1

Prof. dr Marijana Pajvani

KOMENTAR USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

2 Prof. dr Marijana Pajvani

KOMENTAR USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

IZDAVA: Fondacija Konrad Adenauer ZA IZDAVAA Claudia Crawford UREDNIK Aleksandra Popovi PRIPREMA I TAMPA Caligraph TIRA 1.000

Prof. dr Marijana Pajvani

K O M E N TA R U S TAVA REPUBLIKE SRBIJE

ISBN 978-86-86661-NN-N

2009 Fondacija Konrad Adenauer, Beograd Sva prava zadrana. Pretampavanje, ak i odlomaka, dozvoljeno samo uz saglasnost Fondacije Konrad Adenauer.

BEOGRAD, 2009.

SADRAJ

7 | REcENZIJA 1 1 | P R V I D E O N A E L A U S TAVA 1 1 | D R U G I D E O L J U D S K A I M A N J I N S K A P R AVA I SLOBODE 1. Osnovna naela 2. Ljudska prava i slobode 3. Prava pripadnika nacionalnih manjina 1 1 | T R E I D E O E K O N O M S K O U R E E N J E I J AV N E FINANSIJE 1. Ekonomsko ureenje 2. Javne finansije 1 1 | E T V RT I D E O N A D L E N O S T R E P U B L I K E S R B I J E 1. Ekonomsko ureenje 2. Javne finansije 11 | PETI DEO UREENJE VLASTI 1. Narodna skuptina 2. Predsednik Republike 3. Vlada 4. Dravna uprava

6
5. Zatitnik graana 6. Vojska Srbije 7. Sudovi 8. Visoki savet sudstva 9. Javno tuilatvo 1 1 | E S T I D E O U S TAV N I S U D 1 1 | S E D M I D E O T E R I TO R I J A L N O U R E E N J E 1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava 2. Autonomne pokrajine 3. Lokalna samouprava 1 1 | O S M I D E O U S TAV N O S T I Z A K O N I TO S T 1 1 | D E V E T I D E O P R O M E N A U S TAVA 1 1 | D E S E T I D E O Z AV R N A O D R E D B A 11 | PRILOG

REcENZIJA Ko m e n t a r U s t a va Re p u b l i k e S r b i j e , P r o f. d r M a r i j a n a Pa j va n i

Knjiga Komentar Ustava Republike Srbije predstavlja obiman i detaljan komentar novog srpskog Ustava, usvojenog na narodnom referendumu 2006. godine. Osim udbenike obrade, kao i naunih i strunih radova koji se bave analizom pojedinih instituta, ovo je prvi kompletan komentar Ustava u domaoj pravnoj literaturi od njegovog donoenja. Po svojoj sadrini, knjiga predstavlja nauno zasnovan komentar pravnih reenja sadranih u Ustavu, koji itaocu prua kompletan uvid u ustavnopravni sistem Srbije. Autorka svojim prepoznatljivim naunim jezikom, jasnim i britkim stilom, prua analizu osnovnih ustavnih naela, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i sistema organizacije vlasti. Posebnu vrednost ovog komentara predstavlja kritiki osvrt na pravna reenja sadrana u Ustavu, pri emu autorka, na temelju svog prethodnog naunog opusa, nudi odgovore i alternative, pruajui itaocu mogunost da Ustav zaista proita, bez obzira kakva su njegova (sa)znanja u oblasti ustavnog prava. Poseban dar autorke da sistematino, kritino i analitino sagleda pravne institute, doao je kompletno do izraaja u celovitom komentaru novih ustavnih reenja.

8 Imajui u vidu sadrinu i namenu komentara Ustava, knjiga nesumnjivo doprinosi zaokruivanju strunih izvora u oblasti domaeg ustavnog prava. Osim toga, knjiga moe da poslui kao edukativni materijal ne samo pravnicima, ve i svakom itaocu koji je zainteresovan da proiri svoja saznanja o funkcionisanju i osnovnim vrednostima pravnog poretka Republike Srbije.

U Niu, 16. 10. 2009. godine Prof. dr Irena Peji

9 Polazei od dravne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i etnikih zajednica u Srbiji, polazei od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloaj sutinske autonomije u okviru suverene drave Srbije i da iz takvog poloaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih organa da zastupaju i tite interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutranjim i spoljnim politikim odnosima, graani Srbije donose

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Ustav Srbije pripada grupi ustava koji zapoinju preambulom. Preambula je uvodni tekst u Ustav. Sistematizovana je pre normativnog dela Ustava i od njega je jasno odvojena. Mesto preambule u Ustavu odreuju: forma, sadraj i pravna priroda pravila koje preambula sadri. Forma preambule razlikuje se od normativnog dela. Preambula nema lanove. Tekst je pisan u sveanom tonu i deklarativnim stilom, i po tome vie lii na sveanu izjavu nego na pravnu normu. Problem pravne prirode preambule postavlja se u ustavnim sistemima u kojima ustav nije izriito odredio njenu pravnu prirodu. Broj takvih ustava je mali, pa na to pitanje odgovara pravna nauka ili praksa. Miljenja o pravnoj prirodi preambule su podeljena. Argumentacija polazi od formalnih obeleja preambule i karakteristika njenog sadraja. U prilog stanovitu da preambula nema pravno dejstvo navode se njena formalna obeleja (odvojena je od normativnog dela; u sistematizaciji ne koristi lanove; tekst nema preciznost svojstvenu pravnim normama), i sadraj (programski, ideoloki i deklarativan karakter).

10 U prilog stanovitu da preambula ima pravno dejstvo navode se takoe njena formalna obeleja i mesto koje zauzima u ustavu. Ustavi zapoinju preambulom. Ona je odvojena od normativnog dela. Upravo to govori da se preambula moe smatrati najznaajnijim delom ustava. Teoretiari koji se rukovode sadrajem preambule i nainom na koji se on saoptava, odriu pravni karakter programskim, ideolokim i deklarativnim odredbama u preambuli, dok odredbama iji je sadraj konkretan, oblikovan kao pravna norma, smatraju pravno obavezujuim (na primer, preambule ustava Francuske iz 1946. i 1958). U preambuli Ustava Srbije, kao ni u smom Ustavu nije eksplicitno naznae njen pravni karakter i dejstvo. Iako se u preambuli navodi jedna posebna ustavna obaveza svih organa (ne precizira se o kojim organima je re) da zastupaju i tite interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutranjim i spoljnim politikim odnosima, injenica da Ustav ne precizira pravnu prirodu i dejstvo preambule, ostavlja otvorenim pitanje, da li su odredbe sadrane u preambuli obavezujue, i kako bi se, pod pretpostavkom da su odredbe obavezujueg karaktera, sankcionisala njihova povreda. Prvi deo Ustava obuhvata osnovna naela na kojima poiva ustavni sistem Srbije. S obzirom na sadraj naela, mogue je izdvojiti tri grupe pravila: opta naela, naela koja se odnose na ljudska i manjinska prava, i ustavne odredbe koje se odnose na formalna obeleja drave. Kao polazne i osnovne ustavne principe Ustav navodi: vladavinu prava, podelu vlasti, suverenost graana, politiki pluralizam, svetovnost drave, pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, kao i zabranu sukoba intersa. Set principa koji se odnose na ljudska i manjinska prava obuhvata: garantovanje ravnopravnosti polova, zatita dravljana Republike Srbije u inostranstvu, zatita nacionalnih manjina, i osnovne garancije statusa stranaca.

11

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Prvi deo N A E L A U S TAVA

1 Na osnovu l. 133. st. 3. Ustava Republike Srbije, i l. 25. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi (Slubeni glasnik RS, br. 48/94 i 11/98), Narodna skuptina Republike Srbije, na Drugoj posebnoj sednici Narodne skuptine Republike Srbije u 2006. godini, odranoj 8. novembra 2006. godine, donela je Odluku o proglaenju Ustava Republike Srbije: Proglaava se Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skuptina Republike Srbije na Prvoj posebnoj sednici Narodne skuptine Republike Srbije u 2006. godini, odranoj 30. septembra 2006. godine i koji je konano usvojen na republikom referendumu odranom 28. i 29. oktobra 2006. godine. Slubeni glasnik RS, br. 98/2006.

12 Meu naelima Ustava su i odredbe o formalnim svojstvima drave, koje su i u komparativnoj ustavnosti karakteristian sadraj uvodnih i osnovnih ustavnih odredbi. To su odredbe o: definiciji Republike, dravnim simbolima (grb, himna i zastava), teritoriji i granicama, glavnom gradu, kao i o meunarodnim odnosima. ili potovanje principa i vrednosti). Primetno je da Ustav govori samo o evropskim vrednostima (i principima), a potpuno izostavlja univerzalno prihvaene demokratske principe i vrednosti, suavajui tako etiki i vrednosni kontekst kojem Srbija tei, to se izraava spremnou da se uvae i potuju ne samo evropske ve i univerzalne (opteprihvaene) vrednosti i principi. lan 1 Republika Srbija Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih naroda koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Ustav zapoinje odredbom koja definie dravu Srbiju, odreuje njen karakter, navodi osnovna naela na kojima poiva Srbija kao politika zajednica i ustavna drava. Po obliku organizacije vlasti Srbija je Republika. To lan 1 eksplicitno navodi. Princip nacionalne, a ne graanske drave u osnovi je ustavne definicije Srbije. Srbija je nacionalna drava (drava srpskog naroda). Uz ovu osnovnu karakteristiku vezuje se, na odreeni nain, i injenica da je Srbija i multinacionalna drava. Srbija je drava ne samo srpskog naroda ve i svih naroda koji u njoj ive. Kao temeljne ustavne principe Ustav navodi: vladavinu prava (vlast u granicama prava i podela vlasti); princip socijalne pravde (socijalno odgovorna drava, politika jednakih mogunosti, posebne mere); naela graanske demokratije (suverenost graana, slobodni izbori, politiki pluralizam); ljudska i manjinska prava i slobode (ustav kao garant i zatitnik ljudskih prava); pripadnost evropskim principima i vrednostima (evropska perspektiva spremnost da se uvae, prihvate i potuju evropske vrednosti). Nain na koji se u Ustavu navode temeljni principi koji odlikuju Srbiju kao politiku zajednicu nalae da se ukae na dva pitanja, znaajna za razumevanje temeljnih principa Ustava. Jedno pitanje odnosi se na nain na koji je formulisana meunarodna i evropska perspektiva Srbije. Ostavljamo po strani jezike nedoslednosti (na primer, pripadnost principima, umesto prihvatanje ili uvaavanje Pored naelnog stava da suverenost potie od graana, blie se propisuju oblici praktinog ostvarivanja principa narodne suverenosti. Neposredno odluivanje (vrenje vlasti) graana jedan je vid ostvarivanja narodne suverenosti. Oblici neposrednog odluivanja (uestvovanja u odluivanju) graana jesu referendum i narodna inicijativa. Referendum je karakteristian po tome to graani imaju mogunost da presudno utiu na to da li e odluka biti usvojena ili ne. U vezi sa referendumom Ustav regulie: Princip narodnog (graanskog) suvereniteta reguliu osnovna naela Ustava. To ukazuje da se ovaj princip smatra jednim od temeljnih principa ustavnog sistema. lan 2 Nosioci suverenosti Suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa niti pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana. Drugo pitanje tie se terminoloke nedoslednosti ustavotvorca koji u l. 1 koristi sintagmu ljudska i manjinska prava i slobode (istu sintagmu koristi i u nazivu drugog dela u kojem su sistematizovane odredbe o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama), da bi ve u l. 3 st. 1 umesto toga koristio sintagmu ljudska prava, izostavljajui da eksplicitno navede manjinska prava i slobode, a u drugom stavu istog lana sintagmu ljudska i manjinska prava, izostavljajui da navede i slobode. O terminolokoj nedoslednosti koja moe stvoriti ozbiljne tekoe u primeni Ustava ilustrativno govore i primeri rubruma l. 18 (koristi se termin zajemena prava); l. 20 (koristi se termin ljudska i manjinska prava); l. 22 (koristi se termin ljudska i manjinska prava i slobode).

13

14 pitanja o kojima se odluuje na obaveznom naknadnom ustavnom referendumu (l. 203 st. 7); pitanja o kojima se odluuje na fakultativnom ustavnom referendumu, uslove za raspisivanje njegovo raspisivanje i subjekte na iji se zahtev on raspisuje (l. 203 st. 6); pitanja o kojima se obavezno odluuje na referendumu (l. 182 st. 3 i 4); uslovi pod kojima se za sva druga pitanja raspisuje fakultativni referendum i subjekte koji mogu zatraiti njegovo raspisivanje (l. 99 st. 1 taka 2, i l. 108); pitanja koja ne mogu biti predmet odluivanja na referendumu (l. 108 st. 2); Narodna inicijativa oblik je neposrednog odluivanja graana, karakteristian po tome da graani, koristei instrumente narodne inicijative koji im stoje na raspolaganju, samo pokreu odluivanje (iniciraju odluivanje ili podnose formalni predlog koji pokree postupak odluivanja). Ustav sadri optu odredbu o narodnoj inicijativi, a posebno regulie neke oblike narodne inicijative one koji ispunjavaju formalne i druge uslove za pokretanje postupka odluivanja: zakonodavna inicijativa pravo graana da predlau zakone (l. 107 st. 1); ustavna inicijativa pravo graana da predloe reviziju ustava (l. 203 st. 1); zahtev za raspisivanje referenduma pravo graana da zatrae raspisivanje republikog referenduma (l. 108 st. 1). Pored neposrednih oblika odluivanja princip suverenosti graana ostvaruje se i u okviru predstavnikog sistema vladavine preko predstavnika koje graani neposredno biraju na slobodnim, fer, demokratskim i neposrednim izborima. Kada definie ostvarivanje naela vladavine prava, Ustav kao najvanija Suverenost graana i oblici u kojima graani slobodno iskazuju svoj odnos prema vlasti (neposrednim vrenjem vlasti ili slobodnim izborom svojih reprezentanata) jedna je od temeljnih vrednosti ustavnog poretka. Ustav titi ovu vrednost izriito zabranjujui dravnim organima, politikim partijama i pojedincima da prisvoje suverenost graana ili da uspostave vlast mimo slobodno izraene volje graana (l. 2 st. 2). slobodne i neposredne izbore (nain konstituisanja vlasti, osnov i izvor njenog legitimiteta); ustavno jemstvo ljudskih i manjinskih prava (garantovanje i zatita ljudskih prava kao smisao i razlog ustava); podela vlasti (instrument ogranienja vlasti); izdvaja upravo ona podruja koja su stubovi pravne drave: Princip vladavine prava Ustav definie kao osnovnu pretpostavku Ustava, a ljudska prava (kojima dodaje i atribut neotuiva) jesu osnova na kojoj poiva vladavina prava. Sadraj ove ustavne odredbe je ilustrativan primer konfuznog pravila koje moe biti povod za razliite interpretacije. Naelnoj ustavnoj definiciji prema kojoj je vladavina prava pretpostavka Ustava moe se zameriti da je zamenila mesta uzroku i posledici, jer je odnos izmeu pojmova vladavina prava i ustav upravo obrnut. Postojanje (pisanog) ustava (shvaen kao temeljni drutveni ugovor koji definie prostor individualne slobode u politikoj zednici, a vlast dovodi u granice prava) jeste pretpostavka za vladavinu prava. Ustav regulie principe, pravila i procedure, institucije i instrumente vladavine prava, i zato je ustav vana pretpostavka vladavine prava. Osim toga, vladavina prava ne poiva na (neotuivim) ljudskim pravima ve su ljudska prava (njihovo garantovanje i zatita) razlog i smisao politike zajednice, a vladavina prava gradi pravni, institucionalni i politiki okvir koji ini moguim ljudske slobode u politikoj zajednici. Nejasno ostaje i zato se, u ovom kontekstu, u Ustavu ne koristi sintagma ljudska i manjinska prava i slobode ve sintagma neotuiva ljudska prava, a da znaenje te sintagme i njen sadraj nisu blie odreeni. Princip vladavine prava kao temeljni ustavni princip (l. 1) Ustav blie definie parametrima koji govore o sadraju ovog principa, nainu ostvarivanja i instrumentima koji omoguuju njegovu operacionalizaciju u ustavnom sistemu. lan 3 Vladavina prava Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poiva na neotuivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

15

16 nezavisnost sudstva (pravna sigurnost i zatita prava); povinovanje vlasti Ustavu i zakonu (vlast u granicama prava). Neke oblasti i posebno su regulisane u osnovnim odredbama Ustava (l. 4, 5, 6). Principi na kojima poivaju odnosi meu organima sve tri vlasti su ravnotea i meusobna kontrola (st. 2), a sudska vlast je nezavisna (st. 3). Primetno je da su ova dva stava kontradiktorna. Nezavisnost sudstva nije ostvarljiva ukoliko odnose izmeu sve tri vlasti (zakonodavne, izvrne i sudske) karakterie meusobna kontrola. Ravnotea vlasti i lan 4 Podela vlasti Pravni poredak je jedinstven. Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna. Status sudske vlasti u kontekstu principa podele vlasti, poiva na dva U okviru rubruma Podela vlasti regulisana su dva pitanja: jedno, ija sadrina ne odgovara rubrumu (jedinstvo pravnog poretka), i drugo ija sadrina odgovara rubrumu (princip na kojem poiva organizacija vlasti i odnosi meu organima vlasti). Princip jedinstva pravnog poretka jedan je od elemenata koji ine sadraj principa vladavine prava u njegovom pravnom znaenju. Istovetna odredba ponavlja se i u delu Ustava koji regulie ustavnost i zakonitost. (l. 194 st. 1). Odredba o jedinstvu pravnog poretka trebalo je biti svrstana u prethodni lan koji utvruje principe vladavine prava. Sadraj naela jedinstva pravnog poretka nije odreen u osnovnim odredbama Ustava ve njegove elemente definiu druge odredbe kao, na primer, one o hijerarhiji pravnih propisa (l. 194 i 195). Princip podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast je, prema Ustavu naelo na kojem poiva odnos izmeu tri osnovne grane vlasti u ustavnom sistemu. Vlast ne podlee samo ogranienjima propisanim Ustavom i zakonima ve i onima koja postavlja princip podele vlasti i koja ne doputaju da u rukama jednog organa budu objedinjene razliite funkcije vlasti. Podela vlasti je institucionalni aranman koji odnose izmeu razliitih vlasti postavlja (institucionalno, organizaciono i funkcionalno) na nain da se poslovi koje obavljaju organi vlasti poveravaju, zavisno od njihovog sadraja, razliitim organima vlasti. Zakonodavna vlast poverena je organu vlasti koji reprezentuje graane i kojeg oni neposredno biraju (Narodna skuptina). Poslovi izvrne vlasti nadlenost su organa egzekutive (Vlada i Predsednik republike). Sudsku vlast vre sudovi (sudovi opte i sudovi specijalizovane nadlenosti, Vrhovni kasacioni sud).
2 ire u prilozima. Tekst prof. dr Marijane Pajvani Osvrt na ustavni okvir sudske vlasti u kojem je autorka iznela svoj stav u debati povodom usvajanja seta pravosudnih zakona. 3 Miljenje br. 405/2006 usvojeno na 70. plenarnom zasedanju Komisije, Venecija, 1718. marta 2007. godine.
4 Dokument sadri ekspertska miljenja i zakljune stavove povodom dokumenta Osnovna naela za izradu sistemskih zakona za regulisanje pravosua sudije iz 2007. godine.

17

meusobna kontrola karakteristini su za odnose izmeu legislative i egzekutive (zakonodavne i izvrne vlasti) u parlamentarnim sistemima. Organizacija vlasti u Srbiji je u obliku parlamentarnog sistema, na ta upuuju ustavom regulisani instrumenti koji su karakteristini za odnos Vlade i Narodne skuptine: interpelacija (l. 129), glasanje o (ne) poverenju vladi (l. 130, i 131), ostavka Vlade (l. 132, i 133), rasputanje Narodne skuptine (l. 109).

ustavna naela: prema jednom, odnos sudske i drugih vlasti karakterie meusobna kontrola (st. 2), prema drugom sud je nezavisan (st. 4). Ako se kontradiktornost izmeu pomenutih pravila dovede u vezu s drugim ustavnim odredbama, posebno onima koje reguliu, na primer, izbor predsednika sudova i sudija (l. 144, i 147), i konfuznim odredbama o pravnom okviru koji definie poloaj sudova, pravnoj zasnovanosti sudskih odluka i pravnim propisima koji vezuju sudije prilikom postupanja (uporediti l. 142 st. 2, l. 145 st. 2, i l. 149 st. 1) i slino, moe se zapaziti da je ustavom naelno garantovana nezavisnost sudstva ozbiljno dovedena u pitanje. U vezi sa ovim zapaanjem2 upuujemo i na miljenje Venecijanske komisije,3 kao i na komentare Saveta evrope4 o setu pravosudnih zakona usvojenih krajem 2008. godine.

lan 5 Politike stranke Jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana. Osnivanje politikih stranaka je slobodno. Nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih

18 ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi. U skladu sa naelom graanske demokratije (l. 1) u osnovnim naelima Ustava garantuje se politiki pluralizam. Ustav priznaje ulogu koju u graanskim demokratijama imaju politike stranke kao glavni akteri politikih procesa (identifikovanje, profilisanje i artikulisanje politike volje graana i njeno politiko reprezentovanje). Garantuje se sloboda osnivanja politikih stranaka. Naelno pravilo o slobodnom osnivanju politikih stranaka operacionalizuju ustavne odredbe o pravu na udruivanje (l. 55), i zakoni o politikim strankama. U Srbiji je prihvaen liberalniji reim formiranja politikih stranaka i drugih udruenja graana. Formiranje politike stranke ne podlee odobrenju od strane dravnih organa (sistem odobrenja). Za osnivanje stranke dovoljno je podneti dokumente (stratut, program, odreeni broj potpisa graana koji podravaju formiranje stranke) na osnovu kojih nadleni organ upisuje stranku u registar politikih stranaka (sistem prijave). Delovanje politikih stranaka moe se ograniiti iz razloga utvrenih Ustavom. Meu razlozima koje Ustav navodi jesu delovanje politike stranke koje je usmereno na: Znaaj zabrane sukoba interesa kao jednog od instrumenata koji nasilno ruenje ustavnog poretka; krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava; izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Ustavna norma koja utvruje razloge za ogranienje delovanja politikih stranaka ostavlja prostor za razliite interpretacije to moe biti problem u praksi. Navodimo neke: Prvo, taksativno se navode samo tri vrednosti koje titi ova odredba (rasa, nacija i vera). Identinu formulaciju ponavljaju i odredbe Ustava koje reguliu zabranu delovanja politike stranke ili udruenja (l. 5 st. 3, i l. 55 st. 3). Izostaje navoenje drugih, podjednako vanih linih svojstava koja Ustav (l. 21 st. 3) i meunarodni dokumenti o ljudskim pravima eksplicitno navode uz zabranu diskriminacije (politika i druga uverenja, pol, jezik, kultura, starost, psihiki ili fiziki invaliditet, i drugo). U praksi Sukob interesa regulie se i zakonom na koji Ustav upuuje. Zakon regulie postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom reavanju. Neke sluajeve sukoba interesa regulie sm Ustav, na primer, za narodne poslanike (l. 102 st. 3), predsednika Republike (l. 115), ministre (l. 126), sudije (l. 152), tuioce (l. 163), sudije Ustavnog suda (l. 173 st. 1). obezbeuje potovanje naela podele vlasti (personalna podela vlasti) i vladavine prava razlog je to je zabrana sukoba interesa propisana u Ustavu kao najviem pravnom aktu. Zabrana sukoba interesa je opta. Odnosi se na svaku osobu koja obavlja dravne ili javne funkcije. Ustav iskljuuje mogunost da se ove funkcije obavljaju ukoliko su u sukobu s drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima pojedinca. lan 6 Zabrana sukoba interesa Niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom reavanju odreuju se Ustavom i zakonom. se moe postaviti pitanje, kako tumaiti razliita ustavna reenja o vrednostima koje Ustav titi? Drugo, nepreciznost normi koje definiu razloge za zabranu delovanja politike stranke. Jedan od razloga je i krenje zajemenih ljudskih i manjinskih prava. Atribut (zajemen) relativizuje osnov za zabranu delovanja politike stranke. Suava se sadraj pojma ljudska i manjinska prava samo na ona zajemena, ali se ne odreuje blie na koju vrstu jemstava se misli (prava zajemena ustavom, prava zajemena meunarodnim ugovorima, ili prava zajemena zakonima i slino). Ustav razlikuje kvalitet jemstva ljudskih i manjinskih prava s obzirom na propis (pravni akt) koji garantuje prava (uporediti, na primer, l. 18 st. 1 i 2), i zato je potrebno blie odrediti znaenje atributa koji se koristi. Tree, terminoloke nedoslednosti belee se i u ovim odredbama. Ustav koristi termine nedoputeno (l. 5 st. 3) i zabranjeno (l. 55 st. 3) delovanje. To ostavlja nedoumice o prirodi, kvalitetu, obimu i karakteru zatite (i sankcija) u sluaju kada su povreene vrednosti koje su predmet zatite.

19

20 U Ustavu se paralelno koriste dva termina: sukob interesa (l. 6, 102 i 173) i nespojivost funkcija (l. 115, 126, 152 i 163), to je jo jedan od primera terminoloke nedoslednosti. Princip nepovredivosti granica iskljuuje mogunost odluivanja o lan 7 Grb, zastava i himna Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Dravna zastava. Himna Republike Srbije jeste sveana pesma Boe pravde. Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ureuju se zakonom. U osnovnim odredbama Ustava standardno mesto zauzimaju odredbe o dravnim simbolima (grb, himna i zastava). Grb, zastava i himna oznake su drave koje formalno simbolizuju njen subjektivitet i identitet. Ustav regulie koji dravni simboli postoje (grb, zastava i himna), nain na koji se koriste grb (Veliki i Mali grb) i zastava (Narodna i Dravna zastava) i himna. Zakonu je preputeno da regulie izgled i upotrebu dravnih simbola. lan 9 Glavni grad lan 8 Teritorija i granica Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom za promenu Ustava. O glavnom gradu donosi se poseban zakon koji blie regulie njegov Ustav utvruje bitna svojstva teritorije Republike Srbije. Ona je jedinstvena i nedeljiva. U skladu sa ovim naelima (i dokumentima KEBSa5), Ustav utvruje princip nepovredivosti granice i regulie postupak po kojem se odluuje o promeni granica. Ustav sadri dva pravila koja reguliu postupak odluivanja o promeni granica. Jedno (l. 8 st. 2), prema kojem se o promeni granica odluuje po postupku za promenu Ustava (l. 203). Drugo, prema kojem je odluivanje o promeni granica u nadlenosti Narodne skuptine (l. 99 st. 1 taka 2) koja o tome odluuje veinom glasova prisutnih poslanika, uz uslov da sednici prisustvuje najmanje polovina poslanika (l. 105 st. 2). Srpski jezik i irilino pismo su, na osnovu smog Ustava, u slubenoj upotrebi u Republici Srbiji. Ustav je ostavio mogunost da zakon regulie slubenu upotrebu i drugih jezika i pisama. lan 10 Jezik i pismo U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo. Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje se zakonom, na osnovu Ustava. poloaj i nadlenosti (l. 189 st. 5). Ustav propisuje da je Beograd glavni grad Republike Srbije. Glavni grad Republike Srbije je Beograd. promeni granica, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti ustavnog pravila koje regulie odluivanje o promeni granica? Kako postoje dva pravila o postupku po kojem se odluuje o promeni granica pitanje je, koje od ovih pravila bi trebalo primeniti? Kojom veinom glasova narodni poslanici usvajaju odluku o promeni granica, da li kvalifikovanom veinom koja je propisana za usvajanje promene Ustava (l. 203 st. 3) ili prostom veinom koja se primenjuje na postupak odluivanja u svim pitanjima za koja Ustav nije propisao neku posebnu veinu. (l. 105 st. 2) Ustav propisuje razliite postupke revizije Ustava u zavisnosti od toga koji deo Ustava se menja. Osnovne odredbe Ustava, iji deo su i odredbe o granici, menjaju se po postupku koji ukljuuje obavezni naknadni ustavni referendum. Odredbe o granici deo su osnovnih odredbi Ustava, pa i odluku o promeni granica usvajaju graani na obaveznom i naknadnom referendumu. Ustavne odredbe koje reguliu odluivanje o promeni granica trae razjanjenje. Skreemo panju na sledeih nekoliko spornih pitanja:

21

Deklaracija o principima kojima se rukovode drave uesnice u meunarodnim odnosima, Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, Helsinki, 1975, taka III.
5

22 Pripadnicima nacionalnih manjina Ustav garantuje kolektivna prava, meu kojima i pravo da, u skladu sa zakonom uestvuju u odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za () slubenu upotrebu jezika i pisma (l. 75 st. 2), kao i pravo na manjinsku samoupravu u () slubenoj upotrebi jezika i pisma (l. 75 st. 3). Uprkos tome to Ustav izriito garantuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe smanjivati (l. 20 st. 2), ovu normu prekrio je sm Ustav jer je dostignuti nivo prava na slubenu upotrebu jezika i pisma ukljuivao i latinino pismo (l. 8, i l. 109. st. 2 Ustava Srbije iz 1991. godine). lan 13 Zatita dravljana i Srba u inostranstvu lan 11 Svetovnost drave Republika Srbija je svetovna drava. Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna. U osnovnim odredbama Ustav postavlja princip svetovne (laike) drave i u skladu sa ovim polaznim principom izriito propisuje da u Srbiji nema dravne religije (l. 11 st. 3), kao i da su crkve i verske zajednice su odvojene od drave (l. 11 st. 2. i l. 44 st. 1). Ustav pravi razliku izmeu dravljana i Srba koja se ogleda u sadraju i U kontekstu principa svetovne drave, garantuju se sloboda savesti i veroispovesti (l. 43), postavljaju pravila i kriterijumi na kojima poiva odnos crkve, verskih zajednica i drave (l. 44), garantuje prigovor savesti (l. 45). Aktivan odnos drave prema dravljanima ogleda se i ostvaruje, u prvom lan 12 Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava Dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Vertikalna podela vlasti (podela nadlenosti izmeu centralnih, pokrajinskih i lokalnih organa) oblik je ogranienja vlasti koji Ustav naelno regulie u osnovnim odredbama, a konkretizuje u delu o teritorijalnoj organizaciji (l. 176194). Pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu Ustav definie kao izvorno pravo graana i oblik ogranienja dravne vlasti. Granice ostvarivanja ovog prava graana postavlja princip ustavnosti i zakonitosti. Pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podlee kontroli ustavnosti i zakonitosti. lan 14 Zatita nacionalnih manjina Republika Srbija titi prava nacionalnih manjina. Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta. Pravo na uspostavljanje, razvijanje i odravanje nesmetanih veza i saradnju sa sunarodnicima koji ne ive u Srbiji, Ustav garantuje i pripadnicima nacionalnih manjina (l. 80 st. 3). redu, na podruju zatite njihovih prava i interesa (st. 1). Odnos drave prema Srbima koji ive u inostranstvu ostvaruje se na polju povezivanja sa matinom dravom, i manifestuje se kroz razliite aktivnosti koje ih povezuju sa matinom dravom (st. 2). kvalitetu odnosa, i aktivnosti drave prema svojim dravljanima odnosno prema Srbima. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu. Republika Srbija razvija i unapreuje odnose Srba koji ive u inostranstvu sa matinom dravom. U osnovnim odredbama Ustava definie aktivnan odnos drave Srbije prema onim svojim dravljanima koji ne ive na teritoriji drave Srbije ve su (trajno ili privremeno) u nekoj drugoj zemlji. Eksperti Venecijanske komisije (Miljenje br. 405/2006 usvojeno na 70. plenarnom zasedanju, Venecija, 1718 marta 2007) u analizi sainjenoj nakon usvajanja Ustava izneli su kritiki stav o ustavnim reenjima o teritorijalnoj organizaciji. Prema tom miljenju, Ustav ne garantuje sadraj prava na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu ve zakonodavcu delegira pravo da to pitanje regulie. Posebno se garantuje zatita prava graana na pokrajinsku autonomiju (l. 187) i lokalnu samoupravu (l. 193) pred Ustavniom sudom.

23

24 Meu osnovnim odredbama Ustava je i naelno jemstvo zatite prava nacionalnih manjina. Prava pripadnika nacionalnih manjina garantuju se u okviru ustavnih garancija ljudskih i manjinskih prava (taka 3 drugog dela Ustava, l. 7582). U st. 2 ovog lana Ustav regulie status meunarodnih izvora prava u Oba stava lana 15 reguliu istovetno pitanje. To je zatita (posebnih) prava nacionalnih manjina koju garantuje Republika Srbija (drava). Stavovi 1 i 2 ovog lana razlikuju se samo u tome to je odredba stava 2 potpunija jer upuuje na razlog iz kojeg se nacionalnim manjinama garantuju posebna prava, i na cilj koji se nastoji postii ovim garancijama (ostvarivanje potpune ravnopravnosti i ouvanje identiteta). ustavnom sistemu i pravnom poretku Republike Srbije. Deo pravnog poretka jesu opteprihvaena pravila meunarodnog prava i meunarodni ugovori koje je Srbija ratifikovala (st. 2, i identina odredba u l. 194 st. 3). Kao sastavni deo pravnog poretka ovi izvori prava neposredno se primenjuju. To znai, na primer, da se sudska presuda moe bazirati na opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava kao i na ratifikovanim meunarodnim ugovorima. lan 15 Ravnopravnost polova Drava jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti. Ustav Srbije je jedan od retkih ustava u kome su ustavne garancije ravnopravnosti ena i mukaraca nale mesto u osnovnim odredbama Ustava. Pored naelnog garantovanja ravnopravnosti ena i mukaraca Ustav propisuje obavezu drave da vodi politiku jednakih mogunosti kako bi se naelna garancija ravnopravnog statusa ena i mukaraca mogla i efektivno ostvariti. Ustavna pravila koja se odnose na kontrolu ustavnosti meunarodnih Politika jednakih mogunosti obavezuje dravu koja poiva na naelima socijalne pravde i vladavine prava (l. 1) i garantuje ravnopravnost ena i mukaraca da ustanovi i koristi razliite instrumente (zakone, posebne mere, strategije, aktivnosti) iji je cilj da otklone (prvenstveno faktiku) nejednakost izmeu ena i mukaraca tako to e stvoriti uslove da i ene i mukarci pod jednakim uslovima mogu i da koriste sva svoja prava. ugovora su razliita. To moe biti jedna od brojnih terminolokih nedoslednosti, ali moe govoriti i o razliitom kvalitetu, obimu i sadraju kontrole ustavnosti. Jedno ustavno pravilo nalae da potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (l. 16 st. 2 in fine), a drugo pravilo propisuje da potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (l. 194 st. 4). Ustavna terminologija koja se odnosi na meunarodne izvore prava je nedosledna. Ovo moe biti povod za razliite interpretacije ustavnih normi u praksi. Na primer: optepriznati principi meunarodnog prava (l. 16 st. 1); pravila meunarodnog prava (l. 16 st. 1); opteprihvaena pravila Ustav izriito propisuje (l. 16 st. 2) da potvreni meunarodni ugovori podleu oceni ustavnosti. O tome odluuje Ustavni sud (l. 167 st. 1 taka 2). Isto pravilo ne odnosi se i na opteprihvaena pravila meunarodnog prava. Ova pravila meunarodnog prava ne podleu oceni ustavnosti, ali su deo pravnog poretka. Sa njima moraju biti u skladu zakoni i drugi opti akti (l. 167 st. 1 taka 1). Postavlja se pitanje, da li opteprihvaena pravila meunarodnog prava i ratifikovani meunarodni ugovori imaju istovetan status u pravnom sistemu (deo su pravnog sistema i neposredno se primenjuju), ili meu njima postoje razlike (podleu ili ne podleu oceni ustavnosti), i ako postoje razlike na emu su utemeljene i koji su razlozi da se one naprave. Optepriznati principi meunarodnog prava i pravila meunarodnog prava6 ustavom su propisani okvir i osnov na kojem poiva spoljna politika Srbije.

25

lan 16 Meunarodni odnosi Spoljna politika Republike Srbije poiva na optepriznatim principima i pravilima meunarodnog prava. Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.

6 ire u prilozima. Videti tekst prof. dr Marijane Pajvani Kontraverze ustavnog okvira zatite ljudskih prava u kojem autorka, pored ostalog, analizira status meunarodnih izvora ljudskih prava u ustavnom sistemu, posebno sa aspekta njihove zatite.

26 meunarodnog prava (l. 16 st. 2); potvreni meunarodni ugovori (l. 16 st. 2); meunarodni ugovori (l. 17; l. 75 st. 1); vaei meunarodni standardi ljudskih i manjinskih prava (l. 18 st. 3); praksa meunarodnih tela koja nadziru sprovoenje meunarodnih standarda ljudskih prava (l. 18 st. 3). Strancima se kao posebno pravo garantuje pravo utoita (l. 57). Pored toga, u poglavlju o ekonomskom ureenju, strancima se posebno garantuju svojinska prava na nepokretnostima (l. 85 st. 1), kao i pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa (l. 85 st. 2).

27

lan 17 Poloaj stranaca Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani Republike Srbije. Status stranaca naelno reguliu osnovne odredbe Ustava, u skladu sa meunarodnim ugovorima. Strancima se naelno garantuju sva prava koja imaju i domai dravljani. Izuzetak od osnovnog pravila su prava koja Ustav garantuje samo dravljanima. Ustav navodi izborno pravo (l. 52 st. 1) koje, prema izriitoj ustavnoj odredbi, uivaju samo dravljani, i zabranu proterivanja koja se odnosi samo na dravljane i titi ih od proterivanja, dok stranci mogu biti proterani (l. 39 st. 3). Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa; postupak odluivanja o proterivanju regulie zakon; u postupku mora biti garantovano pravo na albu; stranac moe biti proteran samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog uverenja, ili gde mu ne preti ozbiljno krenje ljudskih prava (l. 39 st. 3). U kontekstu garantovanja prava stranaca, Ustav ne koristi termin potvreni (ili ratifikovani) meunarodni ugovori ve termin u skladu sa meunarodnim ugovorima. Ustav pravi razliku izmeu potvrenih meunarodnih ugovora koji se prema izriitoj ustavnoj normi smatraju sastavnim delom pravnog poretka (l. 16 st. 2), i meunarodnih ugovora (potvrenih i onih koji nisu potvreni). To moe biti povod da se postavi pitanje, da li i meunarodni ugovori koji nisu ratifikovani, obavezuju Srbiju kada je re o pravnom poloaju stranaca, i da li se i oni mogu smatrati delom pravnog poretka, budui da Ustav upuuje na njih, i u svojim osnovnim odredbama garantuje prava stranaca u skladu sa meunarodnim ugovorima?

28 primenu meunarodnih izvora ljudskih prava iako u osnovnim naelima to izriito propisuje (l. 16 st. 2). Neposredna primena ustavnih odredbi o ljudskim pravima znai da zakon nije nuan posrednik izmeu ustavne norme i njene praktine primene. Sud i svaki drugi organ koji primenjuje pravo moe se pozvati neposredno na ustavnu normu, i moe neposredno primeniti ustavno pravilo na

29

Drugi deo L JUDSKA I MANJINSKA P R AVA I S L O B O D E

konkretan sluaj. Na sadraj ustavnih garancija ljudskih prava upuuje deklaratorna odredba (st. 2) koja doputa interpretaciju da ustavne garancije ne obuhvataju samo prava koja su garantovana samim Ustavom ve ukljuuju i prava garantovana meunarodnim izvorima (opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori), pa ak i prava koja garantuju zakoni. U ovom kontekstu Ustav upuuje i na neposrednu primenu, ali nejasno je da li se neposredno primenjuju meunarodni izvori ljudskih prava, ili je uslov za neposrednu primenu da prava garantovana 1. OSnOVnA nAELA meunarodnim dokumentima budu pozitivirana u Ustavu. U skladu sa optim pristupom da je Ustav garant i zatitnik ljudskih prava lan 18 Neposredna primena zajemenih prava Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje. Kao osnov tumaenja odredbi o ljudskim i manjinskim pravima Ustav navodi dva izvora: vaee meunarodne standarde ljudskih prava i praksu meunarodnih institucija koje nadziru sprovoenje ljudskih prava (st. 3), a na unapreenje vrednosti demokratskog drutva ukazuje kao na socijalni okvir tumaenja ljudskih prava. Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori izostavljeni su iz ovog konteksta. i da se ustavne odredbe o ljudskim pravima neposredno primenjuju, ogranien je kvalitet, obim i sadraj ovlaenja zakonodavca da regulie ljudska prava. Zakon moe regulisati samo nain ostvarivanja ljudskih prava, samo ukoliko su ispunjeni uslovi koje propisuje Ustav, i uz potovanje granica za postupanje zakonodavca koje postavlja Ustav. Zakon moe regulisati nain ostvarivanja ljudskih prava ako Ustav sadri izriito ovlaenje za postupanje zakonodavca i ukoliko je, zbog prirode odreenog prava, neophodno da zakon regulie nain njegovog ostvarivanja. Granice postupanja zakonodavca kada regulie ljudska prava postavljene su Ustavom. Ustav ne doputa da zakon utie na sutinu prava koje je predmet zakonske regulative (st. 2 in fine). Restriktivne nadlenosti zakonodavca su instrument koji titi status ljudskih prava u ustavnom sistemu (ustavna, a ne zakonska prava) i koji govori o kvalitetu ljudskih prava (ljudska prava garantuje Ustav).

Kao polazni princip garantovanja ljudskih prava Ustav utvruje neposrednu primenu ustavom zajemenih ljudskih prava (st. 1). U tom kontekstu ne upuuje i na neposrednu

30 Subjekti koji budu u prilici da tumae odredbe o ljudskim pravima (u prvom redu organi koji odluuju o njihovoj zatiti, na primer sudovi i posebno Ustavni sud), mogu biti u nedoumici kojim izvorima treba da se rukovode prilikom postupanja: da li vaeim meunarodnim standardima ljudskih prava i praksom meunarodnih institucija koje nadziru sprovoenje ljudskih prava na koja Ustav izriito navodi u odredbi o tumaenju ljudskih prava (st. 3), ili potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava na koje ih Ustav upuuje kada definie okvir njihovog postupanja (l. 142 st. 2; l. 145 st. 2; l. 167 st. 1 taka 1)?7 Principe koji definiu sadraj, osnov, okvir i obim ogranienja ljudskih lan 19 Svrha ustavnih jemstava Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava. Svrhu ustavnih jemstava ljudskih prava navodi Ustav u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima (taka 1 Osnovna naela). Ustavne garancije ljudskih prava slue ouvanju ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti. To su osnovne vrednosti koje odlikuju pravedno, otvoreno, demokratsko drutvo i politiku zajednicu koja poiva na vladavini prava. U takvoj zajednici je dostojanstvo ljudske linosti neprikosnoveno i zato su svi duni da ga potuju i tite (l. 22 st. 1). Svaki ustav, pa i Ustav Srbije, pored realnih sadre i norme programskog karaktera. Ovo je primer takve norme. Ustav propisuje posebne obaveze za postupanje dravnih organa kada odluuju o ogranienju prava i apostrofira sudove kao organe vlasti koji neposredno i u konkretnom sluaju odluuju o ogranienju prava. Ove ustavne garancije posebno su vane. One tite prostor individualne slobode, i odreuju granicu i kriterijume za postupanje organa vlasti u domenu ljudskih prava. Kada odluuju o ogranienju ljudskih prava (st. 3), organi vlasti vezani su ustavnim pravilima koja definiu sadraj i okvir njihovog postupanja. Oni su duni da vode rauna o: sutini prava koje se ograniava; znaaju svrhe zbog koje se sloboda ili pravo ograniavaju; obimu ogranienja i njegovoj prirodi; odnosu izmeu ogranienja i svrhe
ire u prilozima. Videti tekst prof. dr Marijane Pajvani Kontraverze ustavnog okvira zatite ljudskih prava u kojem autorka, pored ostalog, analizira status meunarodnih izvora ljudskih prava u ustavnom sistemu, posebno sa aspekta njihove zatite.
7

31 drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati. Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava.

prava utvruje Ustav. Oni postavljaju granicu koju vlast ne sme prekoraiti kada se nae u situaciji da odluuje o ogranienju ljudskih prava. Ovi principi su vodi za postupanje organa vlasti u ovakvim prilikama. Nekoliko principa i osnovnih kriterijuma legitimiraju ogranienje ljudskih prava (st. 1). Ljudska i manjinska prava mogu se ograniiti samo zakonom. Ogranienje je mogue samo u sluaju kada to Ustav doputa. Ogranienje je mogue samo ukoliko je propisano za svrhe za koje Ustav doputa ogranienje. Obim u kojem se neko pravo ili sloboda mogu ograniiti definisan je Ustavom. Ogranienje prava mora biti svedeno na minimum koji zadovoljava svrhu zbog koje Ustav doputa mogunost ogranienja prava.

lan 20 Ogranienja ljudskih i manjinskih prava Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom

zbog koje je propisano ogranienje; postojanju mogunosti da se svrha ogranienja ljudskog prava ili slobode postigne i sa manjim ogranienjem prava.

32 Ustav sadri i posebnu zatitnu klauzulu (st. 2), i izriito garantuje zatitu statusa sloboda i prava koje graani ve efektivno uivaju. To je ustavno pravilo prema kojem se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe smanjivati. U periodu tranzicije kada restrikcijama podleu posebno socijalno ekonomska prava koja su graani uivali, ova odredba, povezana sa naelom socijalne pravde (l. 1) i obavezom drave da vodi politiku jednakih mogunosti (l. 15) vana je garancija ouvanja socijalne sigurnosti. U vezi sa zabranom neposredne i posredne diskriminacije su i ustavne odredbe iji je smisao da otklone ili promene okolnosti koje ometaju postizanje ravnopravnosti lica ili grupe lica koja se faktiki nalaze u nejednakom poloaju sa ostalim graanima. Drava u tom sluaju preduzima posebne mere. U skladu sa naelom socijalne pravde (l. 1) to je njena ustavna obaveza. Posebne mere su instrument kojim drava vodi i politiku jednakih mogunosti, ublaava i otklanja faktiku nejednakost. Prema izriitoj ustavnoj odredbi posebne mere koje se preduzimaju radi lan 21 Zabrana diskriminacije Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima. Zbog znaaja koji ima formalna jednakost za poziciju pojedinca u ustavnom Meu naelnim odredbama Ustava o ljudskim i manjinskim pravima je i opta norma o zabrani diskriminacije. Smisao ustavne zabrane diskriminacije jeste da se obezbede osnovne pretpostavke da se sva druga ljudska prava koja Ustav garantuje ostvaruju pod jednakim uslovima. Izriitu ustavnu zabranu diskriminacije ne prate, meutim, odredbe koje sankcioniu njeno krenje ili barem delegiraju zakonodavcu da to pitanje regulie. Ustav izriito zabranjuje svaki oblik diskriminacije i navodi oblike diskriminacije (st. 3). U skladu sa meunarodnim standardima zabranjuje se svaki oblik direktne (neposredne) ili indirektne (posredne) diskriminacije. Zabranjuje se diskriminacija po bilo kojem osnovu i bilo kojem linom svojstvu pojedinca (rasa, pol, nacionalna pripadnost, drutveno poreklo, roenje, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, imovinsko stanje, kultura, jezik, starost, psihiki ili fiziki invaliditet). Iako meunarodni dokumenti posebno navode boju koe, zabranjujui diskriminaciju, i s obzirom na ovo lino svojstvo, Ustav boju koe ne navodi izriito, ali sadri optu odredbu koja to lino svojstvo moe obuhvatiti (diskriminacija po bilo kom osnovu). Zbog znaaja koji za status ljudskih prava u ustavnom i pravnom sistemu ima njihova zatita, meu opte odredbe o ljudskim pravima svrstana su i lan 22 Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom. sistemu, jer jemi jednako postupanje prema svakom pojedincu pred dravnim organima, Ustav u ovom lanu posebno garantuje jednakost svih pred ustavom i zakonom (st. 1), kao i pravo svakog na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije (st. 2). Pravo na ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zatitu garantovano je kao jedno u nizu posebnih prava pripadnika nacionalnih manjina (l. 76 st. 1). Terminoloka nedoslednost je i ovde je primetna (jednakost u l. 21 st. 1, i ravnopravnost u l. 76 st. 1). Pored opte odredbe o zabrani diskriminacije, Ustav sadri i posebnu odredbu koja garantuje ravnopravnost ena i mukaraca, i utvruje obavezu drave da, na podruju ravnopravnosti polova, vodi politiku jednakih mogunosti (l.15), kao i posebnu odredbu koja zabranjuje svaki vid diskriminacije zasnovan na pripadnosti nacionalnoj manjini (l. 76 st. 2). otklanjanja faktike nejednakosti ne smatraju se diskriminacijom. Posebne mere stavljaju u povoljniji poloaj lica ili grupe lica koja se nalaze u faktiki nejednakom poloaju sa drugima. Zato je odredba o nediskriminatornom karakteru posebnih mera nuna, kako one ne bi bile ocenjene neustavnim. Posebne mere najee su ogranienog vremenskog dejstva (primenjuju se dok se ne ostvari cilj zbog kojeg su ustanovljene). Ustav nema odredbe o vremenskom dejstvu posebnih mera.

33

34 ustavna jemstva prava na zatitu ljudskih prava. Ustav utvruje dva vida zatite ljudskih prava: zatitu u unutranjem pravu i meunarodno pravnu zatitu pred meunarodnim institucijama. Ustav primarno garantuje zatitu pred sudom, kao najvaniji vid zatite ljudskih prava u unutranjem pravu. Pravo na zatitu pred sudom ima svako kome je povreeno ili uskraeno pravo ili sloboda garantovano Ustavom (st. 1). Svakome je zajemeno pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljeni sud, pravo na pravino suenje (l. 32 st. 1), i pravo na jednaku zatitu pred sudovima, drugim dravnim organima, nosiocima javnih ovlaenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave (l. 36 st. 1). Zatitu ljudskih prava pred sudom upotpunjuje sudska kontrola uprave (kontrola zakonitosti pojedinanih akata organa uprave kojima se odluuje o neijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu l. 198 st. 2). Uz garancije pojedinih prava (npr. izborno pravo), Ustav izriito propisuje i njihovu zatitu (l. 52 st. 3). Kao jedna od osnovnih vrednosti na kojoj poiva ustavni sistem Ustav Sadraj prava na zatitu ljudskih prava ne ukljuuje samo pravo na obraanje sudu ve i pravo na uklanjanje posledica koje su nastale povredom prava, to Ustav i izriito navodi (st. 1). Pored sudske zatite posebno se garantuje neposredna zatita ljudskih prava pred Ustavnim sudom (l. 166 st. 1). Neposredna ustavnosudska zatita ljudskih prava oslanja se na naelo neposredne primene ustavom garantovanih ljudskih prava (l. 18 st. 1), a ostvaruje se kao supsidijaran vid zatite pod uslovima utvrenim Ustavom i u postupku po ustavnoj albi (l. 170). Drugi vid zatite ljudskih prava jeste meunarodno-pravna zatita. Ustav garantuje pravo pojedinca da se obrati meunarodnim institucijama radi zatite sloboda i prava zajemenih Ustavom (st. 2), ali ne propisuje izriito pod kojim uslovima se moe koristiti ovo pravo, pa se u tom pogledu treba osloniti na meunarodne dokumente o ljudskim pravima koji su sastavni delovi pravnog poretka (l. 16 st. 1), a koji propisuju uslove i postupak ostvarivanja prava na zatitu prava pred meunarodnim institucijama. Pojedinac se moe obratiti meunarodnim institucijama za zatitu ljudskih prava nakon to iscrpi sve pravne lekove u unutranjem pravu pred institucijama koje odluuju o zatiti prava. Ustav jemi neprikosnovenost ljudskog ivota. Uvaavajui evropske Pitanje koje se u praksi moe postaviti u vezi sa ovom ustavnom odredbom odnosi se na sadraj, kvalitet i obim ljudskih prava na koja standarde ljudskih prava Ustav propisuje da u sistemu kazni u Srbiji nema smrtne kazne. lan 24 Pravo na ivot Ljudski ivot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bia. Ustavne garancije dostojanstva ljudske linosti apsolutno su zatiena prava (l. 202 st. 4), i ne podleu odstupanjima ni u vreme rata ili vanrednog stanja. Uz dostojanstvo ljudske linosti garantuje se i pravo na slobodan razvoj linosti, i naelno regulie prostor slobode pojedinca ije okvire ine slobode i prava drugih (st. 2). utvruje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i propisuje obavezu svih subjekata da ga potuju (st.1). Uz ovu naelnu ustavnu garanciju posebno se titi dostojanstvo linosti u postupku lienja slobode, i propisuje obaveza da se u postupanju prema licu lienom slobode uvaava dostojanstvo njegove linosti (l. 28 st. 1). lan 23 Dostojanstvo i slobodan razvoj linosti Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite. Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava drugih zajemena Ustavom. 2. LJUdSKA PRAVA I SLOBOdE se proteu ustavne garancije vezane za zatitu prava. U oba stava lana 22 Ustav se ograniava samo na zatitu prava zajemenih Ustavom, pa se postavlja pitanje, da li se garancije zatite odnose i na ona prava koja Ustav izriito ne garantuje, ali ih garantuju potvreni meunarodni ugovori, ili su garantovana zakonima (zakonska prava), i da li samo pod pretpostavkom da na njih Ustav upuuje, ili nezavisno od toga?

35

36 U neposrednoj vezi sa garancijom prava na ivot je i zabrana kloniranja ljudskih bia (st. 3), a u irem smislu i ustavne odredbe koje garantuju slobodu odluivanja o raanju (l. 63 st. 1), i garantuju pravo na pravnu sposobnost (l. 37 st. 1). Pravo na ivot pripada grupi apsolutno zatienih prava (l. 202 st. 4), i kao takvo ne moe ni na koji nain biti ogranieno, ni za vreme vanrednih okolnosti ili rata. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom. Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja. lan 25 Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim ogledima bez svog slobodno datog pristanka. Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta linosti Ustav garantuje optom normom, a konkretizuje je u vie posebnih ustavnih odredbi. Ustav izriito utvruje sluajeve koji se ne smatraju prinudnim radom i zato ne Sadraj koji ukljuuje opta ustavna norma o nepovredivosti fizikog i psihikog integriteta blie definiu odredbe o zabrani muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (st. 2); zabrana podvrgavanja medicinskim i naunim ogledima bez slobodno datog pristanka pojedinca (st. 2 in fine). Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta blie sadrinski definiu i zabrana ropstva ili dranja pojedinca u poloaju slinom ropstvu (26 st. 1); zabrana trgovine ljudima (l. 26 st. 2), kao i zabrana prinudnog rada (l. 26 st. 3), sa kojim Ustav izjednaava i seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju (l. 26 st. 3 in fine), pa zabrana prinudnog rada ukljuuje i takve sluajeve. Neka prava koja pripadaju ovoj grupi imaju status apsolutno zatienih prava. Takav status uivaju pravo na nepovredivost fizikog i psihikog integriteta, i zabrana ropstva i poloaja slinog ropstvu (l. 202 st. 4). Odstupanje od ovih prava nije doputeno ak ni u ratu ili za vreme vanrednog stanja. rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ali samo pod uslovom da se rad ovih lica zasniva na dobrovoljnosti, kao i da za posao dobijaju novanu naknadu; rad ili sluba lica na vojnoj slubi (odsluenje vojne obaveze, civilno sluenje vojne obaveze); rad ili sluba u vreme rata ili vanrednog stanja pod uslovom da se oni odvijaju u skladu sa merama koje se propisuju prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja (l. 200 st. 4, 5, 6, 7). podleu ustavnoj zabrani prinudnog rada (st. 4). Prinudnim radom se ne smatra: Pored izriite odredbe prema kojoj niko ne moe biti dran u ropstvu ili poloaju koji je slian ropstvu (st. 1), Ustav zabranjuje svaki oblik trgovine ljudima (st. 2), kao i prinudni rad (st. 3) sa kojim izjednaava i seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju (st. 3 in fine). Meu ustavnim garancijama osnovnih ljudskih prava koja tite fiziki integritet linosti Ustav propisuje i nekoliko zabrana iji je smisao zatita fizikog integriteta i dostojanstva linosti.

37

lan 27 Pravo na slobodu i bezbednost Svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost. Lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvieni zakonom. Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru.

lan 26 Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog rada Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

38 Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode i da naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito. Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud. Svakom pojedincu Ustav jemi pravo na slobodu i bezbednost (lina sloboda) kao jedno od osnovnih prava i utvruje vie posebnih jemstava ija je svrha zatite ovo pravo. Drugo pitanje odnosi se na pravo upotrebe jezika. Pravo na upotrebu Posebna jemstva se odnose na izriito propisivanje uslova pod kojima se lina sloboda pojedinca moe ograniiti; ureivanje postupka lienja slobode; odreivanje organa koji je nadlean da odluuje o lienju slobode i najzad, garantovanje odreenih prava kojima se pojedinac moe koristiti u postupku pred dravnim organima kada je njegova lina sloboda ograniena. Najznaajnije ustavne garancije line slobode ukljuuju zakonsko regulisanje razloga za lienje slobode i postupka lienja slobode (st. 1); garantovanje posebnih prava koja ima lice u momentu lienja slobode (st. 2 i 3), kao i izriita odredba Ustava da kaznu lienja slobode moe izrei samo sud (st. 4). Meu posebnim pravima koja uiva pojedinac u momentu lienja slobode su: pravo na hitno postupanje (odmah kako Ustav navodi); pravo da bude obaveten o razlozima lienja slobode; pravo da bude obaveten o optubi koja mu se stavlja na teret; pravo da mu razlozi lienja slobode i optuba koja mu se stavlja na teret budu saopteni na jeziku koji razume; pravo da o lienju slobode obavesti lice koje sam izabere; pravo da bude obaveten o svojim pravima; pravo da podnese albu sudu zbog lienja slobode; obaveza suda da o albi odlui u hitnom postupku. jezika u postupku pred organima dravne vlasti, posebno u postupku lienja slobode i u sudskom postupku znaajno je za zatitu line slobode. To pitanje posebno je osetljivo u zajednici u kojoj ive brojne nacionalne manjine i u kojoj Ustav garantuje pravo nacionalnih manjina da koriste svoj jezik i pismo, pod uslovima i na nain regulisan Ustavom i zakonima (l. 79). U vezi sa garancijama vezanim za linu slobodu, Ustav pominje samo jezik (jezik koji razume), ali ne garantuje pravo na prevodioca niti pravo na tumaa u sluaju kada je lice lieno slobode slepo, gluvo ili nemo (st. 2). Zbog svega toga, pitanje je da li prava lica lienog slobode ukljuuju i ona prava koja Ustav u ovom kontekstu posebno ne pominje, ali ih izriito garantuje u okviru prava na pravino suenje (l. 32 st. 2), ili je sadraj prava lica lienog slobode na upotrebu jezika po sadrini i kvalitetu ue od odgovarajuih prava u sudskom postupku? Ustav regulie i postupanje prema licu lienom slobode i utvruje obavezu uvaavanja dostojanstva linosti, izriito zabranjuje primenu bilo koje vrste nasilja prema licu lienom slobode, kao i iznuivanje iskaza (l. 28). Jedno pitanje se odnosi na sadraj koji obuhvata pravo lica lienog slobode da bude upoznat sa svojim pravima. Nain na koji je Ustav regulisao ovo pitanje, a imajui u vidu i izostanak izriite ustavne odredbe o lienju slobode po odluci suda ostavljaju dilemu o tome koja prava ima lice lieno slobode. Da li su to prava koja kao dopunska prava koja lice lieno slobode ima u sluaju kada je lieno slobode bez odluke suda (l. 29), ili neka druga prava koja regulie zakon?

39

lan 28 Postupanje s licem lienim slobode Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode. Zabranjeno je iznuivanje iskaza. Lienje slobode je akt (faktika radnja) ogranienja line slobode kao jedne od najvanijih individualnih sloboda. To je razlog to Ustav posebno regulie odnos organa dravne vlasti prilikom preduzimanja aktivnosti koje ograniavaju linu slobodu, kao i njihovo postupanje prema licu koje je lieno slobode. Ustav najpre postavlja opte principe koji definiu nain postupanja prema licu lienom slobode (st. 1). Prema licu koje je lieno slobode mora se

Teko je objasniti kojim se razlozima rukovodio ustavotvorac kada se opredelio da u Ustavu izriito ne propie da je lienje slobode mogue na osnovu sudske odluke ve samo na opti nain navodi lienje slobode od strane dravnog organa, i regulie prava koja u tom sluaju ima lice lieno slobode (st. 2). Ovo pitanje postavlja se posebno ako se ima u vidu da je ceo jedan lan (l. 29) posveen upravo regulisanju izuzetka od osnovnog pravila da se lice moe liiti slobode samo po odluci suda. Nain na koji su regulisane neke od garancija vezane za lienje slobode povod su da se postavi nekoliko pitanja.

40 postupati oveno i sa uvaavanjem dostojanstva njegove linosti, to predstavlja samo konkretizaciju ustavnog naela neprikosnovenosti dostojanstva ljudske linosti (l. 23 st. 1) u veoma delikatnom trenutku, kada je lina sloboda pojedinca podvrgnuta ogranienju. Ustavna regulativa o postupanju sa licem lienim slobode ukljuuje i dve izriite ustavne zabrane. Jedna se odnosi na primenu bilo koje vrste nasilja (fiziko, psihiko) nad licem lienim slobode (st. 2). Druga zabrana odnosi se na iznuivanje iskaza (st. 3). Moe se primetiti da Ustav ne sankcionie povredu ovih ustavnih zabrana, i ne ovlauje izriito zakonodavca da propie sankcije u sluaju njihovog krenja. Pravila o postupanju sa licem lienim slobode, kao i zabrana odreenih postupaka prema licu lienom slobode pripadaju grupi apsolutno zatienih prava. Odstupanje od ovih prava nije doputeno ni u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti (l. 202 st. 4). lan 30 Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinog postupka. Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvrena neposredno po donoenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni sud, koji potom ponovo odluuje o pritvoru. Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuje se pritvoreniku najkasnije 12 asova od pritvaranja. Odluku o albi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova. lan 29 Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo da nita ne izjavljuje i pravo da ne bude sasluano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne moe da je plati. Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu, u protivnom se puta na slobodu. Posebno se reguliu prava lica lienog slobode u sluaju kada se odstupa od opteg pravila da je lienje slobode doputeno samo po odluci suda, dakle, u situaciji kada neki drugi organ vlasti (policija) neposredno organiava linu slobodu pojedinca. U tom sluaju, lice koje se liava slobode ima dopunska prava, koja obuhvataju: pravo da nita ne izjavi (st. 1); pravo da bude sasluan u prisustvu branioca (st. 1); pravo da sam izabere branioca (st. 1); pravo na branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ukoliko zbog svog imovinskog stanja ne moe da plati pomo branioca (st. 1); pravo da bude izveden pred nadleni sud bez odlaganja, a najdue u roku od 48 sati (st. 2); O albi odluuje sud najdue u roku od narednih 48 asova, dakle, u kratkom roku. Smisao ovih odredbi je da na najmanju moguu meru ogranie vreme trajanja pritvora i ogranienje line slobode. Najzad, ak i kada su svi navedeni uslovi ispunjeni kumulativno, sud kao organ koji odluuje o pritvoru nije obavezan da takvu odluku i donese. cenei sve okolnosti konkretnog sluaja, sud odluuje o tome da li e prema nekom licu odrediti pritvor ili ne. Lice koja se nalazi u pritvoru ima pravo da izjavi albu protiv reenja o pritvaranju. Drugo, odluku o pritvoru mora doneti nadleni sud. Pritvoreno lice mora biti izvedeno pred nadleni sud u kratkom roku najkasnije u roku od 48 asova od lienja slobode. Reenje o pritvoru donosi se u pisanoj formi kao i obrazloenje posebnog razloga za odreivanje pritvora. Reenje o pritvoru mora biti urueno pritvorenom licu u kratkom roku, najkasnije u roku od 12 asova od pritvaranja. Tree, pritvor se moe odrediti, a lice zadrati u pritvoru samo ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka. Uslove odreivanja pritvora i postupak odluivanja o pritvoru propisuje Ustav. Oni obuhvataju tri uslova koji moraju biti ispunjeni kumulativno. Prvo, mora postojati osnovana sumnja da je lice za koje se odreuje pritvor izvrilo krivino delo. pravo da bude puten na slobodu ukoliko mu na osnovu odluke nadlenog suda ne bude odreen pritvor (sr. 2).

41

42 lan 31 Trajanje pritvora Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razloge pritvora. Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optunica, okrivljeni se puta na slobodu. Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, u skladu sa zakonom. Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen. Duinu trajanja pritvora regulie Ustav, jer je to akt ogranienja line slobode pojedinca kao jedne od osnovnih ustavnih sloboda. Ustav nalae optom odredbom da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrae vreme, kao i da trajanje pritvora zavisi od razloga kojima se sud rukovodio odluujui o pritvoru. U samom Ustavu precizirano je da pritvor po odluci prvostepenog suda moe trajati najdue do tri meseca, a da vii sud moe produiti pritvor jo najdue tri meseca (st. 1). Pritvor moe trajati, dakle, najdue est meseci. Ukoliko se u tom roku ne podigne optunica, Ustav nalae da se pritvoreno lice pusti na slobodu (st.1). Propisujui maksimalno vreme trajanja pritvora, ustavotvorac nalae dravnim organima da efikasno deluju u osetljivoj situaciji kada je ograniena lina sloboda pojedinca. Pritvor se moe odrediti odlukom suda i posle podizanja optunice (st. 2). Ustav nalae da se trajanje pritvora u ovom sluaju svede na najkrae vreme, i obavezuje organe dravne vlasti da pritvorenika puste da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor odreen (st. 3). Ustav ne regulie koliko u ovom sluaju traje pritvor ve upuuje na zakon koji treba da regulie to pitanje. I u ovom lanu terminologija nije ujednaena. Za lice koje se nalazi u pritvoru koriste se dva termina: opti termin okrivljeni (st. 1) koji oznaava lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo krivino delo i protiv kojeg je pokrenut postupak, i termin pritvorenik (st. 3) koji oznaava lice koje se nalazi u pritvoru. U skladu sa rubrumom i sadrajem ovog lana bilo bi poeljno koristiti termin pritvorenik. On je precizniji i vie odgovara sadraju na koji se odnosi ova ustavna odredba. Svako Pravo na javnost sudskog postupka (javna rasprava i odluivanje) (st. 1). Ustav sadri nekoliko pravila o naelu javnosti u postupku pred sudom. Nain na koji su ova pitanja regulisana moe biti povod tekoama u praktinoj primeni. Najpre se mora konstatovati da u Ustavu nema izriite norme o javnom izricanju (saoptavanju) presude (izuzev ako bi se pod Veoma vana Ustavna garancija koja titi individualnu slobodu pojedinca odnosi se na pravo na pravino suenje. Ovo pravo obuhvata vie posebnih ustavnih garancija i prava iji je smisao da pojedincu garantuju fer suenje. Meu njima su: Pravo na suenje pred nezavisnim, nepristrasnim sudom koji je ve ustanovljen zakonom. Nezavisnost i nepristrasnost suda blie se definiu ustavnim odredbama o statusu sudova (l. 142 st. 2), statusu sudija (l. 146153) i sudskim odlukama koje ne mogu biti predmet vansudske kontrole (l. 145 st. 3). U odredbama o sudovima Ustav ponavlja i blie definie da zakon regulie osnivanje, organizaciju, nadlenost, ureenje i sastav sudova (l. 143 st. 2) i izriito zabranjuje osnivanje privremenih, prekih ili vanrednih sudova (l. 143 st. 3). lan 32 Pravo na pravino suenje Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega. Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem. Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom. okrivljeno lice ne mora nuno biti i pritvoreno, ali samo okrivljeno lice moe biti pritvoreno. Na probleme vezane za korienje termina ukazuje i Venecijanska komisija u svom miljenju.

43

44 terminom odluivanje podrazumevalo i saoptavanje presude). Naelo javnosti podlee ogranienjima koje propisuje Ustav (l. 32 st. 3, i l. 142 st. 3). Ogranienja koja Ustav propisuje odnose se na postupak pred sudom (ceo postupak ili deo postupka) (l. 32 st. 3), odnosno na raspravljanje pred sudom (l. 142 st. 3), pa se postavlja pitanje, koja od navedene dve ustavne odredbe definie prostor u kojem se ogranienje naela javnosti smatra doputenim i na Ustavu zasnovanim? Razlozi koji mogu imati osnov da se javnost iskljui, taksativno su navedeni u Ustavu (l. 32 st. 3), i odnose se na zatitu interesa maloletnika; zatitu privatnosti uesnika u postupku; zatitu interesa nacionalne bezbednosti kao i zatitu javnog reda i morala. Taksativno navoenje razloga za iskljuenje javnosti u Ustavu moe biti izvor problema u praksi, jer ne doputa mogunost da sud, cenei sve okolnosti sluaja, iskljui javnost i iz razloga koje Ustav izriito ne pominje. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda doputa da se javnost iskljui i u sluaju ako bi, po miljenju suda, ona mogla nakoditi interesima pravde (l. 6 st. 1 in fine). Pravo na pravino suenje u razumnom roku (st. 1) je naelna ustavna garancija. Ona postavlja osnov i okvir za zakonska reenja o sudskim postupcima (posebno trajanje postupka pred sudom) koja obezbeuju efikasnost sudske zatite prava i sloboda. Pored ove naelne norme, Ustav regulie i posebno pravo lica kojem se sudi za krivino delo (krivini postupak) da mu se sudi bez odugovlaenja (l. 33 st. 6). Standarde koji operacionalizuju naelnu odredbu o pravinom suenju u razumnom roku i blie odreuju konkretno znaenje termina razumni rok u razliitim oblastima propisuju zakoni. Pravo na besplatnog prevodioca (st. 2) ukoliko ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu, kao i pravo na besplatnog tumaa ako je slep, gluv ili nem vana je garancija prava na pravino suenje. Nain na koji je Ustav definisao prava vezana za korienje jezika (besplatni prevodilac) ili drugu vrstu pomoi u sudskom postupku (besplatni tuma za slepe, gluve ili neme) naelan je, i odnosi se na sve uesnike u sudskom postupku. U Ustavu se koristi termin svako, iz ega sledi zakljuak da se prava na besplatnog tumaa ili prevodioca garantuju svim uesnicima u postupku pred sudom. Kako se ovo pravo neposredno primenjuje na osnovu smog Ustava, i spada u kroz apsolutno zatiena prava koja ne podleu odstupanjima, moe se postaviti pitanje, kojim razlozima se rukovodio ustavotvorac kada je prava, koja se inae garantuju samo okrivljenom i samo u krivinom postupku, proire na sve uesnike u postupku pred sudom i na sve sudske postupke? Pravo okrivljenog da bude obaveten delu za koje se tereti, o razlozima optube kao i o prikupljenim dokazima (st. 1). Ustav posebno navodi da Posebna prava okrivljenog koja garantuje Ustav obuhvataju vie razliitih prava. To su: lan 33 Posebna prava okrivljenog Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme i odgovarajue uslove za pripremu odbrane. Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom. Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe biti kanjen, ako mu nije omogueno da bude sasluan i da se brani. Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane. Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja. Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu. Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo. Sva prava garantovana ovim lanom uivaju status apsolutno zatienih prava, to znai da ne podleu odstupanju u vreme rata ili vanrednog stanja (l. 202 st. 4).

45

46 rok u kojem se okrivljeni obavetava mora biti kratak, ali ne precizira u kojem roku (u najkraem roku) okrivljeni ima pravo da bude obaveten o delu, optubi i dokazima. Posebno je garantovano pravo okrivljenog da o ovim pitanjima bude obaveten na jeziku koji razume, ali Ustav izriito ne pominje pravo na besplatnog prevodioca ili tumaa (uporediti l. 6 st. 3e Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda). Pored posebnih garancija koje se odnose na upotrebu jezika u krivinom postupku, Ustav i naelno jednom optom normom svakome garantuje pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, kao i u postupcima pred drugim dravnim organima i organizacijama koje vre javna ovlaenja, pod uslovom da se u konkretnom sluaju reava ili odluuje o njegovom pravu ili obavezi (l. 199 st. 1). U ovom kontekstu Ustav izriito ne navodi organe autonomne pokrajine ni organe gradova i optina, niti na opti nain upuuje na druge organe. Kako je nabrajanje taksativno, moe se postaviti pitanje dejstva ustavne odredba o pravu korienja jezika pred organima autonomne pokrajine i organima gradova i optina? Ustavna odredba pravo da bude obaveten () o razlozima dela za koje se tereti nije precizna. Okrivljeni moe biti obaveten o prirodi dela za koje se tereti, a ne o razlozima zbog kojih je delo uinjeno (razlozi dela kako glasi Ustavna odredba), jer razloge zbog kojih je poinio delo najbolje zna upravo okrivljeni, i o tome ga ne treba posebno obavetavati. Okrivljeni moe biti obaveten o razlozima optube koja mu se stavlja na teret (uporediti l. 6 st. 3 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda). Prava okrivljenog vezana za njegovu odbranu obuhvataju nekoliko posebnih prava: pravo okrivljenog da slobodno izabere branioca kojem e poveriti svoju odbranu (st. 2); pravo na besplatnog branioca ukoliko to zahteva interes pravinosti, a okrivljeni ne moe da snosi trokove branioca (st. 3); pravo da nesmetano komunicira sa svojim braniocem (st. 2); pravo na primereno vreme kao i odgovarajue uslove za pripremu odbrane (st. 2). Pravo okrivljenog da mu se sudi u njegovom prisustvu pod uslovom da je dostupan sudu. Pravo na suenje bez odugovlaenja posebno se garantuje okrivljenom u krivinom postupku i predstavlja konkretizaciju opteg prava na pravino suenje u razumnom roku (l. 32 st. 1). Pravo okrivljenog da odbije da d iskaz protiv sebe ili protiv njemu bliskih lica, kao i pravo da odbije da prizna krivicu (st. 7). lan 34 Pravna sigurnost u kaznenom pravu Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena. Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije odreuju se zakonom. Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda. Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee voenje postupka za neko drugo kanjivo delo. Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim injenicama koje su, da su bile poznate u vreme suenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u ranijem Pitanje koje se u vezi sa sadrajem ovog lana Ustava postavlja, odnosi se na status prava garantovanih ovim lanom (posebno npr. prava iz st. 1, 2, 3, 4, 6). Kako nisu izriito uvrtena u apsolutno zatiena prava (l. 202 st. 4), ova prava podleu odstupanju u vreme vanrednog stanja ili rata, iako je re o osnovnim pravima okrivljenog koja garantuju elementarne pretpostavke za fer i pravino suenje. Nejasno je zato su u Ustavu propisani razliiti reimi za prava koja ine sadraj prava na pravino suenje (uporediti l. 6 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda)? Sva navedena prava uiva ne samo okrivljeni ve i svako drugo lice protiv kojeg se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo (st. 8). Ustav izriito zabranjuje kanjavanje ukoliko okrivljenom nije omogueno da bude sasluan kao i da se brani (st. 4) Pravo okrivljenog da iznosi dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optube kao i da zahteva da se u njegovom prisustvu ispituju i svedoci optube i svedoci odbrane.

47

48 postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin protiv ovenosti ne zastareva. Ustav garantuje vie posebnih naela iji je smisao da osigiraju pravnu sigurnost u osetljivom podruju kaznenog prava. Posebno je vano nekoliko naela. Naela legaliteta dela i sankcije vana su garancija pravne sigurnosti u sudskim postupcima u kojima se pojedincu moe izrei sankcija. Naelo legaliteta dela predstavlja ustavnu garanciju prema kojoj niko ne moe biti oglaen krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, nije bilo propisano kao kanjivo delo zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu (st. 1). Naelo legaliteta sankcije ustavna je garancija prema kojoj se nikome ne moe izrei kazna ili druga sankcija koja nije bila propisana zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu za konkretno delo (st. 1). Ustavom je izriito propisano (st. 2 in fine) da se krivina dela i sankcije za njih mogu propisati samo zakonom, ne i propisima donesenim na osnovu zakona (podzakonski propisi). Od opteg pravila o zabrani retroaktivne primene zakona (l. 167 st. 1) Ustav doputa odstupanje u krivinom zakonodavstvu. Povratno dejstvo krivinog zakona reguliu dve ustavne odredbe. Jedna odredba je ije je znaenje ue i odnosi se samo na one odredbe zakona koje propisuju kazne (l. 34 st. 2). Znaenje druge ustavne norme je ire i prema njoj sve odredbe krivinog zakona mogu imati povratno dejstvo, pod uslovom da je odredba blaa za uinioca krivinog dela (l. 167 st. 3). Razliito regulisanje odstupanja od zabrane retroaktivne primene zakona u krivinom zakonodavstvu moe biti izvor problema u praksi sudova, jer se u postupku pred sudom moe postaviti pitanje, koja od pomenute dve ustavne odredbe vezuje sud prilikom postupanja? Pretpostavka nevinosti titi okrivljenog od obaveze da pred sudom dokazuje svoju nevinost i ustanovljava obavezu tuioca da dokae krivicu optuenog. Ustavom se izriito propisuje da se svako smatra nevinim za krivino delo sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda (st. 3). Ustav zabranjuje gonjenje i kanjavanje u istoj stvari u sluajevima koje precizno navodi (st. 4). Zabrana se odnosi na tri sluaja: kada je postupak koji se vodi protiv odreenog lica pravosnano obustavljen; ako je optuba pravosnano odbijena, i kada je lice pravosnanom presudom osloboeno lan 35 Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom. Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo. Sva prava garantovana ovim lanom Ustava imaju status apsolutno zatienih prava i ne podleu odstupanju u ratu ili za vreme vanrednog stanja (l. 202 st. 4). Ustav izriito propisuje odstupanje od zastarelosti krivinog gonjenja kao i zastarelosti izvrenja krivinih sankcija kada su u pitanju odreena krivina dela: ratni zloini, genocid i zloin protiv oveanstva (st. 7). ili osueno. Pored zabrane gonjenja i kanjavanja u istoj stvari Ustav zabranjuje (st. 4 in fine) izmenu sudske odluke na tetu okrivljenog u postupku koji se vodi po vanrednom pravnom leku. Navedene zabrane odnose se ne samo na krivini postupak ve i na postupke za druga kanjiva dela. Ustav ne zabranjuje ponovno suenje u istoj stvari to izriito propisuje Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (l. 4 st. 1 Protokola 7), a zabranjuje ponovno gonjenje, to Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne zabranjuje. Ponavljanje postupka je doputeno, ali je to izuzetak i kao takav se restriktivno tumai (st. 5). Ustav taksativno navodi dva sluaja kada je doputeno ponavljanje postupka, u skladu sa kaznenim propisma: prvi, ukoliko se otkriju dokazi o novim injenicama koje su mogle bitno uticati na ishod postupka da su bile poznate u vreme suenja i drugi, ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na ishod postupka. Nain na koji je norma formulisana (preuzeta odredba l. 4 st. 2 Protokola 7 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) ne precizira na ta se odnosi povreda koja je mogla uticati na ishod postupka (povreda materijalnog ili procesnog prava) i kakva povreda se ima u vidu (povreda zakona ili povreda drugog propisa).

49

50 Pravo na rehabilitaciju i pravo na naknadu tete jeste ustavom neposredno propisan vid zatite pojedinca od postupaka dravnih organa koji ograniavaju njegovu linu slobodu. Ustav garantuje ta prava pojedincima u sluajevima koje taksativno navodi. Osnovi korienja prava na rehabilitaciju kao i na naknadu tete su: nezakonito lienje slobode; nezakonito pritvaranje; nezakonita osuda za kanjivo delo. Pravo na zatitu prava pred sudom garantuje se i u nekim drugim Ustav propisuje da naknadu tete snosi drava. Pored prava na rehabilitaciju, kao i prava na naknadu tete, Ustav ovlauje zakonodavca da ustanovi i druga prava koja u navedenim sluajevima pripadaju ovim licima (st. 3). Uz garancije prava na rehabilitaciju i prava na naknadu tete, treba dodati i naelnu ustavnu garanciju prava svakoga ije je pravo povreeno da zatrai uklanjanje posledica koje su nastale povredom prava (l. 22 st. 1). U kontekstu prava na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo ne pominje Osnov za korienje ustavom garantovanog prava na naknadu tete je i nezakonit i nepravilan rad dravnih organa, institucija koje obavljaju javna ovlaenja, organa autonomne pokrajine kao i organa optina i gradova. Ustav precizira da ovo pravo uiva svako kome je naneta teta ne samo zbog nezakonitog rada ve i zbog nepravilnog rada. Pored toga, Ustav precizira da pravo na naknadu tete ukljuuje i materijalnu i nematerijalnu tetu (st. 2). Zakonodavcu je delegirano pravo da propie uslove pod kojima oteeni ima pravo da naknadu tete zahteva neposredno od lica koje je prouzrokovalo tetu (st. 3). On to moe regulisati u granicama propisanim u Ustavu (l. 18 st. 2). Pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se reava o lan 36 Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Meu ustavnim garancijama pravne sigurnosti u kaznenom pravu su i jemstva prava na jednaku zatitu prava i pravo na pravno sredstvo. lan 37 Pravo na pravnu linost Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina. Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su. neijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu garantuje se svakome (st. 2). Uz jemstvo pojedinih prava i sloboda, Ustav izriito garantuje pravo na albu zbog povrede prava (npr. uz pravo na slobodu i bezbednost, l. 27 st. 3). se izriito zatita ljudskih i manjinskih prava pred Ustavnim sudom koju Ustav posebno garantuje (l. 166 st. 1), kao ni zatita prava od strane Zatitnika graana (l. 138 st. 1). Zatita pred drugim dravnim organima nesumnjivo ukljuuje i zatitu pred Ustavnim sudom, kao i zatitu prava koju prua Zatitnik graana. Ne pominje se ni ustavna alba kao posebno pravno sredstvo za zatitu prava i sloboda pred Ustavnim sudom (l. 170). Ne pominje se izriito ni pravo obraanja meunarodnim institucijama (l. 22 st. 2) u cilju zatite prava, iako je u pitanju jedno posebno pravno sredstvo za zatitu prava i sloboda pojedinca. odredbama Ustava (l. 22 st. 1). Zatitu pred sudom upotpunjuje sudska kontrola zakonitosti pojedinanih akata organa uprave kojima se odluuje o neijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (l. 198 st. 2). Uz neka prava i slobode Ustav izriito garantuje njihovu pravnu zatitu (npr. izborno pravo l. 52 st. 3) ili zatitu pred sudom (npr. zatita od zloupotrebe podataka o linosti l. 42 st. 4). Ustav garantuje (st. 1) svakom licu jednaku zatitu prava koja se ostvaruje pred: sudovima; drugim dravnim organima; nosiocima javnih ovlaenja; organima autonomne pokrajine; organima optina i gradova (jedinice lokalne samouprave).

51

52 Sadraj prava na pravnu linost koje garantuje Ustav ukljuuje tri posebna prava. To su: pravo na pravnu sposobnost; pravo na poslovnu sposobnost i pravo na izbor i korienje linog imena. Pravo na pravnu sposobnost garantuje se svakom pojedincu, bez ispunjavanja bilo kakvih posebnih uslova. To pravo predstavlja sposobnost svakog pojedinca da bude nosilac prava. Iako je dravljanstvo jedno od najznaajnijih statusnih prava pojedinca, Pravo na poslovnu sposobnost ukljuuje sposobnost pojedinca da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama. Na osnovu Ustava osnov sticanja prava na poslovnu sposobnost je punoletstvo, a prema izriitoj ustavnoj normi punolestvo nastupa sa navrenih 18 godina (st. 2). Pravo na poslovnu sposobnost moe se ograniiti, pod uslovima i iz razloga propisanih zakonom, ukoliko takvu odluku donese nadleni sud. Ogranienje poslovne sposobnosti moe biti potpuno ili delimino. U okviru prava na pravnu linost, Ustav garantuje i slobodu izbora i korienja linog imena, kao i slobodu roditelja na izbor i korienje imena svoje dece (st. 3). Pravo na pravnu linost spada u grupu apsolutno zatienih prava i ne podlee odstupanjima (l. 202 st. 4). Iako Ustav izriito propisuje da pravo na pravnu linost ne podlee odstupanjima, niti u Ustavu postoji odredba koja bi uputila na mogunost da se zakonom regulie ogranienje nekih prava koja ine sadraj prava na pravnu linost, neka prava (npr. poslovna sposobnost) mogu se ograniiti i u redovnim prilikama. Pravo na poslovnu sposobnost moe se ograniiti pod uslovima i iz razloga propisanih zakonom, a na osnovu odluke nadlenog suda. Ogranienje poslovne sposobnosti moe biti potpuno ili delimino. S obzirom na to da se ustavom garantovano pravo ili sloboda moe ograniiti samo pod uslovom da to Ustav doputa (l. 20 st. 1), kao i da zakon moe regulisati samo nain ostvarivanja prava, uz uslov da je to Ustavom izriito propisano, u praksi bi se moglo postaviti pitanje ustavnosti zakonskih odredbi koje reguliu ogranienje poslovne sposobnosti. lan 39 Sloboda kretanja Svako ima pravo da se slobodno kree i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati. Ustavne garancije vezane za pravo na dravljanstvo spadaju u grupu apsolutno zatienih prava, i ne podleu odstupanju za vreme rata i vanrednog stanja ( l. 202 st. 4). Neka prava Ustav izriito garantuje samo dravljanima, kao npr. izborno pravo (l. 52 st. 1). Ustav izriito garantuje pravo na dravljanstvo samo detetu roenom u Srbiji (st. 3). Ova ustavna garancija nije bezuslovna. Dete roeno u Srbiji uiva pravo na dravljanstvo samo ukoliko nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo neke druge drave. Ovakvo reenje obezbeuje zatitu od apatrizma jer ne doputa mogunost da dete roeno na teritoriji Srbije ostane bez dravljanstva. Izriito se zabranjuje proterivanje dravljanina Republike Srbije iz Srbije (st. 2). Ustavom se zabranjuje da dravljanin Srbije bude lien dravljanstva (st. 2), ili da mu bude uskraeno pravo da promeni dravljanstvo (st. 2). Posebno se garantuje zatita prava i interesa dravljana u inostranstvu (l. 13 st. 1), i utvruje obaveza drave da unapreuje odnose sa Srbima (Ustav u ovom sluaju ne koristi termin dravljani Srbije) koji ive u inostranstvu (l. 13 st. 2). Ustav ne garantuje izriito ovo pravo ve preputa zakonu da regulie nain sticanja i prestanka dravljanstva (st. 1). Ustav regulie neka pitanja vezana za dravljanstvo i zatitu dravljana Republike Srbije. lan 38 Pravo na dravljanstvo Sticanje i prestanak dravljanstva Republike Srbije ureuje zakon. Dravljanin Republike Srbije ne moe biti proteran, ni lien dravljanstva ili prava da ga promeni. Dete roeno u Republici Srbiji ima pravo na dravljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave.

53

54 Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograniiti zakonom, ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije. Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje se zakonom. Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krenje prava zajemenih ovim ustavom. Sloboda kretanja i nastanjivanja je jedno od osnovnih linih prava pojedinca koju garantuje Ustav (st. 1) i iji sadraj ukljuuje: slobodu kretanja unutar nacionalne teritorije koja podrazumeva slobodu izbora i promene mesta prebivalita kao i slobodu naputanja prebivalita; pravo naputanja teritorije i pravo povratka u Srbiju. Ustav doputa (st. 2) ogranienje slobode kretanja i nastanjivanja i upuuje na zakon koji regulie ogranienje slobode kretanja i nastanjivanja (st. 2). Zakonodavac je, pri tom, vezan optim ustavnim pravilom koje definie sadraj, kvalitet i obim zakonskih ovlaenja u materiji ljudskih prava (l. 18 st. 2) i granicama u kojima Ustav doputa ogranienje ljudskih prava (l. 20). Ustav neposredno (l. 39 st. 2) utvruje razloge koji mogu biti osnov za ogranienje slobode kretanja i nastanjivanja. Meu njima su: voenje krivinog postupka; zatita javnog reda i mira; spreavanja irenja zaraznih bolesti; odbrane Republike Srbije. Sloboda kretanja i nastanjivanja jedna je od onih sloboda koju stranci uivaju pod posebnim reimom. Ustav propisuje da se ulazak i boravak stranaca u Srbiji regulie zakonom (st. 3). Za razliku od dravljana Republike Srbije u odnosu na koje Ustav propisuje zabranu proterivanja (l. 38 st. 2), stranci mogu biti proterani pod uslovima koje regulie Ustav. Ovi uslovi ukljuuju: Pravo na nepovredivost stana jedan je vid garantovanja prava na privatnost. Nepovredivost stana zajemena je optom odredbom Ustava lan 40 Nepovredivost stana Stan je nepovrediv. Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima vriti pretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u prisustvu dva punoletna svedoka. Bez odluke suda, ulazak u tui stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien zakonom. U vezi sa razlozima koji su osnov ogranienja slobode kretanja i nastanjivanja i nekih drugih sloboda (tajnost pisama, zatita podataka o linosti, sloboda misli i veroispovesti, sloboda miljenja i izraavanja) primetna je terminoloka nedoslednost kada je razlog ogranienja prava ili sloboda vezan za bezbednost Republike. U Ustavu se koriste termini odbrana Republike (l. 39 st. 3), bezbednost Republike (l. 41 st. 2, l. 42 st. 3), javna bezbednost i javni red (l. 43 st. 4), nacionalna bezbednost (l. 46 st. 2). Neoprezna upotreba razliitih termina, kada su u pitanju razlozi iz kojih individualne slobode mogu biti ograniene, moe biti povod za razliite prakse prilikom odluivanja o ogranienju prava. Pitanje koje se u ovom kontekstu moe postaviti jeste, da li postoje razlozi koji opravdavaju eventualno razliito praktino postupanje pri ograniavanju prava i sloboda? odluku o proterivanju koju donosi nadleni organ; zakonom regulisan postupak po kojem se odluuje o proterivanju; garantovanje prava na albu na odluku o proterivanju; zabranu proterivanja u zemlju u kojoj mu preti progon zbog nekog njegovog linog svojstva (rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi), ili uverenja (politikog miljenja), ili gde mu ne preti ozbiljno krenje prava koje garantuje Ustav.

55

56 (st. 1). Sadraj prava na nepovredivost stana ukljuuje zabranu ulaska u tui stan, kao i zabranu pretresa stana protiv volje draoca stana. Ovo opte pravilo odnosi se ne samo na stan ve i bilo koji drugi prostor. Ustav doputa mogunost da se pravo na nepovredivost stana ogranii pod uslovima i po postupku koji propisuje Ustav. Dva su sluaja u kojima Ustav doputa ogranienje ovog prava: prvi, kada se pravo ograniava po odluci i uz pismeni nalog suda (st. 2) i drugi, kada je ogranienje doputeno i kada nema pismenog sudskog naloga za ulazak u stan i pretres stana (st. 3). Od opte zabrane da niko, protivno volji draoca stana, ne moe ui u stan niti vriti pretres u stanu, doputeno je odstupanje uz uslov da je to naloeno pismenom odlukom suda. U tom sluaju Ustav garantuje pravo draoca stana da, uz dva punoletna svedoka, prisustvuje pretresu stana, bilo sm, bilo preko svog zastupnika. Pretres stana na osnovu sudskog naloga mogu je i bez prisustva draoca stana ili njegovog punomonika, ali uz uslov da pretresu prisustvuju dva punoletna svedoka. Ustav doputa ulazak u tui stan i bez pismenog naloga suda, a izuzetno i pretres stana i bez prisustva svedoka. To je mogue samo ukoliko je ulazak u stan neophodan u sluajevima koje Ustav taksativno navodi: da bi se uhapsio uinilac krivinog dela; da bi se otklonila neposredna i ozbiljna opasnost za ljude ili imovinu. I u ovom izuzetnom sluaju pravo na nepovredivost stana moe se ograniiti, i u stan se moe ui samo na nain propisan zakonom, uz ogranienja. Ustav upuuje na zakon koji blie regulie postupak ogranienja prava (st. 2) u okvirima i obimu u kojem Ustav doputa zakonodavnu regulativu u domenu ljudskih prava (l. 18 st. 2, i l. 20). Terminologija je problem i u ovom lanu. Koristi se termin odstupanje (st. 2) umesto termina ogranienje. Terminom odstupanje u Ustavu se oznaava reim ljudskih prava u vreme rata i vanrednog stanja (l. 202), dok se terminom ogranienje oznaava reim pojedinanih prava u vezi s kojima Ustav propisuje izuzetke od opte ustavne garancije prava (npr. l. 20, l. 39 st. 2, l. 43 st. 4, l. 46 st. 2). Odluka o ogranienju tajnosti pisama ima vremenski ogranieno dejstvo. Ustav to izriito propisuje optom normom koja doputa ogranienje prava samo na odreeno vreme, ali ne precizira vremensko dejstvo odluke, niti odreuje njeno maksimalno trajanje. ako je ogranienje neophodno za voenje krivinog postupka, i ako je ogranienje neophodno zbog zatite bezbednosti Republike. Ustav propisuje mogunost ogranienja tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije pod uslovima i iz razloga koje izriito propisuje. Ogranienje prava mogue je samo na osnovu odluke suda. Odluku o ogranienju tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije nadleni sud moe doneti samo ukoliko postoje razlozi koji su izriito propisani u Ustavu:

57

lan 42 Zatita podataka o linosti Zajemena je zatita podataka o linosti. Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se zakonom. Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom. Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zatitu zbog njihove zloupotrebe. Zatita podataka o linosti jedno je od novijih prava zatite privatnosti pojedinca koje Ustav garantuje naelnom odredbom (st. 1). O sadraju garancije moe se posredno suditi na osnovu ustavnih odredbi koje reguliu zabrane ili upuuju na zakonsko regulisanje odreenih pitanja.

lan 41 Tajnost pisama i drugih sredstava optenja Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom. Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja Ustav garantuje optom normom (st. 1).

58 Samo zakonom moe se regulisati prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti (st. 2). Pitanja koja regulie zakon taksativno su pobrojana. Strogo uzevi, to ne ostavlja mogunost da zakon regulie i druga pitanja. Prilikom navoenja materije koju regulie zakon, Ustav je izostavio jedno vano pitanje. Zbog znaaja za zatitu privatnosti ono bi moralo biti regulisano zakonom. To je zatita podataka o linosti. Poziv na naelne ustavne odredbe koje reguliu granice i okvir zakonodavne delatnosti u oblasti ljudskih prava (l. 18 st. 2) mogao bi ponuditi izlaz iz ove situacije. Pored opte garancije zatite ljudskih prava (l. 22 st. 1) Ustav posebno garantuje dva prava vezana za zatitu podataka o linosti. Svako ima pravo da bude upoznat sa podacima o linosti koji su prikupljeni a odnose se na njega (st. 3). Svakome se posebno garantuje i pravo na sudsku zatitu u sluaju zloupotrebe podataka o linosti koji se odnose na njega. Oba prava koriste se u skladu sa zakonom. Ustav izriito zabranjuje da se podaci o linosti koriste za druge namene osim za namene za koje su prikupljani. Od ovog osnovnog pravila propisani su izuzeci zbog potreba koje iziskuje voenje krivinog postupka i radi zatite bezbednosti Republike. U vezi sa razlozima (bezbednost Republike) ogranienje prava, upuujemo na zapaanje o neujednaenoj upotrebi termina izneto uz komentar lana 39. Sadraj ustavnih garancija odnosi se najveim delom, na slobodu veroispovesti i sa njom povezane slobode (st. 3), meu kojima su: lan 43 Sloboda misli, savesti i veroispovesti Jemi se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje. Ogranienju podleu samo ispoljavanje slobode uverenja i veroispovesti (st. 4). Akcenat je na ispoljavanju slobode uverenja i veroispovesti, ali Ustav ne precizira blie kako se ono manifestuje (na primer, da li je to javno ispoljavanje uverenja i veroispovesti, ili svi vidovi ispoljavanja uverenja i veroispovesti?). Razloge koji doputaju ogranienje i uslove pod kojima je ono doputeno, propisuje Ustav. Ogranienja ispoljavanja slobode uverenja i veroispovesti doputena su samo ukoliko je to neophodno u demokratskom drutvu radi zatite: sloboda izbora uverenja ili veroispovesti ukljuujui i pravo da se oni promene slobodno i po sopstvenom izboru; sloboda ispoljavanja vere ili ubeenja; sloboda obavljanja verskih obreda; sloboda pohaanja verske nastave i verske slube pojedinano ili u zajednici s drugima; sloboda privatnog i javnog iznoenja verskih uverenja. Ustav ne propisuje posebno sadraj garancija koje ukljuuju sloboda misli i savesti. Sledei osnovno ustavno naelo da je Srbija svetovna drava (l. 11 st. 1) i da su, u skladu s tim, crkva i verske zajednice odvojene od drave (l. 11 st. 2), kao i da se nijedna religija ne moe uspostaviti kao dravna ili obavezna (l. 11 st. 3), Ustav blie definie samo sadraj garancija koje se odnose na slobodu veroispovesti i uverenja. Jednu od najznaajnijih duhovnih sloboda slobodu misli, savesti i veroispovesti garantuje opta ustavna norma koja jemi ovu slobodu (st. 1), kao i ustavna odredba koja propisuje da niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim ili drugim uverenjima (st. 2) i tako dodatno titi pravo pojedinca da slobodno izabere svoj pogled na svet. Sloboda misli garantuje se i u lanu 46 st. 1. Izriito se zabranjuje izazivanje i podsticanje verske mrnje i netrpeljivosti, i propisuje kanjivost takvog ponaanja (l. 49), dok se podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlika zasnovanih, izmeu ostalog, i na verskim uverenjima graana (l. 48). Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

59

60 ivota i zdravlja; morala demokratskog drutva; sloboda i prava graana zajemenih Ustavom; javne bezbednosti i javnog reda, kao i radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje. Ogranienje je mogue propisati samo zakonom u granicama i obimu u kojem Ustav doputa zakonsko regulisanje ljudskih prava (l. 18 st. 2). pravo da ureuju i javno obavljaju verske obrede; U okviru jemstva slobode misli, uverenja i veroispovesti Ustav garantuje i pravo roditelja i zakonskih staralaca da obezbede versko i moralno obrazovanje svoje dece u skladu sa svojim uverenjima (st. 5). Sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti apsolutno su zatiena prava i izuzeta su od reima odstupanja u ratu i vanrednom stanju (l. 202 st. 4). Razloge koji su osnov za zabranu verske zajednice propisuje Ustav (l. 44 Pitanje koje se postavlja u vezi s nainom na koji Ustav regulie ogranienje slobode misli, savesti, uverenja i veroispovesti jeste odnos izmeu ustavne odredbe koja izriito zabranjuje odstupanje od slobode misli, savesti i veroispovesti, i za ove slobode rezervie reim apsolutno zatienih prava (l. 202 st. 4) i, s druge strane, takoe izriite ustavne odredbe (l. 43 st. 4) koja doputa ogranienje slobode ispoljavanja uverenja i veroispovesti u redovnim prilikama iz razloga navedenih u Ustavu. Da li je u redovnim prilikama mogue ograniiti slobode od kojih nije doputeno odstupanje ni u vanrednom stanju ili ratu? Razlozi koje Ustav navodi kao osnov zabrane delovanja verske zajednice lan 44 Crkve i verske zajednice Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuju svoju unutranju organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom. Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. povod su da se postavi nekoliko pitanja. Nejasno je ime se ustavotvorac rukovodio kada se, reguliui razloge za zabranu delovanja verske zajednice, opredelio da zatiti od ugroavanja samo neka individualna prava, odstupajui od ustavne odredbe o ogranienju slobode ispoljavanja vere ili uverenja (l. 43 st. 4), i suavajui krug individualnih prava iju povredu sankcionie zabranom delovanja verske zajednice. Razlozi ogranienja slobode ispoljavanja vere i uverenja ukljuuju zatitu svih prava i sloboda koje Ustav garantuje (l. 43 st. 4). Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe biti ograniena ukoliko je to neophodno radi zatite bilo kojeg ljudskog prava garantovanog Ustavom. Stoga je opravdano postaviti pitanje, zato se ustavotvorac opredelio da odstupi od ovog naelnog pravila i da povredu samo nekih prava sankcionie zabranom delovanja verske zajednice? ukoliko delovanje verske zajednice ugroava individualna prava meu kojima pravo na ivot, pravo na fiziko i psihiko zdravlje, prava deteta, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu; ukoliko delovanje verske zajednice ugroava javnu bezbednost i javni red; ako verska zajednica svojim delovanjem izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. st. 3). Verska zajednica moe biti zabranjena iz nekoliko razloga: pravo da osnivaju verske kole; pravo da osnivaju socijalne i dobrotvorne ustanove, kao i pravo upravljanja tim ustanovama. Ustav doputa mogunost da se zabrani delovanje verske zajednice. O zabrani rada verske zajednice odluuje Ustavni sud (l. 44 st. 3, i l. 167 st. 3). U vezi sa slobodom veroispovesti, Ustav regulie i najvanija pitanja vezana za status crkava i verskih zajednica. U skladu sa naelom svetovnosti drave (l. 11 st. 1) i polazei od njega, Ustav propisuje da su crkve i verske zajednice ravnopravne (l. 44 st. 1) i ponavlja odredbu o odvojenosti crkve i verskih zajednica od drave (l. 11 st. 2 i l. 44 st. 1). crkvama i verskim zajednicama garantuje se sloboda da samostalno ureuju svoju unutranju organizaciju, kao i vie posebnih prava meu kojima su:

61

62 ta je razlog da su samo neka lina svojstva pojedinca (vera, rasa, nacionalna pripadnost) povod za zabranu delovanja verske zajednice, ukoliko izaziva i podstie netrpeljivost, a izostavljena su druga, podjednako vana, koja mogu biti povod podsticanju netrpeljivosti (pol, fiziki i psihiki invaliditet i sl.)? Lina svojstva pojedinca ije ugroavanje moe biti osnov za zabranu delovanja verske zajednice navedena su taksativno, to iskljuuje mogunost da se zatite i neka druga lina svojstva ukoliko budu ugroena. Takvo reenje suprotno je lanu 49 Ustava koji izriito zabranjuje i propisuje kanjivost svakog vida izazivanja i podsticanja ne samo rasne, verske i nacionalne ve i druge neravnopravnosti, netrpeljivosti i mrnje (l. 49). Pitanje je, takoe, zato je povod za zabranu delovanja verske zajednice samo ugroavanje bezbednosti i javnog reda, a izostali su i neki drugi vani razlozi koje Ustav navodi kao razloge ogranienja pojedinih individualnih prava: npr. zatita bezbednosti Republike (l. 41 st. 2, l. 42 st. 3, l. 46 st. 2, l. 54 st. 3), ugroavanje javnog zdravlja i morala (l. 43 st. 4, l. 46 st. 2). Slobodu misli Ustav garantuje uz slobodu savesti i veroispovesti (l. 43) kao slobodu misli. Pored toga u posebnom lanu garantuje se sloboda miljenja i izraavanja (l. 46) uz slobodu da se trae, primaju i ire obavetenja i ideje na razliite naine (govorom, pisanjem, slikom ili na lan 45 Prigovor savesti Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja. Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom. U kontekstu ustavnih garancija slobode veroispovesti jeste i jemstvo prava na prigovor savesti. Prigovor savesti garantuje pojedincu da nije duan da, protivno svojoj veri ili ubeenjima, ispunjava vojnu ili bilo koju drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja (st. 1). Pozivom na prigovor savesti pojedinac moe odbiti da ispunjava vojnu ili neku drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja. Pozivanje na prigovor savesti ne oslobaa lice vojne obaveze, ali mu omoguuje da, u skladu sa zakonom, ispuni vojnu obavezu na nain koji iskljuuje noenje oruja (st. 2). U vezi sa razlozima ogranienja slobode izraavanja vie u odgovarajuim Prigovor savesti pripada apsolutno zatienim pravima i ne podlee odstupanju za vreme rata ili vanrednog stanja (l. 202 st. 4). komentarima uz lanove 39, 41, 42, 43, 44, 50, 54 i 55. zatite prava i ugleda drugih; uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda; zatite javnog zdravlja; zatite morala demokratskog drutva, i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Ogranienju podlee samo sloboda izraavanja. Ustav doputa mogunost da ogranienje ove slobode propie zakon u granicama i obimu koji Ustav doputa u osnovnim odredbama o ljudskim pravima (l. 18 st. 2 i l. 20). Razloge koji mogu biti osnov za ogranienje slobode izraavanja utvruje Ustav taksativnim navoenjem. Ogranienje slobode izraavanja mogue je samo ukoliko je to neophodno radi: drugi nain) (l. 46. st. 1). Obe ustavne norme koje garantuju slobodu misli su naelnog karaktera jemi se sloboda misli (l. 43 st. 1) odnosno jemi se sloboda miljenja (l. 46 st. 1). I u komparativnoj ustavnosti sloboda misli esto se garantuje uz slobodu savesti i veroispovesti ili slobodu izraavanja misli ali i kao posebna sloboda. lan 46 Sloboda miljenja i izraavanja Jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire obavetenja i ideje. Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Terminoloka nedoslednost odlikuje i ove ustavne norme. Prigovor savesti vezuje se u stavu 1 ovog lana za upotrebu oruja, a u stavu 2 za noenje oruja to, nesumnjivo, nisu iste stvari.

63

64 lan 47 Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti Izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Slinu odredbu Ustav ponavlja i u odeljku o pravima nacionalnih manjina. Iako su u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima u posebnoj taki (taka 3 Drugog dela Ustava) grupisane ustavne garancije prava pripadnika nacionalnih manjina, neke naelne garancije neposredno vezane za prava nacionalnih manjina sistematizovane su i u osnovnim naelima Ustava (l. 14), kao i u delu koji obuhvata garancije konkretnih ljudskih prava (taka 2 Drugog dela Ustava). Jednom optom odredbom Ustav garantuje slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti (st. 1). Slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti dodatno titi odredba koja izriito propisuje da niko nema obavezu da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti (st. 2). Ove naelne odredbe upotpunjuje ustavna odredba o podsticanju razumevanja i uvaavanju razlika (l. 48), oslonjenih na posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta graana. U kontekstu ovih ustavnih garancija izostaju odredbe koje bi sankcionisale (kanjivost i zabrana) krenje slobode izraavanja nacionalne pripadnosti ili krenje ustavnog pravila da niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti, kao to se to, na primer, ini izriitom ustavnom zabranom izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne i verske, nacionalne mrnje i netrpeljivosti, kao i propisivanjem kanjivosti takvog ponaanja (l. 49). Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti apsolutno je zatieno pravo. Odstupanja od ove slobode nisu doputena ni u vreme vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4). Primer koji je iznesen samo je koji govori o tome da je prilikom izrade Ustava izostala elementarna pravno-tehnika redakcija ustavnog teksta. Izostanak pravno-tehnike redakcije nije sporedno pitanje jer nedoslednosti u ustavnom tekstu, ponavljanje ustavnih odredbi uz izvesne razlike u sadraju ustavnih reenja, neujednaena terminologija, kontraverzna reenja i slino mogu biti ozbiljan problem u njegovoj primeni. Ustav utvruje obavezu Srbije da podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga, kao i da preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet (l. 81). Ove obaveze posebno se odnose na oblasti obrazovanja, kulture i informisanja. Iako nema sumnje da su ove ustavne odredbe posebno znaajne u kontekstu garantovanja slobode veroispovesti (l. 43), slobode izraavanja nacionalne pripadnosti (l. 47), ipak se moe postaviti pitanje, da li ima opravdanja ili da li je racionalno ponavljati ustavne odredbe? Posebno je to sluaj ako se norme odnose na isto pitanje, a meu njima postoje izvesne razlike u sadraju, kao to je to sluaj sa pomenutim ustavnim odredbama (npr. u l. 47 utvruju se obaveze Republike Srbije, dok je u l. 81 re o obavezama Srbije; u l. 47 re je o javnom informisanju, a u l. 81 o informisanju; u l. 47 akcenat je na podsticanju razumevanja, uvaavanja i potovanja razlika, a u l. 81 na podsticanju tolerancije i meukulturnog dijaloga; u l. 47 koristi se termin graani Srbije, a u lanu 81 termin ije je znaenje ire ljudi koji ive na njenoj teritoriji, i drugo). Ustav posebno propisuje obavezu Republike Srbije da u oblastima obrazovanja, kulture i javnog obavetavanja podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlike koje meu graanima Srbije postoje zbog posebnosti njihovog etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta.

65

lan 48 Podsticanje uvaavanja razlika Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavetavanju, Republika Srbija podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta njenih graana.

lan 49 Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje Zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.

66 Ustav izriito zabranjuje svaki vid izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti. Na osnovu smog Ustava kanjiva su dela i ponaanja kojima se izaziva ili podstie rasna, nacionalna, verska ili bilo koja druga neravnopravnost, mrnja ili netrpeljivost. Ustav naelno garantuje (st. 1) pravo svakog da slobodno osniva novine i Ovu ustavnu odredbu treba posmatrati u kontekstu drugih ustavnih normi sa kojima je tesno povezana. Meu njima su, na primer, ustavna zabrana diskriminacije (l. 21), ustavom propisani razlozi iz kojih se mogu ograniiti sloboda veroispovesti (l. 43 st. 4), delovanje verskih zajednica (l. 44 st. 3), sloboda miljenja i izraavanja (l. 46 st. 1), sloboda medija (l. 50 st. 3), sloboda udruivanja (l. 55 st. 4). Stoga, upuujemo na odgovarajue komentare uz lanove 39, 41, 42, 43, 44, 50 i 55. Od zabrane izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje nije doputeno odstupanje ni u vreme vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4). Ova zabrana je u reimu apsolutno zatienih prava. Ustav propisuje da u Srbiji nema cenzure (st. 3). Ustav samo na opti lan 50 Sloboda medija Svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja. Televizijske i radiostanice osnivaju se u skladu sa zakonom. U Republici Srbiji nema cenzure. Nadleni sud moe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja samo ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povreeno neije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju ureuje se zakonom. Pod rubrumom sloboda medija Ustav garantuje vie posebnih prava koja se odnose na medijske slobode, propisuje ogranienja kojima podleu medijske slobode i razloge koji su osnov za ogranienja, kao i poseban reim koji se odnosi na status elektronskih medija. pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka; naruavanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije; propagiranja rata; Razlozi zbog kojih je mogue ograniiti pravo na irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja obuhvataju spreavanje: O ogranienju prava na irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja odluuje nadleni sud koji jedini ima pravo da sprei irenje informacija (st. 3). Ogranienje je doputeno samo ukoliko je to neophodno u demokratskom drutvu. Ustav doputa ogranienje prava na irenje informacija i ideja (st. 3) putem sredstava javnog obavetavanja, propisuje uslove pod kojima je ogranienje doputeno, razloge koji mogu biti povod ogranienju, i organ koji odluuje o ogranienju prava. nain konstatuje da cenzure nema, ali se cenzura izriito ne zabranjuje niti se propisuje njena kanjivost. Zato se moe postaviti pitanje, kakav je smisao deklaratorne i naelne ustavne odredbe da cenzure nema ukoliko zabrana i kanjivost cenzure nisu propisani ni u Ustavu, niti je Ustav regulisanje tog pitanje prepustio zakonu? Od osnovnog pravila o slobodi osnivanja tampanih medija izuzeti su elektronski mediji (radio i televizija) koji se, kako Ustav propisuje (st. 2), osnivaju u skladu sa zakonom. Osnivanje ovih medija ne regulie Ustav ve zakon na koji Ustav upuuje. Razlog za ovaj izuzetak vezan je, u prvom redu, za tehnike uslove (ogranien tehniki resurs frekvencija) osnivanja ovih medija. druga sredstva javnog obavetavanja. Zakon, na koji Ustav izriito upuuje (st. 1), regulie nain ostvarivanja ovog prava u obimu i granicama u kojima Ustav doputa zakonsko regulisanje ljudskih i manjinskih prava (l. 18 st. 2). Ustavno jemstvo slobode medija obuhvata vie posebnih prava: pravo na slobodno osnivanje novina i drugih sredstava javnog obavetavanja, pravo na ispravku.

67

68 podstrekavanja na neposredno nasilje; zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje kojima se podstie na diskriminaciju, nasilje ili neprijateljstvo. Oba pomenuta prava Ustav garantuje naelno i upuuje na zakon koji blie Paljivija analiza razloga koji su osnov za ogranienje slobode medija i povod da nadleni sud donese odluku kojom e spreiti irenje informacija pokazuje da su neki vani razlozi potpuno izostavljeni (npr. ugroavanje ljudskih ili manjinskih prava, naruavanje javnog reda i morala, diskriminacija po svim drugim osnovama izuzev rasne, nacionalne i verske, ugroavanje bezbednosti Republike Srbije, i drugo). O neusklaenosti ustavnih reenja ilustrativno govori poreenje razloga za ogranienje slobode miljenja i izraavanja (l. 46 st. 2) i razloga za ogranienje irenja informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja (l. 50 st. 3). Iako su u pitanju slobode iji je sadraj tesno povezan, razlozi za njihovo ogranienje potpuno se razlikuju. Sloboda izraavanja podlee ogranienju iz sledeih razloga (l. 46 st. 2): zatite prava i ugleda drugih; uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda; zatite javnog zdravlja; zatite morala demokratskog drutva, i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Sloboda irenja informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja moe biti ograniena iz sledeih razloga (l. 50 st. 3): pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka; naruavanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije; propagiranja rata; podstrekavanja na neposredno nasilje; zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, nasilje ili neprijateljstvo. O razlozima za ogranienje slobode irenja informacija putem sredstava javnog obavetavanja vie u odgovarajuim komentarima uz lanove 39, 41, 42, 43, 44, 50, 54 i 55. Ustav garantuje pravo na ispravku ukoliko su neije pravo ili interes povreeni objavljivanjem neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije (l. 50 st. 4). Nain na koji je ovo pitanje regulisano u Ustavu povod je da se postavi i razmotri pitanje, u emu bi se ogledale eventualne konsekvence krenja Kao posebno pravo, povezano sa slobodom medija, Ustav garantuje pravo na obavetenost kao opte pravo koje uiva svaki pojedinac (st. 1). Sadraj prava graana na obavetenost ukljuuje istinito, potpuno i blagovremeno obavetavanje o pitanjima koja su od javnog znaaja. Ustav izriito obavezuje sredstva javnog obavetavanja da potuju pravo graana da budu blagovremeno, istinito i potpuno obaveteni o pitanjima od javnog znaaja (st. 1), ali izostavlja da propie kanjivost krenja ove ustavne obaveze, bilo propisivanjem sankcije u samom Ustavu ili upuivanjem na zakonsko regulisanje sankcija i kanjivosti. lan 51 Pravo na obavetenost Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavetavan o pitanjima od javnog znaaja i sredstva javnog obavetavanja su duna da to pravo potuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, u skladu sa zakonom. Terminoloke nedoslednosti beleimo i u vezi sa ovom slobodom (uporediti npr. l. 48, l. 50 i l. 81 st. 1). Iako rubrum lana 50 glasi sloboda medija u sadraju ovog lana koriste se termini irenje informacija, javno obavetavanje, tampa i druga sredstva javnog obavetavanja, televizijske i radio stanice. Osim prava na ispravku i odgovor, Ustav ne garantuje izriito i neka druga prava (npr. naknada tete, uklanjanje posledica povrede prava) lica ije pravo ili interes su povreeni zbog objavljivanja neistinite, netane ili nepotpune informacije. Na ovu situaciju primenjiva je samo opta ustavna garancija prava na sudsku zatitu u sluaju povrede prava, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su nastupile zbog povrede prava (l. 22 st. 1). regulie nain njihovog ostvarivanja u granicama i obimu koji Ustav naelno definie (l. 18 st. 2). Pored prava na ispravku, Ustav naelno garantuje i pravo na odgovor na informaciju objavljenu u sredstvima javnog obavetavanja (l. 50 st. 4).

69

70 ove ustavne obaveze od strane sredstava javnog obavetavanja? Kakve bi bile mogunosti graana da, pozivom na neposrednu primenu Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava (l. 18 st. 2) zatrae sankcionisanje krenja ovog prava (l. 22 st. 1), otklanjanje povrede, uklanjanje posledica koje su povredom nastale (l. 22 st. 1), i eventualno zahtevaju naknadu tete koju su pretrpeli zbog povrede ovog prava (l. 35 st. 2)? Nepotpunost ustavnih reenja ostavlja ova pitanja otvorenim za praksu koja e biti prinuena da na njih konkretno odgovori. Zbog znaaja koji imaju informacije u posedu dravnih organa i organa kojima su poverena javna ovlaenja posebno se garantuje pravo na dostupnost informacija od javnog znaaja. Pravo na dostupnost informacija od javnog znaaja opte je pravo koje Ustav garantuje svakome. Prema izriitoj ustavnoj odredbi ovo pravo ostvaruje se u skladu sa zakonom koji, u granicama i obimu koji propisuje Ustav (l. 18 st. 2), regulie nain njegovog ostvarivanja. Ustavom je izriito propisano da narodni poslanik ne moe biti lan Vlade (l. 126 st. 1). Iz odredbi o nespojivosti funkcija koje se odnose na druge organe vlasti moe se nedvosmisleno zakljuiti da narodni poslanik ne moe biti istovremeno i predsednik Republike (l. 115), kao ni sudija lan 52 Izborno pravo Svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lino. Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom. Ustav garantuje izborno pravo pod uslovima koje sam neposredno utvruje. Izborno pravo je zajemeno dravljanima Republike Srbije. Ovo pravo stie se sa punoletstvom (navrenih 18 godina ivota), uz uslov da lice koje stie birako pravo uiva poslovnu sposobnost (st. 1). I Ustav (rubrum l. 52) i zakoni o izborima daju ire znaenje sadraju birakog prava. Ovo pravo definisano je kao izborno pravo graana. Zakon o izborima izborno pravo definie kao skup vie razliitih sloboda i prava. Pored aktivnog i pasivnog birakog prava izborno pravo obuhvata i neka druga prava koja graani ostvaruju u izborima, kao npr. pravo graana da kandiduju poslanike, pravo da koriste pravne instrumente za zatitu izbornog prava pred organima nadlenim za zatitu izbornog prava; pravo graana da budu objektivno obaveteni o izbornim programima kandidata za poslanike i dr. izbore odlikuje neposrednost graani biraju svoje predstavnike neposredno, svoje birako pravo ne mogu preneti na drugog niti bilo koga drugog mogu ovlastiti da glasa u njihovo ime; birako pravo je opte. Uivaju ga svi dravljani pod jednakim uslovima; Ustav regulie i opte karakteristike slobodnih, demokratskih i fer izbora: Pored toga, Ustav ostavlja mogunost da se posebnim zakonom ustanove i druge funkcije, poslovi i dunosti na koje se odnosi institut parlamentarne nepodudarnosti (l. 102 st. 3). Ustavnog suda (l. 173 st. 1). Ustav naelno regulie nespojivost poloaja narodnog poslanika sa poloajem funkcionera u organima pravosua (l. 102 st. 3), ali, pored toga, upuuje i na zakon koji regulie nespojivost sudskog i tuilakog poziva s drugim poslovima i pozicijama, ukljuujui tu i eventualnu nespojivost poloaja narodnog poslanika sa poloajem sudije (l. 152 st. 2) i javnog tuioca (l. 163 st. 2). Dovedene u vezu, ove ustavne odredbe ostavljaju otvoreno pitanje, ta ukljuuje pojam funkcioner u organima pravosua, da li se sudija i tuilac mogu smatrati funkcionerima, ili su funkcioneri npr. samo predsednici sudova, sudije koje su na elu sudskih odeljenja, sudije i tuioci izabrani u Visoki savet sudstva odnosno Dravnog vea tuilaca, i slino? Pasivno birako pravo podlee ustavnim ogranienjima koja se odnose na parlamentarnu nepodudarnost. Ustav naelno zabranjuje sukob interesa (l. 6), a posebno regulie parlamentarnu nepodudarnost (l. 102 st. 3). Narodni poslanik ne moe istovremeno biti: poslanik u skuptini autonomne pokrajine; funkcioner u organima izvrne vlasti; funkcioner u organima pravosua (l. 102 st. 3). Ustav, meutim, blie regulie samo aktivno (pravo da bira) i pasivno birako pravo (pravo da bude biran). Uslovi za sticanje oba navedena prava, su istovetni (st. 1).

71

72 birako pravo je jednako to znai da glas svakog pojedinca biraa ima jednaku vrednost (politika jednakost princip jedan ovek jedan glas); glasanje je tajno i lino, to osigurava slobodu izbora. Iako sve Ustavom garantovane individualne slobode i prava uivaju zatitu koja ukljuuje sudsku zatitu, kao primarni vid zatite ljudskih prava (l. 22 st. 1), ustavnosudsku zatitu, kao vid neposredne ustavne zatite ljudskih prava garantovanih Ustavom (l. 166 st. 1), kao i pravo na zatitu pred meunarodnim institucijama (l. 22 st. 1), Ustav posebno utvruje da izborno pravo uiva pravnu zatitu (l. 52 st. 2). Nain ostvarivanja prava na pravnu zatitu izbornog prava regulie zakon (l. 52 st. 2) u granicama i obimu koji naelno definie Ustav (l. 18 st. 2). Pored optih odredbi o zatiti ljudskih prava garantovanih Ustavom (l. 22), i posebnih odredbi o nadlenosti Ustavnog suda da titi ljudska prava (l. 166 st. 1) i da odluuje o izbornim sporovima pod uslovom da zakon nije odredio nadlenost suda da o tome odluuje (l. 167 st. 2 taka 5), postavlja se pitanje, da li je posebna odredba o pravnoj zatiti izbornog prava uopte potrebna, ili njeno postojanje samo moe biti povod da se u primeni ustavnih odredbi postave pretpostavke za ustanovljavanje jo nekih oblika zatite samo ovog posebnog prava, na primer zatita od strane organa za sprovoenje izbora. Sloboda mirnog okupljanja graana zajemena na opti nain Ustavom (st. Da li u sluaju izbornog prava, upotreba opteg termina pravna zatita suava ili proiruje oblike zatite izbornog prava? Da li pored zatite koju uivaju sva druga prava, izborno pravo uiva i neki drugi vid zatite, i koji bi to vid zatite bio? Graani se slobodno mogu okupljati u zatvorenom prostoru (st. 2) bez lan 53 Pravo na uee u upravljanju javnim poslovima Graani imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije. Pravo graana da uestvuju u upravljanju javnim poslovima kao i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije garantuje se, optom ustavnom normom, u skladu sa meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Ustav ne definie blie sadraj ovog prava niti nain na koji se ono ostvaruje. Nema ni izriite odredbe koja bi regulisanje ovog pitanja rezervisala za zakon. Ustavna garancija je opta. Teko je oekivati da ona moe biti neposredno primenjena na osnovu Ustava. Ustav izriito ne upuuje na zakon koji bi mogao da regulie ostvarivanje ovog prava. Sloboda zbora i javnog okupljanja graana moe biti ograniena. Ogranienje moe propisati samo zakon, u skladu sa optim ustavnim okvirom zakonodavne nadlenosti u domenu ljudskih prava (l. 18 st. 2 i l. 20). Ustav izriito navodi razloge koji doputaju ogranienje slobode zbora i javnog okupljanja. Kao razloge ogranienja ove slobode navode se: obaveze da to prijave nadlenom organu i bez posebnog prethodnog odobrenja. Okupljanje graana na otvorenom prostoru (zborovi, demonstracije i druga okupljanja st. 3) podlee prijavi. Organizatori okupljanja imaju obavezu da prijave okupljanje nadlenom organu. Ustav upuuje na zakon koji blie regulie nain ostvarivanja ovog prava, u granicama i obimu koji propisuje Ustav (l. 18 st. 2). 1). Ustav razlikuje dve situacije: okupljanje u zatvorenom i okupljanje na otvorenom prostoru. Za svaki od ova dva vida okupljanja propisuje poseban reim. lan 54 Sloboda okupljanja Mirno okupljanje graana je slobodno. Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavljivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na otvorenom prostoru prijavljuju se dravnom organu, u skladu sa zakonom. Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Opte ustavno pravilo utvruje da zakon moe regulisati nain ostvarivanja nekog prava, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje prava (l. 18 st. 2). Uz granice zakonodavnih integercija koje propisuje Ustav, a prema kojima zakon ne sme da utie na sutinu zajemenog prava (l. 18 st. 2 in fine), poziv na ovo opte pravilo moglo bi biti reenje koje omoguuje da zakon blie regulie nain ostvarivanja prava graana da uestvuju u upravljanju javnim poslovima, i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije.

73

74 zatita javnog zdravlja i morala; zatita prava drugih; bezbednost Republike Srbije. Meu razlozima ogranienja slobode zbora i javnog okupljanja izostalo je izriito pominjanje zatite prava dece; zatite ivota i imovine; izazivanje i podsticanje verske, nacionalne ili rasne i bilo kog drugog vida diskriminacije, mrnje ili netrpeljivosti i sl. to Ustav navodi kao razloge za ograniavanje nekih drugih prava (npr. sloboda misli, savesti i veroispovesti, sloboda medija). Uporediti komentare o razlozima za ogranienje prava i sloboda uz lanove 39, 41, 42, 43, 44, 50, i 55, koji pokazuju da se razlikuju vrednosti koje Ustav posebno titi (razlozi ogranienja prava je ugroavanje tih vrednosti), kao i da za to razlikovanje esto nema osnova. U nekim sluajevima su npr. sva ljudska i manjinska prava garantovana Ustavom vrednosti koje su predmet posebne ustavne zatite (l. 43 st. 4; l. 46 st. 2; l. 54 st. 3; l. 55 st. 3), a drugi put samo neka od prava (npr. l. 44 st. 3; l. 50 st. 3). U vezi sa moguim ogranienjem slobode okupljanja primetno je da u Ustavu nema izriite odredbe o tome u ijoj je nadlenosti odluivanje o zabrani okupljanja, u kojoj se formi saoptava zabrana (pismeno ili usmeno), da li je zabrana trajna ili temporarna, i drugo. Budui da je u pitanju vana politika sloboda graana, ova pitanja morala bi biti ureena u Ustavu, kao to se to ini u drugim sluajevima (npr. tajnost pisama, nepovredivost stana, lina sloboda). Udruenja, politike i sindikalne organizacije osnivaju se upisom u registar kod nadlenog organa (st. 2). Prethodno odobrenje nije uslov za osnivanje udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije. U Srbiji je prihvaen sistem prijave, a ne sistem odobrenja. Prema sistemu odobrenja, udruenje, politika stranka ili sindikat smatraju se osnovanim nakon to nadleni organ razmotri prijavu i odobri njihov upis u registar. U tom sluaju pravo udruivanja efektivno se koristi nakon to nadleni organ odobri upis u registar organizacija koji se kod njega vodi. Prema sistemu prijave, udruenje, politika stranaka ili sindikalna organizacija smatraju se formiranim i stiu pravo da deluju u lan 55 Sloboda udruivanja Jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruenja. Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skladu sa zakonom. Zabranjena su tajna i paravojna udruenja. Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka. Ustav izriito zabranjuje formiranje tajnih i paravojnih udruenja (st. 3). Ustav izriito se zabranjuje lanstvo u politikim strankama licima koja obavljaju odreene dravne poslove. Ustav izriito zabranjuje lanstvo u politikim strankama sudijama Ustavnog suda, sudijama, javnim tuiocima, Zatitniku graana, pripadnicima vojske i policije (st. 5). Ove odredbe preciziraju ili dopunjuju naelnu odredbu Ustava o sukobu Sloboda udruivanja moe se, pod odreenim uslovima, iskljuiti ili ograniiti. Ustav navodi tri sluaja (st. 3, 4 i 5) u kojima se sloboda udruivanja moe ograniiti ili ak zabraniti. momentu upisa u registar ovih organizacija. Nadleni organ nema pravo da odobri ili uskrati registraciju ve on samo konstatuje formiranje udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije, i upisuje ih u registar Jedno od naela meu osnovnim naelima Ustava odnosi se samo na politike stranke (l. 5). U okviru temeljnih ustavnih principa iskazuje se privrenost politikom pluralizmu, priznaje uloga koju imaju politike stranke u procesima demokratskog oblikovanja politike volje graana i garantuje slobodno osnivanje politikih stranaka (l. 5 st. 2). Ustav sadri jasan naelni stav o otklonu od partijske drave i izriito propisuje da politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti im je doputeno da vlast potine sebi (l. 5 st. 4). Slobodu udruivanja graana Ustav garantuje optom odredbom (st. 1). Sadraj slobode udruivanja odnosi se na razliite oblike udruivanja ukljuujui i pravo pojedinca da se ne udruuje, kao i da ostane izvan bilo kakvog oblika udruivanja. Zbog znaaja koji imaju sloboda politikog udruivanja i sloboda sindikalnog udruivanja, Ustav izriito garantuje pravo na politiko i na sindikalno udruivanje (st. 1).

75

76 interesa sudija Ustavnog suda (l. 173 st.1), kao i ustavnu zabranu politikog delovanja sudija (l. 152 st. 1) i tuilaca i zamenika tuilaca (l. 163 st. 1), i dopunjuju ustavne odredbe koje se odnose na Zatitnika graana, a u kojima je izostala eksplicitna odredba o sukobu interesa (l. 138). Postavlja se pitanje, da li se zabrana lanstva u politikim strankama odnosi i na zamenike tuilaca? U kontekstu odredbi o zabrani lanstva u politikim strankama, Ustav izriito ne navodi zamenike tuilaca (l. 55 st. 5), iako na identian nain formulie optu zabranu politikog delovanja kako za tuioce tako i za njihove zamenike (l. 173 st. 1). Iako Ustav zamenicima tuilaca izriito ne zabranjuje lanstvo u politikim strankama, sadraj opte zabrane njihovog politikog delovanja mogao bi da se protegne i na zabranu lanstva u politikim strankama, posebno ako se ima u vidu u osnovi istovetan status zamenika tuilaca i tuilaca u odnosu na poslove iz svoje nadlenosti. Ustav utvruje i razloge (l. 55 st. 4) koji su osnov za zabranu delovanja udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije, kao i nadlenost organa koji odluuje o zabrani rada. Istovetno pravilo sadrano je i u naelima Ustava (l. 5 st. 3). Kao razlozi za zabranu navodi se njihovo delovanje koje je usmereno na: nasilno ruenje ustavnog poretka; krenje ljudskih i manjinskih prava; izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. U vezi sa razlozima navedenim u Ustavu za zabranu rada udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije, postavlja se nekoliko pitanja. Zato je meu razlozima zabrane rada izostalo navoenje na primer ugroavanja bezbednosti Republike, formiranje tajnih i paravojnih udruenja ije je delovanje Ustav zabranjuje (l. 55 st. 3), i drugi razlozi koje Ustav navodi kao razloge ogranienja drugih sloboda i prava (npr. l. 43 st. 4; l. 44, st. 3; l. 46 st. 2; l. 50 st. 3; l. 54 st. 3)? Zato su taksativno navedena samo tri lina svojstva (nacionalnost, rasa, vera) koja se na ovaj nain tite, a izostavljaju sva druga, jednako tako znaajna, koja Ustav navodi u vezi sa zabranom diskriminacije (l. 21 st. 3). Uporediti komentare o razlozima ogranienja prava uz lanove 39, 43 44, 46, 50, 54. Ustav ne propisuje izriito obavezu organa kojem su peticije ili predlozi Odluivanje o zabrani rada udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije povereno je Ustavnom sudu. Primetna je nedoslednost u upueni da na njih odgovori. Ne propisuje ni sankciju ako organ kojem je peticija ili predlog upuen ne prui odgovor, uprkos tome to to podnosilac Kako bi graani mogli nesmetano da koriste ova prava, ona su i posebno zatiena. Ustav izriito propisuje da niko ne moe trpeti tetne posledice zbog upuivanja peticija i predloga (st. 2) niti zbog stavova koje je izneo u njima (st. 3). Izuzetak od ovog opteg pravila je samo sluaj kada bi iznoenjem stavova u peticiji ili predlogu bilo uinjeno krivino delo (st. 3 in fine). Pravo na peticiju Ustav garantuje (st. 1) i kao individualno i kao kolektivno pravo (zajedno s drugima). Sadraj prava na peticiju ukljuuje dva prava: pravo podnoenja peticije ili predloga; pravo da, ako to graani zahtevaju, dobiju odgovor od organa kojem su podneli peticiju ili predlog. Pravo na peticiju ukljuuje pravo graana da se obraaju dravnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima autonomne pokrajine, kao i organima grada i optine. lan 56 Pravo na peticiju Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i druge predloge dravnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga trai. Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice. Niko ne moe da trpi tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo. nainu na koji je regulisana ova nadlenost Ustavnog suda, naroito kada je re o njenom sadraju, kvalitetu i obimu. Postavlja se pitanje, da li Ustavni sud odluuje o zabrani udruenja, politike stranke ili sindikata (l. 55 st. 4) ili se odluka Ustavnog suda odnosi samo na zabranu njihovog rada (l. 167 st. 3)? U prvom sluaju, posledica odluke bila bi brisanje ovih organizacija iz registra, a u drugom sluaju odluka bi se odnosila na zabranu njihovog delovanja.

77

78 peticije ili predloga izriito zahteva. Ustav eksplicitno ne upuuje ni na zakonsko regulisanje ovih pitanja. Izlaz bi mogao biti u primeni naelnog pravila koje ovlauje zakonodavca da regulie nain ostvarivanja prava ako je to neophodno za ostvarivanje prava (l. 18 st. 2). Moe se, takoe, primetiti da je izostala posebna ustavna garancija prava graana da javno kritikuju rad organa dravne vlasti, rad drugih organa i organizacija kao i rad funkcionera. Sa pravom podnoenja peticija i predloga koje Ustav definie kao vid graanske inicijative, sa jedne strane, i kao instrument kritike vlasti, s druge strane, tesno su povezana jo dva prava. Oba prava garantuje Ustav. To su pravo graana da pod ustavom propisanim uslovima podnesu predlog za promenu Ustava, pod uslovom da taj predlog svojim potpisima podri najmanje 150.000 biraa (l. 203 st. 1). kao i da podnesu predlog za donoenje ili promenu zakona (l. 107 st. 1). U ovom sluaju, graani imaju status ovlaenog predlagaa Ustava odnosno zakona. Zakon koji blie regulie ova pitanja (narodnu inicijativu i referendum) usvaja se u Narodnoj skuptini apsolutnom veinom ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 1). Posebna i stroija veina propisana za usvajanje ovih zakona u Narodnoj skuptini govori o znaaju pitanja koja se ovim zakonom reguliu. Ustav na opti nain garantuje pravo na mirno uivanje svojine i svih drugih imovinskih prava. Uslov za uivanje ovih prava jeste da su prava steena na osnovu zakona (st. 1). Ustav blie ne odreuje subjekte kojima se ova prava garantuju. Norma je formulisana neutralno jemi se, i podjednako se odnosi kako na fizika lica kao subjekte ovih prava, tako i na pravna lica. Kako je norma sistematizovana u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima, neutralna forma u kojoj je saoptena omoguuje da se pravilo interpretira kao jedno od individualnih prava graana, ali da se, pritom, dejstvo norme nuno ne redukuje samo na ove subjekte ve da ukljui i druge subjekte svojinskih i imovinskih prava. Pored fizikih, to su i pravna lica. lan 57 Pravo na utoite Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom. Stranci u Srbiji uivaju sve slobode i prava garantovana Ustavom (l. 17). Izuzetak od ovog opteg pravila su prava i slobode koja Ustav garantuje samo dravljanima Srbije. Neka prava stranci uivaju pod posebnim uslovima, kao npr. pravo kretanja i nastanjivanja (l. 39 st. 3), pravo na zatitu od proterivanja (l. 39 st., 3), i svojinska prava (l. 85). Stranci uivaju i jedno posebno pravo. To je pravo utoita (azila). Pravo azila stie se pod uslovima koje utvruje Ustav (st. 1). Postupak odluivanja o davanju azila regulie zakon (st. 2). Ovo pravo stranci u Srbiji stiu ukoliko osnovano strahuju od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi, ili zbog svojih politikih uverenja. Pravo svojine i imovinskih prava podleu ogranienjima. Mogunost ogranienja ovih prava i uslove pod kojima je ogranienje doputeno propisuje Ustav. Ustav propisuje dva oblika ogranienja prava svojine (st. 2). Jedan, kada se pravo ograniava, i drugi koji ukljuuje mogunost oduzimanja prava. U delu o ekonomskom ureenju i finansijama (Deo trei), Ustav posebno garantuje: svojinska prava stranaca (l. 85) meu kojima posebno pravo svojine na nepokretnostima (l. 85 st. 1) i pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa (l. 85 st. 2); ravnopravnost svih oblika svojine (l. 86); svojinski reim prirodnih bogatstava i dobara od opteg interesa (l. 87); uslove korienja poljoprivrednog, umskog i gradskog graevinskog zemljita (l. 88). Rubrum lana (pravo na imovinu) ne odgovara u potpunosti sadraju materije koju reguliu odredbe ovog lana, jer se on odnosi kako na pravo na imovinu, tako i na pravo svojine. Nedosledna je i terminologija. lan 58 Pravo na imovinu Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona. Pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom interesu utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine. Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine. Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

79

80 Ustav propisuje dva uslova pod kojima je ogranienje ili oduzimanje prava svojine doputeno: Osnov ogranienja ukljuujui i oduzimanje je javni interes. On mora biti utvren na osnovu zakona. Pravo svojine moe se ograniiti ili oduzeti samo ukoliko je to u javnom interesu, i samo ukoliko je taj javni interes utvren na osnovu zakona. Ogranienje ili oduzimanje prava svojine doputeno je jedino pod uslovom da se to uini uz pravinu naknadu. Ustav izriito propisuje da naknada ne moe biti nia od trine. Ustav ne odreuje blie ta se smatra javnim interesom, ali obavezuje organe koji odluuju o ogranienju ili oduzimanju svojine da se rukovode samo onim javnim interesima koji su utvreni na osnovu zakona (st. 2). Iako to predstavlja neki vid zatite prava svojine od eventualne arbitrarnosti prilikom odluivanja o ogranienju ili oduzimanju, potrebno je naglasiti da ova zatita nije ustavna ve zakonska. injenica da Ustav ne regulie koji javni interesi mogu biti osnov ogranienja ili oduzimanja prava svojine ve to pitanje regulie zakon, menja i kvalitet zatite prava svojine. Ustav se tee menja, pa je i zatita koju on obezbeuje pouzdanija od zakonske zatite jer se zakoni lake menjaju. Reim prava na imovinu, ogranienje ili oduzimanje ovog prava Ustav regulie razliito u odnosu na reim prava svojine. Za razliku od reima ogranienja odnosno oduzimanja svojine, u vezi sa reimom imovine Ustav regulie ne samo oduzimanje odnosno ogranienje imovine (st. 4) ve posebno regulie i ogranienje naina korienja imovine (st. 3). Nain korienja imovine moe se ograniiti samo zakonom (st. 3). Za razliku od prava svojine za koje Ustav regulie razloge za ogranienje ili oduzimanje prava (st. 2), Ustav ne regulie razloge iz kojih se moe ograniiti nain korienja imovine. To pitanje regulie zakon u obimu i granicama koje Ustav doputa (l. 18 st. 2 i l. 20 st. 2). Posebno se regulie oduzimanje odnosno ogranienje imovine kada je razlog za to naplata poreza, drugih dabina i kazni (st. 4). U ovom sluaju, Ustav je propisao razloge za oduzimanje ili ogranienje prava na imovinu. Zakon blie regulie nain postupanja u ovim sluajevima i vezan je u tome izriitim ustavnim odredbama koje propisuju obim i granice zakonodavnih ingerencija u domenu ljudskih prava (l. 18 st. 2 i l. 20 st. 2). lan 60 Pravo na rad Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na U pogledu reima ogranienja prava na nasleivanje zakon je vezan kako optom odredbom o granicama postupanja zakonodavca kada regulie ogranienje prava (l. 20 st. 2), tako i izriitom ustavnom odredbom koja propisuje da pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno iz razloga koji se odnose na ispunjavanje javnih obaveza (l. 59 st. 3). Pravo nasleivanja garantuje naelna ustavna odredba (st. 1). Pravo nasleivanja je u reimu zakonskih, a ne ustavnih prava. U prilog ovom zakljuku govori naelni karakter ustavne odredbe koja jemi pravo nasleivanja kao i upuivanje na zakon u skladu s kojim se ova naelna ustavna garancija ostvaruje (st. 1 in fine). Zakon koji regulie pravo nasleivanja vezan je optom ustavnom odredbom koja propisuje obim i granice zakonodavnih ingerencija u oblasti ljudskih prava (l. 18 st. 2). Problem u praksi moe izazvati i terminologija. U Ustavu se koriste termini ije znaenje nije identino: pravo na imovinu (rubrum), imovinska prava (st. 1) i imovina (st. 3 i 4), pa se moe postaviti pitanje, da li je re o istovrsnim ili razliitim pravima? U praksi primene ovih ustavnih odredbi moe se postaviti pitanje o osnovanosti propisivanja razliitih reima za pravo svojine odnosno pravo na imovinu, kao i pitanje da li nain na koji je Ustav regulisao ova pitanja podrazumeva da korienje svojine, za razliku od imovine, ne podlee ogranienjima?

81

lan 59 Pravo nasleivanja Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom. Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog neispunjavanja javnih obaveza.

82 radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei. enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom. Prava vezana za rad koja Ustav garantuje ukljuuju vie pojedinanih prava meu kojima su: Pravo na rad (st. 1) i slobodu izbora rada (st. 2) Ustav garantuje optom odredbom. Zakon, na koji Ustav izriito upuuje, blie regulie pravo na rad i nain ostvarivanja tog prava u granicama i obimu propisanim u Ustavu (l. 18 st. 2); Pravo na dostupnost svakog radnog mesta garantuje se svakome pod jednakim uslovima (st. 3). Ovo pravo neposredno je povezano sa slobodom izbora rada i predstavlja jedan od oblika njenog ostvarivanja. Sloboda izbora rada mogua je ukoliko je zagarantovana dostupnost svakog radnog mesta pod jednakim uslovima; Pravo na potovanje dostojanstva linosti u procesu rada (st. 4); Pravo na zdrave i bezbedne uslove rada i sa njim povezano pravo na zatitu na radu (st. 4); Pravo na ogranieno radno vreme (st. 4); Pravo na odmor koje ukljuuje dnevni i nedeljni odmor, kao i plaeni godinji odmor (st. 4); Pravo na pravinu naknadu za rad (st. 4) koje garantuje minimalnu ekonomsku i socijalnu sigurnost zaposlenih; Pravo na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa (st. 4). Ustav izriito propisuje da se niko ne moe odrei ustavom zagarantovanih prava vezanih za rad, kao ni prava koja se stiu po osnovu rada (st. 4 in fine). Za neke kategorije zaposlenih (ene, omladina i invalidi) Ustav naelno garantuje: Pravo na posebnu zatitu na radu (st. 5); Pravo na posebne uslove rada ( st. 5). Zakon blie regulie ova prava (st. 5 in fine) u obimu i granicama koje postavlja Ustav (l. 18 st. 2). Ustav doputa ogranienje prava na trajk pod uslovima koje na opti nain sm propisuje. Samo se zakonom moe ograniiti pravo na trajk (st. 2). Razlozi iz kojih zakon moe ograniiti ovo pravo odnose se na prirodu i vrstu delatnosti. To znai da zakon moe ograniiti pravo na trajk u nekim delatnostima, vodei rauna o njihovoj prirodi i vrsti, jer su u pitanju delatnosti iji bi potpuni prekid izazvao velike probleme i imao posledice po vei broj subjekata (npr. zdravstvo, prosveta, policija i dr.). U sluaju trajka u ovim delatnostima, mora se obezbediti minimum procesa rada jer bi potpuni prekid rada mogao ozbiljnije ugroziti slobode i prava drugih. Pravo na trajk Ustav garantuje kao posebno pravo. Pravo na trajk uivaju zaposleni (st. 1), prvenstveno u cilju zatite profesionalnih i ekonomskih interesa. Zaposleni mogu koristiti ovo pravo na nain, u okviru i granicama propisanim zakonom i kolektivnim ugovorom. Rad dece posebno je regulisan u Ustavu (l. 66 st. 2): Ustav zabranjuje deji rad i propisuje da se zabrana dejeg rada odnosi na decu mlau od 15 godina (l. 66 st. 4); Pravo na rad dece mlae od 18 godina Ustav doputa, ali samo pod uslovom da posao na kojem rade nije tetan po njihovo zdravlje ili moral (l. 66 st. 4 in fine).

83

lan 61 Pravo na trajk Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

lan 62 Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka. Brak se zakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnim organom. Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca i ene. Brak i odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom. Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom.

84 Slobodu odluivanja o zakljuenju braka garantuju dve odredbe ovog lana Ustava. Jedna odredba (st. 1) na opti nain (svako ima pravo) definie subjekte koji ovo pravo uivaju. Druga odredba (st. 2) precizira da su subjekti prava na zakljuenje braka mukarac i ena, na osnovu ijeg slobodno izraenog pristanka se brak zakljuuje. Ustavno reenje je kontradiktorno. Isto pitanje subjekti kojima Ustav garantuje slobodu odluivanja o sklapanju braka odreeni su razliito. U praksi to moe biti problem. Opte ustavno pravilo (st. 1) doputa mogunost zakljuenja istopolnih brakova, jer svakome garantuje slobodu odluivanja o sklapanju braka. Suprotno tome, odredba stava 2 iskljuuje ovu mogunost jer izriito propisuje da je uslov za zakljuenje braka slobodno dati pristanak mukarca i ene. Pored slobode odluivanja o sklapanju braka, Ustav garantuje slobodu odluivanja i kada je re o razvodu (ustav koristi termin raskid) braka (st. 1). Ova ustavna odredba takoe je sporna. O razvodu braka ne odluuje se slobodnom voljom suprunika. injenice da zakon propisuje razloge za razvod braka, kao i da o razvodu braka odluuje sud kao dravni organ, govore o tome da se o razvodu braka ne moe odluivati slobodnom voljom suprunika. U Srbiji je priznat graanski brak. Ustav eksplicitno propisuje da se brak zakljuuje pred dravnim organom (st. 2 in fine). Princip ravnopravnosti suprunika garantuje se ne samo prilikom zakljuenja braka ve i za sve vreme njegovog trajanja, kao i prilikom raskida braka (st. 3). Zbog znaaja koji imaju brak i odnosi u braku i porodici, Ustav propisuje da se oni reguliu zakonom (st. 4). Ustavna odredba prema kojoj je vanbrana zajednica izjednaena s brakom nema precizno znaenje. Ostaje otvoreno pitanje sadraja koji obuhvata ova ustavna garancija, jer se ona ostvaruje u skladu sa zakonom, na koji Ustav izriito upuuje (st. 5). Status ove ustavne garancije je sporan. Iako Ustav naelno garantuje izjednaenje vanbrane zajednice i braka, on ne odreuje sadraj ove garancije ve izriito propisuje da se ona ostvaruje u skladu sa zakonom. U praksi se moe postaviti pitanje, da li je re o ustavnom ili zakonskom pravu, i da li zakon moe definisati sadrinu prava? I u ovom sluaju treba imati Sloboda odluivanja o raanju je u grupi apsolutno zatienih prava od kojih odstupanje nije doputeno ni u vreme vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4). Ustav nije blie odredio subjekte kojima garantuje ovu slobodu. Opta i neutralna forma koja se koristi (svako) kada se upuuje na subjekte koji mogu slobodno da odluuju o raanju, moe biti razliito interpretirana, to moe izazvati probleme u praksi. Bez odgovora ostaje pitanje ta je pisce Ustava rukovodilo da se opredele ba za tu formu. Ovo tim pre, poto je neposredno pre usvajanja Ustava usvojen Porodini zakon koji eksplicitno regulie da je ena subjekt prava na slobodno odluivanje o raanju, kao i da se upravo o toj odredbi porodinog zakona vodila ozbiljna debata i da je ona bila predmet posebne panje u javnoj raspravi o zakonu. Uz garantovanje slobode odluivanja o raanju propisano je aktivno uestvovanje drave (st. 2) u populacionoj politici koja je usmerena na: podsticanje roditelja da se odlue na raanje dece, i pruanje pomoi koju drava prua roditeljima koji se odlue na raanje dece. lan 63 Sloboda odluivanja o raanju Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece. Republika Srbija podstie roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome. Ustav Srbije je u grupi malobrojnih ustava u svetu koji izriito garantuju slobodu odluivanja o raanju (st. 1). Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika pripadaju grupi apsolutno zatienih prava od kojih odstupanje nije doputeno ni u vreme vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4). u vidu opti ustavni okvir koji definie granice i obim zakonodavne delatnosti u materiji ljudskih prava (l. 18 st.2), jer on moe posluiti kao polazite za odgovor na pitanje koje se postavlja.

85

86 lan 64 Prava deteta Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoj zrelosti. Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu roenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoj identitet. Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja ili zloupotrebljavanja. Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku. Prava deteta i njihova zatita ureuju se zakonom. Novina u ustavnom sistemu Srbije je garantovanje posebnih prava deteta. Ustav optom normom garantuje deci uivanje ljudskih prava. No, kako deca ne uivaju poslovnu sposobnost, ljudska prava garantuju se primereno uzrastu i duevnoj zrelosti deteta (st. 1). Izriito se garantuju neka od osnovnih prava deteta, meu kojima su: pravo na lino ime (st. 2); pravo na upis u matinu knjigu roenih (st. 2); pravo da sazna svoje poreklo (st. 2); pravo da ouva svoj identitet (st. 2); pravo na zatitu od psihikog, fizikog, ekonomskog i bilo kojeg drugog vida iskoriavanja ili zloupotrebljavanja (st. 3); pravo deteta roenog u Srbiji na dravljanstvo pod uslovom da nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave (l. 38 st. 3); zabrana dejeg rada za decu mlau od 15 godina (l. 66 st. 4); pravo na rad dece mlae od 18 godina pod uslovom da posao na kojem rade nije tetan po njihovo zdravlje ili moral (l. 66 st. 4 in fine). Status dece roene izvan braka i dece roene u braku je izjednaen. Deca roena izvan braka kao i deca roena u braku izjednaena su u pravima (st. 4). Na osnovu Ustava, prava deteta kao i njihovu zatitu blie regulie zakon (st. 5) u okvirima koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2). Prava deteta apsolutno su zatiena prava. Odstupanje od ovih prava nije doputeno ni za vreme vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4). Reim apsolutno zatienih prava protee se samo na prava garantovana lan 66 Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju posebnu zatitu, u skladu sa zakonom. Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle poroaja. Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihikom ili fizikom razvoju. Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral. Ustav upuuje na zakon koji blie regulie roditeljska prava, posebno njihovo ogranienje (st. 2), u granicama koje Ustav propisuje za zakonsko regulisanje ljudskih prava (l. 18 st. 2). Razlog za ogranienje roditeljskih prava (st. 2) je zatita interesa deteta (najbolji interesi deteta). Roditeljska prava podleu ogranienjima (st. 2). Ogranienje se moe odnositi na jednog ili na oba roditelja. Ustav doputa mogunost da budu oduzeta pojedina, ali i sva roditeljska prava. O ogranienju roditeljskih prava odluuje sud (st. 2). Samo na osnovu sudske odluke roditeljska prava mogu biti ograniena. Roditeljska prava koja Ustav regulie vezana su za podizanje dece, za njihovo izdravanje i za vaspitavanje i obrazovanje (st. 1). Ustav ih formulie kao prava i obaveze roditelja, i izriito propisuje da su roditelji ravnopravni u ostvarivanju roditeljskih prava (st. 1 in fine). lan 65 Prava i dunosti roditelja Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni. Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. lanovima 38 i 64, dok prava garantovana lanom 66 st. 3 i 4 nemaju status apsolutno zatienih prava.

87

88 U skladu s principom socijalne pravde kao jednim od temeljnih principa na kojima poiva zajednica (l. 1), Ustav garantuje posebnu zatitu porodice (st. 1). Posebna zatita jemi se i za odreene kategorije lica meu kojima su majke, samohrani roditelji i deca (st. 1). Ustav ne regulie blie sadraj posebne zatite porodice, majki, samohranih roditelja i dece ve samo naelno propisuje da oni uivaju posebnu zatitu. Zakon blie regulie ovu zatitu, kao i nain njenog ostvarivanja (st. 2 in fine), u okvirima i granicama propisanim u Ustavu (l. 18 st. 2). Naelno je garantovana i posebna podrka i zatita majkama u periodu pre i posle poroaja (st. 2). Ustav nije propisao sadraj ovog prava ni nain njegovog ostvarivanja, niti je uputio na zakon da ta pitanja regulie. Ovakvu blanketnu ustavnu odredbu nije mogue neposredno primeniti. Kako Ustav nije ovlastio zakonodavca da regulie posebna prava i zatitu majki pre i posle poroaja, izlaz bi se mogao potraiti u primeni ustavne odredbe koja doputa da zakon regulie ljudska prava ne samo kada to Ustav izriito propisuje ve i ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava, zbog njegove prirode (l. 18 st. 2) uz ogranienje da zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava (l. 18 st. 2 in fine). Iako u posebnom lanu garantuje prava deteta (l. 64), Ustav garantuje prava deteta i u drugim lanovima (npr. pravo na dravljanstvo u l. 38), kao i prava sadrana u ovom lanu (st. 3 i 4). Meu takvim pravima su: Pravo na posebnu zatitu dece o kojoj se roditelji ne staraju, kao i dece ometene u psihikom ili fizikom razvoju (st. 3). Ustav ne regulie sadraj prava na posebnu zatitu, niti upuuje na zakon koji bi to regulisao. I u ovom sluaju, l. 18 st. 2 mogao bi biti osnov za zakonsku regulativu ali u granicama koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2); Zabrana rada dece mlae od 15 godina (st. 4); Pravo na rad deteta mlaeg od 18 godina, pod uslovom da poslovi na kojima radi nisu tetni po njegovo zdravlje ili moral (st. 4). Nain na koji Ustav regulie ova prava deteta postavlja pitanje, kojim razlozima se rukovodio ustavotvorac da ih izdvoji iz korpusa apsolutno zatienih prava deteta (l. 64 i l. 38 st. 3), te da ih prevede u reim prava koja podleu odstupanjima u vreme rata ili vanrednog stanja? Ustav postavlja i osnove organizovanja institucija i slubi ija je delatnost vezana za pruanje pravne pomoi (st. 2) i eksplicitno spominje dva oblika: Norma je opta, ne samo u odnosu na subjekte prava ve i u odnosu na oblike pravne pomoi jer ukljuuje sve vidove pravne pomoi. Ustav je zakonu poverio da regulie uslove ostvarivanja prava na pravnu pomo (st. 1). Primetan je nesklad izmeu opte ustavne odredbe koja definie obim i granice zakonske regulative u domenu ljudskih prava (l. 18 st. 2) i posebne odredbe l. 67 stav 1. Opta ustavna norma (l. 18 st. 2) doputa da zakon regulie samo nain ostvarivanja prava pod uslovima koje propisuje Ustav. Zakon moe regulisati nain ostvarivanja prava ukoliko je na to Ustavom izriito ovlaen i ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode. Okvir i granicu ovlaenja zakonodavca precizira ustavna odredba prema kojoj zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava (l. 18 st. 2 in fine). Zakon ne moe regulisati sadraj prava ve samo nain njegovog ostvarivanja. U l. 67 st. 1 Ustav proiruje ovlaenje zakonodavca i na regulsanje uslova pod kojima se moe koristiti pravo na pruanje pravne pomoi. Reguliui uslove za korienje ovog prava zakon posredno regulie i sadraj prava. On moe biti iri ili ui, zavisno od toga kako su regulisani uslovi pod kojima se pravo moe koristiti. Pravo na pravnu pomo garantuje se kao jedno od individualnih prava. Forma u kojoj se pravo garantuje je opta. Krug subjekata koji mogu da koriste ovo pravo postavljen je najire jer Ustav koristi optu i neutralnu formu (svakome se jemi). To je jedno od prava koje Ustav garantuje kako bi se stvorile jednake mogunosti za korienje i zatitu prava garantovanih Ustavom i meunarodnim aktima. To su i obaveze drave koja poiva na naelu socijalne pravde (l. 1), koja zabranjuje svaki oblik diskriminacije s obzirom na imovinsko stanje i drutveno poreklo, i koja preduzima posebne mere radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju (l. 21 st. 1 i 2), i drugo. lan 67 Pravo na pravnu pomo Svakome se, pod uslovima odreenim zakonom, jemi pravo na pravnu pomo. Pravnu pomo pruaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Zakonom se odreuje kada je pravna pomo besplatna.

89

90 advokaturu koju definie kao samostalnu i nezavisnu slubu i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu Ustava, zakon regulie organizacije, institucije i slube koje pruaju pravnu pomo, u obimu i granicama koje postavlja Ustav (l. 18 st. 2). Za odreene kategorije lica posebno se garantuje pravo na zdravstvenu Posebno se regulie pravo na besplatnu pravnu pomo (st. 3) kao osoben vid pravne pomoi. Za korisnika prava pravna pomo je besplatna. Drava je, u skladu sa principima socijalne pravde; zabrane svakog oblika diskriminacije s obzirom na imovno stanje i drutveno poreklo i obavezom preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju, duna da obezbedi sredstva za realizaciju ovog prava kao i institucionalni okvir organizovanja besplatne pravna pomo, kako bi ova posebna mera (l. 21 st. 4) omoguila jednakost pred Ustavom i zakonom (l. 21 st. 1); obezbedila svakome jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije (l. 21 st. 2) i osigurala da se dostignuti nivo prava ne smanjuje (l. 20 st. 2). Besplatnu pravnu pomo (st. 3) ne treba poistoveivati s pravom okrivljenog na besplatnog branioca u krivinom postupku (l. 33 st. 3). Pravom na besplatnog branioca garantuje se pravo okrivljenog na odbranu i ono pripada grupi osnovnih ustavnih prava. Svrstano je meu posebna prava okrivljenog i izriito vezano za interes pravinosti (l. 33 st. 3) koji nalae da se okrivljenom koji ne moe da snosi trokove branioca odredi profesionalni branilac iji angaman u postupku finansira drava ako to zahteva interes pravinosti. Okrivljeni ovo pravo moe koristiti u skladu sa zakonom. lan 69 Socijalna zatita Graani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja lan 68 Zdravstvena zatita Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom. Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureuju se zakonom. Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture. Jedno u grupi socijalno-ekonomskih prava koje Ustav garantuje jeste i pravo na zatitu fizikog i psihikog zdravlja (st. 1). Ovo pravo Ustav garantuje kao individualno pravo i iroko definie krug subjekata koji ga Socijalno-ekonomska prava obuhvataju brojna, po sadraju i prirodi razliita prava. Najvei broj ovih prava ne ostvaruju se na osnovu samog Ustava. uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu, ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde, humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva. Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i osiguranje ureuju se zakonom. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad, kao i pravo na naknadu u sluaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom. Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u skladu sa zakonom. Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom. U skladu sa naelom socijalne pravde, Ustav naelno utvruje obavezu drave da pomae razvoj zdravstvene kulture kao i razvoj fizike kulture (st. 4), ali ne definie blie sadraj obaveza koje drava ima u ovim oblastima. Pravo na zdravstvenu zatitu ima status zakonskog prava. O tome govori naelna ustavna odredba koja garantuje ovo pravo kao i zakonsko regulisanje svih vanijih pitanja vezanih za njegovo ostvarivanje, na ta Ustav izriito upuuje (st. 3). Zakon regulie zdravstveno osiguranje, zdravstvenu zatitu kao i osnivanje zdravstvenih fondova. zatitu iz javnih prihoda. Ovo pravo imaju deca, trudnice, majke za vreme porodiljskog odsustva, samohrani roditelj sa decom uzrasta do sedme godine. Pravo na zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda ova lica uivaju pod uslovom da zdravstvenu zatitu ne ostvaruju po nekom od osnova za njeno ostvarivanje (st. 2). Zakon blie regulie nain ostvarivanja ovog prava u granicama koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2). mogu koristiti (svako ima pravo). Sadraj prava na zatitu fizikog i psihikog zdravlja Ustav nije odredio, ali je izriito uputio na zakon da to regulie (st. 3) u granicama koje sam propisuje (l. 18 st. 2).

91

92 Njihovu sadrinu, subjekte i uslove pod kojima se stiu, regulie zakon. Zato se ova prava nazivaju zakonskim pravima i razlikuju se od ustavnih (osnovnih) prava iju sadrinu i subjekte kojima pripadaju utvruje Ustav. U skladu s principom socijalne pravde (l. 1), kao i principima humanizma i potovanja ljudske linosti na kojima poiva sistem socijalne zatite (l. 69 st. 1) Ustav garantuje pravo na socijalnu zatitu (l. 69). Subjekti ovog prava su graani i porodice (st. 1), pod uslovom da im je pomo drutva neophodna pomo kako bi savladali socijalne i ivotne tekoe u kojima se nalaze, i zadovoljili barem minimum svojih osnovnih ivotnih potreba (st. 1). Ustav ne regulie blie sadraj prava na socijalnu zatitu, niti u vezi sa ovim pravom upuuje na zakonsku regulativu. Prostor za zakonsku regulativu otvara opta ustavna odredba koja doputa mogunost da zakon regulie nain ostvarivanja pojedinog prava ili slobode, ako je to neophodno za ostvarivanje tog prava zbog njegove prirode (l. 18 st. 2), uz Ustavom izriito propisano ogranienje da zakon ne sme da utie na sutinu zajemenog prava (l. 18 st. 2 in fine). Pored prava na socijalnu zatitu, Ustav posebno garantuje prava na socijalno obezbeenje i osiguranje (st. 2). Subjekti ovih prava su zaposleni i njihove porodice. Ustav izriito upuuje na zakon koji regulie ova prava i nain njihovog ostvarivanja. Nain na koji je u Ustavu propisana ova garancija (prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i osiguranje ureuju se zakonom), ostavlja otvorenim pitanje, da li ova prava Ustav uopte garantuje, ili Ustav samo ovlauje zakonodavca da ova prava regulie postavljajui ustavni osnov za zakonsku regulativu? Pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad i pravo na naknadu za vreme privremene nezaposlenosti Ustavom je naelno garantovano (st. 3). Ova prava garantuju se zaposlenima. Uslove sticanja prava njihov sadraj i nain ostvarivanja regulie zakon, na koji Ustav izriito upuuje, u granicama koje Ustav propisuje (l. 18. st. 2). Posebnu zatitu invalida, ratnih veterana i rtava rata garantuje naelna Ustavna odredba (st. 4). Zakon, na koji Ustav izriito upuuje, regulie okvire i sadraj prava na posebnu zatitu ovih lica, uslove pod kojima se prava stiu i subjekte koji mogu da koriste ova prava. Zakon moe regulisati ova pitanja u granicama koje Ustav propisuje (l. 18 st. 2). Ustav upuuje na zakonsko regulisanje fondova socijalnog osiguranja kao i njihovog osnivanja (st. 5). Ustav upuuje na zakonsko regulisanje penzijskog osiguranja (st. 1) u granicama u kojima se odvija zakonsko regulisanje ljudskih prava (l. 18 st. 2). U grupi socijalno-ekonomskih prava je i pravo na ekonomsku sigurnost penzionera. Ustav regulie ovo pravo kao obavezu drave (st. 2). Nain na koji je Ustav regulisao ovo pravo je dobar primer poeljnog naina regulisanja socijalnih prava ija realizacija nije mogua bez aktivnog angamana drave. Zato se socijalna prava u komparativnoj ustavnosti esto definiu ne kao prava grupa ili pojedinaca ve kao obaveza drave. lan 70 Penzijsko osiguranje Penzijsko osiguranje ureuje se zakonom. Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Sadraj ovih prava blie regulie zakon, u granicama propisanim Ustavom (l. 18 st. 2). Ustav garantuje i posebnu zatitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta (l. 66). Majkama garantuje posebnu podrku i zatitu pre i posle poroaja (l. 66 st. 1). Deci bez roditeljskog staranja kao i deci ometenoj u psihikom ili fizikom razvoju, Ustav (l. 66 st. 3) naelno garantuje posebnu zatitu. Brigu o ekonomskoj sigurnosti penzionera Ustav regulie kao obavezu drave (l. 70 st. 1). Socijalnim pravima moe se dodati i pravo na besplatno visokokolsko obrazovanje koje Ustav garantuje kao obavezu drave da uspenim i nadarenim studentima slabijeg imovnog stanja omogui sticanje visokokolskog obrazovanja (l. 71 st. 3). U vezi sa svim pravima vezanim za socijalnu zatitu koja regulie lan 69, za razliku npr. od prava na ekonomsku sigurnost penzionera (l. 70), izostalo je utvrivanje obaveza drave vezanih za obezbeenje uslova za njihovu realizaciju.

93

lan 71 Pravo na obrazovanje Svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju. Republika Srbija omoguuje

94 uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom. Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom. Zakon, na koji Ustav u ovom sluaju izriito upuuje, blie regulie nain Pravo na obrazovanje Ustav garantuje kao opteljudsko pravo koje uiva svako (st. 1). Ustavom propisan reim prava vezanih za pojedine stepene obrazovanja je razliit. Osnovno obrazovanje je obavezno. U skladu sa ovakvim statusom osnovnog obrazovanja Ustav propisuje da je osnovno obrazovanje besplatno (st. 2). To pretpostavlja da drava preuzima u potpunosti finansiranje ovog nivoa obrazovanja. Sloboda naunog i umetnikog stvaralatva osoben je vid ispoljavanja Srednje obrazovanje nije obavezno, ali Ustav i za ovaj nivo obrazovanja garantuje besplatno obrazovanje (st. 2). Za nivo visokog obrazovanja Ustav garantuje svakome samo pravo na jednak pristup ovom nivou obrazovanja (st. 3). Besplatno visokokolsko obrazovanje nije pravo. To je posebna mera koju Ustav propisuje reguliui mogunost da uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja drava obezbedi besplatno kolovanje i na ovom nivou obrazovanja i tako efektivno osigura jednake mogunosti pristupa visokokolskom obrazovanju (st. 3). Zakon, na koji Ustav izriito upuuje (st. 3), blie regulie nain ostvarivanja ovog prava u granicama propisanim u Ustavu (l. 18 st. 2). Zakon, na koji Ustav upuuje, regulie osnivanje kola i univerziteta (st. 4) Slobodu naunog i umetnikog stvaralatva garantuje Ustav (st. 1), a lan 72 Autonomija univerziteta Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova. Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome ureenju i radu, u skladu sa zakonom. Ustav garantuje autonomiju univerziteta i drugih visokoolskih kao i naunih ustanova (st. 1). Naelnu ustavnu garanciju autonomije univerziteta uputpunjuje odredba prema kojoj se univerzitetima i drugim visokokolskim ustanovama kao i lan 74 Zdrava ivotna sredina Svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju. Ustav propisuje aktivnosti drave vezane za razvoj nauke, kulture i umetnikog stvaralatva (st. 3). Drava podstie i pomae njihov razvoj. garancije obuhvataju: slobodu stvaralatva i jemstvo materijalnih i moralnih prava stvaralaca. Zakon, na koji Ustav izriito upuuje (st. 2), blie regulie nain ostvarivanja ovih prava u granicama koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2). Pored toga, sa slobodom naunog i umetnikog stvaralatva tesno je povezano i posebno ustavno jemstvo autonomije univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova (l. 72). slobode misli (l. 46) u posebnim oblastima ljudskog delovanja kao to su nauka, umetnost i kultura. Meutim, ove slobode naunog i umetnikog stvaralatva ne uivaju isti obim ustavnih garancija kao sloboda misli. To se, izmeu ostalog, izraava i izostavljanjem ovih sloboda sa liste sloboda od kojih je mogue odstupanje za vreme vanrednog stanja ili rata. Za razliku od slobode misli, ove slobode ne pripadaju grupi apsolutno zatienih prava. Za vreme rata ili vanrednog stanja reim ovih sloboda drugaiji je, i od njih su doputena odstupanja. lan 73 Sloboda naunog i umetnikog stvaranja Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno. Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti. ostvarivanja ovih prava u granicama koje propisanim u Ustavu (l. 18 st. 2). naunim ustanovama garantuje pravo da samostalno odluuju o svom radu i organizaciji (Ustav koristi temin ureenju).

95

96 Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu. Garantovana je sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti i Ustavom je Pravo na zdravu ivotnu sredinu koje Ustav garantuje kao jedno od opte ljudskih prava (st. 1). Pravo na zdravu ivotnu sredinu Ustav definie ujedno i kao obavezu svih da uvaju i poboljavaju ivotnu sredinu (st. 3). Ustavna garancija je naelna, a upotpunjuju je jo dve odredbe. Jedna odredba odnosi se na pravo na blagovremeno i potpuno obavetavanje o stanju ivotne sredine (st. 1). I ovo pravo Ustav garantuje kao opteljudsko pravo (svako ima pravo). Druga odredba regulie dunosti i obaveze vezane za ouvanje, zatitu i poboljanje ivotne sredine (st. 2 i 3). Odgovornost za zatitu ivotne sredine Ustav regulie optom odredbom koja se odnosi na sve subjekte (svako). Posebno se utvruje odgovornost Republike Srbije i autonomne pokrajine za zatitu ivotne sredine (st. 2). Odgovornost za zatitu ivotne sredine oslonjena je na nadlenosti koje u ovom domenu imaju Republika Srbija (l. 97 st. 1 taka 9) i autonomna pokrajina (l. 183 st. 2 taka 2). Nain na koji Ustav regulie obaveze javnih vlasti (Republika Srbija i autonomna pokrajina) povod je da se postavi pitanje, zato su iz ovog konteksta izostavljene lokalne zajednice (gradovi i optine), kada meu njihovim nadlenostima Ustav izriito navodi staranje o zatiti ivotne sredine (l. 190 st. 1 taka 6)? Iako su ustavne odredbe naelne, Ustav izriito ne upuuje na zakon koji bi blie regulisao nain ostvarivanja ovih prava i obaveza. U tom sluaju, mogue je primeniti optu ustavnu odredbu prema kojoj zakon moe regulisati nain ostvarivanja nekog prava, u granicama koje definie Ustav, pod uslovom da je to neophodno za njegovo ostvarivanje (l. 18 st. 2). lan 75 Osnovna odredba Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemena svim graanima, jeme se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinano, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i meunarodnim ugovorima. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, uestvuju u odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu 3. PRAVA PRIPAdnIKA nAcIOnALnIh mAnJInA Prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina sistematizovane su u posebnom poglavlju u okviru dela Ustava koji regulie ljudska i manjinska prava. Pripadnici nacionalnih manjina uivaju sva ljudska prava i slobode koje Ustav garantuje, ali i neka posebna prava. upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom. Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom. Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti i zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje pripadaju grupi apsolutno zatienih prava. One ne podleu odstupanjima u vanrednom stanju ili ratu (l. 202 st. 4). Zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, i izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti na nacionalnoj osnovi (l. 49). Propisana je mogunost preduzimanja mera u oblastima obrazovanja, kulture i informisanja koje su usmerene na podsticanje i uvaavanje razlika, ukljuujui i razlike koje se odnose na nacionalni ili etniki identitet graana (l. 48). Pored ove opte odredbe, u grupi posebnih prava pripadnika nacionalnih manjina ponavlja se i potvruje obaveza Republike da u oblastima obrazovanja, kulture i informisanja podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga, da preduzima mere za unapreivanje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu ljudima bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet (l. 81). izriito iskljuena obaveza izjanjavanja o nacionalnoj pripadnosti (l. 47). U okviru optih odredbi o ljudskim pravima nekoliko odredbi blie se odnosi na prava nacionalnih manjina.

97

98 U poglavlju o posebnim pravima nacionalnih manjina (taka 3 Drugog dela Ustava) utvrena su naela na kojima poivaju prava pripadnika nacionalnih manjina. Pripadnicima nacionalnih manjina garantuju se individualna ili kolektivna prava u skladu sa meunarodnim ugovorima (st. 1). Ustav definie prirodu kolektivnih prava ija karakteristika se ogleda u tome to se ona ostvaruju u zajednici s drugima (st. 1). Putem kolektivnih prava, pripadnici nacionalnih manjina uestvuju u odluivanju ili odluuju o pitanjima u oblastima koje su posebno znaajne za ouvanje njihovog nacionalnog identiteta (st. 2). To su oblasti kulture, obrazovanja, obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma. Ova prava pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju u skladu sa zakonom koji regulie nain njihovog ostvarivanja (st. 2), u okvirima i granicama koje definie Ustav (l. 18 st. 2). Meu posebnim pravima nacionalnih manjina je i pravo na manjinsku samoupravu. Ovo pravo garantuje se u oblastima znaajnim za ouvanje nacionalnog identiteta nacionalnih manjina ili za ostvarivanje drugih prava nacionalnih manjina. Pravo na manjinsku samoupravu ostvaruje se u oblastima kulture, obrazovanja, obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma (st. 3), a realizuje se kroz pravo nacionalnih manjina da formiraju nacionalne savete nacionalnih manjina, kao i da biraju njihove lanove. Pored ovih garancija, Ustav propisuje mogunost preduzimanja posebnih mera (l. 76 st 2) ili donoenje posebnih propisa radi otklanjanja faktike neravnopravnosti i postizanja ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politikom ivotu. Ustav izriito utvruje nediskriminatorni karakter posebnih propisa i mera koje se preduzimaju u cilju stvaranja jednakih mogunosti i obezbeivanja ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina U kontekstu prava pripadnika nacionalnih manjina Ustav je uslove za usvajanje i primenu posebnih propisa i mera (l. 76 st. 2 in fine) odredio ue nego to je to uinjeno u optim odredbama koje zabranjuju diskriminaciju i definiu posebne mere u cilju njenog otklanjanja (l. 21 st. 4). U optim odredbama o zabrani diskriminacije svrha posebnih mera je postizanje pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koji su sutinski u nejednakom poloaju (l. 21 st. 4). Posebne mere u konktekstu prava nacionalnih manjina preduzimaju se takoe radi postizanja njihove pune ravnopravnosti sa graanima koji pripadaju veini, ali je uslov za preduzimanje ovih mera postavljen restriktivno. Ustav ga eksplicitno vezuje samo za uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji pogaaju nacionalne manjine (l. 76 st. 2 in fine). lan 76 Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina Pripadnicima nacionalnih manjina jemi se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zatita. Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini. Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija moe uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politikom ivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalne manjine i graana koji pripadaju veini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji ih posebno pogaaju. Iako opta ustavna odredba o zabrani diskriminacije ukljuuje i zabranu diskriminacije s obzirom na nacionalnu pripadnost (l. 21), zbog znaaja koji ima za ustavni status nacionalnih manjina Ustav ponavlja zabranu diskriminacije i meu posebnim pravima nacionalnih manjina (l. 76 st. 2). Na isti nain postupa se i kada su u pitanju garancije ravnopravnosti pred Pravo na ravnopravnost u voenju javnih poslova pod jednakim uslovima i pravo stupanja na sve javne funkcije, Ustav garantuje i kao posebna prava pripadnika nacionalnih manjina (st. 1) ponavljajui optu odredbu o pravu graana na uestvovanje u upravljanju javnim poslovima (l. 53 st. 1). Ovo pravo pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju pod istim uslovima kao i ostali graani, pa se postavlja pitanje, kako ove odredbe razumeti u kontekstu posebnih mera (l. 76 st. 2). Da li je mogue preduzimanje posebnih mera i u vezi sa ovim pravom za koje Ustav eksplicitno propisuje lan 77 Ravnopravnost u voenju javnih poslova Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali graani, pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Pri zapoljavanju u dravnim organima, javnim slubama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. zakonom i jednaka zakonska zatita koje se garantuju i meu posebnim pravima nacionalnih manjina (l. 21 st. 2 i 3, i l. 76 st. 2).

99

100 da ga pripadnici nacionalnih manjina mogu koristiti pod istim uslovima kao i ostali graani? Posebno znaajno je ustavno pravilo koje, uvaavajui meunarodne standarde u ovoj oblasti, nalae da se pri zapoljavaju u dravnim organima, javnim slubama, organima autonomnih pokrajina, gradova i optina, u sredinama u kojima ive nacionalne manjine, vodi rauna o odgovarajuoj zastupljenosti nacionalnih manjina (st. 2). Sankcije za krenje ove obaveze kao i nain njenog ostvarivanja Ustav nije neposredno regulisao, niti je u ovom kontekstu predvideo mogunost da se ova pitanja reguliu zakonom. U ovom sluaju moglo bi se primeniti opte pravilo prema kojem zakon moe regulisati nain ostvarivanja odreenog prava, pod uslovima, u granicama i okviru koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2). etnike, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korienje svog jezika i pisma; da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na kolovanje na svom jeziku u dravnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanje na svom jeziku, ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja; lan 78 Zabrana nasilne asimilacije Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina. Zatita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici nacionalnih manjina ive tradicionalno i u znaajnom broju. Pravo izraavanja, uvanja, negovanja, razvijanja i javnog izraavanja U cilju ouvanja nacionalnog identiteta pripadnika nacionalnih manjina Ustav eksplicitno zabranjuje nasilnu asimilaciju pripadnika nacionalnih manjina (st. 1). Osim opte ustavne zabrane nasilne asimilacije, pripadnicima nacionalnih manjina posebno se garantuje zatita od svakog oblika aktivnosti koja je usmerena na njihovu nasilnu asimilaciju (st. 2), ukljuujui i eksplicitnu zabranu preduzimanja mera koje bi vetaki menjale nacionalni sastav stanovnitva na podrujima na koja tradicionalno naseljava vei broj pripadnika nacionalnih manjina (st. 3). Zakon blie regulie zatitu pripadnika nacionalnih manjina od radnji usmerenih na nasilnu asimilaciju (st. 2). nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti; Pravo na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; Pravo na korienje svog jezika i pisma; Pravo da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi, organizacije kojima je povereno da obavljaju javna ovlaenja, organi autonomnih pokrajina kao i organi jedinica lokalne samouprave vode postupak i na jeziku nacionalne manjine; Pravo na kolovanje na jeziku nacionalne manjine u obrazovnim ustanovama koje finansira drava ili autonomna pokrajina; Pravo pripadnika nacionalnih manjina da osnivaju privatne obrazovne ustanove; lan 79 Pravo na ouvanje posebnosti Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, Pravo da svoje ime i prezime koriste na svom jeziku; Pravo da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na jeziku nacionalne manjine; Pravo na ouvanje posebnosti (st. 1) obuhvata set prava iji je smisao da obezbede garancije za ouvanje nacionalnog identiteta pripadnika nacionalnih manjina. Ustav taksativno navodi prava koja doprinose ouvanju posebnosti pripadnika nacionalnih manjina. To su: na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom. U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.

101

102 Pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavani na jeziku nacionalne manjine, ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja; Pravo pripadnika nacionalnih manjina da, u skladu sa zakonom, osnivaju sredstava javnog obavetavanja; Pravo pripadnika nacionalnih manjina da osnivaju prosvetna i kulturna udruenja koja dobrovoljno finansiraju; (l. 80 st. 1) Pravo pripadnika nacionalnih manjina da sarauju sa svojim sunarodnicima izvan Srbije, sa njima odravaju nesmetane veze (l. 80 st. 3). Pored posebnih prava na ouvanje posebnosti pripadnika nacionalnih manjina koja Ustav izriito garantuje, Ustav doputa i mogunost da se krug ovih prava proiri. Krug prava pripadnika nacionalnih manjina vezanih za ouvanje posebnosti mogue je proiriti samo propisima koje donose autonomne pokrajine, a za koje mora postojati zakonski osnov (l. 79 st. 2). Obrazovanje, kultura i informisanje su oblasti koje Ustav izdvaja kao posebno znaajne za ouvanje nacionalnog identiteta pripadnika lan 80 Pravo na udruivanje i na saradnju sa sunarodnicima Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruenja, koja dobrovoljno finansiraju. Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruenjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije. Neka od prava iz grupe posebnih prava pripadnika nacionalnih manjina na ouvanje svog nacionalnog i etnikog identiteta Ustav garantuje i u lanu 80. Meu njima su: pravo na osnivanje prosvetnih i kulturnih udruenja (st. 1) i pravo pripadnika nacionalnih manjina da sarauju sa svojim sunarodnicima koji ive izvan Srbije i da sa njima odravaju nesmetane veze (st. 3). Osnivanje prosvetnih i kulturnih udruenja uslovljeno je principom dobrovoljnosti na osnovu kojeg se finansira njihova aktivnost (st. 1). Optom odredbom Ustav propisuje da Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruenjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina (st. 2), ali ne precizira u emu se to ogleda i kako se ostvaruje, niti u ovom kontekstu upuuje na zakonsko regulisanje eventualnih prava i obaveza drave u odnosu na aktivnosti ovih udruenja. Opte pravilo da zakon moe regulisati nain Ustav ne regulie blie obaveze drave, niti u kontekstu ove odredbe upuuje na zakonsku regulativu koja bi operacionalizovala obaveze drave, ali naelna odredba koja pod Ustavom propisanim uslovima i u granicama koje Ustav postavlja (l. 18 st. 2) omoguuje blie zakonsko regulisanje ljudskih prava moe biti osnov za zakonsku regulativu i u ovoj oblasti. nacionalnih manjina. Stoga, pripadnici nacionalnih manjina u ovim oblastima imaju i neka posebna prava, i ostvaruju pravo na manjinsku samoupravu. Poeljan socijalni kontekst za ouvanje nacionalnog identiteta pretpostavlja da se prvenstveno u ovim oblastima razvija tolerancija, meukulturni dijalog, uzajamno potovanje, razumevanje i saradnja svih graana i graanki bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet. Ova deklaratorna odredba Ustava izraava spremnost drave da podstie uvaavanje i potovanje demokratskih vrednosti znaajnih za ouvanje nacionalnog identiteta pripadnika nacionalnih manjina. lan 81 Razvijanje duha tolerancije U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet. ostvarivanja odreenog prava, pod uslovima, u granicama i okviru koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2) moglo bi biti osnov za zakonsko regulisanje prava i obaveza drave prema prosvetnim i kulturnim udruenjima nacionalnih manjina.

103

104 ogledaju se u jedinstvenom tritu roba kao i jedinstvenom tritu rada, kapitala i usluga, to Ustav i eksplicitno navodi (l. 82 st. 2 in fine). Ustav propisuje proceduru i instrumente (l. 82 st. 3) koji omoguavaju da se socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih u okruenju koje karakterie ne samo trina privreda ve i socijalna pravda (l. 1) usklauje kroz socijalni dijalog koji se odvija izmeu sindikata i poslodavaca koji su akteri i

105

Tr e i d e o EKONOMSKO UREENJE I J AV N E F I N A N S I J E

uesnici socijalnog dijaloga.

lan 83 Sloboda preduzetnitva Preduzetnitvo je slobodno. Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. U odeljku o Ekonomskom ureenju i javnim finansijama i u skladu sa

1. EKOnOmSKO UREEnJE

osnovnim naelima na kojima poivaju ekonomsko ureenje i javne finansije (l. 82 st. 1), Ustav posebno garantuje slobodu preduzetnitva (l. 83 st. 1) Norma je opta i ne odreuje blie, ko su subjekti slobode preduzetnitva.

lan 82 Osnovna naela Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga. Uticaj trine privrede na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih usklauje se kroz socijalni dijalog izmeu sindikata i poslodavaca. Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na nekoliko osnovnih naela koja su utvrena u Ustavu (l. 82 st. 1). Meu ovim naelima su: trina privreda; otvoreno i slobodno trite; sloboda preduzetnitva; samostalnost privrednih subjekata; ravnopravnost privatne i svih drugih oblika svojine. Jedinstvo privrednog podruja Republike (l. 82 st. 2) odlika je ekonomskog ureenja koju Ustav posebno apostrofira. Osnovna svojstva jedinstvenog privrednog podruja Republike

Sloboda preduzetnitva nije deo kataloga ljudskih prava, a ustavna odredba je opta, pa bi se moglo zakljuiti da se ona odnosi i na fizika i na pravna lica. Sloboda preduzetnitva podlee ogranienju (l. 83 st. 2). Ogranienje moe propisati samo zakon, na koji Ustav izriito upuuje. Prilikom propisivanja ogranienja, zakonodavac je vezan razlozima koji su osnov za ogranienje slobode preduzetnitva. Ustav navodi tri razloga za ogranienje slobode preduzetnitva: zatitu zdravlja ljudi; zatitu ivotne sredine i prirodnih bogatstava; bezbednost Republike Srbije. U vezi sa ogranienjem slobode preduzetnitva moe se u praksi postaviti pitanje, da li je zakonodavac prilikom propisivanja ogranienja vezan i optom ustavnom odredbom o ogranienju ljudskih i manjinskih prava (l. 20)? Ovo pitanje moe se postaviti zavisno od toga da li se ova sloboda razume kao individualna sloboda pojedinca, kao sloboda pravnog lica ili kao pretpostavka trine privrede i odlika ekonomskog ureenja. U prilog stanovitu da nije re o individualnoj slobodi, govori mesto ove odredbe u ustavnoj sistematici. Ustav ovu slobodu ne garantuje u katalogu ljudskih prava.

106 lan 84 Poloaj na tritu Svi imaju jednak pravni poloaj na tritu. Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograniava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog poloaja. Prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena. Strana lica izjednaena su na tritu sa domaim. U skladu sa naelima trine privrede, otvorenog i slobodnog trita i slobode preduzetnitva Ustav garantuje jednak pravni poloaj svih subjeka ta na tritu (st. 1) i posebno propisuje da je poloaj stranih i domaih lica na tritu izjednaen (st. 4). Eksplicitno se zabranjuju svi akti koji ograniavaju slobodnu konkurenciju na tritu kao stvaranje ili zloupotreba monopolskog ili dominantnog poloaja (st. 2). Zabrana se odnosi samo na one akte koji su suprotni zakonu. Ova odredba implicitno priznaje mogunost da zakon moe ograniiti slobodnu konkurenciju i tako sm stvoriti pretpostavke za monopolski ili dominantan poloaj nekih subjekata na tritu. Posebnu ustavnu zatitu uivaju prava steena ulaganjem kapitala, pod uslovom da su ona nastala na bazi ulaganja kapitala, kao i da su bila u skladu sa zakonom (st. 3). Zatita koju uivaju prava steena ulaganjem kapitala iskljuuje mogunost da ona budu umanjena zakonom (st. 3). lan 86 Ravnopravnost svih oblika svojine Jeme se privatna, zadruna i javna svojina. Javna svojina je dravna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina lan 85 Svojinska prava stranaca Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom. Iako u osnovnim odredbama Ustav naelno regulie status stranaca (l. 17), a u odredbama o ljudskim i manjinskim pravima garantuje i individualna prava stranaca (npr. l. 39, l. 57), svojinska prava stranaca nala su mesto u poglavlju o Ekonomskom ureenju i javnim finansijama. Razlog tome su subjekti svojinskih prava. Subjekti svojinskih prava su i Ravnopravnost svih oblika svojine je temeljni ustavni princip koji odreuje status razliitih oblika svojine u ustavnom sistemu. U skladu sa ovim naelom Ustav izriito garantuje jednaku pravnu zatitu svakog oblika svojine to je jedan, ali nesumnjivo veoma vaan oblik manifestovanja ravnopravnog statusa svakog oblika svojine (st. 1). Tri osnovna oblika svojine koja Ustav garantuje su privatna, zadruna i javna svojina (st. 1), ali se pominje jo jedan oblik svojine (st. 2). To je drutvena svojina (koristi se termin postojea drutvena jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu. Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u rokovima predvienim zakonom. Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod uslovima utvrenim zakonom. Beleimo i razliku u upotrebi termina koji se odnosi na subjekte prava. U rubrumu i stavu 2 kao subjekti prava oznaeni su stranci, a u stavu 1 kao subjekti prava svojine na nepokretnostima navode se strana fizika i pravna lica. Terminoloke nedoslednosti mogu dati povod razliitim tumaenjima u praktinoj primeni ustavnih reenja. U praksi se moe postaviti pitanje, da li je intencija ustavotvorca bila da, koristei razliite termine za subjekate pojedinih prava, istakne i napravi razliku meu njima zavisno od prava na koje se odnosi garancija, ili se ovi termini mogu razumeti kao sinonimi? Ustav garantuje stranim fizikim i pravnim licima svojinu na nepokretnostima (l. 85 st. 1). Sadraj svojinskih prava na nepokretnostima garantuje se u okvirima koje propisuje zakon ili meunarodni ugovor na koje Ustav izriito upuuje (l. 85 st. 1). Pored svojine na nepokretnostima, strancima se Ustavom garantuje i pravo koncesije koje mogu stei na prirodnim bogatstvima i na dobrima od opteg interesa (l. 85 st. 2). Jednom optom odredbom Ustav propisuje mogunost da stranci uivaju i druga prava koja se reguliu zakonom (l. 85 st. 2 in fine). fizika i pravna lica. Kako je re ne samo o individualnim pravima fizikih lica ve i o pravima pravnih lica, to se ova prava garantuju u kontekstu ekonomskog ureenja.

107

108 svojina), koja je prema izriitoj Ustavnoj odredbi (st. 2) u reimu promene u privatnu svojinu (koristi se termin pretvara se). Zakon regulie uslove, nain i rokove (st. 2) u kojima drutvena svojina menja svoju prirodu i postaje privatna svojina (proces privatizacije drutvene svojine). Ustav blie odreuje sadraj javne svojine i propisuje da se sredstva iz javne svojine mogu otuiti samo na nain i pod uslovima koje propie zakon (st. 3). Kao oblike javne svojine navodi: dravnu svojinu, svojinu autonomne pokrajine i svojinu optina i gradova kao jedinica lokalne samouprave (st. 1). Zakon regulie i imovinu autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i nain korienja i raspolaganja ovom imovinom (st. 4). U delu o teritorijalnoj organizaciji u Ustavu se precizira da zakon regulie nain upravljanja imovinom autonomne pokrajine (u ovom sluaju Ustav koristi termin pokrajinska imovina) (l. 183 st. 4), kao i nain upravljanja imovinom jedinice lokalne samouprave (u ovom sluaju Ustav koristi termin optinska imovina) (l. 190 st. 4). Ustav pravi razliku izmeu pokrajinske i optinske imovine kada je u pitanju reim upravljanja ovom imovinom. I u jednom i u drugom sluaju nain upravljanja ovom imovinom regulie zakon, ali Ustav propisuje da optina, za razliku od lan 87 Dravna imovina Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odreeno da su od opteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u dravnoj su imovini. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom. Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na odreenim dobrima u optoj upotrebi, pod uslovima i na nain predvien zakonom. Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predvien zakonom. Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nain njenog korienja i raspolaganja, ureuju se zakonom. Kao dravnu imovinu Ustav navodi (st. 1): prirodna bogatstva, dobra od opteg interesa koja su odreena zakonom, imovinu koju koriste organi Republike Srbije druge stvari i prava regulisana zakonom. Ustav propisuje poseban reim prava na dobrima u optoj upotrebi (st. 2) kao posebne uslove korienja prirodnih bogatstava (st. 3). Prava koja fizika i pravna lica mogu stei na dobrima u optoj upotrebi su ograniena (st. 2). Na ovim dobrima fizika i pravna lica ne mogu stei puni obim ve samo neka prava, i to samo pod uslovima koje propisuje zakon i na nain propisan zakonom. otklanjanje opasnosti od nanoenja tete ivotnoj sredini, i Uslove i nain korienja prirodnih bogatstava reguliu se zakonom (st. 3). spreavanje povreda prava i na zakonu zasnovanih interesa drugih lica. Od ovog osnovnog ustavnog naela koje garantuje slobodu korienja i raspolaganja zemljitem doputena su odstupanja u sluajevima i pod uslovima koje propisuje Ustav (st. 2). Ustav navodi samo dva razloga (st. 2 in fine) koji mogu biti osnov za ogranienje slobode raspolaganja i korienja zemljita u privatnoj svojini: Polazei od ustavnog naela o ravnopravnosti svih svojinskih oblika, Ustav posebno garantuje naelo slobodnog korienja i raspolaganja zemljitem (poljoprivrednim, umskim i gradskim graevinskim zemljitem) u privatnoj svojini (st. 1). lan 88 Zemljite Korienje i raspolaganje poljoprivrednim zemljitem, umskim zemljitem i gradskim graevinskim zemljitem u privatnoj svojini, je slobodno. Zakonom se mogu ograniiti oblici korienja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korienje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanoenja tete ivotnoj sredini ili da bi se spreila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica. Videti jo i komentare uz lan 58 koji regulie pravo na imovinu kao individualno pravo. autonomne pokrajine, samostalno upravlja ovom imovinom (uporediti l. 183 st. 4 sa l. 190 st. 4), i tako postavlja okvir za zakonodavnu nadlenost u vezi sa pokrajinskom odnosno optinskom imovinom.

109

110 Ogranienja su mogua samo ako su propisana zakonom. Ona se mogu odnositi na uslove i oblike korienja i raspolaganja zemljitem u privatnoj svojini (st. 2) Ustavni osnov za zakonsko regulisanje odgovornosti Republike, autonomnih pokrajina, gradova i optina za ouvanje naslea mogla bi biti blanketna ustavna odredba koje ovlauju Republiku da zakonom regulie (ureuje i lan 89 uvanje naslea Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijsko naslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu sa zakonom. Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Opta dunost i obaveza svakoga da uva prirodne retkosti, kulturno i istorijsko naslee i dobra od opteg interesa, propisana je eksplicitno Ustavom. Zakon blie regulie ostvarivanje ove ustavne obaveze (st. 1). Pored toga, Ustav propisuje i posebnu odgovornost Republike Srbije, autonomnih pokrajina, gradova i optina za ouvanje naslea (st. 2). Odredbe koje reguliu ovu materiju su nekonzistentne i nepotpune. Odgovornost Republike Srbije, autonomnih pokrajina, gradova i optina ograniena je samo na ouvanje naslea, ali ne i na ouvanje prirodnih retkosti i dobara od opteg interesa. Za razliku od stava 1, u stavu 2 ovog lana ne precizira se na koje se naslee (nauno, kulturno, istorijsko) primenjuje odredba o posebnoj odgovornosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina, gradova i optina. Ustav ne propisuje sadraj i oblike u kojima se manifestuje posebna odgovornost za ouvanje naslea kao ni sankcije za sluaj krenja ove ustavne obaveze, niti upuuje na zakon koji bi blie mogao da regulie ovu materiju. Eksplicitni ustavni osnov za zakonsko regulisanje ove materije nije mogue identifikovati ni u ustavnoj odredbi koja regulie oblasti u kojima se prostiru nadlenosti Republike (l. 97). Meu nadlenostima optine navodi se samo staranje o zatiti kulturnih (ne i naulnih i istorijskih) dobara od znaaja za optinu (l. 190 st. 1 taka 6). Ove nadlenosti optina ostvaruje u skladu sa zakonom, pa je zakonsko regulisanje ove oblasti preduslov za ostvarivanje nadlenosti optine u toj oblasti. Meu oblastima koje autonomna pokrajina ima pravo da regulie svojim propisima, pod uslovom da je re o pitanjima od pokrajinskog znaaja, kao i da je oblast u kojoj autonomna pokrajina donosi svoj propis regulisana zakonom (l. 183 st. 1) Ustav navodi samo kulturu (l. 193 st. 1 taka 3). Za obavljanje nadlenosti Republike, autonomnih pokrajina, optina i gradova kao jedinica lokalne samouprave neophodna su finansijska lan 91 Porezi i drugi prihodi Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju se iz poreza i drugih prihoda utvrenih zakonom. Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika. 2. JAVnE FInAnSIJE Ustav garantuje zatitu potroaa. Zatitu potroaa obezbeuje Republika Srbija (st. 1) i izriito zabranjuje sve vrste aktivnosti (koristi termin radnje) koje su usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, ukljuujui i sve neasne radnje na tritu (st. 2). Oblike i sadraj zatite potroaa kao i sankcije za krenje ustavne zabrane propisane stavom 2 ovog lana Ustav ne regulie, niti upuuje na zakon koji bi ta pitanja regulisao. I u ovom sluaju ustavni osnov za zakonsku regulativu mogle bi biti ustavna odredba koja ovlauje Republiku da zakonom regulie (ureuje i obezbeuje) i druge odnose od znaaja za Republiku (l. 97 st. 1 taka 17), kao i odredba koja regulie nadlenost Narodne skuptine da donosi zakone u oblastima za ije je regulisanje nadlena Republika (l. 99 st. 1 taka 7). lan 90 Zatita potroaa Republika Srbija titi potroae. Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje na tritu. obezbeuje) i druge odnose od znaaja za Republiku (l. 97 st. 1 taka 17), kao i odredba koja regulie nadlenost Narodne skuptine da donosi zakone u oblastima za ije je regulisanje nadlena Republika (l. 99 st. 1 taka 7).

111

112 sredstva. Izvori iz kojih se obezbeuju sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave jesu porezi, kao i drugi prihodi koji se utvruju zakonom (st. 1). Ustav propisuje, kao optu dunost, obavezu plaanja poreza kao i drugih dabina (st. 2). Opti princip na kojem poiva obaveza graana da plaaju poreze i doprinose iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike, autonomne pokrajine i lokalne samouprave jeste ekonomska mo obveznika (st. 2). Regulisanje poreskog sistema je u nadlenosti Republike (l. 97 st. 1 taka 6). Ustav eksplicitno garantuje izvorne prihode autonomne pokrajine (l. 184 st. 1, i l. 183 st. 6) i definie njihovu namenu. Izvorni prihodi autonomnih pokrajina namenjeni su finansiranju njihovih nadlenosti (l. 184 st. 1). Vrstu i visinu izvornih prihoda autonomne pokrajine, kao i uee autonomne pokrajine u delu prihoda Republike Srbije, regulie zakon na koji Ustav upuuje (l. 184 st. 2 i 3). Materijalna sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti lokalne samouprave obezbeuju se iz vie izvora (l. 188 st. 4), meu kojima su: izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave, sredstva iz budeta Republike, sredstva iz budeta autonomne pokrajine za one poslove ije obavljanje je autonomna pokrajina svojom odlukom poverila jedinicama lokalne samouprave (l. 183 st. 6, i l. 188 st. 4). Izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave i sredstva koja se izdvajaju za finansiranje poslova lokalne samouprave iz budeta Republike blie se reguliu zakonom na koji Ustav upuuje (l. 188 st. 4), dok se sredstva iz budeta autonomne pokrajine za poslove ije je obavljanje autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave reguliu odlukom kao optim pravnim aktom autonomne pokrajine (l. 188 st. 3). Kao generalni princip finansiranja poverenih poslova (poslovi ije obavljanje Republika poverava autonomnoj pokrajini, gradu ili optini, kao i poslovi ije obavljanje autonomna pokrajina poverava gradu ili optini) Ustav postavlja naelo da sredstva za obavljanje ovih poslova obezbeuje i onaj (Republika odnosno autonomna pokrajina) ko je poverio nadlenosti, uz obavezu da sredstva prenese onome ko obavlja poverene nadlenosti. Zakonodavcu je delegirano pravo da utvrdi rokove u kojima budet mora biti usvojen, kao i da propie nain privremenog finansiranja (st. 2). Nadzor nad izvravanjem svih budeta poveren je Dravnoj revizorskoj instituciji (st. 3) kao samostalnom i najviem dravnom organu revizije javnih sredstava u Republici koji je pod nadzorom Narodne skuptine i odgovara joj za svoj rad (l. 96 st. 1). Ustav izriito regulie da Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta tek kada o tome pribavi miljenje Dravne revizorske institucije (st. 4). Republika, autonomna pokrajina, (l. 183 st. 6; l. 184 st. 4) gradovi i optine (l. 190 st. 2) imaju budete iz kojih se finansiraju njihove nadlenosti (st. 1). U budetu se prikazuju prihodi i rashodi koji su pokazatelji finansiranja poslova u nadlenosti Republike, autonomne pokrajine, grada i optine (st. 1). U skladu sa ustavnim naelom socijalne pravde Ustav definie obaveze drave u socijalnoj sferi za koje se materijalna sredstva obezbeuju u budetu. Obaveze koje drava preuzima su npr. staranje o socijalnoj sigurnosti penzionera (l. 70 st. 2), zdravstvena zatita koja se alimentira iz javnih prihoda za decu, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrane roditelje sa decom do sedme godine, i stare (l. 78 st. 2); socijalna zatita graanima i porodicama (l. 69) kojima je potrebna pomo drutva radi savladavanja socijalnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, i drugo. Nain na koji je u Ustavu definisano pravo na socijalnu zatitu izaziva dileme u pogledu subjekata na koje se to pravo odnosi. Videti ire u komentaru uz lan 69. lan 92 Budet Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadlenosti. Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain privremenog finansiranja. Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija. Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta po pribavljenom miljenju Dravne revizorske institucije.

113

114 lan 93 Javni dug Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zaduuju. Uslovi i postupak zaduivanja ureuju se zakonom. U delu posveenom javnim finansijama, Ustav jednom naelnom odredbom regulie javni dug i ustanovljava mogunost zaduivanja Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (st. 1). Ustav upuuje na zakon koji blie regulie uslove pod kojima se Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu zaduivati, kao i proceduru po kojoj one realizuju ovu mogunost (st. 2). Zaduivanje nije regulisano kao pravo Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ve kao mogunost koju one mogu koristiti u skladu sa zakonom. Radom Narodne banke rukovodi guverner. Izbor guvernera poveren je lan 94 Ujednaavanje razvoja Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom. U skladu sa evropskim standardima o regionalnoj i lokalnoj samoupravi koji pretpostavljaju ravnomeran regionalni razvoj, Ustav propisuje obavezu drave (Republike Srbije) da se stara o ravnomernom i odrivom regionalnom razvoju, i upuuje na zakon koji blie regulie sadraj i nain ostvarivanja ove obaveze. Odredba je sistematizovana u poglavlju o javnim finansijama, to bi moglo implicirati da se mere ujednaavanja regionalnog razvoja prvenstveno vezuju za javne finansije i tako se potencijalno ograniava njihov mogui sadraj. U katalogu nadlenosti Republike Srbije ponavlja se slina odredba (l. 97 st. 1 taka 12), ali je ona preciznija jer definie kvalitet, obim i kapacitet ovlaenja Republike Srbije. Republika Srbija ima pravo da donosi propise i mere (ureuje), i da ih sprovodi (obezbeuje) (l. 97 st. 1), kao i sadraj nadlenosti (politike i mere za podsticanje ravnomernog razvoja i razvoj nedovoljno razvijenih podruja). Znaenje ove odredbe je ire, i osim politike i mera u domenu javnih finansija ukljuuje mogunost kreiranja politika, kao i mogunost preduzimanja mera i u drugim oblastima. Teko je nai objanjenje za razliito mesto odredbi u ustavnoj sistematici o pravu Narodne skuptine da nadzire rad Narodne banke i njenog guvernera. U delu Ustava o javnim finansijama regulisano je pravo Narodne skuptine da nadzire rad Narodne banke, dok se u delu Ustava o nadlenostima Narodne skuptine regulie nadzor nad radom guvernera kao jedno od izbornih prava Narodne skuptine. Ustav ne prua odgovor na pitanje, kako se manifestuje i u emu se ogleda samostalnost Narodne banke u okolnostima u kojima ona odgovara Narodnoj skuptini, a Narodna skuptina bira i razreava guvernera, nadzire rad Narodne banke i guvernera, bira Savet guvernera? U delu o Narodnoj banci, Ustav regulie status guvernera koji rukovodi Narodnom bankom, dok se Savet guvernera i ne pominje, pa se moe postaviti pitanje, kakva je uloga koju ovo telo ima u Narodnoj banci? Odredbe o statusu Narodne banke, guvernera i Saveta guvernera nepotpune su i protivrene (upor. l. 95 sa l. 99 st. 2 taka 4, i l. 105 st. 2 taka 14). Narodnoj skuptini (st. 2, l. 99 st. 2 taka 4). Narodna skuptina odluuje i o njegovom razreenju (l. 99 st. 2 taka 4, i l. 105 st. 2 taka 14), i nadzire njegov rad (l. 99 st. 2 taka 4). Meu izbornim nadlenostima Narodne skuptine je i njegovo pravo da bira Savet guvernera (l. 105 st. 2 taka 14). Ustav upuuje na zakon koji blie regulie status Narodne banke (st. 3). U ustavnom sistemu Srbije, Narodna banka ima status centralne banke (st. 1). Poziciju Narodne banke u ustavnom sistemu definiu dva ustavna naela: samostalnost koju garantuje Ustav, i odgovornost pred Narodnom skuptinom koja ima pravo da nadzire rad Narodne banke (st. 1). lan 95 Narodna banka Srbije Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skuptina. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.

115

116 Odgovornost prema Narodnoj skuptine odreuje se na jednom kao odgovornost Narodne banke, a drugi put kao odgovornost guvernera o ijem razreenju odluuje Narodna skuptina.

117

lan 96 Dravna revizorska institucija Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara. O Dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon. Novina u ustavnom sistemu Srbije je Dravna revizorska institucija (st. 1). Ova institucija ustanovljena je Ustavom. Ona je najvii dravni organ ija je osnovna nadlenost vezana za reviziju javnih sredstava u Republici. Poloaj Dravne revizorske institucije u ustavnom sistemu poiva na principu samostalnosti, ali Ustav ne iskljuuje njenu odgovornost pred Narodnom skuptinom i pravo Narodne skuptine da nadzire rad Dravne revizorske institucije (st. 1). Zakon na koji Ustav upuuje, blie regulie status, izbor, organizaciju, nadlenosti i nain rada Dravne revizorske institucije (st.2). lan 97 Nadlenost Republike Srbije Republika Srbija ureuje i obezbeuje: 1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen meunarodni poloaj i odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama; 2. ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata; amnestije i pomilovanja za krivina dela; 3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; 4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; 5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stranaca i stranih pravnih lica; 6. jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

etvrti deo NADLENOST REPUBLIKE SRBIJE

118 7. svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine; 8. sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa; 9. odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija; 10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih slubi; 11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg interesa; 12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih podruja; organizaciju i korienje prostora; nauno-tehnoloki razvoj; 13. reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja; 14. praznike i odlikovanja Republike Srbije; 15. finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije, utvrenih Ustavom i zakonom; 16. organizaciju, nadlenost i rad republikih organa; 17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom. Ustavna odredba koja definie oblasti u kojima se prostire nadlenost Republike Srbije netipina je za unitarne drave. Takve odredbe sadre najee ustavi federalnih drava. One postavljaju osnov za razgranienje kompetencija izmeu federacije i federalnih jedinica, i, u krajnjoj liniji, odreuju odnose u federaciji. U ustavnim sistemima nekih drava koje su organizovane kao regionalne drave takoe postoje ovakve odredbe (npr. Italija, panija). Srbija nije federacija, niti je Ustav Srbiju definisao kao dravu regiona pa ipak Ustavu sadri odredbe o nadlen ostioma Republike. Oblasti u kojima se proteu nadlenosti Republike i pitanja u kojima kompetencije republikih organa obuhvataju njihovo pravo da reguliu suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost Republike Srbije, meunarodni poloaj Republike Srbije i odnosi s drugim dravama i meunarodnim organizacijama; ostvarivanje i zatita sloboda i prava graana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata; amnestije i pomilovanja za krivina dela; teritorijalna organizacija Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbrana i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stranaca i stranih pravnih lica; jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomski odnosi sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem; svojinski i obligacioni odnosi, i zatita svih oblika svojine; sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; ekonomski i socijalni odnosi od opteg interesa; odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; zatita i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnja, promet i prevoz oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija; sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih slubi; odnose (Ustav koristi termin ureuju), i staraju se o izvrenju (Ustav koristi termin obezbeuju) jesu (st. 1):

119

120 kontrola zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijska revizija javnih sredstava; prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg interesa; razvoj Republike Srbije, politika i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih podruja; organizacija i korienje prostora; naunotehnoloki razvoj; reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja; praznici i odlikovanja Republike Srbije; finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije; organizacija, nadlenost i rad republikih organa; drugi odnosi od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

121

Pe t i d e o UREENJE VLASTI

1. nAROdnA SKUPTInA

lan 98 Poloaj Narodne skuptine Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Poziciju Narodne skuptine u ustavnom sistemu odreuje ustavna odredba prema kojoj je ona najvie predstavniko telo. Kao institucija koja direktno izraava suverenost graana (l. 2 st. 1), Narodna skuptina ima u svojim rukama ustavotvornu i zakonodavnu vlast (l. 98 st. 1), jer je to organ vlasti koji izraava suverenost graana (l. 2 st. 1) i koji neposredno biraju graani i graanke na neposrednim izborima, tajnim grasanjem (l. 100 st. 1). U sastavu Narodne skuptine se, prema izriitoj odredbi Ustava, obezbeuje ravnopravna zastupljenost polova, kao i predstavnika nacionalnih manjina (l. 100 st. 2).

lan 99 Nadlenost Narodna skuptina: 1. donosi i menja Ustav,

122 2. odluuje o promeni granice Republike Srbije, 3. raspisuje republiki referendum, 4. potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza njihovog potvrivanja, 5. odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje, 6. nadzire rad slubi bezbednosti, 7. donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike Srbije, 8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine, 9. usvaja strategiju odbrane, 10. usvaja plan razvoja i prostorni plan, 11. usvaja budet i zavrni raun Republike Srbije, na predlog Vlade, 12. daje amnestiju za krivina dela. U okviru svojih izbornih prava, Narodna skuptina: 1. bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara, 2. bira i razreava sudije Ustavnog suda, 3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca, javne tuioce, sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu sa Ustavom, 4. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad, 5. bira i razreava Zatitnika graana, i nadzire njegov rad, 6. bira i razreava i druge funkcionere odreene zakonom. Narodna skuptina vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom. Prva i najvanija grupa poslova koje u okviru svoje nadlenosti obavlja Narodna skuptina je njena normativna delatnost. Narodna skuptina stvara pravo. Ona je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. U tom svojstvu ona usvaja Ustav i odluuje o njegovoj promeni (st. 1 taka 1); usvaja zakone i druge opte akte iz domena nadlenosti Republike Srbije (st. 1 taka 7) meu kojima i budet i zavrni raun (st. 1 taka 11); potvruje meunarodne ugovore (st. 1 taka 4) koji, potom, postaju sastavni deo unutranjeg pravnog poretka (l. 16 st. 2); usvaja plan razvoja i prostorni plan (st. 1 taka 10); usvaja strategiju odbrane (st. 1 taka 9); uestvuje u postupku usvajanja statuta autonomne pokrajine i daje prethodnu saglasnost na najvii pravni akt autonomne pokrajine (st. 1 taka 8 i l. 185 st. 2); propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja (l. 105 st. 1 taka 3 i l. 201 st. 3) u granicama predsednika Vlade i ministre (st. 2 taka 1, l. 105 st. 1 taka 9, i l. 127); sudije Ustavnog suda (st. 2 taka 2, l. 105 st. 1 taka 11, i l. 172 st. 2 i 3); predsednika Vrhovnog kasacionog suda (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka 12, i l. 144 st. 1); Narodna skuptina bira i razreava: Meu nadlenostima Narodne skuptine su i izbori i razreenja. Deo ovih nadlenosti vezan je za izbor drugih organa vlasti na nivou Republike, a deo za unutarskuptinske izbore. Odluivanje o ratu i miru, kao i o proglaenje vanrednog stanja (st. 1 taka 5) primarno je u nadlenosti Narodne skuptine (l. 200 st. 1 i l. 201 st. 1). Ukoliko Narodna skuptina ne moe da se sastane, odluivanje o proglaenju vanrednog stanja ili rata prelazi na druge subjekte. O proglaenju vanrednog stanja (l. 200 st. 5) ili rata (l. 201 st. 2) u tom sluaju odluuju zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Odluka o proglaenju vanrednog stanja podlee potvrdi od strane Narodne skuptine u roku od 48 sati (l. 200 st. 8). U Ustavu nema eksplicitne odredbe koja nalae da se i odluka o proglaenju rata podnosi na potvrdu Narodnoj skuptini. Pored toga, Narodna skuptina odluuje i o angaovanju Vojske Srbije van granica zemlje (l. 140). Zakonodavnu vlast Narodna skuptina ostvaruje samostalno ili zajedno s graanima ako, na predlog ovlaenih predlagaa, odlui da zakon iznese na referendum (l. 108). Neki zakoni, prema izriitoj ustavnoj odredbi (l. 108 st. 2) ne mogu biti predmet odluivanja na referendumu. Pravo raspisivanja republikog referenduma o pitanjima iz domena nadlenosti Republike jeste nadlenost Narodne skuptine (st. 1 taka 3). Ustavotvornu vlast Narodna skuptina deli s graanima (st. 1 taka 1). O usvajanju Ustava ne odluuju samo poslanici ve i graani na naknadnom i ustavnom referendumu koji je obavezan ako su predmet revizije odredbe za koje Ustav izriito propisuje obaveznu potvrdu na referendumu, odnosno fakultativan je ako su predmet promena druge ustavne odredbe (l. 203 st. 7). koje propisuje eksplicitna ustavna odredba koja zabranjuje da ove mere budu diskriminatorne s obzirom na rasu, pol, jezik, veroispovest, nacionalnu pripadnost i drutveno poreklo (l. 203 st. 4).

123

124 predsednike sudova (st. 2 taka 3, i l. 105 st. 1 taka 12); sudije (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka 13 i l. 147 st. 1); Republikog javnog tuioca (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka 12, i l. 158 st. 2); javne tuioce (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka 12, i l. 159 st. 2); zamenike javnog tuioca (st. 2 taka 3, i l. 159 st. 5); guvernera Narodne banke (st. 2 taka 4, i l. 105 st. 1 taka 14); Savet guvernera (l.105 st. 1 taka 14); Zatitnika graana (st. 2 taka 5, l. 105 st. 1 taka 14, i l. 138 st. 3); deo lanova (8 lanova koji se biraju) Visokog saveta sudstva (l. 153 st. 3); deo lanova (8 lanova koji se biraju) Dravnog vea tuilaca (l. 164 st. 3). Naelnom odredbom utvrena je i nadlenost Narodne skuptine da bira i razreava i druge funkcionere iji je izbor zakon poverio Narodnoj skuptini (st. 2 taka 6) (npr. Republika izborna komisija, Agencija za borbu protiv korupcije). Meu izbornim nadlenostima koje se odnose na smu Narodnu skuptinu, Ustav regulie samo izbor predsednika i potpredsednika skuptine (l. 104). Poslovnik o radu Narodne skuptine regulie izbor sekretara Narodne skuptine, predsednika i lanova radnih tela, i drugo. Pored ve navedenih nadlenosti, Narodna skuptina odluuje i o promeni granica (st. 1 taka 2). Videti komentare uz lan 8. Ona odluuje o amnestiji za krivina dela (st. 1 taka 12); nadzire rad slubi bezbednosti (st. 1 taka 6) i obavlja druge poslove odreene Ustavom ili zakonom (st. 3). Nadlenost Narodne skuptine ukljuuje i pravo kontrole rada Vlade i drugih funkcionera odgovornih Narodnoj skuptini. Kontrola rada Vlade ostvaruje se postavljenjem poslanikih pitanja, podnoenjem interpelacije i pokretanjem glasanja o poverenju Vladi (l. 124, 125, 129, 130). Narodna skuptina nadlena je da odluuje o imunitetskim pitanjima, posebno o ukidanju imuniteta narodnih poslanika, predsednika Republike, lanova Vlade i Zatitnika graana (l. 105 st. 1 taka 7); odluuje o verifikaciji mandata narodnih poslanika (l. 101 st. 3); odluuje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti predsednika Republike i odluuje o njegovom razreenju (l. 118 st. 1 i 2). U vezi sa nainom regulisanja nadlenosti Narodne skuptine iznosimo nekoliko zapaanja. Na vie mesta (meu nadlenostima Narodne skuptine, u odredbama koje reguliu veinu neophodnu za donoenje odluka kao, i odredbama koje se odnose na pojedine organe dravne vlasti) nepotrebno se ponavljaju odredbe o nadlenostima vezanim za izbor organa dravne vlasti. S druge strane, neke vane nadlenosti izostale su sa popisa nadlenosti Narodne skuptine, na primer, odluivanje o oduzimanju imuniteta (upor. l. 99 sa l. 105 st. 1 taka 7, i l. 119 st. 1), i o uspostavljanju imuniteta (upor. l. 99 i l. 103 st. 5); odluivanje o verifikaciji mandata (upor. l. 99 i l. 101 st. 3); pokretanje postupka za utvrivanje odgovornosti predsednika Republike i odluivanje o razreenju predsednika Republike (upor. l. 99 i l. 118 st. 1 i 2); odluivanje o upotrebi Vojske Srbije van granica (l. 140); propisivanje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja (l. 200 st. 4 i 7) i rata (l. 201 st. 3) u granicama koje propisuje Ustav (l. 202 st. 2 i 4); nadzor nad radom Narodne banke (l. 95 st. 1) i Dravne revizorske institucije (l. 96 st. 1). U lanu koji regulie nadlenosti Narodne skuptine izostala su njena ovlaenja vezana za kontrolu rada Vlade, a nadzor nad radom Vlade uvrten je meu izborna prava Narodne skuptine (upor. l. 99 st. 2 taka 1 sa l. 124, 125, 129, 130). Iako nadzor nad radom ne spada u izborna prava, nadzor nad radom Zatitnika graana takoe se navodi meu izbornim pravima Narodne skuptine (st. 2 taka 5). Pitanje je, zato se samo nadzor nad radom slubi bezbednosti navodi meu posebnim nadlenostima Narodne skuptine dok se nadzor nad radom drugih organa navodi kao jedno od njenih izbornih prava? Zabrana diskriminatorne prirode mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme rata koje Narodna skuptina ima pravo da propie nije u skladu sa optom ustavnom odredbom o zabrani diskriminacije, jer izostavlja da propie zabranu diskriminacije s obzirom na politiko i drugo uverenje, imovno stanje, kulturu, starost, psihiki ili fiziki invaliditet, roenje kao i bilo koji drugi osnov neposredne ili posredne diskriminacije (upor. l. 21 st. 3 i l. 202 st. 2). U praksi problem mogu izazvati i ustavne odredbe koje odluivanje o imunitetu Vlade i njenih lanova poveravaju razliitim organima: Narodnoj skuptini (l. 105 st. 1) i Vladi (l. 134 st. 2). U praksi moe se postaviti pitanje o pozitivnom sukobu nadlenosti, kao i pitanje, ko bi bio nadlean da odluuje u ovom sluaju i rei sukob nadlenosti? Ustavni sud ne bi mogao da postupa i rei spor o nadlenosti jer ovaj sud nije nadlean da reava sukob nadlenosti izmeu Narodne skuptine i Vlade ve samo sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa, kao i sukob nadlenosti izmeu organa koji se konstituiu na razliitim nivoima organizacije vlasti (l. 167 st. 2).

125

126 lan 100 Sastav Narodne skuptine Narodnu skuptinu ini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom. U Narodnoj skuptini obezbeuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. Narodna skuptina je jednodomna i ima 250 poslanika. Njihov izbor zasniva se na principima neposrednosti izbora i tajnosti glasanja (st. 1). Zakon regulie izbore za narodne poslanike (st. 1) Organi za sprovoenje izbora su Republika izborna komisija i biraki odbori. U skladu sa naelima ravnopravnosti ena i mukaraca (l. 15) i zatite nacionalnih manjina (l. 14), Ustav utvruje princip ravnopravne zastupljenosti ena i mukaraca, kao i predstavnika nacionalnih manjina u sastavu Narodne skuptine (st. 2). Pravo kandidovanja poslanika pripada politikim strankama i grupi graana. Kandidovanje je po listama. Za validnost liste potrebna je podrka odreenog broja biraa kao i da na njoj bude najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola. Lista koja ne ispunjava ove uslove ima formalni nedostatak i nee biti proglaena, a predlaga se poziva da otkloni nedostatke liste u lan 101 Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skuptine Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skuptine, tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana. Prvu sednicu Narodne skuptine zakazuje predsednik Narodne skuptine iz prethodnog saziva, tako da se sednica odri najkasnije 30 dana od dana proglaenja konanih rezultata izbora. Narodna skuptina na prvoj sednici potvruje poslanike mandate. Narodna skuptina konstituisana je potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika. Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata doputena je alba Ustavnom sudu, koji po njoj odluuje u roku od 72 sata. Potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skuptine. Ustav regulie samo osnovna i najvanija pitanja izbora narodnih poslanika (npr. aktivno i pasivno birako pravo; parlamentarnu nepodudarnost; broj poslanika; raspisivanje izbora; vreme u kojem izbori moraju biti odrani; Na konstitutivnoj sednici potvruju se (verifikuju) mandati narodnih poslanika (st. 3). Kao vid zatite poslanikog mandata Ustav propisuje mogunost da se na odluku o verifikaciji mandata izjavi alba Ustavnom sudu (st. 5). U tom sluaju, Ustavni sud postupa u veoma kratkom roku (72 sata) koji propisuje Ustav. Narodna skuptina moe punovano da radi kada se verifikuje najmanje dve treine mandata narodnih poslanika (st. 4). Od toga momenta prestaje i mandat poslanika iz prethodnog skuptinskog saziva (st. 6). Narodna skuptina konstituie se na prvoj (konstitutivnoj) sednici koja se odrava nakon izbora. Sednicu saziva predsednik iz prethodnog skuptinskog saziva. Sednica se mora odrati najkasnije u roku od 30 dana od dana proglaenja konanih rezultata izbora (st. 2). Do izbora predsednika i potpredsednika Narodne skuptine prvoj sednici predsedava po godinama najstariji poslanik kkojem pomau dva najmlaa poslanika svi iz novog skuptinskog saziva. odreenom roku. Republika Srbija je jedna izborna jedinica. Poslaniki mandati se dodeljuju po dOntovoj formuli. U raspodeli mandata uestvuju liste koje su osvojile najmanje 5% glasova, izuzev lista nacionalnih manjina na koje se primenjuje prirodni prag. Prilikom distribucije mandata odluujuu ulogu ima predlaga liste koji dostavlja imena kandidata kojima se dodeljuje mandat. Odluku o raspisivanju izbora za Narodnu skuptinu donosi predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skuptine (st. 1). Izbori moraju biti odrani u narednih 60 dana (st. 1). Izuzetak od ovog osnovnog pravila su vanredni izbori za Narodnu skuptinu (l. 106). Vanredni izbori raspisuju se nakon rasputanja Narodne skuptine. Odluku o raspisivanju vanrednih izbora predsednik Republike donosi istovremeno kada i akt o rasputanju Narodne skuptine, a izbori se moraju okonati u roku od narednih 60 dana (l. 109 st. 6). trajanje mandata; prirodu poslanikog mandata). Izbor poslanika regulie zakon.

127

128 Ustav eksplicitno ne regulie na koji mandatni period se bira Narodna skuptina ve samo trajanje mandata narodnog poslanika. Mandat narodnog poslanika traje etiri godine, odnosno, kako Ustav propisuje do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skuptine (l. 102 st. 1). Od ovog opteg pravila mogue je odstupanje kada je mandat poslanika krai (l. 109) ili dui (l. 109). posebno je kritikovana u strunoj javnosti i u miljenju koje je o Ustavu Srbije iznela Venecijanska komisija. Odredba o neopozivoj ostavci koju poslanik slobodno podnosi politikoj stranci u neskladu je sa eksplicitnom ustavnom garancijom materijalnog imuniteta. Materijalni imunitet (imunitet neodgovornosti) titi poslanika od pozivanja na krivinu ili bilo kakvu drugu odgovornost za miljenje koje je izneo, ili glas koji je dao prilikom odluivanja kada su oni vezani za obavljanje poslanike funkcije lan 102 Poloaj narodnih poslanika Mandat narodnog poslanika poinje da tee danom potvrivanja mandata u Narodnoj skuptini i traje etiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skuptine. Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran za narodnog poslanika. Narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua, niti moe obavljati druge funkcije, poslove i dunosti za koje je zakonom utvreno da predstavljaju sukob interesa. Izbor, prestanak mandata i poloaj narodnih poslanika ureuje se zakonom. Pored toga, Ustav jednom generalnom odredbom zabranjuje poslanicima Ustav garantuje najvanija statusna prava poslanika. Meu statusnim pravima poslanika dve grupe prava posebno su znaajne: prava vezana za poslaniki mandat i prava na imunitetsku zatitu poslanika. Mandat poslanika traje etiri godine, a poinje da tee od dana verifikacije mandata. Mandat poslanika tekueg saziva Narodne skuptine prestaje sa verifikacijom mandata novoizabranih poslanika (st. 1). Ustav ne garantuje slobodan mandat poslanika. Slobodan mandat je osnovna pretpostavka za nesmetano obavljanje poslanike funkcije koji utvruju i meunarodni standardi (dokument KEBSa iz Kopenhagena). Poslaniku se ne garantuje slobodno iznoenje miljenja u raspravi u Narodnoj skuptini, kao i sloboda u odluivanju i glasanju. Ustav propisuje slobodu poslaniku da, pod uslovima koje propisuje zakon neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji je predlog izabran za narodnog poslanika(st. 2). Ova odredba Ustava U vezi sa Ustavnim reenjima koja se odnose na regulisanje sukoba interesa i nespojivost funkcija poslanika s drugim poloajima ili poslovima, ukazujemo na nekoliko pitanja koja mogu biti znaajna za praktinu primenu ustavnih reenja. da obavljaju i druge funkcije, poslove i dunosti, i upuuje na zakon koji blie regulie koje funkcije, poslovi i dunosti su takve prirode da su nespojivi sa poslanikom funkcijom jer predstavljaju sukob interesa (st. 3). Zakon, na koji Ustav upuuje (st. 4) regulie blie izbor poslanika, prestanak mandata kao i druga pitanja koja se odnose na poloaj poslanika. Zakon o izboru narodnih poslanika kao razloge prestanka mandata propisuje: gubitak uslova za sticanje birakog prava (dravljanstvo, poslovna sposobnost, prebivalite na teritoriji Republike), smrt, parlamentarna nepodudarnost, osuda na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci, i podnoenje ostavke. predsednik Republike (l. 115); ministar u Vladi (l. 126 st. 1); sudija Ustavnog suda (l. 173 st. 1). Neke druge ustavne odredbe o nespojivosti funkcija blie odreuju ili posredno reguliu poslove i poloaje nespojive sa funkcijom poslanika. Poslanik ne moe istovremeno biti: mesto poslanika u skuptini autonomne pokrajine (st. 3); poloaj funkcionera u organima izvrne vlasti i pravosua (st. 3). (l. 103 st. 2). U skladu sa naelima podele vlasti (l. 4) i zabrane sukoba interesa (l. 6) Ustav neposredno propisuje deo poslova i poloaje koji su nespojivi sa poloajem narodnog poslanika. To su:

129

130 Ustav zabranjuje narodnom poslaniku da bude funkcioner u organima pravosua (st. 3), a sudijama, tuiocima i zamenicima tuilaca jednom naelnom normom zabranjuje politiko delovanje (l. 152 st. 1 i l. 163 st. 1) i lanstvo u politikim strankama, izuzev za zamenike javnih tuilaca (l. 55 st. 5). Iz analize citiranih odredbi sledi pitanje, ta je razlog da se u pravosuu kao nespojive sa poslanikom funkcijom odreuju samo pozicije funkcionera u organima pravosua? Da li bi zakon koji, na osnovu Ustava, propisuje nespojivost funkcije poslanika sa poloajem sudije mogao biti ocenjen kao neustavan, budui da se ustavna zabrana odnosi samo na funkcionere u organima pravosua? U vezi sa statusom i pravima narodnih poslanik,a Ustav upuuje na zakon koji blie regulie ova pitanja. U praksi, ovo ustavno reenje otvorie dva pitanja. Materijalni imunitet titi poslanika od pozivanja na krivinu i bilo koju Prvo, koji zakon e regulisati status i prava poslanika da li je to zakon o izboru narodnih poslanika kao to je do sada bio sluaj ili zakon o Narodnoj skuptini ije se usvajanje po prvi put propisuje Ustavom (l. 110), ili e deo materije biti regulisan jednim, a deo drugim zakonom? Na primer, prava vezana za poslaniki mandat (sticanje, gubitak, zatita, i sl.) zakonom o izborima, a prava koja ostvaruje u Narodnoj skuptini (uestvovanje u normativnoj delatnosti, kontrola rada vlade, odluivanje o izborima koji se odvijaju u Narodnoj skuptini) i prava koja su uslov za ostvarivanje njegovih prava u Narodnoj skuptini (imunitetska prava, pravo na nadoknadu i dr.) zakonom o Narodnoj skuptini. Drugo, da li poslovnik Narodne skuptine moe regulisati status i prava poslanika, jer Ustav ne upuuje na poslovnik ve samo na zakon? Posebno osetljivo pitanje jeste, da li se poslovnikom mogu propisivati ogranienja prava poslanika (na primer, ograniavanje prava na govor koja se odnose na duinu govora, broj javljanja, i dr.) jer se prava poslanika ograniavaju. Od ovog opteg pravila postoji izuzetak koji propisuje Ustav (st. 4). Poslanik moe biti lien slobode pod uslovima i iz razloga koje propisuje lan 103 Imunitet narodnog poslanika Narodni poslanik uiva imunitet. Narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije. Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe izrei kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skuptine. Ustav izriito propisuje mirovanje rokova u krivinom ili drugom postupku (st. 5) koji se vodi protiv poslanika kako se imunitetska zatita ne bi zloupotrebljavala i koristila kao instrument izbegavanja krivine odgovornosti. Ustav. Pritvaranje poslanika, bez saglasnosti Narodne skuptine, doputeno je samo ako je zateen u vrenju krivinog dela za koje je zapreena kazna zatvora u trajanju duem od pet godina. U tom sluaju, nadleni organ duan je da o tome odmah obavesti o Narodnu skuptinu koja e odluiti o imunitetskog zatiti poslanika. Procesni imunitet titi linu slobodu poslanika (st. 3). Zatita putem procesnog imuniteta nalae poseban postupak nadlenih organa prema poslaniku u sluaju ogranienja njegove line slobode. Poslanik moe biti pritvoren (lien slobode), i protiv njega moe se voditi krivini postupak ili drugi postupak u kojem mu se moe izrei kazna zatvora, samo sa odobrenjem Narodne skuptine. Uslov za primenu ovog vida imunitetske zatite jeste pozivanje na poslaniki imunitet. Na imunitet se moe pozvati sm poslanik (st. 3), ili to, umesto njega, moe uiniti Narodna skuptina (st. 5). drugu odgovornost, za miljenje koje je izneo u Narodnoj skuptini ili glasanje prilikom obavljanja poslanike funkcije (st. 2). Zatita poslanika po ovom osnovu ne prestaje ni posle prestanka mandata. Zato se ovaj imunitet naziva imunitet neodgovornosti. Status i prava poslanika uivaju zatitu. Posebno znaaj vid zatite statusa i prava poslanika su imunitetska prava koja garantuje Ustav (st. 1). Imunitetska prava obuhvataju dve grupe prava: materijalni i procesni imunitet. Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godina moe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine. U krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak. Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljuuje pravo Narodne skuptine da uspostavi imunitet.

131

132 lan 104 Predsednik i potpredsednici Narodne skuptine Narodna skuptina veinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili vie potpredsednika Narodne skuptine. Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vri druge poslove odreene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skuptine. Narodna skuptina ima predsednika i jednog ili vie potpredsednika koje bira apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (st. 1). Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu. On saziva i predsedava njenim sednicama. Zakon o Narodnoj skuptini i poslovnik Narodne skuptine konkretnije reguliu status predsednika i potpredsednika Narodne skuptine, kao i poslove koje obavljaju (st. 2). Ustav posebno navodi jo neke poslove predsednika Narodne skuptine. Predsednik Narodne skuptine: proglaava zakon kada predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u roku koji propisuje Ustav (l. 113 st. 4); zamenjuje predsednika Republike kada mu mandat istekne pre vremena na koje je izabran, ili kada je spreen da obavlja svoje nadlenosti (l. 120 st. 1); zajedno s predsednikom Republike i predsednikom Vlade proglaava vanredno stanje u sluaju kada Narodna skuptina ne moe da se sastane (l. 200 st. 5); zajedno s predsednikom Republike i predsednikom Vlade proglaava ratno stanje ukoliko Narodna skuptina to ne moe da uini jer nije u mogunosti da se sastane (l. 201 st. 2); zajedno s predsednikom Republike i predsednikom Vlade utvruje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme rata ukoliko Narodna skuptina ne moe da se sastane (l. 201 st. 3). Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina: 1. daje amnestiju za krivina dela, 2. proglaava i ukida vanredno stanje, 3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti, 5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine, 6. odluuje o Poslovniku o svom radu, 7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, lanovima Vlade i Zatitniku graana, 8. usvaja budet i zavrni raun, 9. bira lanove Vlade i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara, 10. odluuje o odgovoru na interpelaciju, 11. bira sudije Ustavnog suda i odluuje o njihovom razreenju i prestanku mandata, 12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca i javne tuioce i odluuje o prestanku njihove funkcije; 13. bira sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu s Ustavom; 14. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zatitnika graana, 15. vri i druge izborne nadlenosti Narodne skuptine. Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina odluuje o zakonima kojima se ureuju: 1. referendum i narodna inicijativa, 2. uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, 3. plan razvoja i prostorni plan, 4. javno zaduivanje, 5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, 6. zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora, 7. druga pitanja odreena Ustavom. lan 105 Nain odluivanja u Narodnoj skuptini Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika. Rad Narodne skuptine odvija se na plenarnim zasedanjima i na sednicama radnih tela (stalnih i povremenih). Poseban vid rada je aktivnost u okviru poslanikih grupa. Ustav regulie samo najvanija pitanja koja se odnose na rad Narodne skuptine, a zakon i poslovnik blie reguliu unutranju

133

134 organizaciju Narodne skuptine, parlamenterne postupke i rad radnih tela i poslanikih grupa. Opte pravilo o odluivanju na plenarnom zasedanju Narodne skuptine nalae da budu ispunjena dva uslova. Prvi je pretpostavka za rad Narodne skuptine. Narodna skuptina moe punovano da odluuje kada plenarnoj sednici prisustvuje veina od ukupnog broja poslanika (st. 1). Drugi uslov odnosi se na veinu glasova koja je neophodna da bi se mogla doneti odluka. Narodna skuptina odluuje veinom glasova narodnih poslanika, uz uslov da sednici prisustvuje veina od ukupnog broja poslanika (st. 2). O pitanjima iz nadlenosti Narodne skuptine koje Ustav izriito navodi da je za donoenje odluke potrebna kvalifikovana veina. Nadpolovinom veinom ukupnog broja poslanika (apsolutna veina) Narodna skuptina odluuje o: amnestiji; proglaenju i ukidanju vanrednog stanja; merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratu i vanrednom stanju; poslovniku o radu; davanju saglasnosti na statut autonomne pokrajine; ukidanju imuniteta poslanicima, lanovima Vlade, predsedniku Republike i Zatitniku graana; usvajanju budeta i zavrnog rauna; izboru, razreenju i prestanku mandata Vlade i ministara; izboru i prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika sudova, sudija, Republikog javnog tuioca, javnih tuilaca i njihovih zamenika; izboru i razreenju guvernera Narodne banke, Saveta guvernera i Zatitnika graana; odgovoru na interpelaciju (st. 2 take 115). Narodna skuptina odluuje glasovima vie od polovine poslanika (apsolutna veina) takoe i o: prihvatanju predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi ili lanu Vlade (l. 130 st. 3); prihvatanju predloga za izglasavanje poverenja Vladi (l. 131 st. 3); razreenju lana Vlade (l. 133 st. 5); produenju vremenskog dejstva odluke o proglaenju vanrednog stanja za jo 90 dana (l. 200 st. 2). Nadpolovinom veinom ukupnog broja narodnih poslanika (apsolutna veina) usvajaju se neki zakoni. Ustav propisuje oblasti i pitanja koja se reguliu ovom vrstom zakona: referendum i narodna inicijativa; individualna i kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina; plan razvoja i prostorni plan; javno zaduivanje; teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave; zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora; poveravanje pojedinih pitanja iz nadlenosti Narodne skuptine autonomnim pokrajinama ili lokalnim zajednicama (st. 2 taka 4 i st. 3 take 1 do 7); zakoni koje je predsednik Republike vratio Narodnoj skuptini na ponovno odluivanje (l. 113 st. 2). Prvo pitanje odnosi se na odluivanje o proglaenju ratnog stanja. Ustav nije regulisao kojom veinom glasova se u Narodnoj skuptini odluuje o proglaenju rata. Regulisana je samo veina koja se zahteva za odluku o proglaenju vanrednog stanja. Za odluku o proglaenju vanrednog stanja potrebna je nadpolovina veina glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 2). Na pravnu prazninu koju je Ustav ostavio moglo bi se primeniti samo opte ustavno pravilo da Narodna skuptina odluuje veinom glasova, pod uslovom da sednici prisustvuje veina narodnih poslanika (l. 105 st. 1). Teko bi se, meutim, moglo objasniti, zato bi se o proglaenju rata odluivalo relativnom veinom, a o proglaenju vanrednog stanja apsolutnom veinom glasova, posebno ako se imaju u vidu i ako se uporede ustavne odredbe koje se odnose na funkcionisanje ustavnog sistema u vreme vanrednog stanja sa odredbama koje se odnose na ustavom propisani reim ratnog stanja. Drugo pitanje odnosi se na veinu glasova kojom Narodna skuptina odluuje o angaovanju Vojske Srbije izvan zemlje. Ustav nije eksplicitno propisao kojom veinom glasova Narodna skuptina odluuje o upotrebi Vojske Srbije izvan granica zemlje (l. 140), pa se o tome odluuje prostom veinom glasova na osnovu opteg pravila da Narodna skuptina odluuje veinom glasova na sednici na kojoj prisustvuje veina narodnih poslanika (l. 105 st. 1), ili se ova odluka usvaja apsolutnom veinom glasova primenom naelne upuujue odredbe Ustava da Narodna skuptina odluuje veinom glasova ukupnog broja narodnih poslanika i o ureivanju drugih pitanja odreenih Ustavom (l. 105 st. 3 taka 7)? Tree pitanje odnosi se na odluivanje o promeni granica. I u ovom sluaju, u Ustavu nema eksplicitnog pravila o veini koja se zahteva za odluivanje o promeni granica (komentar uz l. 8, i upor. l 8, l. 99 st. 1 taka 2, l. 105 i l. 203 st. 3 i 7). Ustav propisuje da se o promeni granica odluuje po postupku za promenu Ustava. Predlog da se pristupi promeni Ustava usvaja se dvotreinskom veinom ukupnog broja narodnih poslanika. Ista veina bila bi potrebna i za prihvatanje predloga da se pristupi promeni granice. Pored toga, Ustav propisuje da se Ustavne odredbe o nainu odluivanja i veini glasova potrebnoj za donoenje odluka na plenarnom zasedanju Narodne skuptine nepotpune su, posebno kada je re o etri osetljiva pitanja. Dvotreinskom veinom narodnih poslanika Narodna skuptina usvaja predlog za promenu Ustava (l. 203 st. 3) kao i akt o promeni Ustava (l. 203 st. 6), i odluuje o razreenju predsednika Republike zbog povrede Ustava (l. 118 st. 1).

135

136 Osnovne odredbe Ustava menjaju po postupku koji ukljuuje obavezni naknadni referendum. Odredbe o granici deo su osnovnih odredbi Ustava, pa bi se moglo zakljuiti da graani odluuju i o promeni granica na obaveznom i naknadnom referendumu. etvrto pitanje odnosi se na pravnu prazninu odnosno izostanak pravila koja reguliu veinu neophodnu za usvajanje zakona koje je predsednik Republike vratio Narodnoj skuptini na ponovno odluivanje (l. 113 st. 2), kada su u pitanju zakoni koje Narodna skuptina usvaja apsolutnom veinom. Ustav regulie da je za usvajanje zakona prilikom ponovnog glasanja potrebna apsolutna veina, dakle, zahteva stroiju veinu za zakone koji se inae usvajaju relativnom veinom. No, ostaje otvoreno pitanje, da li se prilikom ponovnog glasanja o zakonu zahteva stroija veina i za usvajanje onih zakona koji se prema izriitoj Ustavnoj odredbi i inae usvajaju apsolutnom veinom (st. 2 taka 4 i st. 3 take 1 do 7). Ukoliko Ustav nalae stroiju veinu prilikom ponovnog glasanja o zakonima koji se usvajaju prostom veinom glasova, ne bi bila odriva interpretacija Ustava koja bi podrazumevala mogunost da se zakoni za ije usvajanje Ustav zahteva apsolutnu veinu, usvajaju istovetnom veinom glasova i prilikom ponovnog glasanja. Pored plenarnog zasedanja, deo aktivnosti Narodne skuptine odvija se u radnim telima. Radna tela mogu biti stalna ili povremena. Obrazuju se za odreene oblasti (npr. Odbor za finansije, Administrativni odbor, Zakonodavnopravni odbor, Odbor za ravnopravnost polova, i dr.). Najvanija aktivnost stalnih radnih tela vezana je za zakonodavnu nadlenost. Razmatranje zakona u radnim telima obavezna je faza zakonodavnog postupka pre plenarnog zasedanja. U matinim odborima lan 106 Zasedanja Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja godinje. Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne moe trajati due od 90 dana. Narodna skuptina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred odreenim dnevnim redom. Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja ratnog ili vanrednog stanja. Narodna skuptina je jednodomna. Ona radi na redovnim i vanrednim zasedanjima (st. 1). Redovna zasedanja odravaju se dva puta godinje i traju najdue 90 dana. Ustav precizira i vreme u kojem se odvijaju redovna zasedanja Narodne skuptine. Prvo redovno zasedanje (proleno) poinje prvog radnog dana u martu mesecu, a drugo (jesenje) poinje prvog radnog dana u oktobru (st. 2). U Narodnoj skuptini obrazuju se poslanike grupe. O njima Ustav govori posredno (l. 127 st. 1). Poslanike grupe oblik su delovanja politikih stranaka u Narodnoj skuptini. Poslovnik Narodne skuptine utvruje najmanji broj poslanika koji moe obrazovati poslaniku grupu i nain njihovog delovanja. Poslanika grupa ima predsednika i zamenika predsednika koji je predstavljaju. razmatra se sadraj zakonskih reenja i njihova celishodnost. Zakonodavni odbor razmatra formalna svojstva zakona (na primer, da li je predlog podneo ovlaeni predlaga, da li postoji ustavni osnov za donoenje zakona, da li postoji obrazloenje zakonskih reenja). Nakon rasprave, formulie se miljenje radnog tela i upuuje na plenarno zasedanje Narodne skuptine. Izuzetno, Narodna skuptina sastaje se i bez poziva, a na osnovu Ustava, u sluaju proglaenja rata ili vanrednog stanja (st. 4). Vanredno zasedanje Narodne skuptine drugi je oblik njenog rada. U vanredno zasedanje Narodna skuptina moe biti sazvana kada su ispunjeni uslovi koje propisuje Ustav (st. 3). Jedan od uslova odnosi se na subjekte koji mogu traiti vanredno zasedanje, a drugi na sadraj rada. Subjekti koji mogu zatraiti sazivanje vanrednog zasedanja Narodne skuptine jesu poslanici (najmanje 1/3 od ukupnog broja poslanika) i Vlada. Drugi uslov odnosi se na sadraj rada vanrednog zasedanja. Dnevni red vanrednog zasedanja mora biti unapred utvren, i ne moe se menjati na sednici.

137

lan 107 Pravo predlaganja zakona Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skuptina autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 biraa. Zatitnik graana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadlenosti.

138 Ustav regulie osnovna pitanja zakonodavnog postupka: subjekte koji imaju pravo da predloe zakon (l. 107) veinu glasova potrebnu za usvajanje zakona (l. 105), proglaenje zakona i suspenzivni veto predsednika Republike (l. 113), objavljivanje zakona i stupanje zakona na snagu (l. 196), zabranu povratnog dejstva zakona (l. 197). Zakonodavni postupak je jednofazan. Pravo predlaganja zakona imaju Vlada, svaki od narodnih poslanika, skuptina autonomne pokrajine i birai (st. 1). Da bi predlog zakona koji podnose birai bio validan, Ustav nalae da bude ispunjen jo jedan uslov. Birai ovo pravo ne ostvaruju kao individualno ve kao kolektivno pravo. Njihov predlog zakona bie validan samo ukoliko ga svojim potpisima podri najmanje 30.000 biraa (st. 1 in fine). Uprkos ustavom garantovanom pravu poslanika da predlau zakone, primetno je da je aktivnost Narodne skuptine na pripremi i izradi zakona samo simbolina. Ogranieno pravo predlaganja zakona imaju i Zatitnik graana i Narodna banka (st. 2). Ogranienje se ogleda u kvalitetu i obimu ovlaenja. Oni mogu predlagati zakone samo u oblastima koje su u domenu njihove nadlenosti. Predlog zakona podnosi se u pismenoj formi i obavezno sadri: ustavni osnov, razloge za donoenje zakona, objanjenje osnovnih instituta i reenja, procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju zakona. Ako se predlae povratno dejstvo nekih odredbi zakona, mora se obrazloiti kojim optim interesom se predlaga rukovodi kada predlae povratno dejstvo zakonske odredbe (l. 197 st. 2). Ako se predlog odnosi na izmene ili dopune zakona, u njemu se navodi pregled odredbi zakona ija se izmena ili dopuna predlae. Predlog se podnosi predsedniku Narodne skuptine. On ga dostavlja poslanicima, nadlenim odborima i Vladi (ako predlog ne potie od Vlade). Na predlog zakona ovlaeni predlagai zakona mogu podneti amandmane. Amandmani se podnose u pisanom obliku i obavezno sadre tekst i obrazloenje odredbe koja se predlae. Kada predlaga zakona prihvati amandman, on postaje deo predloga zakona i o njemu se ne raspravlja na plenarnom zasedanju Narodne skuptine. Predlog zakona razmatra se na radnim telima (na sednici Vlade ako ona nije predlaga). Miljenja radnih tela o predlogu zakona i amandmanima dostavljaju se Narodnoj skuptini. obaveze koje proizlaze iz meunarodnih ugovora; zakoni koji reguliu ljudska i manjinska prava i slobode; Neka pitanja iz domena nadlenosti Narodne skuptine koja Ustav taksativno navodi ne mogu biti predmet republikog referenduma (st. 2). Ustav izuriito iskljuuje mogunost da predmet republikog referenduma budu sledea pitanja: Kao oblici neposrednog uestvovanja graana u odluivanju o javnim poslovima u ustavnom sistemu Srbije postoje referendum i narodna inicijativa. Opta ustavna odredba regulie raspisivanje republikog referenduma o pitanjima iz domena nadlenosti Narodne skuptine. Referendum je obavezan ukoliko predlog za raspisivanje referenduma potekne od ovlaenih predlagaa. Zahtev za raspisivanje republikog referenduma mogu podneti narodni poslanici i birai. Ustav postavlja stroge uslove za validnost predloga za raspisivanje republikog referenduma Predlog narodnih poslanika validan je samo ako raspisivanje republikog referenduma zatrai najmanje preko polovine ukupnog broja narodnih poslanika (st. 1). Predlog biraa validan je ako dobije podrku najmanje 100.000 biraa (st. 1). lan 108 Referendum Na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa Narodna skuptina raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadlenosti, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz meunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budet i zavrni raun, uvoenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti Narodne skuptine. Narodna skuptina odluuje o predlogu zakona na plenarnom zasedanju. O predlogu zakona vodi se naelna debata. Kada se prihvati predlog zakona u naelu otpoinje debata u pojedinostima. Raspravlja se samo o odredbama iz predloga na koje su podneti amandmani. Poslanici glasanjem odluuju o prihvatanju amandmana. Po okonanju debate u pojedinostima, glasa se o zakonu u celini. Zakon o Narodnoj skuptini i poslovnik o njenom radu blie reguliu zakonodavni postupak i druge parlamentarne postupke.

139

140 poreski i finansijski zakoni; budet i zavrni raun; odluka o proglaenju uvoenja vanrednog stanja; odluivanje o amnestiji; pitanja iz domena izbornih nadlenosti Narodne skuptine. Pored ove opte odredbe, Ustav posebno regulie ustavni referendum koji postoji u obliku obaveznog naknadnog referenduma kada su predmet ustavne revizije taksativno navedeni delovi Ustava (l. 203 st. 7), ili fakultativni naknadni referendum ako su predmet ustavne revizije druge ustavne odredbe (l. 203 st. 6), kao i narodna inicijativa ali samo ako je u pitanju zakonodavna inicijativa (l. 107 st. 1). Poseban zakon (Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi) blie regulie oblike, postupak sprovoenja i nain odluivanja graana u obliku referenduma kao i narodne inicijative, a deo postupka reguliu i poslovnici predstavnikih tela (Narodne skuptine, pokrajinske skuptine, skuptine grada i skuptine optine). Prvi nain je rasputanje Narodne skuptine na predlog Vlade. Pravo Vlade da zatrai rasputanje Narodne skuptine vaan je institut parlamentarnog sistema u odravanju optimalnog balansa tea i protivtea u odnosima izmeu Vlade i Narodne skuptine. Odluku o rasputanju Narodne skuptine donosi predsednik Republike na obrazloeni predlog Vlade (st. 1). Ustav izriito ograniava pravo Vlade da zatrai rasputanje Narodne skuptine i ne doputa podnoenje predloga ako je pred Narodnom skuptinom postavljeno pitanje poverenja Vladi, odnosno ako je zatraeno izglasavanje nepoverenja Vladi (st. 2). Drugi nain je rasputanje Narodne skuptine po sili Ustava (st. 3). Narodna skuptina rasputa se ex constitutionem, ukoliko u roku od 90 dana od dana od svog konstituisanja ne izabere Vladu. Narodnu skuptinu svojim ukazom rasputa predsednik Republike. On je duan da donese ukaz o rasputanju Narodne skuptine u svim sluajevima koje propisuje Ustav (st. 5), uz obavezu da istovremeno raspie vanredne parlamentarne izbore (st. 6). U sluaju rasputanja Narodne skuptine ex constitutionem, vanredni skuptinski izbori moraju biti zavreni u roku kraem od roka u kojem se odravaju redovni izbori (uporediti l. 101 st. 1 i l. 109 st. 6). Ustav izriito propisuje da se izbori moraju okonati u roku od 60 dana, raunajui od dana raspisivanja izbora (st. 6). Za vreme raza i vanrednog stanja zabranjeno je rasputanje Narodne skuptine (st. 4). Narodna skuptina koja je bila rasputena, u sluaju proglaenja rata ili vanrednog stanja, uspostavlja punu nadlenost (st. 7). Ustav izriito utvruje pravo Narodne skuptine da i nakon rasputanja obavlja tekue i neodlone poslove (st. 7). Zakon na koji Ustav upuuje (st. 7) regulie sadraj, kvalitet i prirodu poslova koje Narodna skuptina Mandat poslanika moe trajati krae ukoliko skuptina bude rasputena pre isteka mandata na koji je izabrana. Ustav propisuje dva naina rasputanja Narodne skuptine. Ustav regulie konstituisanje Narodne skuptine (l. 101), duinu mandata (l. 102 st. 1) i rasputanje (l. 109). Poslanici se biraju na etiri godine (l. 102 st. 1). Od ovog opteg pravila mogue je odstupanje.

141

lan 109 Rasputanje Narodne skuptine Predsednik Republike moe, na obrazloeni predlog Vlade, raspustiti Narodnu skuptinu. Vlada ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja. Narodna skuptina se rasputa ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. Narodna skuptina ne moe biti rasputena za vreme ratnog ili vanrednog stanja. Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti Narodnu skuptinu u sluajevima odreenim Ustavom. Istovremeno sa rasputanjem Narodne skuptine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okonaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja. Narodna skuptina koja je rasputena vri samo tekue ili neodlone poslove, odreene zakonom. U sluaju proglaenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

142 moe obavljati uprkos tome to je rasputena. Institut rasputanja Narodne skuptine kao vaan instrument parlamentarizma je, na ovaj nain, obesmiljen jer Vladi oduzima jedno mono sredstvo uticaja na Narodnu skuptinu. Mandat poslanika moe izuzetno trajati i due od etiri godine. Kada se, nakon proglaenja rata ili vanrednog stanja, obnavlja puna nadlenost Narodne skuptine koja je rasputena, Ustav propisuje da takvo stanje traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja (st. 8). Mandat se produava samo za vreme rata, ukoliko takvo stanje bude trajalo due od vremena na koje su poslanici izabrani. Vremensko trajanje vanrednog stanja ogranieno je na 90 dana uz mogunost obnavljanja za jo 90 dana (l. 200 st. 2). Za vreme vanrednog stanja, mandat se moe maksimalno produiti za 90 dana, pod pretpostavkom da nadpolovina veina ukupnog broja poslanika odlui da produi dejstvo odluke o proglaenju vanrednog stanja na maksimalni vremenski period za koji to Ustav doputa. Ustav regulie produenje mandata samo u sluaju kada je Narodna skuptina rasputena i po osnovu Ustava obnavlja svoju punu nadlenost, to iskljuuje mogunost da se pomenute ustavne odredbe primene i u situaciji kada mandat poslanika istie u toku rata ili za vreme dok traje vanredno stanje. U Ustavu nedostaje eksplicitna odredba koja doputa produenje mandata poslanika za vreme rata i vanrednog stanja. Ova pravna praznina ini osnovanim pitanje, da li bi produenje mandata poslanika za vreme rata i vanrednog stanja bilo u suprotnosti sa Ustavom? Uestvovanje predsednika Republike u donoenju najvanijih odluka, u ustavnom sistemu Srbije ogranieno je po sadraju, kvalitetu i obimu nadlenosti. Ogranienje se ogleda u kvalitetu prava, na primer, predlaganje propisa (l. 203 st. 1), predlaganje kandidata na dravne poloaje (l. 127 st. 1, i l. 172 st. 2 i 3), pokretanje postupka (l. 168 st. 1), proglaenje lan 110 Zakon o Narodnoj skuptini O Narodnoj skuptini se donosi zakon. Novina u ustavnom sistemu Srbije ogleda se i u tome to Ustav izriito propisuje da se o Narodnoj skuptini donosi zakon (st. 1). Do donoenja Ustava poslovnik je bio jedini pravni propis koji je regulisao unutranju organizaciju Narodne skuptine, nain njenog rada, status poslanika, parlamentarne postupke, odnos Narodne skuptine i drugih organa vlasti, i druga pitanja vezana za status i nain rada Narodne skuptine. Za razliku od toga nain rada, unutranju organizaciju i druga pitanja vezana za druge organe vlasti (npr. Vlada, Ustavni sud, sudovi, ministarstva, javno tuilatvo i dr.) bila su i ranije regulisana zakonom. lan 112 Nadlenost Predsednik Republike: 1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, zakona (l. 112 st. 1 taka 2), po sadraju i obimu nadlenosti, kao na primer, ovlaenja vezana za proglaenje rata i vanrednog stanja i donoenje mera u takvim prilikama (l. 200 stavovi 5 i 6, i l. 201 st. 2 i 4), pravo rasputanja Narodne skuptine (l. 109 st. 1 i 3, i l. 131 st. 4). injenica, da je njegova uloga u procesu odluivanja o najvanijim ustavnim pitanjima ograniena, ne znai istovremeno da je ona samo simbolina i protokolarna. Tome u prilog govore, recimo, pravo suspenzivnog zakonodavnog veta (l. 113) i pravo komandovanja Vojskom (l. 112 st. 2). Predsednik Republike Srbije je ef drave. Ustav propisuje da ef predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike (st. 1). Predsednik Republike obavlja deo poslova koji spadaju u delokrug izvrne vlasti. Poloaj predsednika Republike u ustavnom sistemu utvruje Ustav. Prema izriitoj ustavnoj odredbi o predsedniku Republike donosi se i zakon (l. 121). Ovaj zakon blie regulie status predsednika Republike u ustavnom sistemu i konkretizuje ustavne odredbe o predsedniku Republike. Poslovi izvrne vlasti obuhvataju: izvravanje zakona i drugih propisa i mera koje donosi zakonodavno telo, pravo predlaganja zakona, pravo voenja politike utvrene u zakonodavnom telu, i drugo. Ove poslove obavljaju organi izvrne vlasti. U Republici Srbiji poslove izvrne vlasti obavljaju Vlada i predsednik Republike. lan 111 Poloaj predsednika Republike Predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije. 2. PREdSEdnIK REPUBLIKE

143

144 2. ukazom proglaava zakone, u skladu s Ustavom, 3. predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista, 4. predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom, 5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade, 6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, 7. daje pomilovanja i odlikovanja, 8. vri i druge poslove odreene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije. Nadlenosti predsednika Republike obuhvataju dve osnovne grupe poslova. Jednu grupu poslova ine reprezentativne nadlenosti koje u parlamentarnim sistemima tradicionalno obavlja ef drave. Druga grupa su nadlenosti efa drave u predsednikim ili polupredsednikim sistemima, a po sadraju obuhvata deo poslova izvrne vlasti. Meu tradicionalnim nadlenostima predsednika Republike su: predstavljanje Republike u zemlji i inostranstvu (st. 1 taka 1); proglaenje zakona (st. 1 taka 2); predlaganje mandatara za sastav Vlade (st. 1 taka 3); predlaganje nosilaca odreenih funkcija (st. 1 taka 4); postavljanje i opozivanje ambasadora (st. 1 taka 5); prijem akreditivnih i opozivnih pisama stranih diplomatskih predstavnika koji su akreditovani u Srbiji (st. 1 taka 6); odluivanje o pomilovanju (st. 1 taka 7); dodela odlikovanja (st. 1 taka 7). Neke od navedenih nadlenosti predsednik Republike ne obavlja samostalno i ne postupa po sopstvenoj inicijativi ve je vezan predlozima koje mu upuuju drugi organi. Prilikom predlaganja mandatara za sastav Vlade, predsednik Republike ima ustavnu obavezu da saslua miljenje predstavnika izbornih lista koje imaju poslanike u Narodnoj skuptini (st. 1 taka 3, i l. 127 st. 1). Prilikom odluivanja o postavljenju ili razreenju ambasadora (st. 1 taka 5), predsednik Republike postupa samo ukoliko od Vlade potekne takav predlog. Pored toga, predsednik Republike obavlja i druge nadlenosti koje izlaze izvan kruga tradicionalnih ovlaenja efa drave. Meu ovim poslovima su: Poslovi vezani za oblast odbrane zemlje koji ukljuuju: komandovanje Vojskom (st. 2); postavljanje, unapreivanje i razreavanje oficira Vojske Srbije(st. 2 in fine); pravo da zajedno s predsednikom Vlade i predsednikom Narodne skuptine donese odluku o proglaenju vanrednog stanja ukoliko Narodna skuptina ne moe da se sastane (l. 200 st. 5); pravo da zajedno s predsednikom Vlade i predsednikom Narodne skuptine donese odluku o proglaenju ratnog stanja kada Narodna skuptina ne moe da se sastane (l. 201 st.2); pravo da zajedno s predsednikom Vlade i predsednikom Narodne skuptine propie mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava u sluaju kada Narodna skuptina ne moe da se sastane (l. 201 st. 4); supotpisuje mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava koje Vlada propie za vreme vanrednog stanja kada ne postoji mogunost da se sastane Narodna skuptina (l. 200 st. 5). Formulisanje i voenje spoljne politike je dravna aktivnost u kojoj uestvuju Narodna skuptina, Vlada i predsednik Republike, svako u okviru svojih nadlenosti, i u skladu sa njima. Spoljna politika (meunarodni poloaj, odnosi s drugim dravama i meudravnim organizacijama) nadlenost su Republike i organa centralne vlasti (l. 97 st. 1 taka 1). Deo poslova u oblasti spoljne politike obavlja predsednik Republike. On predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu (l. 112 st. 1 taka 1), i obavlja protokolarne poslove u oblasti spoljne politike: prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika (l. 112 st. 1 taka 6), a na predlog Vlade ukazom postavlja i opoziva ambasadore (l. 112 st. 1 taka 5). Ustav ne definie blie sadraj ovlaenja koja predsednik Republike obavlja predstavljajui Srbiju u inostranstvu, ali to moe biti propisano Zakonom o predsedniku Republike ije usvajanje Ustav nalae (l. 121). Ovlaenja predsednika Republike da postavlja i razreava ambasadore su ograniena. On ne uiva samostalnost prilikom odluivanja o postavljanju i razreenju ambasadora ve postupa na predlog Vlade. No, u ustavnom sistemu Srbije nema instituta premapotpisa, pa je mogue pretpostaviti da predsednik Republike odbije predlog Vlade, to bi govorilo u prilog zakljuku da ovo ovlaenje efa drave ipak nije samo protokolarne prirode. U Ustavu nedostaje i pravilo o tome kako se postupa u sluaju da predsednik Republike ne prihvati predloge koje je podnela Vlada. Prava vezana za ustavotvornu i zakonodavnu delatnost koja su instrument putem kojeg predsednik Republike uestvuje u ostvarivanju ustavotvorne i zakonodavne vlasti, i ima mogunost da utie na ustavotvorni odnosno zakonodavni proces. To su prava predsednika Republike da: podnese predlog za reviziju Ustava (l. 203 st. 1); uloi

145

146 suspenzivno zakonodavno veto i da od Narodne skuptine zatrai da se ponovo izjasni o zakonu, uz Ustavom propisanu obavezu da u tom sluaju navede razloge zbog kojih je uloio suspenzivni veto (l. 113 st. 1); pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak naknadne ocene ustavnosti i zakonitosti zakona ili drugog opteg pravnog akta (l. 168 st. 1). Meutim, predsednik Republike nema pravo da pokrene postupak prethodne ocene ustavnosti (l. 169), uprkos tome to razlog iz kojeg vraa zakon Narodnoj skuptini na ponovno razmatranje moe biti upravo sumnja u ustavnost pojedinih zakonskih reenja. Ukoliko posumnja u ustavnost pojedinih zakonskih reenja, predsedniku ostaje na raspolaganju mogunost da koristi pravo suspenzivnog veta i zakon vrati na ponovno razmatranje u Narodnu skuptinu. Ako zakon bude usvojen stroijom veinom koju Ustav u takvom sluaju nalae, predsednik Republike duan je da proglasi zakon (ukoliko to odbije, zakon e proglasiti predsednik Narodne skuptine), a ostaje mu mogunost da ustavnost zakona ospori pred Ustavnim sudom u postupku naknadne ocene ustavnosti. Donoenje odluke o rasputanju Narodne skuptine na predlog Vlade (l. 127 st. 1) ili neposredno na osnovu Ustava (l. 109 st. 5). U prvom sluaju, predsednik Republike postupa samo ukoliko od Vlade potekne takav predlog. U drugom sluaju na postupanje ga obavezuje eksplicitna ustavna odredba (na primer, kada Narodna skuptina ne izabere Vladu u Ustavom propisanom roku), i tada postupa samostalno na osnovu samog Ustava. Poslovi vezani za izbore i imenovanja, meu kojima su pravo predsednika Republike da sa liste od najmanje 10 kandidata koju predloi Narodna skuptina, po svom izboru imenuje 1/3 sudija Ustavnog suda (5 od 15 sudija) (l. 172 st. 2 i 3), i pravo predsednika Republike da Narodnoj skuptini predloi listu od najmanje 10 kandidata za sudije Ustavnog suda, sa koje Narodna skuptina bira pet sudija (l. 172 st. 2 i 3). Zakon koji je usvojila Narodna Skuptina proglaava predsednik Republike. On to ini u formi podzakonskog akta (Ukaz o proglaenju zakona). lan 113 Proglaenje zakona Predsednik Republike je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati Narodnoj skuptini, na ponovno odluivanje. Ako Narodna skuptina odlui da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odluivanje, zakon se izglasava veinom od ukupnog broja poslanika. Ustav ne nalae Narodnoj skuptini da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na ponovno odluivanje. Ustav eksplicitno Predsednik Republike duan je da donese ukaz o proglaenju zakona u roku od 15 dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skuptini (st. 1), a ukoliko je zakon usvojen po hitnom postupku tada ukaz o proglaenju zakona donosi u kraem roku (7 dana). Pre proglaenja zakona, predsednik Republike moe koristiti pravo suspenzivnog veta. U tom sluaju, on vraa zakon Narodnoj skuptini uz zahtev da se o zakonu ponovo odluuje, uz Ustavom propisanu obavezu da pismeno navede razloge i obrazloi zato zahteva da Narodna skuptina ponovo odluuje o zakonu (st. 1). Meu pravima predsednika Republike jedno od najznaajnijih jeste pravo suspenzivnog veta koje predstavlja instrument putem kojeg predsednik Republike ima mogunost da neposredno utie na zakonodavnu delatnost i uestvuje u vrenju zakonodavne vlasti. Prema Ustavu, predsednik Republike nema pravo da predlae zakone. U skladu sa pozicijom u ustavnom sistemu, on ima odreena prava u zakonodavnom postupku i uesnik je zakonodavne aktivnosti, koje odgovaraju obliku parlamentarnog sistema u kojem ef drave izraava dravno jedinstvo (l. 111) i nema samo reprezentativne nadlenosti. U zakonodavnoj delatnosti predsednik Republike uestvuje u postupku koji sledi nakon usvajanja zakona. On donosi ukaz o proglaenju zakona u roku koji odreuje Ustav (st. 1), ali nije jedini ustavni organ koji ima to pravo. Izuzetno, ukaz o proglaenju zakona moe, pod ustavom utvrenim uslovima, doneti i predsednik Narodne skuptine (st. 4). Ukaz o proglaenju zakona je akt deklaratorne prirode. U njemu se navodi naziv zakona, organ koji ga je doneo, sednica na kojoj je usvojen i datum kada je sednica odrana. injenice da u ustavnom sistemu Srbije nema premapotpisa i pravo zakonodavnog veta, govorile bi u prilog zakljuku da prava predsednika Republike u zakonodavnom postupku nisu samo protokolarne prirode. Predsednik Republike je duan da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u Ustavom predvienom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skuptine.

147

148 propisuje da Narodna skuptina odluuje o tome da li e pristupiti ponovnom glasanju o zakonu (st. 2). Ako Narodna skuptina odlui da pristupi ponovnom glasanju o zakonu za usvajanje zakona, potrebna je apsolutna veina (veina glasova od ukupnog broja narodnih poslanika (st. 2). Ako zakon dobije potrebnu veinu, predsednik Republike duan je da ga proglasi (st. 3). Ukoliko predsednik to ne uini u Ustavom propisanom roku (15 dana od usvajanja zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donesen po hitnom postupku), ukaz o proglaenju zakona donosi predsednik Narodne skuptine (st. 4). Izbore za predsednika Republike regulie poseban Zakon o izboru predsednika Republike. Predsednik republike bira se po dvokrunom veinskom sistemu. U prvom krugu, za uspenost izbora i izbor kandidata potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova. Jedan je opti, i odnosi se na ukupan broj biraa koji su izali na izbore. Za uspenost lan 114 Izbor Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom. Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skuptine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom. Prilikom stupanja na dunost, predsednik Republike, pred Narodnom skuptinom polae zakletvu koja glasi: Zaklinjem se da u sve svoje snage posvetiti ouvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukljuujui i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, potovanju i odbrani Ustava i zakona, ouvanju mira i blagostanja svih graana Republike Srbije i da u savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dunosti. Predsednika Republike biraju graani na neposrednim izborima, a glasanje je tajno (st. 1). Nain izbora blie se regulie zakonom o izboru predsednika Republike (st. 1). Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skuptine koji je u tome vezan ustavnom odredbom da izbori moraju biti raspisani 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, kao i da moraju biti okonani u roku od 60 dana od dana raspisivanja (st. 2). Kada mandat predsednika Republike prestane pre isteka vremena na koje je izabran, izbori se moraju odrati najkasnije u roku od tri meseca od momenta kada je nastupila spreenost predsednika Republike da obavlja svoje nadlenosti odnosno od prestanka mandata (l. 120 st. 3). Kao razloge za prestanak mandata pre isteka vremena na koje je biran predsednik Republike, Ustav Nespojivost funkcija kao i njene posledice nisu blie regulisani Ustavom. Ne precizira se, na primer, u kojem momentu je kandidat duan da otkloni Sledei naelno ustavno pravilo o zabrani sukoba interesa (l. 6), Ustav regulie nespojivost funkcija i kada je re o predsedniku Republike. Prema izriitoj Ustavnoj odredbi predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili bilo koju profesionalnu delatnost (st. 1). lan 115 Nespojivost funkcija Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Ustav regulie i polaganje zakletve predsednika Republike, kao i sam trekst zakletve (st. 2 i 3). Predsednik Republike polae zakletvu pred Narodnom skuptinom prilikom stupanja na dunost. Momenat polaganja zakletve pravno je relevantan, jer od tog momenta zapoinje da tee mandat predsednika Republike (l. 116 st. 1). Za predsednika moe biti izabrano lice koje uiva aktivno i pasivno birako pravo. Jedno lice moe biti birano za predsednika Republike najvie dva puta (l. 116 st. 2). izbora potrebno je da u prvi krug izae najmanje 50% biraa. Drugi se odnosi na kandidata. Da bi predsednik Republike bio izabran u prvom krugu, potrebno je da jedan od nominovanih kandidata osvoji preko polovine (50% + 1) glasova biraa koji su izali na izbore. Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji potrebnu veinu, odvija se drugi krug glasanja. U drugom krugu glasa se o dva najbolje plasirana kandidata iz prvog kruga, a izabran je onaj kandidat koji osvoji najvei broj glasova. U drugom krugu ne zahteva se da na biralita izae odreeni broj biraa. navodi: spreenost da obavlja svoje nadlenosti (l. 120 st. 3); ostavku (l. 116 st. 4 i l. 117 st. 1) i razreenje (l. 116 st. 4). Neke razloge za raniji prestanak mandata Ustav ne navodi, na primer, nastupanje nekog od osnova za nespojivost funkcija, smrt, i slino.

149

150 razloge za nespojivost funkcija, da li prestaje mandat predsedniku Republike kada nastupi sukob interesa (l. 116 st. 4), i drugo. Iako Ustav u ovom kontekstu ne upuuje na zakon koji bi mogao da regulie ova pitanja, opta odredba Ustava prema kojoj se o predsedniku Republike donosi zakon (l. 121) predstavlja validan ustavno-pravni osnov da se pomenuta i druga pitanja reguliu zakonom o predsedniku Republike. delatnosti) za nespojivost funkcija (l. 115), kao ni prestanak mandata u sluaju kada je predsednik Republike spreen da obavlja svoje nadlenosti (l. 120). Nain na koji je u Ustavu regulisan prestanak mandata je konfuzan. Neki razlozi za prestanak mandata uopte se ne navode (npr. smrt, nespojivost funkcija). Neka reenja su nepotpuna, npr. nedostaju pravila o tome, ko konstatuje da predsednik Republike nije u stanju da obavlja svoje nadlenosti, kao i od kojeg momenta prestaje njegov lan 116 Mandat Mandat predsednika Republike traje pet godina i poinje da tee od dana polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom. Ako mandat predsednika Republike istie za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja. Niko ne moe vie od dva puta da bude biran za predsednika Republike. Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razreenjem. Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine. Mandat predsednika Republike moe biti i krai od pet godina. Razloge Predsednik Republike bira se na pet godina (st. 1). Mandat predsednika Republike dui je od mandata na koji se biraju narodni poslanici. Ovo ustavno reenje obezbeuje da u istom trenutku ne prestane mandat lanova svih organa izvrne vlasti i zakonodavne vlasti. Za vreme dok se odvija izbor i konstituisanje Narodne skuptine, i tee postupak izbora nove Vlade nakon konstituisanja Narodne skuptine, predsednik Republike je organ centralne vlasti koji s punim legitimitetom obavlja deo poslova izvrne vlasti i tako obezbeuje kontinuitet u ustavnom poretku. Ustav izriito propisuje momenat od kojeg zapoinje da tee mandat predsednika Republike. Mandat predsednika Republike zapoinje od dana polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom (st. 1). Zato je polaganje zakletve pravno relevantan momenat. Razlozi za prestanak mandata predsednika Republike propisani su u Ustavu (st. 4). Kao razlozi za prestanak mandata navode se samo sledea tri: istek vremena na koji je izabran predsednik Republike, ostavka (l. 117), i razreenje (l. 118). Izriito se ne navodi smrt kao razlog prestanka mandata niti nastupanje razloga (druge funkcije ili profesionalne lan 117 Ostavka Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obavetava javnost i predsednika Narodne skuptine. Ustav izriito ograniava mogunost viestrukog izbora iste linosti na poloaj predsednika Republike. Ista linost moe biti birana za predsednika Republike najvie dva izborna perioda (st. 3). kraeg trajanja mandata propisuje Ustav (st. 4). Kao razloge za prestanak mandata, Ustav poznaje dva razloga za raniji prestanak mandata: prvi, ukoliko predsednik Republike podnese ostavku i drugi, u sluaju razreenja. Meu razlozima ranijeg prestanka mandata Ustav ne pominje nastupanje nespojivosti funkcija ili smrt. Kada predsednik Republike podnese ostavku, obavetavajui o tome javnost i predsednika Narodne skuptine, mandat prestaje danom podnoenja ostavke. Ustav ne utvruje precizno i izriito momenat prestanka mandata u sluaju kada mandat predsednika Republike prestaje po osnovu razreenja. Ustav doputa mogunost da mandat predsednika Republike bude dui ili krai od pet godina. U sluaju kada mandat predsednika Republike istie za vreme rata ili vanrednog stanja, mandat se produava ex constitutionem. Vreme trajanja mandata je, i u ovom sluaju, ogranieno. Mandat predsednika Republike u tom sluaju traje najdue do isteka tri meseca raunajui od dana prestanka rata odnosno vanrednog stanja (st. 2). mandat u tom sluaju. Druga reenja su kontradiktorna, na primer, da li predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine, kako propisuje l. 116 st. 5, ili ga samo obavetava o podnesenoj ostavci, kako regulie l. 117 st. 1. Ne pravi se nuna razlika u pravnim konsekvencama vezanim za prirodu razloga koji su osnov prestanka mandata predsednika Republike (razlozi line prirode s jedne strane, i razreenje kao svojevrsna politika sankcija, s druge strane).

151

152 Danom podnoenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat. Predsednik Republike ima pravo da podnese ostavku na svoj poloaj. Podnoenje ostavke reguliu dva pravila (l. 116 st. 4 i l. 117 st. 1). Ustavna pravila koja se odnose na podnoenje ostavke su kontradiktorna. Razliito je regulisano pitanje kome predsednik Republike podnosi ostavku. Postavlja se pitanje da li predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine (l. 116 st. 5) ili pak samo obavetava predsednika Narodne skuptine i javnost o tome da je podneo ostavku (l. 117 st. 1)? Ukoliko on samo obavetava predsednika Narodne skuptine i javnost o tome da je podneo ostavku, ostaje otvoreno pitanje, kome on u tom sluaju podnosi ostavku? O postojanju povrede Ustava odluuje Ustavni sud. Ustav propisuje rok od Ustav izriito konstatuje momenat prestanka mandata predsednika Republike u sluaju kada podnese ostavku. Mandat prestaje danom podnoenja ostavke (st. 2). S obzirom na kontradiktornost odredbi koje reguliu podnoenje ostavke i odredbe koja prestanak mandata vezuje za podnoenje ostavke, ovo moe biti povod za razliite interpretacije momenta u kojem prestaje mandat predsednika Republike. najdue 45 dana u kojem je Ustavni sud duan da postupa i donese odluku o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav (st. 3). Ustavni sud najpre utvruje da li je postupak za razreenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom. Potom, on dostavlja predsedniku Republike akt Narodne skuptine kojim je postupak pokrenut radi davanja odgovora, odreuje rok za davanje odgovora i zakazuje raspravu. Na raspravu poziva predsednika Republike i predsednika lan 118 Razreenje Predsednik Republike razreava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skuptine, glasovima najmanje dve treine narodnih poslanika. Postupak za razreenje moe da pokrene Narodna skuptina, na predlog najmanje jedne treine narodnih poslanika. Ustavni sud je duan da po pokrenutom postupku za razreenje, najkasnije u roku od 45 dana, odlui o postojanju povrede Ustava. Ustav regulie osnov i instrumente utvrivanja odgovornosti predsednika Republike (st. 1). On odgovara za povredu Ustava. Ukoliko povredi Ustav, predsednik Republike moe biti razreen. Povreda Ustava jedini je razlog za utvrivanje odgovornosti i razreenje predsednika Republike. U postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike sudeluju Narodna skuptina i Ustavni sud. Postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike zapoinje podnoenjem predloga za pokretanje postupka. Predlog za Ustavno reenje, koje doputa mogunost da se o odluci Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike ponovo odluuje u Narodnoj skuptini, predstavlja odstupanje od izriite ustavne da su odluke Ustavnog suda konane, izvrne i opteobavezujue (l. 166 st. 2), to iskljuuje mogunost da bilo ko, ukljuujui i organe vlasti, meritorno odluuje o pitanju o kojem je Ustavni sud doneo odluku, jer su odluke Ustavnog suda konane i izvrne. Naprotiv, budui da su odluke Ustavnog suda opteobavezujue, one obavezuju i sve organe dravne vlasti, ukljuujui i Narodnu skuptinu. O razreenju predsednika Republike zbog povrede Ustava konano odluuje Narodna skuptina. Da bi odluka o razreenju bila usvojena za njeno usvajanje mora glasati najmanje 2/3 narodnih poslanika (st. 1). Narodne skuptine. Ustavni sud duan je da, u roku od 45 dana, donese odluku kojom utvruje da li je predsednik Republike povredio Ustav. Odluku o povredi Ustava Ustavni sud donosi veinom glasova svih sudija i dostavlja je Narodnoj skuptini. Prilikom odluivanja Ustavni sud moe se kretati samo u okvirima predloga koji je potekao od Narodne skuptine. On je ogranien samo na povrede Ustava navedene u aktu Narodne skuptine kojim je pokrenut postupak razreenja predsednika Republike. Ustav ne regulie izriito da li predsednik Republike obavlja svoje nadlenosti i kada je u Narodnoj skuptini pokrenut postupak utvrivanja njegove odgovornosti za povredu Ustava, ili ga u tom sluaju zamenjuje predsednik Narodne skuptine. pokretanje postupka validan je ukoliko ga podnese najmanje 1/3 narodnih poslanika (st. 2). Postupajui po tom predlogu, Narodna skuptina odluuje o tome da li e pokrenuti postupak za utvrivanje odgovornosti predsednika Republike zbog povrede Ustava (st. 2). Odluku o pokretanju postupka Narodna skuptina usvaja veinom glasova prisutnih poslanika uz uslov da sednici prisustvuje veina narodnih poslanika.

153

154 lan 119 Imunitet Predsednik Republike uiva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna skuptina. Predsednik Republike uiva zatitu u vrenju svojih nadlenosti. Tu zatitu obezbeuju imunitetska prava. Ustav garantuje predsedniku Republike isti obim, sadraj i kvalitet imunitetskih prava (materijalni i procesni imunitet) kakav uivaju narodni poslanici (st. 1). O imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna skuptina (st. 2). Vie u komentarima u vezi sa lanom 103. Ne postavljaju se, niti se propisuju ogranienja koja se odnose na nadlenosti predsednika Narodne skuptine u sluaju kada zamenjuje predsednika Republike. Nema posebnog ustavnog pravila koje regulie (ne)mogunost istovremenog obavljanja nadlenosti predsednika Narodne skuptine i predsednika Republike, ali postoji opta ustavna odredba o nespojivosti funkcije predsednika Republike sa bilo kojom drugom javnom ili profesionalnom delatnou (l. 115), koja bi se mogla primeniti na ovaj sluaj. Ukoliko bi se primenila ustavna odredba o nespojivosti funkcija predsednika Republike i na sluaj kada ga zamenjuje predsednik Narodne skuptine, tada predsednik Narodne skuptine ne bi mogao istovremeno obavljati i nadlenosti koje je do tada obavljao kao predsednik Narodne skuptine.

155

lan 121 Zakon o predsedniku Republike O predsedniku Republike donosi se zakon.

lan 120 Zamenjivanje predsednika Republike Kada je predsednik Republike spreen da obavlja dunost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skuptine. Predsednik Narodne skuptine moe da zamenjuje predsednika Republike najdue tri meseca. Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skuptine je obavezan da raspie tako da se odre najkasnije tri meseca od nastanka spreenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran. U sluaju kada predsedniku Republike prestane mandat pre isteka vremena na koji je izabran, ili ako je privremeno spreen da obavlja svoje nadlenosti, dunost predsednika Republike preuzima predsednik Narodne skuptine (st. 1).

Ustav eksplicitno regulie da se o predsedniku Republike donosi zakon koji blie regulie organizaciju rada i nain ostvarivanja nadlenosti predsednika Republike.

3. VLAdA

lan 122 Poloaj Vlade Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji. Ustav utvruje da je Vlada nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji (st. 1) iako deo poslova izvrne vlasti obavlja i predsednik Republike (l. 112). Po svom ustavnom poloaju, Vlada Republike Srbije pripada tipu

Ustav izriito propisuje najdui vremenski rok u kojem predsednik Narodne skuptine moe zamenjivati predsednika Republike. Ovaj period je najdue tri meseca, a u ovom roku moraju se odrati izbori za predsednika Republike (st. 2). Odluku o raspisivanju izbora za predsednika Republike i u ovom sluaju donosi predsednik Narodne skuptine. On ima ustavnu obavezu da donese odluku o raspisivanju izbora i pri tome vezan je rokom u kojem se izbori za predsednika Republike moraju odrati, a koji je izriito propisan u Ustavu (st. 2).

parlamentarne vlade. lanove Vlade bira Narodna skuptina (l. 99 st. 2 taka 1; l. 127 st. 3 i 4) na predlog predsednika Republike (l. 112 at. 1 taka 3 i l. 127 st. 1), a u ustavnom sistemu ustanovljeni su instrumenti parlamentarne kontrole vlade (l. 129, l. 130, l. 131). Po svojim ustavnim karakteristikama ovo je neposlanika vlada jer Ustav izriito propisuje da lan Vlade ne moe biti narodni poslanik niti poslanik u skuptini autonomne pokrajine, kao ni odbornik u skuptini grada ili optine (l. 102 st. 3).

156 lan 123 Nadlenost Vlada: 1. utvruje i vodi politiku, 2. izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine, 3. donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona, 4. predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte i daje o njima miljenje kad ih podnese drugi predlaga, 5. usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad njihovim radom, 6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom. Kada Narodna skuptina ne moe da se sastane, predsednik Vlade, predsednik Vlada je, prema Ustavu, organ izvrne vlasti (l. 122), ali su poslovi izvrne vlasti podeljeni izmeu predsednika Republike i Vlade. Osnovne i najvanije nadlenosti Vlade predstavljaju utvrivanje i voenje politike (st. 1 taka 1), kao i izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine (st. 1 taka 2). Instrumenti koji Vladi stoje na raspolaganju da realizuje svoju osnovnu nadlenost jesu propisi (uredbe, odluke, i dr.) za izvravanje zakona. Pravo da donosi propise za izvrenje zakona Ustav ustanovljava kao generalno ovlaenje Vlade (st. 1 taka 3). Kao organ izvrne vlasti Vlada ima pravo predlaganja zakona (st. 1 taka 4). Meu ostalim subjektima kojima Ustav garantuje ovo pravo (npr. narodni poslanici, birai l. 107) Vlada ima privilegovanu poziciju. O tome govori i Ustavom garantovano pravo Vlade da izrazi svoje miljenje o zakonima i drugim optim aktima koje Narodnoj skuptini predloe drugi ovlaeni predlagai (st. 1 taka 4). O posebnoj poziciji Vlade u postupku predlaganja zakona i drugih optih pravnih akata govori i pravilo da neke zakone (npr. Zakon o budetu) ili druge opte akte koje donosi Narodna skuptina moe predloiti jedino Vlada (l. 99 st. 1 taka 11). Pored prava da podnosi predloge zakona, Vlada ima i pravo da podnese predlog za promenu Ustava (l. 203 st. 1). Nadlenosti Vlade ukljuuju i poslove koordinisanja i usmeravanja rada ministarstava i organa uprave (st. 1 taka 5). Vlada utvruje naela unutranje organizacije ministarstava i organa uprave, postavlja i razreava funkcionere u ovim organima, obavlja nadzor nad radom ministarstava i organa uprave, i ima pravo da ponitava ili ukida nezakonite propise ministarstava i organa uprave (l. 136 st. 4). Nadzor nad obavljanjem poverenih nadlenosti koje centralne vlasti povere autonomnoj pokrajini ili lokalnoj samoupravi, i nadlenosti koje autonomne pokrajine povere lokalnoj samoupravi, regulie zakon (l. 178 st. 4). Pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak prethodne ocene ustavnosti i zakonitosti odluke pokrajinske skuptine (l. 186). Pravo da raspusti skuptinu optine kada se steknu uslovi odreeni zakonom, uz obavezu da istovremeno imenuje privremeni organ (l. 192 st. 2 i 3) koji e obavljati poslove skuptine do izbora nove skuptine. Dunost da obustavi od izvrenja akt optine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu uz obavezu da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta (l. 192 st. 1). Republike i predsednik Narodne skuptine zajedniki donose odluku o proglaenju ratnog stanja (l. 201 st. 2). Za vreme rata, oni zajedniki utvruju mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava (l. 201 st. 4), a ovlaenja u ovom domenu ostvaruju u granicama propisanim Ustavom koji propisuje da mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava ne mogu biti diskriminatorne s obzirom na rasu, pol, jezik, veroispovest, nacionalnu pripadnost i drutveno poreklo (l. 201 st. 5), i iskljuuje mogunost propisivanja odstupanja za set apsolutno zatienih prava (l. 201 st. 4). U vezi sa ovim, videti vie u komentarima uz l. 99, a u vezi sa l. 21 st. 3. Sve odluke ili mere koje zajedniki preduzimaju Vlada i predsednik Republike, odnosno predsednik Vlade, predsednik Republike i predsednik Narodne skuptine, podleu kontroli i ratifikaciji u Narodnoj skuptini. Vlada ima pravo nadzora nad zakonitou rada lokalnih i pokrajinskih vlasti. Ona raspolae instrumentima za ostvarivanje prava nadzora, i ima sledea ovlaenja: Neke nadlenosti u domenu izvrne vlasti Vlada ne obavlja samostalno ve ih deli s predsednikom Republike. Vlada ima pravo da predloi rasputanje Narodne skuptine, ali odluku o rasputanju Narodne skuptine donosi predsednik Republike (l. 109 st. 1). Za vreme vanrednog stanja i pod uslovom da Narodna skuptina ne moe da se sastane, Vlada moe svojom uredbom propisati mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, ali samo uz supotpis predsednika Republike (l. 200 st. 6). Vladine mere za vreme vanrednog stanja vremenski su ograniene, i prestaju da vae nakon 24 asa od poetka prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja.

157

158 lan 124 Odgovornost Vlade Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije, za izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine i za rad organa dravne uprave. Najznaajnija pitanja parlamentarnog sistema na kojima se najjasnije iskazuju odnosi izmeu parlamenta i vlade karakteristini za parlamentarizam jesu odgovornost vlade pred parlamentom i ministarska odgovornost. Parlamentarnu vladu, kao tip vlade kojem pripada i Vlada Republike Srbije, odlikuje parlamentarna kontrola vlade i specifini meusobni odnosi ova dva organa dravne vlasti. Oni poivaju na naelu podele vlasti i uzajamnog ogranienja vlasti. Ove odlike parlamentarne vlade propisuje i Ustav (l. 4 st. 2 i 3). Vlada i svaki lan vlade (ministar) odgovaraju Narodnoj skuptini za svoj rad. Ustav izriito utvruje odgovornost Vlade (l. 124 st. 1, i l. 105 st. 2 taka 9) i ministara (l. 125 st. 3; l. 105 st. 2 taka 9; l. 133 st. 3). Odgovornost Vlade blie je odreena s obzirom na podruja delovanja, i sadraj poslova za ije je obavljanje Vlada odgovorna. Vlada odgovara Narodnoj skuptini za rad na tri osnovna podruja delovanja (l. 124 st. 1) koja su neposredno povezana s njenim nadlenostima (l. 123). Kao organ vlasti koji utvruje i vodi politiku (l. 123 st. 1 take 1 i 4), ona odgovara Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije. Kao organ izvrne vlasti ija je osnovna nadlenost da izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine (l. 123 st. 1 take 2, 3), Vlada je odgovorna za izvravanje zakona, propisa i optih akata koje donosi Narodna skuptina. Kao organ dravne vlasti nadlean za usmeravanje i usklaivanje organa uprave, kao i kontrolu nad njihovim radom (l. 123 st. 1 taka 5), Vlada odgovara za rad organa dravne uprave. Narodna skuptina raspolae instrumentima parlamentarne kontrole Vlade. To su poslaniko pitanje, interpelacija i glasanje o poverenju Vladi. Poslaniko pitanje je individualno pravo poslanika da ministru ili Vladi postavi pitanje u usmenoj ili pismenoj formi, kao i njegovo pravo da dobije odgovor na postavljeno pitanje. O odgovoru na poslaniko pitanje ne otvara se rasprava. Poslanik koji je postavio pitanje ima samo pravo da kae da li je (ne)zadovoljan odgovorom Vlade. Poslaniko pitanje ne moe dovesti do pada Vlade. Ustav ne regulie institut poslanikog pitanja ve to regulie Poslovnik Narodne skuptine. Interpelacija i glasanje o poverenju Vlada obavetava Narodnu skuptinu o svom radu, posebno o voenju politike, izvravanju zakona, propisa i optih akata Narodne skuptine, ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o realizaciji budeta. Vlada podnosi izvetaj Narodnoj skuptini kada ona to zahteva ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jednom godinje. Na predlog odbora, Narodna skuptina moe, bez pretresa, odluiti da zatrai izvetaj o radu Vlade, kao i izvetaj o voenju politike, izvravanju zakona, propisa i optih akata u odreenoj oblasti. Predsednik Narodne skuptine dostavlja izvetaj Vlade poslanicima. Izvetaj se razmatra na sednicama odbora. Na njihov predlog, Narodna skuptina moe odluiti da izvetaj razmotri i na plenarnoj sednici. Narodna skuptina ima mogunost permanentnog uvida u rad Vlade. Narodna skuptina, pre svega njen predsednik, duan je da obavetava Vladu o sednicama koje planira i pitanjima koja e biti na dnevnom redu odbora ili plenarnog zasedanja. To je neophodno kako bi Vlada mogla da realizuje svoje obaveze prema Narodnoj skuptini. Pri razmatranju bilo kojeg pitanja iz nadlenosti Narodne skuptine, predsednik Vlade ima pravo i dunost da predstavlja Vladu u Narodnoj skuptini. Vlada odreuje lanove Vlade koji je, po pojedinom pitanju, predstavljaju u Narodnoj skuptini ili na sednici radnog tela (odbora). Poslovnik izriito propisuje da samo lanovi Vlade mogu predstavljati Vladu na sednici Narodne skuptine ili njenog radnog tela (odbor). Njihova ovlaenja, kada predstavljaju Vladu u radu Narodne skuptine ili njenih odbora, regulie zakon. Na sednicama odbora Narodne skuptine mogu uestvovati i Vladini poverenici, koje odredi Vlada. Oni daju struna objanjenja predloga i materijala koje Vlada dostavlja Narodnoj skuptini na razmatranje i usvajanje. Uz predlog zakona ili dokumenta koji podnosi Narodnoj skuptini, Vlada je obavetava o svojim predstavnicima i poverenicima u vezi sa odreenim zakonom ili dokumentom. Odnosi Narodne skuptine i Vlade poivaju i na njihovoj meusobnoj saradnji. Ona se ostvaruje u cilju planiranja i koordinisanja poslova koje u okviru svoje nadlenosti obavlja svaki od ovih organa vlasti ponaosob. Oblike i nain njihovog ostvarivanja regulie Poslovnik Narodne skuptine (lanovi 189 do 193 i 213 Poslovnika Narodne skuptine). Vladi instrumenti su parlamentarne kontrole Vlade koje regulie sm Ustav (l. 129, 130). Karakteristika ovih instrumenata parlamentarne kontrole Vlade ogleda se u tome to oni mogu dovesti do pada Vlade.

159

160 lan 125 Predsednik Vlade i lanovi Vlade Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i ministri. Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednaenom politikom delovanju Vlade, usklauje rad lanova Vlade i predstavlja Vladu. Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skuptini. U sastav Vlade ulaze predsednik, jedan ili vie potpredsednika i ministri (st. 1). Zakon o Vladi regulie koja ministarstva se obrazuju, od ega i zavisi broj ministara u Vladi, i utvruje broj potpredsednika Vlade. Ministri su odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skuptini (l. Ustav posebno regulie status predsednika Vlade (l. 127; l. 128 st. 3; l. 132; l. 134) i neke od najvanijih poslova koji su u njegovoj nadlenosti. Najvei broj poslova iz svoje nadlenosti predsednik Vlade obavlja samostalno, ali deo poslova obavlja zajedno s predsednikom Republike i predsednikom Narodne skuptine. Predsednik Vlade samostalno: predstavlja Vladu (st. 2); vodi i usmerava rad Vlade (st. 2); stara se o ujednaenom politikom delovanju Vlade (st. 2); usklauje rad lanova Vlade (st. 2); podnosi Narodnoj skuptini program Vlade (l. 127 st. 2); predlae Narodnoj skuptini izbor ministara (l. 127 st. 2); predlae Narodnoj skuptini razreenje ministra (l. 128 st. 6, i l. 133 st. 2); pokree postupak za izbor novog lana Vlade u sluaju kada je Narodna skuptina izglasala nepoverenje nekome od ministra (l. 130 st. 5); dostavlja Narodnoj skuptini ostavku koju je podneo ministar (l. 133 st. 2); ima pravo da podnese ostavku Narodnoj skuptini (l. 132). Meu poslovima koje predsednik Vlade obavlja zajedno s predsednikom Narodne skuptine i predsednikom Republike su: donoenje odluke o proglaenju vanrednog stanja (l. 200 st. 5) pod uslovom da Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane; donoenje odluke o proglaenju ratnog stanja (l. 200 st. 2) u sluaju da Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane; Neka pitanja kolektivne odgovornosti ministara nisu regulisana, ili je regulativa nepotpuna, to u praksi moe dovesti do problema i potrebe za tumaenjem propisa. Ustav i zakon ne preciziraju, da li ministar odgovara predsedniku Vlade ili Narodnoj skuptini, ili pak i predsedniku Vlade i Narodnoj skuptini. U prilog zakljuku da ministar odgovara Narodnoj skuptini govore ustavne odredbe o odgovornosti Vlade, ukljuujui i pojedinanu odgovornost ministra, o emu svedoe ustavne odredbe o interpelaciji upuenoj pojedinom ministru i zahtevu za glasanje o nepoverenju pojedinom ministru (l. 124, 129 i 130). O tome da je Individualna odgovornost ministara ostvaruje se pred Narodnom skuptinom koja ga je izabrala, pred Vladom iji je lan i pred predsednikom Vlade koji ga je predloio za lana Vlade. Poslanici imaju pravo da podnesu interpelaciju u vezi sa radom ministra (l. 129 st. 1), da zatrae glasanje o poverenju ministru (l. 130 st. 1), i da odluuju o razreenju ministra na zahtev premijera (l. 133 st. 4). Zakon o Vladi precizira da ministar odgovara Vladi za sprovoenje programa i politike Vlade; za odluke koje je doneo (ili ih je propustio da donese), i mere koje je preduzeo (ili je propustio da ih preduzme); za izvravanje obaveznih uputstava i posebnih zaduenja koje mu je odredio predsednik Vlade, kao i da je duan da o pitanjima koja su u nadlenosti resora na ijem je elu obavetava Vladu o svemu to je bitno za voenje politike i odluivanje Vlade. 125 st. 3). Odgovornost ministara ima dva oblika. Individualna odgovornost odnosi se na rad ministarstva kojim ministar rukovodi. Kolektivna odgovornost odnosi se na politiku Vlade i njeno sprovoenje. Vlada za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini (l. 124). Ustav razlikuje odgovornost Vlade (l. 124) i odgovornost lanova Vlade ministara (l. 125 st. 3). Ministri su lanovi Vlade. U sastavu vlade su ministri koji stoje na elu pojedinih resora uprave (ministri sa portfeljem), dok potpredsednici Vlade mogu biti na elu pojedinog ministarstva ili koordiniu rad vie resora (ministri bez portfelja). propisivanje (Ustav koristi termin utvrivanje) mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom za vreme rata (l. 200 st. 3) ukoliko Narodna skuptina ne moe da se sastane.

161

162 ministar odgovoran i predsedniku Vlade govore ustavne odredbe o pravu predsednika Vlade da zatrai razreenje ministra (l. 133 st. 3), i odredbe o ostavci koju ministar podnosi predsedniku Vlade (l. 133 st. 1). Na zakljuak da ministar odgovara i Narodnoj skuptini i Vladi upuuju zakonske odredbe o obavezi ministra da o svojim aktivnostima obavetava i Vladu i Narodnu skuptinu ukoliko ona to zatrai, kao i da odgovara na pitanja koja mu postave poslanici. Pravila o odgovornosti ministara govore i o prirodi ministarske odgovornosti. Ona moe biti politika ili zakonska odgovornost. Politika odgovornost ukljuuje obavezu Vlade i svakog ministra ponaosob da izvetavaju Narodnu skuptinu o aktivnostima i merama koje preduzimaju kao i odgovornost za posledice koje proistiu iz preduzetih aktivnosti i mera. Politika odgovornost ministara ostvaruje se u dva oblika. Jedan je odgovornost ministara kao lanova Vlade. Ona se ostvaruje kao odgovornost Vlade. Druga je politika odgovornost pojedinog ministra. Ustav propisuje instrumente parlamentarne kontrole rada Vlade i ministara: interpelaciju i glasanje o poverenju Vladi ili pojedinom ministru. To su i instrumenti realizacije njihove politike odgovornosti. Ustav regulie imunitetsku zatitu ministara (l. 134) koja je relevantna za osnov, kvalitet, sadraj, obim i zakonske odgovornosti ministara. Materijalni imunitet titi ministra za miljenje izneseno na sednici Vlade, Narodne skuptine i njenih radnih tela, kao i za glas dat na sednici Vlade (l. 134 st. 1). Procesni imunitet titi ministra od lienja slobode i pokretanja krivinog postupka, i nalae poseban postupak, koje je doputeno samo pod uslovom da imunitet bude skinut (l. 134 st. 2). ire o imunitetskoj zatiti ministara u komentaru uz lan 134. Pitanje je, zato je Ustav razdvojio odgovornost Vlade od odgovornosti ministara i ta, inae sadrinski tesno povezana, pitanja razdvojio u dve ustavne norme (l. 124 i l. 125 st. 2)? Iako Ustav u posebnom lanu regulie odgovornost Vlade (l. 124), odredba o odgovornosti ministara svrstana je u lan koji regulie sastav Vlade o emu govori i rubrum toga lana Predsednik i lanovi Vlade. Izbor Vlade poveren je Narodnoj Skuptini (l. 99 st. 2 taka 1, l. 105 stav 2 taka 9). Po nainu izbora, Vlada Republike Srbije pripada tipu lan 126 Nespojivost funkcija lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj skuptini, poslanik u skuptini autonomne pokrajine i parlamentarne vlade (l. 127). Vlada se bira nakon konstituisanja Narodne skuptine (l. 109 st. 3), kada mandat Vlade prestane zbog podnoenja ostavke predsednika Vlade (l. 132), i kada Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi (l. 130 st. 3 i 4, i l. 131 stav 4). lan 127 Izbor Vlade Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik Republike, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skuptini iznosi program Vlade i predlae njen sastav. Narodna skuptina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i lanova Vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika. Na osnovu ustavnog ovlaenja da se zakonom reguliu i drugi poslovi i pozicije koji su nespojivi sa poloajem lana Vlade (st. 2), Zakon o vladi, na primer, propisuje da lanovi Vlade ne mogu biti na drugoj javnoj funkciji u dravnom organu, organu autonomne pokrajine, optine, grada i grada Beograda, niti obavljati delatnost koja je po zakonu nespojiva s poloajem lana Vlade, kao ni stvoriti mogunost sukoba javnog i privatnog interesa. Konkretizujui naelo o zabrani sukoba interesa sadrano u osnovnim odredbama Ustava (l. 6), Ustav kao nespojive sa poloajem ministra izriito navodi sledee poloaje i poslove: mesto poslanika u Narodnoj skuptini, mesto poslanika u skuptini autonomne pokrajine, mesto odbornika u skuptini lokalne samouprave, lana izvrnog vea autonomne pokrajine, lana izvrnog organa jedinice lokalne samouprave (grad Beograd, grad, optina) (st. 1); poloaj predsednika Republike (l. 115) i sudije Ustavnog suda (l. 173 st. 1). U Ustavu nema pravila (izriitog ili indirektnog) o nespojivosti pozicije ministra sa poloajem sudije, javnog tuioca i Zatitnika graana. odbornik u skuptini jedinice lokalne samouprave, niti lan izvrnog vea autonomne pokrajine ili izvrnog organa jedinice lokalne samouprave. Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa poloajem lana Vlade.

163

164 Kandidata za predsednika Vlade (mandatara) predlae predsednik Republike (st. 1). Prilikom predlaganja mandatara za sastav Vlade, predsednik Republike duan je da saslua miljenje predstavnika politikih stranaka koje imaju poslanike u Narodnoj skuptini (st. 1). Miljenje predstavnika parlamentarnih politikih stranaka o kandidatu za predsednika Vlade ne obavezuje predsednika Republike. On, meutim, mora voditi rauna da linost koju predloi za predsednika Vlade dobije poverenje parlamentarne veine (l. 105 st. 2 taka 9, i l. 127 st. 4). U protivnom, Vlada ne bi bila izabrana. Kandidat za predsednika Vlade iznosi pred Narodnu skuptinu program Vlade i predlae kandidate (ministre) za sastav Vlade (st. 2). Nakon rasprave o kandidatu za predsednika Vlade, programu Vlade koji je izloio, i o kandidatima za ministre, Narodna skuptina istovremeno glasa o usvajanju programa Vlade, kao i o izboru predsednika Vlade i ministara u Vladi (st. 3). Program Vlade se usvaja, a Vlada se bira apsolutnom veinom (veina od ukupnog broja) narodnih poslanika. Vlada je izabrana kada za njen izbor glasa veina ukupnog broja narodnih poslanika (st. 4). Ustav Srbije ne regulie posebno situaciju u kojoj ne bi bila postignuta potrebna veina za izbor Vlade, a Ustavom propisani rok u kojem Vlada mora biti izabrana jo nije istekao (l. 109 st. 3, l. 130 st. 4, i l. 131 st. 4). Poslovnik Narodne skuptine propisuje da se tada ceo postupak izbora Vlade ponavlja, i on bi se mogao ponavljati sve do isteka roka u kojem Vlada mora biti izabrana. Vlada mora biti izabrana najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Narodne skuptine. U protivnom, Narodna skuptina rasputa se po sili Ustava (l. 109 st. 3). Ako mandat Vlade prestane zbog podnoenja ostavke predsednika Vlade ili izglasavanja nepoverenja, postupak za izbor nove Vlade pokree se odmah, a Narodna skuptina mora izabrati Vladu u narednih 30 dana. Ukoliko Vlada ne bude izabrana u propisanom roku, predsednik Republike duan je da, na osnovu Ustava, raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore (l. 109 st. 5 i 6). Izboru nove Vlade pristupa se neposredno posle konstituisanja novoizabrane Narodne skuptine (l. 109 st. 3). Mandat Vlade poinje da tee na dan kada poloi zakletvu pred Narodnom skuptinom (st. 2). U tom momentu prestaje i mandat Vlade koju je izabrao prethodni parlamentarni saziv. Mandat Vlade i svakoga od ministara u Vladi moe biti krai od mandata Narodne skuptine. Mandat svih lanova Vlade prestaje u sluajevima koje propisuje Ustav. Mandat Vlade prestaje kada predsednik Vlade podnese ostavku (l. 132). U tom sluaju, mandat Vlade prestaje na dan kada Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika Vlade (l. 132 st. 4). Ustav regulie poetak (st. 1) i prestanak mandata Vlade (st. 2) i lanova Vlade (st. 3). Osnovno ustavno pravilo jeste da mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skuptine koja je izabrala Vladu (st. 1). Ovo ustavno pravilo kao i odredba prema kojoj mandat Vlade (odnosno lana Vlade) prestaje pre isteka vremena na koje je birana (st. 3 i 6), nije u skladu sa osnovnim naelom na kojem poiva podela vlasti u obliku parlamentarnog sistema (l. 4). Bitna karakteristika i svojstvo parlamentarnog sistema organizacije vlasti je princip da vlada mora uivati poverenje parlamentarne veine. Otuda sledi da mandat vlade moe trajati samo onoliko dugo, koliko ona uiva podrku u parlamentu. U parlamentarnom sistemu mogue je da u toku istog parlamentarnog saziva bude izabrano vie vlada, ukoliko vlada izgubi podrku parlamentarne veine (uskraivanje poverenja vladi), ili ako vlada, odnosno premijer podnesu ostavku. Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, rasputanjem Narodne skuptine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim sluajevima utvrenim Ustavom. Vlada kojoj je prestao mandat moe da vri samo poslove odreene zakonom, do izbora nove Vlade. Vlada kojoj je prestao mandat ne moe da predloi rasputanje Narodne skuptine. lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skuptini i razreenjem od strane Narodne skuptine, na predlog predsednika Vlade.

165

lan 128 Poetak i prestanak mandata Vlade i lanova Vlade Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skuptine koja ju je izabrala. Mandat Vlade poinje da tee danom polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom.

166 Mandat Vlade prestaje i kada Vlada izgubi poverenje u Narodnoj skuptini (l. 130 st. 4 i l. 131 st. 4). Ustav razlikuje dva oblika gubitka poverenja. Jedan je glasanje o nepoverenju Vladi (l. 130), a drugi je glasanje o poverenju Vladi (l. 131). U prvom sluaju, postupak provere poverenja Vladi pokree Narodna skuptina, a u drugom sma Vlada. Ustav razliito regulie momenat prestanka mandata Vlade u ovim sluajevima. Prestanak mandata Vlade u sluaju glasanja o poverenju Vladi koje pokree Narodna skuptina, Ustav eksplicitno ne regulie prestanak mandata Vlade kojoj je Narodna skuptina uskratila poverenje. Na zakljuak da Vladi prestaje mandat indirektno upuuje ustavna odredba prema kojoj je predsednik Republike duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade ukoliko Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi (l. 130 st. 4). Kada inicijativa za proveru poverenja u Narodnoj skuptini potekne od Vlade, Ustav izriito propisuje da mandat Vlade prestaje ukoliko Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi (l. 131 st. 4). Ni u jednom, ni u drugom sluaju ne precizira se momenat u kojem prestaje mandat Vlade, kao to se to ini kada mandat Vlade prestaje zbog podnoenja ostavke predsednika Vlade (l. 132). Mandat Vlade prestaje i u sluaju rasputanja Narodne skuptine (l. 128 st. 3), bilo da je do rasputanja dolo na osnovu samog Ustava (l. 109 st. 3, l. 130 st. 4, l. 131 st. 4, i l. 132 st. 5), ili na obrazloeni predlog Vlade (l. 109 st. 1). Ustav ne regulie u kojem momentu prestaje mandat Vlade kada je rasputanje Narodne skuptine osnov za prestanak mandata Vlade. Mandat Vlade prestaje sa istekom vremena na koje je izabrana (l. 128 st. 3). Ovo pravilo sledi iz ustavne odredbe prema kojoj se Vlada bira na mandatni period kao i Narodna skuptina, a njen mandat traje do isteka mandata Narodne skuptine koja ju je izabrala (l. 128 st. 1). Ustavna odredba koja duinu mandata Vlade eksplicitno vezuje za mandatni period na koji se Narodna skuptina bira, nije u skladu sa osnovnim principom parlamentarizma prema kojem se Vlada bira nakon konstituisanja parlamenta, a njen mandat traje sve dok uiva poverenje parlamentarne veine. Ustav sadri generalnu odredbu prema kojoj mandat Vlade prestaje i iz drugih razloga utvrenih Ustavom (l. 128 st. 3), ali u Ustavu nema drugih razloga za prestanak mandata vlade, osim onih koji su ve navedeni u l. 128 st. 3. Pored prestanka mandata Vlade, Ustav regulie i osnove prestanka mandata pojedinog ministra. Razlozi za prestanak mandata ministara su: Ostavka Vlade nije uopte regulisana ve samo ostavka predsednika Vlade koja deluje kao ostavka Vlade (l. 132 st. 4). Ustav koristi razliite termine kada oznaava prestanak mandata Vlade zbog gubitka poverenja u Narodnoj skuptini (izglasavanje nepoverenja u l. 128 st. 3 i 6; glasanje o nepoverenju u l. 130, i glasanje o poverenju u l. 131). Nepotpuna ustavna reenja i terminoloka konfuzija mogu biti izvor razliitih interpretacija momenta u kojem prestaje mandat Vlade, kao i razloga koji su osnov za prestanak mandata Vlade. To moe stvoriti probleme u praksi. Vlada kojoj je prestao mandat nastavlja da obavlja deo svojih nadlenosti, ali su njene kompetencije ograniene kako po sadrini, tako i vremenski (l. 128 st. 4). Vlada kojoj je prestao mandat moe obavljati samo one poslove koji su odreeni zakonom, a vreme u kojem ima to pravo je samo dok ne bude izabrana nova Vlada. Ustav postavlja jo jedno ogranienje ovlaenja Vlade kojoj je prestao mandat: ona nema prava da zatrai rasputanje Narodne skuptine (l. 128 st. 5). Ustavne odredbe koje reguliu mandat Vlade su nepotpune. Momenat prestanka mandata Vlade ili ministra regulisan je samo za neke sluajeve prestanka mandata, dok u drugim sluajevima ovo pitanje ostaje otvoreno. Momenat prestanka mandata Vlade ili pojedinog ministra je znaajan, jer od tog trenutka Vlada ima ograniene nadlenosti, a poloaj ministra se menja. Vlada moe da obavlja samo poslove koje zakon propie (l. 128 st. 4), a Ustav ne doputa Vladi da koristi pravo da predloi rasputanje Narodne skuptine (l. 128 st. 5), dok poloaj i nadlenosti ministra kojem je prestao mandat regulie zakon (l. 133 st. 7). Nepotpuna pravila o momentu prestanka mandata mogu dati povod da se u praksi postavi pitanje, od kojeg momenta Vlada, odnosno pojedini ministar imaju ograniene nadlenosti? podnoenje ostavke (l. 133 st. 1), kada mandat ministra prestaje na dan konstatovanja njegove ostavke (l. 133 st. 2 i 6); izglasavanje nepoverenja ministru u Narodnoj skuptini na predlog narodnih poslanika (l. 130 st. 1) u ovom sluaju Ustav izriito ne regulie u kojem momentu prestaje mandat ministra, ali propisuje obavezu predsednika Vlade da pokrene postupak za izbor novog lana Vlade (l. 130 st. 5). razreenje ministra na predlog predsednika Vlade (l. 133 st. 3) o emu odluuje Narodna skuptina (l. 133 st. 4), kada mandat ministra prestaje na dan donoenja odluke o razreenju (l. 133 st. 6).

167

168 lan 129 Interpelacija Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog lana Vlade. Vlada je duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. Narodna skuptina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili lan Vlade kome je interpelacija upuena. Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skuptina nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu. Ako Narodna skuptina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade, pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne podnese ostavku. O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. U ustavnom sistemu Srbije interpelacija je regulisana Ustavom, kao jedan od instrumenata parlamentarne kontrole Vlade i ministara. Interpelaciju podnosi grupa poslanika u pisanoj formi (st. 1). Pravo na podnoenje interpelacije je kolektivno pravo poslanika. Prema izriitoj odredbi Ustava interpelaciju moe podneti grupa od najmanje 50 narodnih poslanika. Interpelacija se moe odnositi na Vladu ili pojedinog ministra. Interpelacijom se zahteva pretresanje odreenog pitanja u vezi sa radom Vlade ili pojedinog ministra. Ustav utvruje obavezu Vlade (ili ministra) da odgovore na interpelaciju i propisuje rok u kojem su duni to da uine (st. 2). Odgovor na pitanje pokrenuto interpelacijom mora se dostaviti u roku od najdue 30 dana. O pitanju pokrenutom interpelacijom i odgovoru Vlade, odnosno ministra, otvara se rasprava u Narodnoj skuptini. U Ustavu se ne precizira u kojem roku je Narodna skuptina duna da stavi na dnevni red odgovor na interpelaciju i otvori debatu o tome. Po okonanju rasprave, pristupa se glasanju o odgovoru na pitanje pokrenuto interpelacijom (st. 3). Ako Narodna skuptina glasanjem prihvati odgovor Vlade (ili ministra), ona e nastaviti sa radom prema usvojenom dnevnom redu (st. 4). Ukoliko Narodna skuptina ne prihvati odgovor Vlade (ili ministra), pristupa se glasanju o nepoverenju Vladi (ili ministru). Narodna skuptina pristupie lan 130 Glasanje o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade moe zatraiti najmanje 60 narodnih poslanika. Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade Narodna skuptina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podnoenju predloga. Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili lanu Vlade ako je za njega glasalo vie od polovine od svih narodnih poslanika. Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore. Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje lanu Vlade, predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog lana Vlade, u skladu sa zakonom. Ustav ograniava pravo podnoenja interpelacije iskljuujui mogunost da se o pitanju koje je bilo predmet interpelacije ponovo raspravlja u Narodnoj skuptini, pre isteka roka od najmanje 90 dana (st. 6). Razlog iz kojeg se na ovaj nain ograniava pravo interpelacije jeste da se smanji mogunost zloupotrebe ovog instituta i predupredi paraliza rada Narodne skuptine, ali je ustavna odredba nepotpuna. Ustav ne iskljuuje mogunost da ista grupa poslanika pokrene interpelaciju u vezi sa nekim drugim pitanjem i tako, ipak, ostavlja otvorenom mogunost da se institut interpelacije koristi kao instrument opstrukcije rada Narodne skuptine. Interpelacija je instrument parlamentarne kontrole Vlade (i ministara) koji moe dovesti do povlaenja Vlade odnosno ministra ako podnesu ostavku ili do pada Vlade (razreenja ministra) ako im Narodna skuptina izglasa nepoverenje. glasanju o nepoverenju Vladi (ili ministru) pod uslovom da predsednik Vlade (ili ministar) ne podnesu ostavku posle glasanja u Narodnoj skuptini kojim nije prihvaen odgovor Vlade (ili ministra) na interpelaciju (st. 4).

169

170 Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. Najznaajniji instrument realizacije politike odgovornosti Vlade i ministara je institut glasanja o (ne)poverenju Vladi i pojedinom ministru. Pravo podnoenja zahteva za glasanje o poverenju Vladi ili pojedinom ministru je kolektivno pravo poslanika. Predlog moe podneti najmanje 60 poslanika (st. 1). Narodna skuptina duna je da razmatra predlog na prvoj narednoj sednici. Ustav propisuje (st. 2) da se sednica moe odrati najranije pet dana od dana podnoenja predloga za izglasavanje nepoverenja, i tako ostavlja Vladi, odnosno ministru, odreeno vreme da se pripreme za debatu koja e se voditi u Narodnoj skuptini povodom zahteva za glasanjem o (ne)poverenju. O zahtevu za glasanje o (ne)poverenju i odgovoru Vlade, odnosno ministra, vodi se rasprava. Po okonanju rasprave pristupa se glasanju o poverenju, odnosno ministru (st. 2). Vladi, odnosno ministru izglasano je (ne)poverenje ukoliko je za to glasalo vie od polovine ukupnog broja narodnih poslanika (st. 3). Nakon izglasavanja (ne)poverenja, Vladi ili ministru prestaje mandat (l. 128 st. 3 i 6). Ustav u tom sluaju obavezuje predsednika Republike da pokrene postupak izbora nove Vlade i predloi mandatara za sastav Vlade, Narodnoj skuptini ostavlja kratak rok (30 dana) da izabere novu Vladu, i propisuje rasputanje Narodne skuptine ex constitutionem kao sankciju ako Vlada ne bude izabrana u propisanom roku (st. 4). Kada Narodna skuptina izglasa (ne)poverenje pojedinom ministru, postupak za izbor novog ministra pokree predsednik Vlade (st. 5). Ustav ne propisuje rok u kojem je predsednik Vlade duan da pokrene postupak za izbor novog ministra ve upuuje na zakon u skladu sa kojim predsednik Vlade pokree postupak izbora novog ministra. Rad Vlade kojoj je izglasano (ne)poverenje i restriktivne nadlenosti kojima Vlada raspolae u tom sluaju regulie Ustav (l. 128 st. 4 i 5), dok regulisanje statusa ministra preputa zakonu (l. 133 st. 7). Pravo poslanika da zahtevaju glasanje o (ne)poverenju Vladi ili ministru je ogranieno. Ogranienje se primenjuje samo kada predlog za glasanje o Vlada moe zahtevati da se predlog razmatra i na sednici Narodne skuptine koja je u toku (st. 2). Ako izriit zahtev u tom smislu nije podnesen, predlog e se razmatrati na prvoj narednoj sednici Narodne skuptine, ali tek nakon proteka najmanje pet dana, raunajui od dana Glasanje o poverenju moe zatraiti i Vlada (st. 1). Vlada koristi ovo pravo kada eli da proveri da li uiva poverenje veine poslanika Narodne skuptine. Zahtev za glasanje o poverenju najee se podnosi u sluaju kada Vlada eli da predloi zakon ili neku nepopularnu meru, pa pre nego to iznese svoj predlog pred Narodnu skuptinu trai proveru poverenja. lan 131 Glasanje o poverenju Vladi Vlada moe zatraiti glasanje o svom poverenju. Predlog za glasanje o poverenju Vladi moe se, na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skuptine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od njegovog podnoenja. Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za njega glasalo vie od polovine od svih narodnih poslanika. Ako Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore. Dok traje postupak pokrenut podnoenjem predloga za glasanje o (ne) poverenju, Vlada ne moe koristiti pravo da od predsednika Republike zatrai rasputanje Narodne skuptine. Ustav (l. 109 st. 2) ograniava pravo Vlade da zatrai rasputanje Narodne skuptine, kako se ovaj instrument ne bi koristio da sprei raspravu i glasanje o (ne)poverenju. (ne)poverenju nije dobio parlamentarnu veinu. Ustav u tom sluaju ne doputa poslanicima koji su predloili glasanje o (ne)poverenju, da podnesu novi u periodu od 180 dana. Smisao ovog ogranienja jeste da se izbegne zloupotreba instituta glasanja o poverenju koja bi mogla paralisati rad Narodne skuptine.

171

172 podnoenja predloga (st. 2). I u ovom sluaju Vladi se ostavlja odreeno vreme da bi mogla da se pripremi za raspravu u Narodnoj skuptini u ijem e sreditu biti rad i aktivnosti Vlade, a koja moe rezultirati prestankom mandata Vlade. Ustav garantuje pravo predsednika Vlade da podnese ostavku (st. 1). Ostavku Predlog za glasanje o poverenju Vladi je prihvaen ako je za njega glasala nadpolovina veina ukupnog broja narodnih poslanika (st. 3). Za razliku od situacije kada je Vladi izglasano nepoverenje na predlog narodnih poslanika, gde Ustav ne regulie momenat prestanka mandata Vlade, u sluaju kada predlog za glasanje o poverenju koji je podnela sma Vlada bude prihvaen u Narodnoj skuptini, Ustav izriito propisuje da Vladi prestaje mandat ukoliko joj Narodna skuptina ne izglasa poverenje (st. 4). Predsednik Republike tada je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade i predloi mandatara za sastav Vlade. Ukoliko nova Vlada ne bude izabrana u roku od narednih 30 dana, izlaz iz parlamentarne krize Ustav sankcionie rasputanjem Narodne skuptine (st. 4). Predsednik Republike je duan da, u tom sluaju, po sili Ustava, raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore. I kada je zahtev za proveru poverenja u Narodnoj skuptini potekao od Vlade, Ustav ograniava pravo Vlade da zatrai rasputanje Narodne skuptine (l. 109 st. 2) da se ovaj instrument ne bi koristio za spreavanje rasprave i glasanje o poverenju. Ograniavanje prava Vlade da zatrai rasputanje Narodne skuptine od predsednika Republike primenjuje se samo dok se odvija postupak pokrenut podnoenjem predloga za glasanje o poverenju. U sluaju kada mandat Vlade prestaje zbog podnoenja ostavke predsednika Vlade, Ustav je regulisao precizno momenat u kojem prestaje mandat Vlade (st. 4). Mandat Vlade prestaje na dan u kojem Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika Vlade. Nakon to Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika Vlade, i po tom osnovu prestane mandat Vlade (st. 4), predsednik Republike duan je da pokrene postupak izbora nove Vlade (st. 5), i predloi mandatara za sastav Vlade (l. 127 st. 1). lan 132 Ostavka predsednika Vlade Predsednik Vlade moe podneti ostavku Narodnoj skuptini. Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skuptine i istovremeno o njoj obavetava predsednika Republike i javnost. Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade. Kada Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere lan 133 Ostavka i razreenje lana Vlade lan Vlade moe podneti ostavku predsedniku Vlade. Predsednik Vlade dostavlja ostavku lana Vlade predsedniku Narodne skuptine, a Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku. Ustav propisuje kratak rok, od najdue 30 dana, raunajui od dana kada je Narodna skuptina konstatovala ostavku predsednika Vlade, u kojem Vlada mora biti izabrana (st. 5). Ukoliko Vlada ne bude izabrana u Ustavom propisanom roku, Ustav obavezuje predsednika Republike da po sili Ustava raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore (st. 5). Ustav regulie postupanje, kao i sadraj i obim nadlenosti Narodne skuptina u vezi sa podnesenom ostavkom (st. 3). Narodna skuptina je duna da postupa po podnesenoj ostavci na prvoj sednici koja sledi nakon to je ostavka podnesena, a sadraj njenih nadlenosti ogranien je samo na deklaratornu odluku kojom konstatuje ostavku predsednika Vlade. na svoj poloaj, predsednik Vlade podnosi Narodnoj skuptini (st. 1). Ustav regulie i postupak podnoenja ostavke, kao i postupanje po podnetoj ostavci. Tehniki posmatrano, predsednik Vlade podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine (st. 2) koji u skladu sa svojim ovlaenjima prosleuje ostavku narodnim poslanicima. O podnesenoj ostavci predsednik Vlade duan je da obavesti i predsednika Republike kako bi mogao da pokrene postupak izbora nove Vlade (st. 2). Pored toga, Ustav obavezuje predsednika Vlade da o podnesenoj ostavci obavesti i najiru javnost (st. 2). novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.

173

174 Predsednik Vlade moe predloiti Narodnoj skuptini razreenje pojedinog lana Vlade. Narodna skuptina razmatra i glasa o predlogu za razreenje lana Vlade na prvoj narednoj sednici. Odluka o razreenju lana Vlade doneta je ako je za nju glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika. lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a lanu Vlade koji je razreen, danom donoenja odluke o razreenju. Poloaj i ovlaenja lana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razreenje, do prestanka mandata, ureuju se zakonom. Predsednik Vlade je duan da po prestanku mandata lana Vlade zbog podnoenja ostavke ili razreenja, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog lana Vlade. Svaki ministar ima pravo da podnese ostavku (st. 1). Ministar podnosi ostavku predsedniku Vlade (st. 1) koji dostavlja ostavku predsedniku Narodne skuptine (st. 2). Na prvoj sednici Narodne skuptine koja sledi nakon podnoenja ostavke, Narodna skuptina konstatuje da je ministar podneo ostavku (st. 2). Na dan kada Narodna skuptina konstatuje ostavku ministra, ministru prestaje mandat (st. 4), a predsednik Vlade ima ustavnu obavezu da pokrene postupak za izbor novog ministra (st. 7). Ustav ne regulie u kojem roku je predsednik Vlade duan da pokrene postupak izbora novog ministra. Ministar moe biti razreen u Narodnoj skuptini (st. 4). Predlog za razreenje ministra podnosi predsednik Vlade (st. 3). Ovo pravo predsednik Vlade ima kao mandatar koji je predloio sastav Vlade Predlog za razreenje ministra razmatra Narodna skuptina, i o njemu glasa na prvoj narednoj sednici (st. 4). Odluku o razreenju ministra donosi Narodna skuptina nadpolovinom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika (st. 4). Mandat ministra prestaje sa danom u kojem je Narodna skuptina donela odluku o njegovom razreenju (st. 4). Kada prestane mandat ministra sa donoenjem odluke o razreenju, predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog ministra (st. 7). Ustav ne propisuje u kojem roku je predsednik Vlade duan da pokrene postupak izbora novog ministra. Status, prava i obaveze ministra kojem je prestao mandat po osnovu lan 135 Zakon o Vladi O Vladi se donosi zakon. Odluivanje o imunitetskim pravima ministra ureuju dva razliita ustavna pravila. Prema jednom, o imunitetu ministara odluuje Narodna skuptina (l. 105 st. 2 taka 7), a prema drugom Vlada (l. 134 st. 2). Dve ustavne norme koje isto pitanje reguliu razliito mogu biti izvor problema u praktinoj primeni Ustava. Ustav sadri i optu upuujuu normu prema kojoj predsednik i lanovi Vlade uivaju imunitet kao i narodni poslanici (st. 2). Procesni imunitet ministra identian je poslanikom imunitetu (st. 2), a zatita koju prua odnosi se na poseban postupak lienja slobode i na voenje krivinog postupka prema ministru koje je doputeno samo ako imunitet bude skinut. Nejasno je da li ova opta odredba ukljuuje samo procesni imunitet ili se odnosi i na materijalni imunitet, imajui u vidu da posebno ustavno pravilo (st. 1) regulie materijalni imunitet predsednika i lanova Vlade? Materijalni imunitet (imunitet neodgovornosti) neposredno je vezan za postupanje ministra kao lana Vlade u pitanjima koja su u nadlenosti Vlade. Predsednik Vlade i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneseno na sednici Vlade ili Narodne skuptine, ili za glasanje na sednici Vlade (st. 1). Ovo pravilo iskljuuje odgovornost ministra za miljenje ili dati glas u Narodnoj skuptini ili Vladi, ali doputa istraivanje i uspostavljanje odgovornosti ministra za zakonitost aktivnosti i mera koje preduzima u svojstvu ministra koji stoji na elu upravnog resora. lanovi Vlade i predsednik Vlade uivaju imunitetska prava. lan 134 Imunitet predsednika i lana Vlade Predsednik Vlade i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skuptine, ili za glasanje na sednici Vlade. Predsednik i lan Vlade uivaju imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika i lana Vlade, odluuje Vlada. ostavke ili razreenja odlukom Narodne skuptine regulie zakon na koji Ustav direktno upuuje (st. 6).

175

176 Kao i o drugim organima centralne vlasti i o Vladi se donosi poseban zakon. Zakon o Vladi blie regulie njenu unutranju organizaciju, nain ostvarivanja nadlenosti, odnos Vlade i drugih organa dravne vlasti, poloaj lanova Vlade i druga pitanja od znaaja za status Vlade u ustavnom sistemu. odgovoran je za stanje u oblasti u kojoj je ministarstvo formirano. U okviru svojih nadlenosti ministarstva obavljaju poslove dravne uprave u oblastima za koje su obrazovana, izvravaju zakone i druge opte akte Narodne skuptine i Vlade, donose propise za neposredno izvrenje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine i Vlade, nadziru primenu zakona, obavljaju strune poslove vezane za predloge zakona koje Vlada upuuje Narodnoj skuptini, i drugo. 4. dRAVnA UPRAVA Kao primer navodimo poslove jednog od ministarstava. Ministarstvo pravde obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na: organizaciju i lan 136 Poloaj dravne uprave Dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi. Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne uprave odreeni zakonom. Poslovi dravne uprave i broj ministarstava odreuju se zakonom. Unutranje ureenje ministarstava i drugih organa dravne uprave i organizacija propisuje Vlada. Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne uprave (st. 2). Ustavni principi na kojima poiva poloaj dravne uprave u ustavnom sistemu su: naelo samostalnosti dravne uprave; naelo vezanosti dravne uprave Ustavom i zakonom; naelo odgovornosti dravne uprave za svoj rad (st. 1). Na nivou Republike obrazuju se republiki organi uprave. U autonomnoj pokrajini obrazuju se pokrajinski, a u gradovima i optinama gradski odnosno optinski organi uprave. Organi uprave obrazuju se zakonom. Kao organe dravne uprave zakon utvruje ministarstva i posebne organizacije. Zakon regulie poslove dravne uprave, organe uprave i delokrug njihovog rada (st. 3). Unutranja organizacija ministarstava i drugih organa dravne uprave regulie propis koji donosi Vlada kao organ u ijoj je nadlenosti da usmerava i usklauje rad organa dravne uprave, kao i da obavlja nadzor nad njihovim radom (l. 123 st. 1 taka 5). Ministarstva se obrazuju za pojedine oblasti (unutranji poslovi, vojska, spoljni poslovi, finansije, pravda, dravna uprava, lokalna samouprava, prosveta, nauka, zdravstvo, zatita ivotne sredine, energetika, i drugo). Broj i delokrug ministarstava moe biti razliit. Na elu ministarstva je ministar, koji je ujedno i lan Vlade. Ministar rukovodi radom ministarstva i lan 137 Poveravanje javnih ovlaenja i javne slube U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza graana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ivot i rad, zakonom se moe poveriti obavljanje odreenih poslova iz nadlenosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Pojedina javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne slube. Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slube, njihovo ureenje i rad propisuje se zakonom. rad pravosudnih organa i organa za prekraje; krivino zakonodavstvo; zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekrajima; obligacione odnose; kolizione norme; postupak pred sudovima; meunarodnu pravnu pomo; nasleivanje; vetaenje; izricanje sankcija; amnestiju i pomilovanje; advokaturu i druge pravosudne profesije; struno usavravanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekraje; izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, kao i druge poslove odreene zakonom. Organi uprave su i posebne organizacije: sekretarijati (npr. sekretarijat za zakonodavstvo), zavodi (npr. zavod za statistiku, geodetski zavod, hidrometeoroloki zavod), i direkcije (npr. direkcija za imovinu Republike Srbije).

177

178 Ustav propisuje mogunost da Republika Srbija poveri obavljanje pojedinih poslova iz domena svojih nadlenosti (l. 97) autonomnoj pokrajini, gradu ili optini (st. 1). Pravni akt kojim Republika poverava obavljanje poslova iz svoje nadlenosti je zakon (l. 137 st. 1 i l. 178 st. 1). Ustav regulie razloge za poveravanje poslova iz nadlenosti Republike autonomnim pokrajinama ili lokalnim zajednicama, i cilj koji se na taj nain nastoji postii. To se ini kako bi se racionalnije i efikasnije ostvarivala prava i zadovoljale potrebe i interesi graana znaajni za njihov ivot i rad. Nain na koji Ustav regulie ovo pravo Republike povod je da se postavi pitanje, ta ini sadraj prava Republike? Da li se autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave poverava obavljanje javnih ovlaenja, ili odreenih poslova, ili pojedinih pitanja, ili se poveravaju nadlenosti? lan 137 regulie poveravanje javnih ovlaenja o emu govori njegov rubrum. To bi moglo znaiti da se sadraj prava Republike odnosi na javna ovlaenja. U stavu 1 istog lana Ustav ne pominje izriito javna ovlaenja ve koristi termin poveravanje odreenih poslova. U Ustavu se koriste i drugi termini za sadraj ovog prava Republike: poveravanje pojedinih pitanja (l. 178 st. 1), kao i poveravanje nadlenosti (rubrum l. 178). Terminoloka nedoslednost i u ovom sluaju moe biti povod problemima u praksi. Krug subjekata kojima mogu biti poverena javna ovlaenja regulisan je Ustavom (st. 2 i 3), i ukljuuje kako pravna lica (preduzea, ustanove, organizacije kao i posebne organe preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima), tako i fizika lica (pojedinci). Javna ovlaenja poveravaju se zakonom, ali Ustav ne propisuje uslove za poveravanje javnih ovlaenja ovim subjektima (l. 137 st. 2), za razliku od sluaja u kojem se obavljanje poslova iz nadlenosti Republike poverava autonomnim pokrajinama i lokalnim zajednicama. Ustav propisuje mogunost osnivanja javnih slubi za poslove ili u delatnostima propisanim zakonom (st. 5). Pravo da osnivaju javne slube imaju Republika, autonomne pokrajine, gradovi i optine (st. 4). Zakon regulie ureenje i rad javnih slubi (st. 5). Izbor i razreenje, kao i odluivanje o imunitetskim pravima Zatitnika graana Ustav je poverio Narodnoj skuptini (l. 99 st. 1 taka 15 i l. 138 st. 3 i 5). Za donoenje odluka o izboru, razreenju i imunitetskim pravima Zatitnika graana Ustav zahteva stroiju veinu glasova narodnih poslanika. Za odluku o izboru Zatitnika graana Ustav propisuje apsolutnu veinu glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 14). Istu veinu glasova Ustav propisuje i za odluivanje Narodne skuptine o imunitetskim pravima Zatitnika graana (l. 105 st. 2 taka 7). 5. ZATITnIK gRAAnA Propisivanje stroije veine za odluivanje o ovim pitanjima svojevrsna je ustavna zatita nezavisnog poloaja Zatitnika graana. lan 138 Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa Zatitnik graana odgovara za svoj rad Narodnoj skuptini (st. 4). Ona nadzire njegov rad (l. 99 st. 1 taka 15) i veinom glasova svih narodnih poslanika odluuje o njegovom razreenju (l. 105 st. 2 taka 14). Poloaj Zatitnika graana u ustavnom sistemu poiva na principu nezavisnosti koji je propisan u Ustavu (st. 1). Nezavisan poloaj Zatitnika graana u ustavnom sistemu garantuje se i titi stroijom veinom glasova (apsolutna veina) koju Ustav zahteva za odluivanje o njegovom izboru odnosno razreenju (l. 105 st. 2 taka 14), kao i imunitetskim pravima koja uiva. Imunitetska zatita Zatitnika graana identina je imunitetskoj zatiti koju uiva Narodni poslanik (st. 5). O imunitetskoj zatiti videti ire u komentarima uz l. 103. Zatitnik graana je nova institucija u ustavnom sistemu Srbije. Ustav odreuje status Zatitnika graana u ustavnom sistemu, njegov izbor i razreenje, imunitetsku zatitu koju uiva, njegove najvanije nadlenosti i odgovornost. nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja. Zatitnik graana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava. Zatitnika graana bira i razreava Narodna skuptina, u skladu sa Ustavom i zakonom. Zatitnik graana za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. Zatitnik graana uiva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu zatitnika graana odluuje Narodna skuptina. O Zatitniku graana donosi se zakon.

179

180 Nadlenosti Zatitnika graana odnose se na zatitu prava graana (st. 1). U ovom kontekstu Ustav ne koristi termin ljudska i manjinska prava koji koristi u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima ve termin prava graana ije znaenje je ue. Pored nadlenosti vezanih za zatitu prava graana u nadlenosti Zatitnika graana je i kontrola rada organa dravne uprave; kontrola rada organa nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije; kontrola rada drugih organa i organizacija kao i kontrola preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja (st. 1). Ustav posebno garantuje jo neke nadlenosti Zatitnika graana. Zatitnik graana ima status ovlaenog predlagaa u zakonodavnom postupku, ali samo u granicama svojih nadlenosti. On ima pravo da u oblastima u kojima se protee njegova nadlenost predlae Narodnoj skuptini donoenje zakona (l. 107 st. 2). On ima i status ovlaenog predlagaa u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom (l. 168 st.1). Ustav je ograniio nadlenosti Zatitnika graana i relativno iroko odredio institucije iji rad ne podlee kontroli koju, u okviru svojih nadlenosti, ostvaruje Zatitnik graana. Ustav izriito iskljuuje pravo Zatitnika graana da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava (st. 2). Kao i za sve druge organe centralne Vlasti, Ustav propisuje da se o Zatitniku graana donosi poseban zakon (st. 6). Eksplicitno pravilo je izostalo pa ostaje da se ovo pitanje razmotri u kontekstu optih odredbi Ustava koje reguliu veinu neophodnu za usvajanje odluka u Narodnoj skuptini. Ustav sadri dva naelna pravila i svako od njih mogue je primeniti na ovaj sluaj. Prvo pravilo regulie osnovni princip odluivanja u Narodnoj skuptini. To je pravilo prema kojem Narodna skuptina odluuje veinom glasova na sednici na kojoj pristsvuje veina narodnih poslanika (l. 105 st. 1). Ukoliko bi se primenilo ovo pravilo, odluka o upotrebi Vojske Srbije van 6. VOJSKA SRBIJE U posebnoj taki Ustav regulie osnovna pitanja koja odreuju ustavni status Vojske Srbije: poslove i nadlenosti koje obavlja, odluivanje o upotrebi Vojske van granica Srbije i kontrolu nad njenim radom. Drugo pravilo odnosi se na oblasti i pitanja o kojima Narodna skuptina odluuje veinom glasova svih narodnih poslanika (l. 105 st. 3). Meu ovim odredbama je i jedna blanketna odredba koja bi se mogla primeniti i lan 139 Nadlenost Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile. Osnovna, Ustavom propisana, nadlenost Vojska Srbije jeste odbrana zemlje od spoljanjeg oruanog ugroavanja. Pored ove osnovne I u vezi sa ovim pitanjem, praksi e biti ostavljeno da razrei dilemu koju ostavljaju pravne praznine, protivurene i nepotpune odredbe Ustava. na donoenje odluke o angaovanju Vojske Srbije van njenih granica. Prema ovoj odredbi, Narodna skuptina odluuje veinom glasova svih narodnih poslanika, izmeu ostalog, i o ureenju drugih pitanja odreenih Ustavom (l. 105 st. 3 taka 7). njenih granica usvajala bi se prostom veinom glasova. Ovakvo reenje bi moglo biti osporeno sa stanovita celishodnosti. Posebno osetljivo i delikatno pitanje jeste upotreba Vojske Srbije van granica zemlje. Zato je Ustav, kao najvanije pitanje regulisao ko odluuje o tome da se Vojska Srbije angauje i izvan granica zemlje. Odluku o tome donosi Narodna skuptina. Ustav nije posebno regulisao koja veina je potrebna za usvajanje ove odluke u Narodnoj skuptini. lan 140 Upotreba Vojske Srbije van granica Vojska Srbije se moe upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skuptine Republike Srbije. nadlenosti, Ustav naelno propisuje da su u njenoj nadlenosti i drugi poslovi (Ustav koristi termine zadaci i misije). Granice u kojima se proteu nadlenosti Vojske propisuje Ustav. Granice u kojima ona ostvaruje svoje nadlenosti postavljaju Ustav, zakon i principi meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile.

181

182 lan 141 Kontrola nad Vojskom Srbije Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom. O Vojsci Srbije donosi se zakon. Ustav naelno propisuje da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom kontrolom (st. 1), ali ne regulie blie ko i na koji nain ostvaruje kontrolu nad Vojskom Srbije. Najvanija naela koja odreuju status sudova u ustavnom sistemu, a Meu nadlenostima Narodne skuptine (l. 99 st. 1) ova nadlenost nije izriito navedena, iako su neke kontrolne nadlenosti koje se odnose na domen bezbednosti (npr. nadzor nad radom slubi bezbednosti) izriito regulisane (l. 99 st. 1 taka 6). Zakon o Vojsci Srbije na koji Ustav izriito upuuje (st. 2) mogao bi regulisati ovo pitanje, i tako upotpuniti uoenu pravnu prazninu. Samostalnost i nezavisnost sudstva naela su koja postavljaju opti okvir statusa sudova u ustavnom sistemu. U kontekstu vladavine prava kao jednog od vodeih ustavnih naela (l. 3) koje pretpostavlja da se svaka, pa i sudska vlast ostvaruje na osnovu i u granicama prava, Ustav povezuje 7. SUdOVI Odredbe o pravosudnom sistemu sistematizovane su u petom delu Ustava koji obuhvata odredbe o organizaciji vlasti (Ustav koristi termin ureenje vlasti), u sledeim takama: u taki 7, koja se odnosi na sudove, taki 8, koja regulie Visoki savet sudstva, i u taki 9, u kojoj su sistematizovane odredbe o javnom tuilatvu. Ustav Srbije sadri veoma iscrpne i detaljne odredbe o pravosuu i javnom tuilatvu. naela samostalnosti i nezavisnosti sudova s principima ograniene vlasti (l. 3) i vladavine prava (l. 4), li izriito propisuje da je sud prilikom odluivanja vezan Ustavom, zakonom, potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava (l. 142 st. 2). Pored toga, Ustav navodi i druge opte akte kojima je sud vezan prilikom odluivanja pod uslovom da je to propisano zakonom (l. 132 st. 2). Vezanost suda za Ustav, zakon, potvrene meunarodne ugovore i opteprihvaena pravila meunarodnog prava nije u suprotnosti i ne naruava naela samostalnosti i nezavisnosti suda. Naprotiv, poloaj lan 142 Naela sudstva Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora. Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo u skladu s Ustavom. U suenju uestvuju sudije i sudije porotnici, na nain utvren zakonom. Zakonom se moe propisati da u odreenim sudovima i u odreenim stvarima sude samo sudije. Sud sudi u veu, a zakonom se moe predvideti da u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac. Uestvovanje sudija i sudija porotnika u suenju jeste opte Ustavom propisano pravilo sudskog postupka. Status sudija porotnika u sudskom postupku govori o prirodi porote. U ustavnom sistemu Srbije postoji kontinentalni tip porote, karakteristian, izmeu ostalog, i po tome to Javnost rasprave pred sudom opti je princip vezan za rad sudova. Zbog znaaja koji ima za status suda u ustavnom sistemu utvren je u Ustavu (l. 142 st. 3). Ustav doputa mogunost da se odstupi od ovog naela. Sluajevi u kojima je doputeno iskljuivanje naela javnosti su: zatita nacionalne bezbednosti, zatita javnog reda i morala, zatita interesa maloletnika i zatita privatnosti uesnika u postupku (l. 32 st. 3). U vezi sa ovim naelom, ire u komentarima uz lan 32. sudova u ustavnom sistemu odreuju kumulativno principi samostalnosti i nezavisnosti, i naelo vezanosti sudske vlasti Ustavom i zakonom. definie ih Ustav su: samostalnost i nezavisnost sudstva; javnost rasprave koja se vodi pred sudom; uestvovanje sudija i sudija porotnika u suenju, i suenje u veu. Sudska vlast u ustavnom sistemu Srbije poverena je sudovima (l. 4 st. 2 i l. 143 st. 1). Ustav Srbije propisuje da je sudska vlast u Srbiji jedinstvena (l. 142 st. 1), postavlja osnovna naela na kojima poiva sudska vlast i poloaj sudova, regulie status sudija, propisuje vrste sudova koji se obrazuju u Republici, utvruje osnovne principe na kojima poiva organizacija sudova i regulie poloaj, izbor i nadlenost Visokog saveta sudstva.

183

184 sudije porotnici uestvuju u suenju. Zakon, na koji Ustav direktno upuuje, blie regulie nain uestvovanja sudija i sudija porotnika u suenju (l. 142 st. 4). Ustav propisuje mogunost odstupanja (l. 142 st. 5) od osnovnog pravila da pored sudija u suenju uestvuju i sudije porotnici. Zakonu je preputeno da regulie u kojim sudovima i u kojim stvarima u suenju uestvuju samo sudije, ne i sudije porotnici. Kolegijalnost suenja, ili, kako Ustav definie, suenje u sudskom veu osnovni je princip rada suda. Suenje od strane sudije pojedinca izuzetak je koji Ustav doputa (l. 142 st. 6). Zakon regulie u kojim sluajevima sudi sudija pojedinac. Vrhovnog kasacionog suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptina. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne moe biti ponovo biran. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razreenjem iz zakonom propisanih razloga za razreenje predsednika suda. Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. Vrhovni kasacioni sud ima predsednika. Ustav regulie njegov poloaj, nain izbora, duinu trajanja mandata, mogunost ponovnog izbora, prestanak mandata i razreenje. Pravo da podnese predlog za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda pripada Visokom savetu sudstva (st. 1). Visoki savet sudstva ne uiva punu samostalnost u predlaganju kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda ve je duan da pribavi miljenje opte sednice Vrhovnog kasacionog suda, kao i nadlenog odbora Narodne skuptine (st. 1). O izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Narodna skuptina Ustav propisuje da je sudska vlast jedinstvena (l. 142 st. 1) i pripada sudovima (l. 4 st. 4). Sudska vlast poverena je sudovima opte i sudovima posebne nadlenosti (st. 1), a osnivanje privremenih, prekih ili vanrednih sudova zabranjeno je (st. 3). Ustav delegira zakonodavcu pravo da blie regulie status sudova, i propisuje koja pitanja mogu biti predmet zakonske regulative. Zakon moe regulisati organizaciju, nadlenost, ureenje i sastav sudova (st. 2). Ustav regulie jo nekoliko pitanja vezanih za najvii sudski organ u Republici. Vrhovni kasacioni sud je najvii organ sudske vlasti u Srbiji (st. 4). Sedite ovog suda je u Beogradu (st. 5). Ustav propisuje razloge za prestanak mandata predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Pored prestanka mandata po osnovu isteka vremena na koje je izabran, mandat moe prestati i pre isteka vremena na koje je biran predsednik Vrhovnog kasacionog suda (st. 3). Razloge za prestanak mandata predsednika Vrhovnog kasacionog suda propisuje Ustav. Mandat prestaje: na lini zahtev; ukoliko nastupe uslovi za prestanak sudijske funkcije koje propisuje zakon; zbog razreenja iz razloga koje zakon utvruje kao razloge za razreenje predsednika suda. (st. 1), a za izbor je potrebna veina od ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina (st. 2). Ustav ne doputa ponovni izbor iste linosti na taj poloaj.

185

lan 143 Vrste sudova Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. Osnivanje, organizacija, nadlenost, ureenje i sastav sudova ureuju se zakonom. Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi. Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji. Sedite Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

lan 144 Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom miljenju opte sednice

186 Pravo da predloi razreenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda pripada Visokom savetu sudstva (st. 3), a o razreenju odluuje Narodna skuptina (st. 3) veinom ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). lan 146 Stalnost sudijske funkcije Sudijska funkcija je stalna. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine. lan 145 Sudske odluke Sudske odluke se donose u ime naroda. Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud, u zakonom propisanom postupku. Pomilovanjem ili amnestijom izreena kazna moe se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimino. Ustav sadri odredbe o sudskim odlukama i njihovoj prirodi. Ustav utvruje da svoje odluke sud donosi u ime naroda (st. 1), i da se zasnivaju na Ustavu, zakonu i potvrenom meunarodnom ugovoru kao i propisu donesenom na osnovu zakona (st. 2). U ovom kontekstu Ustav izostavlja da, kao propise na kojima se temelje sudske odluke navede i opteprihvaena pravila meunarodnog prava, iako na njih upuuje kada postavlja osnovna naela sudstva (l. 142 st. 2). Osim toga, kada upuuje na druge propise donesene na osnovu zakona, izostavlja da navede njihovu prirodu, kao to ini kada regulie naela samostalnosti i nezavisnosti suda gde jasno definie da su to drugi opti akti, uz uslov da je to propisano zakonom (l. 142 st. 2). Odluivanje o izboru sudija u sluaju kada je rei o licu koje se prvi put bira Sudske odluke, prema izriitoj ustavnoj odredbi, obavezuju sve (st. 3). Sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole (st. 3), a njihovo preispitivanje mogue je samo od strane nadlenog suda, i po postupku koji je propisan zakonom (st. 4). Izuzetak od ovog osnovnog pravila su pomilovanje i amnestija kao akti dravne milosti. Ustav propisuje da se u sluajevima amnestije i pomilovanja, kazna izreena od strane suda moe oprostiti i bez odluke suda (st. 5). Oprost kazne moe biti potpun ili delimian. Iako rubrum ovog lana govori o izboru sudija, a ne o trajanju njihovog mandata, Ustav utvruje da mandat sudije biranog prvi put traje tri godine (st. 3). Nepotrebno se ponavlja odredba lana 146 st. 2 koja regulie vreme na koje se bira sudija po prvi put. Nakon proteka tri godine sudija moe biti biran za trajno obavljanje sudijskog poziva. Tada mandat na koji se bira sudija nije vremenski ogranien. za sudiju Ustav je poverio Narodnoj skuptini (st. 1). Ona o tome odluuje na predlog Visokog saveta sudstva (st. 1). Odluka o izboru donosi se nadpolovinom veinom ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). Ustav propisuje nain izbora sudija. Razlikuju se dva postupka izbora sudija u zavisnosti od toga da li se izbor na sudijski poloaj obavlja prvi put, ili se sudija bira za trajno obavljanje sudijskog poziva. lan 147 Izbor sudija Narodna skuptina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine. Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu. Visoki savet sudstva odluuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili vii sud. Princip stalnosti sudijskog poziva izriito je propisan u Ustavu (st. 1). Izuzetak od opteg pravila da je studijski poziv stalan samo je u sluaju prvog izbora za sudiju. Prema Ustavu, prilikom prvog izbora na sudijski poloaj, izbor se vri na period od tri godine (st. 2), a tek potom sudija se bira na stalnu sudijsku funkciju (l. 147 st. 3). Poloaj sudija u ustavnom sistemu definiu i tite i naela stalnosti i nepokretnosti (Ustav koristi termin nepremestivost).

187

188 Kada se sudija bira za trajno obavljanje sudijskog poziva izbor je poveren Visokom savetu sudstva (st. 3). Tada Narodna skuptina ne uestvuje u postupku izbora. U nadlenosti Visokog saveta sudstva je i odluivanje o tome da li se sudija bira za trajno obavljanje sudijskog poziva u isti ili drugi sud (st. 3). Izbor sudije koji je u statusu sudije na stalnom sudijskom poloaju u drugi ili vii sud Ustav je, takoe, poverio Visokom savetu sudstva (st. 4). Ustav je poverio zakonodavcu da blie uredi postupak odluivanja o izboru sudija (l. 148 st. 3). U vezi sa odluivanjem o izboru i razreenju sudija Ustav regulie izriito jedino pravo na albu Ustavnom sudu, protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije (l. 148 st. 2). alba se ne bi mogla izjaviti na odluivanje o izboru, ak ni kada bi, na primer, u toku izbora bilo povreeno neko od pravila postupka izbora. Na taj sluaj moda bi se moglo primeniti ustavno pravilo prema kojem Ustavni sud odluuje o izbornim sporovima za koje niije odreena nadlenost sudova (l. 167 st. 2 taka 3). Nain na koji je Ustav uredio prestanak mandata i razreenje sudija govori da je regulisanje ovih pitanja najveim delom preputeno zakonu, i da vana i izuzetno osetljiva pitanja za status sudija, pa i za status suda u ustavnom sistemu nisu dobila status ustavne materije. postupak odluivanja o prestanku sudijskog poziva i razreenju sudije; razloge iz kojih sudiji prestaje sudijska funkcija; lan 148 Prestanak sudijske funkcije Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju. Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo albe Ustavnom sudu. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje Ustavne albe. Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razreenje od dunosti predsednika suda, ureuju se zakonom. Za status sudija u ustavnom sistemu prestanak sudijskog poziva, posebno razreenje sudija izuzetno su znaajna pitanja. Zato ova pitanja regulie Ustav. Nezavisnost sudije je posebno garantovana Ustavom. Sudija je potinjen samo Ustavu i zakonu (st. 1). lan 149 Nezavisnost sudije Sudija je u vrenju sudijske funkcije nezavisan i potinjen samo Ustavu i zakonu. Svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen. Nain na koji je Ustav uredio prestanak mandata i razreenje sudija govori da je regulisanje ovih pitanja najveim delom preputeno zakonu. Vana i izuzetno osetljiva pitanja za status sudija, pa i za status suda u ustavnom sistemu, kao to su npr. razlozi za prestanak sudijske funkcija ili razlozi za razreenje sudije, nisu dobila status ustavne materije. razloge za razreenje sudije; razloge iz kojih moe biti razreen predsednik suda. na lini zahtev sudije; kada nastupe zakonom propisani uslovi (Ustav koristi paralelno termine uslovi i razlozi) za prestanak sudijskog poziva; ukoliko, po proteku perioda od tri godine nakon prvog izbora ne bude izabran za trajno (Ustav koristi paralelno termine stalno i trajno obavljanje funkcije) obavljanje sudijskog poziva; ukoliko sudija bude razreen iz razloga koje propisuje zakon. O prestanku sudijske funkcije odluuje Visoki savet sudstva (st. 2). Ustav posebno titi status sudije od eventualnih povreda koje bi mogle nastati u postupku odluivanja o prestanku sudijske funjcije. Sudiji se garantuje pravo da podnese albu Ustavnom sudu, protiv odluke Vrhovnog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije (st. 2). Korienje ovog pravnog leka iskljuuje korienje prava na podnoenje ustavne albe. Sudija ne moe koristiti oba pravna instrumenta za zatitu svog statusa. U vezi sa izborom, prestankom sudijskog poziva i razreenjem, Ustav je poverio zakonodavcu da blie uredi (st. 3): Ustav utvruje razloge iz kojih sudija moe izgubiti status sudije (st. 1) (Ustav koristi termin sudijska funkcija). Status sudije prestaje:

189

190 Nain na koji Ustav postavlja pravni okvir za delovanje suda ostavlja otvorenim pitanje koji pravni propisi postavljaju osnov za delovanje suda i definiu okvir i granice delovanja sudske vlasti. Poreenjem odredbi Ustava koje definiu nezavisnost suda (l. 142 st. 2) i odredbi koje reguliu nezavisnost sudija (l. 149 st. 1), moe se primetiti da meu njima postoji razlika. Sud je, prema Ustavu, vezan ne samo Ustavom i zakonom ve i potvrenim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava pa i drugim optim aktima ukoliko je to predvieno zakonom (l. 142 st. 2). Sudije su, meutim, u svom postupanju vezane samo Ustavom i zakonom (l. 149 st. 1), ali ne i potvrenim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i drugim optim aktima jer Ustav ove akte ne navodi. Dodajmo tome i ustavne odredbe o pravnim propisima na kojima se zasnivaju odluke sudova (l. 145 st. 2). One se razlikuju i od odredbi koje definiu princip nezavisnosti suda, kao i od odredbi koje odreuju osnov i granice delovanja sudija. Sudske odluke zasnivaju se na Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donesenom na osnovu zakona, ali ne i na opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava. titei nezavisni poloaj sudije u ustavnom sistemu, Ustav izriito zabranjuje bilo kakav uticaj na sudiju u vrenju sudskog posla (st. 2), ali ne propisuje sankciju za krenje ovog ustavnog pravila, niti upuuje na zakon koji bi to regulisao. Sudije uivaju imunitetska prava iji je sadraj i obim propisan Ustavom. Imunitetska prava koja uiva sudija tite ne samo nezavisnost i samostalnost sudije ve posredno tite i samostalnost i nezavisnost suda. Ustav garantuje materijalni i procesni imunitet sudija, i blie definie njihov sadraj. Materijalni imunitet iskljuuje mogunost pozivanja sudije na odgovornost za miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke (st. 1). Sadraj materijalnog imuniteta nije precizno odreen jer je Ustav zatitio sudiju materijalnim imunitetom samo za miljenje koje je sudija izneo prilikom donoenja sudske odluke, ali ga nije zatitio materijalnim imunitetom za lan 150 Nepremestivost sudije Sudija ima pravo da vri sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen u drugi sud. U sluaju ukidanja suda ili pretenog dela nadlenosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno moe bez svoje saglasnosti biti trajno premeten ili upuen u drugi sud, u skladu sa zakonom. Nepokretnost sudija Ustav izriito garantuje kao pravo sudije da obavlja sudijski posao u sudu za koji je izabran, kao i da moe biti premeten ili upuen u neki drugi sud samo ukoliko za to d svoj pristanak (st. 1). Izuzetak od ovog opteg pravila Ustav je predvideo samo u sluaju ukidanja suda ili ukidanja pretenog dela nadlenosti suda za koji je sudija izabran (st. 2). U tom sluaju, sudija moe biti premeten ili upuen lan 152 Nespojivost sudijske funkcije Zabranjeno je politiko delovanje sudija. Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom. Procesni imunitet titi sudiju od lienja slobode u postupku koji je protiv njega pokrenut zbog krivinog dela uinjenog u vrenju sudijske dunosti (st. 2). U tom sluaju, sudija moe biti lien slobode i postupak protiv njega moe biti voen samo ukoliko to odobri Visoki savet sudstva koji odluuje o imunitetskim pravima sudije, kao i o skidanju imunitetske zatite. miljenje koje je iznosio tokom celog sudskog postupka. Ustav, takoe, doputa izuzetak od zatite koju prua materijalni imunitet i izriitom odredbom doputa da se sudija pozove na odgovornost u vezi sa miljenjem ili glasanjem prilikom donoenja sudske odluke, ukoliko je u pitanju krivino delo krenja zakona od strane sudije (st. 1). lan 151 Imunitet Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. u drugi sud i bez toga da se sa tim izriito saglasio. To je mogue uiniti samo po postupku i na nain koji se blie propisuju zakonom (st. 2).

191

192 titei princip samostalnosti i nezavisnosti suda (l. 4 st. 4) i princip zabrane sukoba interesa (l. 6) kao temeljne principe na kojima poiva ustavni poloaj sudova, Ustav naelno propisuje i nespojivost poloaja sudije s drugim poslovima i funkcijama. Iako je nespojivost sudijske funkcije s drugim poslovima posebno znaajan instrument zatite nezavisnosti suda, ustavne odredbe o tome su naelne i oskudne. Ustavotvorac je izbegao da eksplicitno propie nespojivost sudijske funkcije sa obavljanjem politikih funkcija i profesonalnih poslova. Umesto toga, samo jednom optom normom Ustav zabranjuje politiko delovanje sudija (st. 1), ne precizirajui ta se podrazumeva pod politikim delovanjem. Deo konkretnih zabrana propisan je u vezi s drugim politikim funkcijama i poloajima u ustavnom sistemu. Sudijama se izriito zabranjuje lanstvo u politikim strankama (l. 55 st. 5). Propisana je i nespojivost poloaja narodnog poslanika sa poloajem funkcionera u organima pravosua sudijskog poloaja (l. 102 st. 3). Nain na koji je Ustav ovo regulisao, ne daje pouzdan kriterijum za odgovor na dilemu, na koga se tano odnosi nespojivost funkcija? Da li se sudija smatra funkcionerom u organima pravosua, i da li se nespojivost funkcija odnosi na sve sudije, ili je funkcioner samo predsednik suda, odnosno i sudije koje vode odreene referate u sudu (krivine, parnine, vanparnine, i slino), u kojem sluaju se nespojivost funkcija odnosi samo na njih? Posredno se kao funkcije nespojive sa sudijskim pozivom odreuju: funkcija predsednika Republike (l. 115) i funkcija sudije Ustavnog suda (l. 173 st. 2). Ustav je prepustio zakonu da regulie funkcije i poslove koji su nespojivi sa sudijskim pozivom (st. 2). U sastav Visokog saveta sudstva po svom poloaju ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik odbora Narodne skuptine u ijoj su nadlenosti pitanja vezana za pravosue (st. 8. VISOKI SAVET SUdSTVA 3). To je ukupno 3 od 11 lanova koliko broji Visoki savet sudstva. Preostalih 8 lanova Visokog saveta sudstva biraju se. To su izborni lan 153 Poloaj, sastav i izbor Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. lanovi. Ustav propisuje uslove za izbor lanova Visokog saveta sudstva, kao i strukturu izbornih lanova (st. 4). Od osam izbornih lanova, est mesta rezervisano je za sudije sa stalnom sudijskom funkcijom. Jedan od ovih est sudija bira se sa teritorije autonomnih pokrajina. Ovo reenje Visoki savet sudstva broji 11 lanova (st. 2). Deo lanova ovog tela su lanovi po poloaju, a deo ine izabrani lanovi (st. 3). Ustav regulie sastav, nain izbora lanova Visokog saveta sudstva, nespojivost funkcija, duinu mandatnog perioda na koji se biraju lanovi ovog tela i njegove nadlenosti. Visoki savet sudstva ima 11 lanova. U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom. Izborne lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. Predsednici sudova ne mogu biti izborni lanovi Visokog saveta sudstva. Mandat lanova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za lanove po poloaju. lan Visokog saveta sudstva uiva imunitet kao sudija. Visoki savet sudstva ustanovljen je Ustavom. Jednom naelnom normom Ustav odreuje da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija (st. 1). Ne precizira se priroda ovog organa (organ dravne vlasti, organ sudske vlasti, i slino), niti se regulie ta ukljuuju garancije nezavisnosti i samostalnosti suda i sudija, i na koji nain ovaj organ to obezbeuje.

193

194 trebalo bi da obezbedi ispunjavanje standarda iz meunarodnih dokumenata o regionima, koji nalae da se u regionalnoj dravi obezbedi uestvovanje regiona u odluivanju o izboru sudskih tela. Od preostala dva mesta, jedno je rezervisano za advokata, a drugo za profesora pravnog fakulteta. Uslov za njihov izbor u Vrhovni savet sudstva propisuje Ustav (st. 4). Od njih se zahteva da budu ugledni i istaknuti pravnici sa najmanje 15 godina radnog iskustva u struci. Za lana Vrhovnog saveta sudstva ne mogu se birati predsednici sudova (st. 5). Ustav utvruje mandatni period na koji se biraju lanovi Vrhovnog saveta sudstva (st. 6). Mandat izbornih lanova Vrhovnog saveta sudstva je pet godina. Ovo pravilo ne odnosi se na lanove po poloaju. Njihov mandat traje sve dok se nalaze na poloaju koji je osnova njihovog lanstva u Visokom savetu sudstva. Samostalan i nezavisan poloaj Visokog saveta sudstva obazbeuju i ustavne garancije imunitetskih prava lanova ovog tela. Imunitetska zatita identina je imunitetskoj zatiti koju uivaju sudije (st. 7). Kako su lanovi ovog tela sudije, ukljuujui i predsednika Vrhovnog kasacionog suda (ukupno 7 lanova) koji je po poloaju lan ovog tela, oni, po tom osnovu, uivaju ovaj oblik imunitetske zatite. Predsednik odbora nadlenog za pravosue i ministar nadlean za pravosue, koji su po poloaju lanovi Visokog saveta sudstva, uivaju imunitetsku zatitu koju uivaju narodni poslanici (l. 134 i l. 104). Kako postoji razlika izmeu sadraja imuniteta koji uivaju narodni poslanici (l. 104) i imuniteta koji Ustav garantuje sudijama (l. 151), postavlja se pitanje, koji vid imunitetske zatite je garantovan ovim lanovima Visokog saveta sudstva? Da li je sadraj njihovih imunitetskih prava identian imunitetskim pravima koja se garantuju narodnim poslanicima, ili on ukljuuje i sadraj imunitetskih prava koja Ustav garantuje sudijama, ili oba vida imunitetske zatite kumulativno? Neusklaenost pomenutih ustavnih odredbi mogla bi se prevazii interpretacijom koja bi sadraj imunitetskih prava i sadraj imunitetske zatite vezivala za funkciju i poloaj u kojem ministar, odnosno narodni poslanik, ostvaruje konkretnu aktivnost. Ako aktivnost preduzima u svojstvu ministra, odnosno narodnog poslanika, uivao bi imunitetsku zatitu koju Ustav propisuje za narodne poslanike. Ako deluje u svojstvu lana Vrhovnog saveta sudstva, uivao bi imunitetsku zatitu koju Ustav garantuje sudijama. Pored toga, Vrhovni savet sudstva ima i nadlenosti u postupku izbora sudija Ustavnog suda. On ima pravo da, zajedno sa Dravnim veem tuilaca, predlae kandidate za 1/3 sudija Ustavnog suda. Sa liste od ukupno 10 kandidata za sudije Ustavnog suda koje predlau Vrhovni savet sudstva i Dravno vee tuilaca, opta sednica Vrhovnog kasacionog suda bira 5 sudija (l. 172 st. 3). bira i razreava sudije; predlae Narodnoj skuptini izbor sudija prilikom prvog izbora za sudiju; predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda; predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika drugih sudova. uestvuje u postupku za prestanak sudijske funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda; uestvuje u postupku prestanku sudijske funkcije predsednika sudova; odluuje o prestanku sudijske funkcije (l. 154); daje odobrenje da se pokrene i vodi postupak protiv sudije zbog krivinog dela izvrenog u obavljanju sudijske dunosti (l. 151 st. 2). Nadlenost Visokog saveta sudstva propisana je Ustavom. Visoki savet sudstva obavlja najvei broj svojih nadlenosti u domenu izbora i razreenja sudija. Ostvarivanjem ovih nadlenosti on realizuje najvaniji vid ouvanja i zatite nezavisnosti i samostalnosti sudstva i sudija, i to je osnovna uloga koju ima ovo telo u ustavnom sistemu. U domenu izbora i razreenja sudija, Vrhovni savet sudstva ima sledee nadlenosti: lan 154 Nadlenost Visokog saveta sudstva Visoki savet sudstva bira i razreava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlae Narodnoj skuptini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, uestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na nain predvien Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odreene zakonom. Samo dva lana Visokog saveta sudstva, advokat i profesor pravnog fakulteta, ne uivaju imunitetsku zatitu po drugom osnovu, i na njih se odnosi ustavna garancija imunitetske zatite.

195

196 Sadraj dela nadlenosti Visokog saveta sudstva nije konkretizovan. To se posebno odnosi na nadlenosti koje ostvaruje uestvovanjem u postupku vezanom za prestanak sudijske funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, kao i predsednika sudova. Ustav ne precizira u emu se ogleda sadraj nadlenosti kojima se realizuje uestvovanje u postupku ve preputa zakonu da regulie sadraj, kvalitet i obim nadlenosti (l. 154 in fine). U Ustavu navedene su samo najvanije nadlenosti Vrhovnog saveta sudstva, a zakonu je preputeno da propie i ostale poslove koje obavlja Vrhovni savet sudstva kao svoje nadlenosti. gonjenje uinilaca krivinih dela, gonjenje uinilaca drugih kanjivih dela, preduzimanje mera za zatitu ustavnosti i zakonitosti (st. 1). Poloaj javnog tuilatva u ustavnom sistemu poiva na naelu samostalnosti (ne i nezavisnosti). Ustav utvruje i granice samostalnosti delovanja javnog tuilatva. Svoje nadlenosti javno tuilatvo ostvaruje na osnovu Ustava, zakona, potvrenih meunarodnih ugovora i propisa lan 155 Pravni lek Protiv odluke Visokog saveta sudstva moe se uloiti alba Ustavnom sudu, u sluajevima propisanim zakonom. Ustav naelno i jednom optom normom garantuje pravo da se protiv odluke Visokog saveta sudstva moe izjaviti alba Ustavnom sudu (st. 1). Ne preciziraju se uslovi pod kojima se moe izjaviti alba, subjekti koji se mogu koristiti pravom da podnesu albu, i drugo. Zakon, na koji Ustav upuuje, regulie sluajeve u kojima je mogue koristiti se ovim pravnim lekom. Pored ove opte odredbe Ustav i konkretno regulie pravo sudije da izjavi albu Ustavnom sudu, ali samo u sluaju kada se odluka Visokog saveta sudstva odnosi na prestanak sudijske funkcije (l. 148 st. 3), ne i u drugim sluajevima, u kojima nadlenost Visokog saveta sudstva ukljuuje odluivanje, na primer odluke koje se odnose na izbor sudija. Vie o ovome u komentarima uz lan 148. Ustav upuuje na zakon kao propis koji regulie osnivanje, organizaciju i nadlenost javnog tuilatva (st. 1), a sm regulie jedino instituciju Republikog javnog tuilatva. Status Republikog javnog tuilatva odreuje Ustav. To je organ dravne vlasti i najvie javno tuilatvo u Republici (st. 2). 9. JAVnO TUILATVO lan 158 Republiki javni tuilac Republiki javni tuilac vri nadlenost javnog tuilatva u lan 156 Poloaj i nadlenost Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti. Javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. okviru prava i dunosti Republike Srbije. Republikog javnog tuioca, na predlog Vlade, po pribavljenom miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptina. Republiki javni tuilac bira se na period od est godina i moe biti ponovo biran. Republikom javnom tuiocu prestaje funkcija ako ne bude lan 157 Osnivanje i organizacija Osnivanje, organizacija i nadlenost javnog tuilatva ureuju se zakonom. Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u Republici Srbiji. koji su doneseni na osnovu zakona (st. 2). I u ovom sluaju, kao i pri propisivanju okvira delovanja sudija i pravne zasnovanosti sudskih odluka, izostavljena su opteprihvaena pravila meunarodnog prava kao osnov za delovanje javnog tuilatva. Pored toga, Ustav ne precizira ni prirodu propisa donesenih na osnovu zakona, a koji predstavljaju jedan od osnova za delovanje javnog tuilatva i odreuju granice njegovog postupanja. Javno tuilatvo Ustav odreuje kao samostalan dravni organ (st. 1). Osnovna nadlenosti javnog tuilatva su:

197

198 ponovo izabran, kada sam to zatrai, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga. Odluku o prestanku funkcije Republikom javnom tuiocu donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Vlade. Ustavna reenja o nadlenosti Narodne skuptine prilikom odluivanja o Ustav neposredno regulie najvanija pitanja koja odreuju ustavni poloaj Republikog javnog tuioca. Jednom naelnom odredbom Ustav propisuje da su Republikom javnom tuilatvu poverene nadlenosti javnog tuilatva koja on ostvaruje u okviru prava i dunosti Republike (st. 1). Republiko javno tuilatvo je inokosni organ dravne vlasti na ijem elu je Republiki javni tuilac. Izbor Republikog javnog tuioca poveren je Narodnoj skuptini koja pristupa izboru nakon to pribavi miljenje odbora Narodne skuptine nadlenog za oblast pravosua (st. 2). Predlog kandidata za izbor na mesto Republikog javnog tuioca podnosi Vlada, nakon to pribavi miljenje nadlenog odbora Narodne skuptine (st. 2). Za izbor Republikog javnog tuioca potrebna je veina glasova ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). Mandat na koji se bira Republiki javni tuilac je est godina (st. 2). Ustav ne ograniava broj moguih izbora istog lica na poloaj Republikog javnog tuioca i eksplicitno propisuje da isto lice moe biti ponovo birano za Republikog javnog tuioca (st. 2). Ustav utvruje razloge koji su osnov za prestanak mandata Republikog javnog tuioca (st. 3), posebno kada je re o sluajevima kada mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran. Mandat Republikog javnog tuioca prestaje iz sledeih razloga: na njegov lini zahtev, dakle, kada to sm zatrai; ukoliko ne bude ponovo izabran na taj poloaj, ako bude razreen iz razloga koje propisuje zakon, kada nastupe zakonom propisani uslovi. Ustav ne precizira na ta se odnose zakonom propisani uslovi. U praksi se kao sporno moe postaviti pitanje, da li su to uslovi za prestanak mandata ili je re o uslovima za obavljanje funkcije Republikog javnog tuioca? Nadlenosti Narodne skuptine u tim sluajevima ne bi trebalo da ukljue meritorno odluivanje ve samo odluivanje o aktima deklaratorne prirode u kojima bi konstatovala da su ispunjeni uslovi za prestanak funkcije Republikog javnog tuioca propisani Ustavom i zakonom. Takvi akti mogli bi se usvajati relativnom veinom glasova narodnih poslanika. Meritorne odluke donosila bi samo tada, kada je razreenje osnov za prestanak fukcije Republikog javnog tuioca. prestanku funkcije Republikog javnog tuioca nameu pitanje, da li su celishodna i mogu li se primeniti na sluajeve u kojima je osnov za prestanak funkcije lini zahtev Republikog javnog tuioca, nastupanje zakonom propisanih uslova za prestanak funkcije, i zbog isteka vremena na koje je izabran? Kakav je u tim sluajevima smisao ustavne norme koja Narodnu skuptinu stavlja u poloaj da o tome meritorno odluuje, i naroito da li je za usvajanje takve odluke zaista nuna apsolutna veina glasova narodnih poslanika? Da li o ovim pitanjima Narodna skuptina treba da odluuje meritorno, ili samo da donese akt deklaratorne prirode u kojem konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije Republikog javnog tuioca propisani Ustavom? Da li je opravdano zahtevati apsolutnu veinu glasova narodnih poslanika za usvajanje akta deklaratorne prirode? Da li je mogue pretpostaviti, da Republiki javni tuilac ostane i dalje na tom poloaju uprkos tome to je isteklo vreme na koje je biran ili kada bude ispunjen neki od zakonom propisanih uslova za prestanak funkcije, odnosno kada je to sam traio? O prestanku mandata Republikog javnog tuioca odluuje Narodna skuptina apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). Ustav preputa zakonu da ovo pitanje regulie (st. 4). Sm utvruje jedino da odluku o razreenju Republikog javnog tuioca Narodna skuptina donosi na predlog Vlade (st. 4 in fine).

199

lan 159 Javni tuioci i zamenici javnih tuilaca Funkciju javnog tuilatva vri javni tuilac. Javnog tuioca bira Narodna skuptina, na predlog Vlade. Mandat javnog tuioca traje est godina i moe biti ponovo biran. Zamenik javnog tuioca zamenjuje javnog tuioca pri vrenju tuilake funkcije i duan je da postupa po njegovim uputstvima.

200 Narodna skuptina, na predlog Dravnog vea tuilaca, bira za zamenika javnog tuioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju. Mandat zameniku javnog tuioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. Dravno vee tuilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu. Dravno vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vie javno tuilatvo. Javnom tuiocu koji je na elu javnog tuilatva Ustav je poverio obavljanje tuilakog posla (st. 1). Zamenicima javnog tuioca Ustav je poverio da zamenjuju javnog tuioca (st. 4), i u skladu sa ovakvom ustavnom pozicijom propisao njihovu dunost da prilikom obavljanja poslova postupaju po uputstvima javnog tuioca (st. 4). Javni tuioci odgovaraju Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini Izbor javnog tuioca poveren je Narodnoj skuptini (st. 1). Za izbor je potrebna apsolutna veina glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). Predlog za izbor javnog tuioca podnosi Vlada (st. 2). Javno tuilatvo je hijerarhijski ustrojen dravni organ, pa se na Postupak izbora zamenika javnih tuilaca razliit je, zavisno od toga da li je re o izboru zamenika koji se biraju prvi put na ovu poziciju, ili o izboru zamenika koji se biraju za trajno obavljanje ove funkcije. Izbor zamenika javnih tuilaca koji se na taj poloaj biraju po prvi put poveren je Narodnoj skuptini (st. 5). Predlog kandidata koji se biraju prvi put za zamenike javnih tuilaca podnosi Dravno vee tuilaca (st. 5). Narodna skuptina bira zamenike javnih tuilaca veinom glasova ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 13). Izbor zamenika javnih tuilaca koji se biraju za trajno obavljanje tuilakog poziva poveren je Dravnom veu tuilaca (st. 7). Pored toga, Dravno vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca, koji su ve izabrani na stalnu funkciju u sluaju kada se oni biraju za drugo ili vie javno tuilatvo (st. 8). Mandat na koji se bira javni tuilac jeste est godina (st. 3). Isto lice moe biti ponovo birano na poloaj javnog tuioca. Broj moguih izbora nije ogranien (st. 3). Mandat zamenika javnih tuilaca koji se na ovo mesto biraju po prvi put traje tri godine (st. 6). lan 161 Prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca Javnom tuiocu i zameniku tuioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tuiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju. Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Vlade. Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuioca, u skladu sa zakonom, donosi Dravno vee tuilaca. Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuilac i zamenik odgovornost javnih tuilaca primenjuje opte pravilo da nii javni tuilac odgovara neposredno viem javnom tuiocu (st. 2), a da zamenici javnog tuioca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu kojeg zamenjuju (st. 2 in fine). (st. 2). Oni su odgovorni za svoj rad kao i za rad tuilatva na ijem su elu (st. 2). Republiki javni tuilac odgovara Narodnoj skuptini (st. 1). On odgovara i za svoj rad i za rad javnog tuilatva na ijem se elu nalazi (st. 1). Ustav regulie odgovornost javnih tuilaca. Sadraj pitanja koja Ustav regulie odnose se na subjekte kojima odgovaraju, kao i domen u kojem se prostire njihova odgovornost. lan 160 Odgovornost Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj rad Narodnoj skuptini. Javni tuioci odgovaraju za rad javnog tuilatva i za svoj rad Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini, a nii javni tuioci i neposredno viem javnom tuiocu. Zamenici javnog tuioca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu.

201

202 javnog tuioca mogu uloiti albu Ustavnom sudu. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe. Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, ureuju se zakonom. Ustav regulie prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, posebno razloge na osnovu kojih im prestaje funkcija, odluivanje o prestanku funkcije, kao i pravo javnog tuioca i zamenika javnog tuioca da upute albu Ustavnom sudu na odluku o prestanku funkcije. Kao osnovi za prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca propisani su: lini zahtev javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca; nastupanje zakonom propisanih uslova; razreenje iz zakonom propisanih razloga; nakon isteka perioda na koji je bio biran ukoliko ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju (st. 1). Ustav ne propisuje razloge za razreenje javnog tuioca i zamenika javnog tuioca niti precizira ta podrazumeva pod zakonom propisanim uslovima. Ovo u praksi moe biti povod za spor o tome, da li je re o uslovima za prestanak mandata ili o uslovima koji se odnose na obavljanje funkcije javnog tuioca? O prestanku funkcije zamenika javnog tuioca odluuje Dravno vee O prestanku funkcije javnog tuioca odluuje Narodna skuptina (st. 2). Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca Narodna skuptina donosi apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). U sluaju kada funkcija javnog tuioca prestaje po osnovu razreenja, predlog za razreenje podnosi Vlada (st. 2). Dva pitanja postavljaju se u vezi sa ovim ustavnim reenjima. Prvo se odnosi na situaciju kada funkcija prestaje po osnovu linog zahteva koji podnosi javni tuilac odnosno zamenik javnog tuioca. Da li u tom sluaju ustavna odredba ima smisla, a prema kojoj Narodna skuptina odluuje o prestanku funkcije, posebno odredba da takvu odluku donosi apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika? Pretpostavimo da se potrebna veina glasova u Narodnoj skuptini ne dostigne, i da lini zahtev javnog tuioca odnosno njegovog zamenika za prestanak Postupak, osnove i razloge za prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca regulie zakon (st. 5). Ustav garantuje javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca pravo da uloe albu Ustavnom sudu protiv odluke o prestanku funkcije, i tako titi poloaj javnih tuilaca i njihovih zamenika u ustavnom sistemu (st. 4). Ukoliko javni tuilac odnosno zamenik javnog tuioca iskoriste ovo pravo i uloe albu Ustavnom sudu, oni se po istom osnovu ne mogu obratiti Ustavnom sudu koristei institut ustavne albe. Ustav eksplicitno propisuje da alba protiv odluke o prestanku funkcije javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe (st. 3). tuilaca (st. 3). U ovom sluaju Ustav ne regulie nain odluivanja ve to preputa zakonu (st. 3) U pomenutim sluajevima, sadraj ingerencija Narodne skuptine ne bi trebalo da ukljuuje meritorno odluivanje. Ona bi eventualno mogla donositi samo akte deklaratorne prirode, kojima bi u ovakvim sluajevima konstatovala da su se ispunili ustavom i zakonom propisani uslovi za prestanak funkcije javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca. Za akte deklaratorne prirode ne bi bila nuna apsolutna veina. Oni bi se mogli usvajati i relativnom veinom glasova narodnih poslanika. Narodna skuptina bi meritorno odluivala samo u sluaju kada funkcija javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca prestaje zbog razreenja tj. kada nastupe razlozi koji su osnov za odluivanje o rezreenju. funkcije ne bude prihvaen. Da li e u tom sluaju javni tuilac odnosno zamenik javnog tuioca i protiv svoje volje morati da obavlja funkciju? Drugo pitanje odnosi se na sluaj kada funkcija javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca prestaje kada nastupe zakonom propisani uslovi, kao i zbog isteka vremena na koje su birani. I u tim sluajevima postavlja se pitanje opravdanosti ustavne norme po kojoj Narodna skuptina odluuje o prestanku funkcije, posebno odredbe da o tome odluuje apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika? Da li bi bilo zamislivo, pod predpostavkom da se u Narodnoj skuptini ne dostigne ova stroga veina glasova, da javnom tuiocu odnosno zameniku javnog tuioca ne prestane funkcija kada istekne vreme na koje su izabrani, ili ako bude ispunjen neki od zakonom propisanih uslova za prestanak funkcije?

203

204 lan 162 Imunitet Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca. Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine. Deo konkretnih zabrana propisan je u vezi s drugim politikim funkcijama i Javni tuioci i njihovi zamenici uivaju imunitetska prava. Materijalni i procesni imunitet javnih tuilaca i njihovih zamenika garantovan je u istovetnom sadraju, kao i odgovarajua imunitetska prava sudija. Materijalni imunitet titi javnog tuioca i njegovog zamenika od pozivanja na odgovornost za miljenje izneseno u vrenju tuilakog posla (st. 1). Izuzetak od ovog opteg pravila je krivino delo krenja zakona od strane javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca, u kojem sluaju javnog tuioca odnosno njegovog zamenika ne titi imunitet (st. 1). Procesni imunitet prua zatitu javnom tuiocu kao i zameniku javnog tuioca od lienja slobode u postupku koji je protiv njega pokrenut zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilakog posla (st. 2). U tom sluaju, javni tuilac kao i zamenik javnog tuioca mogu biti lieni slobode i postupak protiv njih moe se voditi samo po odobrenju koje daje odbor Narodne skuptine u ijoj nadlenosti je pravosue (st. 2). Iako Ustav regulie status Republikog javnog tuioca kao i njegovih zamenika u ustavnom sistemu, izostalo je ustavno regulisanje imunitetske zatite koju uiva Republiki javni tuilac. Ukoliko bi se u praksi postavilo to pitanje kao problem, na ovaj sluaj mogle bi se primeniti opte odredbe Ustava (l. 162) koje se odnose na imunitetska prava javnih tuilaca i njihovih zamenika. Naposletku, Ustav izriito nije propisao nespojivist funkcija za Republikog javnog tuioca i njegove zamenike, pa bi se i u ovom sluaju moralo pribei primeni optih odredbi o nespojivosti tuilake funkcije s drugim poslovima i funkcijama. lan 163 Nespojivost tuilake funkcije Zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca. Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tuilakom funkcijom. lan 164 Poloaj, sastav i izbor Dravnog vea tuilaca Dravno vee tuilaca je samostalan organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu sa Ustavom. Javnim tuiocima zabranjuje se lanstvo u politikim strankama (l. 55 st. 5). Propisana je nespojivost poloaja javnog tuioca (Ustav koristi generiki pojam funkcioner u organima pravosua) sa poloajem narodnog poslanika (l. 102 st. 3). Kako se nespojivost funkcija odnosi samo na funkcionere, ostaje otvoreno pitanje, ko ima status funkcionera u javnom tuilatvu i na koga se ova zabrana odnosi? Da li se nespojivost funkcija odnosi samo na javnog tuioca ili i na njegovog zamenika? Ustav nije regulisao da li se zabrana lanstva u politikim strankama odnosi i na zamenike javnih tuilaca (l. 55 st. 5) poloajima u ustavnom sistemu. Neke funkcije nespojive sa pozivom javnog tuioca posredno su odreene u Ustavu: funkcija predsednika Republike (l. 115) i funkcija sudije Ustavnog suda (l. 173 st. 2). U ovim sluajevima nespojivost funkcija odnosi se i na zamenike javnog tuioca, jer ni predsednik Republike, niti sudija Ustavnog suda ne mogu obavljati nijednu drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, pa ni posao zamenika javnog tuioca. Ustav na opti nain zabranjuje politiko delovanje tuilaca i njihovih zamenika (st. 1), ali ne precizira ta je sadraj ove zabrane i ta se podrazumeva pod politikim delovanjem. Zakonu je preputeno da propie koji poslovi nisu spojivi sa tuilakim pozivom, ali ne precizira ta je sadraj ove zabrane i ta se podrazumeva pod politikim delovanjem (st. 2). Nespojivost funkcija javnih tuilaca i njihovih zamenika sa obavljanjem drugih poslova ili s privatnim interesima propisana je optom ustavnom normom.

205

206 Dravno vee tuilaca ima 11 lanova. U sastav Dravnog vea tuilaca ulaze Republiki javni tuilac, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom. Izborne lanove ine est javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. Mandat lanova Dravnog vea tuilaca traje pet godina, osim za lanove po poloaju. lan Dravnog vea tuilaca uiva imunitet kao javni tuilac. Po svom poloaju u ustavnom sistemu, po sastavu lanova, duini mandata i imunitetskim pravima svojih lanova, Dravno vee tuilaca organ je koji odgovara poloaju Visokog saveta sudstva, izuzev kada su u pitanju njegove nadlenosti. Ovo je samostalan organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u granicama koje propisuje Ustav (st. 1). U sastav ovog tela ulazi 11 lanova (st. 2). Od toga, troje su lanovi po poloaju. To su: Republiki javni tuilac, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine (st. 3). Osam lanova se biraju. Meu izabranim lanovima je est javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca, od kojih je jedan sa teritorije autonomne pokrajine. (st. 3) Dva lana biraju se meu istaknutim pravnicima koji imaju najmanje 15 godina rada u struci, a od kojih je jedan iz advokature, a jedan profesor pravnog fakulteta (st. 3). Izabrani lanovi biraju se na mandatni period od 5 godina, dok mandat lanova po poloaju traje sve dok se nalaze na poloaju po osnovu kkojeg su postali lanovi Dravnog vea tuilaca (st. 4). Ustavna odredba koja regulie nadlenost Dravnog vea tuilaca da lanovi Dravnog vea tuilaca uivaju imunitet kao i javni tuilac. Ova imunitetska zatita faktiki se primenjuje samo na dva lana ovog tela koji se biraju iz reda advokata i iz reda profesora sa pravnih fakulteta. Najvei broj lanova Dravnog vea tuilaca ve je u statusu tuioca (ukupno 7), i uivaju ovaj vid imunitetske zatite. Ministar nadlean za pravosue i odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnog tuioca je nepotpuna. Ustav ne precizira sadraj ove nadlenosti, i ostavlja otvorenim pitanje obima i kvaliteta prava Dravnog vea tuilaca da odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca. Da li sadraj ove nadlenosti ukljuuje meritorno odluivanje ili je Dravno vee tuilaca predlaganje kandidata za prvi izbor zamenika javnih tuilaca, izbor zamenika javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuioca; izbor zamenika javnih tuilaca na stalnoj funkciji u drugo ili vie tuilatvo; odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca; zajedno sa Visokim savetom sudstva predlae Vrhovnom kasacionom sudu (optoj sednici) 10 kandidata za sudije Ustavnog suda (l. 172 st. 3). lan 165 Nadlenost Dravnog vea tuilaca Dravno vee tuilaca predlae Narodnoj skuptini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tuioca u drugom javnom tuilatvu, odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca, na nain predvien Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odreene zakonom. U nadlenosti Dravnog vea tuilaca su poslovi vezani za izbor i prestanak funkcije javnog tuilatva. Poslovi koje u okviru svoje nadlenosti obavlja Dravno vee tuilaca obuhvataju (l. 165): narodni poslanik koji je lan odbora nadlenog za pravosue uivaju imunitetsku zatitu i po drugom osnovu. Njih tite imunitetska prava koja Ustav garantuje ministrima (l. 134), odnosno imunitetska prava koja Ustav garantuje narodnim poslanicima (l. 104). Imunitet koji uivaju narodni poslanici i ministri razlikuje se od imuniteta javnih tuilaca (l. 162). Pitanje je, koji vid imunitetske zatite uivaju ovi lanovi Dravnog vea tuilaca? Da li je sadraj njihovih imuniteta identian imunitetu koji uivaju ministri odnosno narodni poslanici, ili njegov sadraj ine i imunitetskih prava koja uivaju javni tuioci, ili kumulativno oba vida imunitetske zatite? O jednom moguem odgovoru na ovu dilemu vie u komentarima uz l. 153.

207

208 samo jedan od uesnika u postupku odluivanja o prestanku funkcije zamenika javnog tuioca? Zakon regulie druge poslove koje, pored poslova utvrenih u Ustavu obavlja Dravno vee tuilaca. Ustav ne garantuje zamenicima javnih tuilaca pravo da podnesu albu Ustavnom sudu protiv odluke Dravnog vea tuilaca.

209

esti deo U S TAV N I S U D

lan 166 Poloaj Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezujue. Ustav Srbije definie poziciju Ustavnog suda u ustavnom sistemu. Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ (st. 1). Njemu je poverena kontrola ustavnosti i zakonitosti, kao i neposredna ustavnosudska zatita ljudskih i manjinskih prava (st 1). Za poloaj Ustavnog suda u ustavnom sistemu od znaaja je i izriito ustavno pravilo koje govori o prirodi i dejstvu njegovih odluka. Odluke Ustavnog suda su, prema izriitoj odredbi Ustava, konane (protiv njih nije doputena alba ili neki drugi pravni lek), izvrne (neposredno se primenjuju). i opteobavezujue (odnose se na sve subjekte u drutvu, kako fizika tako i pravna lica i obavezuju ih) (st. 2). Dejstvo odluka Ustavnog suda Ustav regulie samo kada je re o odlukama koje ovaj sud donosi u postupku ocene

210 ustavnosti i zakonitosti (l. 168 st. 3 i l. 169 st. 3), a Zakon o Ustavnom sudu regulie dejstvo odluka donesenih u okviru njegovih drugih nadlenosti. Dejstvo odluka Ustavnog suda je razliito. Ono zavisi od prirode pravnog akta ija je ustavnost i zakonitost osporena pred Ustavnim sudom, kao i od vrste postupka i nadlenosti Ustavnog suda. Zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opti akt, propis ili opti akt republikog organa prestaju da vae danom objavljivanja odluke Ustavnog suda kojom je utvrena neustavnost ili nezakonitost u Slubenom glasniku Republike Srbije. U postupku prethodne ocene ustavnosti zakona razlikuju se dve situacije relevantne za dejstvo odluke Ustavnog suda. Prva, kada zakon bude proglaen pre nego to je Ustavni sud doneo odluku o njegovoj ustavnosti i druga, kada je Ustavni sud i pre nego to je zakon proglaen doneo odluku o oceni ustavnosti zakona. U prvom sluaju, Sud e nastaviti odluivanje o ustavnosti u redovnom postupku ocene ustavnosti. Na dejstvo odluke Ustavnog suda primenie se opte pravilo o pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda koje se odnose na ocenu ustavnosti (osporene odredbe zakona prestaju da vae danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u Slubenom glasniku). U drugom sluaju, odluka Ustavnog suda o neustavnosti zakona stupie na snagu danom proglaenja zakona ukoliko zakon ne bude povuen i pre proglaenja. Odluka o zabrani rada politike stranke ili druge organizacije ima za posledicu brisanje politike stranke ili druge organizacije iz registra od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu koji vodi ovaj registar. Odluka kojom Ustavni sud reava o sukobu nadlenosti ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije. Odluka o ponitenju izbornog postupka ili dela izbornog postupka deluje od dana dostavljanja odluke nadlenom organu. U Ustavu Srbije ovo pitanje reguliu dve razliite odredbe. Obe su lan 167 Nadlenost Ustavni sud odluuje o: 1. saglasnosti zakona i drugih optih akata sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima, 2. saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom, 3. saglasnosti drugih optih akata sa zakonom, Najvanija nadlenost Ustavnog suda je odluivanje o zatiti ustavnosti. U okviru ove osnovne nadlenosti Ustavni sud obavlja sledee poslove: sistematizovane u istom lanu Ustava u lanu u kojem se definiu nadlenosti Ustavnog suda. Jedna upuuje samo na Ustav kao akt koji propisuje sadraj nadlenosti Ustavnog suda (l. 167 st. 4). Druga doputa da nadlenost Ustavnog suda bude propisana ne samo u Ustavu ve i u zakonu (l. 167 st. 2 taka 6). Dva razliita pravila koja reguliu istu materiju mogu biti izvor problema u ustavnoj praksi. Ustavni sud je organ dravne vlasti kojem je, u ustavnom sistemu, povereno odluivanje o zatiti ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sud je uvar ustava, ali obavlja i druge poslove koje mu je Ustav stavio u nadlenost. Nadlenosti ustavnog reguliu se se samo Ustavom. Zakon ne moe regulisati nadlenost ustavnog suda. Ukoliko bi postojala mogunost da se nadlenosti Ustavnog suda propiu zakonom, tada bi Ustavni sud bio u prilici da, ocenjujui ustavnost takvog zakona, sm definie sadraj i obim svojih nadlenosti. Zato se nadlenosti ustavnog suda propisuju u Ustavu. 4. saglasnosti statuta i optih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom, 5. saglasnosti optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. Ustavni sud: 1. reava sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa, 2. reava sukob nadlenosti izmeu republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave, 3. reava sukob nadlenosti izmeu pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave, 4. reava sukob nadlenosti izmeu organa razliitih autonomnih pokrajina ili razliitih jedinica lokalne samouprave, 5. odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova, 6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom. Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne organizacije ili udruenja graana. Ustavni sud obavlja i druge poslove predviene Ustavom.

211

212 ocenjuje ustavnost zakona (odluuje o saglasnosti zakona sa Ustavom) (st. 1 taka 1); ocenjuje ustavnost ratifikovanih meunarodnih ugovora (odluuje o tome da li su potvreni meunarodni ugovori u skladu sa Ustavom) (st. 1 taka 2 u vezi sa l.16 st. 2); ocenjuje da li su zakoni saglasni sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima (st. 1 taka 1 in fine); ocenjuje ustavnost drugih optih pravnih akata (odluuje o njihovoj saglasnosti sa Ustavom) (st. 1 take 4 i 5); ocenjuje saglasnost zakona i drugih optih pravnih akata sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima, kao i njihovu saglasnost sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava (st. 1 taka 1); ocenjuje ustavnost statuta i drugih optih pravnih akata koje, u okvirima svojih nadlenosti donose organi autonomne pokrajine kao i organi gradova i optina (odluuje o saglasnosti ovih akata sa Ustavom) (st. 1 taka 4); ocenjuje ustavnost optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih ugovora (odluuje da li su opti akti koje donose ovi subjekti u skladu sa Ustavom) (st. 1 taka 5). U vezi sa nadlenou Ustavnog suda da ocenjuje saglasnost zakona sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima (st. 1 taka 1), i da ocenjuje ustavnost potvrenih meunarodnih ugovora (st. 1 taka 2) ukazujemo na komentare o statusu meunarodnih izvora prava u pravnom poretku (l. 16; l. 194 st. 4 i 5) i moguim konsekvencama nepotpunih ustavnih reenja na nadlenost Ustavnog suda. Deo nadlenosti Ustavnog suda utvren je u drugim delovima Ustava. Pored ocene ustavnosti, Ustavnom sudu poverena je i ocena zakonitosti podzakonskih pravnih propisa. U okviru ove nadlenosti Ustavni sud: odluuje o saglasnosti, kako Ustav navodi drugih optih akata sa zakonom (st. 1 taka 3); ocenjuje zakonitost statuta i drugih optih pravnih akata koje, u okvirima svojih nadlenosti donose organi autonomne pokrajine kao i organi gradova i optina (odluuje o njihovoj saglasnosti sa zakonom) (st. 1 taka 4); ocenjuje zakonitost optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih ugovora (odluuje da li su opti akti navedenih subjekata u skladu sa zakonom) (st. Meu nadlenostima Ustavnog suda je i odluivanje o Terminoloka nedoslednost koja moe biti relevantna za odreivanje nadlenosti Ustavnog suda belei se izmeu lanova 44 st. 3 i 55 st. 4 s U delu Ustava o ljudskim i manjinskim pravima propisana je nadlenost Ustavnog suda da odluuje o zabrani verske zajednice u sluaju kada njeno delovanje ugroava vrednosti izriito navedene u Ustavu (pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red), odnosno ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost (l. 44 st. 3). Ustavni sud titi pravo graana na pokrajinsku autonomiju (l. 187) i lokalnu samoupravu (l. 193 st. 2). Nadlenost Ustavnog suda protee se i na odluivanje o zabrani rada politike stranke sindikalne organizacije ili udruenja graana (st. 3). U delu o ljudskim i manjinskim pravima Ustav utvruje razloge zbog kojih Ustavni sud moe zabraniti politiku stranku, sindikalnu organizaciju ili udruenje (l. 55 st. 4). To je mogue uiniti ako je delovanje ovih organizacija usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Vie u komentarima uz lan 55. Ustavni sud odluuje o izbornim sporovima. Nadlenost Ustavnog suda u reavanju izbornih sporova je supsidijarna (st. 2 taka 5). Ustavni sud reava samo one izborne sporove za koje zakon nije propisao nadlenost redovnih sudova. Takvim se mogu smatrati sporovi koji nastaju u postupku izbora koji su povereni Narodnoj skuptini, jer oni ne uivaju zatitu pred sudovima. sukobu nadlenosti. Ustav precizira u kojim oblastima Ustavni sud odluuje o sukobu nadlenosti. U skladu sa njegovom primarnom ulogom zatitnika ustavnosti, Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu razliitih organa dravne vlasti (horizontalni sukob nadlenosti) i sukob nadlenosti izmeu organa na razliitim nivoima vlasti (vertikalni sukob nadlenosti). Tako, Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu: sudova i drugih dravnih organa (st. 2 taka 1); republikih organa i pokrajinskih organa odnosno organa optina ili gradova (st. 2 taka 2); pokrajinskih organa i organa optina, odnosno gradova (st. 2 taka 3) organa razliitih autonomnih pokrajina (st. 2 taka 4); organa razliitih optina odnosno gradova (st. 2 taka 4).

213

214 jedne strane, i l. 167 st. 3, s druge strane. Pitanje koje se postavlja odnosi se na kvalitet, obim i sadraj nadlenosti Ustavnog suda. Da li on odluuje o zabrani rada (politike stranke, sindikata, udruenja graana) ili o zabrani postojanja (verske zajednice, politike stranke, sindikata, udruenja graana)? Vie u komentarima uz l. 44 i 55 Ustavni sud je jedan od uesnika u postupku odluivanja o razreenju predsednika Republike zbog povrede Ustava. On odluuje o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Kada se u Narodnoj skuptini pokrene postupak odluivanja o razreenju predsednika Republike zbog povrede Ustava, Ustavni sud je duan da, najkasnije u roku od 45 dana utvrdi da li je predsednik Republike povredio Ustav (l. 118 st. 3). Vie o tome u komentarima uz lan 118. Meu nadlenostima Ustavnog suda je i odluivanje o albi protiv odluke Visokog saveta sudstva. Dve ustavne odredbe reguliu pravo na podnoenje albe Ustavnom sudu na odluke Visokog saveta sudstva (l. 148 st. 2, i l. 155). Ustav optom normom garantuje pravo podnoenja albe Ustavnom sudu, ali ne precizira koji subjekti mogu da koriste to pravo, niti eksplicitno zabranjuje da se uz ovaj instrument koristi i pravo na podnoenje ustavne albe (l. 155). U drugoj odredbi, pravo na podnoenje albe protiv odluke Visokog saveta sudstva garantuje se kao pravo sudije. On moe koristiti to pravo samo kada se odluka Visokog saveta sudstva odnosi na prestanak sudijske funkcije, i tada Ustav iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe (l. 148 st. 2) Ustav je ustanovio ustavnu albu kao posebno pravno sredstvo za pokretanje postupka za zatitu ljudskih i manjinskih prava pred Ustavnim sudom (l. 170). Ustavna alba je instrument kojim se pokree postupak neposredne ustavnosudske zatite ljudskih prava. Meu nadlenostima Ustavnog suda Ustav ne navodi posebno i nadlenost koja se odnosi na neposrednu ustavnosudsku zatitu ljudskih i manjinskih prava. Ustav je ustanovio instrument kojim se pokree postupak zatite ljudskih i manjinskih prava pred Ustavnim sudom, ali nije eksplicitno ustanovio i nadlenost ovog Suda da neposredno odluuje o zatiti ljudskih i manjinskih prava. Pravo pokretanja postupka ocene ustavnosti ili zakonitosti pred Ustavnim lan 168 Ocena ustavnosti i zakonitosti Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu dravni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak moe pokrenuti i sam Ustavni sud. dravni organi; organi teritorijalne autonomije, optine odnosno grada; grupa od najmanje 25 narodnih poslanika. sudom imaju samo ovlaeni predlagai (st. 1). Ustav regulie koji subjekti imaju ovo pravo. To su: Ustav razlikuje inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti od pokretanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom. Oni se razlikuju s obzirom na krug subjekata kojima Ustav garantuje ova prava i pravnom dejstvu inicijative odnosno predloga. Pravo da podnese inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti pripada svakom fizikom ili pravnom licu (st. 2). Podnoenjem inicijative ne pokree se postupak ocene ustavnosti. Ustavni sud razmatra inicijativu u prethodnom postupku. Ukoliko Ustavni sud nae da je ona osnovana, on moe odluiti da sam pokrenuti postupak ocene ustavnosti i zakonitosti. Za odluku Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene ustavnosti i zakonitosti potrebna je kvalifikovana veina od najmanje 2/3 veina glasova ukupnog broja sudija (l. 175 st. 2). Svako pravno ili fiziko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Zakon ili drugi opti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u slubenom glasilu. Ustavni sud moe, do donoenja konane odluke i pod uslovima odreenim zakonom, obustaviti izvrenje pojedinanog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opteg akta iju ustavnost ili zakonitost ocenjuje. Ustavni sud moe oceniti saglasnost zakona i drugih optih akata sa Ustavom, optih akata sa zakonom i po prestanku njihovog vaenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od est meseci od prestanka njihovog vaenja. Ocena ustavnosti zakona ostvaruje se u obliku naknadne kontrole, to pretpostavlja da se kontrola ustavnosti i zakonitosti ostvaruje nakon stupanja na snagu zakona odnosno drugog opteg pravnog akta (l. 168). Od ovog opteg pravila Ustav predvia izuzetak i doputa mogunost prethodne ocene ustavnosti zakona, pod odreenim uslovima (l. 169).

215

216 Meu dravnim organima koji imaju pravo da pokrenu postupak pred Ustavnim sudom je i Ustavni sud, to je u Ustavu i izriito propisano (st. 1), uz uslov da predlog za pokretanje postupka ocene ustavnosti ili zakonitosti podri 2/3 od ukupnog broja sudija Ustavnog suda. Ovaj uslov izriito je propisan u Ustavu (l. 175 st. 2). Predmet ocene ustavnosti i zakonitosti jesu svi pravni propisi koji su na snazi (pozitivno pravo). Od ovog naelnog pravila Ustav doputa izuzetak (st. 5). Predmet ocene ustavnosti mogu biti zakoni i drugi opti akti i po prestanku njihovog vaenja, pod uslovom koji propisuje Ustav. Ovaj izuzetak doputen je samo pod uslovom da se postupak za ocenu ustavnosti pokrene najkasnije u roku od est meseci od prestanka vaenja akta ija se ustavnost ili zakonitost osporava. Smisao ovog reenja je otklanjanje posledica neustavnosti i u odreenom vremenskom periodu nakon prestanka vaenja zakona odnosno drugog opteg pravnog akta s obzirom da i nakon prestanka vaenja zakon odnosno drugi opti pravni akti jo izvesno vreme proizvode pravne posledice. U Ustavu, pravno dejstvo odluka Ustavnog suda regulie se u vie lanova (l. 166 st. 2, l. 168 st. 3, l. 169 st. 3). Kada je u pitanju postupak ocene ustavnosti i zakonitosti Ustav eksplicitno propisuje (st. 3) da osporeni pravni propis, za koji je Ustavni sud utvrdio da nije saglasan sa Ustavom ili zakonom, prestaje da vai sa danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u Slubenom glasniku Republike Srbije. Ustav regulie jo neka pitanja vezana za postupak ocene ustavnosti i zakonitosti. To se odnosi na institut privremenih mera i mogunost da se od Ustavnog suda zatrai obustavljanje izvrenja pojedinanog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili opteg akta ija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje pred Ustavnim sudom (st. 4). Ustavni sud je ovlaen da donese takvu odluku pod uslovima koje propisuje zakon (st. 4). Odluka je temporarnog karaktera. Ona vai samo u periodu dok traje postupak ocene ustavnosti, odnosno zakonitosti pred Ustavnim sudom. Kada Ustavni sud u postupku prethodne ocene ustavnosti zakona ustanovi da zakon nije u skladu sa Ustavom, njegova odluka stupa na snagu sa danom proglaenja zakona, pod uslovom da zakon nije povuen pre proglaenja (st. 3). Samo na ovom mestu Ustav koristi termin povlaenje zakona i taj in vezuje za momenat pre proglaenja zakona. Takvo lan 169 Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu Na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika, Ustavni sud je duan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom jo nije proglaen. Ustavno reenje moe biti izvor problema u ustavnoj praksi. U ustavnom sistemu nije poznat institut povlaenja zakona nakon to je on izglasan u Narodnoj skuptini, na ta upuuje odredba da se zakon moe povui pre proglaenja zakona. Neka od pitanja koja se mogu postaviti su, na primer, ko donosi odluku o povlaenju zakona, u kojem postupku se odluuje o povlaenju zakona koji je izglasan u Narodnoj skuptini, i slino. U vezi s proglaenjem zakona videti komentare uz l. 113. Ustav regulie i kako se postupa ukoliko zakon bude proglaen pre nego to pred Ustavnim sudom bude okonan postupak prethodne ocene ustavnosti (st. 2). Tada e Ustavni sud nastaviti da postupa po zahtevu, ali e postupak biti nastavljen u formi postupka za naknadnu ocenu ustavnosti (Ustav koristi neadekvatan termin redovni postupak) (st. 2). Krug subjekata kojima Ustav garantuje ovo pravo znatno je ui od kruga subjekata koji imaju pravo da pokrenu postupak naknadne ocene ustavnosti, odnosno zakonitosti. Ovo pravo pripada samo narodnim poslanicima. Postupak prethodne ocene ustavnosti zakona pokree se na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika (st. 1). Pored postupka naknadne ocene ustavnosti i zakonitosti, u ustavnom sistemu Srbije postoji mogunost pokretanja postupka prethodne ocene ustavnosti. Postupak prethodne ocene ustavnosti mogue je pokrenuti samo za ocenu ustavnosti zakona. Ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud e nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu danom proglaenja zakona. Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv zakona ija je usklaenost sa Ustavom utvrena pre njegovog stupanja na snagu.

217

218 Zakon ije su odredbe bile predmet prethodne ocene ustavnosti, ukoliko je Ustavni sud utvrdio da su osporene odredbe zakona u skladu sa Ustavom, ne moe biti predmet naknadne ocene ustavnosti (st. 4). Ustavna odredba je nepotpuna. Predmet ocene ustavnosti po pravilu nisu sve ve samo neke odredbe zakona. Izriita ustavna zabrana pokretanja postupka naknadne ocene ustavnosti odnosi se, meutim, na ceo zakon a ne samo na odredbe koje su bile predmet ustavnosudske kontrole i ija je ustavnost ocenjena u postupku prethodne ocene ustavnosti. lan 171 Obezbeenje izvrenja odluke Svako je duan da potuje i izvrava odluku Ustavnog suda. Ustavni sud svojom odlukom ureuje nain njenog izvrenja, kada je to potrebno. lan 170 Ustavna alba Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu. Novum u ustavnom sistemu Srbije je institut ustavne albe. Ustav ustanovljava ustavnu albu kao posebno pravno sredstvo kojim se pokree postupak neposredne ustavnosudske zatite ljudskih prava pred Ustavnim sudom. Ustav je ustanovio instrument koji slui zatiti ljudskih prava pred Ustavnim sudom, ali nije eksplicitno ustanovio i nadlenost Ustavnog suda (l. 167) da neposredno odluuje o zatiti ljudskih i manjinskih prava. Ustav propisuje uslove pod kojima se moe koristiti ustavna alba (l. 170). Uslovi pod kojima je mogue koristiti institut ustavne albe odnose se na: predmet zatite to su ljudska i manjinska prava garantovana Ustavom i meunarodnim pravom; prirodu povrede koja je nanesena ljudskim i manjinskim pravima to su povrede prava ili uskraivanje prava; subjekte koji su povredili slobodu ili pravo to su dravni organi ili organizacije kojima su poverena javna ovlaenja; propis odnosno aktivnost koja je prouzrokovala povredu prava ili slobode to su pojedinani akti ili radnje. Ustavna alba je instrument koji se moe koristiti kao supsidijarno pravno sredstvo za zatitu ljudskih prava. Ustav izriito propisuje da se ustavna lan 172 Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skuptina, pet imenuje predsednik Republike, a pet opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmeu 10 kandidata koje predloi predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmeu 10 kandidata koje predloi Narodna skuptina, a opta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmeu 10 kandidata koje na zajednikoj sednici predloe Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca. Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. Ustav generalno obavezuje sve subjekte (svako) da potuju i izvravaju odluku Ustavnog suda (st. 1). Zakon o Ustavnom sudu na koji Ustav upuuje (st. 3) regulie nain izvrenja odluka Ustavnog suda, i u tom kontekstu propisuje obaveze razliitih subjekata (dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, preduzea, ustanove i organizacije, politike stranke, udruenja graana, i drugo) koji su, prema izriitoj ustavnoj odredbi duni da izvravaju odluke Ustavnog suda. Sm Ustavni sud ima pravo da svojom odlukom regulie i nain njenog izvrenja (st. 2) pod uslovom da za to postoji potreba. Izvrenje odluka Ustavnog suda ureuje se zakonom. Odluke Ustavnog suda su opteobavezujue, konane i izvrne (l. 166 st. 2). alba moe koristiti samo pod uslovim da su iscrpljena druga pravna sredstva za zatitu ljudskih prava, ili ukoliko druga pravna sredstva za zatitu ljudskih prava nisu predviena.

219

220 Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje meu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvie dva puta. Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem. Ustavni sud ima 15 sudija (st. 1). Nain izbora sudija Ustavnog suda, duina mandata, imunitetska zatita sudija, nespojivost funkcija, razlozi za prestanak mandata sudija i odluivanje o prestanku mandata su garancije nezavisnog poloaja Ustavnog suda. Ovo je razlog iz kojeg Ustav regulie ovu materiju. Nezavisnost i samostalnost Ustavnog suda u ustavnom sistemu obezbeuje se i nainom izbora sudija Ustavnog suda (st. 2 i 3). Ustav postavlja osnovna pravila kandidovanja i izbora sudija Ustavnog suda. Jednu treinu sudija (5 sudija) bira Narodna skuptina, jednu treinu sudija imenuje predsednik Republike (5 sudija), a jedna treina sudija bira se na optoj sednici Vrhovnog kasacionog suda (5 sudija). U postupku izbora sudija, koji takoe regulie Ustav (st. 2 i 3), obezbeuje se uestvovanje sve tri grane vlasti (zakonodavne, izvrne i sudske) u procesu kandidovanja i odluivanja u izboru sudija Ustavnog suda. Pritom, svaka ima mogunost da sa ire liste izvri izbor odnosno imenovanje, ali nema mogunost da bira odnosno imenuje veinu sudija. Narodna skuptina predlae listu od 10 kandidata za sudije Ustavnog suda sa koje predsednik Republike imenuje pet sudija. Predsednik Republike predlae Narodnoj skuptini listu od 10 kandidata za sudije Ustavnog suda, sa koje Narodna skuptina bira 5 sudija. Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca na zajednikoj sednici predlau Vrhovnom kasacionom sudu listu od 10 kandidata za sudije Ustavnog suda sa koje Vrhovni kasacioni sud, na svojoj optoj sednici, imenuje pet sudija. U skladu sa optom zabranom sukoba interesa koja je jedno od osnovnih Pored toga, Ustav izriito propisuje da na svakoj od predloenih lista kandidata za sudije Ustavnog suda jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomne pokrajine. Kako Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost pokrajinskih propisa (l. 167 st. 1 taka 4), reava sukob nadlenosti izmeu organa centralne vlasti i pokrajinskih organa, s jedne strane, i pokrajinskih i lokalnih organa, s druge strane (l. 167 st. 2 take naela Ustava (l. 6), Ustav regulie sukob interesa za sudije Ustavnog suda. Sudija Ustavnog suda ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost (st. 1). Izuzetak od ovog opteg pravila propisan je Ustavom i odnosi se na profesore pravnih fakulteta u Srbiji (st. 1 in fine). Oni i nakon izbora odnosno imenovanja za sudiju Ustavnog suda mogu obavljati profesorski poziv. Ustavni sud ima predsednika (st. 7). Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda tajnim glasanjem. Predsednik Ustavnog suda bira se iz reda sudija na period od tri godine. Ustav ne sadri izriito pravilo koje doputa mogunost ili pak zabranjuje ponovni izbor iste linosti za predsednika Ustavnog suda. Sudije Ustavnog suda se biraju, odnosno imenuju na devet godina (st. 1). Ustav doputa mogunost jo jednog ponovnog izbora odnosno imenovanja za sudiju Ustavnog suda (st. 6). Za izbor sudija Ustavnog suda propisani su u Ustavu posebni uslovi (st. 5). Za sudiju Ustavnog suda moe biti biran odnosno imenovan istaknuti pravnik uz uslov da ima najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Ustav propisuje nespojivost poloaja sudije Ustavnog suda s drugim javnim funkcijama ili profesionalnim delatnostima izuzev profesora pravnih fakulteta (l. 173). 2, 3 i 4), i titi pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu (l. 187), to je u Ustavu iskazana spremnost da se uvae standardi evropskih dokumenata o regionima koji nalau da se u ustavnom sistemu regionalne drave obezbedi uticaj regiona na izbor i konstituisanje sudskih organa nadlenosti i odluivanje o zatiti statusa regiona. Ovo se, meutim, ne postie sasvim reenjem prema kojem se troje sudija bira sa teritorije autonomne pokrajine jer standardi govore o uestvovanju regiona u postupku izbora.

221

lan 173 Sukob interesa. Imunitet Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom. Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. O njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud.

222 Pored toga, Ustav izriito zabranjuje sudijama Ustavnog suda lanstvo u politikoj stranci (l. 55 st. 5). Sudije ustavnog suda uivaju imunitetsku zatitu (st. 2). Ustav ne regulie sadraj sudijskog imuniteta i prava na imunitetsku zatitu ve upuuje na analogiju sa imunitetom narodnog poslanika (l. 103). Sledei ovo pravilo, moe se zakljuiti da sudije Ustavnog suda uivaju materijalni i procesni imunitet. Materijalni imunitet titi sudije Ustavnog suda za miljenje izneseno u sudskom postupku, kao i glas dat prilikom odluivanja u Ustavnom sudu. Procesni imunitet titi sudiju Ustavnog suda od lienja slobode za koje Ustavni sud nije dao svoju saglasnost. O imunitetskim pravima i imunitetskoj zatiti sudije Ustavnog suda odluuje Ustavni sud (st. 2). Sadraj imunitetskih prava i imunitetske zatite sudija Ustavnog suda iri je od sadraja imunitetskih prava i imunitetske zatite sudija redovnih sudova. Uporediti komentare uz lan 103 i lan 151. Iako Ustav propisuje zabranu sukoba interesa za druge organe vlasti (narodni poslanik u l. 102 st. 3; predsednik Republike u l. 115; ministar l. 126; sudija l. 148; javni tuilac i zamenik javnog tuioca l. 161) sankcionisanje krenja ove zabrane propisano je samo kod sudija Ustavnog suda i to je jedan od razloga za razreenje sudije. Uporediti komentare o razlozima za razreenje uz lanove, 102, 115 i 118, 126 i 133, 148, 161, posebno kada su u pitanju razlozi za razreenje po osnovu lan 174 Prestanak dunosti sudije Ustavnog suda Sudiji Ustavnog suda dunost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni zakonom propisane opte uslove za starosnu penziju ili razreenjem. Sudija Ustavnog suda razreava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije Ustavnog suda, bude osuen na kaznu zatvora ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog suda. O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odluuje Narodna Skuptina. Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe da podnese Ustavni sud. Mandat sudije Ustavnog suda moe prestati samo iz razloga koje propisuje Ustav (st. 1). Ustav navodi etiri osnova za prestanak mandata: istek vremena na koje je sudija izabran odnosno imenovan; na lini zahtev sudije; kada sudija ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju; razreenjem. Za razliku od ustavnih reenja koja se odnose na razloge za razreenje sudija (l. 148) kao i javnih tuilaca i njihovih zamenika (l. 161), Ustav Pitanje koje se u vezi sa ovim ustavnim reenjem postavlja jeste, da li bi u oba sluaja Narodna skuptina trebalo meritorno da odluuje ili bi meritorno trebalo da odluuje samo u sluaju kada mandat sudije Ustavnog suda prestaje zbog razreenja? U tom sluaju, ovlaenja Narodne skuptine ukljuivala bi njeno pravo da ocenjuje da li su nastupile okolnosti koje Ustav navodi kao razloge za razreenje sudije, da li su ispunjeni uslovi za razreenje i da u skladu s tim donese odluku o razreenju. U svim ostalim sluajevima Narodna skuptina mogla bi samo da konstatuje da su ispunjeni Ustavom propisani uslovi za prestanak mandata sudije Ustavnog suda. Kako je to odluka deklaratorne prirode, pitanje je, da li je oportuno reenje prema kojem se ova odluka donosi apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika? Videti komentare uz lanove 148 i 161. krenja zabrane sukoba interesa. O prestanku mandata kao i o razreenju sudije Ustavnog suda odluuje Narodna skuptina (st. 3, l. 99 st. 2 taka 2). Ona o tome odluuje apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 11). Iako se Ustavu, za razliku od ustavnih reenja koja se odnose na status sudija i javnih tuilaca, razlikuje prestanak mandata po drugim osnovama (istek vremena na koje je sudija biran odnosno imenovan, ispunjenost uslova za starosnu penziju, lini zahtev sudije), i razreenja kao osnova za prestanak mandata (upor. l. 174 i l. 99 st. 2 taka 2), odluivanje Narodne skuptine u oba sluaja je istovetno. propisuje i razloge koji su osnov za razreenje sudije Ustavnog suda (st. 2). To su: povreda zabrane sukoba interesa; osuda za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora; osuda za drugo kanjivo delo koje sudiju ini nedostojnim za obavljanje sudijskog poziva; trajni gubitak sposobnosti za vrenje sudijske dunosti.

223

224 Pravo da podnesu zahtev za razreenje (Ustav u ovom kontekstu koristi termin prestanak dunosti) sudije Ustavnog suda pripada svim subjektima kojima Ustav garantuje pravo da predloe izbor sudija (st. 3). To su: Narodna skuptina; predsednik Republike; Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca koji zajedniki podnose predlog za razreenje. Inicijativu za razreenje sudije Ustavnog suda moe podneti i sm Ustavni sud (st. 3 in fine). Kvalitet i obim prava Ustavnog suda u vezi s pokretanjem postupka za razreenje sudije Ustavnog suda ua su od prava Narodne skuptine, predsednika Republike kao i Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca. Ustavni sud moe da podnese samo inicijativu za pokretanje postupka za razreenje sudije. Ustav ne regulie postupak u vezi sa inicijativom Ustavnog suda za razreenje sudije i ko odluuje o prihvatanju (odbacivanju ili odbijanju) inicijative. Zakon o ustavnom sudu (st. 3) blie regulie unutranje ureenje Ustavnog suda, posebno postupke pred Ustavnim sudom (postupak odluivanja po ustavnoj albi; postupak odluivanja o zabrani rada politike stranke, sindikata, udruenja graana, kao i verske zajednice; postupak odluivanja o sukobu nadlenosti; postupak odluivanja o krivici efa drave; postupak odluivanja o izbornim sporovima; postupak odluivanja po albi podnesenoj na odluke Visokog saveta pravosua), kao i sva pitanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti koja Ustav nije regulisao.

225

lan 175 Nain odluivanja u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu Ustavni sud odluke donosi veinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotreinskom veinom glasova svih sudija. Ureenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, ureuju se zakonom. Ustav neposredno regulie samo dva pitanja koja se odnose na nain odluivanja Ustavnog suda. Oba se odnose na veinu glasova kojom Ustavni sud donosi svoje odluke. Opte pravilo odluivanja u Ustavnom sudu jeste da svoje odluke Ustavni sud donosi veinom glasova sudija (st. 1). Pored toga, Ustav propisuje jo samo jedan sluaj kada je za odluku Ustavnog suda potrebna kvalifikovana veina (dvotreinska veina ukupnog broja sudija Ustavnog suda). To je sluaj kada Ustavni sud po sopstvenoj inicijativi pokree postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti.

226 Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica. Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu garantuje Ustav (st 1). To je oblik ostvarivanja jednog od osnovnih naela Ustava da je dravna vlast ograniena pravom graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu (l. 4). Pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu definiu se kao prava graana. Graani ostvaruju ova prava na dva naina. Oni to ine neposredno, ili preko svojih predstavnika koje su slobodno izabrali (st. 1).

227

Sedmi deo T E R I TO R I J A L N O U R E E N J E

Opti pojam pokrajinske autonomije i lokalne samouprave ukljuuje jo i svojstvo pravnih lica koje Ustav garantuje autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (st. 2).

1. POKRAJInSKA AUTOnOmIJA I LOKALnA SAmOUPRAVA Ustavna materija obuhvaena u delu o teritorijalnoj organizaciji sistematizovana je u tri posebne take. Prva taka sadri opte odredbe o pitanjima koja se podjednako odnose na ustavni status autonomne pokrajine i na ustavni status jedinica lokalne samouprave (optina, grad, Grad Beograd). Druga taka odnosi se na status autonomne pokrajine, a trea na status jedinica lokalne samouprave (optina, grad, Grad Beograd). Pored odreivanja pojmova pokrajinske autonomije i lokalne samouprave, Ustav u ovom delu regulie i sledea pitanja: razgranienje nadlenosti; poveravanje nadlenosti; pravo na samostalno ureivanje organa u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave; skuptina autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

lan 177 Razgranienje nadlenosti Jedinice lokalne samouprave nadlene su u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadlena Republika Srbija. Koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja odreuje se zakonom. Naelo supsidijarnosti koje je u evropskim dokumentima o regionima osnovni kriterijum za razgranienje nadlenosti izmeu razliitih nivoa teritorijalne organizacije vlasti, prihvata i Ustav Srbije kada regulie princip raspodele nadlenosti izmeu centralne vlasti, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (st. 1). Ovo naelo Ustav regulie generalnom odredbom i najveim delom preuzima formulacije meunarodnih dokumenata. Tako su optina i grad nadleni za pitanja koja se, na svrsishodan nain, mogu realizovati u optini odnosno gradu, dok su autonomne pokrajine nadlene u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu realizovati u autonomnoj pokrajini (st. 1). I dok princip supsidijarnosti u prvom redu pretpostavlja nadlenost niih nivoa vlasti, Ustav koriguje sadraj ovog principa i optu pretpostavku nadlenosti ustanovljava u korist centralne vlasti (st. 1 in fine). Nadlenost optina, gradova i autonomnih pokrajina ostvaruje se

lan 176 Pojam Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

228 samo u oblastima i pitanjima za koja nije propisana nadlenost Republike (l. 97), to je opta pretpostavka nadlenosti u korist Republike. Ustavne odredbe o sadraju, obimu i kvalitetu nadlenosti razliitih nivoa organizacije vlasti optina i gradova, autonomnih pokrajina i republike nisu usklaene, to u praksi moe dati povoda za razliite interpretacije. Jedna ustavna odredba (st. 2) upuuje na zakon kao propis koji regulie koja pitanja su republikog, koja pokrajinskog, a koja lokalnog znaaja. Sledilo bi otuda da Ustav ova pitanja ne regulie. Drugim odredbama eksplicitno su regulisane nadlenosti Republike (l. 97), nadlenosti autonomne pokrajine (l. 183), nadlenosti optine (l. 190) i nadlenosti Grada Beograda (l. 189 st. 5). Nesporno je da se nadlenosti optina, gradova, grada Beograda kao i autonomnih pokrajina, pored Ustava, mogu regulisati i zakonom jer Ustav u vezi sa nadlenostima ovih teritorijalnih organizacija dosledno upuuje na njihovo zakonsko regulisanje (l. 190 st. 1 i taka 8; l. 189 st. 5; l. 183 st. 2). Sutina problema koncentrie se na pitanje, da li nadlenosti Republike regulie Ustav, kako sledi iz lana 183, posebno st. 1 take 17, ili se nadlenosti mogu regulisati i zakonom, to bi sledilo iz lana 177 st. 2? lan 179 Pravo na samostalno ureivanje organa lan 178 Poveravanje nadlenosti Republika Srbija moe zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. Autonomna pokrajina moe odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. Sredstva za vrenje poverenih nadlenosti obezbeuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadlenosti. Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i ovlaenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vrenjem poverenih nadlenosti ureuju se zakonom. Deo nadlenosti autonomne pokrajine, optine i grada su i poverene nadlenosti. To su pojedini od poslova koji spadaju u domen nadlenosti Republike (l. 97), i ije obavljanje Republika zakonom poverava autonomnoj pokrajini, optini ili gradu (st. 1). I nakon poveravanja, oni ostaju u nadlenosti Republike, ali je njihovo operativno obavljanje povereno optini, gradu ili autonomnoj pokrajini. organizaciju organa koji se obrazuju u autonomnoj pokrajini, odnosno u optini, gradu, i gradu Beogradu; Sadraj prava autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave da urede sopstvenu organizaciju obuhvata njihovo pravo da reguliu: Autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (optina, grad, grad Beograd) Ustav garantuje pravo da ureuju svoju organizaciju i organe koji se obrazuju u autonomnoj pokrajini odnosno u optini, gradu, odnosno gradu Beogradu, kao jedinicama lokalne samouprave. Samostalnost u ureivanju sopstvene organizacije, kada je re o organima koji se obrazuju u autonomnoj pokrajini, garantuje se u okvirima koje postavlja Ustav i statut autonomne pokrajine kao njen najvii pravni akt (l. 179 i l. 183 st. 1), dok se samostalnost jedinica lokalne samouprave, kada reguliu sopstvenu organizaciju, ostvaruje u granicama koje propisuju Ustav i zakon. Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom autonomne pokrajine, a jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju ureenje i nadlenost svojih organa i javnih slubi. Obavljanje svih poverenih poslova podlee nadzoru. Nadzor ostvaruje Republika odnosno autonomna pokrajina, u zavisnosti od toga ko je poverio obavljanje poslova. Prava i obaveze organa koji obavljaju poverene nadlenosti, kao i ovlaenja organa koji nadziru vrenje poverenih nadlenosti regulie zakon na koji Ustav izriito upuuje (st. 4) Kada Republika poveri deo poslova iz svoje nadlenosti autonomnoj pokrajini, optini ili gradu, ona ima Ustavom propisanu obavezu da obezbedi i sredstva za obavljanje poslova ije je vrenje poverila autonomnoj pokrajini, optini ili gradu (st. 3). Isti princip Ustav je ustanovio kao pravilo i kada autonomna pokrajina poverava deo poslova iz svoje nadlenosti optini ili gradu. Ona moe svojom odlukom poveriti pojedine poslove optini ili gradu, samo uz uslov da obezbedi potrebna sredstva za obavljanje poverenih poslova (st. 3). I autonomna pokrajina ima pravo da na optinu ili grad prenese deo poslova koji spadaju u domen njene nadlenosti (l. 183). Ona to ini svojom odlukom kao optim pravnim aktom (st. 2).

229

230 organizaciju i nadlenost javnih slubi koje se obrazuju u autonomnoj pokrajini, optini, gradu, i gradu Beogradu. U ovom kontekstu Ustav koristi termin ureenje ije znaenje nije precizno jer ne govori na ta se ureenje odnosi, i o kakvom je ureenju re. Iako naelno garantuje pravo autonomnih pokrajina, optina i gradova da obrazuju svoje organe, sm Ustav izriito propisuje formiranje predstavnikog tela (skuptine) na nivou autonomne pokrajine, optine i grada i regulie osnovna pitanja njenog statusa; sastav, nain izbora i trajanje mandata, i posebno srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sastavu skuptina (l. 180). U skuptinu autonomne pokrajine graani biraju poslanike, dok u skuptine optina ili gradova biraju odbornike (st. 2). Na sastav skuptine autonomne pokrajine kao i skuptine optine odnosno grada neposredno utiu ustavne odredbe da njihov sastav treba da odraava nacionalnu strukturu stanovitva koje ivi na tom podruju. U skladu sa naelom da Republika titi prava pripadnika nacionalnih manjina i jemi njihovu posebnu zatitu sa ciljem ostvarivanja pune ravnopravnosti (l. 14), i u skladu sa odredbama koje reguliu prava pripadnika nacionalnih manjina na uestvovanje u obavljanju javnih poslova (l. 75 st. 2 i l. 77), Ustav propisuje da se u sastavu skuptina omoguuje srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina ukoliko na podruju autonomne pokrajine, optine ili grada ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava (l. 180 st. 4). Zakon na koji Ustav direktno upuuje regulie nain na koji se lan 180 Skuptina autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Skuptinu autonomne pokrajine ine poslanici, a skuptinu jedinice lokalne samouprave odbornici. Poslanici i odbornici biraju se na period od etiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, i to poslanici u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa zakonom. U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava, omoguuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skuptinama, u skladu sa zakonom. Ustav utvruje da je skuptina autonomne pokrajine i skuptina jedinice lokalne samouprave (optine, grada, i grada Beograda) najvii organ u autonomnoj pokrajini odnosno u optini i gradu (st. 1). Skuptinu Ustav ne definie kao najire predstavnitvo graana i organ kojeg neposredno biraju graani ve kao najvii organ. Ovo upuuje na zakljuak da na nivou autonomne pokrajine, optine i grada postoji skuptinski model organizacije vlasti. U skladu sa standardima regionalne i lokalne samouprave u meunarodnim dokumentima, Ustav regulie i osnovna pitanja izbora i sastav skuptine autonomne pokrajine i skuptine jedinice lokalne samouprave. Sva druga pitanja vezana za organe autonomne pokrajine regulie statut autonomne pokrajine kao njen najvii opti pravni akt. Organe koji se obrazuju u optini i gradu regulie Zakon o lokalnoj samoupravi i Statut optine odnosno grada. Za grad Beograd ova pitanja regulie poseban Zakon o glavnom gradu, kao i Statut grada Beograda. duinu mandatnog perioda na koji se biraju poslanici pokrajinske skuptine, kao i odbornici skuptina optina i gradova, a koji traje etiri godine (st. 2); osnovne principe na kojima poiva nain izbora poslanika i odbornika koji ukljuuju neposrednost izbora i tajnost glasanja (st. 2); vrstu propisa koji blie reguliu izbor poslanika skuptine autonomne pokrajine i odbornika (st. 3). Nain izbora poslanika u skuptinu autonomne pokrajine regulie se odlukom autonomne pokrajine, a izbor odbornika u skuptine optina i gradova regulie zakon. Ustav regulie jo i: ostvaruje Ustavom otvorena mogunost da pripadnici nacionalnih manjina u nacionalno meovitim sredinama budu predstavljeni u strukturi skuptine autonomne pokrajine i skuptina lokalnih zajednica (st. 4). Ustav izbegava da odredi sadraj ustavne garancije, jer ne koristi termin pravo ve neodreeni termin mogunost. Ostaje otvoreno pitanje, da li ustavna garancija ukljuuje jedno posebno pravo nacionalnih manjina pravo na reprezentovanje u neposredno izabranim organima u autonomnoj pokrajini, optini i gradu ukoliko na njihovom podruju ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava ili nije re o pravu?

231

232 lan 181 Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih drava, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz potovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije. Uz uslov potovanja teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, autonomne pokrajine, optine, gradovi i grad Beograd imaju pravo da sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama kao i odgovarajuim jedinicama lokalne samouprave drugih drava. Ovo pravo im, u skladu sa meunarodnim standardima o regionima i lokalnoj samoupravi, garantuje Ustav. Pravo na pokrajinsku autonomiju kao pravo graana definiu osnovne odredbe Ustava (l. 12), a u delu o teritorijalnoj autonomiji (taka 2. sedmog dela) odreuje se pojam pokrajinske autonomije. Ustav kumulativno uzima u obzir tri osnovna parametra kada odreuje 2. AUTOnOmnE POKRAJInE pojam autonomne pokrajine (st. 1): autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice; lan 182 Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Sutinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredie se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvienom za promenu Ustava. Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a ve osnovane ukidati ili spajati po postupku predvienom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojeih autonomnih pokrajina utvruju graani na referendumu, u skladu sa zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu autonomnih pokrajina odreuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana izraene na referendumu, u skladu sa zakonom. Ustav izriito navodi da u Republici Srbiji postoje dve autonomne pokrajine: Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija (st. 2). One imaju razliit status u ustavnom sistemu. O tome govori ustavna garancija sutinske autonomije (termin koji koristi Ustav) za status Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koju regulie poseban zakon (st. 2). On se usvaja po proceduri koja je istovetna sa postupkom po kojem se odluuje o promeni Ustava (st. 2). Zakon bi se, stoga, mogao nazvati ustavnim zakonom. Za promenu Ustava propisana su dva razliita postupka, pa se postavlja pitanje, po kojem postupku bi se odluivalo o usvajanju zakona koji regulie sutinsku autonomiju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (l. 203)? Odredba koja regulie usvajanje ovog zakona svrstana je u poglavlje o teritorijalnoj organizaciji. Ustav ne pominje teritorijalnu organizaciju kao pitanje o kojem se, u postupku revizije Ustava, mora raspisati obavezni naknadni ustavni referendum. Otuda, moe se zakljuiti da se ovaj zakon donosi po proceduri za promenu Ustava koja ne predvia obavezni ve fakultativni ustavni referendum. one se osnivaju Ustavom; u autonomnim pokrajinama graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. U delu Ustava o teritorijalnom ureenju svrstane su odredbe o autonomnim pokrajinama. U okviru ovog dela, Ustav regulie: pojam autonomne pokrajine; nain osnivanja autonomne pokrajine; nadlenost autonomne pokrajine; finansijsku autonomiju; pravne akte koje u okviru svojih nadlenosti donosi autonomna pokrajina; nadzor nad radom organa autonomne pokrajine, i zatitu pokrajinske autonomije.

233

234 Ustavni status druge od pomenutih autonomnih pokrajina Autonomne pokrajine Vojvodine Ustav ne odreuje. Na ustavni status ove Autonomne pokrajine Ustav primenjuju opta pravila o statusu autonomnih pokrajina koja se primenjuju i na sve eventualne budue autonomne pokrajine koje je prema Ustavu mogue obrazovati. Jednom optom normom Ustav doputa mogunost osnivanja novih autonomnih pokrajina, kao i mogunost da ve osnovane autonomne pokrajine budu ukinute kao i da se spajaju (st. 3). O formiranju novih autonomnih pokrajina, njihovom ukidanju ili spajanju odluuje se po postupku po kojem se odluuje o promeni Ustava. I na ovaj sluaj primenjuju se odredbe o postupku revizije Ustava koji ukljuuje samo mogunost raspisivanja naknadnog fakultativnog ustavnog referenduma. Postupak odluivanja o osnivanju, ukidanju ili spajanju autonomnih pokrajina pokree se na predlog graana koji mora dobiti podrku na referendumu (st. 3). Zakon blie regulie nain odluivanja o formiranju, spajanju ili ukidanju autonomnih pokrajina. Podruje na kojem se prostire autonomna pokrajina (teritorija autonomne pokrajine) i uslove pod kojima se ona moe menjati ne regulie Ustav ve zakon na koji Ustav upuuje (st. 4). Ustav jedino propisuje obavezu da se na referendumu pribavi saglasnost graana sa podruja autonomne pokrajine na odluku o promeni teritorije autonomne pokrajine (st. 3). Prilikom promene teritorije autonomne pokrajine obavezno je raspisivanje referenduma na kojem graani odluuju (daju ili uskrauju saglasnost) o promeni teritorije. U skladu s principom supsidijarnosti (l. 177 st. 1) koji je postavljen kao primarni kriterijum za razgranienje nadlenosti izmeu Republike i autonomne pokrajine, i u skladu sa ustavnim reenjem da zakon regulie pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja (l. 177 st. 2, i l. 183 st. 2), nadlenosti autonomne pokrajine definisane su okvirno. Ustav lan 183 Nadlenost autonomnih pokrajina Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju. Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti: 1. prostornog planiranja i razvoja, 2. poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija, 3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i pravo da regulie izbor, nadlenost, organizaciju i rad pokrajinskih organa i slubi i javnih slubi koje osniva. Ovo pravo autonomna pokrajina ostvaruje na osnovu smog Ustava, donoenjem svog najvieg pravnog akta statuta autonomne pokrajine kojim regulie ova pitanja (l. 179, i l. 183 st. 2); pravo da se stara o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava (st. 3). Ustav ne regulie sadraj prava koja ukljuuje sintagma stara se o Meu nadlenostima autonomne pokrajine koje neposredno garantuje Ustav su: navodi poslove koje obavljaju organi autonomne pokrajine, ili navodi oblasti u kojima autonomna pokrajina, odnosno njeni organi, imaju pravo da svojim propisima reguliu poslove pokrajinskog znaaja. Vie u komentarima uz l. 177. Nadlenosti autonomnih pokrajina Ustav regulie okvirno (st. 2) i naelno garantuje njihovu finansijsku autonomiju (st. 6). Ustav garantuje pravo autonomnih pokrajina na samoorganizovanje koje se ogleda u njihovoj nadlenosti da samostalno, svojim statutom u granicama koje propisuje Ustav, reguliu svoje organe, slube (st. 1) i javne slube koje osnivaju (l. 179). Autonomne pokrajine reguliu obrazovanje pokrajinskih organa i slubi, nain njihovog izbora, organizaciju i nain rada organa i slubi koje osnivaju. javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom. Autonomne pokrajine utvruju simbole pokrajine i nain njihovog korienja. Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom. Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budet i zavrni raun.

235

236 ostvarivanju. Upuivanje na zakon, sa kojim mora biti u skladu ostvarivanje prava autonomne pokrajine u ovoj oblasti, govori da e sadraj (obim i kvalitet) prava biti regulisan zakonom; pravo da upravlja pokrajinskom imovinom (st. 5). Ovo pravo ne ostvaruje se direktno na osnovu Ustava ve na osnovu i u okvirima koje propisuje zakon. Zakon regulie nain ostvarivanja prava autonomne pokrajine da upravlja pokrajinskom imovinom; pravo da donosi svoj budet i zavrni raun. Ovo pravo autonomna pokrajina ostvaruje u skladu sa Ustavom i zakonom; pravo da utvruje simbole autonomne pokrajine i nain njihovog korienja (st. 4). Ovo je jedino pravo autonomne pokrajine koje ona ostvaruje neposredno na osnovu Ustava jer Ustav uz ovu garanciju ne upuuje na zakonsko regulisanje kvaliteta i obim prava autonomne pokrajine. Deo nadlenosti autonomne pokrajine Ustav regulie navodei podruja u kojima autonomna pokrajina regulie pitanja pokrajinskog znaaja odreena zakonom, i u okvirima koje propisuje zakon (st. 2). Oblasti u kojima organi autonomne pokrajine reguliu pitanja od pokrajinskog znaaja su: Finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina Ustav naelno jemi u dve prostorno planiranje i razvoj; poljoprivreda, vodoprivreda, umarstvo; lov, ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i leilita; zatita ivotne sredine; industrija i zanatstvo; drumski, reni i elezniki saobraaj i ureivanje puteva; prireivanje sajmova i drugih privrednih manifestacija; prosveta, kultura i sport; zdravstvena i socijalna zatita; javno informisanje na pokrajinskom nivou. Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine regulie sadraj (kvalitet i obim) ovlaenja autonomne pokrajine u oblastima u kojima je ona nadlena da, u okvirima zakona, regulie pojedina pitanja od interesa za graane u autonomnoj pokrajini. Najvei deo poslova u navedenim oblastima autonomna pokrajina obavlja kao poverene poslove. Finansijska autonomija autonomnih pokrajina garantuje se u okvirima koje propisuju Ustav i zakon (l. 183 st. 6, i l. 184) i obuhvata: izvorne prihode autonomne pokrajine (l. 183 st. 6); Izriita ustavna garancija (za ustavnu materiju netipina pravna norma) odnosi se na visinu budeta autonomne pokrajine (st. 4). To je pravilo koje se primenjuje neposredno na osnovu Ustava, i koje propisuje (procentualno) minimum sredstava budeta autonomne pokrajine (najmanje 7% u odnosu na budet Republike), uz istovremeno opredeljivanje namene dela ovih sredstava (3% od ovih sredstava mora se koristiti za finansiranje kapitalnih investicija). Pomenuto pravilo ilustrativan Pored izvornih prihoda, finansijska autonomija ukljuuje i pravo autonomnih pokrajina da uestvuju u delu prihoda koje ostvaruje Republika. Zakon regulie nain ostvarivanja i sadraj ovog prava autonomnih pokrajina (st. 3). odredbe (l. 183 st. 6, i l. 184 st. 1). Pravo autonomne pokrajine na izvorne prihode koji se koriste za finansiranje nadlenosti autonomne pokrajine Ustav garantuje naelno, ali se ono ne ostvaruje neposredno na osnovu Ustava, i nema status ustavnog ve zakonskog prava. Ovo je zakonsko pravo. Njegovu sadrinu operacionalizuje zakon. Autonomna pokrajina ostvaruje pravo na izvorne prihode u skladu sa Ustavom i zakonom (l. 183 st. 6). Ustav je ovlastio zakonodavca da regulie vrste i visinu izvornih prihoda autonomne pokrajine (st. 2). lan 184 Finansijska autonomija autonomnih pokrajina Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreuju se zakonom. Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. sredstva koja se obezbeuju jedinicama lokalne samouprave kako bi mogle da obavljaju poslove ije vrenje im je poverila autonomna pokrajina (l. 178 st. 3, i l. 183 st. 6); donoenje budeta i zavrnog rauna (l. 183 st. 6); uee u delu prihoda koje ostvaruje Republika (l. 184 st. 3).

237

238 je primer realnog obima finansijske autonomije autonomne pokrajine, i primer ograniavanja naelno garantovane finansijske autonomije autonomne pokrajine (za veinu 4% od ukupno 7% sredstava koja autonomna pokrajina ostvaruje iz Republikog budeta sm Ustav unapred propisuje namenu). lan 186 Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu. U tom sluaju, Ustavni sud lan 185 Pravni akti autonomne pokrajine Najvii pravni akt autonomne pokrajine je statut. Statut autonomne pokrajine donosi njena skuptina, uz prethodnu saglasnost Narodne skuptine. O pitanjima iz svoje nadlenosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opta akta. Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine ostvaruje Vlada, kao U okviru svojih nadlenosti organi autonomne pokrajine donose pokrajinske propise. To su ujedno i instrumenti koji slue ostvarivanju njenih nadlenosti. Kao propise koje donosi autonomna pokrajina, Ustav izriito navodi samo statut, odluku i druge opte akte (st. 1 i 3). Ustav odreuje prirodu statuta autonomne pokrajine, utvruje koji organi su nadleni za njegovo donoenje i regulie pojedina pitanja postupka po kojem se statut usvaja. (st. 2) Statut je najvii pravni akt autonomne pokrajine (st. 1). Usvaja ga Skuptina autonomne pokrajine, ali tek nakon to Narodna skuptina da prethodnu saglasnost na statut (st. 2). Skuptina autonomne pokrajine kao njen najvii organ (l. 180 st. 1) nema pravo da samostalno usvoji osnovni pravni akt autonomne pokrajine. Ustavno reenje koje utvruje ovlaenje organa izvrne Vlasti da Ustav ne regulie postupanje u sluaju kada Narodna skuptina uskrati saglasnost na Statut autonomne pokrajine. Ova pravna praznina ve je dovela do problema u ustavnoj praksi. Skuptina autonomne pokrajine Vojvodine usvojila je Statut ove pokrajine (u roku koji propisuje Ustavni zakon za sprovoenje Ustava za usklaivanje Statuta s novim ustavnim reenjima), a Narodna skuptina nije stavila Statut na dnevni red, uprkos ustavnoj odredbi koja nalae usklaivanje Statuta sa Ustavom u odreenom roku. I ove odredbe Ustava primer su koji govori o odsustvu ustavnih procedura koje obezbeuju da se ustavni konflikti reavaju na ustavan nain. Pored statuta Ustav navodi jo samo odluke i jednom optom normom pominje druge opte akte koje organi autonomne pokrajine donose kada reguliu pitanja iz domena svojih nadlenosti (3). Nadzor nad odlukama kao optim aktima koje organi autonomne pokrajine donose u okviru svojih nadlenosti ostvaruje se u obliku prethodne kontrole njihove ustavnosti i zakonitosti. U skladu s tim, Ustav garantuje pravo Vlade da, pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke pokrajinskog organa pre njenog stupanja na snagu (l. 186). Kada Vlada pokrene postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud moe odloiti stupanje na snagu osporene odluke pokrajinskog organa do okonanja postupka ocene njene ustavnosti ili zakonitosti. kontrolie rad pokrajinskih organa, ukljuujui i Skuptinu autonomne pokrajine kao predstavniko telo koje neposredno biraju graani koje Ustav odreuje kao najvii organ, govori da je pravo graana na pokrajinsku autonomiju koje, prema izriitoj Ustavnoj odredbi ograniava dravnu vlast (l. 12 st. 2), ogranieno od strane iste te dravne vlasti. U ovom kontekstu, Ustav ne navodi i druge opte pravne akte autonomne pokrajine, pa se moe u praksi postaviti pitanje, da li i drugi opti pravni akti (l. 185 st. 3 in fine) organa autonomne pokrajine podleu kontroli od strane Vlade? organ centralne vlasti kojem je poverena izvrna vlast u Republici (l. 122). Ustav utvruje pravo Vlade da u okviru nadzora nad radom pokrajinskih organa pokree postupak ocene ustavnosti i zakonitosti odluka autonomne pokrajine. Predmet nadzora su odluke, a odluka je osnovni opti pravni akt Skuptine autonomne pokrajine koji regulie pitanja iz domena nadlenosti autonomne pokrajine (l. 185 st. 3). Pravo nadzora (l. 186) nad radom organa autonomne pokrajine i njegovo ostvarivanje regulie Ustav. Pored nadzora nad radom organa autonomne pokrajine Ustav regulie i pravo na zatitu pokrajinske autonomije (l. 187). moe, do donoenja svoje odluke, odloiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.

239

240 lan 187 Zatita pokrajinske autonomije Organ odreen statutom autonomne pokrajine ima pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti autonomne pokrajine. Organ odreen statutom autonomne pokrajine moe pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili opteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreuje pravo na pokrajinsku autonomiju. Zatita prava graana na pokrajinsku autonomiju Ustav je poverio Ustavnom sudu (st. 1). U ustavnom sistemu razlikuju se dva osnovna oblika neposredne ustavnosudske zatite pokrajinske autonomije. Jedan vid zatite aktivira se ukoliko je povreena nadlenost autonomne pokrajine od strane dravnog organa ili organa lokalne samouprave nekim njihovim pojedinanim aktom ili radnjom koja ukljuuje injenje i neinjenje (st. 1), i tako onemoguava obavljanje nadlenosti autonomne pokrajine. U tom sluaju, Ustav garantuje pravo da organ autonomne pokrajine odreen statutom autonomne pokrajine, podnese albu Ustavnom sudu (st. 1). Ustavni sud odluuje, da li je zbog delovanja dravnog organa, odnosno optinskog ili gradskog organa onemogueno ostvarivanje nadlenosti autonomne pokrajine, jer su pojedinani akt ili radnja ovih organa onemoguili ostvarivanje nadlenosti autonomne pokrajine. Predmet zatite su, kako sledi iz ustavne odredbe, nadlenosti autonomne pokrajine, a ne pravo na autonomiju kako glasi rubrum ovog lana. Drugi vid zatite je sluaj kada je pravo na pokrajinsku autonomiju povreeno zakonom ili nekim drugim optim aktom Republike, odnosno kada je povreeno optim aktom optine ili grada (st. 2). U tom sluaju, povreeno je pravo na pokrajinsku autonomiju, a povredu je naneo zakon ili neki drugi opti pravni akt. I u ovom sluaju, pravo pokretanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti ima organ autonomne pokrajine odreen statutom autonomne pokrajine (st. 2). U postupku ocene ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud odluuje o tome da li je zakon ili drugi opti akt Republike ili jedinice lokalne samouprave povredio pravo na pokrajinsku autonomiju. lan 188 Osnovne odredbe Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedite jedinice lokalne samouprave odreuje se zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, budeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, i budeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama Pravo na lokalnu samoupravu graani ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika u skuptinama lokalnih zajednica, kao i upravljanjem javnim poslovima od interesa za stanovnike lokalne zajednice. Ustav Srbije garantuje pravo graana na lokalnu samoupravu u svojim osnovnim odredbama (l. 12). Sadraj i oblike ostvarivanja prava graana na lokalnu samoupravu blie reguliu odredbe Sedmog dela Ustava koje se odnose na teritorijalnu organizaciju, posebno taka 3 ovog dela, kao i Zakon o lokalnoj samoupravi i poseban zakon o Gradu Beogradu (l. 189 st. 5). 3. LOKALnA SAmOUPRAVA Reavajui sukob nadlenosti koji se odnosi na organe autonomne pokrajine Ustavni sud, u sutini, odluuje o nadlenostima autonomne pokrajina, posebno o njihovom sadraju, obimu i kvalitetu, a njegove odluke u ovim pitanjima utiu neposredno na status koji autonomna pokrajina ima u ustavnom sistemu. republikih i pokrajinskih organa (l. 167 st. 2 taka 2); pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave (l. 167 st. 2 taka 2); organa razliitih autonomnih pokrajina (l. 167 st. 2 taka 4). Pored toga, Ustavni sud obezbeuje jo jedan vid zatite pokrajinske autonomije. Zatita pokrajinske autonomije ostvaruje se pred Ustavnim sudom, i u postupku odluivanja o sukobu nadlenosti izmeu:

241

242 lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine. U ustavnom sistemu Srbije lokalna samouprava je organizovana kao jednostepena. Ustav navodi tri tipa jedinica lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i Grad Beograd (st. 1). Kao glavni grad, Grad Beograd, na osnovu Ustava ima poseban status (l. 189 st. 5). Svaka jedinica lokalne samouprave ima status pravnog lica (l. 176 st. 2). Zakon na koji Ustav upuuje, regulie teritoriju na kojoj se prostire optina ili grad, i odreuje sedite optine, odnosno grada (st. 2). Ustav izriito propisuje da graani s podruja lokalne zajednice uestvuju u postupku odluivanja kada se odluuje o teritoriji lokalne zajednice, posebno kada se menja teritorija na kojoj se prostire lokalna zajednica. U tom sluaju, graani se izjanjavaju na referendumu koji prethodi usvajanju odluke o promeni teritorije lokalne zajednice (st. 3). Ustav propisuje oblik referenduma (prethodni ili naknadni), njegovu prirodu (savetodavni ili obavezujui) niti dejstvo odluke donesene na referendumu (miljenje ili meritorna odluka) ve tu regulativu preputa zakonu. Lokalnim zajednicama Ustav garantuje pravo na izvorne prihode i ustupljene javne prihode kao i pravo na prihode iz kojih se finansiraju poslovi povereni lokalnoj zajednici od strane Republike ili autonomna pokrajina (st. 4). Izvorni prihodi namenjeni su, u prvom redu, finansiranju poslova koji su u nadlenosti optine odnosno grada: lokalne takse (administrativne, lokalne, boravine); naknade za korienje i ureenje graevinskog zemljita; naknade od korienja prirodnih lekovitih faktora; prihodi od zakupa, kao i prihodi od prodaje pokretnih stvari u imovini optine, kamate, donacije, sredstva prikupljena samodoprinosom, koncesione naknade, i drugo. Pored izvornih prihoda, lokalne zajednice raspolau i delom sredstava iz budeta Republike. To su ustupljeni javni prihodi koje Republika iz budeta prenosi na lokalne zajednice na ijoj teritoriji je prihod ostvaren. To su, na primer: prihodi od poreza na dohodak graana (prihodi od zarada, imovine, naslea i poklona, poljoprivrede, umarstva, igara na sreu, davanja u zakup, i drugo); porez na promet proizvoda i usluga; naknade; sredstva ostvarena od privatizacije, i drugo. Iz ovih izvora, lokalnim zajednicama pripada deo sredstava koji regulie zakon (st. 4). Ukoliko lokalnoj zajednici budu povereni poslovi iz nadlenosti Republike ili autonomne pokrajine, tada ona ima pravo i na finansijska sredstva iz kojih Grad je takoe jedinica lokalne samouprave. I grad se osniva odnosno ukida zakonom ali, za razliku od optine, Ustav izriito propisuje da se grad moe osnovati ako su ispunjeni kriterijumi koje propisuje zakon (st. 2). Na podruju grada, ukoliko to propisuje statut grada, mogu se formirati dve ili vie gradskih optina (st. 4). Statut grada regulie koji poslovi iz nadlenosti lokalne samouprave se realizuju u optinama obrazovanim na podruju grada (st. 5), a koji na nivou grada. Na status grada shodno se primenjuje zakon koji regulie status optine kao osnovne teritorijalne jedinice. Za grad, Ustav rezervie nadlenosti koje garantuje i optinama. Ustav doputa mogunost da se, pored nadlenosti koje obavljaju optine, gradu mogu zakonom poveriti i druge nadlenosti (st. 3). Beograd kao glavni grad ima, prema Ustavu, poseban status. Status Grada Beograda regulie se posebnim Zakonom o glavnom gradu, kao i Statutom Optina je osnovna jedinica lokalne samouprave. Optine se osnivaju odnosno ukidaju zakonom (st. 1). lan 189 Poloaj jedinica lokalne samouprave Optine se osnivaju i ukidaju zakonom. Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima predvienim zakonom kojim se ureuje lokalna samouprava. Grad ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadlenosti. Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vie gradskih optina. Statutom grada se ureuju poslovi iz nadlenosti grada koje vre gradske optine. Poloaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadlenosti koje su Ustavom i zakonom poverene optini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadlenosti. e se finansirati poslovi koji su joj povereni. Sredstva za obavljanje onih poslova koji su povereni optini obezbeuju se u skladu s vrstom i obimom posla. Izvore sredstava za ove namene obezbeuje Republika, ako su to poslovi iz domena prava i dunosti Republike, odnosno autonomna pokrajina, ako je ona na optinu prenela poslove iz svog domena.

243

244 grada Beograda (st. 6). Nadlenosti Grada Beograda identine su nadlenostima koje Ustav i zakon garantuju optini i gradu. Pored toga, nadlenosti Grada Beograda mogu ukljuiti i poslove koje mu poveri zakon o glavnom gradu. ostvarivanje. Izvorne nadlenosti optine Ustav garantuje naelno. Pored toga, Ustav izriito propisuje da svoje izvorne nadlenosti optina realizuje u skladu sa zakonom i u okvirima koje propisuje zakon. Sadraj nadlenosti optine i nain njihovog ostvarivanja regulie Zakon o lokalnoj samoupravi. Meu nadlenostima koje optina ostvaruje samostalno i u skladu sa zakonom su (st.1): komunalne delatnosti (optina svojim propisima ureuje ovu oblast i obezbeuje obavljanje ovih delatnosti) (st. 1 taka 1); korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora (optina svojim propisima ureuje ovu oblast i obezbeuje korienje gradskog graevinskog zemljita i poslovnog prostora) (st. 1 taka 2); lokalni putevi i ulice, i drugi javni objekti od optinskog znaaja (optina se stara o njihovoj izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju) (st. 1 taka 3); lokalni prevoz (optina svojim propisima regulie gradski prevoz, i obezbeuje njegovo obavljanje) (st. 1 taka 3); turizam, zanatstvo, ugostiteljstvo i trgovina (optina se stara o razvoju i unapreenju ovih oblasti) (st. 1 taka 5); prosveta, kultura, sport i fizika kultura (optina se stara o zadovoljavanju potreba graana u ovim oblastima) (st. 1 taka 4); zdravstvena i socijalna zatita kao i deja zatita (optina se stara o zadovoljavanju potreba graana u ovim oblastima) (st. 1 taka 4); zatita ivotne sredine (optina se stara o zatiti ivotne sredine) (st. 1 taka 6); zatita od elementarnih nepogoda (optina se stara o zatiti od elementarnih nepogoda) (st.1 taka 6); zatita kulturnih dobara od znaaja za optinu (optina se stara o zatiti onih kulturnih dobara koja su od znaaja za optinu) (st.1 taka 6); zatita, unapreenje i korienje poljoprivrednog zemljita (optina se stara o zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita) (st. 1 taka 7); Jednom blanketnom odredbom Ustav upuuje na zakon koji optini moe staviti u nadlenost i druge poslove, pored Ustavom propisanih nadlenosti Optina ima dve grupe nadlenosti. To su izvorne nadlenosti i poverene nadlenosti. Pored nadlenosti koje je Ustav rezervisao za optinu, utvrujui u prvom Izvorne nadlenosti optina ostvaruje preko svojih organa. Ona raspolae instrumentima za ostvarivanje ovih nadlenosti, i odgovorna je za njihovo redu oblasti u kojima se one ostvaruju, Ustav propisuje jo neke izvorne nadlenosti optine koje ukljuuju: (st. 1 taka 8).

245

lan 190 Nadlenost optine Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom: 1. ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti; 2. ureuje i obezbeuje korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora; 3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od optinskog znaaja; ureuje i obezbeuje lokalni prevoz; 4. stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zatite, deije zatite, sporta i fizike kulture; 5. stara se o razvoju i unapreenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine; 6. stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih nepogoda; zatiti kulturnih dobara od znaaja za optinu; 7. zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita; 8. obavlja i druge poslove odreene zakonom. Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni raun, urbanistiki plan i program razvoja optine, utvruje simbole optine i njihovu upotrebu. Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u optini. Optina samostalno upravlja optinskom imovinom, u skladu sa zakonom. Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede optinskih propisa.

246 usvajanje budeta optine i zavrnog rauna optine (st. 2); donoenje urbanistikog plana (st. 2); donoenje programa razvoja optine (st. 2); utvrivanje simbola optine i regulisanje naina njihove upotrebe (st. 2); upravljanje optinskom imovinom (st. 4); propisivanje prekraja za povrede optinskih propisa (st. 6); staranje o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava u optini (st. 3); staranje o javnom informisanju u optini (st. 3); upravljanje imovinom optine ovo pravo optina ostvaruje u granicama koje propisuje zakon (st. 5). Organi optine su skuptina optine, predsednik optine i optinsko vee. Deo izvornih nadlenosti optine ukljuuje i pravo optine da ureuje organizaciju i rad optinskih organa i slubi, kao i javnih slubi iji je optina osniva (l. 179). Statutom koji je najvii opti akt optine, optina ureuje organe lokalne samouprave, konkretizuje njihove nadlenosti i propisuje nain njihovog rada (l. 179). Skuptina optine (grada) je predstavniko telo lokalne zajednice koje Primetno je da je neka izvorna ovlaenja optine Ustav samo okvirno regulisao, i da je izbegao da blie odredi sadraj, kvalitet i obim nadlenosti kojima optine raspolau u odreenoj oblasti. Nadlenosti koje Ustav definie kao staranje o ostvarivanju u oblastima (npr. zdravstvo, prosveta, kultura, socijalna zatita, deja zatita, zatita ivotne sredine, zatita od elementarnih nepogoda, ljudska i manjinska prava, javno informisanje u optini) nisu primenljive na osnovu smog Ustava, pa se moe oekivati da zakon precizira njihov sadraj, kvalitet i obim. To govori da je Ustav, u osnovi, zakonu prepustio da regulie izvorne nadlenosti optine. Pored izvornih, nadlenost optine ine i poverene nadlenosti (l. 178). Poverene nadlenosti na optinu moe preneti Republika, ako je re o poslovima koji su domen nadlenosti Republike (l. 97), ili autonomna pokrajina, ako je re o poslovima koji su domen nadlenosti autonomne pokrajine (l. 183). Ustav utvruje obavezu Republike, odnosno autonomne pokrajine, da obezbedi materijalna sredstva za finansiranje prenesenih poslova (l. 178 st. 3). bira izvrne organe optine (st. 4); raspisuje optinski referendum (st. 2); lan 191 Pravni akti i organi optine Najvii pravni akt optine je statut. Statut donosi skuptina optine. obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom optine (st. 4). Ustav ne regulie sve organe koji se obrazuju u optini. Jednom blanketnom odredbom Ustav propisuje da se u optini obrazuju i drugi Ustav regulie i deo nadlenosti koje ima skuptina optine. Skuptina optine: U okviru svojih nadlenosti skuptina donosi opte pravne akte. Opti pravni akti optine su instrumenti kojima optina regulie pitanja iz svoje nadlenosti (st. 2). Opti pravni akti koje donosi skuptina optine su podzakonski opti pravni akti. Oni moraju biti u skladu sa Ustavom i zakonom. Njihovu saglasnost sa Ustavom i zakonom ocenjuje Ustavni sud (l. 167 st. 1 taka 4). Meu optim pravnim aktima koje usvaja optinska skuptina, statut je najvii pravni akt optine (st. 1). Skuptina optine usvaja i druge opte pravne akte. To su odluke skuptine optine, kao i opti pravni akti koje Ustav eksplicitno navodi: budet i zavrni raun, urbanistiki plan, program razvoja optine, kao i program razvoja pojedinih delatnosti u optini (st. 2). neposredno biraju graani (l. 180 st. 1,2 i 3). Organe koji se obrazuju u optini utvruje Ustav, zakon i statut optine (st. 3). Statut optine regulie organizaciju optinskih organa, propisuje njihove nadlenosti i poslove koje obavljaju, utvruje odnose izmeu pojedinih organa, ureuje nain njihovog rada i postupak odluivanja. Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan optine, raspisuje optinski referendum i vri druge poslove odreene zakonom i statutom. Organi optine su skuptina optine i drugi organi odreeni statutom, u skladu sa zakonom. Skuptina optine odluuje o izboru izvrnih organa optine, u skladu sa zakonom i statutom. Izbor izvrnih organa grada i grada Beograda ureuje se zakonom.

247

248 organi (st. 3), kao i da skuptina optine bira izvrne organe optine (st. 4), i u vezi s tim upuuje na pravne izvore (zakon i statut optine) kao propise koji blie reguliu koji organi se obrazuju u optini, kako se konstituiu, koje nadlenosti imaju, kome odgovaraju za svoj rad, kako su organizovani, i slino. Zaon o lokalnoj samoupravi propisuje da se u optini bira predsednik optine, da se obrazuje optinsko vee kao i optinska uprava koja moe biti organizovana kao jedinstvena sluba, ili se moe obrazovati za razliite oblasti, kao i da se moe ustanoviti graanski branilac (ombudsman). Formiranje i izbor izvrnih organa vlasti u gradu Beogradu, prema izriitoj odredbi Ustava, regulie zakon (st. 5). Pored toga, zakon ustanovljava jo neke instrumente nadzora nad propisima koje donosi optina. Oni se ostvaruju kroz vie prava koja ima lan 192 Nadzor nad radom optine Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada moe, pod uslovima odreenim zakonom, raspustiti skuptinu optine. Istovremeno sa rasputanjem skuptine optine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadlenosti skuptine, vodei rauna o politikom i nacionalnom sastavu rasputene skuptine optine. Nadzor nad radom optine u nadlenosti je Vlade odnosno odgovarajueg ministarstva za lokalnu samoupravu. Oblike ostvarivanja i sadraj prava na nadzor regulie zakon. Nadzor nad radom optine ukljuuje nadzor nad ostvarivanjem ustavnosti i zakonitosti, i ostvaruje se u dva osnovna oblika: kao nadzor nad propisima koje donose organi jedinica lokalne samouprave i kao nadzor nad radom organa lokalne samouprave. Nadzor nad potovanjem ustavnosti i zakonitosti u propisima organa lokalne samouprave ukljuuje vie instrumenata od kojih samo neke regulie Ustav. Veinu instrumenata kao i uslove za njihovu primenu regulie zakon. Ustav utvruje obavezu Vlade da akt, za koji smatra da nije saglasan sa Ustavom ili zakonom, obustavi od izvrenja (st. 1). Pored toga, Ustav obavezuje Vladu da u tom sluaju, u roku od 5 dana, pred Odluku o rasputanju skuptine optine Vlada donosi na predlog nadlenog ministarstva dravnu upravu i lokalnu samoupravu. ukoliko skuptina optine ne zaseda due od tri meseca; ako skuptina optine ne donese statut optine u roku koji propisuje zakon; ako skuptina optine ne usvoji budet u roku koji propisuje zakon. Drugi oblik jeste nadzor nad radom skuptine i drugih organa lokalne samouprave. Ovaj nadzor ostvaruje Vlada. Vlada ima pravo utvreno Ustavom (st. 2) da raspusati skuptinu lokalne zajednice. Ovo pravo Vlada ostvaruje pod uslovima koje propisuje zakon (st. 2). Zakon propisuje da skuptina optine moe biti rasputena iz sledeih razloga: pravo da pred Ustavnim sudom pokrenu postupak ocene ustavnosti i zakonitosti propisa ili drugog akta organa lokalne samouprave; pravo da ukau organima jedinice lokalne samouprave na neusaglaenost njihovog propisa ili opteg akta sa statutom jedinice lokalne samouprave, i da zatrae da nadleni organ otkloni neusaglaenost odnosno da sm pokrene postupak pred Ustavnim ili Vrhovnim sudom; pravo da zatrae od organa lokalne samouprave da ukine pojedinani akt koji nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom ili aktom lokalne zajednice, ukoliko protiv takvog pojedinanog akta nije mogue voditi upravni spor, kao i pravo da ukine ili poniti ovakav akt ako to ne uini nadleni organ lokalne samouprave. nadleno ministarstvo za lokalnu samoupravu, odnosno odgovarajueg organa autonomne pokrajine: ako bi izvravanjem tog akta mogla nastati nenadoknadiva teta; ako bi bile ograniene slobode i prava graana; ako bi bio tee povreen opti interes. Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta ije je izvrenje obustavila (st. 1). Zakon regulie uslove pod kojima Vlada moe obustaviti od izvrenja akt lokalne zajednice za koji smatra da nije u skladu sa Ustavom i zakonom. Ona to moe uiniti samo na predlog ministarstva nadlenog za lokalnu samoupravu i samo iz sledeih razloga:

249

250 Kada raspusti skuptinu optine, Vlada ima Ustavom propisanu dunost da, istovremeno sa odlukom o rasputanju skuptine optine, imenuje privremeni organ koji do izbora novog saziva skuptine obavlja poslove iz njene nadlenosti (st. 3). Ujedno, Ustav obavezuje Vladu da, prilikom imenovanja lanova privremenog organa, vodi rauna o politikom i nacionalnom sastavu skuptine optine koju je svojom odlukom raspustila (st. 3). Svojevrstan vid ustavnosudske zatite prava na lokalnu samoupravu lan 193 Zatita lokalne samouprave Organ odreen statutom optine ima pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti optine. Organ odreen statutom optine moe da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povreuje pravo na lokalnu samoupravu. Lokalna samouprava uiva pravnu zatitu koju garantuje Ustav. Ustav regulie osnovne instrumente zatite lokalne samouprave posebno ustavnosudsku zatitu, a zakon blie regulie nain na koji se ostvaruje pravo na zatitu lokalne samouprave, i odreuje subjekte koji se tim pravom mogu koristiti. Najznaajniji vid zatite prava na lokalnu samoupravu je ustavnosudska zatita. Ona obuhvata tri vida zatite: neposrednu ustavnosudsku zatitu, zatitu koja se ostvaruje u redovnom postupku ocene ustavnosti i zakonitosti propisa, i zatitu koja se ostvaruje u postupku reavanja sukoba nadlenosti. Ustav ustanovljava jedan poseban instrument koji se moe koristiti za pokretanje postupka neposredne ustavnosudske zatite lokalne samouprave (st. 1). To je pravo albe koja se podnosi Ustavnom sudu. Pravo na podnoenje albe Ustavnom sudu ima optinski organ odreen statutom optine (st. 1). Ustav propisuje uslove za podnoenje albe Ustavnom sudu zbog povrede prava na lokalnu samoupravu. alba se moe podneti protiv pojedinanog akta ili radnje nekog dravnog organa, ili pak organa jedinice lokalne samouprave, ukoliko se tim aktom onemoguava obavljanje poslova iz nadlenosti optine (st. 1). Posebni oblici zatite prava na lokalnu samoupravu ostvaruju se putem institucije lokalnog ombudsmana i saveta za razvoj i zatitu lokalne samouprave. Ove institucije upotpunjuju sistem zatite lokalne samouprave obezbeivanjem posebne zatite individualnih i kolektivnih prava graana u jedinicama lokalne samouprave, podsticanjem uestvovanja graana u ostvarivanju nadlenosti lokalne samouprave, kao i njihovog uticaja na rad organa lokalne samouprave. ostvaruje se pred Ustavnim sudom i u postupku odluivanja o sukobu nadlenosti, jer se u ovom postupku obezbeuje zatita nadlenosti lokalne zajednice. Ustavni sud reava sukob nadlenosti koji nastane izmeu republikih organa i organa lokalne samouprave (l. 167 st. 2 taka 2). Ovaj sud reava i sukob nadlenosti izmeu pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave (l. 167 st. 2 taka 3). Najzad, Ustavni sud odluuje i o sukobu nadlenosti izmeu razliitih jedinica lokalne samouprave (l. 167 st. 2 taka 4). Zatita prava na lokalnu samoupravu koja se ostvaruje u postupku ocene ustavnosti ukljuuje pravo lokalne zajednice da pred Ustavnim sudom pokrene postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti zakona kao i drugog opteg pravnog akta Republike ili autonomne pokrajine, ukoliko se aktom ija se ustavnost osporava povreuje Ustavom garantovano pravo na lokalnu samoupravu (st. 2).

251

252 U skladu sa naelom jedinstva pravnog poretka (st. 1) Ustav regulie status razliitih pravnih propisa u ustavnom sistemu (l. 194 i l. 195). Sa Ustavom, kao najviim pravnim aktom u pravnom sistemu (st. 2) moraju biti u skladu zakoni i svi drugi opti pravni akti (st. 3). Optu odredbu o statusu meunarodnih propisa u ustavnom sistemu Srbije, propisanu u osnovnim odredbama Ustava prema kojoj su potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava sastavni deo pravnog poretka (l. 4), Ustav ponavlja i u odeljku o ustavnosti i zakonitosti (st. 4). Odredbe osnovnih naela i one u odeljku o ustavnosti i zakonitosti se razlikuju. Dok u osnovnim naelima Ustav propisuje da se opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori neposredno primenjuju, u odeljku o ustavnosti i zakonitosti ne pominje se njihovu neposrednu primenu (upor. l. 4 st. 2 i l. 194 st. 4). U okviru poglavlja o ustavnosti i zakonitosti, Ustav polazi od osnovnog principa prema kojem je pravni poredak Republike jedinstven i regulie hijerarhiju meunarodnih propisa i optih propisa unutranjeg prava, objavljivanje zakona i stupanje na snagu zakona, zakonitost uprave, kao i jezik postupka. U ovom delu Ustava sistematizovane su i odredbe koje reguliu vanredno stanje, ratno stanje kao i odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vreme rata odnosno vanrednog stanja. Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava smatraju se, prema izriitoj odredbi Ustava, delom pravnog poretka Republike (l. 4 st. 2). Sa njima moraju biti u skladu zakoni i svi drugi opti pravni akti (l. 167 st. 1 taka 1), ili zakoni ne smeju biti u lan 194 Hijerarhija domaih i meunarodnih optih pravnih akata Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najvii pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava. Ostaje bez odgovora i pitanje, da li postoje, i ukoliko postoje u emu se ogledaju, kakva im je priroda, i da li su relevantan indikator statusa meunarodnih izvora prava razlike koje Ustav pravi izmeu obaveze da propis bude u skladu sa Ustavom, ili da propis ne sme biti suprotan Ustavu. Razliita terminologija i injenica da Ustav to dosledno ponavlja govorila bi u prilog zakljuku da je ovo mogue razumeti i tako da se suprotnosti, kako propisuje ustavno pravilo koje regulie hijerarhiju propisa (st. 5). Razliita pravila o statusu meunarodnih izvora prava u pravnom sistemu mogu biti povod za razliite interpretacije u procesu primene Ustava. U praksi, ovo se moe kao javiti izvor problema. O kontroverzama statusa meunarodnih izvora u ustavnom sistemu vie u komentarima na lanove 16, 18. i 167. Ponavlja se i pravilo iz osnovnih odredbi, da potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom (l. 4 st. 2, i l. 167 st. 1 taka 2), dok se u delu o ustavnosti i zakonitosti propisuje da potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (st. 4).

253

Osmi deo U S TAV N O S T I Z A K O N I TO S T

254 sadraj, kvalitet i obim ovlaenja organa koji to ocenjuju razlikuju zavisno od toga da li oni ocenjuju da li meu pomenutim propisima postoji saglasnost, ili ocenjuju da meu njima nema suprotnosti. pitanju statuti i opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, i kada je re o optim aktima organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, optim aktima politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnim ugovorima. lan 195 Hijerarhija domaih optih pravnih akata Svi podzakonski opti akti Republike Srbije, opti akti organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata i udruenja graana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. Statuti, odluke i svi drugi opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom. Svi opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni njihovim statutima. Ustav posebno regulie hijerarhiju pravnih akata unutranjeg prava (u rubrumu ovog lana Ustav koristi nestandardni termin domai pravni akti). Sa zakonom moraju biti u skladu (Ustav koristi termin saglasni): podzakonski opti akti Republike Srbije (st. 1); opti pravni akti organizacija kojima su poverena javna ovlaenja (st. 1); opti pravni akti politikih stranaka, sindikata i udruenja graana (st. 1); kolektivni ugovori (st 1); statuti, odluke i drugi opti akti autonomnih pokrajina (st. 2); statuti, odluke i drugi opti akti optine, grada, kao i Grada Beograda (st. 2). Sa statutom autonomne pokrajine moraju biti u skladu svi opti akti autonomnih pokrajina (st. 3). Ustav propisuje obavezu objavljivanja zakona i drugih optih pravnih akata Sa statutom jedinice lokalne samouprave (optina, grad, Grad Beograd) moraju biti u skladu svi opti akti jedinice lokalne samouprave (st. 3). O saglasnosti podzakonskih optih pravnih akata sa zakonom odluuje Ustavni sud u okviru svoje osnovne nadlenosti zatite ustavnosti i zakonitosti (l. 167 st. 1). Uporeivanjem sadraja nadlenosti Ustavnog suda sa hijerarhijom optih pravnih akata unutranjeg prava zapaaju se izvesne razlike, kada su u U Slubenom glasniku Republike Srbije publikuju se Ustav, zakoni i drugi propisi koje donose republiki organi (st. 2). Opti pravni akti, kao i statut autonomne pokrajine, objavljuju se u slubenom glasilu autonomne pokrajine (st. 2), a opti pravni akti optine ili grada, ukljuujui i statut optine odnosno grada, u odgovarajuem slubenom glasilu optine ili grada (st. 3). pre stupanja na snagu (st. 1). Objavljivanje zakona i drugih optih pravnih akata pre stupanja na snagu jedna je od osnovnih pretpostavki pravne sigurnosti, i jedan od vidova praktine realizacije principa vladavine prava. Kada regulie hijerarhiju optih pravnih akata u unutranjem pravu (l. 195), Ustav propisuje da oni moraju biti u skladu sa zakonom. Kada regulie nadlenosti Ustavnog suda, Ustav propisuje da ovaj sud odluuje ne samo o saglasnosti optih podzakonskih pravnih akata sa zakonom ve da ocenjuje i njihovu usklaenost sa Ustavom. Budui da su ustavna pravila razliita jedno doputa samo ocenu zakonitosti, a drugo ukljuuje i ocenu ustavnosti i ocenu zakonitosti, u ustavnoj praksi moe se postaviti pitanje obima kompetencija Ustavnog suda, kao i pitanje, da li se pred ovim sudom moe osporavati ustavnost podzakonskih optih akata ili samo njihova zakonitost?

255

lan 196 Objavljivanje zakona i drugih optih akata Zakoni i svi drugi opti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i podzakonski opti akti Republike Srbije objavljuju se u republikom slubenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom slubenom glasilu. Statuti i opti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim slubenim glasilima. Zakoni i drugi opti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naroito opravdani razlozi, utvreni prilikom njihovog donoenja.

256 Stupanje na snagu zakona i drugih optih pravnih akata vezuje se za momenat njihovog objavljivanja u odgovarajuem slubenom glasilu. Od momenta njihovog publikovanja do momenta stupanja na snagu potrebno je da protekne odreeni vremenski period. Vreme od momenta objavljivanja zakona, pa do njegovog stupanja na snagu naziva se vreme ekanja zakona. Razlog iz kojeg se propisuje vremenski razmak izmeu objavljivanja i stupanja na snagu zakona jeste nastojanje da se obezbedi mogunost da se graani i drugi subjekti na koje se propis odnosi upoznaju sa reenjima koja sadri zakon ili drugi opti pravni akt. Ustav propisuje da zakon kao i drugi opti pravni akti stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, u odgovarajuem slubenom glasilu (st. 4). Od ovog opteg pravila Ustav doputa izuzetak i propisuje da izuzetno, zakoni i drugi opti pravni akti mogu i ranije stupiti na snagu, ali ne pre njihovog objavljivanja (st. 4). Stupanje na snagu zakona pre isteka vremena od 8 dana od dana objavljivanja Ustav doputa samo pod uslovom da za to postoje opravdani razlozi (st. 4). Razlozi koji opravdavaju ranije stupanje na snagu zakona ili drugog opteg akta moraju biti utvreni prilikom usvajanja zakona odnosno drugog opteg pravnog akta. Drugi izuzetak odnosi se na oblast krivinog zakonodavstva. Ustav Momenat stupanja snagu Ustava razlikuje se od momenta stupanja na snagu zakona. To je jedan od elemenata koji postupak usvajanja ustava razlikuje od postupka usvajanja zakona, i ustavu, kao najviem pravnom aktu u ustavnom poretku, pribavlja posebno mesto u pravnom sistemu. Akt o promeni Ustava stupa na snagu danom proglaenja u Narodnoj skuptini (l. 203 st. 10). utvruje da odredba krivinog zakona moe imati povratno dejstvo samo ukoliko je ona blaa za uinioca krivinog dela (st. 2). Pored toga, u delu Ustava o ljudskim i manjinskimm pravima, Ustav propisuje mogunost odstupanja od zabrane retroaktivnog dejstva zakona, i kada je re o naelu legaliteta dela i sankcije Ustav doputa mogunost da se odstupi od naela prema kojem se kazne odreuju prema zakonu koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela, i da se uiniocu krivinog dela izrekne lan 197 Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih optih akata Zakoni i svi drugi opti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalae opti interes utvren pri donoenju zakona. Odredba krivinog zakona moe imati povratno dejstvo samo ako je blaa za uinioca krivinog dela. U skladu sa naelom pravne sigurnosti i principom vladavine prava, kao osnovnim principima Ustava (l. 1), Ustav eksplicitno, ali samo naelno, zabranjuje povratno dejstvo zakona i svih drugih optih pravnih akata (st. 1). kazna koju propisuje zakon donesen nakon izvrenja krivinog dela, ukoliko je taj zakon za uinioca povoljniji (l. 34 st. 2). Povratno dejstvo zakona mogue je pod uslovima koje propisuje Ustav (st. 2). Odstupanje od zabrane retroaktivnog dejstva zakona mogue je samo ukoliko to nalae opti interes. Opti interes koji opravdava odstupanje od zabrane retroaktivnog dejstva zakona mora biti utvren prilikom usvajanja zakona u zakonodavnom postupku. Pored toga, odstupanje od zabrane retroaktivnog dejstva zakona doputeno je samo za pojedine odredbe zakona, ali ne i za zakon u celini. To nalae da se u postupku donoenja zakona, uz obrazloenje opteg interesa koji je osnov za odstupanje od zabrane retroaktivnog dejstva zakona, utvrde i odredbe zakona koje e imati povratno dejstvo. Od naela zabrane povratnog dejstva zakona i drugih optih pravnih akata Ustav doputa izuzetak u dva sluaja. Oba se odnose na povratno dejstvo zakona (st. 2), dok se izuzetak koji bi omoguio povratno dejstvo drugih optih pravnih akata u Ustavu ne regulie. Nain na koji Ustav regulie izuzetak od zabrane retroaktivnog dejstva upuivao bi na zakljuak da je izuzetak mogu i doputen jedino za zakone kao opte pravne akte, a da je iskljuena mogunost povratnog dejstva drugih optih pravnih akata.

257

lan 198 Zakonitost uprave Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu. Zakonitost konanih pojedinanih akata kojima se odluuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podlee preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u odreenom sluaju zakonom nije predviena drugaija sudska zatita.

258 Opte naelo o zakonitosti rada uprave preciziraju dva posebna ustavna pravila. Jedno pravilo nalae obavezu da svi pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, kao i organa autonomnih pokrajina i organa jedinica lokalne samouprave moraju biti zasnovani na zakonu (st. 1). Drugo pravilo regulie sudsku zatitu zakonitosti pojedinanih pravnih akata koja ukljuuje ispitivanje zakonitosti pojedinanih pravnih akata, ukoliko se tim aktima odluuje o neijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu: u postupku sudske kontrole uprave (upravni spor) u drugom sudskom postupku, ukoliko zakon propisuje drugu sudsku zatitu (st. 2). lan 200 Vanredno stanje Kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili graana, Narodna skuptina proglaava vanredno stanje. Odluka o vanrednom stanju vai najdue 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skuptina odluku o vanrednom stanju moe produiti za jo 90 dana veinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Za vreme vanrednog stanja, Narodna skuptina se sastaje bez posebnog poziva i ne moe biti rasputena. Jedna od vanih garancija ustavnosti i zakonitosti koja doprinosi pravnoj sigurnosti fizikih i pravnih lica u postupku pred organima vlasti, posebno kada se u postupku pred organima dravne vlasti odluuje o njihovim pravima ili obavezama, jeste pravo na korienje svog jezika. Ovo pravo Ustav garantuje svakome (st. 1). Njega uiva najiri broj subjekata. Ustav izriito propisuje da neznanje jezika na kojem se vodi postupak ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zatitu ljudskih i manjinskih prava (st. 2), ali ne propisuje sankciju za sluaj krenja ove ustavne garancije, niti upuuje na zakon koji bi to mogao regulisati. Pravo na korienje jezika garantuje se u: postupcima koji se vode pred sudom; postupcima koji se vode pred dravnim organima; postupcima koji se vode pred organizacijama koje vre javna ovlaenja (st. 2). Proglaavajui vanredno stanje Narodna skuptina moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava. Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skuptina. Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propiu Narodna skuptina ili Vlada vae najdue 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skuptina, Narodna skuptina je potvruje u roku od 48 sati U ovom kontekstu, Ustav ne propisuje da se pravo na korienje svog jezika garantuje i u postupcima koji se vode pred organima autonomne pokrajine, kao ni u postupcima pred organima lokalne samouprave. Pored toga, u okviru garancija prava na pravino suenje, Ustav garantuje svim uesnicima u sudskom postupku pravo na besplatnog prevodioca (l. 32 st. 2), a u okviru prava pripadnika nacionalnih manjina na ouvanje posebnosti garantuje vie posebnih prava vezanih za korienje njihovog maternjeg jezika (na primer, pravo na kolovanje na maternjem jeziku u dravnim i privatnim kolama; ispisivanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova, i slino na jeziku nacionalne manjine ukoliko ine znatan deo lokalnog stanovnitva; pravo na informisanje na svom jeziku, i drugo. (l. 79)). ire u komentarima uz lan 32 i lan 79.

259

lan 199 Jezik postupka Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim dravnim organom ili organizacijom koja vri javna ovlaenja, kada se reava o njegovom pravu ili obavezi. Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zatitu ljudskih i manjinskih prava.

260 od njenog donoenja, odnosno im bude u mogunosti da se sastane. Ako Narodna skuptina ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da vai zavretkom prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja. Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skuptina, Vlada je duna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skuptini u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im Narodna skuptina bude u mogunosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da vae 24 sata od poetka prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja. U poglavlju o ustavnosti i zakonitosti sistematizovane su i ustavne odredbe koje reguliu proglaenje vanrednog stanja i rata, mere koje se u tim prilikama preduzimaju, i status ljudskih i manjinskih prava u takvim prilikama. Ustav najpre propisuje razloge koji mogu biti legitimni ustavni osnov da u ustavnom sistemu bude proglaeno vanredno stanje. Samo jedan razlog, formulisan na opti nain, jeste osnov da se u ustavnom sistemu proglasi vanredno stanje. To je sluaj kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili graana (st. 1). Propisujui razloge za proglaenje vanrednog stanja, Ustav podjednako titi dve vrednosti: ustavnost poretka opstanak drave, ali i opstanak pojedinaca (graana). Donoenje odluke o proglaenju vanrednog stanja Ustav je stavio u nadlenost Narodne skuptine koja, kao najvie predstavniko telo i reprezentant graana ima ustavno ovlaenje da oceni da li su se stekli uslovi da se vanredno stanje proglasi, odnosno da li je javna opasnost takvog karaktera da ugroava opstanak drave i graana (st. 1). Ovo je veoma delikatno i osetljivo pitanje, jer nastupa poremeaj u ustavnom sistemu, a za ljudska i manjinska prava moe biti propisan poseban reim koji propisuje odstupanje od ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava. Zato je za usvajanje odluke o proglaenju vanrednog stanja potrebna kvalifikovana veina glasova narodnih poslanika. Ovu odluku Narodna skuptina usvaja apsolutnom veinom glasova svih narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 2). O znaaju koji Ustav pridaje ulozi koju Narodna skuptina ima prilikom odluivanja o proglaenju vanrednog stanja govorei i dva posebna ustavna pravila koja tite njen status u ovim prilikama. Narodna skuptina odluuje i o ukidanju vanrednog stanja (l. Ustav regulie i alternativnu proceduru, kada o proglaenju vanrednog stanja odluuju drugi subjekti. Pretpostavka da se primeni alternativna procedura je u sluaju kada ne postoji mogunost da se Narodna skuptina sastane (st. 5). To je uslov koji mora biti ispunjen da bi se moglo pristupiti donoenju odluke o proglaenju vanrednog stanja primenom alternativne procedure. To je vano prethodno pitanje. Ustav nije posebno regulisao ko konstatuje da nema mogunosti da se Narodna skuptina sastane. Kada Narodna skuptina ne moe da se sastane o proglaenju vanrednog stanja, tada zajedniki odluuju predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade (st. 5). Kako oni odluuju o proglaenju vanrednog stanja, moglo bi se pretpostaviti da je u njihovoj nadlenosti i odluivanje o tome da li (ne)postoji mogunost da se Narodna skuptina sastane. Kada proglasi vanredno stanje, Narodna skuptina moe odluiti da usvoji i mere kojima se regulie reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koja garantuje Ustav (st. 4). Dejstvo ovih mera vremenski je ogranieno. One se primenjuju najdue 90 dana (st. 2). To je osnovno ustavno pravilo. Ustav ipak doputa da se dejstvo mera, koje za vreme vanrednog stanja reguliu reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, produi odlukom Narodne skuptine za jo najvie 90 dana. Za odluku o produenju vaenja ovih mera zahteva se kvalifikovana veina (apsolutna veina glasova svih narodnih poslanika) (st. 3). Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja ogranienog su vremenskog dejstva. One, prema izriitoj odredbi Ustava vae najdue 90 dana (st. 7), uz mogunost koju Ustav doputa, da njihovo vaenje, pod istim uslovima pod kojima su usvojene, bude produeno za jo najdue 90 dana (st. 7). Pored toga, Ustav izriito zabranjuje rasputanje Narodne skuptine za vreme vanrednog stanja (st. 3 kao i l. 109 st. 4), a ukoliko je Narodna skuptina rasputena u momentu proglaenja vanrednog stanja, ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost sve do okonanja vanrednog stanja (l. 109 st. 7). ire u komentarima uz lan 109. Ustav eksplicitno propisuje da se Narodna skuptina, za vreme vanrednog stanja, sastaje bez poziva (st. 3 kao i l. 106 st. 4), i da suspenduje ustavne odredbe koje reguliu redovna i vanredna zasedanja Narodne skuptine (l. 106 st. 1, 2 i 3). Vie u komentarima uz lan 106. 105 st. 2 taka 2). I odluku o ukidanju vanrednog stanja Narodna skuptina usvaja kvalifikovanom veinom glasova (apsolutna veina glasova narodnih poslanika) (l. 105 st. 2 taka 2).

261

262 Odluka o proglaenju vanrednog stanja koju zajedniki donose predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade podlee potvrdi od strane Narodne skuptine (st. 8). Ustav propisuje kratak vremenski rok od samo 48 sati u kojem odluka o proglaenju vanrednog stanja mora dobiti potvrdu Narodne skuptine. Ustav propisuje i alternativno ustavno pravilo, za sluaj da Narodna skuptina, zbog toga to nije mogla da se sastane, nije potvrdila odluku o proglaenju vanrednog stanja u Ustavom propisanom roku. U tom sluaju, odluka e se izneti na potvrdu Narodnoj skuptini odmah kada se steknu uslovi za sastajanje Skuptine (st. 8). Ukoliko Narodna skuptina ne potvrdi odluku o proglaenju vanrednog stanja, jedina konsekvenca koju Ustav propisuje jeste prestanak njenog vaenja. Ona prestaje da vai, na osnovu smog Ustava, sa zavretkom prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja (st. 8). Ustav propisuje i alternativnu proceduru usvajanja mera kojima se regulie reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja (st. 6). Alternativna procedura primenjuje se u sluaju kada ne postoji mogunost da se sastane Narodna skuptina. U takvim okolnostima, ovlaenja za propisivanje mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, na osnovu smog Ustava, prelaze na organe izvrne vlasti (Vladu i predsednika Republike). Ustav ovlauje Vladu da, svojom uredbom, propie mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. Za punovanost uredbe koja regulie reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja potrebno je da uredbu potpie i predsednik Republike (st. 6). Na taj nain obezbeuje se da svi organi kojima je Ustav poverio obavljanje poslova iz domena izvrne vlasti preuzmu zajedniku odgovornost za sadraj mera koje propisuju odstupanje od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja. I mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, koje svojom uredbom propisuje Vlada uz supotpis predsednika Republike, imaju takoe ogranieno vremensko dejstvo. One vae najdue 90 dana (st. 7), a njihovo vaenje moe biti produeno jo najdue 90 dana pod istim uslovima pod kojima su mere i usvojene (st. 7). Pored toga, Ustav propisuje da mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, ukoliko ih nije propisala Narodna skuptina, podleu potvrdi Narodne skuptine (st. 8). Ustav propisuje kratak rok (48 sati od usvajanja uredbe), i obavezuje Vladu da uredbu o merama odstupanja od Odluka o proglaenju ratnog stanja je u nadlenosti Narodne skuptine. Za razliku od veine koju Ustav zahteva za usvajanje odluke o proglaenju vanrednog stanja (l. 105 st. 23 taka 2) (kvalifikovana veina u obliku apsolutne veine), za usvajanje odluke o proglaenju rata Ustav ne zahteva kvalifikovanu veinu, pa se na donoenje odluke o proglaenju rata primenjuje opte pravilo da Narodna skuptina odluuje veinom glasova narodnih poslanika na sednici Narodne skuptine na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika (prosta veina) (l. 105 st. 1). Razlozi kojima su se rukovodili pisci Ustava da propiu razliita pravila o veini za odluku o proglaenju vanrednog stanja (kvalifikovana veina), i veini koja se trai za proglaenje rata (prosta veina) ostaju nejasni, posebno ako se ima u vidu vei stepen opasnosti po opstanak zajednice i graana u ratu, nego to bi se moglo oekivati za vreme vanrednog stanja. Ustav razikuje vanredno stanje i ratno stanje kao dva oblika ugroavanja ustavnog poretka i ljudskih prava. lan 201 Ratno stanje Ratno stanje proglaava Narodna skuptina. Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Proglaavajui ratno stanje Narodna skuptina moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava. Kad Narodna skuptina ne moe da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvruju predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvruje Narodna skuptina kad bude u mogunosti da se sastane. ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skuptini. Ako ne postoji mogunost da se Narodna skuptina sastane, uredba se podnosi na potvrdu im sastajanje Narodne skuptine bude mogue. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje je propisala Vlada svojom uredbom, a koje nisu iznesene na potvrdu Narodnoj skuptini, prestaju da vae, po osnovu smog Ustava u roku od 24 sata od poetka prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja (st. 8).

263

264 Ustav propisuje i alternativnu proceduru za odluivanje o proglaenju rata. Ova procedura primenjuje se pod uslovom da Narodna skuptina ne moe da se sastane (st. 2). U tom sluaju primenjuje se isto pravilo kao kada se proglaava vanredno stanje. O proglaenju rata odluuju zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade (st. 2). Iako Ustav to eksplicitno ne propisuje, oni ujedno konstatuju da su se stekli Ustavom propisani uslovi (nemogunost Narodne skuptine da se sastane) da se primeni alternativna procedura, i da oni zajedniki odlue o proglaenju rata. Mere odstupanja od Ustavom zagarantovanih ljudskih i manjinskih prava utvruje i svojim aktom propisuje Narodna skuptina (st. 3). Nain na koji je u Ustavu regulisano ovo pitanje upuuje na zakljuak da Narodna skuptina odluuje o tome da li e propisati mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. Ustav koristi termin moe propisati, to bi govorilo u prilog iznesenom zakljuku. Pored toga, iz ustavne odredbe sledilo bi i da se mere odstupanja propisuju istovremeno sa usvajanjem odluke o proglaenju ratnog stanja. Ustav koristi termin proglaavajui ratno stanje, to bi govorilo u prilog stavu da se mere odstupanja usvajaju istovremeno kada i odluka kojom Narodna skuptina proglaava ratno stanje. Ustav propisuje i alternativnu proceduru za propisivanje mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme rata. Ova procedura primenjuje se pod uslovom da ne postoji mogunost da se Narodna skuptina sastane za zasedanje (st. 4). U tom sluaju, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajedno utvruju predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade (st. 3). Ustav ne propisuje eksplicitno kada se smatra da Narodna skuptina ne moe da se sastane, i ko konstatuje da je ovaj uslov ispunjen i da, u skladu sa tim, predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade imaju pravo da propiu mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. U pokuaju da se na ovo pitanje odgovori, treba posebno imati u vidu izriitu odredbu Ustava da se Narodna skuptina posle proglaenja ratnog stanja sastaje, na osnovu smog Ustava i bez poziva (l. 106 st. 4), kao i odredbu da se u sluaju proglaenja ratnog stanja, Narodnoj skuptini koja je bila rasputena, na osnovu smog Ustava uspostavlja puna nadlenost, sve do okonanja ratnog stanja (l. 109 st. 7). Kako Ustav nesumnjivo ustanovljava pravo predsednika Republike, predsednika Narodne skuptine i predsednika Vlade da Reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava jedno je od najdelikatnijih pitanja u prilikama koje se karakteriu kao vanredno stanje ili ratno stanje. Za vreme rata i vanrednog stanja dolazi do poremeaja nadlenosti u korist egzekutive, a i do odstupanja od reima ustavom garantovanih ljudskih prava, to govori da se u ovim prilikama pod svojevrsnim udarom nalaze dva izuzetno znaajna ustavna principa: princip ograniene vlasti u obliku podele vlasti, i ljudska prava i slobode iji je Ustav garant i zatitnik. Otuda nastojanje ustavotvorca da, uvaavajui standarde meunarodnih konvencija o ljudskim pravima, u smom Ustavu postavi lan 202 Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju Po proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno. Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da vae prestankom vanrednog ili ratnog stanja. Mere odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenih l. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava propisane u toku rata podleu potvrdi od strane Narodne skuptine (st. 5). Ustav propisuje kada se mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava moraju podneti na potvrdu Narodnoj skuptini, i to vezuje za momenat kada se steknu uslovi da se Narodna skuptina sastane (st. 5). Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava mogu se, tako, izneti na potvrdu Narodnoj skuptini i u toku rata. Pitanje koje ovo ustavno reenje ostavlja otvorenim jeste, kada se smatra da su se stekli uslovi da se Narodna skuptina sastane, i ko konstatuje da postoje uslovi za njeno sastajanje? zajedniki proglase ratno stanje, kao i da oni u jednom sudbonosnom trenutku zajedniki preuzimaju odgovornost za zatitu graana i dravne zajednice, mogue bi bilo prihvatiti interpretaciju prema kojoj bi isti subjekti imali i pravo da konstatuju da ne postoji mogunost za sastajanje Narodne skuptine, i da su se stekli uslovi da oni zajedniki propiu mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava.

265

266 granice za regulisanje odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. Sledei ustavni principi postavljaju granice postupanja prilikom odluivanja o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava: U skladu sa optim ustavnim principima koji se odnose na ogranienja ljudskih i manjinskih prava (l. 20), Ustav izriito regulie odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, za vreme vanrednog stanja ili rata. Princip srazmernosti izmeu ogranienja prava i svrhe koja se nastoji postii ogranienjem prava i u ovom sluaju je polazni princip. Ustav doputa odstupanja samo u obimu koji je neophodan (st. 1). Ograniava se i sadraj mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. On ne sme biti diskriminatoran. Ustav propisuje da mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava ne mogu dovesti do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla (st. 2). Osnovi za diskriminaciju navedeni su taksativno. Izostalo je naelno pravilo koje zabranjuje svaki vid diskriminacije, a koje bi omoguilo da se prilikom interpretacije ove ustavne odredbe ukljue i drugi vidovi diskriminacije. Neke osnove za diskriminaciju izostavljene su u ovom kontekstu, a koje Ustav navodi u odredbi o zabrani diskriminacije (npr. roenje, politiko ili drugo uverenje, imovinsko stanje, kultura, jezik, starost, psihiki ili fiziki invaliditet) (l. 21 st. 3). Ustav ne pominje oblike diskriminacije (direktna i indirektna), pa ostaje otvoreno pitanje, da li se ustavna zabrana odnosi na oba vida diskriminacije? Vie u komentarima uz l. 21. Vaenje mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava je vremenski ogranieno. One prestaju da vae s prestankom vanrednog ili ratnog stanja (st. 3). Prava koja Ustav, u skladu sa meunarodnim standardima ljudskih prava, taksativno navodi, izuzeta su iz reima odstupanja. To su apsolutno zatiena prava. Ustav zabranjuje odstupanja od ovih prava u bilo kojim prilikama (st. 4). Apsolutno zatiena prava su: pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj linosti (l. 23); pravo na ivot (l. 24); pravo na nepovredivost fizikog i psihikog integriteta (l. 25); zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i zabrana prinudnog rada (l. 26); prava lica lienog slobode (l. 28); pravo na pravino suenje (l. 32); pravo na sigurnost u kaznenom pravu (l. 34); pravo na pravnu linost (l. 37); pravo na dravljanstvo (l. 38); sloboda misli, savesti i veroispovesti (l. 43); pravo na prigovor savesti (l. 45); sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti (l. 47); zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje (l. 49); pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika (l. 62); sloboda odluivanja o raanju (l. 63); prava deteta (l. 64); zabrana nasilne asimilacije (l. 78).

267

268 Ako Narodna skuptina usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava. Narodna skuptina usvaja akt o promeni Ustava dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika i moe odluiti da ga i graani potvrde na republikom referendumu. Narodna skuptina je duna da akt o promeni Ustava stavi na republiki referendum radi potvrivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, naela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, ureenje vlasti, proglaavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrivanje, graani se na referendumu izjanjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na Ustav se od obinih zakona razlikuje i po tome to sm regulie postupak svoje revizije. To, kao i injenica da se Ustav menja po postupku koji je sloeniji od zakonodavnog postupka pribavlja Ustavu eksluzivno mesto najvieg pravnog akta u pravnom sistemu. U devetom delu Ustava sistematizovane su odredbe koje se odnose na promenu Ustava. referendumu glasala veina izalih biraa. Akt o promeni Ustava koji je potvren na republikom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skuptina. Ako Narodna skuptina ne odlui da akt o promeni Ustava stavi na potvrivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skuptini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skuptina. Postupak revizije Ustava regulisan je u devetom delu Ustava. Ustav neposredno regulie vie pitanja vezana za postupak promene Ustava: organ koji je nadlean za donoenje odluke o usvajanju Ustava (st. 2 i l. 99 st. 1 taka 1); subjekte kojima garantuje pravo da predloe reviziju Ustava (st. 1); veinu glasova potrebnu za usvajanje predloga za promenu Ustava u Narodnoj skuptini (st. 3); veinu glasova potrebnu da se u Narodnoj skuptini usvoji akt o promeni Ustava (st. 6); raspisivanje obaveznog ustavnog referenduma i propis, kada ustavni referendum mora biti raspisan (st. 7); raspisivanje fakultativnog ustavnog referenduma (st. 6 i 9); veinu glasova neophodnu za usvajanje Ustava na referendumu (st. 7); temporarnu zabranu revizije Ustava (l. 203 st. 4 i l. 204);

269

Deveti deo P R O M E N A U S TAVA

lan 203 Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava Predlog za promenu Ustava moe podneti najmanje jedna treina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 biraa. O promeni Ustava odluuje Narodna skuptina. Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako ne bude postignuta potrebna veina, promeni Ustava po pitanjima sadranim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne moe se pristupiti u narednih godinu dana.

270 nadlenost za proglaenje Ustava, nain proglaenja i formu akta za proglaenje Ustava ( st. 9); stupanje na snagu akta o promeni Ustava (st. 9 in fine). Ustavotvorna vlast pripada Narodnoj skuptini i biraima (st. 2, 6, 7 i 9). U postupku odluivanja o promeni Ustava uestvuju i Narodna skuptina i birai neposredno, pa je ustavotvorna vlast podeljena izmeu njih. Ustav sadri odredbu da o promeni Ustava odluuje Narodna skuptina (l. 99 st. 1 taka 1, i l. 203 st. 2), to bi moglo biti osnov za zakljuak da ustavotvorna vlast pripada Narodnoj skuptini. Ukoliko se imaju u vidu druge ustavne odredbe (l. 203 st. 6, 7 i 9), moe se zakljuiti da je ustavotvorna vlast podeljena izmeu Narodne skuptine i graana. Tu se u prvom redu imaju u vidu: odredbe o obaveznom naknadnom ustavnom referendumu koje nalau Narodnoj skuptini da, kada se revizija Ustava odnosi na taksativno navedene delove Ustava, akt o reviziji Ustava uputi na ustavni referendum radi potvrivanja od strane graana (st. 7); odredbe o fakultativnom naknadnom ustavnom referendumu odnosno o pravu Narodne skuptine da i reviziju Ustava iji se sadraj odnosi na druge delove Ustava uputi na referendum nakon usvajanja u Narodnoj skuptini (st. 6 i 9). Pravo podnoenja predloga za reviziju Ustava pripada biraima, narodnim poslanicima, predsedniku Republike i Vladi. Za validnost predloga koji podnose birai odnosno narodni poslanici Ustav propisuje i dodatne uslove koje je potrebno ispuniti da bi predlog bio validan: predlog biraa svojim potpisima mora podrati najmanje 150.000 biraa (st. 1); predlog za reviziju Ustava koji podnosi narodni poslanik mora dobiti podrku najmanje 1/3 od ukupnog broja narodnih poslanika (st. 1). Za usvajanje predloga za promenu Ustava potrebna je kvalifikovana veina najmanje 2/3 glasova ukupnog broja narodnih poslanika (st. 3). Kada je predlog za promenu Ustava prihvaen u Narodnoj skuptini, pristupa se pripremi akta o promeni Ustava, ili se odmah pristupa njegovom razmatranju ukoliko je akt o reviziji Ustava pripremljen (st. 5). Potom se akt o promeni Ustava razmatra u Narodnoj skuptini, a nakon razmatranja on se usvaja. Za usvajanje akta o promeni Ustava potrebna je kvalifikovana veina od najmanje dve treine ukupnog broja narodnih poslanika (st. 6). Ustav utvruje i mogunost raspisivanja fakultativnog naknadnog ustavnog referenduma (st. 6). Pravo da odlui o raspisivanju fakultativnog Ovi delovi Ustava ne mogu se menjati bez saglasnosti graana izraene na referendumu. Da bi akt o promeni Ustava koji regulie ova pitanja bio usvojen, potrebno je da dobije potvrdu biraa na naknadnom ustavnom referendumu (st. 7). Akt o promeni Ustava bie potvren ako dobije podrku glasova veine biraa od broja biraa koji su izali na referendum (prosta veina). Ustav ne regulie, da li se i na ovaj sluaj primenjuju odredbe o temporarnoj zabrani ustavne revizije, kao u sluaju kada predlog za promenu Ustava nije prihvaen u Narodnoj skuptini. Ako Ustavom propisana potrebna veina glasova biraa na referendumu ne bude dostignuta, Ustav izriito ne zabranjuje da se o istom pitanju ponovo pokrene postupak revizije Ustava (uporediti st. 4 sa st. 8 i 9). Razliite posledice neuspeha u pokuaju da se Ustav revidira i razliito sankcionisanje dve, u mnogo emu sline, pravne situacije (i u jednom i u drugom sluaju predlog za reviziju Ustava nije prihvaen jer nije dobio potrebnu veinu), moe biti izvor praktinih problema u primeni Ustava. Referendum je obavezan kada se sadraj predloga za reviziju Ustava odnosi na taksativno navedene delove, odnosno odredbe Ustava (st. 7): preambulu Ustava; ljudska i manjinska prava i slobode; ureenje vlasti; proglaavanje ratnog i vanrednog stanja; odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju; postupak promene Ustava. U ustavnom sistemu Srbije propisan je ustavni referendum za usvajanje akta o promeni Ustava. Ustavni referendum postoji u dva oblika, kao obavezan (st. 7), i kao fakultativan (st. 6 i 9). Ukoliko predlog za promenu Ustava nije dobio potrebnu veinu glasova u Narodnoj skuptini, Ustav propisuje temporarnu zabranu revizije Ustava u pitanjima koja je sadravao predlog za reviziju Ustava koji nije dobio podrku potrebnog broja poslanika u Narodnoj skuptini. Ustav zabranjuje da se narednih godinu dana podnese predlog za reviziju Ustava o istom pitanju (st. 4).

271

272 naknadnog ustavnog referenduma pripada Narodnoj skuptini. Ona moe odluiti da i druga pitanja, osim onih za koja Ustav izriito nalae obavezu raspisivanja referenduma, uputi na referendum, nakon to je akt o promeni Ustava dobio podrku 2/3 veine glasova ukupnog broja narodnih poslanika. Odluka donesena na fakultativnom referendumu je obavezujua. Prema vremenu raspisivanja, kako obavezni, tako i fakultativni ustavni referendum su naknadni. Odluka o raspisivanju referenduma donosi se nakon to je u Narodnoj skuptini usvojen akt o reviziji Ustava. Ustav propisuje rok u kojem se mora odrati ustavni referendum. On se mora odrati u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava (st. 8). Izjanjavanje graana na referendumu ima dejstvo potvrivanja promene Ustava. Pravo proglaenja akta o promeni Ustava pripada Narodnoj skuptini (st. 9). Ona proglaava akt o promeni Ustava nakon izglasavanja u Narodnoj skuptini. Ustav razlikuje dve situacije vezane za proglaenje akta o promeni ustava i njegovo stupanje na snagu. Jedna situacija, kada je akt o promeni Ustava upuen na referendum, i druga kada nije upuen na referendum ve ga je usvojila Narodna skuptina. U sluaju kada je akt o promeni Ustava bio iznesen na potvrdu biraima (obavezni ili fakultativni referendum), Narodna skuptina proglaava akt o promeni Ustava u formi odluke o proglaenju promene Ustava, a nakon potvrde na referendumu (st. 9). Proglaenjem akta o promeni Ustava u Narodnoj skuptini on stupa na snagu. Kada akt o promeni Ustava nije iznesen na referendum kako bi dobio potvrdu biraa, o promeni odluuje Narodna skuptina. Promena Ustava usvojena je kada za nju glasa 2/3 ukupnog broja poslanika Narodne skuptini (st. 6). Akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skuptina (st. 9). Ustavni zakon za sprovoenje Ustava usvaja se istovremeno kada i Ustav i stupa na snagu, istoga dana kada i Ustav, dok se uredba za sprovoenje zakona usvaja posle donoenja zakona, i stupa na snagu nakon stupanja na snagu zakona ije sprovoenje regulie. Za razliku od akta koji regulie sprovoenje Ustava, sprovoenje zakona regulie uredba za sprovoenje zakona kao podzakonski pravni akt. Propis za sprovoenje Ustava usvaja Narodna skuptina dok propis za sprovoenje zakona donosi Vlada. lan 205 Ustavni zakon Za sprovoenje promene Ustava donosi se ustavni zakon. Ustavni zakon se donosi dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ustav se razlikuje od zakona i po aktu koji regulie primenu i sprovoenje Ustava. Za sprovoenje Ustava donosi se poseban zakon. On ima formu ustavnog zakona (st. 1). Ustavni zakon za sprovoenje ustava razlikuje se od drugih zakona po postupku donoenja. Za njegovo usvajanje propisan je poseban postupak. Od zakonodavnog postupka, usvajanje ovog zakona razlikuje se po veini kojom se on usvaja u Narodnoj skuptini. Za usvajanje Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava potrebna je kvalifikovana veina 2/3 ukupnog broja narodnih poslanika. zabranu revizije Ustava. Eksplicitno je zabranjena promena Ustava u vreme ratnog ili vanrednog stanja (l. 204). Temporarna zabrana revizije Ustava u takvim prilikama propisuje se jer je re o okolnostima u kojima je doveden u pitanje ili je ozbiljno ugroen opstanak zajednice, a u ustavnom sistemu nastupa poremeaj nadlenosti u korist izvrne vlasti. U takvim prilikama promena Ustava ne bi bila legitimna, i zato je Ustav eksplicitno zabranjuje.

273

lan 204 Zabrana promene Ustava Ustav ne moe biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja. Pored temporarne zabrane revizije Ustava ije se dejstvo protee samo na pitanja sadrana u predlogu za reviziju Ustava koji nije dobio podrku u Narodnoj skuptini (l. 203 st. 4), Ustav propisuje jo jednu temporarnu

274

275

Deseti deo Z AV R N A O D R E D B A PRILOG

lan 206 Ovaj ustav stupa na snagu danom proglaenja u Narodnoj skuptini. Ustav se razlikuje od zakona, izmeu ostalog, i po tome koji propis regulie njegovo stupanje na snagu, kao i kada Ustav stupa na snagu. Stupanje na snagu Ustava regulie sm Ustav, kao i momenat njegovog stupanja na snagu.

Izbor radova autorke teksta koji sadre ire komentare pojedinih ustavnih reenja Srbija izmeu ustava i ustavnosti, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd, 2005. Ustavni okvir regionalne drave primer Srbije, centar za regionalizam, Novi Sad, 2009, str. 308. Constitutional Process in Serbia One View to the

Ustav Srbije regulisao je stupanje na snagu Ustava (l. 206). Za razliku od zakona koji stupaju na snagu najranije osmog dana od objavljivanja u Slubenom glasniku, a samo izuzetno mogu stupiti na snagu i pre proteka perioda od 8 dana, ako za to postoje naroito opravdani razlozi koji moraju biti utvreni prilikom donoenja zakona (l. 196 st. 4), Ustavom je eksplicitno propisano da Ustav stupa na snagu danom proglaenja u Narodnoj skuptini (l. 207).

Constitutional Moment and the Way to the New Constitution of Serbia, Zbornik constitutional consequencies of the EU Membership, Pech, 2005. Ustavni proces kako do novog ustava Srbije, Zbornik Odjeci Sretenja Srbija u potrazi za novim Ustavom, Grad Kragujevac, 2006, str. 217227. Ustavno pitanje u Srbiji 19902006, Zbornik Oko izbora br. 14, ceSID, Beograd, 2007, str. 2127. Postupak usvajanja Ustava odsustvo demokratske legitimacije, Srpska pravna revija br. 5/2006 vanredno izdanje, str. 1624.

276 Protection of the Constitution condition for a Constitutional State, Pravni ivot br. 14/2008, tom IV, str. 645669. The basic principles of the constitutional state the Constitution of Serbia as one example, Zbornik radova Evropska zajednica naroda i univerzalne vrednosti, Novosadska asocijacija za teoriju, etiku i filozofiju prava, 2008. Protection of the Constitution condition for a Constitutional State, Pravni ivot br. 14/2008, tom IV, str. 645669. Dinamike kompetencije dravne vlasti, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu XLI, br. 12/2007, str. 2143. Kontroverze ustavnog okvira zatite ljudskih prava, Zbornik Ustavne i meunarodno pravne garancije zatite ljudskih prava, Pravni fakultet Ni, 2008, str. 245261. Pravo na ravnopravnost polova demokratsko pitanje, evropska vrednost i ustavni princip, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XLII, br. 12/2008. str. 1129. The Constitution and Gender Equality, Zbornik The constitution and Equality, Podgorica, Kancelarija za ravnopravnost polova Vlade Republike Srne Gore, UNIFEM, 2007. str. 2557. Ravnopravnost polova politiki i ideoloki kontekst, Zbornik Ideologija i politike stranke u Srbiji, FES, Beograd, 2007. str. 283299. Ustavni okvir prava nacionalnih manjina, Pravo i politika, br. 3/ 2009, str. 2737. Constitutional Warranties for Gender Equality Case Studies of Serbia and Montenegro, Zbornik Women in Politics stocktaking in South Easten Europ, cEE Network for Gender Issues, Budapest, Ljubljana, Tallinn, 2008, str. 3141. Zakonodavni postupak, Zbornik Dileme i izazovi parlamentarizma, Beograd, FPN i KAS, 2007, str. 203211. Nadlenosti predsednika Republike sadraj, priroda, kvalitet, obim ogranienja kompetencija, Glasnik advokatske komore Vojvodine br. 78/2009 Legal State, the Constitution and the State of Emergency, Pravni ivot br.14, tom IV, 2007. str. 307325. Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu evropski standardi i ustavna reenja, Nova srpska politika misao, posebno izdanje, br. 2, Beograd, 2008, str. 117133. Nova Ustava Srbije in avtonomija Vojvodine (evropski standardi in primerjalna analiza osnutkov ustav), Lex Localis revija za lokalno samoupravo, IV br. 2/2006. str. 6189.

277

Fondacija Konrad Adenauer

Fondacija Konrad Adenauer (KAS) je nemaka politika fondacija. KAS deluje nezavisno u oblastima politikog savetovanja i obrazovanja. Od 1964. godine nosi ime prvog nemakog saveznog kancelara, ije principe Fondacija sledi kao svoju obavezu. Fondacija je prisutna u mnogim zemljama sveta, a i u Nemakoj ima razvijenu mreu Obrazovnih centara. Srbija i Crna g ora nalaze se trenutno u procesu tranzicije. Svim graanima drutva, ukljuujui i politiare, predstoje veliki izazovi koje treba prevazii: u ekonomskom, socijalnom i drutvenom domenu. Fondacija Konrad Adenauer eli u pozitivnom duhu da isprati ove procese. Nai seminari, radionice i konferencije treba da doprinesu boljem razumevanju principa Evropske unije, odgovornosti partija i parlamenta, poimanju pravne drave i slobodnih medija. Posebno se obraamo mladim i politiki zainteresovanim ljudima. Oblasti rada Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu g oru su:

Partije i parlamentarno savetovanje Jaanje evropske sposobnosti Srbije i Crne g ore uspostavljanje pravne drave Pruanje informacija o socijalnoj trinoj ekonomiji Obuka novinara multikulturalni i meureligijski dijalog Program stipendiranja.

www.kas.de/belgrad

280

cIP , 338.242.2:316.4(430) SOcIJALNA trina privreda. 2, Poziv za obnovu socijalne trine privrede iz Jene : 60 godina socijalne trine privrede i smernice za blagostanje, socijalnu pravdu i odrivi poslovni razvoj / [ [priredila] Fondacija Konrad Adenauer ; prevod Sanja Katari]. Beograd : Fondacija Konrad Adenauer, 2009 (Beograd : caligraph). 32 str. : ilustr. ; 21 cm Prevod dela: 60 Jahre Soziale Marktwirtschaft. Tira 1.000. Str. 78: Predgovor / Mihael Borhart. Napomene uz tekst. ISBN 978-86-86661-26-5 1.) (). () ) cOBISS.SR-ID 171315468