdravljanje hazreti Mohammda (s.a.v.s.) i njegove porodice (a.s.). Potrebno je sesti na kolena tako da prednji deo desnog stopala bude na tabanu leve noge. Takoe, bilo bi najbolje da se ovek oslanja teinom na levu stranu tela. Poto u terminologi Kurana desna strana predstavlja istinu a leva se oznaava kao neistinita, zapovednik vernih (a.s.) je na pitanje: Zato se desno stopalo stavlja na levo stopalo? tako odgovorio: Moe se protumaiti na sledei nain: Boe, ub neistinu - a uspostavi istinitost!4 Taahhod je ponavljanje istog onog svedoanstva i gesla koji su ve reeni u azanu i ekametu na poetku namaza. U stvari, to je zbog podseanja na onaj ispravni put koji smo objasnili na poetku.5 U taahhodu je navedeno svedoenje o Booj jedinstvenosti i poslanstvu Mohammada (s.a.v.s.) jedno uz drugo to ukazuje na povezanost poslanstva i vostva sa jednobotvom i pobonou. U suri Fatiha se potinjenost Allahu i traenje pomoi izraava u pluralnom obliku (npr. Uputi nas na pravi put!), ali u taahhodu se govori jezikom jednine (npr. Svedoim da je Mohammad njegov rob i Poslanik). Moda razlog lei u tome da bi svako trebao da izraava ovo svedoenje svesno, odnosno sa dubokim uverenjem kako bi na taj nain obnovio svoju odanost i vernost plemenitom Allahu i asnom pejgambaru (s.a.v.s.). U svedoenju o hazreti Mohammadovom (s.a.v.s.) poslanstvu i pokor-

nosti Allahu nalazi se skriveni znaaj, i to kako velianstvenosti poloaja koji mu je Gospodar dodelio, i to stavivi svedoanstvo o njegovom poslanstvu pored tevhida, isto tako i vezanosti oveka koji obavlja namaz za pute Boeg zapovednika (s.a.v.s.) i njegovog uvaavanja. Isto tako, ovim svedoenjem se pokazuje da abduhu (Njegov rob) poseduje prednost u odnosu na rasuluhu (Njegov poslanik), jer je tajna njegovog poslanstva sadrana u njegovom ropstvu (pokornosti prema Bogu), i zbog toga to je bio Boi rob odabran je za poloaj poslanika. Salavat predstavlja drugi glavni deo taahhoda. Pozdravljanje Poslanika (s.a.v.s.) i njegove porodice predstavlja osnovno geslo islama, naroito kod e i namaz bez njega ne savren. Iako braa suniti ne izgovaraju tu reenicu u svom taahhodu, ipak imam [afei - jedan od etvorice sunitskih imama - u jednoj pesmi kae: O porodico poslanikova! Vaa ljubav prema nama je farz ... i Allah je objavio u asnom Kuranu. To dovoljno svedoi o velianstvenosti vaih vrednosti! I svako ko vam ne uputi salavat, njegov namaz - ne moe biti namaz.6 O kakvoi salavata upuenog poslaniku (s.a.v.s.) i njegovoj porodici, kao i njegovoj pravilnosti, postoje brojni hadisi - kako u knjigama tafsira i fekha, tako i kod brae sunita. ak postoji jedan revajat u knjizi Sahihe Bohari o tome da su pitali pejgambara (s.a.v.s.): Kako da uputimo salavat? - na to je odgovorio: Boe, Ti uini osobitu milost Mohammadu (s.a.v.s.) i njegovom rodu.7

No 42 JESEN 2004

105

Naalost, kada se prenosi ovaj hadis, izraz ale Mohammad (porodica poslanika) se ne navodi uz salavat upuen Poslaniku (s.a.v.s.). I u drugim hadisima, takoe, rei ale Mohammad se nalaze pored imena pejgambara (s.a.v.s.).8 Nasuprot tome, u nekim hadisima se kritikuju oni to za vreme pozdrava upuenog Mohammadu (s.a.v.s.) ne pominju i njegovu porodicu, kao u sledeem: Ko god kae: Neka je Allahov mir na Mohammada, a to isto ne pomene i za njegovu porodicu, nee pronai miris raja.9 Suprotno od toga, ohrabruju se oni koji upuuju pozdrav i Mohammadovoj porodici (s.a.v.s.), i njima je obeana nagrada, posrednitvo, kao i bliskost poslanika (s.a.v.s.) o emu govori i naredni hadis: Ko se opredeli da se meni obrati, kao i da poseduje moje posredstvo na Sudnjem danu - neka uputi pozdrav mojoj porodici kako bi im ulio raspoloenje.10 Postoji jedan revajat u kome se kae da se imam Baker (a.s.) obratio jednom oveku koji se ne odvajao od Kaabe i samo pominjao salavat upuen Poslaniku (s.a.v.s.) (ali ne i njegovoj porodici): To predstavlja tlaenje prema nama,11 i u nekim revajatima se takav salavat smatra nepotpunim i nesavrenim.12 U svakom sluaju, spominjanje Poslanikove porodice (a.s.) u salavatu predstavlja znak zahvalnosti prema potomcima Poslanika (s.a.v.s.) i poslunost prema preporuci samog pejgambara (s.a.v.s.).13 Na osnovu hadisa, sam salavat na Boeg Poslanika (s.a.v.s.) i njegovu porodicu (a.s.) postaje nur (svetlost) koja osvetljava puteve kamata, i na na pozdrav Poslanik (s.a.v.s.) odgovara

takoe, pozdravom. Salavat predstavlja ispatanje naih grehova i izaziva (duhovno) preienje.14 U drugim hadisima se navodi da svi zajedno i glasno izgovarate salavat kako bi se izmeu vas iskorenilo licemerstvo.15 Boi poslanik (s.a.v.s.) je rekao: Salavat koji mi upuujete uzrokuje da se ostvare vae molitve, zadovoljstvo Stvoritelja, kao i oienje i napredak vaih dela.16 U revajatima se kae da svako koji uputi Poslaniku (s.a.v.s.) salavat, isto tako e i njemu uputiti salavat Gospodar i aneli i na Sudnjem danu e biti jedna od najbliih osoba do plemenitog poslanika (s.a.v.s.).17 preveo Janshid M. Gudri Salam (pozdrav)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Sura Taha, ajet 130 Sura Taha, ajet 130 Sura al-Momenin, ajet 55 Sura at-Tur, ajet 48 Tauhid, sadug, str. 312 Sve to je navedeno u konutu: Davaher, X knjiga, str. 352-362 Bahar, LXXXII knjiga, str. 119 i Davaher, X knjiga, str. 367 Bahar, LXXXII knjiga, str. 206 (u pomenutoj knjizi se nalaze mnogi hadisi o konutu) Vasael, IV knjiga, str. 988 Bahar, LXXXII knjiga, str. 283 Bahar, LXXXII knjiga, str. 284, hadis od imama Reze (A.S.) Al-kadir, II knjiga,str. 303 prenosi od Masnad Ahmad ebn Hanbali, VI knjiga, str. 323 Sahih Bohari, VIII knjiga, babe salat ala Mohammad Tafsire fahre razi, XXV knjiga, str. 227, Kenzol-umal, I knjiga, str. 495 Vasael, IV knjiga, str. 1219, Bahar, XCI knjiga, str. 48 Vasael, IV knjiga, str. 1221

106

VERSKE TEME

S ITAOCIMA
putopis

Senke u noi
Nakon 70 minuta bili smo u Beu. Kraa pauza i nali smo se u avionu Austria air line-a koji leti put Teherana. Nakon 7 sati najavljeno je sletanje. Trinaesti septembar, rano jutro, 5 sati po lokalnom vremenu (vremenska razlika dva i po sata), mrak, nepoznata sredina i jezik. Doao je gospodin Opai, ambasador SCG u Iranu. Stiemo u hotel Ferdosi, koji je dobio naziv po najuvenem iranskom pesniku, koji se, poput Vuka Karadzia, borio za ouvanje narodnog jezika. Nakon 4-5 sati, zazvonio je telefon. Dolo je do promene, festival e ipak poeti tog dana i to naim Senkama. Imaemo dve predstave, u 18:30 i 20:30. Skaemo svi na noge, spremamo se. Mi smo ipak profesionalci. Jedan deo ekipe je otiao u Centar za dramske umetnosti, na prem koji su organizovali gospodin Behrouz, predsednik UNIME za Iran, i gospodin Nesan,

Pozorite lutaka iz Nia je od 13. do 18. septembra 2004 godine boravilo u Teheranu, gde je sa svojom predstavom Senke u noi imalo zapaen nastup na 10. meunarodnom lutkarskom festivalu Mobarak 2004. asopis NUR objavljuje putopisni prilog o ovom putovanju. Autor teksta je Zorica Filipovi, PR menader Pozorita. Susret gospodina Behrouza, direktora UNIME za Iran i gospoe Vujovi, direktora Pozorita lutaka Ni, u junu, na kongresu UNIME u Opati, predstavljao je poetak saradnje izmeu ovog Pozorita i iranskog Centra za dramske umetnosti. Usledio je zvanian poziv za uee na 10. meunarodnom lutkarskom festivalu u Teheranu. Slede prepiske, dogovori, razgovori, posete Kulturnom centru Irana u Beogradu. Skoro dva meseca priprema i organizace: avionske karte, traenje najpogodneg itinerera (marute), najpovoljneg avio-prevoznika, transport scenografije, finanse, vize, slanje materala, priprema propagandnog materala, prevoenje na farsi, kontakti sa naom ambasadom, pripremanje odgovarajue garderobe. U nedelju, 12. septembra u 8: 30, etrnaest lanova Pozorita lutaka kree na jo jedno putovanje, u zemlju o kojoj znamo samo poneto iz istore i geografije.

No 41 JESEN 2004

107

direktor festivala. Njihove ljubazne rei, uinile su da smo poeli da se oseamo pratno. Gospoa Vujovi, predaje domainima poklone gradonaelnika Nia, zlatnik sa likom cara Konstantina, knjige Arheoloko blago grada Nia kao i poklone naeg Pozorita. Vraamo se do pozorita da vidimo kako napreduju nae kolege. Kao to smo nae ponaanje i garderobu prilagodili obiajima ove zemlje tako su nastale i izvesne izmene u samoj predstavi. Sve je spremno. Praznik je, pitamo se da li e biti publike. Ispred pozorita ulini performans. Glumice u crnim adorima, puno ljudi i dece. Svi pomno prate deavanje. Posetioci su raspoloeni za razgovor, ljubazni su i nasmejani. Posebno ene. Sala se puni i ubrzo poinje predstava. Sedei u publici, pitamo se da li e im se dopasti predstava, da li e je shvatiti, da li, da li? Oslukujemo. Publika reaguje, imamo utisak da im se dopada. Kraj i aplauz, dug i buran. uje se ak i bravo. Presreni smo. Glumci su oduevljeni, raspituju se za reakcu publike. Druga predstava i jo jai i dui aplauz. Very good performance, Beautiful, Wonderful, Very powerful group... Za to vreme Nacionalna televiza Irana snima intervju sa gospoom Vujovi, glavnom glumicom u predstavi. ele da je snime u kostimu, na samoj sceni. Postavljaju mikrofone, reflektore i novinar se priprema za razgovor. Gospoa Vujovi, na prvi pogled umorna nakon svih deavanja u toku ovog dana, preobraava se ponovo u svoju junakinju i punim arom odgovara na sva pitanja. Prezadovoljni smo. Naporan, ali divan dan. Utorak, 14. septembar u 12:00 konferenca za novinare. Autobus nas vozi ulicama Teherana. Grad sa 12 miliona

stanovnika, ulice iroke sa 4 trake u jednom pravcu. Bezbroj automobila, motora i nosaa. Stiemo u Artistic forum, lepu svetlu zgradu sa predivnim ukrasima du celog hola. U sali za pres konference nas ve ekaju novinari, samo jedan mukarac i desetak ena. Iznenaeni smo. Na glavama imaju tradicionalne marame i mantile sa dugim rukavima duine do kolena, uglavnom tamnih boja. Pres konferenca traje dugo. Novinari su znatieljni, upueni, postavljaju pitanja o samoj predstavi, o stanju u naem lutkarstvu, o naem gradu, o saradnji nae dve zemlje. Posluuju nas ajem i sitnim kolaima. Izlazimo puni utisaka. Nismo ni pretpostavljali da smo izazvali toliku panju javnosti. Te veeri su nas ekale jo dve predstave. Oko 17:00 sati ispred pozorita je bila velika guva. Ulini performans, mnotvo lutkara koji su predstavljali svoje radove, publika koja je elela da pogleda nau predstavu. Naime, pozorite City hall ima 7 pozorinih sala. Mi smo nastupali u sali Main hall, glavnoj i najveoj. Kao i prethodnog dana, ispred pozorita masa sveta, predstava na trgu, ispred blagajne red. Dok sam u holu doekivala posetioce i davala im propagandni materal na farsu ili engleskom (po elji), neki su ve imali u rukama nae prospekte. Dobili su ih na jueranjoj predstavi. Toliko im se dopala da su doli da je pogledaju jo jednom. Sjajno! Neki ljudi ulaze sa malom decom. Ali Senke su predstava za odrasle! Kako e oni reagovati? Opet strahujem. Ponavlja se jueranje poslepodne. Kraj predstave. Aplauz kao da nema kraja. Prilaze novinari, zakazuju intervjue i snimanja, prilaze gledaoci sami, vie ne moram ja njih da zaustav-

108

S ITAOCIMA

ljam. Neki ekaju sledeu predstavu, gledae je jo jedanput. Ne verujem. Sreda 15. septembar - sve do veeri slobodan dan. Dogovaramo se sa naim domainima kuda emo, ta sve treba videti u Teheranu. Razoarani smo, jer shvatamo da ne postoji ni teoretska mogunost da se u dva, tri dana upozna ovoliki grad. Odluili smo da tu sredu provedemo na uvenom teheranskom bazaru. Rekli su nam da ne najlepi, ali je najvei u Iranu, prenika 14 km. Dogovorili smo se da prvo obiemo bazar (koliko je to mogue) da vidimo ega sve tu ima, razgledamo, upoznamo pa u povratku da poneto i kupimo. Postoje tu neka pravila. Na jednom spratu je samo srebro, na drugom zlato, zatim matrali, metalne rukotvorine, suveniri, runi radovi. Skreemo panju svih, dece, mladih, starih, ena, mukaraca. O bazaru i naim doivlajima prilikom tog obilaska bi se mogla napisati posebna pria ... Vee je takoe bilo neobino i pratno. Sveana veera za sve goste festivala na krovnoj terasi Artistic foruma. Prelepo postavljeni stolovi, svee, pratna nacionalna muzika se uje u pozadini, divno araniran vedski sto. Neverovatan prizor: Kinezi, Indci, Turci, Englezi, Italani, Nemci, uostalom, bilo je 20 zemalja uesnica i svi su svoje ponaanje i svoju nonju prilagodili zemlji u kojoj se nalaze. enskom delu naeg ansambla su upuene sve pohvale i rei zahvalnosti zbog naina odevanja. Isticale su se jo i Indke u svojoj nacionalnoj nonji - dugim haljinama i maramama predivnih boja. Nakon pozdravne rei gospodina Behrouza, koristimo priliku da mu predamo poklon naeg pozorita, runo raenu knjigu u kojoj se nalaze umetnike

Iranska publika je inteligentna, negovana, na aplauzima beskrajno dareljiva. Imali smo divan dijalog, predstava je uspela, govorio je aplauz. Komunikacija savrena, bez ijedne izgovorene rei. Dve razliite kulture, dva naroda razliitih vera, a problemi isti, ljudski, razumljivi; most je uspostavljen i svaki as jedni drugima prilazimo u zagrljaj (preskaui rukovanje). Biljana Vujovi, direktor Pozorita lutaka Ni i nosilac glavne uloge u predstavi Senke u noi
fotografije naeg grada i pozorita (rad studenta primenjenih umetnosti, Marka Todorvia). On uzima knjigu, ljubi je i stavlja na srce. To je bio nain na koji se on zahvalio. U toku veeri smo jo par puta razgovarali sa njim. eleo je, eleli su da odigramo petu predstavu, to smo prihvatili. Ubrzo je usledila nova molba: umetnika radionica na temu tehnika senki i pokreta. Sedeli smo, razgovarali sa nekim od gostu, razgledali Teheran sa vrha te zgrade i uivali. U hotelu nas je ekao novinar asopisa arq (Istok). Bilo je ve 11 sati, ali on je gospou Vujovi zamolio za intervju. Razgovarali su vie od dva sata. Njegovoj znatielji ne bilo kraja. Sledeeg dana idemo do planine Alborz, u em podnoju se i nalazi Teheran. Visoka je 5800 m i do vrha vozi iara. Ima devet nivoa ili spratova, ali mi smo bili samo na prvom. Da bi stigli do devetog, treba poi ujutro oko 8 sati i biti opremljen za temperature oko 4-5 stepeni C. Na vrhovima planina je bilo snega. U stvari, sneg koji se topi sa tih

No 42 JESEN 2004

109

planina puni one kanale vodom koja osveava izuzetno suv vazduh u ovom gradu. Fantastian prizor. Teheran pred naim oima, u nedogled. Naalost, magla ne dozvolila da uoimo granice ovog grada ako je to uopte mogue. Primetili smo da ima dosta domaih posetilaca, itave porodice dolaze na izlet. Mi se ne zadravamo dugo, jer elimo da vidimo jo mnogo toga. Palata Reze Pahlava. Neopisiva rasko. U ta god da se podgleda sve sa. Poev od tavanica, zavesa, tepiha, delova nametaja, posua, slika. Ko zna koliko soba i koja im je namena, za rad, za spavanje, za ruavanje, za odmor, za preme, za sluanje muzike, sveanosti. Najinteresanitna je bila ona u kojoj su are na tepihu (persskom, naravno) i na tavanici identine. Tu, okruena svim tim sjajem, doivela sam jednu od najlepih stvari u Teheranu. Prila mi je jedna mlada devojka, moda jo devojica, tradicionalno obuena i na engleskom me upitala odakle smo, otkuda mi u Iranu, kako nam se dopada. Cela njena rodbina je stajala oko nje, majka, otac, baka, mlaa braa i sestre. Svi su se smeili, nisu razumeli ta govorimo, ali su bili ponosni to to uopte inimo. Poelela nam je pratan boravak i pozvala da doemo opet da bi videli i

ostale delove njene interesantne zemlje. Dala sam joj svoju vizit kartu i rekla da mi poalje mail. Bilo bi mi drago. Zadrali smo se dosta obilazei samo dve od 17 palata ovog komleksa. Petak, 17. septembar. Poslednji dan naeg boravka, u pono naputamo hotel. Odlazimo na oprotajni prem u festivalski centar. Kao i prvog dana, oekuju nas gospodin Behrouz i gospodin Neshan. Pozivaju nas da produimo boravak i prisustvujemo zavrnoj sveanost festivala. Gospoa Vujovi zahvaljuje i objanjava da imamo ugovorene poslovne obaveze. Umesto nas doi e gospodin Opai, na Ambasador. Razgovor se vodi o njihovom festivalu koji se odrava februara, o festivalima i pozoritima u naoj zemlji, o kulturnoj saradnji, o dolasku njihovih umetnika kod nas. Domaini predaju poklon gospoi Vujovi, direktoru Pozorita, komplet od 15 ukorienih, predivno ukraenih kuta, a u svakoj od njih se nalazi 10 audio kaseta sa nacionalnom muzikom Irana iz razliitih oblasti. Takoe, poklon gradonaelniku Nia. Rei zahvalnosti sa obe strane i zajednika fotografija. Rastajemo se uz obostrano obeanje da emo se uskoro videti. Tokom dana obili smo nekoliko pozorita i pogledali par tradicionalnih iranskih predstava. Sreli smo i kolegu iz Slovene koji je ba tog dana nastupao u Nacionalnom teatru. U meuvremenu, otili smo do Arheolokog muzeja. Oseali smo se kao da smo zakoraili u vremeplov i izabrali period stare Perse. Prvi toak, grnara, vaze, alati, reljefi sa likovima vladara, kipovi raznih ivotinja. Bronza, kamen, staklo, keramika, zlato, srebro. Kopa Hamurabevog zakonika na granitu (original u Parizu).

110

S ITAOCIMA

Sledee odredite bio je Muzej tepiha. Persskih tepiha! Na samom ulazu je elektronska mapa sa obeleenim centrima za izradu tepiha u Iranu. Najpoznatiji su Tabriz, Kaan, Isfahan, Kerman, Herat. Tepisi su izuzetno tanki i mekani. Izrauju se od prirodnih materala i boje prirodnim bojama. Neki podseaju na filmsku traku jer svaki kvadrat na tepihu predstavlja drugi prizor. Kao da je neko prvo istkao tepih, a onda slikao po njemu. Motivi su razliiti: iz lova, iz borbi, cvetni, sa likovima ivotinja, sa likovima ljudi. Kolorit neverovatan. Zapitkivali smo, ko je pravio nacrte za ove kompozice, kako su ti nacrti izgledali, kako su ih tkai itali. Kvalitet tepiha odreuje broj vorova na kvadratnom centimetru. Napustili smo ovaj prostor - omaani. Otili smo da pogledamo slovenaku Palicu. Predivna zgrada Nacionalnog pozorita. Hol, grandiozan, svetao, sa desne strane sobe za molitvu, enske i muke. Unutranjost podsea na veinu nacionalnih teatara, ali je dopunjena orentalnim motivima. Poinje predstava, koja pripada tzv. kontakt predstavama. Robert Valt govori na engleskom, slovenakom, srpskom, ak poneto i na farsu. Publika ne shvata njegov poziv. Tada se zaulo: Brao

Veoma smo zadovoljni to ste ovde gostovali, ali nam je i ao to Vaa pozorina trupa nije mogla due da ostane. Predstava Senke u noi je pravi biser naeg festivala Na festival jo nije takmiarski, ali je niko pozorite, sudei po mojim razgovorima sa strunjacima, kao i po reagovanju publike, moe se rei, nezvanini pobednik dr Hosrou Neshan, direktor festivala

Srbi, pomozite! Nile, javite se! Ne trebalo dva puta rei. Nakon naih reakca publika se opustila i prepustila matarama Roberta Valta. Vratili smo se u hotel, ostalo nam je jo par sati boravka u Teheranu. Odlazimo do svojih soba, pakujemo i ono to smo poneli i ono to smo kupili. Neto to e nas podseati na ovu arobnu zemlju i to e nam stalno govriti da u njoj ima jo toliko toga da se vidi, uje, upozna. Bie to seanje na sve one drage ljude koje smo videli ili upoznali. Nadam se da e se neka od tih poznanstava pretvoriti u prateljstva. To je i jedna od svrha umetnosti, da spaja nepoznate i daleke predele, da spaja ljude, bez obzira na njihove razliitosti. Na putu do aerodroma autobus prolazi pored Azadi kape, jednog od novih simbola Teherana. Izgraena je 1971. godine povodom obeleavanja 2500 godinjice Persskog carstva. Nismo stigli da je obiemo i voza prolazi par puta oko nje da bi je bolje pogledali. Pitamo se ega sve ima unutra. Graevina je visoka 50 metara, ima tri sprata, 4 lia ili po 285 stepenica ka svakoj strani sveta. A unutar toga - muzej. Ne moemo tano ni znati ta smo propustili. Ubrzo stiemo na aerodrom i rastajemo se od naih novih pratelja. Spremili smo im neke poklone. U avionu razmiljam o proteklim danima, o mnogim drugim gradovima o kojima sam itala i e sam fotografije videla u knjigama, Isfahan, iraz, Kom, Kaan. Da li u imati prilike da ih posetim? Poastvovana sam mogunou da zavirim u kolevku civilizace, a tuna to sam videla samo njene malene delove. elja za novim iskustvima i saznanjima postaje izraena. Do sledeeg putovanja, preputam se uspomenama.

No 42 JESEN 2004

111

poezija

Nadija Rebronja
Pahulja Iz oblaka tajna Dokaz da savrenstvo eka iskrene Put postade najisti Od vode kamen Od kamena voda U pluima tren ivota Pele Kue svoje prave U brdima U dubovima Sisaju ivot Iz plodova U svojoj utrobi Lek za duu stvaraju Od Gospodara nadahnute Stazama svojim Idu posluno Ptice Nebeskim prostranstvom Lete ukraene On ih dri Snagu im daje Lete Jer su zahvalne Krilima svojim Njegovo ime slave Cvet Sokom se hrani zemljinim Znak Svemogueg Za mudrog dovoljan Vjetrom miris alje Do onih to srcem uju Pitanje Kakva je ljepota Od ljepote vea *** Hvala Ti Uzvieni to stvorio si beskraj Jer samo u njega Uzdah Tvog roba Moe stati I dovoljno suza to veliaju Tebe I hvala Ti to stvorio si beskraj U mom biu *** Misli moje Ogledaju mi duu Crtaju je U dve boje I kad ih nogom zgazim Da se ne vide Line ostaju i boje

112

S ITAOCIMA

Reka Iz kamena se raa Milost Njegova Za stvorenja ivot kroz nju Protie Da nahrani Gladna usta Gladne oi isto srce Da zahvali Put ne grei uborom Zikr ini *** ekaju spas Mole za milost Vjekovima Nema odgovora Jer telad zlatna to od vjetra muu Na repovima Istinu odnose Praiskonska Bee nebo i Bee Sunce i zeleno I bee voda i nie bilja da ugasi e I bee ovek i donee ezlo i osta prah

Olovka Kalem to kalemi Re Samilosnog Na srca vjernih Njegovom voljom Strela to leti Ko droplja Il amar to linu Zauvjek ostavlja

No 42 JESEN 2004

113

Suza Kap to isti Kad uje glas Iz bezglasa Kad svjetlom Upuuje Onaj to tri kad koraamo. Re Koren u zemlji Grane prema nebu Kad bude odreeno Plod e dati Kad je preseena Mrtva je ekajmo da Milou olista Vjetar Prethodi milosti to nosi voda S neba to mrtvo oivljava I edne poji Kad se puhne U rog Iskrenima e Doneti san I mir No Pokriva vjernima Nosi poinak I san to podari Milostivi

Nadija Rebronja je roena 1982. godine u Novom Pazaru. Student je etvrte godine turkog jezika i knjievnosti na Katedri za orijentalistiku Filolokog fakulteta u Beogradu. Objavljivala je pesme u listu Glas islama. Bavi se novinarstvom.

ena Od rebra Stvorena Da bude milost Il kunja ovjeku Da prua Da trai Stena to raa Potomke Da Njegovo ime Kuca u ilama *** Testu ul-jaga drhtavu uvam Jo uvek prolila je nisam Zrno peska u dui nosim I san o biseru snem Slavuje moje pretihe Neka niko ne uje Dok snove ne dosanjam.

114

S ITAOCIMA

IZLOG KNJIGA

Istora Osmanskog carstva priredio Robert Mantran; prevela s francuskog Ema Miljkovi-Bojani; [pogovor Aleksandar Foti]. Beograd: Clio, 2002. 989 str.: ilustr.; 21 cm Obrada i predstavljanje ukupne istore Osmanskog carstva na naunom nivou veoma je teko zbog njegove geografske i vremenske rasprostranjenosti, brojnosti naroda u njemu i nekih drugih faktora. Otuda ne nikakvo udo to je do danas bilo svega nekoliko pokuaja ozbiljno sintetikog i celovitog pristupa istori Osmanskog carstva. Meu njma, svojim obimom, pristupom grai, korienjem raznovrsnih izvora itd. posebno se izdvajaju dva takva kapitalna dela. To je najpre: Istora Osmanskog carstva J. fon Hamera-Purgtala (Josef von Hammer Purgstall, Geschichte des osmanischen Reich, Vol. 11, Budapest, 1827-1835), pisana u tradicionalnom istoriografskom stilu, koja vie opisuje nego to objanjava dogaanja, a u prvi plan stavlja pogreke i sve vrste ekscesa (Pogovor, str. 5). Iako je autor koristio i turske i evropske izvore, ovo vietomno delo ipak daje nepotpunu, neobjektivnu i linu sliku o ogromnoj Osmanskoj imperi. Tokom XIX i poetkom XX veka, nakon dela J. fon Hamera, objavljeno je jo nekoliko optih dela o Osman-

skom carstvu, ali uglavnom manjeg obima, koja nisu prodirala u sutinu matere i koja su najee bila obeleena evropocentrinom vizom istore. Veina tih dela, pisanih na osnovu izvora zapadnog, a ne istonog porekla, injenice predstavlja jednostrano u pogledu ekonomskih pitanja, ili suvie povrno kada se radi o pitanjima dravne administrace. Svakako, u to vreme, turski arhivi nisu bili dostupni, ali sve i da jesu, to ne bi izmenilo koncepcu politike i kulturne nadmoi Evrope (Predgovor, str. 6). Olakani pristup turskim arhivima pedesetih godina 20. veka, vee korienje

No 42 JESEN 2004

115

izvora na orijentalnim jezicima, turskom, arapskom i persijskom, i obilje novih podataka, prvenstveno onih o unutranjim odnosima u Carstvu, omoguili su nastanak istorijskih dela novog profila, od kojih treba izdvojiti Istoriju Osmanskog carstva i moderne Turske Stanforda oa (S. J. Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turky, Cambridge, 1976-1977), u kojoj se u prvi plan stavlja istorija osmanskih institucija, drutvena i privredna istorija, kao i odnosi izmeu Turaka, Arapa i Persijanaca s jedne strane i ostalih naroda u Carstvu, s druge. Nekoliko izuzetno znaajnih knjiga vezanih za odreena razdoblja istorije Osmanskog carstva, kao i za ekonomsku i socijalnu problematiku osmanskog perioda napisao je turski istoriar Halil Inaldik (Halil Inalcik), sam ili u koautorstvu sa nekolicinom turskih istoriara: The Ottoman Empire. The Classical Age, 1300-1600 (London, 1973)1, The Ooman Empire: Conquest, Organization and Economy (London, 1978)2. Orentalistika u Francuskoj ima veoma dugu tradicu, a prve ozbiljne orentalistike instituce javljaju se u njoj jo u 16. veku.3 Francuska turkologa i osmanistika i danas u svetu uivaju veliki ugled, pa otuda ne nikakvo udo da se ba u Francuskoj pojavila celovita Istora Osmanskog carstva koju je priredio R. Mantran (Histoire de lEmpire Ooman de Robert Mantran, Paris, 1989). Objanjavajui koncepcu i ciljave dela, Mantran u predgovoru, pored ostalog, kae i sledee: Podaci kojima danas raspolaemo omoguuju nam da se oslobodomo koncepta iz XIX veka, i da pokuamo da stvorimo prvo istoriografsko delo, osloboeno politikih uticaja bilo koje vrste, bez pristrasnosti ili slabosti.

Procenili smo da bi bilo korisno posvetiti panju i knjievnosti (istorskoj, ali i optoj knjievnosti), kao i umetnosti, to su elementi koji su esto izostavljeni iz ovakvih istora ili su sasvim marginalizovani, a koji su odlian pokazatelj bilo politike moi, bilo duboke jedinstvenosti nekog naroda, bilo asimilace drugih kultura; u tom smislu, osmanska unetnost je za sobom ostavila jo uvek vidljiva svedoanstva. []. Znaajan deo posveen je poecima Osmanla, uspostavljanju drave i njenom irenju, doskora malo poznatom periodu. Isto je uinjeno i sa balkanskim, a naroito sa arapskim dravama pod osmanskom vlau. []. Na kraju, velika panja je posveena poslednjem periodu Osmanskog carstva, ali taj period ne obraen sa iskljuivo zapadnjakog stanovita, ve je obraen polazei od unutranje situace u Carstvu. [] inilo se uputnim da se to detaljne opie administraca osmanske drave tokom XVI veka, to je manje poznato i o emu su zapadni hroniari toga doba izvetavali povremeno i izmiljajui, ali to se dugo smatralo istorskom istinom (str. 10 i 11). Na projektu izrade istore Osmanskog carstva R. Mantran je okupio veliki tim eminentnih strunjaka za pojedine oblasti i periode osmanske istore. Knjiga sadri esnaest poglavlja: Poeci: Osman i Orhan, Irene Beldianu (str. 13-37), Uspon Osmanla (13621451) i Uspon Osmanla (1451-1512), i je autor Nikola Vaten (str. 38-92 i 93137), Organizaca Osmanskog carstva (XIV-XV vek), Nikoara Beldianua (str. 138-164), Procvat Osmanskog carstva (1512-1606) an-Luj Bake Gramona (str. 165-188), Carstvo na vrhuncu moi (XVI vek) ila Vejnstejna (str. 189-

116

IZLOG KNJIGA

271), Osmanska drava u XVII veku: Stabilizaca ili slabljenje moi (str. 272-318) i Osmanska drava u XVIII veku: Evropski pritisak (str. 319-345) R. Mantrana, Balkanske province (16061774), . Vejnstejna (str. 346-410), Arapske province (XVI-XVIII vek) Andrea Remona (str. 411-508), Poeci Istonog pitanja (1774-1839) R. Mantrana (str. 509-554), Period Tanzimata (1839-1878) Pola Dimona (str. 555-630), Poslednji trzaji (1878-1908) Fransoa orona (str. 631-695), Umiranje jednog Carstva (1908-1923) P. Dimona i F. orona (str. 696-780), Osmanska umetnost an-Pola Rua (str. 781-837), Intelektualni i kulturni ivot u Osmanskom carstvu, Luja Bazena (str. 838-873). Za nau nacinalnu istoru osobito je znaajno deveto poglavlje Balkanske province (1606-1774), u kome su obraene sledee teme: Evropsko podruje poetkom XVII veka: tri kruga, Klasian reim: nacrt bilansa, 16061774: tranzica, Ratovi i geopolitike promene, Hriani Balkana u ratu: akteri i ulog, Demografski aspekti, Razvoj zemljoposednitva i problem ifluka, Od junakog lopova do andarma pljakaa, Fiskalne promene i jaanje lokalnih autonoma, Uzlet trgovine i raanje pravoslavnog trgovca i Pregled kulturnih i verskih zbivanja. Inae Srbi i Srba se pominju u gotovo svim poglavljima, mnogo vie od svih ostalih balkanskih naroda. Istora Osmanskog carstva je opremljena neophodnim naunim aparatom i izuzetno korisnim dodacima kao to su: Hronoloki okvir (str. 875-887), u kome su izdvojeni najvani dogaaji, Spisak sultana Osmanskog carstva (str. 882-883), vrlo bogata tematski organizovana Bibliografija (str. 884-906), os-

novni podaci o saradnicima (Saradnici, str. 907-908), Napomene o transkripci (str. 915), Renik kljunih termina (str. 916-920) i Indeks imena i linosti (str. 921-983). Odreena vrsta vodia kroz ovo obimno delo jeste pogovor dr Aleksandra Fotia, Ka drugaem razumevanju istore Osmanskog carstva (str. 909914), u kome je autor ukazao na sve dobre i loe strane dela i timskog rada, kao i na probleme osmanske istoriografije, pre svega na periodizacu, kojoj je, s obzirom na znaaj, posveeno dosta prostora (str. 911-913). Kao osnovnu manu dela Foti istie to to je u prvi plan stavljena povest same drave i turske muslimanske zajednice, a zanemaren razvoj drugih naroda i njihova dostignua (str. 910), A. Foti je pomenuo i nove oblasti koje danas sve vie zaokupljaju panju osmanista, kao to su: istora osmanskog drutva, privatni ivot, stanovanje, ishrana, poloaj ene, poloaj nemuslimana, drutvena uloga raznih vidova umetnosti, intelektualni javni i tajni ivot, lokalne istore, ekonomske teme, s tim to se predmet istraivanja uvek postavlja u evropski i svetski ekonomski kontekst (str. 913). Knjigu je s francuskog jezika prevela orentalista, Ema Miljkovi-Bojani, koja je, s obzirom na struna osmanistika i turkoloka znanja, svoj zadatak obavila vrlo uspeno i korektno. I pored nekih nedostataka, ova u svakom pogledu najpotpuna istora Osmanskog carstva [] ispunila je svoj cilj na najbolji mogui nain. Savremenije, potpune i skladne uraene istore dugoveke osmanske drave danas nema. Nain predstavljanja injenica, njihova analiza i tumaenje, kao i postavljanje i

No 42 JESEN 2004

117

reavanje mnogih problema, ukazivali su na to da je re o naunom delu koje e imati odjeka i uticaja u strunim krugovima irom sveta. Tako je i bilo. U srpskoj kulturnoj sredini odavno se ekalo na ovakvu knjigu, i nema nikakve sumnje da e ona izazvati veliku panju i van uskog kruga istoriara (str. 914).
1 Ovo delo je prevedeno i na na jezik: H. Inaldik, Osmansko carstvo: Klasino doba 1300-1600, Beograd, SKZ, 1974 (drugo izd. Beograd, Utopa, 2003). U biblioteci ta zna izdavake kue Plato ojavilo se i Osmansko carstvo Dimitria Kicikisa (Beograd, 1999). 2 Vie podataka o literaturi cf.: Bibliografija (str. 884906). 3 Na primer prva katedra za arapski jezik u Evropi otvorena je u Parizu 1539. godine na Koled dFransu (Collge de France), a na Nacionalnoj koli za ive orentalne jezike (Ecole national des langues orientales vivantes), koja je osnovana u Parizu 1795, izuavali su se, a i danas se izuavaju gotovo svi najznaajni i bliskoistoni i dalekoistoni orentalni jezici, ali i neki evropski (knjievni arapski, turski, persski, jermenski, grki, govorni arapski dalekti, hindu, kineski, malajski i javanski, japanski, ruski, rumunski, samski, berberski, srpskohrvatski, poljski, eki).

Pojmovnik islama Rade Boovi, Vojislav Simi. Beograd: Narodna knjiga Alfa, 2033. 159 str.: ilustr. ; 24 cm. (Biblioteka Arapski svet; knj. br. 2) Danas, kada se u svetu, osobito posle 11. septembra 2001. godine, sve vie govori o brojnim nalijima islama, i kada se u nekim krugovima stavlja znak jednakosti izmeu islama i razliitih oblika globalnog svetskog terorizma i totalitarizma, dobrodola je svaka knjiga koja predstavlja ovu religu na pravi naina, pledira za uspostavljanje mostova i plodotvornog daloga izmeu Istoka i Zapada, odnosno izmeu evropske, hrianske s jedne i islamske civilizace s druge strane. U naoj sredini koja je i

multietnika i multikonfesionalna osobito. Pojmovnik islama, i su autori beogradski arabisti dr Rade Boovi i mr Vojislav Simi, u velikoj meri e doprineti tome. Pre svega, njegov znaaj vidimo u tome to e irokoj publici pruiti dosta osnovnih informaca o islamu kao religi. Pojmovnik sadri objanjenja velikog broja bitnih pojmova i tehnikih termina vezanih za islam, kao i osnovne biobibliografske podatke o znaajnim islamskim teolozima, pravnicima, reformatorima i slino. U pogledu informativnosti i u faktografskom smislu podaci u Pojmovniku su uglavnom pouzdani i objektivno prezentirani. Shodno znaaju, pojmovima i linostima je poklonjen odgovarajui dui ili krai prostor. Meutim, mora se primetiti da u pojedinim odrednicama tekst ne sasvim koherentan, kao i to da neke sadre previe nerelevantnih podataka; npr. odrednice: ISLAM (str. 62-65) ili al-GAZALI (str. 40-41), u kojoj je

118

IZLOG KNJIGA

gotovo dve treine teksta posveeno biografskim podacima, a ostatak delu i teoloko-filozofskom sistemu, MUTAZILA i MUTAZILITI (str. 93-94), MUHAMED (str. 94-96) itd.1 Sav materal sreen je po enciklopedskom principu, i mada je Pojmovnik tampan latinicom, verovatno zbog mogunosti plasmana na irem tritu, odrednice nisu poreane abecednim redom, ve su uazbuene, odnosno poreane prema irilinoj azbuci [] zbog potovanja multikulturalnosti [Predgovor, str. (5)]. Iz tih razloga je, valjda, i naziv relige, islam, suprotno naoj pravopisnoj normi, pisan velikim slovom. Ni jedno ni drugo ne smatramo ba najsrenim reenjem. A isto tako ni primenjeni sistem transkripce koji u velikoj meri oteava korienje Pojmovnika. Apsolutno se slaemo sa autorima da arapsku ortografiju ne mogue bez tekoa preneti u indoevropske jezike [Predgovor, str. (5)], ali nikako i sa stavom da je nauna transkripca vrlo sloena, zastarela i da danas skoro svi u svetu, koji dre do sebe, imaju svoje, usaglaene sa sopstvenim fonetskim mogunostima, transkripcione sisteme [Predgovor, str. (5)]. Iznalaenje optimalnog i univerzalnog transkripcskog sistema predstavlja veliki problem gotovo u svakom jeziku. Nauna transkripca2 ne prihvatljiva za iroku upotrebu ni u latininim ni u irilinim tekstovima. U popularnoj literaturi i tekstovima koristi se praktina transkripca za iroku upotrebu3 ili iroka fonetska transkripca zasnovana na karakteristikama arapskog fonolokog sistema i originalnom izgovoru arapskih rei, kao i na optim principima naeg vaeeg pravopisa.4

To znai da transkripcu arapskih imena posmatramo ovdje sa gledita zahtjeva ortografije srpskohrvatskog jezika sa ciljem da se postigne podesna orentaca pri preuzimanju izvornih imena u vidu to eksplicitne definisanih uzusa (ili pravila) koji moraju biti podeeni prema pravopisnim naelima naeg jezika a ne nekih drugih ortografskih sistema. [] Prilikom transkripce arapskih imena osnovna orentaca je, samo se po sebi razume, na k nj i e v n i arapski jezik, bolje reeno na moderni standardni arapski, ne zanemarujui ni u kom sluaju rane faze knjievnog arapskog jezika od klasine do moderne. Jer, knjievni arapski, kao jezik kulture koji poseduje gotovo sve atribute standardizace, jeste onaj med posredstvom koga su nam prvenstveno stizala i jo uvek stiu arapska imena.5 U literaturi namenjenoj i irokoj publici, ali i strunjacima, u kakvu spada i Pojmovnik islama, i je prevashodni zadatak pruanje objektivne, to iscrpne i nauno utemeljene informace, uobiajeno je, bez obzira o kom jeziku-izvorniku se radilo, da se kombinuju pomenuta dva sistema transkripce: iroka fonetska transkripca za osnovnu odrednicu, a nauna za originalno ime, dato u zagradi. Takvo reenje je viestruko svrsishodno budui da zadovoljava i naune kriterume, a pristupano je gotovo svakom korisniku. Ono bi, svakako, doprinelo kvalitetu dela, olakalo itaocima korienje Pojmovnika, a autore potedelo pisanja komplikovanog objanjenja pod br. 1 u Predgovoru. Budui da kod glavnih odrednica ne posti uniformna nomenklatura i da su one ponekad date kao izvorni termini, a ponekad u adaptiranom obliku

No 42 JESEN 2004

119

ili i zajedno6, trebalo je vie iskoristiti informativne mogunosti sistema uputnih odrednica i kod dubleta/tripleta, ali i za upuivanje na odreene pojmove koji nisu dati kao posebne odrednice ve obraeni u okviru drugih. No, uprkos svim pomenutim, vie tehnikim nedostacima, smatramo da e Pojmovnik islama ispuniti svoju osnovnu namenu, a to je edukaca savremene italake publike i pruanje osnovnih informaca o islamu kao religi.
1 Uporedi iste odrednice u npr.: Nerkez Smailagi, Leksikon islama, Sarajevo, 1989, i Viljem Riz, Renik Filozofija i religa, Beograd, 2004. 2 Najfrekventni sistem naune transkripce u Evropi, i pored izvesnih otpora, danas je ZDMG sistem (nazvan tako po glasilu Nemakog orentalistikog drutva Zeitschri der Deutschen Morgenlndischen Geselscha), koji se odlikuje monografskim reenjima simbola sa upotrebom dakritike i vjeran odraz originalne arapske grafije (prema: S. Jankovi, Imena i nazivi iz arapskog / u: Pravopisne teme IV, Radovi Instituta za jezik i knjievnost VII, Sarajevo, 1980, str. 10). ZDMG sistem je uglavnom prihvaen i kod nas u naunoj literaturi. 3 S. Jankovi, Imena i nazivi iz arapskog, str. 11. 4 Kod nas je ponueno vie sistema iroke fonetske transkripce sa reenjima zasnovanim na istim ili bliskim naelima. Cf.: Sran Jankovi, Transkripca arapskih rei i teksta / u: Bibliotekarstvo (Sarajevo). VI, 3 (1960), str. 1-40 i ; Imena i nazivi iz arapskog / u: Pravopisne teme IV, Radovi Instituta za jezik i knjievnost VII, Sarajevo, 1980, str. 9-73; Darko Tanaskovi, Pisanje arapskih rei u srpskohrvatskom jeziku / u: Na jezik (Beograd). XXI, 4-5 (1975), str. 240-254 i Transkripca arapskih imena u svetlu nae pravopisne i jezike norme / u: Na jezik (Beograd). XXI, 4-5 (1975), str. 261-267. 5 S. Jankovi, Imena i nazivi iz arapskog, str. 11 i 12. 6 Cf. npr.: DEVR, devar, dever (str. 47); DURUZ (ar. Durz), Druzi i DRUZI v. DURUZ, umesto obrnuto (str. 50); ERAN, ERKAN (od ar. arkn)(str. 53); KARIM, kerim(str. 74); UFUR, ufurluk, kufurluk v. KUFR(str. 121). Inae odrednice KUFR nema. KITAB, itab(str. 77) i ITAB ili ITAP (str. 121); NUH (ar.) Noje (str. 101); alSAATU(str.107); TEKBIR, takbir...(str. 118). Ili ADL (ar. adl)(str. 15); AJN (ar. ajn); AJETUl-KURS (ar. ja al-kurs); al-AZHAR (ar. al-Azhr)...(str. 16) itd.

Pravoslavni, katoliki, islamski, jevrejski i protestantski pojmovnik Slobodan S. Karanovi. Beograd: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbe i Crne Gore, 2003. 198 str.; 23 cm

Posle viedecenske vladavine ateizma i ignorisanja vere/vera na naim prostorima, religa je osobito u poslednje vreme ponovo poela da postaje sastavni deo ivota ljudi. Da vraanje religi, crkvi i Bogu ne bi postalo i ostalo samo puka moda, ve istinsko verovanje i obavljanje verskih dunosti, neophodna je kvalitetna verska edukaca irokih slojeva naeg drutva, kroz veronauku u kolama, ali i pri crkvama/damama/ sinagogama i verskim optinama (hrianski, muslimanskim,), zatim preko adekvatnih radio i TV programa, kroz tampu, odgovarajuu literaturu Kod nas su se u poslednje vreme pojavile dve knjige za versku obuku, namenjene, prvenstveno, irokoj publici, koje pruaju saeta objanjenja i

120

IZLOG KNJIGA

tumaenja osnovnih verskih pojmova tru velikih monoteistikih religa: judaizma, hrianstva i islama. Pravoslavni, katoliki, islamski, jevrejski i protestantski pojmovnik Slobodana S. Karanovia izdalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbe i Crne Gore sa eljom da se u jednoj multietnikoj i multikonfesionalnoj zajednici, kakva je naa, bolje upozna onaj Drugi i drugai, afirmie toleranca i ostvari bolja komunikaca, kao i da se pokae da se razliite relige temelje na skoro identinim principima, razumevanju, jednakosti i pratanju, te da, bez obzira na to kojoj religi pripadamo, zapravo, potujemo jednaka naela i borimo se za iste vrednosti. Ono to nas meusobno spaja mnogo je brojne i jae od onog to nas ini drugaim. Ako smo verujui, povezuje nas vera u zajednikog Tvorca, a ako to nismo pripadnost zajednikoj porodici ljudskih bia (Jelena Markovi, Predgovor, str. 7). Knjiga sadri etiri poglavlja: Pravoslavni pojmovnik (str. 2151), Katoliki pojmovnik (str. 67-103), Islamski pojmovnik (str. 111-141) i Jevrejski pojmovnik (str. 173), u okviru kojih su saeto definisani najbitni verski pojmovi za svaki od pomenutih religskih sistema. Uz to, svako od ova etiri poglavlja ima po dva dodatka o praznicima i inovima. to se tie pravoslavlja od praznika su obraeni: Boi (str. 53-57), Vaskrs (str. 57-57), a uz njih su pomenuti i Postovi (str. 59-63), a potom je dat Pregled inova i oslovljavanja u svetenstvu i monatvu Srpske pravoslavne crkve (str. 65-66). Posle Katolikog pojmovnika, u odeljku Praznici posebne celine su: Roenje Hristovo (str. 105), Uskrsnue Hris-

tovo (str. 105-106) i Kranski pogreb (str. 106-108), a iza toga sledi Pregled inova i oslovljavanja u svetenstvu i monatvu Rimokatolike crkve (str. 109-110). I Islamski pojmovnik je propraen sa dva dodatka: Praznici: Ramazanski post tit vernikov (str. 143-144), Kurbanski bajram (str. 145), Nova hidretska godina (str. 145) i Preminuli musliman muslimanka (str. 145-146), i kao poseban Dodatak: Organizaca i pregled inova u Islamskoj verskoj zajednici (str. 147-148). Jevrejski pojmovnik ima samo dodatak o praznicima (str. 175-189). Na kraju autor je dao osnovne podatke o protestantizmu u odeljcima: Pojam o protestantizmu (str. 191-192) i Protestantizam kod nas (str. 192-194). U knjizi su tampane i kratke recenze prof. dr Radovana Bigovia, profesora Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu (str. 13), Loranda Kilbertusa, upskog vikara Crkve Svetog Petra u Beogradu (str. 15-16), prof. Mevluda ef. Dudia, direktra Medrese Gazi Isa-bega iz Novog Pazara (str. 17) i Isaka Asiela, rabina Srbe i Crne Gore (str. 19-20), u kojima je odgovarajuim citatima iz Bible i Kurana jo vie istaknut danas toliko neophodan duh meureligske i meunacionalne tolerance. Kuran: O ljudi, mi smo vas stvorili od ovjeka i ene i uinili vas na razliita plemena i narode da bi ste se upoznavali. i sa sljedbenicima Knjige raspravljaj na najbolji nain. Na Bog i va Bog jedan je Bog. Bibla: Blagosloven da si Ti, Gospode Boe na, Kralju vaseljene, Koji stvara razliita stvorenja.

No 42 JESEN 2004

121

Rubae Omara Hajama Prevod: Nada Tomi-Drakovi ana Akopdanjan Beograd, Drutvo srpskocrnogorskoiranskog prateljstva

Eliksir duevne sree O samospoznaji Al-Gazali preveo Neboja Bara Beograd, Zlatni zmaj, 2004.

Novi prevod Hajamovih rubaa, u izdanju Drutva srpskocrnogorsko-iranskog prateljstva pouzdan je pokazatelj da je Hajjamovo delo i dalje izazov, ali i da je zanimanje za persski jezik u porastu. Tom trendu svakako doprinosi i ovaj, trei po redu stihovani prevod Hajamovih rubaa na srpski jezik, koji je, zahvaljujui prevodilakom poduhvatu Nade Tomi-Drakovi i ane Akopdanjan zazvuao na nov i podsticajan nain i kao takav predstavlja znaajan doprinos u odgovarajuem, validnom prepoznavanju klasine persske knjievnosti.

Eliksir duevne sree skraena je verza Oivljavanja verskih nauka, najpoznateg dela velikog islamskog teologa, filozofa i mistika, al Gazala, napisanog u 12. veku. Sam Gazali je izdvojio tri dela: O samospoznaji, O prateljstvu i bratstvu u Bogu i O ljubavi. Prvi deo O samospoznaji govori o srcu kao sreditu i organu samospoznaje, kao kljunom i jedinom putu spoznaje Boga i ljubavi prema Njemu. U srcu je skrivena Boanska iskra, a u njoj je ovekova plemenitost i prednost nad ivotinjama. Kod svakog oveka srce je zatrpano u telu. Da bi zlato te supstance izalo na videlo potreban je isceliteljski postupak alhemsko proienje. To je, zapravo, zadatak svakog oveka vratiti se u zaviaj, pronai spokoj i duevnu sreu u gledanju Boanske lepote.

122

IZLOG KNJIGA

Gurev - velika zagonetka J.G. Benne preveo Neboja Bara Beograd, Zlatni zmaj, 2004.

Teora o venom ivotu Rodni Kolin preveo Neboja Bara Beograd, Zlatni zmaj, 2004.

Neobina linost G. I. Gurev, tragalac, za istinom, okupio je nekolicinu slino orentisanih ljudi svoga vremena, da bi svi zajedno utrli put neemu to bismo mogli nazvati novi nain irenja znanja ili istine. Gurev je zaetnik jedne nove vrste odnosa oveanstva prema ezoterinom znanju i povezivanja na globalnom planu grupa ljudi gonjenih istom enjom i istim ciljem u tzv. kolu etvrtog puta. Gurev je bio glasnik, odnosno vesnik budueg Dobra. O njemu u ovoj knjizi govori J. G. Benet, njegov dugogodinji pratelj, saputnik, saradnik i uenik. Traei odgovore na pitanja ko je bio Gurev, koji su izvori njegovog znanja, ta je pokuao da prenese i kae svojim delima, reima i samim postojanjem Benet pokuava da odgonotne zagonetku Gurev.

Rodni Kolin, uenik P. D. Uspenskog, razotkriva ljudsku stvarnost, ivot i smrt, toliko jasno i precizno da ak ni skeptian intelekt modernog oveka ne moe da ostane nedodirnut. Koristei analoge pred om oiglednou moemo samo da zanemimo, potkrepljene i potvrene drevnim tekstovima, i sve povezano i izreeno naunim jezikom dovoljno razumljivim za svakoga, proizvodi ok dovoljno snaan da probudi i najuspavane.

No 42 JESEN 2004

123

Istora persske knjievnosti

dr Ahmed Tamimdari preveo Seid Halilovi Beograd, KC Irana, 2004.

stora persske knjievnosti dr Ahmeda Tamimdarija, profesora na Fakultetu persske knjievnosti i stranih jezika u Teheranu poslednji je u nizu naslova Iranskog kulturnog centra koji u svom izdavatvu nastoji da promovie jednu od najzanimljivih i najstarih knjievnosti ne samo na azskom kontinentu, ve i ire. Prvi deo knjige je namenjen pregledu filozofskih i teolokih kola koje su kao kulturna uporita uzdigle knjievna dela. Sledea poglavlja obrauju knjievne stilove i to kako pojedinani stil odgovara odreenoj filozofskoj koli, knjievne vrste. Knjigu zatvara nadahnuti pogovor prevodioca Seida Halilovia, mladog magistra islamske filozofije i gnoze, koji je svoje obrazovanje stekao u iranskom gradu Komu.

U pozadini svih umetnikih i knjievnih ostvarenja u Iranu ostaje da bude sakrivena intenzivna snaga koja je, u svetlu posebnih znakova iranske duhovne tradicije, sve persijske pesnike i pisce usmeravala da se revnosno upute u proputovanja u svetu due i da usred svojih neposrednih promiljanja posvuda prisutnog duha iranskog islama razviju svoja udubljivanja, u pesmi i prozi, u prostrane dubine Poslanikove Revelacije; skoro kroz itavu persijsku knjievnost se orila zajednika himna nepopustljive sakralizacije koja onu civilizaciju i onu kulturu ini sasvim posebnima.
124
IZLOG KNJIGA

AKTIVNOSTI IKC/ VESTI

Tribina

Linost i delo dr Jaara Redepagia

Pretposlednjeg dana ovogodinjeg Sajma knjiga, u nedelju 24. oktobra 2004. godine, odrana je tribina na kojoj su predstavljeni linost i delo akademika Jaara Redepagia, iranologa i orentaliste. O linosti i naunom radu prof. Redepagia govorili su Gholam Vafaei, direktor Iranskog kulturnog centra, prof. dr Radivoje Kuli, dekan Uiteljskog fakulteta u Leposaviu, i prof. dr Anelka Mitrovi, arabista. Kulturni centar Irana je smatrao svojom obavezom da organizuje ovu tribinu u ast istaknutog orentaliste i iranologa, dr Redepagia, zbog njegove uloge u predstavljanju iranske kulture, knjievnosti i umetnosti ovdanjoj javnosti rekao je na poetku svog izlaganja g. Gholam Vafaei. Delo ovog vrednog intelektualaca i neumornog istraivaa, koje krase poverljivost, tanost i iskrenost, je izuzetno i znaajno. Neka od njih Kulturni centar Irana je tampao ma srpskom a zatim ih preveo i na persski, a poslednje Sufizam na Balkanu govori o islamskom misticizmu kao o neodvo-

No 42 JESEN 2004

125

JAAR REDEPAGI

Roen je u Plavu 1929. gde je zavrio osnovnu kolu. Gimnaziju je pohaao u Beranama i Pei. Studirao na pedagokoj grupi predmeta na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Fakultet diplomirao 1953; doktorirao (takoe u Zagrebu) 1965. godine. Na Filozofskom fakultetu u Pritini bio u zvanju redovnog profesora. Redovni je lan Akademije nauka i umetnosti Kosova i potpredsednik ANUK-a. U toku profesionalne delatnosti bavio sam se istorijom pedagogije (optom i nacionalnom), problemima teorijske i komparativne pedagogije i metodologijom pedagokih i albanolokih istraivanja. Zanimala su ga i neka susedna podruja, npr. fundamentalni problemi iz psihologije, knjievnosti za decu i slino, a poodavno i islamsko-persijska kultura. U novije vreme vie se bavio iranolokim istraivanjima na ovom delu Balkana. Interesuje se za poeziju i knjievnu kritiku. Uestvovao je na brojnim naunim i strunim skupovima i na nekoliko meunarodnih naunih konferencija (u Pragu, Moskvi, Sarajevu, Novom Sadu, u dva navrata u Teheranu i dr.) Neki radovi objavljeni su mu na albanskom, arapskom, francuskom, maarskom, makedonskom, persijskom, slovenakom i turskom jeziku. ivi u Pritini.

Autor je dvadesetak knjiga i vie od 360 naunih i strunih radova. Najznaajnija dela (monografije i studije): Savremene pedagoke teme (1966) Razvoj prosvete i kolstva albanske narodnosti na teritoriji dananje Jugoslavije do 1918. (1968) Velika medresa u Skoplju 1925-1941 (1968, 1969-70) Pedagogija radne kole (1972) kolstvo i prosveta na Kosovu od kraja XVIII stolea do 1918. godine (1974) Uvod u metodologiju naunoistraivakog rada I (1975, na albanskom) Pedagoka misao Svetozara Markovia (osnove, znaenje i uticaj), (1979) Pedagoki pogledi G.V. Hegela (1980) Kriza kole i svetu i kod nas (1981) Od graanske do marksistike pedagogije (1987) Razvoj i obeleja turskih kola na teritoriji dananje Jugoslavije do 1912. godine (1987, na turskom) Etika nastavnika danas (1989) Sami Frashri i pedagogija nacionalnog preporoda u nas (1996) Pedagoke i psiholoke ideje u delima Muhameda Abdagia i amila Sijaria (1997) Islamsko-persijska kultura i uticaj persijskog jezika u nas (1996) Iranoloka istraivanja i najistaknutiji iranolozi na teritoriji prethodne Jugoslavije (2001, knjiga objavljena i na persijskom) Izabrane i savremene pedagoke teme (2001, na alb.) i dr. Pesme Ruka na ruci (1985) Rukosani (1991) Svitanice (1994) Boje u kapima kie (1997)

jivom segmentu kulturne slike Balkana. Inae, sufizam danas poseduje posebno mesto, jer predstavlja utoite za savremenog oveka koji trai mir i spokojstvo i umoran je od modernizace i tehnokrate. G. Vafei je na kraju istakao moralne odlike dr Redepagia kao sastavni deo njegove intelektualne linosti i poeleo mu zdravlje i dugovenost. O ivotu i delu dr Jaara Redepagia govorio je prof. Kuli kroz presek njegovih pedagokih, knjievnih, intelektualnih i drugih aktivnosti koje su zapoete jo davne 1953. godine, kada je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Prof. dr Anelka Mitrovi sa Odseka za orentalistiku Filolokog fakulteta je govorila o istoratu orentalistike kao naune discipline u prethodnoj Jugoslavi i najistaknutim pregaocima na ovom polju, koji su delovali u to vreme najznaajnim centrima, i poecima prouavanja persskog jezika, kao treeg, pored arapskog i turskog, orentalnog, odnosno islamskog jezika. Zatim se osvrnula na doprinos dr Redepagia iranistici. Poslednji je govorio sam autor i domain programa, dr Redepagi. Zahvalivi se organizatoru, uesnicima i gostima, on se osvrnuo na svoja nauna interesovanja i motive za istraivanje oblasti poput iranologe i iranistike. Na kraju tribine dr Redepagi je proitao nekoliko svojih pesama iz ciklusa Persski motivi.

Meunarodni sajam knjiga u Beogradu I ove godine Kulturni centar Irana je imao zapaeno uee na Sajmu knjiga i je tand bio dobro poseen tokom svih sajamskih dana. Panju zainteresovanih privukla su dva nova naslova - knjiga putopisa Persa putovanje kroz istoru, sastavljena od priloga putnika koji su posetili Iran u poslednjih nekoliko godina, i Istora persske knjievnosti dr Ahmeda Tamimdara, prvo izdanje takve vrste na srpskom jeziku sa pregledom istore ove knjievnosti.

Izdavatvo Centra, u okosnicu ini prevodna literatura filozofsko-religskog sadraja, predstavljeno je kroz nova i stara izdanja, udbenike za uenje persskog jezika, asopis Nur i razne druge publikace. Od izdanja koja nisu iz produkce Centra izdvajamo prirunik persijskog kulinarstva Tajne persske kuhinje (Milena Rojai/Sneana Leskovar) i najnovi prepev Hajjamovih rubaja u prevodu ane Akopdanjan i Nade Tomi. Na tandu Centra bili su zastupljeni i umetniki predmeti i raznovrsni proizvodi domae radinosti, runi radovi, reprodukce kaligrafskih radova i minatura, monografije posveene vanim umetnikim centrima Irana, kao i bogato opremljena klasina dela persske literature, ukraena razliitim umetnikim tehnikama. Obeleen poetak novog kursa persskog jezika Sveanim programom odranim 22. oktobra ove godine u velikoj sali Filolokog fakulteta poeo je novi ciklus uenja persskog jezika za kolsku 2004/ 2005. godinu. U ime Iranskog kulturnog

centra polaznike je pozdravio g. Gholam Vafaei poelevi im puno uspeha u uenju ovog jezika. On se zahvalio zvaninicima Filolokog fakulteta na podrci u organizovanju kurseva i tom prilikom dr Anelki Mitrovi, prethodnom upravniku Katedre za orentalistiku, u znak zahvalnosti uruio plaketu. Tokom prigodnog programa koji je za cilj imao da novoupisane polaznike upozna sa istoratom i kursom persskog jezika, govorili su dr Ratko Nekovi, dekan Filolokog fakulteta, dr Mirjana Marinkovi, upravnik Katedre za orentalistiku i dr Olga Zirojevi, istoriar i osmanista. Izuzev uenja jezika, vana je injenica da se kroz uenje samog jezika upoznaje i celokupna persska civilizaca, kultura, nain miljenja jednog naroda - istakla je dr Marinkovi. Dr Olga Zirojevi je govorila o znaaju i ulozi persskog jezika od poetaka islamizace klasinog Orijenta do osmanske epohe. U to vreme, persskim se piu hronike, natpisi na graevinama, zadubinama i nianima, a jo u 19. veku, poznavanje persskog jezika bilo je uslov za svakog obrazovanog Osmanlu. Program je zavren

128

AKTIVNOSTI IKC / VESTI

prikazivanjem dokumentarnog filma o Iranu. Sveanosti otvaranja persskog jezika izmeu ostalih, prisustvovali su i iranski ambasador u SR Jugoslavi, Njegova ekselenca, Ali Abol-Hasani. Poseta hudetul islama Mahmuda Mohameda Araka, predsednika Organizace za kulturu i islamske veze Beogradu U Beogradu je 6. i 7. oktobra 2004. godine boravio predsednik Organizace za kulturu i islamske veze, hudetul islam Mahmud Mohamedi Araki koji je tokom dvodnevne posete obavio niz susreta sa zvaninicina SCG. Po dolasku u Beograd, g. Araka je u svom kabinetu primio ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljaji. Tokom susreta bilo je rei o saradnji izmeu SCG i Islamske Republike Irana, koja je ocenjena kao uspena. U ime iranskih zvaninika i naroda hudetul islam Araki se zahvalio ministru Ljajiu, kako je rekao, na doprinosu u uspostavljanju

i irenju odnosa izmeu naih dveju zemalja i naroda, kao i na upuivanju humanitarne pomoi u oblast koju je prole godine pogodio katastrofalni zemljotres. On je ukazao na mogunosti saradnje sa relevantnim organizacama u SCG, rekavi da je Organizaca za kulturu i islamske veze na em se elu nalazi, spremna da unapredi i proiri postojee oblike saradnje, a jedan od njih je i saradnja sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, koje, kako je rekao, ima znaajnu ulogu u uspostavljanju atmosfere mira i suivota u regionu. Predsednika Organizace za kulturu i islamske veze, hudetul islama Araka primio je g. Dragan Kojadinovi, srpski ministar za kulturu. Zvaninici su se sloili da su stvoreni povoljni uslovi za meukulturnu razmenu, koja na razliite oblasti poput filma i umetnosti. Ministar Kojadinovi se zaloio za unapreenje inae dobrih kulturnih odnosa izmeu Irana i Srbe putem povezivanja umetnika, pisaca i kulturnih poslenika dveju zemalja. Visoki iranski zvaninik se sastao i sa srpskim ministrom vera, g. Milanom Raduloviem. On je srpskog ministra vera upoznao sa stanjem verskih sloboda u Iranu gde su manjine i pripadnici verskih zajednica zastupljeni i u najviim dravnim telima. Takoe, on je naveo mogue oblike zajednike saradnje poput odravanja skupova na temu meuverskog di-

No 42 JESEN 2004

129

jaloga. Do sada je odrano 14 takvih skupova izmeu predstavnika iranske strane i Ruske pravoslavne crkve, od kojih je poslednji odran prole godine u Moskvi, i istakao da je iranska strana spremna da uestvuje na slinim skupovima. Ministar Radulovi je iranskog zvaninika upoznao sa stanjem verskih prava i sloboda u Srbi, odnosu izmeu drave i verskih zajednica, kao i o radu Ministarstva vera. Na kraju susreta sagovornici su se sloili o znaajnim potencalima za saradnju na ovom polju. U etvrtak 7. oktobra, predsednik Organizace za kulturu i islamske veze, hudetul islam Araki u prostorama Iranskog kulturnog centra u Beogradu odrao je sastanak sa lanovima Drutva srpskocrnogorsko-iranskog prateljstva. O dosadanjim aktivnostima i postignutim rezultatima Drutva govorili su njegov predsednik, prof. dr Rade Boovi i lanovi Upravnog odbora. Istog dana predsednika Organizace za kulturu i islamske veze, hudetul islama Araka primio je dekan Filolokog fakulteta, prof. dr Ratko Nekovi. Sastanku na kome je razgovarano o mogunostima

unapreenja Lektorata i prerastanja u Grupu za persski jezik i knjievnost u okviru Katedre za orentalistiku, prisustvovala je prof. dr Mirjana Marinkovi, upravnik Katedre za orentalistiku. Bilo je rei i o ostalim oblicima saradnje. Na kraju svoje posete Beogradu, predsednik Organizace za kulturu i islamske veze je obiao i Bajrakli damu u Beogradu i tom prilikom se susreo sa beogradskim muom, Hamdom ef. Jusufspahiem. Iranski film dobitnik prve nagrade na Meunarodnom TV festivalu Bar 2004 Kratki film Hladni dah reditelja Akbara ahbaza, u produkcu Televize Islamske Republike Iran centar Kurdistan, dobitnik je Zlatne masline, najvieg priznanja u kategori igranog programa na nedavno zavrenom Devetom meunarodnom TV festivalu Bar 2004. Ovu odluku je doneo petolani iri iz Crne Gore, ilea, vedske i Hrvatske, kome je predsedavao Gudrun Gejer iz Nemake. Sveanost dodele nagrada odrana je 29. oktobra u hotelu Topolica u Baru u prisustvu velikog broja filmskih stvaralaca i linosti iz crnogorske kulture. Radnja ovog filma (17 min) je u stvari pria o mladoj seoskoj uiteljici koja umesto domaeg zadatka od dece trai da zabelee prie i lokalna predanja. Jedna kaseta dolazi do uitelja...

130

AKTIVNOSTI IKC / VESTI

Predstavnik SiCG na 21. Meunarodnom takmienju u uenju Kurana Na ovogodinjem 21. Meunarodnom takmienju u recitovanju, hifzu (pamenju) i tefsiru (tumaenju) Kurana, koji se svake godine odrava u Teheranu, Srba i Crna Gora je imala svog predstavnika. Na takmienju kojim se neguje uenje svete knjige isO kakvom se takmienju radi? lama - Kurana, takmiar iz Srbe i Crne Gore, Amer Dautovi, uenik novopazarske medrese takmiio se u kiraetu, disciplini recitovanja Kurana. Tim povodom razgovarali smo sa Amerom Dautoviem po njegovom dolasku u Beograd. Kakva su tvoja iskustva vezana za boravak u Iranu?

Takmienje u uenju Kurana je svetskog karaktera. Uesnici su bili iz 40 zemalja, to dovoljno govori o veliini i vanosti ove manifestacije. Organizacija je bila na najviem nivou.
Kakva je bila konkurenca?

Veoma jaka, doli su najbolji karije (prouavaoci Kurana) iz svih delova sveta: Azije, Afrike, Evrope, June Amerike i Australije. Ja sam bio jedini, i inae prvi predstavnik nae zemlje.

Iranci su jako gostoljubiv narod, a Iran veoma lepa zemlja. Takmienje je bilo u Teheranu. Imao sam vie nego dobar prijem, stekao sam utisak da Iranci vole i potuju one koji se na neki nain bave Kuranom. Kao to sam rekao, bio sam jedini takmiar iz SCG, a koliko znam i prvi koji je uestvovao na ovom takmienju. Nadam se da e nai predstavnici svake godine uestvovati na ovom takmienju, kojim se neguje na odnos prema Svetoj knjizi.

No 42 JESEN 2004

131

Trumf iranskog filma na 11. Meunarodnom festivalu autorskog filma Iranski film Duboko disanje Parviza ahbaza dobitnik je najvieg priznanja Aleksandar Saa Petrovi 11. meunarodnog festivala autorskog filma Pogled u svet odranog od 1925. novembra u Beogradu. iri Festivala, u sastavu Nenad Polimac, predsednik, Dragan Marinkovi i Miodrag Leki, je u obrazloenju odluke naveo da su ostvarenja iranske kinema t og r a fi je na ovom Festivalu pokazala izuzetno visok nivo i da su se tri iranska filma posebno izdvojila i nala u najuem izboru za nagradu. Slojevito profilisanim urbanim likovima koje se ne ele uklopiti u drutvenu maticu reditelj Parviz ahbazi daje apoteozu individualnosti koja je vrlo radikalna za njegovo podneblje, ali i vrlo univerzalna i moderna u svetskim filmskim okvirima navodi se u saoptenju. U najuoj konkurenci za glavnu nagradu Festivala nala su se i preostala dva iranska ostvarenja Kornjae mogu da lete Bahmana Gobada (2004) i Gorki san Mohsena Anirjusefija (2004). Plaketa za najbolju kameru koja nosi ime poznatog snimatelja Aleksandar Petkovi takoe jednoglasno dodeljena je ahraru Asadu za film Kornjae mogu da lete.

Projekce iranskih filmova za polaznike kursa persskog jezika U periodu od 13. do 24. decembar 2004. godine u Iranskom kulturnom centru organizovane su projekce iranskih filmova. U nameri da se polaznicima kursa persijskog jezika putem kinematografije priblii savremeno iransko drutva i kultura, a time i jezik koji ue, prikazano je ukupno osam filmova, a najvee interesovanje je izazvao film Kia renomiranog reditelja Madida Madida. Predavanje Antika Persa Antika Persija naslov je predavanja koje je u galeriji Gvarnerijus u petak 10. decembra 2004. godine odrao g. Oliver Poteica, ambasador i publicista. Kao nekadanji diplomata koji je boravio u u vie islamskih zemalja, meu njima i u Iranu, i poklonik i poznavalac persijske kulture i civilizacije, Poteica je u svom veoma zanimljivom izlaganju obuhvatio iroki vremenski raspon i najznaajnije dinastije, vladare i dogaaje iz vievekovne istorije Persije. Organizator ovog programa bilo je Drutvo srpskocrnogorskoiranskog prijateljstva.

132

AKTIVNOSTI IKC / VESTI