: : 89/08

: ________________________

, 2011

U rudarsko topioniarskom basenu Bor rade stara i nova flotacija. Stara flotacija je instalirana 1943 godine, a 1928 godine u rad je putena prva industrijska flotacija za preradu rude bakra borskog orudnjenja. Nova flotacija je putana u rad sledeim rasporedom: 1969 godine sa radom je krenula sekcija C, 1970 godine sekcija B i 1973 godine sekcija A. U radnom pogonu postojale su tri mlinske sekcije, odnosno sekcije za mlevenje rude. Sekcija A je imala projektovani kapacitet od 2,0 Mt godinje, a sekcije B i C imaju projektovani kapacitet od po 1,25 Mt godinje. S obzirom na to da je sekcija A dislocirana na rudnik Cerovo, u borskoj flotaciji su ostale sekcije B i C, koje se koriste za usitnjavanje i flotiranje jamske rude i ljake. Zadatak pripreme mineralnih sirovina jeste najpre drobljenje mineralne sirovine (rude bakra) do odredjene granulacije, a potom se vri mlevenje rude i to najpre u mlinovima sa ipkama pa potom u mlinovima sa kuglama.

Slika br. 1: Flotacijske maine Tako usitnjenoj rudi do najfinih estica (74 mikrona), u procesu flotacije dodaju se penuai, koji imaju zadatak da putem vazduha vre iznoenje minerala bakra na povrinu (minerali bakra se lepe za mehurove vazduha), dok sve ostale primese u ovom procesu treba da padnu na dno, odnosno te ostale estice predstavljaju jalovinu. Reagensi koji se dodaju, ovde imaju zadatak da izvre odvajanje minerala bakra od jalovine. Na taj nain se vri stvaranje mineralizovane pene. Regulisanjem koliine vazduha vri se i regulisanje veliine mineralizovane pene.

Neophodno je voditi rauna da u procesu flotacije ne bude veliki sadraj penuaa, jer e onda mehurovi vazduha popucati a na taj nain e vei sadraj bakra otii u jalovinu. Dalje se ova ruda tretira vodom u koju se dodaju zgunjivai, i potom ide u vakum mainu,gde se u potpunosti izdvaja voda iz koncetrata. Za sve ove procese koristi se tehnika voda sa PH vrednou oko 11% jer se na taj nain ostvaruje uteda u flotacijskim reagensima a istovremeno spreava zagaivanje ivotne sredine. Ruda koja se dobija iz jame ima prosean sadraj bakra oko 1% a jalovina je sa prosenim sadrajem bakra negde oko 0,08%. Nakon prerade u flotaciji dobija se koncentrat sa sadrajem bakra 15-18%. Dobijeni koncenrat rude se dalje kamionima vozi u topionicu na dalju preradu.

Slika br. 2: Sistem transporta koncentrata do kamiona Bogata ruda iz rudnog tela T, sa prosenim sadrajem bakra od 6-8% se ne salje u flotaciju, ve nakon mlevenja ide direktno u topionicu, zbog toga to bi se u procesu flotacije smanjio procenat iskorienja bakra iz rude, to svakako nije cilj. Kao osnovni nedostatak moe se istai to to borska flotacija raspolae sa mainama i opremom koja je stara vie od pola veka.