Sadržaj i tumačenje snova

Tumačenje snova postaje nov naučni metod koji je omogućio da se dublje prodre u potisnuto, skriveno područje ličnosti, u najdublje regione podsvesnog. Za psi hoanalitičare san je jedan od duševnih fenomena koji u simboličnom obliku otkrivaju zbivanja u psihi bolesnika. U svom delu Tumačenje sna Frojd je pokazao kako se prodire u nesvesnu sferu neurotičara, u prikrivene motive njegove delatnosti. Sadrţaj u snevanom filmu ne odvija se slučajno, već je determinisan u jednom pravcu. San ima svog reţi sera i scenografa u afektu pa se baš zbog toga često rišu svaka logična veza i uzročnost. Slike se reĎaju, pred stave zgušnjavaju, pomeraju i izopačuju, ali su emotivno povezane. Gube se granice izmeĎu subjekta i objektivne stvarnosti. Ličnost se cepa i spaja sa drugim osobama, pa čak i sa predmetima. Brišu se granice izmeĎu vremena i prostora, pa ono što je bilo meša se sa ţeljama rezervisanim za budučnost. Stoga se mnogima čini da sanjaju „koješta" i svoje snove odbacuju kao nešto krajnje besmisleno. Na primer, neko sanja da leti kao ptica. Svašta! MeĎutim, čim počne da diše lakše i slobodnije, čim je telo u boljem poloţaju, u snu moţe i da se leti.

San se deli, prema Frojdu, najnanifestni sadrţaj sna, na ono slikovito dogaĎanje u snu kojeg se secamcTpoSTe buĎenja i na one misli i teţnje koje su skrivene. Tatentne. San ispunjava često primitivne, nagonske teţnje, kao, na primer, potrebu za hranom i utoljavanjem ţeĎi. U svakom slučaju, ne postoji neka posebna duhovna aktivnost u snu koja se bitno razlikuje od dnevnih razmišljanja i briga, skrivenih i neispunjenih ţelja, pa su mnogi snovi produţe nje sanjarija, a fantastičnost u snovima je omogućena odsustvom intelektualne i voljne kontrole. Podsvesni deo ljudskog bića sluţi se nekim mehaniz mon da prikrije pred savešću izvesne nagonske teţnje. Na primer, neki sukob sa prijateljem prikazuje se u manifest nom snu kao lomljenje ruke. Slikovito predstavljanje raznih šimbola u jednoj slici sna, na primer, zmija muški polni organ, dolazi pod uticajem društvenog morala i lične savesti. Pošto je nemoguće sprečiti naviranje potisnutih ţelja, to se u snu preobraţava prvobitni sadrţaj snova u simbole. Dakle, nagon traţi zadovoljenje protiv moralnih načela, te se razvija nejasna konfliktna, zamršena situacija u snu, koji zahteva stručnu analizu, pri čemu treba voditi računa o okolnostima u kojima se san projektovao, ali i o samoj ličnosti koja sanja. Pojedini simboli za razne ljude mogu imati specifična značenja. Polazeći od Frojdove i Adlerove analize, profesor Dţ. Halfild pokušao je da objas ni izvesne simbole. Na primer, krokodil u snu duševno poremećene ličnosti označava ţenu. Orao je simbol ambi cioznih osoba, konj označava moć, vitalnost i uspeh u poduhvatima.

Tradicionalne teorije o snovima Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga počivale su na tezi da su ţivotinje, na primer, samo simboli nesvesnih, animalnih snaga u čoveku. Savremeni američki istraţivači dr Kalvin Hol i dr Robert van de Kastl u knjizi Analiza sadržaja snova pokazali su da sve osobe koje preteţno sanjaju o glistama i vodenim ţivo tinjama, nemaju uravnoteţenu i dovoljno zrelu, čvrstu psihu. Iznose sadrţaje velikog broja snova ţena i muškara ca, uz veoma detaljnu i stručnu analizu.

Ţene često sanjaju da su u zatvorenoj prostoriji, vide druge osobe, uočavaju odeću i boje. Zene su raspoloţene prema muškarcima, mada reĎe govore o seksualnoj angaţo vanosti. Trudnice akt poroĎaja preskaču i obično sanjaju da su već rodile krupnu bebu, nekad deformisanu, čak i mrtvu. Često je dete u snu već veliko, hoda i govori.

Snovi muškaraca su više avanturistički, sa fizičkim nasiljem prema nepoznatom muškarcu. Često jevizraţeno pitanje profesije i razni vidovi pomoći drugome. Ţene su u snovima muškaraca prisutne kao seksualne partnerke.

U snovima ţena i muškaraca ţivotinje se javljaju u 7,5% slučajeva. Često ţene sanjaju pse, mačke i konje, a muškarci ptice, pse i konje. Kod muškaraca u toku snevanja od ţivotinja u 48% nije bilo sisara a kod ţena ih je bilo u 32%. Hol i Kastl smatraju da veći procenat snova u kojima se javljaju sisari ukazuje na snaţniju psihičku zrelost Iičnosti.

Profesor eksperimentalne medicine na Lionskom uni verzitetu, Mišel Ţuve, suprotstavio se svojom teorijom učenju psihoanalitičara. Njegova je teza da se u snovima uveţbava dnevno, svesno ponašanje; mozak u snu trenira postupke. Dakle, san nije pasivno, besvesno stanje, nego aktivan, promenljiv proces, sastavljen od više faza koje se meĎusobno smenjuju.

Za tumačenje snova često se koriste i sanovnici. Sanovnici su knjige snova u kojima moţemo naći raznorazna objašnjenja simbola koji se pojavljuju u našim snovima. Najbolji sanovnik je psihološki sanovnik. Dobar sanovnik i interpretacije snova moţete naći i na sajut Dream Hawk. Ţuve je uspeo da hirurški deblokira upravljačke komande mozga mačke, pa su one u snu frktale i grebale kao budne. U snu se ţivotinje bore, brane i igraju. Pas u snu cvili, kevće, reţi i laje. Ako ga probudimo, on je nekako smušen i tek kasnije se pribere. Opiti sa mačkama dokazali su da i one imaju REMfazu i kad su buĎene pre vremena u kome bi se moglo očekivati da imaju snove pokazale su veliku razdraţljivost i apetit. A da i ţivotinje sanjaju, tvrdi, na primer, dr Carls Vogan sa PitsburŠkog univerziteta. Pas u snu kao da njuška, nekad cvili i laje. I ţivotinje imaju ranije pomenuto „straţarsko mesto" u mozgu. Zahvaljujući tome, konji spavaju stojeći, a slepi miševi viseći glavom na dole ne padaju, kako je primetio ruski psiholog Konstantin Platonov.