Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za francuski jezik i knjievnost

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA FRANCUSKA KNJIEVNOST ROMANTIZMA ANALIZA ROMANA : BOGORODIINA CRKVA U PARIZU VIKTOR IGO

Profesor:

Student:

Dr Pavle Sekeru

Mladenka Dragi, FJ 36/09

Uvod: Biljeke o piscu :

Viktor Mari Igo (Victor Marie Hugo) je jedan od najveih francuskih pisaca i najznaajnija linost romantiarskog pokreta u Francuskoj. Roen je 1802. godine i skoro itav svoj zivot je proveo pisajui. Uzor mu je bio atobrijan i ve sa etrnaest godina je razvio tezu elim biti atobrijan ili nita ( Je veux tre Chateaubriand ou rien)1. Viktor Igo se sa jo nekoliko pisaca okupio i zajedno su sainjavali senakl (Cnacle)2. Ovaj krug mladih pisaca bio je dom romantizma. Pisao je pesme, romane i drame i bio je uspean na svim poljima. Predgovor njegove drame Kromvel (Cromwell, 1827) se smatra manifestom romantizma, jer je u njemu sadrana sutina ovog pravca. U tom djelu je Igo razvio ideju, i te kako bitnu za roman Bogorodiina crkva u Parizu (Notre Dame de Paris), a to je o grotesknom i uzvienom3. U njegovim djelima se istie dualistiki pogled na svijet sa stalnom borbom pozitivnog i negativnog, sklonost ka tajanstvanim predjelima, lokalnim bojama, simbolima i slikama, kao i melodramski obrti u radnji4. Igoove linosti nisu psiholoki produbljene, one su skicirane kao tipovi, to emo kasnije vidjeti u dijelu predvienom za likove. Njegovi najpoznatiji romani su Han sa Islanda (Han dIslande), Poslednji dan jednog osuenika (Dernier Jour dun condamn), Bogorodiina crkva u Parizu, Jadnici (Les Misrables), ovek koji se smeje (LHomme qui rit) i Devedeset trea (Quatre-vingt-treize). Viktor Igo je umro 22. maja 1885. godine od zapaljenja plua u osamdeset treoj godini ivota. Vie od dva miliona ljudi se pridruilo njegovoj pogrebnoj povorci koja je krenula od Trijumfalne kapije pa do Pantenona gde je sahranjen.

1 2

http://sh.wikipedia.org/wiki/Victor_Hugo Cnacle, n. m. senakl, kruok, uzan krug pisaca, umetnika, filozofa jednomiljenika 3 Lagard, A. et Michard, L., XIXe sicle, Bordas, Paris, 1969. 4 Mari, S. i sar., Francuska knjizevnost, knjiga 2 (1683-1857), dio drugi, francuska knievnost romntizma, Nolit, Beograd, 1978.

Bogorodiina crkva u Parizu

1831. godine, Igo objavljuje svoj prvi istorijski roman, Bogorodiina crkva u Parizu (NotreDame de Paris). Otkako se pojavila u knjiarama, knjiga je doivjela veliki uspeh.1 Pria nas odvodi u Pariz iz 1482. godine, kada mladi Grengoar (Gringoire) 2 izvodi svoju misteriju3 u Velikoj dvorani. Nakon potpunog neuspijeha te misterije, on se upoznaje sa lepotom zanosne ciganke Esmeralde (La Esmeralda) prema kojoj arhiakon Klod Frolo (Claude Frollo) gaji ogromnu strast do te mjere da nareuje svom zvonaru, Kvazimodu (Quasimodo), grbavom udovitu, da mu je dovede na silu. Ali kapetan Febus, u koga se ona kasnije zaljubljuje, je spaava, a Kvazimoda hapse i osuuju. Esmeralda saaljeva jadno bie i daje mu vode dok je bio na sramnom stubu to je u njegovom srcu probudilo ljubav prema njoj. Zbog neuspjelog plana, zlobni arhiakon ubada kapetana Febusa noem i Esmeralda biva optuena za ubistvo i vjetiarenje. Kvazimodo je spaava i odvodi u Bogorodiinu crkvu koja je bila azil. Ali njeni prijatelji, ne znajui ta se deava, napadaju crkvu, a nju odvode Grengoar i arhiakon. U svom tom jeku, Esmeralda pronalazi svoju majku, od koje su je oteli malo nakon roenja, ali ipak ne uspijeva da pobjegne svojim delatima. Uhvatili su je a potom i objesili. Kvazimodo, shvativi da je sve ovo arhiakonovo delo, baca ga sa crkve i odlazi na mjesto gde je ostavljeno Esmeraldino tijelo da tu umire. Roman je napisan ba po romantiarskom receptu. Pria o strastima spojena sa lokalnom bojom, sa istorijskim epizodama, za koje Igo ponosno istie da su nastale dugim prouavanjem srednjeg vijeka4. Ovaj roman se moe posmatrati sa dva aspekta. Sa jedne strane imamo jednu ljubavnu priu sa nesrenim zavretkom, a sa druge imamo kritiku Srednjeg vijeka. Ljubavna pria se vrti oko Esmeralde u koju su zaljubljeni Klod Frolo i Kvazimodo, dok je ona sama zaljubljena u kapetana Febusa. Igo nijednom svom junaku nije dao srean zavretak pa ak ni Esmeraldi koja je u ovom romanu olienje svake vrline. Iako je osvojila sva muka srca irom Pariza, jedno, ono za nju najvrijednije, nije uspjela. Jedino ona i Kvazimodo vole onom istom, nevinom ljubavlju, dok
1

Beleka o Bogorodiinoj crkvi u Parizu, Milai, D. (Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D.), Prosveta, Beograd, 1967. 2 Grengoar. Rodjen 1475. (imao je samo sedam godina 1482.), francuski pjesnik i dramaturg 3 vrsta drame u srednjem vijeku. Opisuju Isusov ivot i stradanje. U 15. vijeku su imale najvie znaaja. 1548. godine su zabranjene 4 Skok, P., Francuska knievnost 19. i 20. vijeka, Zagreb, 1939.

drugima u srcu vlada strast, koju teko obuzdavaju i koja je Kloda Froloa uspjela potpuno da uniti. Zaustaviemo se ovde na trenutak da malo bolje shvatimo o kakvoj je zapravo strasti rije.
uje li? ja te volim! uzviknu on jo jedanput. Kakva ljubav! ree nesrena devojka i strese se. On dodade: Ljubav prokletoga.1
Entends-tu? je taime! cria-t-il encore Quel amour! dit la malheureuse en frmissant Il reprit: Lamour dun damn.2

I Klod Frolo svoju ljubav naziva prokletstvom. Itekako je svjestan koliko ga je obuzela i koliko on vie ne moe da vlada samim sobom. U dijelu odreenom za analizu likova upoznaemo Kloda Froloa onakvog kakav je bio prije buenja ove strasti, ali sada emo vie panje posvetiti arhaakonu koji je spreman na sve samo da dobije Esmeraldu. Na poetku ovog romana na Klodovom licu vidimo samo gaenje i mrnju prema Esmeraldi. Lukavi pisac uva sve tajne njegovog srca samo za sebe da bi itaocu tek ponekad nataknuo ta se zapravo tu krije. Takvim voenjem radnje, Igo nas ini jedinim svedocima njegovog laganog ali sigurnog propadanja kao i njegovih zlodjela koje je poinio zarad te njegove ljubavi. Pokuaj otmice, pokuaj ubistva, krenje zavjeta su samo neke od stvari na koje ga je natjerala strast.
...preblede, kad je uoio najstraniju stranu svoje kobne strasti, te ljubavi ubistvene, otrovne, pakosne, neutoljive, koja je Ciganku odvela na veala, a njega u pakao: ona osuena, on proklet. 3
..il redevint ple en considrant le ct le plus sinistre de sa fatale passion, de cet amour corrosif, venimeux, haineux, implacable, qui navait abouti quau gibet pour lune, lenfer pour lautre : elle condamne, lui damn. 4

Njegovo oajanje, koje apsolutno vlada njegovim biem, odvlai ga toliko duboko u ponor iz koga on ne vidi nikakvog izlaza. Za njega su spas ili njena predaja ili njena smrt. Ovim prvim dijelom vlada 'A' (sudbina). U svom predgovoru pisac nam govori da je ba ova rije, urezana u zidu Bogorodiine crkve, povod ovom romanu. Tu rije emo nai ponovo kasnije u romanu, u sobi Kloda Froloa, a Igo e nam indirektno, kroz primjer muve i pauka, objasniti na ta se tano ova rije odnosi.

1 2

Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. 3 Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. 4 Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967.

U sobi su bili kraljev prokurator i Frolo kada se jedna muva uhvatila u paukovu mreu. Pauk je odmah krenuo na nju i kada je prokurator, iz saaljenja, pokuao da joj pomogne, na putu mu se isprijeio Frolo govorei : Ostavite sudbinu da ini svoje! 1(laissez faire la fatalit2). Ova tema, tema determinizma, dominira najveim dijelom prie vezane za Esmeraldu. Mnogi likovi ovog romana ne vjeruju u slobodnu volju. Na primjer kada Pjer Grengoar prati Esmeraldu, on se odrie slobodne volje i prihvata bilo koji put koji ona odabere. Esmeralda isto tako pada na koljena pred Febusom, preputajui njemu svoju sudbinu. Frolo vjeruje da je sve to se deava unaprijed predodreeno i da nita ne moe da ga zaustavi u hvatanju Esmeralde. Ba kao to je muva upala u paukovu mreu, tako e i ona pasti u jednu od njegovih zamki. Sudbina mu slui kao opravdanje za njegova dijela jer niko i nita ne moe da promijeni ono to mora da se desi. Dok Frolo svog sagovornika upozorava da se ne mijea u sudbinu, Igo priznaje da ona ima velikog udjela u ovom romanu, ali nagovjetava da je slobodna volja ipak mogua i da ovakav Froloov stav i razmiljanje o slobodnoj volji jeste ono to ga je nainilo groznim ovjekom. 3 Drugi dio ovog romana za svoj centar ima u prvom kadru Katedralu, a u drugom drutvo. Drutvo Igo slika krajnje subjektivno, bez mnogo saosjeajnosti. Slabe i siromane titi, dok bogate uopte ne tedi u svojim kritikama. To se vrlo dobro vidi u poglavlju pod nazivom Nepristrasan pogled na nekadanje pravosue (Coup doeil impartial sur lancienne magistrature) Naime, tu imamo vrlo kominu scenu u kojoj sudija, pokuavajui da sakrije injenicu da je gluv, ispituje Kvazimoda koji ne uje njegova pitanja, pa samim tim i sve vrijeme uti, dok sudija vjerujui da je Kvazimodo odgovorio, nastavlja sa pitanjima i izaziva smijeh svih koji to gledaju i sluaju. Igo se tu dobro narugao tadanjem sudstvu posebno uzevi u obzir da u naslovu stoji nepristrasan pogled. Na dosta mjesta ovde Igoov ton podsjea na Rableov (Franois Rabelais) u njegovom djelu Gargantua i Pantagruel (Gargantua et Pantagruel): Poto je, dakle, dobro promozgao o Kvazimodovoj krivici, on zabaci glavu i zatvori oi upola, da bi izgledao to dostojanstveniji i to nepristrasniji, tako da je u tom trenutku bio u isti mah i gluv i slep, bez ega nema savrenog sudije. U ovom dostojanstvenom stavu otpoe on sasluanje. 4
Ayant donc bien rumin laffaire de Quasimodo, il renversa sa tte en arrire et ferma les yeux demi, pour plus majest et dimpartialit, si bien quil tait tout la fois en ce moment sourd et
1 2

Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. 3 http://www.sparknotes.com/lit/hunchback/characters.html 4 Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967.

aveugle. Double condition sans laquelle il nest pas de juge parfait. Cest dans cette magitrale attitude quil commena linterrogatoire. 1

Za Igoa, Bogorodiina crkva je neto posebno. U zbirci etiri vetra duha (Quatre Vents desprit) Igo je napisao Volim katedralu a ne Srednji vijek (Jaime la cathdrale et non le Moyen ge).2 Njemu je ona simbol srednjevjekovne umjetnosti i nju je uinio sreditem svog romana. Ona je znak neprolazne umjetnosti, dok je prolazno sve to je zemaljsko i ljudsko3. U katedrali i oko nje se deavaju skoro sve glavne radnje ovog romana. Kao i za sve ostale likove ovog romana, Igo je i za Bogorodiinu crkvu izdvojio jedno poglavlje koja nosi njeno ime kako bi se samo njoj posvetio. Pisac kree od opisa fasada pa malo po malo otkriva sve njene kutke. Prati svaki njen pojas, objanjavajui raznovrsnost stilova u umjetnosti koji su koriteni za vrijeme njene izgradnje. Objanjava nam sve promjene koje je ona pretrpjela tokom vijekova i ljut je, ljut na ljude i ljut na vrijeme to ne potuju tu velianstvenu graevinu. Morate uzdahnuti, zgroziti se, kad pogledate bezbrojne povrede i otete koje su ovom svetom spomeniku naneli u isti mah i vreme i ljudi, bez ikakva potovanja4
Il est difficile de ne pas soupirer, de ne pas sindigner devant les dgradations, les mutilations sans nombre que simultanment le temps et les hommes ont fait subir au vnrable monument, sans respect... 5

Nisu njoj povrede nanjeli samo revolucije i vandali, ve i umjetnici hotei da je poprave, uljepaju, skladno sa tadanjim ukusima. Mode su nanele vie tete nego prevrati. One su zasekle u ivac, okomile se na kostur umetnosti, one su sekle, parale, razorile, ubile graevinu i u obliku i u znaenju, i u skladu i u lepoti.6
Les modes ont fait plus de mal que les rvolutions. Elles ont tranch dans le vif, elles ont attaqu la charpente osseuse de lart, elles ont coup, taill, dsorganis, tu ldifice, dans la forme comme dans le symbole, dans sa logique comme dans sa beaut. 7

Igo je srednjevjekovnim spomenicima posvetio panju u jo jednom poglavlju pod nazivom Ovo e ubiti ono (Ceci tuera cela). Pristup nije isti kao u prethodnom, ali nosi istu poruku : ouvanje srednjevjekovnih spomenika. Ovde su katedrala kao i ostali spomenici predstavljeni kao knjige od kamena. Knjige ispisane simbolima. Ali Gutembergovim otkriem na scenu stupa druga vrsta knjiga. Knjige na papiru za koje Igo predvia da e ubiti knjige u kamenu.

1 2

Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. Hugo, V., Notre-Dame de Paris, (Prface par Cellier, L.) 3 Skok, P., Francuska knievnost 19. i 20. vijeka, Zagreb, 1939. 4 Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. 5 vidjeti 1 6 vidjeti 4 7 vidjeti 1

male stvari tamane velike; jedan zub odnosi pobedu nad itavom masom. Nilski pacov ubija krokodila, sabljarka ubija kita, knjiga e ubiti graevinu8
les petites choses viennent bout des grandes; une dent triomphe dune masse. Le rat du Nil tue crocodile, lespadon tue la baleine, le livre tuera ldifice 2

Budui da pisac svoje misli projektuje preko Kloda Froloa, koji je arhiakon, ne moemo a da ne pomislimo da ovde nije u pitanju samo strah od prevage jedne knjige nad drugom, ve prevaga slobode ljudske misli nad stegom vjere. Svaka civilizacija poinje teokratijom a zavrava demokratijom3
Toute civilisation commence par la thocratie et finit par la dmocratie 4

Igo ovo izjavljuje kao postulat. To je njegovo vienje toka istorije. Ide toliko daleko da ak Gutenberga naziva preteom Lutera, jer je njegova tamparija omoguila irenje jeresi. Knjige se brze piu nego to se katedrale prave, manje kotaju i mogu da se nose svuda. Tako se ljudska misao bre prenosi i ne moe se zaustaviti. Ove Igoove ideje moemo reflektovati na ono to se na primjer deava danas : Internet e ubiti knjigu.

8 2

Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. 3 Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. 4 Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967.

Analiza likova
Svi likovi osim Pjera Grengoara i Luja XI (Louis XI) 1su plod pieve bogate fantazije. Psiholo-gija likova nije produbljena, iako Igo daje veoma detaljne psiholoke analize. Slika linosti radije prema njihovoj spoljanjosti. Oni su vie simboli i tipovi nosioci odreenih osobina.2 Jo vam kaem, gospodine, da osim poezije, bogatstva misli i drame, postoji neto to me je zaista iznenadilo. Da, Kvazimoda koji posjeduje da tako kaem ljepotu due i portvovanja Froloa koji posjeduje znanje, nauku, i intelektualnu mo- i atopera koji posjeduje fiziku ljepotu, svojom divnom zamisli stavite ova tri tipa (...) licem u lice sa naivnom mladom djevojkom, skoro divljom usred civilizacije, i date joj da izabere a njen izbor da bude tako enske prirode.
Je vous dirai encore, Monsieur, qu part toute la posie, toute la richesse de ponse et de drame, il y a une chose qui ma bien vivement frapp. Cest que, Qausimodo rsumant pour ainsi dire la beaut dme et de dvouement Frollo lrudition, la science, la puissance intellectuelle et Chteaupers la beaut phisique, vous ayez eu ladmirable pense de mettre ces trois types (...), face face avec une jeune fille nave, presque sauvage au millieu de la civilisation, pour lui donner le choix, et de faire ce choix si profondment fminin.3

Esmeralda: Pravo ime joj je Agnes. Jo dok je bila sasvim mala, oteta je od svoje majke i otada ivi meu ciganima. Esmeralda bee (...) stvorenje bezazleno i krasno; lepa, osim kad naini onu svoju grimasu; devojka naivna i puna strasti, koja nita ne zna i koju sve oduevljava; koja jo ne zna razliku izmeu ene i mukarca, ak ni u snu; eto takva; koja naroito i strasno voli igru, larmu, skitanje; to vam je kao neka ena pela koja na nogama ima nevidljiva krila i ivi u vrtlogu. 4
La Esmeralda tait (...) une crature inoffensive et charmante, jolie, cela prs dune moue qui lui tait particulire; une fille nave et passione, ignorante de tout, et enthousiaste de tout; ne sachant pas encore la diffrence dune femme un homme, mme en rve; faite comme cela; folle surtout de danse, de bruit, de grand air; une espce de femme abeille, ayant des ailes invisibles aux pieds, et vivant dans un tourbillon. 5

Lijepa onoliko koliko je bila i dobra. Tako dobra da je ve unaprijed bila predodreena za propast. Svi su je mnogo voljeli i rado gledali njene nastupe na Grevskom trgu, osim jedne ispo-snice koja ju je hulila kad god bi je vidjela, a za koju se kasnije ispostavilo da joj je majka. Dobila je ime po smaragdu koji je nosila oko vrata zajedno sa svojom djeijom cipelicom koju joj je njena majka isplela. Uvjek ju je nosila u nadi da e pronai nekad svoje roditelje, a radi toga se zaklela i da e ostati edna. Meutim, sve njene zakletve i nadanja padaju u vodu kada se zaljubi u
1 2

Louis XI. kralj Francuske od 1423-1483 svirepi kralj. Izmislio sprave za muenje. Pobjedio feudalizam Mari, S. i sar., Francuska knjizevnost, knjiga 2 (1683-1857), dio drugi, francuska knievnost romntizma, Nolit, Beograd, 1978. 3 Sue, Eugne, Lettre (mars 1831), cite dans V. Hugo racont par un tmoin de sa vie 4 Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. 5 Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967.

kapetana Febusa atopera. Zbog njega bi se odrekla svega, iako ga nikada nije zapravo upoznala. U njenoj glavi njegovo srce je bilo isto toliko lijepo koliko i njegova spoljanjost, meutim to ni blizu nije bilo tako. To je bila njena propast. Ona nije doivjela da sazna kakav je on bio u stvari. Kvazimodo Kvazimodo je tienik Kloda Froloa. On ga je naao ostavljenog u crkvi, uzeo ga, usvojio i odgajio. Igo ga opisuje ovako: Velika glava obrasla riom kosom; izmeu ramena ogromna grba, zbog koje su i grudi bile ispupene; noge, sastavljene tako neobino da su se mogle dodirivati samo kolenima, kad se pogledaju spreda izgledale su kao dva polumeseca, dva srpa ije su drke sastavljene; stopala velika, ruke nezgrapne...1
Une grosse tte hrisse de cheveaux roux; entre les deux paules une bosse norme dont le contre-coup se faisait sentir par devant; une systme de cuisses et de jambes si trangement fourvoyes quelles ne pouvaient se toucher que par les genoux, et, vues de face, ressemblaient deux croissants de faucilles qui se rejoignent par la poigne; de larges pieds, des mains monstrueuses...2

Kvazimodo je rtva drutva u kome ivi. Ili mu se smiju, ili mu se rugaju ili ga se plae. On je dobrotu upoznao samo kod Froloa, pa nije ni udno to to izvrava svaku njegovu naredbu i to ga prati kao kue gdje god da ovaj krene. Zamrzio je ljude jer su ga odbacili, i ivi za svoja zvona kojima je dao i imena. Kvazimodo je najsreniji u crkvi, tamo ga svi vole. esto vrijeme provodi priajui sa kamenim statuama jer mu se ini da ga one jedino razumiju. Iako pisac pokuava na poetku da ga prikae kao zlog, mi ne moemo tako da ga doivimo. Tek kad se zaljubljuje u Esmeraldu pisac doputa da vidimo tu njegovu dobru stranu. Zna on da je ljubav izmeu njih nemogua, ali on eli da je slui, da ona bude srena, pa ak i po cijenu izdaje svog biveg gospodara koga e i da ubije na kraju. Klod Frolo inilo se kao da taj ovek (...) nije imao vie od trideset pet godina; meutom, bio je sasvim elav; jedva je sa strane imao nekoliko pramenova retke i ve sede kose; na njegovom irokom i visokom elu behu se poele pojavljivati bore, ali u njegovim upalim oima ogledala se neobina mladost, bujan ivot, duboka strast.3
Cet homme (...) ne paraissait pas avoir plus de trente-cinq ans; cependant il tait chauve; peine avait-il aux temps quelques touffes de cheveux rares et dj gris; son front large et haut commenait

1 2

Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. 3 Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967.

 se creuser de rides; mais dans ses yeux enfoncs clatait une jeunesse extraordinaire, une vie ardente, une passion profonde. 1

Tako nam Igo na poetku predstavlja ovaj svoj lik, da bi nam tek kasnije dao itavu njegovu istoriju. Roditelji su ga predodredili da postane svetenik i pohaao je mnoge kole, izuio sve to je stigao, ak je i pored teologije uio i medicinu i nauku, vrlo udno za jednog svetenika, posebno u srednjem vijeku. Prelom u njegovom ivotu predstavlja smrt njegovih roditelja u njegovoj devetnaestoj godini; bio je primoran da se izvue iz svijeta knjiga i posveti se stvarnom ivotu kao i brizi o svom malom bratu. Ovaj mlai brat bez oca i bez majke (...) sasvim ga preobrazi. On uvide da na ovome svetu nisu sve i sva teoloka razmiljanja i Homerovi stihovi, da je oveku potrebna naklonost, da je ivot bez nenosti i ljubavi to i nepodmazani tokovi to kripe.
2

Ce jeune frre sans pre ni mre (...) fit de lui un homme nouveau. Il saperut quil y avait autre chose dans le monde que les spculations de la Sorbone et les vers dHomerus, que lhomme avait besoin daffections, que la vie sans tandresse et sans amour ntait quun rouage, sec, criard et dchirant.3

U ovom dijelu vidimo jednog saaljivog Kolda, punog ljubavi i zatitniki postavljen prema bratu u kome vidi neto to je krhko i nesposobno da se samo bori kroz ivot. Ovaj mladi ovjek je bio toliko pun saaljenja prema djeci da je uzeo pod svoje ono malo udovite, Kvazimoda, koga su se grozili ak i dok je bio beba. I uzeo ga je ne nadajui se niemu, osim nagradi od Boga, ali opet ne za sebe, ve za njegovog malog brata, da bi se iskupio unaprijed za njegove mogue budue greke. I to je ogromna suprotnost od onog Kloda o kome smo sluali ranije. Njegova ljubav prema Esmeraldi mijenja sve. Ovog Kloda zamijenjuje proelavi, oajni starac koji ne moe da se bori protiv osjeanja koje je u njemu probudila mlada Ciganka. Upravo time Igo eli da iskae jednu svoju misao koja se proimala i u nekim drugim njegovim romanima: zlo spolja ulazi u ovjeka, a ovjek se ne raa sa njim.4 Igo nam dozvoljava da s vremena na vrijeme zaemo unutar njegove glave i ujemo njegove misli koje su u haosu. as se smije, as je oajan. Igo je to njegovo stanje nazvao Groznicom (Fivre). I kad je ispitujui ovako svoju duu, video koliko je mesta ostavila priroda u njoj za strasti, on se stade smejati sa jo vie gorine. On prevrnu u dnu svoga srca svu svoju pakost, i sa hladnim pogledom lekara koji gleda bolesnika primeti da ta mrnja i ta pakost nisu nita drugo do izopaena ljubav; da se ljubav, to vrelo svake vrline u oveku, pretvara u neto uasno u srcu svetenika, i da ovek njegove prirode, postavi svetenik, postaje demonom.5
1 2

Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. 3 Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. 4 Mari, S. i sar., Francuska knjizevnost, knjiga 2 (1683-1857), dio drugi, francuska knievnost romntizma, Nolit, Beograd, 1978. 5 Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967.

10

Et en creusant ainsi son me, quand il vit quelle large place la nature y avait prpare aux passions, il ricana plus amrement encore. Il remua au fond de son coeur toute sa haine, toute sa mchancet, et il reconnut, avec le froid coup doeil dun mdecin qui examine un malade, que cette haine, que cette mchancet ntaient que de lamour vici; que lamour, cette source de toute vertu chez lhomme, tournait en choses horribles dans un coeur de prtre, et quun homme constitu comme lui, en se faisant prtre, se faisait dmon.1

Igo je moda i najvie panje posvetio ba Frolou, jer u knjizi nema mnogo preispitivanja due osim kada je on u pitanju. Njegova strast ga je na kraju ubila. Grengoar: Pjer Grengoar je siromani pisac kome od uspijeha drame zavisi opstanak. I on je jedan od nesrenika koje je opila ljepota Esmeralde, ali on se brzo od toga oporavio. Ipak, on joj je bio blii nego ostali, on joj je bio mu. Mu koga je Esmeralda brakom spasila vjeala. Ali brak nikada nije ovjekoveen svadbenom noi, za im Grengoar nije ni mario, bilo mu je dovoljno to to ima krevet i hranu. On nije bio vitekog i musketarskog soja to na juri osvaja mlade devojke. U ljubavi, kao i u svemu drugome, on je bio oklevalo i umerenjak; i jedna dobra veera, u prijatnom drutvu, inila mu se, naroito kad je bio gladan, divan odmor izmeu prologa i svretka kakvog ljubavnog dogaaja2
Il ntait pas de cette espce chevalire et mousquetaire qui prend les jeunes filles dassaut. En matire damour, comme en toute autre affaire, il tait volontiers pour les temporisations et les moyens termes; et un bon souper, et tte tte aimable, lui paraissait, surtout quand il avait faim, un entracte excellent entre le prologue et le dnoment dune avoenture damour. 3

Volio je Cigankinu kozu. ak kada su optuivali Esmeraldu za Febusovu smrt, on se vie bojao ta e uiniti kozi, nego Esmeraldi. Zbog nje, on odluuje da pomogne Frolou da izvede Esmeraldu iz Katedrale koja ju je uvala od delata, a onda odlazi sa kozom, a Esmeraldu ostavlja na mislost i nemolost pokvarenog arhiakona. Kapetan Febus od atopera je mladi zavodnik, nemirnog duha. Iako treba da oeni svoju roaku, on se ne smiruje. Esmeralda mu je zapala za oko zbog svoje ljepote. Fiziki ga privlai i nita vie. Nita mu ne znai rtva koju je ona bila spremna da podnese za njega, bitno mu je samo fiziko zadovoljstvo. Ne moemo za njega rei da je zao, samo je ravnoduan prema dobrim duama i zato ak ni ne pokuava da spasi Esmeraldu vjeala na koja je alju zbog njega. On je samo osvaja,

1 2

Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. 3 Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967.

11

lovac. Kada mu se plijen preda on gubi interes i ide dalje. On svri takoe tragino: oeni se
1

(aussi fit une fin tragique, il se maria2).

Zakljuak:
U romanu je do krajnosti provedena antiteza. Tu je katedrala, vjerska institucija, olienje arhitektonske ljepote, a ispunjena runim kamenim gargojlima. 3 Klod Frolo, uza sve to je ovjek najplemenitijih osjeanja, u stanju je da zbog svoje strasnti poini mnoga zlodjela. Sve zbog jedne ene. Kvazimodo koji je inkarnacija svih moguih tjelesnih mana, najnjenije voli Esmeraldu koja je sa druge strane zaljubljena u lijepog Febusa koji za nju i ne pita. Iz ovih protivrjenosti je Igo stvorio svoj roman koji potpuno odgovara njegovoj tezi iskazanoj u predgovoru za njegovo djelo Kromvel. To je smjesa uzvienog (sublime) i grotesknog (grotesque). Tu imamo pored najnjenijih lirskih scena, mnogo stranih i svirepih. 4

Literatura
1 2

Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D., Prosveta, Beograd, 1967. Hugo, V., Notre-Dame de Paris, Garnier-Flammarion, Paris, 1967. 3 http://z3950.crb.ucp.pt/biblioteca/Mathesis/Mat14/Mathesis14_205.pdf 4 Skok, P., Francuska knievnost 19. i 20. vijeka, Zagreb, 1939.

12

Igo, Viktor, Bogorodiina crkva u Parizu, priredio Duan oki, Prosveta, Beograd 1967 o Beleka o Bogorodiinoj crkvi u Parizu, Milai, D. (Igo, V., Bogorodiina crkva u Parizu, priredio oki, D.), Prosveta, Beograd, 1967.

Hugo, Victor, Notre Dame de Paris (extraits), par Lon Lejealle, Librairie Larousse, Paris, 1950 Hugo, Victor, Notre Dame de Paris, Garnier Flammarion, Paris, 1967 Lagard, A. et Michard, L., XIXe sicle, Bordas, Paris, 1969 o Sue, Eugne, Lettre (mars 1831), cite dans V. Hugo racont par un tmoin de sa vie

Mari, S. i sar., Francuska knjizevnost, knjiga 2 (1683-1857), dio drugi, francuska knievnost romntizma, Nolit, Beograd, 1978. Skok, P., Francuska knievnost 19. i 20. vijeka, Zagreb, 1939. http://sh.wikipedia.org/wiki/Victor_Hugo http://www.sparknotes.com/lit/hunchback/characters.html http://z3950.crb.ucp.pt/biblioteca/Mathesis/Mat14/Mathesis14_205.pdf

13