Estetsko i estetizacija

Estetsko je svojstvo predmeta, situacije, dogaaja ili diskursa koje doivljavamo kao lepo, uzvieno, umetniko. Po realistikim i esencijalistikim teorijama estetsko svojstvo je imanentno svojstvo objekta i nije produkt estetike teorije. Po relativistikim i antiesencijalistikim teorijama estetsko je produkt estetike teorije, odnosno, estetsko je mogue samo kao estetiko. Estetiki objekt je uveden, produkovan i definisan teorijom. Estetizacijom se naziva delovanje ili postizanje uinka u nekoj oblasti ljudskog stvaranja, ivljenja i rada posredstvom umetnikog, lepog ili bilo ega drugog to je ulno dostupno ili ulno saznajno. Vrtna arhitektura je od reneseanse do 18. veka bila jedna od uoljivih praksi estetizacije ljudskog ivotnog prostora. U doba Luja XIV francuski vrtovi bili su postavljeni kao uzori racionalnog ureenja prirode. Njihovo ureenje zasnovano na sloenim geometrijskim emama kao simbol anticipacije racionalizma i racionalistikog uma koji vlada prirodnim, kao simbol racionalnog razumevanja sveta. Ta estetizacija prirode bila je jedna od velikih ideoloko tehnolokih koncepcija koja se razvijala od renesanse do doba prosveenosti. A pod estetizacijom prirode moemo da razumevamo zahtev preureenja sveta po uzorima lepog i umetnikog. Estetizacija najjednostavnije reeno, ulepavanje. Estetizacija kao dekoracija (arhitektura) i ornamentalizacija (muzika), ulepavanje na taj nain, rokoko stil. Estetizacijom umetnosti ili estetizmom u umetnosti se od visoke renesanse i baroka pa tokom 18, 19. i ranog 20. veka nazivaju prakse prilagoavanja protokola umetnosti estetikim kriterijumima, vrednostima i projektima. Na primer, anr mrtve prirode u slikarstvu je uspostavljen na zahtevu za tematski neinteresantnom, svakidanjom temom koja e da omogui estetsko uivanje u formalnim odnosima pikturalnog, naslikanog. Estetizacija umetnosti i estetizam u umetnosti izvoeni su na zamislima stvaranja umetnosti kao autonomnog podruja u odnosu na drutvo. Nasuprot tome, tokom 20. veka se javlja nekoliko suprotnih tenji: koncept avangardne estetizacije realnosti koncept estetizacije politike u totalitarnim reimima koncept ekspanzivnog estetizma u masovnim produkcijama postmodernog drutva. Avangardna estetizacija realnosti je zasnovana na konceptima utopijskog preureenja kulture, drutva pa i prirode po uzoru na koncepte i programe umetnikih pokreta, kao to su ekspresionizam, futurizam, dada, konstruktivizam, fluksus, nove tendencije, land ar, performance art. Taj iskorak u ivot znai naputanje autonomnog konteksta umetnosti u ime subvertiranja ili preobraavanja aktuelnog drutvenog ivota. Ukazuje se da je sam ivot estetski vredan i da mu nije potrebna umetnost kao posrednik, zamena ili poligon estetizacije. Alan Kaprou, osniva hepeninga ukazao je da nove tehnike umetnikog rada, na primer, izvoenje dogaaja kao umetnikog dela, vode do praga na kome se estetika, etika, religija i ivot ne mogu razlikovati. Ili, projekat socijalne skulpture nemakog skulptora Jozefa Bojsa. Ideja izgradnje socijalnog
1

organizma kao umetnikog dela tako to e se drutvena jedinka preobraziti u stvaralaki drutveni subjekat. Socijalna skulptura ili socijalna arhitektura potpuno e se oformiti kada i poslednji ovke koji ivi na Zemlji postane umetnik, skulptor ili arhitekta drutvenog organizma. Cilj ove prakse je preobraaj savremenog drutva posredstvom umetnosti. Zato se vie ne radi samo o estetizaciji umetnosti ve o estetizaciji realnosti, drutvenih praksi sa stanovita koje je na neki nain povezano sa umetnou. Koncept estetizacije politike u totalitarnim reimima. Primer, nemake filmske rediteljke Leni Rifental, film Trijumf volje, snimanje nacistikih mitinga, sletova, parada, ime se dolo do ulne, ulno dostupne artikulacije nasilne i totalne partijske moi nacionalnog i socijalistikog pokreta. Simak nacistikog kongresa u Nirmbergu 1934, a nazvanini naruilac bio je Hitelr. Sa druge strane, u socijalistikom relaizmu u komunistikom SSSR-u estetizacija je znaila ulepavanje stvarnosti. Nije bilo prikazivanja sveta kakav jeste, ve je umetniko prikazivanje u prozi, slikarstvu, filmu, teatru uspostavljano prema programskim protokolima odgovarajue realnosti idealizovanog drutva politizacija kulture, a nacizam bi bio estetizacija politike. Koncept ekspanzivnog estetizma u masovnim produkcijama postmodernog drutva. Poveanje broja ulnih afekata i efekata, to nas nagoni na poveavanje potronje i pojaavanje koliine afekata koji se odigravaju za ula i telo. Odnosi se na masovno estetizovanje svakodnevnog ivota u kontekstu masovne i potroake kulture, od reklamne industrije do svih oblika produkcije realnosti (industrija higijene, prehrane, prdmeta za odevanje...). Pri tome, estetizacija nije samo sredstvo ili orue da se kod oveka proizvede iskustvo ve postaje bitna stavka u uslovima nadziranja i regulisanja ivljenja. Znai da svako ne-estetsko moe biti reciklirano i predoeno kao estetsko. Teoretiar kutlure Volgang Vel uvodi pojam anestetsko i anestetizacija. Ova dva pojma jesu efekti kulturalne prakse sveta masovne kulture sa bezbrojnim taktikama izvoenja estetskog, kao hiperestetskog. To je sveprisutno estetsko koje se gubi u toj sveprisutnosti. U skladu sa tim, pokazuje se da savremena, visoka umetnost, kao anestetski orijentisana praksa, ne-ulna praksa, postaje kritiki usmerena protiv pojaane ulnosti i hiperestetinosti unutar pasovne, potroake kulture. Hiperulnost popularne kulture, prenaglaenou i masovnou, anticipira neku vrstu estetske anestezije, i time anestetinost. Procedure politike i procedure umetnosti se u morfolokom smislu ne razlikuju, ve se razlikuju po orjentaciji izvoenja, upotrebe ili oekivanog efekta. Jedan oblik ponaanja je umetniki ili politiki po tome to se od njega oekuje specifian efekat, a ne po tome to se izvodi razliitim sredstvima.