Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Bela Hamvas - VII Simfonija i Metafizika Muzike

Bela Hamvas - VII Simfonija i Metafizika Muzike

Ratings: (0)|Views: 26 |Likes:
Published by lazarilic

More info:

Published by: lazarilic on May 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/12/2014

pdf

text

original

 
Bela Hamvaš
VII SIMFONIJA IMETAFIZIKA MUZIKE
1.
Opšte je mesto da je Betovenova muzika titanska. Ali je tačno.I nije titanska zato što je nadljudski velika, nego zato što je onopljačkao svemir. Izmamio je tonove iz njihovih skrovišta, istrgao iznjihovih skrivnica, nasilno strgao odande gde su prirasli, sistematskiih isisavao, izdvajao iz dubina gde su se survali, iz kamenova, izmora, iz zemlje, iz duše, iz zvezda, iz podzemlja, strasno, divlje,pomamno, nemilosrdno ih topio, dočaravao, potrzao, potezao. Što jeposle njega preostalo, jedva da nešto vredi. Sigurno je da je muzikatitanska; ali je siguro da je i njegova sudbina takva. Jer sve što ječinio, samo je titansko moglo biti, i što je propatio zbog toga, samo jetitan mogao propatiti. Ispaštao je on zbog toga, ta usamljena,neotesana neman, stisnutih usana, velike lobanje, ispaštao je zatošto je iskomadao sve tonove sveta. Samo bi Grci shvatili šta sedogodilo kada je ogluveo i kada ova grubijanska sakaluda, takoponižena, nije mogla više da čuje ono što je pljačkala. Tako je, kao isvaki titan, i Betoven postao žrtva sopstvene veličine, on koji je i ureligioznoj muzici tako poštovao svoje bogove da ih je izmrcvario,pobunivši protiv njih celokupan svet tonova, i sručio na njih celuelementarnu demoniju tonova. Istina, i bogovi su bili prinuđeni damu se klanjaju; ako žele da čuju muziku, dostojnu sebi, prikladnu,morali su da slaju Betovena. Jer u pesništvu može da seraspravlja: Homer ili Šekspir, ili
 Mahabharata
, ili nešto drugo; i uslikarstvu i vajarstvu; u muzici nema raspre. Niko ne može stati uzBetovena. Ali u celokupnom bivstvu postojao je jedan jedini jadnik koji od ove muzike ništa nije mogao da čuje: Betoven.
1
 
2.
Titansko je ono biće čija je snaga božanska, ali moral nije. Zatone zna za mere. I zato mora da se sukobi s Velikim Redom i mora dapadne. Zalud ima snage ako prestupa preko mere. Snaga mu je bezgranična i neiscrpna, i ta snaga ne trpi nikog i ništa pored sebe niiznad sebe. Greh titana je oholost. On misli da je bivstvo stvar snage,samo snage, znanja, talenta, izdržljivosti, volje. Veruje da je svetplen, i da ga snagom treba osvojiti. A onda upravo snaga u njemu postaje slabost. Postoji nešto štone zna i za što nije dovoljno jak. To nešto je pokornost. Svako kosvoju snagu razvija do nadljudskog, poigrava se opasnošću dapostane titan, odnosno da izgubi meru, samo sebe da načini prvim, itako počini greh oholosti. A ko je ohol, znači da nešto ne zna i da zanešto nije sposoban i da za nešto nije dovoljno jak. Nadljudska snaga je ostala bez mere i pretvorila se u demonsku i ona se okreće protiv onoga ko ju je nagomilavao. I čoveku se sveti upravo ono za što je verovao da će ga dovesti do trijumfa. Spotiče se o snagu. Neprekidnopobeđuje i pobuje i pobuje; sve trijumf do trijumfa. Umeđuvremenu ne primuje da mu je jedna strana prazna,nepokrivena, slaba, krhotina, nepotpuna. Nema snage da se zaustavii povije kolena. Nema mere, nema morala, nema religije, nemaslabosti i nema snage za slabost, ne ume da bude zahvalan; kroz ovuprazninu mora da propadne u prazno, kroz ovaj nedostatak mora dase pretvori u ništa.
3.
Titan se može prepoznati po tome što je on sam ohol; i po tomešto je pored njega sirena. Sirena je ženska polovina titana i tounutarnja polovina; kao što je titan muška polovina sirene i tounutarnja polovina. Što je titanu snaga, to je sireni čar. Ali je todvoje zapravo jedno. Način na koji žena gubi meru i ne ume da budeponizna, i samu sebe čini nadženstvenom, kako bi se dočepala plenai vladala nad njime: to je čarobno zavođenje. Način na koji muškaracgubi meru i ne ume da bude ponizan, i sam sebe čini nadmuževnim,kako bi se dočepao plena i vladao njime: to je snaga. Čar je snagažene, kao što je snaga čar muškarca.
2
 
4.
Nije teško povući krug titanskog i sirenskog bivstva. To jemagija Ja, odnosno to Ja, taj oblik, to biće, takvo kakvo jeste, želi dapostane nadljudsko i da bude prečarano tamo gde će ostati večito:magija čari i snage da budu večito s tim licem, s tom kosom, glasom,s tom glavom i s tim rukama i kožom i očima, s tim mislima,slikama, željama i nagonima. Ovako kako sada živi želi da večito živi,nepromenjeno tokom bezgraničnih vremena. Ne zna za sebe ništa bolje ni više, jer je oholo, to Ja ovako kakvo je, dostojno je da ostane večito: ovako biti srećan i stupiti tamo gde "suze nikada ne stižu".Postavljen je zahtev za srom, za ovo čisto, smireno, gusto,rastopljeno i blistavo bivstvo iz kojeg se izgubilo svako uzbuđenje,koje je prevazišlo nesigurnost i iz kojega je nestao zanos.Ne zna se ko je prvi postao. Ali je sigurno da kada je titanrođen, i kad je počeo da pljačka svet, bogovi su mu poslali sirenu. Ikada je titan ugledao čarobnu, uskliknuo je: evo je, to je ona! Ali ako je prva bila sirena, i kad je svojom čari počela da zavodi svet, bogovisu poslali titana. I kad je sirena ugledala snažnoga, uskliknula je: evoga, to je on! U tom trenu su se oboje okliznuli. Titan je verovao da jesreća kod sirene, sirena je verovala da je kod titana. I od tada svakititan i sirena veruju do dana današnjeg da je sreća kod drugoga. Izaboravili su šta su hteli, zaboravili su božansku vekovečnost. Svojemagije su usmerili jedno prema drugome, jedno drugo su osvajali izavodili, i rade to od onda, i rade i danas. Bacili su se jedno na drugo,međusobno se smatraju plenom, i oboje veruje da mu ono drugodonosi sreću. A bogovi su se samo smeškali. Eto ih, grizu se i kidaju iosvajaju i čaraju i mrcvare jedno drugo – a na ostalo su zaboravili.
5.
Ko sluša Betovenovu muziku, prvi mu je utisak da ovaj čovek nije pisao s radošću. Ko god je ikada gledao, slušao, čitao velikaumetnička dela, imao je utisak da stvaralac nije stvarao s radošću.Na ovom mestu se uvek mogu raspoznati fušer i majstor. Fušer slikaili piše, ili peva da bi sam uživao, to mu je važno u slikanju, pisanju,pevanju. On sam sebe pretvara u publiku, u jednom licu je i pisac islušalac, istovremeno je i iznutra i posmatra spolja. Zato je fušerajskirad bezobrazluk, a pored toga što je diletantska umetnost takva kaoautoerotika, delo nije radost nikome drugome, samo onome koji ga je stvorio.
3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->