Drutveni sukobi

SEMINARSKI RAD

TEMA: DRUTVENI SUKOBI PREDMET: SOCIOLOGIJA

Sadrzaj:

Uvod.................................................................................................1 1.Sukobi...........................................................................................2 1.2.Pojam drutvenih sukoba............................................... 3 1.3.Podela drutvenih sukoba.. ....5 1.4.Funkcije i nain reavanja drutvenih sukoba............. 6 1.5.Negiranje identiteta - uzrok sukoba...7 2.Razliiti pristupi drutvenim sukobima.......................................9 2.1.Po oru Zimlu................................................................9 2.2.Po Maksu Veberu...........................................................10 2.3.Po Luisu Kozeru.............................................................11 2.4.Po Ralfu Darendorfu.....................................................13 2.5.Po Randalu Kolinsu.......................................................16 3.Klasni sukobi..............................................................................17 4.Revolucija...................................................................................19 5.Rat...............................................................................................21 6.eorija o sukobu civilizacija......................................................23 Zakljuak.......................................................................................24

Drutveni sukobi

Literatura - SOCIOLOGIJA Prof. Dr. Vlajko Petkovi, VP, aak, 2008.god. -MENADMENT LJUDSKIH RESURSA - Prof. Dr.Vlajko Petkovi, VP, aak, 2006.god. - SOCIOLOKA HRESTOMATIJA Dr. ura Stevanovi, Dr. Sreten Jeli, Tatjana Jovanovi, Beograd, 2005.god. - SOCIOLOGIJA Dr. Ljubivoj Gvoi, Dr. Smilja Rakas, Megatrend, Beograd, 2005.god. - SOCIOLOGIJA - Dr. Milan Mikovi, Beograd, 2003.god. -UVOD U SOCIOLOGIJU Dr. Zoran Vidojevi,,Obrazovni informator, Beograd, 1997.god..

Internet adrese: www.crnarupa.singidunum.ac.yu www.praxis.anarhija.org www.wikiperija.org www.radiostudent.si www.87.237.201.178 www.mediterran.co.yu www.znrfak.ni.ac.yu

Drutveni sukobi

Uvod
Na samom poetku drutvene evolucije postojale su, pretpostavlja se, razliite rase ovekovog neposrednog pretka. Meu rasno razliitim hordama, ujedinjenih krvnim srodstvom i istovetnim ekonomskim interesima, voena je nemilosrdna borba, jer je svaka od njih htela da pobolja svoj poloaj i povea sredstva za opstanak. U pocetku sukobi su voeni do fizikog istrebljenja pobeenih, mejutim, kasnije pobeeni nisu ubijani nego su pretvarani u roblje. Taj proces potinjavanja i eksploatisanja pobeenih etnikih grupa od strane pobednikih, doveo je do stvaranja drave i nove istorijske epohe. Ustrojstvom drave "kao dela oveanstva koji organizuje i kontrolie jedna suverena manjina", propalo je "prirodno stanje" i umesto njega razvilo se novo "drutveno stanje". Ali, time sukobi i konflikti, nisu prestali nego su samo preinaeni. Umesto spoljne borbe meu grupama razvile su se klasne i politike borbe unutar drutva motivisane ekonomskim interesima, ambicijama, slavoljubljem, dinastikim interesima i raznim drugim idealima. Ljudsko drutvo predstavlja ukupnost drutvenih pojava, odnosno povezano ponaanje i delovanje ljudi, koje izaziva promena u ljudskom drutvu, prirodi ili na samim ljudima. Ljudi kao pripadnici drutva, kao svesna, stvaralaka i slobodna bia, slobodna su u izboru svog ponaanja, to moe dovesti do nesklada. Drutvo moe da postoji samo kada veliki broj ljudi posmatra veliki broj stvari sa iste take gledita, kada oni imaju isto gledite o mnogim temama, kad isti dogaaji uslovljavaju iste misli i impresije u njihovim glavama. Drutvena harmonija odnosa je idealizovani cilj, a drutveni sukobi stvarnost u ljudskoj zajednici. Drutvena grupa je relativno trajna i ureena zajednica veeg ili manjeg broja ljudi koji na osnovu poloaja u njoj uestvuju u vrenju razliitih delatnosti radi zadovoljavanja mnogobrojnih linih i drutvenih potreba . Drutveni odnos je osnovni pojam za razumevanje drutvene dinamike, jer drutvo funkcionie putem odnosa koji se uspostavljaju izmeu pojedinaca i drutvenih grupa. Kao posledica raznih oblika eksploatacije savremeni svet je optereen problemima ije nagomilavanje ili razreavanje u savremenom drutvu stvara konfliktne situacije i sukobe. U drutvu kao dinamikom totalitetu postoje i deluju razliite vrste drutvenih procesa. Pored integrativnih postoje i dezintrgrativni, tj.disolutivni procesi; pored kontinuiteta i diskontinuitet. U njemu pored kooperacije i harmonije meu razliitim drutvenim grupama i elementima drutvene strukture, postoje i deluju razliite vrste drutvenih konflikata, tako da se sa pravom govori da su drutveni sukobi ne samo neizbeni pratilac ivota, ve i neto to je imanentno drutvenom ivotu i vrlo esto oblik u kome se on ispoljava i razvija. Istorijski razvoj drutva kao celine i drutvena pokretljivost unutar jednog drutva ne odvijaju se bez unutranjih napetosti, bez manje ili vie otvorenih sukoba.

1.Sukobi
3

Drutveni sukobi Konflikt ili sukob je pojava opzicionog odnosa meu ljudima ili grupama. Grupa je skup dve ili vie osoba, koje su meusobno povezane zajednikim ciljevima, potrebama i interesima. Kada pojedinci ili grupe rade zajedno, uvek, postoji mogunost njihovog meusobnog sukoba. Sukobi se javljaju kada kod pojedinaca ili grupa postoji rivalstvo ili razlika u gleditima o nekom problemu. Sukob interesa dva ili vie pojedinaca ili drutvenih grupa predstavlja stanje koje se zove konfliktna situacija. Takvo stanje nastaje kada pojedinac ili grupa tei ostvarenju odreenog cilja, a istovremeno druga grupa ili pojedinac se suprostavljaju tome. Sukobi u drutvenom ivotu su permanentna pojava. Ljudski ivot se ne moe odvijati bez konflikata. Zbog toga se i razvoj drutva ostvaruje kroz kontinuirani proces postojanja i reavanja drutvanih sukoba. Sukob je ekstremni disocijativni proces; on, meutim, ukljuuje vrlo velike varijacije u intenzitetu antagonizama, poev od krenja pravila do otvorene borbe. Konflikti se mogu javiti izmeu samih pojedinaca, izmeu pojedinaca i odreenih grupa ili zajednica, izmeu pojedinaca i drzave, izmeu odreenih grupa ili zajednica i drzave, izmeu samih drzava. Sukobi meu ljudima su neizbeni . Sukobi koji se javljaju meu ljudima u okviru iste organizacije, kao svakodnevne nesuglasice, konfrontacije i politike borbe, koje zajednicki nazivamo meuljudski sukobi u preduzeu. Ljudi kao pojedinci i kao pripadnici drutvenih grupa oduvek su se sukobljavali zbog razliitih stvari. Verovatno e tako biti i u budue. Sukobi su deo samog drutvenog ivota, ali i ivota kao takvog. Po ljudskim rtvama i materijalnim razaranjima nesumljivo su najtei, zapravo najtraginiji, ratni sukobi i krvave revolucije. Hegel ima pravo kad kae da je istorija velika ljudska klanica. Humanisticka drutvena misao i sve glavne religije polaze od stava da je drutveni napredak povezan sa mirom i nenasiljem. Meutim, u stvarnoj istoriji, i drutveni napredak i drutveni nazadak veinom su natopljeni krvlju. Od kada postoji civilizacija, u periodu od nekih 5000 godina, bilo je 15.000 ratova i samo 300 godina potpunog mira na celoj planeti. Treba razlikovati drutvene sukobe i sukobe u drutvu. Drutveni sukobi se ree javljaju, velikog su inteziteza, irokih razmera i obuhvataju velike mase, tj.masovni su, brojni. Postojanje druvenih sukoba dovodi do velikih promena u drutvu. Dok sukobi u drutvu su este pojave, gotovo svakodnevne, malog su inteziteta i uesnici mogu biti pojedinci ili grupe. Lako se reavaju, neostavljaju krupne posledice u drutvu. Postoje razliite vrste drutvenih konflikata: ekonomski, politiki, ideoloki, klasni, rasni, verski, generacijski, radni i mnogi drugi.
2 1

1.2.Pojam drutvenih sukoba

1 2

Dr.Zoran Vidojevi Uvod u sociologiju,1997.god., str.120-122. Prof. Dr.Vlajko Petkovi Sociologija,VP,aak,2008.god.,str.289.

Drutveni sukobi Teorijska misao o drutvenim sukobima ima veoma irok raspon. Ona se kree od njihovog tretiranja kao neeg nepoeljnog i neprirodnog , zatim, njihovog shvatanja kao elementa koji pripada samoj biti drutvenog ivota, njihovih funkcija kao neega to doprinosi jedinstvu grupa u sukobu i celokupnom drutvenom razvoju, pa sve do njihove apsolutizacije unutar horizonta izopaene dijalektike, razliitih oblika socijaldarvinizma ili rasistikih pristupa koji socijalne sukobe tretiraju kao materijalizaciju ivotne snage i volje za mo, sredstvo odabranih za potinjavanje i porobljivanje drugih ljudi i naroda. Socijalni sukobi imaju neto kvalitativno novo i vie u odnosu na ispoljavanje neslaganja stavova i suprotstavljena zalaganja na temelju tih stavova. Oni su u sutini aktivna praktina suprotstavljanja kolektivnih drutvenih subjekata koji po intezitetu, obimu i uinku daleko prevazilaze neslaganja i na njima zasnovana ponaanja. Drutveni sukobi su, pored ostalog, velike kolektivne akcije. 3 Drutveni sukobi izbijaju u svim savremenim drutvima, pa se moe tvrditi da su oni neizbean pratilac drutvenog ivota i karakteristian oblik odnosa u drutvu. Mogu postojati u vie ili manje prikrivenom vidu, vie ili manje nasilno. Drutveni sukobi se mogu odrediti kao oblik interakcije u kojoj jedan subjekt (drutvena grupa, organizacija, ili njihov neki deo), u tenji za ostvarenjem svojih interesa, svojom svesnom akcijom onemoguava ostvarenje interesa drugog subjekta, ili koji svojom akcijom onemoguava ostvarenje interesa drugog subjekta, ili koji svojom akcijom eli da uniti drugog subjekta. Drutveni sukob je zato neto mnogo vie od takmienja aktera i suparnika. Bezbrojne su situacije takmienja u ljudskim odnosima. Relevantne su samo drutvene borbe oko znaajnih dobara i vrednosti. Taj bitan momenat dolazi do izraaja u odreenju drutvenih sukoba, koje daje L.Kozer. Ovaj poznati teoretiar smatra da je socijalni sukob ...borba za ostvarivanje vrednosti i statusa, za mo ili ak i za oskudna sredstva dovoljna za puko preivljavanje. Cilj strana u sukobu nije samo ostvariti svoje postavljene ciljeve ve istovremeno onemoguiti, suzbiti i obesnaiti protivnika. Takvi sukobi mogu buknuti meu pojedincima, kolektivitetima ili izmeu pojedinaca i kolektiviteta. Meugrupni, odnosno sukobi kolektiviteta jesu stalna pojava u drutvenom ivotu . Prema drugoj definiciji ovoj autor socijalni sukob odreuje kao borbu oko vrednosti i polaganja prava na status koji nedostaje, na mo i sredstva, borbu u kojoj meusobno suprostavljeni interesi jedan drugoga neminovno ili neutraliu ili povreuju ili potpuno iskljuuju . Polazei od navedenih definicija, uz pokuaj da se one pojednostave, drutveni sukobi bi se mogli odrediti kao borbe izmeu i unutar drutvenih grupa za ostvarivanje interesa i vrednosti koji su meusobno opreeni. Najei izvori drutvenih sukoba su nejednakosti u drutvenom poloaju pojedinaca i grupa, odakle proizilazi i suprostavljenost njihovih interesa. Sami interesi mogu biti veoma razliite prirode: preraspodela dohotka i nacionalnog bogatstva, preraspodela moi i sticanje ove ili one vrste dominacije, ostavrivanje misije (istorijske, nacionalne, verske, kulturne),
3

Dr.Milan Mikovi - Sociologija, Beograd, 2003.god., str.372-376.

Drutveni sukobi osvajanje tue teritorije ili odbrana svoje u sluaju rata, bitna promena drutvenih odnosa (u sluaju revolucije) ili ouvanje statusa quo, itd.
4

O sutini i izvorima drutvenih sukoba postoje tri gledista: U biologistickim interpretacijama ti se izvori nalaze u egoistinosti i agresivnosti same ljudske prirode pa sukobi nisu nita drugo nego oblik ispoljavanja agresivnosti, Psihologistika shvatanja, naglasak stavljaju na neadekvatnu ili nepotpunu socijalizaciju kao i na anksioznost i frustriranost pojedinca ili grupe pa su sukobi, zapravo, nain oslobaanja ili pranjenja napetosti, Sociologistika shvatanja polaze od drutvene uslovljenosti svakog pa i najlinijeg sukoba.

U svim tim sluajevima postoje opreeni ili nepomirljivi interesi drutvenih grupa (njihova dela), odnosno globalnih drutava drava, kada je re o ratu kao najteem obliku drutvenih sukoba. Vrednosti zbog kojih nastaju drutveni sukobi su, takoe, veoma razliite. Meutim, one su esto povezane sa interesima. Tako egalitaizam (tenja za drutvom jednakosti), kao vrednost ima interesnu podlogu u nastojanju donjih klasa i slojeva da se izvri preraspodela materijalnih i drugih dobora u njihovu korist. Isto vai za vrednosti slobode, demokratije, ravnopravnosti itd. Te vrednosti su posredovane razlikama u drutvenom poloaju, shvatanjima njihovog sadraja i naina kako ih ostvarivati. One imaju univerzalnu vanost, ali su prihvatane zavisno od tih razlika usled kojih dolaze do sukoba u nastojanjima da se one ostvare. Interesi mogu biti i iracionalni, no oni su i tada objektivno postojei, mada se i takvi interesi najee meaju sa racionalno motivisanim interesima. I jedni i drugi su socioloka injenica. Ciljevi i sredstva drutvenih grupa u sukobu mogu biti isti, a da su im interesi opreni. Tako, na primer, partije kao svojevrsne drutvene interesne grupe imaju isti cilj: osvajanje vlasti istim sredstvima, pobedom na izborima, ako usvajaju pravila parlamentarne demokratije. Ali interesi su im opreni svaka eli da vlast osvoji za sebe, a da druge porazi. Drutveni sukobi, ne moraju da znae totalnu pobedu ili totalni poraz sukobljenih strana. Ali, oni se uvek vode zato da se pobedi, ili bar da se doivi poraz u ostvarivanju vlastitih interesa. Kompromisi su rezultat ravnotee snaga ili svesnog izbora da bi se speile ove ili one rtve i tete u sukobima. Meutim, u naelu drutvene grupe u sukobu, posebno politike organizacije, tee pobedi i dominaciji nad protivnikom. Ako je drutvo demokratsko, onda je pobeda po svom karakteru politika i ne znai unitenje protivnika. Ona je otvorena i za deo interesa protivnika, stoga i za vei ili manji kompromis. I obratno, ako je drutvo nedemokratsko, onda politiki poredak tei totalnoj eliminaciji protivnika, ak i njegovom fizikom unitenju.

Dr.Milan Mikovi - Sociologija, Beograd, 2003.god., str.372-376.

Drutveni sukobi Uzroci drutvenih konflikata su mnogobrojni. Mogu biti kako objektivne, tako i subjektivne prirode. Objektivni uslovi drutvenog ivota drutvene stvarnosti stvaraju okolnosti u kojima postoji suprotnost interesa izmeu razliitih drutvenih grupa. U tu kategoriju kuprotnosti spadaju klasni, rasni, nacionalni i meunarodni konflikti. Subjektivni inioci sa druge strane, kao to je ljudska psiha, proces stvaranja drutvene svesti, nain na koji ljudi shvataju, percipiraju i tumae odreenu drutvanu stvarnost, takoe moe biti izvor odreenih sukoba. 6 Imajui u vidu nesaglasnost razliitih grupnih interesa i neusklaenost (neravnomernost) i drutvenom razvoju kao dva najnaajnija uzroka drutvenih sukoba, logino je pretpostaviti da u odreenim konfliktnim situacijama obino preovlauje jedna od dve vrsta uzroka. Kod klasnih ili meuprofesionalnih sukoba, njihov meusobni antagonizam proizilazi, po pravilu, iz nejednakog drutvenog poloaja koji razliite klase ili profesije zauzimaju u drutvenom sistemu (npr.suprotnost i mogui sukobi izmeu manuelnih i nemanuelnih zanimanja). Kod nacionalnih i verskih konflikata uzrok nisu njihovi dijametralno suprotni interesi, po kojima bi se jedna nacionalna ili verska grupa razlikovala od druge. Drugim reima, nema antagonistikih nacija ili antagonistikih verskih grupa, kao to je bilo antagonistikih klasa u istoriji. Do napetosti i sukoba izmeu razliitih etikih grupa, odnosno verskih zajednica, dolazi, sa jedne strane, usled regionalne nejednakosti u ekonomskoj razvijenosti i koncentracije materijalnog bogatstva izmeu podruja u kojima ive ove grupe i, sa druge strane, zbog nejednakosti u politikom i drugim pravima ovih grupa u datom sistemu. Konflikti izmeu raznih etnikih i verskih grupa mogu da budu tei i ei nego meuklasni ili meuprofesionalni sukobi, to potvruje verski rat izmeu protestanata i katolika u Severnoj Irskoj ili meunacionalni sukobi na pojedinim podrujima bive SFRJ.
5

1.3.Podela drutvenih sukoba

Oblici drutvenih sukoba veoma su razliiti. Po jednoj tipologiji, koja polazi od njihove binarne podele, oni mogu biti: nasilni i nenasilni; protivsistemski i unutarsistemski; optedrutveni i parcijalni; racionalni (realni) i iracionalni (nerealni); normalni i patoloki; meugrupni i unutar-grupni; dugotrajni i ogranienog trajanja; latentni i manifestni itd. Po drugim kriterijumima razvrstavanja, sukobi mogu biti: klasni i unutar-klasni,
5 6

Prof. Dr.Vlajko Petkovi -Menament ljudskih resursa ,VP, aak, 2006.god.,str.236 Dr.ura Stevanovi, Dr.sreten Jeli,Tatjana Jovanovi Socioloka hrestomatija, Beograd, 2005.god., str.307. 7 Prof.Dr.Zoran Vidojevi - Uvod u sociologiju,1997.god., str.123.

Drutveni sukobi meu-nacionalni i unutar-nacionalni, politiki (u uem i irem smislu), ratni, verski, unutar-verski, ideoloki, meugeneracijski i unutar-generacijski , itd. Postoji i sledea podela sukoba: Klasni i profesionalni sukobi - su najneposrednije povezani sa razlikama u drutvenom poloaju, Nacionalni, verski i rasni sukobi - se na specifine naine prepliu sa klasnim antagonizmima ali u mnogome zavise od regionalnih, ekonomskih i politikih nejednakosti kao i od razliitih duhovnih tradicija. Meugeneracijski sukobi - su samo donekle bioloki uslovnjeni i vie zavise od tempa drutvenih promena i razlika u vrednosnim orijentacijama izmeu roditeljske i omladinske kulture. Mogua je i klasifikacija prema drutvenoj oblasti u kojoj izbijaju sukobi industrijski, politiki, kulturni. Rat je najei oblik politickog sukoba u kome se tei pokoravanju ili unitavanju neprijateljske strane. U poslednjih dvadesetak godina veoma su se razvila socijalno psiholaka i srodna istraivanja usmerena na pacifikaciju i regulaciju drutvenih sukoba. ak se poelo govoriti o konfliktologiji.

1.4.Funkcije i nain reavanja drutvenih sukoba

Drutveni sukobi imaju razliite, esto i meusobno sukobljene funkcije, zavisno od toga kakva je priroda drutvenih sukoba. Grubo podeljene, te funkcije mogu biti drutveno-pozitivne i drutveno-negativne, iako se u stvarnom ivotu te dve vrste funkcija meaju. Bitno je koja od njih preovlaije u konkretnom sukobu. Drutveni sukobi imaju jednu od vanih pozitivnih funkcija u tome to pokazuju da postoji neki problem koji ih izaziva, problem koji treba reavati. U tom smislu, sukobi imaju potencijalno drutveno-mobilizacijsku funkciju, usmerenu ka tom reavanju (naravno, ne u svakom pojedinanom sluaju). Sukobi su inilac drutvene dinamike, kroz sukobe se drutvo kree. Zato se moze rei da sukobi imaju drutveno-razvojnu funkciju. G.Ziml kae da sukob proiava vazduh i javlja se kao forma socijalizacije. Sukobi takoe imaju potencijalno integrativnu funkciju unutar jedne drutvene grupe koja se sa drugim drutvenim grupama bori za neke, za nju vane interese, odnosno vrednosti. Oni mogu imati funkciju integracije celog drutva, odnosno drave u uslovima neke spoljane opasnosti po zajedniki ivot u konkretnom drutvu (dravi), posebno ako doe do ratnih sukoba sa drugim dravama. Drutveni sukobi mogu imati modernizacijsku funkciju. Takvu funkciju mogu imati pre svega klasni sukobi. Oni mogu terati vlasnike preduzea na usavravanje tehnologije i na poboljanje uslova rada i zarada zaposlenih, na participaciju u odluivanju
8

Prof.Dr.Zoran Vidojevi - Uvod u sociologiju,1997.god., str.123.

Drutveni sukobi o nizu vanih pitanja u preduzeu, itd. Slinu funkciju u pogledu modernizacije politikog sistema i politikog ivota uopte, mogu imati politiki sukobi meu partijama ako se vode po utvrenim pravilima demokratske igre. Smatra se da postoje etiri osnovne strategije u reavanju konfliktnih situacija: nadmetanje, poputanje neaktivnost i reavanje problema.

Primenom pravnih propisa reavaju se konflikti u drutvu uz potovanje optih ljudskih vrednosti: slobode, jednakosti, pravde, potovanja ljudskog dostojanstva, prava i slobode oveka, istine, demokratije.

1.5.Negiranje identiteta - uzrok sukoba

Ako pogledamo neke od dananjih svetskih sukoba videemo da u mnogima od njih moemo pronai i religijsku komponentu. Neke od tih sukoba prati i epitet dugotrajni, kao sto je sukob izmeu Indije i Pakistana, Izraela i Palestinaca, Avganistan, Kosovo i sl. Zakljuake do kojih je, izuavajui dugotrajne drutvene sukobe, doao Edvard E. Azar i izneo u tekstu Dugotrajni meunarodni konflikti: deset predloga.Kao uzrok dugotrajnih drutvenih sukoba, Azer navodi negiranje onih elemenata koje razvoj svih ljudi i drutava zahteva i ijem ispunjenju svi tee. To su sigurnost, samobitnost identiteta, drutveno priznanje identiteta i delotvorno uee u procesima koji odreuju uslove sigurnosti i identiteta, kao i drugih potreba razvoja. Stvarni uzrok konflikta je negiranje onih ljudskih potreba koje su zajednike svima, a tenja za njihovim ispunjenjem je ontoloki poriv svih ljudi. Situacije dugotrajnih drutvenih sukoba u svetu, kojih je bilo oko ezdeset kada je Azer pisao ovaj tekst, nisu jedinstveni sukobi. Oni se ine jedinstvenim zato to im neke lokalne okolnosti, istorije i stavovi daju individualnost. Ali ovi sukobi imaju neke zajednike strukturalne karakteristike. Iz tog razloga oni su predvidivi. Dugotrajni drutveni konflikti su, uopte uzev, situacije koje nastaju iz pokuaja ljudi da se suprostave uslovima u kojima se oseaju da su ugroeni zbog: 1. negiranja posebnog identiteta strane u politikom procesu, 2. odsustva sigurnosti sopstvene kulture i vrednosti i 3. odsustva delotvornog politikog uea posredstvom kojeg se ugroenost moe ukloniti. Praenje konflikata pokazuje da se ljudskim potrebama i duboko usaenim kulturnim vrednostima ne moe trgovati, trampiti ili cenjkati. O njima se ne moe pregovarati. Trenuci saradnje nisu dovoljni da bi se smirili dugotrajni drutveni sukobi.
9

www.87.237.201.178

Drutveni sukobi Mere kojima se napetosti smanjuju mogu da uine konflikt kratkorono podnoljivim, ali reavanje konflikta obuhvata daleko kompleksniji proces od pukog upravljanja konfliktom. Najkorisnija jedinica analize u situacijama dugotrajnog drutvenog sukoba je grupa koja deli zajedniki identitet rasna, religiozna, etnika, kulturna, itd. Grupa koja deli zajedniki identitet prua vie informacija od nacionalne drave. Veina nacionalnih drava u savremenom meunarodnom sistemu su neintegrisane, vetaki grupisane i povezane, i u potpunosti nesposobne da potstaknu lojalnost i graansku kulturu, uprkos snazi nacionalizma i sofisticiranih strategija komunikacije. Unutranje i meunarodno okruenje su samo arene. Bez obzira na arenu u kojoj se akteri ponaaju, oni to ine da bi zadovoljili svoje potrebe. Motivacije za akciju su unutranje, a ne sistemske ili meunarodne. Da bi se konflikti trajno reili, potrebne su odgovarajue decentralizovane strukture. Namena ovih struktura je da slue psiholokim, ekonomskim i socijalnim potrebama grupa i pojedinaca u okviru nacionalne drave. U situacijama dugotrajnog drutvenog sukoba, visoko centralizovane drutvene strukture su izvori konflikta. One smanjuju mogunost da se meu grupama razvije oseaj zajednitva, poveavaju otuenje i uskrauju grupama sredstva za ostvarivanje njihovih potreba. Drutva koja su decenijama trpela nasilje i mrnju, imaju veoma malo poverenja u bilo koju vrstu vladavine lokalne, centralne ili udaljene i postaju cinine. Decentralizovane politike strukture obezbeuju okruenje koje dozvoljava grupama da bolje zadovolje svoje potrebe identiteta i politike potrebe. Jedna od najuasnijih situacija danas u svetu je istovremeno postojanje konflikta i nerazvijenosti. U situacijama dugotrajnog konflikta, pokuaj reavanja konflikta, bez reavanja problema nerazvijenosti je uzaludan. Napori moraju da budu dvostruko usmereni. Prouavanjem dugotrajnih konflikata dolazi se do zakljuak da je mir razvoj u najirem smislu rei. Postoji analogna komplementarnost mira, s jedne, i blagostanja i slobode, s druge strane. Resursi se razbacuju u sukobima u kojima svi gube, sukobima meu ljudima, grupama i dravama-nacijama, a pojedinci su lieni svojih sloboda kada se njihova energija prinudno mobilie za postizanje zajednikih ciljeva u drutvenim sukobima. Tenzije su svakako postojale; nijedna drava ne moe provesti 200 godina bez nekog stepena drutvenog sukoba i ekonomskih tekoa. Nema sumnje da se do socijalnog dijaloga dolazi sporo i teko. To je sasvim razumljivo jer je u pitanju ureivanje domena u kojem dolazi do osnovnih drutvenih konfrontacija. Takoe je tu re i o domenu u kojem se po pravilu javljaju najtei socijalni sukobi i savremena istorija ne poznaje tea socijalna sueljavanja, osim, moda, etnikih sukoba. Mnogo je pretpostavki koje treba obezbediti kako bi se uspelo u voenju socijalnog dijaloga, pregovaranju i smirivanju socijalnih tenzija. Jedino to je tu izvesno, to je da je socijalni dijalog do sada esto potvrivan put za postizanje odreenog nivoa socijalne stabilnosti. Stoga, skupa sa injenicom da moderna drutva sve manje poznaju oblike totalnog podjarmljivanja kao ishoda odreenog sukoba, socijalni dijalog se pojavljuje kao jedina alternativa. Otuda ovde socijalni dijalog vidimo u okviru alternativa kao to su konfrontacija ili dijalog, sukob ili razgovor - pri emu je za nas, kao to je reeno, dijalog jedina alternativa... Moe se rei da je danas uobiajeno miljenje po kojem je socijalni dijalog glavnih aktera drutvenog ivota vana procedura u pacifikaciji drutvenih sukoba i obezbeenju

10

Drutveni sukobi stabilnog funkcionisanja savremenog drutva. Shodno tome, posebno se istie znaaj socijalnog dijaloga u drutvima u transformaciji u kojima su drutveni potresi esti i intenzivniji. U stvari, kod nas se pod socijalnim mirom najee podrazumeva odsustvo otrih drutvenih konfrontacija, a jo ee odsustvo ulinih nemira, masovnih demonstracija, protesta, sukoba graana i policije...

2.Razliiti pristupi drutvenim sukobima

Makijaveli i Hobs objanjavaju konfliktna ponaanja ljudi njihovom opakom ljudskom sutinom; svet koji ih okruuje pun je pretnji i nasilja, drutveni poredak se zasniva na prinudi, a politiku vide kao oblik borbr za mo. Po Kontovom gleditu, u samoj sri drutva je drutvena saglasnost, kod Dirkema kolektivna svest dok su sukobi neka vrsta bolesti ili patologije drutva koju treba leiti i uklanjati. Po Marksu i marksovski orjentisanim gleditima sukob (klasnih) interesa je unutranja osnova drutvenog razvoja. U nekim Marksovim odreenjima klase pominju se zajednika borba sa jedne, i neprijateljska suprotstavljenost, sa druge strane.
10

2.1. Po oru Zimlu

Nastojei da sociologiju osamostale u odnosu prema posebnim drutvenim naukama, jedan broj nemakih i amerikih sociologa je u odreivanju predmeta njenog prouavanja poao od formalistikog shvatanja. Prvi u nizu tih autora bio je Georg Zimel (1858-1918). Sociologija je za njega geometrija drutva. Ona, poput geometrije, prouava oblike drutvenog ivota ljudi, dok se posebne drutvene nauke bave sadrajem drutvenih odnosa. Drutveni ivot ljudi za Zimela je interpersonalni odnos izmeu pojedinaca. Sadraje tih odnosa i njihove rezultate i tvorevine prouavaju, svaka u svojoj oblasti, posebne drutvene nauke, dok sociologija prouava oblike tih odnosa - podreenost i nadreenost, sukobe i saradnju i slino, vrei njihov opis, klasifikaciju i objanjenje. Georg Zimel smatra da je sukob u drutvu neizbean i da ni empirijski ni teorijski nije mogua harmonina drutvena grupa. Po njegovom, miljenju, unutranja neslaganja i suprotnosti organski su povezane sa elementima koji dre grupe zajedno. To znai da je sukob oblik drutvenosti. Za razliku od Marksa, Zimel smatra da se drutvne strukture ne sastoje samo od onih koji vladaju i koji su potinjeni, ve iz raznovrsnih, tesno povezanih procesa asocijacije i disocijacije. Sukob kao komponenta drutvenih odnosa ima pozitivnu funkciju, jer vodi uspostavljanju jedinstva i ravnotee u grupi i meu grupama. On razlikuje realistike od nerealistikih drutvenih sukoba. Prvi se vezuje samo za sredstvo da bi se postigao odreeni cilj. Ova vrsta sukoba moe se izbei ukoliko se pronau druga odgovarajua sredstva za postizanje istih ciljeva. Nerealistiki drutveni sukob iskljuivo je odreen subjektivnim oseanjima, to jest kad postoje neke unutranje napetosti, koje mogu biti razreene jedino pomou borbe, i kada ne postoji mogunost da
10

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

11

Drutveni sukobi se sukob izbegne, ali je mogua zamena sa obzirom na objekat u tom pogledu. U stvarnosti ne postoje isti sluajevi ve kombinacija jednog i drugoga, tako da analizom treba utvrditi koji elementi koliko preovlauju. Zimlova interpretacija drutvenih sukoba blia je funkcionalizmu nego Marksovom shvatanju, za koga je drutveni sukob osnovna pokretaka snaga drutvenog razvoja. Zimelova teorija bila je dobro poznata u formalnosociolokoj ikakoj koli. Njeni predstavnici su smatrali da u savremenom drutvu, sukob izbija samo povremeno i lino dok je konkurencija neto kontinuirano i nelino. Moral i pravo institucionalizuju i minimalizuju sukobe koji preko kompromisa prelaze u prilagoavanje.

2.2. Po Maksu Veberu

Nemaki sociolog Maks Veber odireuje sociologiju kao nauku razumevanja koja izuava unutranji smisao, znaenje drutvenih pojava. Na poetku treeg milenijuma moemo konstatovati da je nacionalno pitanje u svim njegovim aspektima znaajno. Ve dva veka, nacionalne razlike predstavljaju izvor drutvenih i politikih sukoba. Moe se tvrditi da su nacionalni sukobi naslee rasnih podela i sukoba. Istorijski koreni rasizma nalaze se u irenju evropskog kolonijalizma od XV do XX veka. U tom razdoblju iz Evrope se iselilo oko 100 miliona stanovnika. Postoje i drugi uzroci meunacionalnih sukoba, koji se navode u teoriji. To su: 1) etnocentrizam, 2) nacionalna zatvorenost, 3) nejednakosti u pristupu vlasti, moi, drutvenim poloajima, 4) etnike predrasude, 5) kulturne razlike. Ovim teorijama treba dodati i eeljevu. Stvaranje nacionalne drave u okviru vienacionalne drave takoe je istorijski potvren uzrok nacionalnih sukoba. U tom poslu veliku ulogu moe da odigra verska pripadnost, odnosno crkva. Maks Veber smatra da osnovu sukoba ine nejednakosti izmeu ljudi. On je analizirao ulogu konflikata u oblasti organizacije, prouavao je konflikte u domenu religije, sukobe izmeu razliitih drava. On zastupa tezu da smanjenje legitimnosti poveava verovatnou javljanja konflikata u drutvu. Klasinoj funkcionalistikoj teoriji kritiari su zamerali da je nedinamika i bezkonfliktna jer se prouavaju samo drutvena integracija, kohezija i ravnotea u funkcionisanju sistema. U neofunkcionalizmu, meutim, postoji nastojanje da se otklone ovi prigovori tako to e se prouavati promene i sukobi ali naravno iz funkcionalistike perspektive. Naroito se ispituje unutranja dinamika sistema u kome dolazi do prestrukturacije sistema kako bi se otklonile napetosti izmeu podsistema. Ukazuje se na pozitivnu funkciju spoljanjeg sukoba koji jaa unutranju koheziju. 11 Neoliberalna struja u sociologiji (Kozer, Darendorf i dr.) traga za pozitivnim funkcijama sukoba u stabiliaciji i integraciji drutva, to jest zastupa miljenje da je socioloki neplodno opiranje za poredak kao to su u prolosti inili Kont, Spenser, Pareto i Veber, na koje se, zatim, oslanja T.Parsons i drugi sledbenici. Po miljenju neoliberala neke sukobe bi trebalo nazvati pozitivno funkcionalnim ukoliko reavaju napetosti izmeu protivnika ili suparnika. U tom sluaju, sukobi bi imali stabilizacionu i integrativnu komponentu i spreavali bi dezintegraciju. Najefikasniji
11

Dr.Milan M.Mikovi Sociologija, Beograd, 2003.god., str.374.

12

Drutveni sukobi nain kontrole sukoba je njihova institucionalizacija jer se oni tako mogu regulisati. Najznaajniji protagonisti savremenih teorija konflikata su Darendorf i Kozer.

Neofunkcionalistike teorije
Zaokret ka konfliktualizaciji i dinamizaciji funkcionalistike teorije uinio je najpre Robert K.Merton. On je Parsonov pojam napetosti u sistemu zamenio pojmom disfunkcije. Po Mertonu, funkcije su one posmatrane posledice koje doprinose prilagoavanju ili ujednaavanju nekog datog sistema; disfunkcije su one posmatrane posledice koje umanjuju prilagoavanje ili ujednaavanje sistema.

12

2.3. Po Luisu Kozeru

Drutveni sukobi postoje u svakom drutvu jer pojedinci i grupe istiu svoje suparnike zahteve bilo da se radi o oskudnim sredstvima, ugledu i prestiu, poloaju i moi. Drutvene strukture se, po miljenju Kozera, razlikuju u nainima na koje doputaju izraavanje suprotnih zahteva. Jedne su tolerantnije prema sukobu od drugih. Vidljivi sukobi ne moraju uvek ugroziti temelje drutvenog sistema, sve dotle dok zajednica nije ugroena od nekog potencijalnog neprijatelja. Luis Kozer odreuje drutveni sukob kao borbu oko vrednosti i polaganja prava na status koji nedostaje, na mo i sredstva, borbu u kojoj meusobno suprostavljeni interesi jedan drugoga neminovno ili neutraliu, ili povreuju, ili potpuno iskljuuju. Na tragu Zimelovog uenja, Kozer nastoji da upozori da drutveni sukobi mogu konstruktivno uticati na upravljanje drutvenim promenama i na procese integracije drutvenih struktura. Po njegovom miljenju, svest o zapostavljenosti ili oteenosti interesa, izaziva sukob. Kad ljudi osete da su zapostavljeni u mogunosti ostvarenja svojih interesa u odnosu prema drugim ljudima, onda se u njima individualno raa revolt prema takvom stanju i taj revolt vodi sukob. Kozer smatra da je drutveni sistem, u kojem postoji na desetine opozicionih grupa, koje deluju u svim moguim pravcima, u manjoj opasnosti dezintegracije od monolitnog sistema sa jednom, pa makar samo latentnom linijom konfrontacije. Po njegovom miljenju jedan od bitnih razloga odsustva otrog sukoba izmeu rada i kapitala u SAD treba traiti u okolnosti to Amerikanac uestvuje u mnogobrojnim sukobima po svim moguim linijama (rasa, klasa, nacija, religija, status). No budui da linija sukoba meu tim grupama ne nekonvergira, nema opasnosti za stabilnost drutva u celini . 13 Kozer kae u svom delu da sukob slui za uspostavljanje i odravanje identiteta i granica drutava i grupa. Drugim reima, sukob sa drugim grupama zapravo aktivno doprinosi uspostavljanju i potvrivanju identiteta grupe. Drutva poseduju institucije koje slue kao sigurnosni ventili - objekte zamene na koje se usmeravaju neprijateljska oseanja.

12 13

www.crnarupa.singidunum.ac.yu www.mediterran.co.yu

13

Drutveni sukobi Takoe kae jo da je sukob intenzivniji kada izbije izmeu pojedinaca i grupa koji su blisko povezani. Drugim reima, bliski i slini sukobljavaju se strastvenije i krvavije. Sukob sa spoljanjom grupom blisko zbliava i homogenizuje grupu. Iz ovih razloga, grupe trae spoljanje neprijatelje da bi odrale unutranji red. Posebno inspirativno, sukob na specifican nain povezuje i protivnike, kao to i uspostavlja i odrava mo. Neprijatelj se pronalazi, katkad i izmilja, to je u funkciji ouvanja poretka i moi. Istovremeno, veli Kozer, drutva poseduju izvesne sigurnosne ventile na koje usmeravaju svoja neprijateljska oseanja - sopstvene deurne krivce ili rtvene jarce.

2.3.1.Neofunkcionalistika teorija Luis Kozera

Sledei rezultate Mertonovog preispitivanja Parsonsove teorije, savremeni ameriki sociolog Luis Kozer u delu Funkcije socijalnog konflikta nastoji da odredi strukturalni izvor sukobljavanja i da utvrdi funkcije konflikta u drutvenom sistemu. Kozer smatra da su sukobi imanentni svakoj drutvenoj grupi i svakom drutvenom sistemu. Oni izviru iz nejednake raspodele retkih vrednosti i dobara, od kojih su posebno znaajni: status, dohodak i mo.
14

2.3.2. Odreenje drutvenih sukoba

Drutveni sukob, za Kozera, predstavlja "borbu oko vrednosti i polaganja prava na retke poloaje, sredstva i mo u kojoj su ciljevi protivnika da neutraliu, onesposobe ili unite svoje rivale". Da bi potpunije sagledao ulogu sukoba u grupi, odnosno da bi mogao da prati tok sukobljavanja, Kozer pravi razliku izmeu: 1. neprijateljskih oseanja i 2. drutvenih sukoba. 1.Neprijateljska raspoloenja predstavljaju predispozicije za nastanak konfliktnog ponaanja, dok je sukob poseban oblik neprijateljskih stavova ili oseanja koja se uvek ispoljavaju u uzajamnom delovanju dve ili vie osoba. 2.Do prerastanja neprijateljskih emocija u sukobe, po pravilu, dolazi kada raspodela prava i privilegija izgubi drutveni legitimitet. Upravo se legitimnou, smatra Kozer, moe objasniti retka pojava sukoba izmeu kasta u indijskom kastinskom sistemu, a isto tako i uestalost sukoba u savremenom drutvu u kome ne postoji tako izraena legitimnost moi i hijerarhija poloaja. Pretvaranje agresivnih emocija u sukobe ne mora, smatra Kozer, da bude uvek disfunkcionalno za drutvene odnose u kojima se javlja. tavie, sukob je esto neophodan da bi se takvi odnosi odrali I razvijali. Ako u drutvu ne postoje mogunosti da se bes i nezadovoljstvo iskale u uzajamnim odnosima, pripadnici zajednice mogu
14

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

14

Drutveni sukobi reagovati potpunim povlaenjem, to vodi nagomilavanju potencijalnog naboja koji lako moe da se aktivira i razbije celu drutvenu strukturu. Funkcija odnosno disfunkcija sukoba, prema Kozeru, zavisi pre svega od pitanja koja su predmet spora. Unutranji sukobi koji ne dovode u pitanje osnovne pretpostavke na kojima se temelje drutveni odnosi su pozitivno funkcionalni za drutvenu strukturu, jer doprinose njenoj revitalizaciji. Nasuprot tome, sukobi u kojima suprotstavljene strane vie ne dele osnovne vrednosti na kojima poiva drutveni sistem su disfunkcionalni - oni uvek prete da potpuno razore strukturu drutva. Na karakter sukoba i njihove posledice znaajno utie i struktura drutva u kome se sukobljava. U totalitarnim i autokratskim drutvima sukobi su, kada do njih doe, po pravilu, intenzivni i destruktivni po sistem. Kruta struktura takvih sistema ne poseduje odgovarajue mehanizma kojima bi se efikasno prilagodila promenjenim okolnostima. Pokuaji totalitarnih sistema da latentna nezadovoljstva i neprijateljska neraspoloenja koja u sistemu postoje kanaliu pomou institucija za pranjenje (politiki vicevi, pozorine satire itd.), ili da zamenom objekta sukoba, preko institucija "rtvenog jarca", preusmere agresivna oseanja i misli, od originalnog objekta ka sporednom, po pravilu se, na dui rok pokazuju neuspenim i nedelotvornim. Oni mogu privremeno da odgode pojavu sukoba, ali ne i da ga razree jer se u drutvu akumuliraju potisnuta nezadovoljstva to stvara potencijal za razornu eksploziju samih temelja sistema. Nasuprot tome, u demokratskim i otvorenim drutvima, sa elastinim strukturama, koja doputaju da se sukobi javljaju i artikuliu, opasnosti od potpunog sloma drutvenog sistema su, smatra Kozer, malo verovatne. Doputajui neposredno izraavanje suparnikih ciljeva I interesa, takva drutva su sposobna da iznova podese svoje strukture eliminisanjem izvora nezadovoljstva.

2.4. Po Ralfu Darendorfu

2.4.1.Neofunkcionalistika teorija Ralfa Darendorfa

Mnogo radikalniji od Kozera u kritici klasine funkcionistike teorije i u traganju za novim teorijskim perspektivama za objanjenje promena strukture drutvenih sistema je savremeni nemaki sociolog Ralf Darendorf. On smatra da su teorijske postavke klasinog funkcionalizma o stabilnosti, integrisanosti, funkcionalnoj koordinaciji i saglasnosti korisni nauni instrumenti za analizu drutvene statike, odnosno anatomije drutvene stvarnosti. Meutim, funkcionalistiki, integralistiki model drutva je nemoan u analizi onih procesa koji vode destabilizaciji drutvenog sistema. Svoju teoriju drutvenih sukoba Darendorf je povezao sa teorijom drutvenih klasa i klasnih sukoba. On je poao od Marksove teorije klasa i klasne borbe ali je umesto strukture vlasti koja se moe utvrditi u globalnom drutvu postavio mnotvo struktura vlasti u svim oblastima ivota. Slino Marksu, Darendorf kae da u drutvu postoje suprotstavljeni interesi oko promene i odbrane postojeeg stanja. Drutveni sukob se izvodi iz strukture socijalnih jedinica; bez konflikta nema drutvenog progresa. I kod Darendorfa postoji istorijsko poimanje i istorijska analiza konflikata kao kod Marksa. Meutim, razlika je u tome to je Marks u klasnim antagonizmima video glavnu

15

Drutveni sukobi pokretaku snagu drutva i drutvenog razvoja, dok Darendorf u njima vidi samo jednu iako znaajnu od pokretakih snaga drutva. Ne postoji drutvo u kome nema sukoba usled toga to nije mogue odstraniti nesigurnost kao trajno obeleje oveka i njegovog znanja. Iako drutvene sukobe objanjava drutvenom strukturom, Darendorf uoava da nas potpunije objanjenje drutvenih sukoba odvlai na polje psiholokih varijabili jer u malim socijalnim jedinicama postoje sukobi koji nemaju nikakav strukturalni znaaj, ne odnose se na teoriju socijalnog konflikta i to sukobi izmeu velikih socijalnih jedinica, katkad zahtevaju pre psiholoko nego socioloko objanjenje.

2.4.2.Konfliktni model drutva

Zbog toga to je funkcionalistiki, integralistiki model drutva nemoan u analizi onih procesa koji vode destabilizaciji drutvenog sistema Darendorf, polazei od Marksa i drugih zagovornika konfliktnih teorija, pokuava da konstituie novi konfliktni model drutva, koji treba da omogui novu perspektivu socioloke analize. Darendorfov model polazi od sledeih teorijskih premisa: Svako drutvo je stalno podvrgnuto promeni; Svako drutvo pokazuje stalnu prisutnost sukoba; Svaki element drutva doprinosi njegovoj promeni i dezintegraciji; Svako drutvo poiva na prisili, prinudnom potinjavanju jednih lanova od strane drugih. Darendorf smatra da njegov model ne iskljuuje integralistiki model nego da je sa njim komplementaran. Korienje jednog ili drugog modela stvar je teine usmerenosti analize, a ne sutinskih razlika u osnovnim gleditima. Teorija drutvenog sukoba moe da koristi mnoge pojmove i kategorije funkcionalistike teorije kao to su: uloge, institucije, strukture, funkcije, itd. Ali, istovremeno ona mora svoj pojmovno kategorijalni aparat da proiri novim pojmovima, kao to su: vlast, sukob, interes i sl. koji su presudno znaajni za analizu drutvene dinamike. Darendorf deli Kozerevo miljenje da su drutveni sukobi konstitutivni delovi drutvenog ivota i drutvene stvarnosti. Ali, za razliku od Kozera, koji uzroke drutvenih sukoba vidi u raspodeli retkih vrednosti i dobara, on ga nalazi u nejednakoj raspodeli vlasti. Po njemu, u svim konfliktnim situacijama uvek je prisutan odnos dominacije i potinjavanja koji se zasniva na vlasti i moi. Poto je mo, po pravilu, povezana sa osobama i njihovim osobinama, vlast koja predstavlja legitiman odnos potinjavanja i dominacije, jeste glavno i trajno izvorite socijalnog sukoba. Utvrdivi da je vlast izvor sukoba, Darendorf dalju izgradnju svoje socioloke teorije odnosno njenog kategorijalnog aparata vezuje za pojam vlasti. On drutveni sukob shvata kao sukob oko legitimnosti postojeih odnosa vlasti, jer svako sukobljavanje nuno pretpostavlja dovoenje u pitanje legitimnosti vlasti. "U svakom udruenju interesi vladajue grupe su vrednosti koje konstituiu ideologiju legitimnosti njenog vladanja, dok

16

Drutveni sukobi interesi potinjenih grupa predstavljaju pretnju ovoj ideologiji i drutvenim odnosima koje ona pokriva".

2.4.3.Odreenje drutvenih sukoba

Darendorf, kao i Kozer, smatra da u svakom drutvu postoji mnotvo sukoba, jer je svaki organizovan segment drutva zasnovan na odnosu dominacije i potinjavanja: U totalitarnim, nedemokratskim drutvima, gde se postojanje sukoba ne priznaje, gde sukobi nemaju drutveni legitimitet, oni postoje u latentnom obliku kao priguena nezadovoljstva koja prete da se, kada dostignu kritinu taku, pretvore u nasilan sukob koji razara celu drutvenu strukturu. U otvorenim demokratskim drutvima, gde se priznaje drutveni legitimitet sukoba, oni se ispoljavaju kao konflikti raznovrsnih interesnih grupa, a pre svega drutvenih klasa. Ta drutva ne tee da potpuno eliminiu ili potisnu sukobe, jer je to nemogue, ve nastoje da ih reguliu.

2.4.4.Regulisanje sukoba
Efikasno regulisanje sukoba moguno je, smatra Darendorf: 1. samo ako sukobljene strane priznaju realnost i nunost konfliktne situacije i opravdanost borbe protivnika, 2. ako je dozvoljeno slobodno organizovanje interesnih grupa i 3. ako protivnici priznaju odreena formalna pravila igre koja slue kao okvir njihovih odnosa. Kada svi ovi bitni preduslovi postoje mogu se primeniti raznovrsni odnosi regulisanja sukoba, poev od izmirenja sukobljenih strana putem odreenih institucija, preko posredovanja u kome intervenirajua trea strana daje savete koji nisu obavezni za sukobljene strane, do arbitrae, bilo politike koja tei kompromisu, bilo pravne, u kojoj arbitar procenjuje sporno pitanje prema standardima i merilima prava i pravde.

2.4.5.Sukobi kao izvor promena strukture drutva

Iako su drutveni sukobi konstitutivni elementi drutvene stvarnosti, oni, smatra Darendorf, nisu direktni uzrok promena. Meutim, sukobi, a posebno klasni koji imaju trajan izvor u strukturi drutva, dovode do promena strukture, koje podrazumevaju promenu osoblja na dominantnim poloajima, ali isto tako i promene u normativnoj i institucionalnoj sferi drutva. Strukturalna promena, po Darendorfu, moe biti totalna smena ljudi na vladajuim poloajima, to je redak dogaaj u modernom drutvu, delimina smena, to je est sluaj, i najzad, promena strukture koja ne ukljuuje nikakvu personalnu smenu vlasti. Ovaj

17

Drutveni sukobi poslednji vid strukturalne promene je, po miljenju Darendorfa, najznaajniji. On se zbiva u situacijama kada vodea partija ugrauje u zakonodavstvo interese i predloge opozicije.

Ocena neofunkcionalista
U celini gledano: 1. teorijski napori neofunkcionalista - Mertona, Kozera i Darendorfa - da prevaziu slabosti Personsove teorije ostali su na pola puta. Iako su prihvatili injenicu da su drutveni sukobi integralni deo drutvene stvarnosti, oni nisu uspeli da otkriju dublju vezu izmeu sukoba i radikalne strukturalne promene. 2. Njihovo teorijsko vrednovanje regulacije sukoba i oblika strukturalne promene govori da oni u velikoj meri ostaju u granicama integralistike koncepcije drutva. To se jasno vidi iz njihovih stavova o pluralitetu konfliktnih grupa i sukoba izmeu kojih ne postoji mogunost kumulacije, a samim tim ni mogunosti za radikalnu i korenitu promenu drutvene strukture.
15

2.5. Po Randalu Kolinsu

Po njemu konflikt je centralni problem u drutvenom ivotu. Osnovna jedinica posmatranja su pojedinci. On polazi od analize susreta dve osobe koje stupaju u interakciju. Ti susreti i interakcije, posredovani su razmenom dobara i rituala. Sasvim je razumljivo i logino da ljudi u interakciji sa drugima ele da ostvare svoje interese i da u tom smislu koriste sva raspoloiva sredstva, kako bi primorali druge da im omogue da zauzmu najbolji mogui poloaj u odreenim uslovima. ivot je u sutini borba za odreeni drutveni poloaj, status. Zato svaki pojedinac nastoji da maksimalno povea svoj drutveni poloaj imajui u vidu svoje mogunosti, ali i mogunosti svojih protivnika.

3.Klasni sukobi
Istorija svakog dosadanjeg drutva jeste istorija klasnih borbi. Slobodni ovek i rob, patricij i plebejac, baron i kmet, esnafski majstor i kalfa, ukratko - ugnjeta i ugnjeteni stajali su jedan prema drugom u stalnoj suprotnosti, vodili neprekidnu, as skrivenu as otvorenu borbu, borbu koja se uvek zavravala revolucionarnim preobraajem celog drutva ili zajednikom propau klasa koje su se borile. Klase su drutvene grupe koje se meusobno razlikuju po svom odnosu prema sredstvima za proizvodnju i na osnovu toga po koliini bogatstva, moi i ugleda kojim raspolau. One su oblik ekonomskog grupisanja. 16 Kont smatra da je prirodno da izmeu drutvenih klasa treba da vlada duh saradnje i kooperacije, jer drutvo ne moe da opstane, a jo manje da napreduje, ako u njemu ne postoji opta saglasnost o kooperativnom vrenju drutvenih funkcija koje moraju
15 16

Dr.Vlajko Petkovi Sociologija ,VP,aak,2008.god.,str. www. crnarupa.singidunum.ac.yu

18

Drutveni sukobi biti hijerarhijski ustrojene. Klasni sukobi izmeu radnika i industrijalaca, koji su nastali nakon revolucije, za Konta su privremeni. Oni e nestati kada metafizike ideje revolucije budu potisnute pozitivnim, naunim idejama. On smatra da e se razvojem naunog duha i novog morala razviti i kooperativna nauna organizacija drutva koja e obezbeivati stalan drutveni red i progres. 17 Ako bi pitali Karla Marksa, rekao bi vam da je svako drutvo imalo svoje klase, koje su se delile po vlasnitvu sredstava za proizvodnju, a snaga vlasnitva je diktirala i mo u drutvu. U starom veku su postojali robovlasnici, pa slobodni graani koji nisu imali nita osim slobode, i naravno robovi. U srednjem veku je bila ta podela grubo razdeljena na feudalce i kmetove. Graanstvo koje je poistilo stari drutveni poredak, se delilo na kapitaliste ili poslodavce na jednoj strani i proletarijat ili zaposlene na drugoj. Svako ljudsko drutvo deli na one koji imaju sve i na one koji nemaju nita. Preostali su, naravno, negde izmeu. Socijalizam je pokuao povesti ljudstvo u besklasno drutvo, gde ne bi bilo vie svojine, koja bi ljude delila na vie ili manje bogate i na vie ili manje uticajne. Uskoro se pokazalo da i u takvom drutvu ne ide bez elite. Oni, koji su sebe proglasili novom avantgardom su uskoro imali sve, graani socijalistikih drava su imali naelno ast i vlast, u praksi je vlast u svojim rukama obazrivo zadala partijska elita koja se kao po pravilu kitila raskojem. Razliiti teoretiari su se trudili razreiti problem drutvene raslojenosti i nejednakopravnog uticaja samostalnih drutvenih grupacija. Saint-Simon je klase delio na drutveno korisne i drutveno neproduktivne. Na jednoj strani je tako video industrijsku klasu koju su sastavljali radnici, kapitalisti, zanatlije, pored njih jo seljaci i zanatlije, koji su bili za njega produktivni delovi drutva. Na drugoj strani je video drutvene parazite gde spadaju vojska, plemstvo i u tom vremenskom periodu, naglo irea birokratija. Po njemu bi morali produktivni delovi drutva preuzeti vlast i potisnuti parazite na sporedni kolosek. Meutim pokazalo se da glavni antagonizam u drutvu postoji unutar samih klasa kao to ih je predvideo Saint-Simon. Industrijska klasa je sobom nosila podeljenost. Na jednoj strani vlasnike kapitala, odnosno buroaziju i na drugoj strani radnike koji su u to vreme radili ak po 18 sati na dan, pa nisu zaradili niti za osnovnu reprodukciju vlastitih potreba. Oni koji su imali sve i odluivali o svemu su uprkos svojoj malobrojnosti uz pomo vojske i policije i ostalih savladali iroke mase koje su ivele na rubu preivljavanja. 19 vek i prva polovina 20 veka su proticali u otrim klasnim sukobima izmeu poslodavaca i zaposlenih. Jedan od rezultata tog sukoba je bio nastanak socijalistikih drava koje bi ile u smeru dostizanja utopiskih ideala besklasnog drutva. Meutim i u radnikom raju se uskoro pokazalo, da to nee moi tako jednostavno, pre svega da socijalizam kao sistem nije sposoban dugog konkurentnog sukoba sa kapitalizmom, koji je u asu velike trke razvio ak ceo sistem socijalnih i ljudskih prava, koja su bila u socijalistikom raju esto ba namerno zanemarena. U razvijenim kapitalistikim dravama su naime, takoe u strahu pred socijalistikim "udovitem" poeli razvijati razliite socijalne mehanizme, koji bi poravnali najstranije provalije izmeu onih koji imaju sve i onih koji imaju malo ili nita. Radnici su se organizovali u sindikate, pravo do trajka je postalo zvanino sredstvo za
17

www.radiostudent.si

19

Drutveni sukobi razreenje sporova, drava je nekada pokuavala odstraniti najvee suprotnosti uz pomo raznih socijalnih programa. U zapadnom svetu se tako polako uobliio moan srednji stale, koga su sainjavali slubenici, tehnika inteligencija, zaposleni u kolstvu, zdravstvu, sitna buroazija i deo radnike klase. Ujedno su sve vie dobrostojea preduzea uvodila sisteme radnike samouprave i unutranjeg vlasnitva. Radnici su tako mogli postati suvlasnici preduzea u kojima su radili i to ih je dodatno stimulisalo za bolje radne rezultate. Drutvo se inae jo uvek deli na one koji imaju toliko da ne znaju gde bi sa tolikim novcem i one koji nemaju za osnovno preivljavanje, meutim procenat onih koji inae nemaju sve, a po drugoj strani im ne fali nita, je postao toliko veliki, da je danas drutvena sirotinja suena na bitno manju populaciju nego to je bilo pre dvesta godina. Novi drutveni poredak, razvoj uslunih delatnosti i pojava informacijskog drutva su u mnogo emu promenili lice kapitalizma. Za veinu ljudi u razvijenim drutvima je kapitalizam postao podnoljiv. Pored toga kapital treba potroae za svoj rast. Tehnologija i masovna proizvodnja je dovela do take kada sebi svako moe priutiti veinu stvari koje treba. Razlika je samo u kvalitetu i ceni. Jedni kupuju jeftinu salamu, drugi skupu prutu, jedni se voze rasklimatanim stojadinom, drugi u novom mercedesu za stohiljada maraka. Meutim, u proseku se svi voze i jedu salamu. Takoe klasni sukob se u ovom vremenu veoma promenio. Postao je organizovaniji i ujedno naklonjen sindikalnom sukobu unutar okvira zakona. Radnici su udrueni u sindikate, kapitalisti u udruenja poslodavaca i kada doe do prevelikih razlika izmeju jednih i drugih, sede za stolom toliko vremena dok ne nau zajedniki jezik. Naravno to nije uvek uspeno i jo uvek dolazi do trajkova i drugih oblika protesta, meutim na kraju krajeva to je legitimni oblik protesta i kad tad e se pria razreiti. Klasna borba je oblik razreavanja klasnih sukoba, koja za osnovni cilj ima osvajanje politike vlasti kao sredstvo za osvajanje ekonomske vlasti. U drutvu vlada onaj ko ima ekonmosku vlast.

4.Revolucija
Pojam revolucije ima odreenog smisla samo s obzirom na kontekst u kome ga postavljamo. Dodue on uvek znai izvesnu znaajnu, radikalnu promenu ali od konteksta e zavisiti ta emo smatrati znaajnim, radikalnim i uopte ta emo priznati kao stvarnu promenu. Pod revolucijom podrazumevamo samo korenitu promenu karaktera vlasti, korenitu promenu u oblasti privrede, odnosno drutvene strukture uopte. Problem je onda da li emo revolucijom smatrati svaku radikalniju promenu u nekoj posebnoj oblasti drutva ili emo taj pojam primenjivati samo kad je re o radikalnom preobraaju totaliteta drutva; odnosno kad je re o preobraaju onih drutvenih struktura i institucija od kojih bitno zavise svi oblici drutvenog ivota. Ovo pitanje ni iz daleka nije tako akademsko kao to
18 18

www.praxis.anarhija.org

20

Drutveni sukobi izgleda. Ako je preuzimanje vlasti od strane partije radnike klase- revolucija, a ne samo prvi korak u revoluciji, onda je sve to sledi - mirnodopska izgradnja, onda je drutvo koje zatiemo sutra dan posle revolucije - ve novo drutvo, koje treba stabilizovati, kome se treba prilagoditi, u koje se treba uklopiti, kod koga je ve akcenat na pozitivnom rastu a ne na nizu daljih negacija. Istinske revolucionare i u tom novom drutvu neretko eka zatvor samo to se kao rezultat revolucije tamniar promenio. Ako je revolucija radikalno ukidanje starih drutvenih odnosa i njihova zamena novim ovenijim odnosima u kojima se bitno proirio prostor ljudske slobode i mogunosti punijeg bogatijeg ivota za sve pojedince, onda je revolucija proces koji u najrazliitijim oblicima mora trajati u toku itave prelazne epohe. U toku te epohe nema mesta za samozadovoljstvo, apologiju i ideoloku racionalizaciju postojeeg; vizija mogue ovenije budunosti mora biti stalno prisutno merilo kritikog ocenjivanja i usmeravanja; svaka stabilizacija moe biti samo privremena i uslovna i mora nuno voditi odgovarajuim oblicima samoukidanja i prevazilaenja; svako privremeno prilagoavanje ljudi uslovima mora biti praeno prilagoavanjem uslova ljudskim potrebama ije je ostvarivanje ve postalo istorijski mogue. Ako je revolucija radikalan drutveni preobraaj koji obuhvata ne samo oblast politike ve i ekonomike, kulture i itavog svakodnevnog ivota, da li nju moe initi jedino niz nasilnih promena, katastrofa i konvulzija, ili je ona promena koja moe biti i mirna, postepena, evolutivna. Problem je u tome to neke vrlo estoke, nasilne, konvulzivne promene na kraju nisu donele velike stvarne preobraaje (na primer veliki skok unapred u Kini 1959; generalni trajk u Francuskoj maja 1968.) dok su neke vrlo krupne drutvene promene izvrene mirnim putem (dekolonizacija nakon drugog svetskog rata, uvoenje planiranja i menaderska revolucija u savremenom kapitalizmu, ukidanje krupnih drutvenih razlika u vedskoj i drugim skandinavskim zemljama, prelaz na samoupravljanje u Jugoslaviji itd.). Ako je to tako, pitanje je: nismo li toliko proirili smisao pojma revolucija da on gubi svaku informativnu vrednost. U svakoj istorijskoj epohi deavaju se znaajne promene. Nije li onda svaka istorijska epoha u nekom smislu revolucionarna. Oigledno je da se takvo rastvaranje pojma revolucije moe izbei samo ako se razlikuju epohe rasta i epohe prevazilaenja jedne celovite drutvene strukture i ako se precizno odredi osnovna granica jedne drutvene strukture koja e u epohi njenog prevazilaenja biti ukinuta. Odredba ove granice u isti mah je opta okvirna definicija promena (bez obzira da li su one nasilne ili relativno mirne), koje konstituiu jednu revoluciju. Pitanje o socijalistikoj revoluciji najee je u marksistikoj literaturi bilo svoeno na pitanje o slomu kapitalistikog drutva. Najhitnije u pojmu revolucije nije, dakle, ni primena sile, ni postojanje masovnog pokreta (vie ili manje organizovanog) ni promena karaktera vlasti, pa ak ni slom itavog drutvenog sistema; sve to nisu ni nuni ni dovoljni uslovi stvarne progresivne transformacije drutvenih odnosa. Bitna karakteristika revolucije jeste radikalno prevazilaenje sutinske unutranje granice odreene drutvene formacije.

21

Drutveni sukobi Revolucija je negacija sutinske unutranje granice savremenog kapitalizma. Ta sutinska granica nije prosto privatna svojina na sredstva za proizvodnju - kao to je izgledalo veini sledbenika Marksa - ve cela jedna struktura koja se moe okarakterisati na sledei nain: na osnovu privatne svojine na sredstva za proizvodnju jedna drutvena klasa - buroazija neogranieno raspolae celokupnim opredmeenim radom, organizuje proizvodnju robe iskljuivo za profit, preputa tritu da odredi vrednost svih roba, ukljuujui i vrednost radne snage koja je svedena na obinu robu i na taj nain stie mogunost da prisvaja celokupan viak vrednosti. Revolucija mora radikalno prevazii ovu strukturu. Ona mora ukinuti privatnu svojinu na sredstvima za proizvodnju ali ne sme dozvoliti nijednoj drugoj drutvenoj grupaciji (na primer birokratiji, tehnokratiji) da po nekom drugom osnovu (na primer na osnovu monopola politike moi) raspolae opredmeenim radom i prisvaja vei ili manji deo vika vrednosti.

4.1.Marksistiko odreenje revolucije

Klasici marksizma razlikuju politiku i socijalnu revoluciju. Politika revolucija je deo socijalne revolucije, jer je po svom sadraju i dometu ua od nje. Ona ne menja stare proizvodne odnose, ve, po pravilu, nasiljem rui samo staru politiku vlast i njene institucije. Socijalna revolucija korenito menja celu drutvenu strukturu. Ona je radikalna destrukcija, pre svega - proizvodnih odnosa stare epohe, zatim njene socijalne i politike organizacije i njenog duhovnog ivota. Socijalna revolucija zapoinje promenama u nainu proizvodnje, koje nastaju kada stari proizvodni odnosi postanu smetnja daljem razvoju materijalnih proizvodnih snaga. Sa promenama u nainu proizvodnje nastaje i nova konfiguracija drutvenih klasa i otvara se sukob izmeu novog naina proizvodnje i starog sistema politike vlasti. U poetku je taj sukob spontan, ali vremenom ljudi postaju svesni sukoba i reavaju ga borbom. Klasa zainteresovana za novi nain proizvodnje, rukovoena revolucionarnom ideologijom, zapoinje borbu protiv starog sistema koja se zavrava postepenom transformacijom ili ruenjem vladajueg politikog poretka.
19

5.Rat
Najtei oblik drutvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadanjoj istoriji je rat. Ova drutvena pojava je svojom dramatikom duboko uticala na ivot ljudi kao pojedinaca i njihovih drutvenih grupa. Ljudi su od najstarijih vremena nastojali da objasne zato izbijaju ratovi, tako su i nastala razliita shvatanja rata.
19

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

22

Drutveni sukobi Po teolokom shvatanju, rat je po svojoj sutini izraz boje volje, ako je u interesu crkve, ili neastivo skrnavljenje te volje, ako nije u interesu crkve. Prema bilokom shvatanju, rat je prirodna pojava koja nastaje kao posledica delovanja nagona za samoodravanjem vrste ili kao posledica delovanja nagona za samoodranjem vrste ili kao posledica zakona prirodnog odabiranja vrsta i sl. Psihologistiko shvatanje polazi od pretpostavke da ratovi nastaju kao posledica psihikih svojstava ljudi, npr.ispoljavanja instinkata borbenosti. Geopolitiko shvatanje osnovni uzrok izbijanja rata vidi u delovanju geografskih inilaca (npr.poloaj zemlje, njena prirodna bogatstva) na razvoj pojedinih naroda i odnose meu njima. Rat, meutim, nije posledica delovanja nekih prirodnih zakona niti izraz nekih natprirodnih viih sila. Rat je drutvena pojava koja nastaje kada interesi nekih drava, etnikih grupa ili verskih zajednica postanu toliko iskljuivi da strane u sukobu smatraju oruanu borbu najcelishodnijim nainom reavanja nastalih protivrenosti. Rat je najiskljuiviji oblik ispoljavanja drutvenih protivrenosti, iz dva razloga: prvo, to je oblik drutvenog sukoba koji ima za cilj ostvarivanje interesa zaraenih strana nametanjem protivniku sopstvene volje; drugo, takav cilj se ostvaruje oruanom borbom. To pokazuje da rat kao drutvena pojava nema u sebi svoju svrhu, nego joj politika zaraene strane odreuje tu svrhu. Sutina rata kao drutvenog sukoba izraava se u sledeim obelejima: rat je produenje politike oruanom borbom; subjekti rata mogu da budu drave, nacije (ili druge etnike grupe), verske zajednice i klase; rat je ne samo produenje politike ve, na alost, i njen inilac, pa i sastavni deo, naroito u savremenom drutvu. Priroda i posledice rata kao oblika drutvenog sukoba koji su voeni u istoriji dovoljno jasno pokazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drutva, a takoe i sredstvo reavanja protivrenosti dananjeg sveta.20 21 Rat je organizovani sukob: naoruanih ljudi, kao produenje politike drava, nacija, klasa sredstvima oruanog nasilja u cilju ostvarivanja odreene politike, ekonomske i druge dobiti. Rat je drutvena pojava uslovljavana i povezana sa pojavom i razvitkom klasnog drutva iji su osnovni zakoni ujedno i opti zakoni razvoja rata. Osnovni sadraj rata ini oruana borba, ali se rat ne svodi samo na nju, on je iri, sloeniji, jer ukljuuje i druge oblike borbe (politike, psiholoke, propagandne, ekonomske, itd.) koje imaju veliko znaenje za pripremu i voenje rata. U prvobitnoj zajednici nije bilo ratova, Sukobi izmeu rodova i plemena imaju neka obeleja rata, ali im je priroda sasvim razliita. U tim sukobima nije bilo izdvojene organizacije za voenje rata, svaki lan roda ili plemena je bio ratnik. Ti sukobi su bili zasnovani vie na zavisnosti ljudi od prirode, iz potrebe za podrujima u kojim se nalazi
20 21

Dr.Ljubivoj Gvoi,Dr.Smilja Rakas - Sociologija,Megatrend,Beograd,2005.god.,str.130-132. www.wikipedija.org

23

Drutveni sukobi hrana ili zbog krvne osvete, a ne na prisvajanju tueg vlasnistva ili za pribavljanje radne snage. U tim sukobima nije bilo zarobljenika i iskoritavanja pobeenih. Rat kao drutvenu pojavu regulie i pravo (meunarodno javno i ratno pravo). Pravni pojam rata je ui od njegovog opteg pojma. Rat je oruani sukob izmeu dve ili vie drava, uzrokovan voljom jedne od njih, uz potrebu prinudnih mera kojim svaka zaraena snaga pokuava nametnuti svoju volju protivniku. Povelja UN iz 1945. konano zabranjuje rat kao sredstvo reavanja meunarodnih sporova i nacionalne politike. lanice UN su se obvezale da nee upotrebljavati silu ili pretiti silom koja bi bila usmerena protiv politike ili teritorijalne nezavisnosti bilo koje drave, da ce sve sporove i sukobe reavati jedino i iskljuivo mirnim putom, da e pruiti pomo svakoj napadnutoj lanici, da e se uzdrati od pruanja pomoi svakoj dravi protiv koje UN preuzmu neku prinudnu meru. Iako zabranjuje rat, povelja UN ipak dopusta urojeno pravo na pojedinanu i zajedniku samoodbranu u sluaju oruanog napada protiv nekog lana Ujedinjenih nacija, dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za ouvanje meunarodnog mira i sigurnosti.

6.eorija o sukobu civilizacija

Smul Hntigton kae da e 21. vek bie vek sukoba kultura i civilizacija (islam, pravoslavlje, katolianstvo), a ne kapitalizma i socijalizma. Sukob meu civilizacijama zamenie ideoloke i druge oblike sukoba. U 21. veku doi e do sukoba Zapada i nezapadnih civilizacija. Sudar civilizacija dominirae globalnom politikom. Najznaajniji sukobi izbie du nesavrenih kulturnih granica koje razdvajaju ove celine pie Hantigton. Globalni rat je po njemu neverovatan, ali ne i nemogu. n bi obuhvatio muslimane na jednoj strani i nemuslimane na drugoj. U sluaju sukoba civilizacija Evropa i Amerika moraju da se dre zajedno. Sukobi su mogui i unutar jedne civilizacije, a izbegavanje meucivilizacijskih ratova zahteva od najvanijih drava da se dre dalje od sukoba u drugim civilizacijama. v po Hantigtonu neprihvatljivo za SAD.
22

22

www.znrfak.ni.ac.yu

24

Drutveni sukobi Sa obzirom da paraleleno egzistira vie civilizacija uslov mira u multicivilizacijskom i multipolarnom svetu je: uzdravanje od meanja u sukobe u drugim civilizacijama i pravilo zajednikog posredovanja ili pregovora sa ciljem obuzdavanja ili pregovora sa ciljem obuzdavanja ili zaustavljanja ratova zbog neodgovarajuih granica izmeu drava ili grupa iz drugih civilizacija. Ekonomsko liderstvo preuzee Azija, a demografska eksplozija e omoguiti da do 2025. na svetu bude vie muslimana nego hriana. Zato, zapadnjaci moraju da shvate da njihova kultura nije univerzalna. Zapadne voe ne treba da pokuavaju da preoblikuju druge civilizacije jer je to van njihove moi, nego treba da sauvaju, zatite i obnove kvalitete Zapadne civilizacije.

Zato je neophodna: vea politika, vojna i ekonomska integracija, da se u EU ukljue zapadne drave centralne Evrope, da se ogranii konvencionalna i nekonvencionalna vojna mo islamskih i slinih zemalja, da se uspori udaljavanje japana od Zapada u pravcu prilagoavanja Kini, da se prihvati Rusija kao najvanija zemlja pravoslavlja i regionalna sila, da se odri zapadna tehnoloka i vojna nadmo u odnosu na druge civilizacije, i da se prizna meanje Zapada u poslove drugih civilizacija kao najopasniji izvor nestabilnosti.

Zakljuak
Kao posledica raznih oblika protivurenosti savremeni svet je opreen problemima ije gomilanje ili razreavanje u savremenom drutvu stvara konfliktne situacije i sukobe. Najdublji i verovatno najei uzroci sukoba u istoriji bile su suprotnosti koje postoje izmeu interesa razliitih klasa, slojeva i drugih drutvenih grupa. Zauzimajui razliite drutvene poloaje, drutvene grupe imaju i bitno drugaije interese. Druga vrsta uzroka drutvenih napetosti i sukoba nalazi se u stanju drutvene neusklaenosti i neujednaenosti, bilo da je re o neusklaenosti izmeu ciljeva i nedovoljnih sredstava potrebnih za njihovo ostvarenje, ili o neujednaenosti ekonomskog i drutvenog razvoja izmeu pojedinih delova drutva, oblasti, regiona ili etnikih grupa.

25

Drutveni sukobi Pojava konflikata svetskih razmera u savremenom drutvu uslovljena je meudravnom eksploatacijom koja stvara sve vee razlike izmeu razvijenih i nerazvijenih drutvenih zajednica. Drutveni sukobi su neizbeni u drutvenom ivotu i oblik u kome se drutveni ivot ispoljava i razvija. Nasilje i konflikti u drutvu izviru iz meanja politike u ekonomski proces, a ne iz dozvoljavanja samom procesu da nesmetano deluje. Daleko od toga da sukob samo razdire i da je nuno destruktivan. A to ne znai opravdati ga, ve objasniti. Drutvo nije samo prilagoavanje, statika, poredak, ekvilibrijum, glatko funkcionisanje. Nema niega a priori loeg u drutvenim sukobima, drutvo napreduje kroz drutvene sukobe. Ono ne napreduje kroz sabornost, kroz jedinstvo, kroz ignorisanje realnosti. Ne, ono napreduje kroz razreavanje tih sukoba. Kao konaan cilj naih snova moemo da postavimo nenasilno drutvo sveta koje istovremeno nije drutvo u kojem ne postoje konflikti, ve drutvo koje konflikte prevazilazi bez upotrebe ili pretnje upotrebom sile.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

26