Vladimir MIlutinovi Filozofija (Zbornik)

tekstovi objavljeni na filozofijainfo.com, pescanik.net, e-novine.com, tacno.net

nevaeih

listia

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Zato je nevaei listi najbolji listi Indignados Hoemo li dobiti naeg Zorana Jankovia? Prva prava graanska politika akcija Nevaei listii i demokratija Prazni i poluprazni glasovi

Istina o milijardama
Izbori 2012: Ko je ko? Blic, sredstvo masovnog zaglupljivanja Apsurdni izbori Jahai magle Kraj kampanje ta je departizacija?

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

Bilo koji od ponuenih odgovora (BKOPO) Moramo li biti rezani? Promiljenost i nevaei listii Habemus Papam? A sada, neto sasvim drugaije Izbori, svita i beli listii Preokret Preokreta

Izborne eme i dileme

Zato je nevaei listi najbolji listi

Pie: Vladimir Milutinovi
Veliina slova:

Ne mogu da verujem da neki ljudi nee glasati za mene: Dragan Drvosek, zapanjen ponaanjem neodgovornih graana koji se usuuju da razmiljaju povodom izbora

Ovih dana se politiari i analitiari utrkuju da nam objasne da je inicijativa da se na sledeim izborima ubaci beli listi besmislena i destruktivna. Dosta je lako videti zato je to politiarima besmisleno, glavno pitanje je da li bi to trebalo da ima smisla graanima

Za pobedu na izborima: Dragan ilas, Oliver Duli i Meri Vorlik, DS trio sa ampanjcem

Photo: Stock

Po meni, trenutno to nije samo savreno legitiman, nego i najbolji nain da se iskae politiki stav. Nema za koga da se glasa. Politiko-tajkunska klasa ujedinila se u stavu da je ovo to imamo najbolja drava i politika. E, mi hoemo da saoptimo da se ne slaemo s tim. Svi koji uestvuju u politici privatizovali su dravu i ne pokazuju elju da se bave javnim interesom i kao da poruuju: ne moete nam nita! ak ete na kraju i glasati za nas. Jedini odgovor na to moe da bude: e, pa neemo. To nije licemerno nego je sasvim otvoreno, smisleno i jasno. Takvo glasanje je destruktivno po partijsku dravu, a u svakom drugom smislu je konstruktivno. Destruktivno je i po jedan od osnovnih stavova domae arhi-ideologije da je graanska dunost da se glasa na izborima. Ne - graanska dunost je da se titi javno dobro. Ako ga trenutni politiari unitavaju, onda je dunost da im se ne da legitimitet da to i dalje ine. Bilo bi jo bolje da postoji politika snaga koja bi jasno bila protiv sadanjeg neoliberalnog konsenzusa politike klase. Ali, ona ne postoji. Mnogo je razloga za to. Samo tri godine su bile dovoljne sadanjoj vlasti da promeni matricu korumpiranja i da se umesto na nacionalizam osloni na lano evropejstvo. Za te tri godine, ionako nikakvi mediji - potpuno su zatvoreni. I sada se oekuje da do izbora moe da se oformi politika snaga koja bi imala infrastrukturu, novac i pristup medijima i koja bi mogla da neto u politici promeni. Ako se to, uprkos svemu, dogodi, rado u glasati za takvu opciju. Meutim, razlog za nevaei listi nije samo u tome to trenutno nema stranke kojoj bi se moglo dati poverenje. ak i kad bi dobili novu vlast koja bi poela od boljih startnih ideja, brzo bismo se vratili na staro. Mi nemamo problem sa vlau, nego sa kontrolom vlasti. Taj problem nee reiti bilo kakva smena vlasti, nego zahteva promene u drutvu i nezavisnim institucijama. Jasno precrtavanje listia je glas za tu kontrolu. Za ljude koji bi mogli da uine sistem boljim novinare, sudije, nezavisna tela. Dakle, smisao nevaeeg listia je da se izrazi stav za promenu sistema, protiv nastavka nedemokratskog trenda. Precrtani ili beli listi itekako ima smisla.

Veselje se ri na sve Fijatove strane: Mlaan Dinki, pomoni gitarista grupe Piloti Photo: Stock

Sasvim suprotno, besmislenim se ine dosadanji prigovori ovoj ideji. Jedni kau da je akcija besmislena jer ne moe biti uspena poto je samo jedan glas dovoljan da bi se legalno formirala vlast. Ali, zar ti ljudi misle da je na sistem stvarno toliko nedemokratski da bi se moglo vladati sa jednim glasom? Ili toliko nedemokratski da bi se jasno odbijanje 100, 200 ili 300 hiljada ljudi da glasa za postojee stranke smatralo potpuno nevanim? Drugi tvrde da i pored toga to trenutna vlast rapidno korumpira sve sfere i potpuno ignorie sve kritike ipak treba opet glasati za njih da bi se ipak kretali ka EU i da ne bi nacionalisti doli na vlast. Meutim, to bi bilo isto kao dati blanko dozvolu DS-u i satelitima da rade ta hoe dok postoji ovakva opozicija. A to je oigledno loe. U demokratiji mora postojati nain da uskratite podrku looj politici. Ako on ne postoji onda ivimo u samoskrivljenoj diktaturi. Zato, kada Oliver Duli potroi 30.000 evra na arhiviranje e-mail poruka moemo da precrtamo listi. Kada Dragan ilas monopolizuje sve medije moemo da ne glasamo.

Kada edomir Jovanovi izjavi da su platani u Bulevaru u katastrofalnom stanju i da emo dobiti novi i lepi drvored moemo da nacrtamo neto lepo na listiu. Kada su sve stranke za smanjenje javnog sektora, a ne za smanenje korupcije moemo da nacrtamo neto jo lepe. Oni koji tvrde da je taj nain, bilo ta, kontraproduktivan, besmislen, destruktivan, neka objasne kako e se glasanjem za neku od postojeih stranaka bilo ta od ovoga promeniti.

Indignados
Indignados na panskom znai ogoreni, to je neformalno ime protesta protiv posledica neoliberalnog kapitalizma u paniji. Poto smo mi zemlja uzorne parlamentarne demokratije i jo uzornijeg kapitalizma, kod nas se na ovakve pokrete gleda kao na simptom dekadentnog Zapada, pa se ni slini pokreti kod nas ne odobravaju. Ova slinost i okolnost da je panski pokret dobio ime po jednom oseanju posluila je kao osnova za jo jednu seriju fal argumenata protiv akcije precrtavanja listia na sledeim izborima. Komentatori su zabrinuti: Ogorenje i politika: Kuda nas to vodi i zakljuuju da ogorenje ne omoguava racionalnu politiku i racionalne odluke ljudi. Pri tom niko nije primetio da je to u stvari jedan veliki argument ad hominem, gde se iz jedne injenice o govorniku izvodi ocena njegovih miljenja, a da se u argumentaciju nije ni ulo. to je svakako negativno. Na primer, glavni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub arkovi verovatno ima neka oseanja prema Mikoviu ili ilasu (osobito kada stigne novac za Vreme Beograda), ali koristiti argumente ad hominem nije loe zbog toga to ih koristi neko ko ima ta oseanja, nego je to loe sasvim nezavisno. Zato jer je loe za raspravu. Meutim, komentatori su svejedno u pravu, protestanti jesu ogoreni. To je bitno oseanje za ovu raspravu. Na primer , kada uju da je neki ministar kreativno koristio mogunosti Zakona o javnim nabavkama neki ljudi na to kau To, care! I ja bih tako! (mislim da e oni glasati za ministrovu stranku), a neki su ogoreni i zato nee glasati za ministra. Ali nisu ogoreni stalno, samo zbog tog prolog ogorenja ne mogu vie da glasaju. Ako sada to ostavimo po strani, glavni argument koji se navodi protiv protestnog glasanja jeste da je ono opasno jer je usmereno protiv same demokratije, poto je

smisao izbora da izaberete u politikoj ponudi. Ako je ovo malopre bio argument ad hominem, ovo sada je kombinacija zamene teza i pogrenog pojma o demokratiji. U demokratiji su graani suvereni, to znai da ne postoji nijedna instanca koja bi im mogla autoritarno naloiti ta da rade sa svojim glasom. Po tome se demokratija i razlikuje od diktature. Osim toga, demokratija je vladavina u interesu graana. Na sistem je ne jednom bio opisivan kao partijska drava, gde su dravni resursi u funkciji oligarhija na vlasti, mediji kontrolisani, a nezavisne institucije ometane ili pretvorene u simulakrum. Tako da protiv demokratije pre rade oni koji nameravaju da glasaju za stranke koje su napravile taj nedemokratski sistem. Druga vrsta primedbi sugerie da je protestni glas besmislen jer se njime nita nee postii. Broje se samo vaei glasovi, izbori su vaei i ako izae samo jedan glasa, a politiari se nee ni osvrnuti na nevaee listie. Ovaj argument je kombinacija specifinog sluaja zamene teza gde se tvrdi da protivnik nema u stvari bilo kakvu tezu, iako je ovaj ima, i performativne protivrenosti. Da ponemo tu od poetka. ta bi mogao biti smisao protestnog glasa? Samo dve stvari su tu dovoljne da bi akcija dobila smisao. Prva: treba precrtati listi jer se time odbija autoritarni zahtev da morate glasati ak i onda kada ste nezadovoljni i ne bi eleli da glasate za neku stranku. Na tom gestu se temelje neke fine stvari, kao to su hrianstvo, filozofija i demokratija, pa bi to NE trebalo uvebavati, nikada ne znate kada e vam zatrebati. Sledei izbori su odlina prilika za to. Druga stvar je jednostavna: precrtanim listiem pokazujete da elite odgovornu vlast. Zalaete se da u zemlji poraste autoritet nezavisnih institucija, da one od simulakruma postanu stvarne. Evo, da vidimo to na primeru. Ministar je kompjutere koji se na tritu mogu nai za 50.000 dinara platio 100.000 dinara u postupku male nabavke za koji niko drugi nije znao. Sad vi hoete da postoji institucija, poput Saveta za borbu protiv korupcije, koja bi imala ovlaenje da nasumino izabere jednu nabavku i da, ako utvrdi da ona odgovara gornjem sluaju, stvar objavi u slobodnim medijma. Posledica svega bi morala biti ostavka ministra. Eto, samo toliko. Sada moemo da preemo na raspravu. Da li bi bilo dobro da postoji ovakva institucija? ini mi se da bi. Da li je to mogue? Opet se ini da jeste. Za vreme Zorana inia je bilo mogue i moglo bi biti mogue opet. Pa dobro, ako je to dobro i mogue, kako da se to ostvari? Nekoliko naina postoji. Moete da glasate za ministra i

da oekujete da e se on u budunosti promeniti. To je sasvim legitimno, ali ako elite da vas jo neko prati u tome ne bi bilo loe da objasnite kako e se to dogoditi. A moete i da ne glasate za tog ministra. Onda se moete osvrnuti oko sebe i pogledati postoji li stranka koja ministrov sluaj smatra vanim i koja ukazuje na njega. U dananjoj Srbiji neete nai takvu stranku. I onda moete da zakljuite da vam jedino preostaje da precrtate listi. Ljudi koji razumeju ova dva koraka do nevaeeg listia, moda e imati problem sa sledeim. Dobro, sve je to OK, ali zamislimo taj dan izbora. Nevaeih listia je, recimo, 300.000, to bi bio veliki uspeh. Ali mediji se na to ne osvru i kree pogaanje oko vlade koja se posle nekog vremena formira. ta smo onda dobili precrtavanjem? Puno toga. Niko ni ne misli da e sama objavljena injenica da ima toliko i toliko nevaeih listia neto znaiti politiarima ili medijima. Nevaei listii su samo detalj u kampanji protiv nedemokratskog trenda. I to vaan detalj jer bi u gornjem sluaju, budui da je na prolim izborima nevaeih listia bilo neto malo manje od 100.000, iza zahteva za promenu sistema stajalo oko 200.000 ljudi, koliko je dovoljno i da se ue u parlament. Broj ljudi koji e precrtati listi zavisie od toga do koliko ljudi e dopreti ta ideja i koliko ljudi e proceniti da je ona najbolja opcija. Pri tom je vano da akcija ne postaje protivrena ili kontraproduktivna bilo koliki da je taj broj. Ako listi precrtate samo vi i vai prijatelji, nikom nita, uradili ste pravu stvar, idete dalje. Ako nevaeih listia bude 100.000-300.000 poslali ste snanu poruku da elite promenu sistema. Ako listia bude vie od 300.000, to bi, zahvaljujui detalju u izbornom zakonu da je za prolazak u parlament potrebno 5% od izalih biraa, verovatno dovelo do toga da mnoge, ako ne i sve, manje stranke ne uu u parlament, to bi u partijskoj dravi sigurno bilo korisno. I, najzad, ako bi broj nevaeih listia bio stvarno velik, onda bi to ponitilo legitimitet izbora, dovelo do promena u postojeim ili do pojave novih stranaka, i u budunosti do trajne promene poretka. To bi bilo i mogue nedavno se na Islandu desilo neto slino - i korisno. Zanimljivi su argumenti protiv ove mogunosti. Tako se kae (opet arkovi) da: Ma koliko (malo) biraa izalo na izbore, ma koliko (mnogo) praznih glasova bude dato to nema nikakvog efekta na izborni rezultat. Parlament, Vlada i ostala tela formirae se samo na osnovu vaeih glasakih listia graana koji su izili na izbore. Ne treba, dakle, imati nikakvih iluzija o tome da bi prazni glasaki listii spreili ma koju politiku stranku u Srbiji da formira vlast."

Meutim, da li e protestni glasovi biti uvaeni ili ne precizno odgovara nivou demokratinosti postojeih stranaka. Komentator nam u stvari kae ovo: Ove stranke su potpuno nedemokratske, zbog toga vam je dabe da ne glasate za njih, jer one to nee uvaiti. Therefore, treba da glasate za njih, ako ne glasate za njih, to vam je potpuno besmisleno. Dobra fora. Iz istih razloga protivrena je i kola miljenja Rasima Ljajia koja kae da nevaei listii nemaju smisla jer se u parlamentarnoj demokratiji glasa za postojee stranke, a ako smo nezadovoljni njima, na primer time to su sve nedemokratske, onda treba napraviti svoju stranku i osvojiti vlast. Po Ljajiu, odgovornost politiara postoji samo u virtuelnom svetu. U realnom svetu toga nema - tu ako ste politiar moete da radite ta hoete. Jedino je problem to je to tako samo u nedemokratskom sistemu. U demokartiji politiari rade administratrivni posao za graane, koji, budui suvereni, mogu od njih da trae bilo ta, a pogotovu to da svoj posao rade odgovorno. Nije potrebno da neki veterinar, profesor ili zemljoradnik menja svoju profesiju da bi se dolo do demokratskog drutva. to ree Bertrand Rasel, pitanje ko treba da vlada pogreno je postavljeno, dovoljno je ako se loa vlada moe smeniti. A bie je lake smeniti, ako za poetak odbijemo da glasamo za postojeu politiku ponudu. Uz to, neko ko je nezadovoljan sadanjom ponudom nije samim tim protiv parlamentarne demokratije. Ja bih na primer glasao za stranku koja bi imala politiki program koji ukljuuje i ove take: 1) Na ovim lokalnim izborima vlast se bira na 2 godine da bi se dobilo naizmenino smenjivanje republikih i lokalnih izbora. Budui vanredni izbori ne remete etvorogodinji ritam izbora. 2) Savet za borbu protiv korupcije dobija ovlaenja i sredstva da ispituje svrsishodnost troenja sredstava u javnim nabavkama, poev od ministarstava. Savet moe da izabere bilo koju nabavku i ispita nain troenja sredstava. 3) Zaposleni biraju direktore u javnim preduzeima, zdravstvu, kolstvu. Vlada moe da sa obrazloenjem vrati direktora na ponovni izbor i da ga zameni u poslednjoj godini svog mandata. 4) Uvodi se internet praenje svih plaanja u javnim preduzeima, agencijama itd. Isti podaci su dostupni na ekranima u firmama. 5) Vlasnitvo u medijima mora biti potpuno transparentno. Of or kompanije ne mogu biti vlasnici medija. Politiari ne mogu biti vlasnici medija, ni marketinkih agencija. Svi oblici kontrole i pritisaka nad medijima moraju biti praeni i onemoguavani.

6) Dravna i privatna svojina su ravnopravne. Ne postoji apriorno opredeljenje da se dravna svojina mora privatizovati. 7) Privatno preduzee koje pree 25% udela na tritu u celoj republici ili regionu poinje da se tretira kao javno preduzee u smislu da su svi podaci o poslovanju javni (plate, mare, bilansi itd.) 8) Vladu mogu da ine samo stranke koje su bile u predizbornoj koaliciji, a ostali im mogu davati manjinsku podrku. Koalicioni ugovori moraju da budu javni i ne smeju da sadre podelu uticaja u dravnim slubama. 9) O vanim pitanjima i na lokalu i na republikom nivou odluuje se referendumima. 10) Sa EU se pregovara samo o pitanjima koja bi bila u nadlenosti zajednikih organa EU da smo drava lanica (EU je prvenstveno unija slobodne trgovine) Ovo su sve razumni zahtevi koji se tiu demokratske kontrole i ublaavanja i preokretanja nedemokratskog trenda u drutvima gde preovlauje neoliberalna ideologija. Pa ipak, koliki je broj stranaka koje imaju bilo koju od ovih taaka u svom programu? Zero. Evo, da bi se pokazalo da domai indignadosi mogu biti racionalni i fleksibilni, ako neka politika stranka verodostojno prihvati samo 5 od ovih 10 taaka promeniu odluku da precrtam listi i glasau za nju. U svakom sluaju, ako smo ponekad i ogoreni, ne mislimo da je sve izgubljeno. Always look on the Bright Side of Life.

Hoemo li dobiti naeg Zorana Jankovia?

Datum i vrijeme: 18.12.2011. u 17:34h By: Vladimir Milutinovi

More Sharing ServicesPodijeliShare on facebookShare on twitterShare on googlebuzzShare on email

Otkako su na izborima u Sloveniji i Hrvatskoj pobedile manje ili vie leve stranke kod nas su mediji poeli da piu da bi svi politiari eleli da budu na Zoran Jankovi. edomira Jovanovia, na primer, pitaju da li su se anse levice u Srbiji poveale posle ovih uspeha u komiluku. Da bi odgovorili na pitanje ima li anse da nam se dogodi neka Pozitivna Srbija potrebno je da prethodno razjasnimo pojmove levice i desnice. Moda iz svega izvuemo zanimljive zakljuke. Iako mnogi smatraju da su se pojmovi levice i desnice danas zamutili i da se vie ne zna ko je ko, levica i desnica se mogu jasno definisati preko para privatna svojina dravna (ili drutvena) svojina. Princip kapitalizma je, naravno, privatna svojina, a socijalizma dravna. Ali, poto i privatna i dravna svojina postoje u svim sistemima, sistemi se razlikuju po tome koliki je stepen zastupljenosti jedne i druge. Te razliite sisteme moemo da raspodelimo na jednoj skali koja bi ila od istog kapitalizma, u kome bi postojala samo privatna svojina ili njen maksimum u ukupnoj svojini, do istog socijalizma u kome bi, dakle, postojala samo drutvena svojina, odnosno njen maksimum. Ovako nekako: <-----------------------------------x---------------------------------------------------------------------> isti (S) kapitalizam (K) mi isti socijalizam

Mi se trenutno nalazimo negde na sredini kapitalistike polovine skale. Privatizovali smo mnogo, ali jo je ostalo dosta dravnih preduzea (Telekom, EPS, Komunalna preduzea) koja se upravo sada privatizuju ili se njihova privatizacija najavljuje. Postoji neka granica privatizacije, negde na kraju reda za privatizaciju su eleznica, putevi,

vodovodi, pota itd. Neke stvari, kao to su gradske ulice i javni budeti nikad nisu privatne, to, na priimer, ne vai za gradske parkinge. Ipak, sasvim je jasno u kom pravcu se kreemo. Proces kretanja ka istom kapitalizmu naziva se tranzicija i zastupljen je u svim zemljama, ak je trenutno u svim zemljama u slinoj fazi. Kod nas je nedavno donesen Zakon o javno-privatnom partnerstvu koji omoguava da se delovi komunalnih preduzea privatizuju, Telekom e se uskoro nai na berzi itd. Ovo kretanje je takoe poznato po nazivom reforma javnog sektora, gde se udeo dravnih obaveza, imovine i poslova smanjuje u korist privatnog sektora. Proces kretanja ka istom kapitalizmu nije spontan nego je pogonjen neoliberalnom ideologijom koja delegitimie dravu u korist privatnog sektora. To znai da, ako uvedemo i jednu paralelnu treba skalu iznad ove prethodne jeste skale, odnos izmeu te dve skale izgleda ovako: treba <--------------------x--------------------------------------------------------------------------------> K reforme (tranzicija) S

jeste <-------------------------------------------------x---------------------------------------- -------> U okviru neoliberalne ideologije, ono to treba da bude je uvek neto vie privatne svojine od trenutnog stanja. Ideal predstavlja isti kapitalizam, dok je svaka primesa socijalizma predstavljena kao neto negativno i pogubno. To je i prva analitika korist od predstavljanja problema odnosa kapitalizam-socijalizam na skali. Za neoliberalnu ideologiju postoje u stvari samo dve take na toj skali: taka koja predstavlja isti kapitalizam, predstavljen kao ostvarenje slobode, efikasnosti i pravde i, na suprotnom kraju, isti socijalizam, obino povezan sa totalitarizmom, Gulagom itd. Sve take izmeu su uzete kao privremene, nemogue i nepoeljne jer u sebi sadre negativni socijalistiki princip. U realnosti, naravno, sve te take postoje. Kapitalizam je od Drugog svetskog rata do 80-tih godina funkcionisao u okviru regulacije trita koja danas vie ne postoji. U proseku, udeo dravne svojine u svim privredama je bio vei nego danas. Ako kao uinak socijalistikog principa uzmemo i svaku uravnoteenost radnikih prava sa pravima kapitala dolazimo do toga da su u tom periodu postojale mnoge kapitalistike drave koje su zahvaljujui dugogodinjoj vladavini socijalistikih stranaka predstavljale neto kao univerzalni ostvareni ideal poput vedske ili Norveke. Neoliberalnu ideologiju i pravac tranzicije ne dovode u pitanje samo ovi primeri funkcionalnih drutava koja nisu bila isto kapitalistika niti su isti kapitalizam uzimala

kao svoj ideal. Otkada je 2008. godine nastupila takozvana Svetska ekonomska kriza, koja je, po svoj prilici, posledica deregulacije u korist kapitala, dakle, upravo kretanja ka istom kapitalizmu, stvar je postala jo problematinija. ta ako je itav pravac tranzicije pogrean? ta ako ne postoji samo jedna funkcionalna mogunost isti kapitalizam ve je sve to samo PR vladajue politiko-tajkunske klase? Sadanji trenutak mogao bi se okarakterisati kao trenutak radikalne razdvojensti PR-a sistema i realnosti. Sistem, praen svojom svitom, analitiarima, politiarima, medijima, nastavlja da se kree ka istom kapitalizmu kao da se nita nije dogodilo, odnosno, kao da je kriza dola niotkuda i da nema nita sa neoliberalnom politikom. S dtuge strane, sve vie graana svuda u svetu osea da je neto fundamentalno pogreno u politici i da ideal moda uopte ne bi trebalo da bude isti kapitalizam, nego, ako ne ve neka varijanta sa socijalistike polovine skale, onda svakako balans izmeu socijalistikih i kapitalistikih elemenata u sistemu. Drugim reima, moda bi ideal trebalo da bude negde ovde: <-------------------------------------------------------------------------------------------------------------> K a ne na kraju skale. Izgleda da je upravo ova promena gledanja na ideal delom zasluna za skretanje ulevo na izborima u Sloveniji i Hrvatskoj. Iako su i kod nas mnogi politiari digli nogu da se potkuju na ovom talasu, teko da to ima smisla. Evo i zato. Ako na gornjoj skali poreamo nae stranke prema njihovom zvaninom stavu o koliini poeljnog kapitalizma, stvari bi otprilike izgledale ovako: K S <---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> URS DS LDP DSS, SNS I d e a l S

SRS SPS Sve nae stranke se zalau za nastavak privatizacija, neke eksplicinije (G17, LDP), a neke u istoj meri samo manje eksplicitno (DS, SPS). I to su nae nominalno leve stranke. Desne (DSS, SNS,SRS) su po prirodi stvari jo okrenutije privatnoj svojini, ali se ponekad protive privatizacijama iz nacionalistikih razloga, da preduzea i resursi ne bi otili u strane ruke, tanije, zapadne ruke, ako se setimo privatizacije NIS-a. To znai da mi u ekonomskom pogledu praktino imamo samo desne i to ekstremno desne stranke. One se dele na navodno leve i desne samo po stepenu nacionalizma, a ne po svom odnosu prema privatnoj svojini. U tom smislu je neprimereno LDP nedvosmisleno zvati levicom. LDP je po ekonomskom programu krajnje desna stranka, jedino je prema odnosu prema manjinama i nacionalizmu uopte leva. I stranka Rasima Ljajia, u imenu socijaldemokratska, glasala je za sve privatizacione zakone koji su donoeni u poslednje vreme bez ikakvih primedbi. Dakle sve stranke donose zakone u korist privatnog kapitala, zalau se za privatizaciju komunalnih preduzea i velikih sistema, najavljuju reformu javnog sektora itd. U ovom im asistiraju skoro svi mediji (E-novine, i moda jo po neki medij, su jedini izuzetak) koji su u vlasnitvu tajkuna i politiara. To znai da mi u Srbiji nemamo mogunost da glasanjem za neku od postojeih stranaka ukinemo ideal tranzicije koja se kroz bolne reforme kree ka svetloj budunosti i tako se pridruimo promenama koje se oseaju u svetu. Za poetak bi to mogli samo precrtavanjem listia sa postojeom ponudom.

Prva prava graanska politika akcija

Ideja belih/nevaeih listia prole nedelje je ponovo izloena kampanji izvrtanja smisla, zamena teza i ad hominem argumenata. Zastupnici ove ideje tu su da predstavljeni kao istovremeno arogantni, naivni, infantilni, narcisoidni i morbidni, a Srbijanki Turajli ostavljeno je da bira da li je komunista, anarhista ili ekstravagantna linost, na kraju intervjua za maksimalno nezavisno Vreme. U Utisku nedelje pokuana je i klasina fora sa diskvalifikacijom putem politikih ambicija koje navodno imaju zastupnici akcije, ali je nekako sve odmah palo u vodu poto tu ba niko trenutno nema politike ambicije (politike ambicije kod nas mogu da imaju samo

politiari, a da ih to ne diskvalifikuje). Ali tu se sve ne zavrava. U pomenutom intervjuu novinar je uspeo da nas izvesti da ideja o nevaeim listiima iritira ljude. I epiteti koji se upuuju na raun savreno demokratske, legitimne i legalne opcije i oigledno slabi navodni argumenti protiv nevaeih listia pokazuju da se ovde radi o neem drugom. Kroz odijum prema belim listiima, koji je racionalno neobjanjiv, u stvari se pokazuju realni neformalni odnosi u naoj politici, odnosi koji su jedino vani za njeno funkcionisanje. Ovolika ljutnja i iritiranost javljaju se onda kada se prekri neko osnovno neformalno pravilo. Kada neko ko je oekivao da e neto sigurno dobiti, da ne postoji mogunost da se desi neto suprotno njegovim eljama, ipak to ne dobije. A ovde je to pravilo jednostavno: pristanak na vlast politiko-tajkunske klase mora se dati. U realnosti, politiari sebe percipiraju kao bogove u odnosu na koje vai ona ista prva zaposvest: nemoj imati drugih bogova osim mene i uvek pristani na ono to bogovi od tebe trae. Beli listii ne prihvataju ovu igru i zbog toga su politiari i svita osuli toliko moralistike paljbe na njih. Tu se vidi kakva je prava priroda uobiajene prie o partokratiji i korupciji. Kada svita u okviru kontrolisane kritike govori o korupciji, onda mediji i politiari rado prihvataju tu priu. Ali kada neko pokae da ozbiljno misli to o korupciji i partokratiji i da je izvukao neke konsekvence iz toga onda odjedanput sve postaje problematino. Pogledajte pitanja novinara Vremena na tu temu upuena Srbijanki Turajli. U svakom pitanju osea se sugestija da je sve o emu profesorka pria besmisleno, ba u skladu sa jednom od marketinkih linija koja dovodi u pitanje ovu akciju. Te dve crte: negiranje osnovne arhi-ideoloke matrice koja trai bezuslovan pristanak na zahteve politiara i afirmacija govora koji je zaista integrisan oko javnog interesa i ne doputa da ga zavedu manipulacije politiara, ine da akcija belih listia moe da postane prva prava graanska politika akcija kod nas. Ovo je prvi put da graani ne moraju da zapuavaju nos da bi podrali neku politiku ideju, ve mogu da je prihvate bez ostatka, zadravajui puni graanski integritet. Pri tom, glavna primedba koja se upuuje ideji o belim listiima, da oni ne mogu da pobede i da e oni koji budu glasali za stranke odrediti ko e biti na vlasti, u stvari pre ukazuje na prednost nego na manu belih listia. U Srbiji nije problem ko e biti na

vlasti, ve, kao to su mnogi primetili, problem je politika martica, odnosno, problem je ta moe da radi onaj ko je na vlasti. Ako bi imali jednu stranku koja bi dola na vlast pomou glasaa koji e sada precrtati listi, onda bi u sistemu ostao izbor izmeu korumpiranih i nekorumpiranih stranaka, a to nije izbor koji se trai. Nama je potrebno da se sistem promeni, i u tu svrhu je potrebno poslati poruku svim strankama da se trai ta promena sistema. Tako bi akcija nevaeih listia stala u istu ravan sa demonstracijama na Terazijama iz 91, studentskim protestima 96/97. i 5. oktobrom. Svi ti dogaaji bili su posledica elje graana Srbije da, koliko mogu, utiu da drava bude bolja. Okolnost da bi sada to mogli da uradimo na glasakim mestima, a ne na demonstracijama, sasvim je u skladu sa sadanjim vremenom. Jo jedna okolnost, da osim dve velike stranke imamo i dosta malih iji se rejtinzi kreu oko cenzusa, pokazuje da bi nevaei listii, osim slanja poruke, mogli da imaju i sasvim konkretan efekat neprolaenja malih stranaka u parlament. A velike stranke, koje nisu nita bolje od malih, sasvim bi lepo ule tu poruku. Oni koji argumentiu da e se vlast, ak iako bude 70-80% nevaeih listia, ipak formirati, samo pokazuju koliki je stepen nedemokratije za njih prihvatljiv u Srbiji. To je, naravno, potpuno besmisleno. Hajde da probamo da bude toliko nevaeih listia i vidimo da li bi to neto promenilo ili ne bi. Postoji jo jedan argument koji kae da je akcija nevaeih lsitia povratak u devedesete. Moda, ali u najbolji deo devedesetih, na graanske proteste. ini se da je upravo obrnuto, oni koji danas misle da bi na izborima trebalo da glasamo za ili protiv nacionalizma, za ili protiv politike oko Kosova, dre nas u devedesetim. Za promenu, evo neka se politiari izjanjavaju za ili protiv politike u vezi sa Kosovom, poto nemaju vie mogunost da ratuju, ne mogu puno da zabrljaju, a mi emo se izjanjavati za ili protiv korupcije. Iritacija i kampanje koje se vode protiv ideje nevaeih istia samo pokazuju da ta akcija pogaa u sr problema. Zato je precrtati listi neto savreno aktivno, smisleno, efektno, relevantno, konsekventno, demokratsko, legitimno i legalno. Ogromna veina argumenata koji to negiraju samo su nepotrebno blamiranje. Umesto toga bolje je da protivnici akcije objasne zato e glasati za stranke koje su, i po njihovom miljenju, korumpirane do bola.

Nevaei listii i demokratija

Ma ta o tome mislile male stranke sa velikim ambicijama, mi u Srbiji nemamo problem sa nepismenim i neobrazovanim graanima, nego, sasvim obrnuto, sa slojem koji bi trebalo da je intelektualan, sa filozofima, sociolozima, novinarima itd. Da oni rade svoj posao odbrane univerzalnih vrednosti imali bismo pravu javnost, pa bi i graani imali sasvim dovoljno materijala za pametno odluivanje. Umesto toga, naa intelektualna pod-klasa slui politiarima kao svita koja opravdava svaki partikularni partijski interes. Prole nedelje smo tako imali priliku da proitamo dosta navodnih argumenata protiv apela da se na sledeim izborima, u znak protesta, glasaki listii uine nevaeim. Svi ti argumenti su sasvim oigledno sklepani na brzinu, a ponavljae se samo zato to u zatvorenim medijima sve moete ponavljati koliko hoete. Dragoljub arkovi nam tako poruuje da glavno oseanje naih i inih indignadosa ne vodi nikuda jer ogorenje ne omoguava racionalnu politiku i racionalne odluke ljudi. OK, ali da li nam je i arkovi ogoren zbog stanja u zemlji? Ako jeste, zato bi onda njegov nain da se izbori sa ogorenjem bio bolji od nevaeih listia? S druge strane, zato misli da je ogorenje prevashodno uticalo da se doe do te ideje? Ljudi se ogore, pa se i odgore, ali opet im ostaje razum. Isti komentator jo dodaje: Ne treba imati nikakvih iluzija o tome da bi prazni glasaki listii spreili ma koju politiku stranku u Srbiji da formira vlast. Lepo. Meutim, to je pre razlog da se ne glasa za te stranke nego da se glasa za njih, poto je mera u kojoj e stranke uvaiti glasove protesta precizan odraz njihove demokratinosti. Ako ih uopte nee uvaiti onda su to nedemokratske stranke, pa onda ne bi trebalo glasati za njih. Drugi analitiar Milan Nikoli ovako rezonuje: Pozivi na izbornu apstinenciju su opasni jer negiraju prirodu demokratije. Kako? Demokratija je poredak u interesu naroda. Kako onda glasanje u skladu sa procenom da postojee stranke ne rade u interesu naroda moe negirati prirodu demokratije? Osim toga, demokratija se od diktature razlikuje po tome to u demokratiji ne postoji instanca koja vam moe autoritarno naloiti ta da radite sa svojim glasom. Ako elite da precrtate listi, u demokratiji to sigurno moete. Nikoli dodaje i ovo: To je uvek potez usmeren i protiv same demokratije jer smisao izbora jeste da izaberete u politikoj ponudi. O, ne, ne, ne. Smisao izbora je da glasate

u skladu sa vlastitim miljenjem. Zato bi morali da izaberete neto od politike ponude? U socijalizmu nije bilo formalne demokratije, jer ste morali da birate kandidate jedne stranke, i u tom sluaju svi misle da je legitimno da ne elite da glasate. Meutim, na kom tano broju stranaka se ukida vae pravo da ne izaberete nijednu od njih? Nema tog broja u demokratiji jednostavno moete da glasate kako hoete ili da ne glasate. Rasim Ljaji je uveo i ovu kolu miljenja: zahtev da se politiari ponaaju odgovorno postoji samo u nekoj virtuelnoj politikoj igri u realnosti toga nema. Ako hoete odgovorne politiare morate se sami kandidovati, ne moete traiti od drugih stranaka ili od vlasti da bude odgovorna. Da ali samo u nedemokratskom sistemu, nekoj vrsti viepartijskog totalitarizma. U demokratiji ne morate naputati svoju profesij. Dovoljno je da izvrite pritisak na politiare tako to ne glasate za njih ili javno govorite da je ono to rade loe. Dakle, ako nacrtate neto na listiu i tako ga uinite nevaeim uradili ste neto savreno legitimno, demokratino i vama oigledno smisleno. To miljenje ne moraju deliti i drugi. Neko se, poput Stefana Filipovia, plai dolaska radikala/naprednjaka na vlast. To je legitimno. Neko misli da je neoliberalna politika u redu, pa e glasati za ovu ili onu verziju tog programa. Ali, pored svega toga, postoji opcija da se listi uini nevaeim kao savreno legitimna. Oni kojima je ona bliska ne treba da razmiljaju o legitimnosti, nego samo o tome kako da se ona jo vie osmisli. ta tano poruuju nevaei listii i kako da ta poruka stigne do to veeg broja ljudi? Po mom miljenju, poruka je da graani zahtevaju prave demokratske institucije, da ele odgovornu vlast i mehanizme da se ta odgovornost obezbedi. Jo, da ele slobodne medije i imaju plan kako da se to ostvari. Jedini nain da se to uradi jeste uskratiti podrku sadanjoj politici.

Analiza buduih izbora

Prazni i poluprazni glasovi

Vladimir Milutinovi
Veliina slova:

Photo: EPA

DS ovaj put nee isticati Evropu u sloganima. Naglasak e biti na gradnji, radu, novcu, a slogani varijacije na teme: Gradimo Srbiju kao da e sutra biti u Evropi i U se i u svoje kljuse. Naprednjacima je zbog njihove dvojne prirode teko predvideti, na njihovom mestu ja bih uzeo slogane DS sa prolih izbora. Nacionalisti e se drati standarda: Podri Srbiju!, ivela Srbija!, uz jasniju poruku nego pre - Neemo u EU. A svi, svi, svi e biti za status kvo i jedva e ekati da ta gnjavaa sa izborima proe i da lepo nastave po starom.

Hrvatska i Srbija su poslovino i razliite i sline. Seate se kako je u vreme Sanaderove premijerske popularnosti preporuivano da se SRS sanaderizuje i postane kao HDZ. Igrom sluaja danas poreenje sa Sanaderom i HDZ niko ne bi doekao sa zadovoljstvom. Ovi, da ih tako nazovemo, post-tranzicioni izbori u Hrvatskoj zakazani su za decembar to nas stavlja u priliku da ve sada itamo komentare iz jedne aktuelne kampanje. Marinko uli stanje opisuje kao paradu niega. HDZ je potpuno u znaku korupcije, a SDP je zautao i eka da im korumpiranost HDZ-a donese vlast na tanjiru.

Photo: EPA

To je sad zanimljiv odnos, poto slinu situaciju imamo i mi u Srbiji. Protivno onim nekadanjim poreenjima, sada je DS u poziciji HDZ-a i njihov glavni problem su ukupni rezultati tranzicije i povezanost sa korupcijom, dok se SNS dakle, radikali na prelazu iz jedne u drugu ideologiju nalazi u poziciji SDP i trudi se da to manje talasa. Naravno, DS i HDZ se razlikuju. HDZ je ideoloki nacionalistika stranka koja svoj razlog postojanja nalazi u otporu Jugoslaviji, dok je kod DS-Evropejaca glavni motiv novac, ali poto su obe sranke sledile pravila iste neoliberalne i proevropske politike nale su se u slinom sosu. U ulievom tekstu je jo zanimljivija druga primedba, da u predizbornom nadvikivanju nema nikakvog realnog sadraja jer glavne stranke izlaze sa uglavnom jednakim programima, to e naravno posle izbora dovesti do pobede tog zajednikog programa poto nijedan drugi nije ni bio na izborima.

Tu dolazimo do pitanja koje bi i nas u Srbiji trebalo da interesuje. Koji e to programi kod nas izai na izbore i da li i mi ekamo jo jednu paradu niega? Neformalna predizborna kampanja je ve poela. U toku je nadvikivanje: Preokret!, Decentralizacija! Kumovi!, Rat nije iskljuen!, pa poto e se ta buka sa pribliavanjem izbora poveavati, moda nije loe da ve sada na miru vidimo ta nas u stvari eka. Na ovim izborima e se pojaviti dosta stranaka-svita. Svita je termin koji koristim za intelektualni sloj mahom analitiara. Oni su poeljna kritika sistema: ne dovode u pitanje program, ali mogu da ukazuju na greke, da trae novu energiju, da otvorenije zagovaraju politiki program od politiara. Sistem na taj nain dobija kritiku koja je simulirana, narod dobija oduak da neko govori da neto ne valja, ali je ova kritika benigna, jer nikad ne prelazi dozvoljene granice. Ako ovu ulogu moe da igra ova svita, to mogu i itave stranke. Oko DS-a imamo ak tri takve vee stranke: URS, LDP i SPS. Sve one su trenutno u vladajuoj koaliciji na beogradskom ili na republikom nivou. Najlake je ovo preklapanje uloge stranke i svite videti na trenutnom pozicioniranju URS, odnosno G17+. Ba ovih dana, Mlaan Dinki izjavljuje da je: najvei problem poslednje vlade u tome to nije imala premijera. Predloio sam Tadiu da ga smeni i da kandiduje energinu, hrabru i organizovaniju osobu iz DS. Dakle, program vlade je OK, sve to je ona radila, zakoni koje je donosila, ukupan program je dobar, to je i normalno jer je i Dinki bio u toj vladi, a ministri G 17+ jo uvek sede u njoj. Ono to je loe su ljudi, energija, detalji itd. Sa strankom-svitom sistem dobija nekoga ko izgovara kritike reenice sistem ne valja, moramo neto da promenimo, ali samo da bi kritika ostala u okviru porodice. URS je tu dobio i posebno zaduenje decentralizaciju, ali, ako ste primetili, niko iz DS ne kae da je taj program lo, to je jednostavno ono to e biti preputeno URS u ovoj kampanji. Vesna Pei je pisala o tome da je to sluaj i sa URS i sa ostalim strankama satelitima DS. Program Preokret je u stvari program koji bi DS lako potpisala, kada bi se sa tim programom mogli dobiti izbori. Poto je to nemogue, LDP e biti zaduen da poziva na realnost u kosovskoj politici i na beskompromisno kretanje ka Evropi. SPS e sa druge strane, zastupati naizgled sasvim

suprotnu poziciju: Ne treba da idemo u EU, ako je cena priznanje Kosova. Ne smemo rei da Srbija ne moe bez Evropske unije". Na taj nain, skoro itav spektar miljenja potencijalnih glasaa moe gravitirati ka DS i tako e i biti. U buduoj kampanji bie mnogo prie oko tih malih razlika, ali o neemu se uopte nee priati: nee biti ukazivanja na konkretnu korupciju u trenutnoj vlasti i neemo saznati ta tano podrazumeva reforma javnog sektora koja je ostavljena za novu vladu. A te dve stvari su jedino vane. Konkretna ukazivanja na korupciju nisu dozvoljena jer to drastino ugraava interese centralne stranke, a i stranaka-svita, dok su budue reforme deo neoliberalnog programa koji se, kao i u Hrvatskoj, podrazumeva i za sve stranke nije uopte sporan. Upravo poslednjih meseci donose se zakoni (Zakon o javnoj svojini, Zakoni o komunalnim delatnostima i javno-privatnom partnerstvu) koji e omoguiti da se tranzicija nastavi kao da nije ostavila pusto iza sebe, ali to bukvalno nikome nije tema.

Photo: EPA

Na izbore e izai i opozicija, naprednjaci sa svojim satelitima i DSS-radikali. Pozicija naprednjaka je zanimljiva jer zahvaljujui njihovoj veliini, slino SDP u Hrvatskoj, raunaju da bi mogli i da osvoje vlast. Meutim, kao to je SDP

stranka koja se dvoumi izmeu socijalistike i neoliberalne ideologije, slino je i sa naprednjacima. Da tako kaemo, njihov hardver je nacionalistiki, ali je softver, ono to SNS eli da marketinki od sebe napravi, proevropski. Slogan SNS na ovim izborima mogao bi da bude Politika DS, bez DS. Pitanje je da li e se taj program i ta transformacija ostvariti. Ako budu mogle, stranke sadanje koalicije + LDP napravie sledeu vladu. Ali, ako ne budu imale veinu u igru ulazi SNS. Opet, ako naprednjaci dobiju dovoljno glasova, pokuae da privole SPS da naprave vladu. Ako te dve stranke same to ne budu mogle, a to ne bude mogla ni ista proevropska koalicija, onda e u vladu morati SNS i DS, moda ak uz SPS, ne bi li taj brak delovao prihvatljivije kao neka vrsta povampirenog narodnog jedinstva. Postoji i etvrta mogunost, da SNS napravi vladu sa SRS i DSS ako to bude mogue, ali to je malo verovatno. Sukob radikali-naprednjaci ini se preveliki da bi se mogao prevazii. A ak i izmeu DSS i SNS postoji jaz optubi za izdaju nacionalistike politike, tako da je, iako je sve valjda mogue, malo verovatno da bi se taj jaz mogao prevladati. Ako su ova predvianja tana, a ona se ne temelje ni na kakvom insajderskom znanju nego samo na logici stvari, onda je rezultat da se dve stvari mogu oekivati: DS e skoro sigurno biti deo budue vlade (u tome ih moe spreiti samo veliki uspeh SNS) i isti nacionalisti skoro sigurno nee biti deo budue vlade. Posledica toga je da se stanje koje imamo danas nee promeniti. I dalje emo imati sistem korumpiran po svim segmentima, kontrolisane medije i neoliberalnu ideologiju u ekonomiji, ali, za utehu, nee biti ni jasnog povratka na nacionalistiku matricu. Novi dogaaji, ponekad, kao da protivree ovoj projekciji. Ovih dana mediji objavljuju sumnje u to da e Srbija 9. decembra dobiti status kandidata, dok istovremeno vostva Srba najavljuju da e proglasiti nezavisnost Severnog Kosova. To znai da se na jednoj strani razbija osnovni element proevropske ideologije pribliavanje fondovima itd. dok se na drugoj strani znaajan deo Srba sa Kosova udaljuje od politike I Kosovo i Evropa. U neku ruku, kada se pogleda zvanina politika, poslednjih meseci se inilo da su nacionalisti na vlasti. Meutim, iako je to tako, nacionalistika politika je u takvom raskoraku

sa vremenom i sa ispravnom politikom, da ova ideoloka prednost u delu javnosti i u faktikoj politici nee, po svemu sudei, postati mainstream politika. Pored toga, ako je gornje predvianje tano, onda ne postoji opasnost da nevaei glasovi dovedu do povratka najtrulije desnice na vlast. Sve do ega oni mogu, a ne moraju, dovesti jeste relativna snaga SNS i odnos prema toj mogunosti je zaista vaan u opredeljivanju za ili protiv arenog/Belog glasa. Ako pretpostavljate da bi naprednjaci i pored svoje proevropske retorike, pored snane proevropske opozicije i njihove nasleene infrastrukture u medijima i kapitalu, mogli da zemlju vrate u devedesete onda je to ozbiljan razlog da se sve preispita. Ali, onda se mora postaviti jo jedno pitanje: ako naprednjaci mogu da zemlju vrate u devedesete, to dosta govori i o tome koliko se ukupan demokratski kapacitet drutva u Srbiji smanjio od 5. oktobra kakve to veze ima sa sadanjom vlau? Bojim se da se kapacitet drutva u ovom argumentu smanjuje u svrhu podrke tezi da je i dalje strah od dolaska bilo kakvih radikala dovoljan razlog da se glasa za DS i njene satelite. Ali, glavno pitanje je zapravo ovo: da li e se demokratski kapacitet drutva poveati ako jo jednom glasamo za sadanju vlast u strahu od naprednjaka/radikala ili ako nevaeim glasom stavimo do znanja svima da vie ne moe da se aminuje korumpiranje celog sistema? Meutim, sve je to ipak tema za posebnu analizu. Sada bi mogli da izaemo iz ovog analitiarskog moda. Politika analiza u Srbiji je obino samo raspodela eljenih predrasuda i kao takva deo politikog marketinga. Drutveni procesi se ne mogu predviati, tako da je ovo bila samo projekcija ta e se vrlo verovatno dogaati ako drutvo i dalje ostane po strani, nezainteresovano ili podlono manipulacijama. Nego da, za kraj, vidimo kakvi bi mogli biti slogani u buduoj kampanji. DS ovaj put nee isticati Evropu u sloganima. Naglasak e biti na gradnji, radu, novcu, a slogani varijacije na teme: Gradimo Srbiju kao da e sutra biti u Evropi i U se i u svoje kljuse. Naprednjacima je zbog njihove dvojne prirode teko predvideti, na njihovom mestu ja bih uzeo slogane DS sa prolih izbora. Nacionalisti e se drati standarda: Podri Srbiju!, ivela Srbija!, uz jasniju poruku nego pre - Neemo u EU. A svi, svi, svi e biti za status kvo i jedva e ekati da ta gnjavaa sa izborima proe i da lepo nastave po starom.

Istina o milijardama
Vladimir Milutinovi | 12/03/2012 Pribliavanje poetka izborne kampanje proizvelo je prve ekonomske rezultate zapljusnuo nas je ve drugi talas imaginarnih milijardi. Najpre, Milica Delevi u Kuriru, Politici i drugim novinama: Da je u EU, Srbija bi dobijala milijarde!, a na to se nadovezao i Boris Tadi povodom novog modela Fiata: Srbija od izvoza vozila oekuje prihod od 1,5 milijardi evra godinje, a od poslova sa Italijom jo milijardu. Nije zaostao ni B92. 10. 5 milijardi eura za srpsku energetiku. Sve u svemu, za kratko vreme, vie od 15 milijardi evra je prolo pred oima glasaa i italaca novina. Sve su bile imaginarne: Srbija u EU nee biti jo najmanje 10 godina, koliki e se deo od najvee mogue prodaje Fiata 500L sliti u budet Srbije ostae tajna, a milijarde za energetiku su takoe dobijene iz desetogodinje projekcije. Ali, svejedno, milijarde su tu. Ako ne u realnosti, a onda u mati. To otvara pitanje o naem javnom govoru. ta je on zapravo? Ako dosta veliki deo novina moe zauzeti jedan oblik marketinke kampanje, ta se u njima jo moe nai to govori o emu se zaista radi u naoj politici? I prole nedelje, novine su ponavljale mantru o izborima koji nam oduzimaju itavu jednu godinu. Blic je temi posvetio itav lanak: Godinu ne smemo da izgubimo zbog izbora. Kao da se potencijalnom birau novina obraa reima: Zbog tebe emo izgubiti godinu! Hoe da glasa? Zna li ti koliko to kota i koliko to smeta? Ako ba mora, evo bie izbori 6. maja, ali da nisi pravio neku veliku frku oko toga i da se to to manje oseti! A vi ste hteli samo da ostvarite svoje osnovno politiko pravo i ozbiljno ste shvatili priu da su graani suvereni u demokratiji. Da, u stvari, izbori nisu vani, potvruje se i na druge naine. Biznis-klasa se prole nedelje skupila na Kopaoniku, pa su svi zakljuili da su tednja, reforme i rast ono to e obeleiti narednu godinu. Tamo je palo puno preporuka ta budua vlada mora da uradi. Boidar eli je rekao: Sledea vlada e neminovno biti reformska. To je dobro, ali kako to misli neminovno? Ako e politika neminovno biti reformska, onda bi to trebalo da znai da je potpuno svejedno kako e glasai glasati. Oni ne samo da ne mogu da se usprotive neminovnim procesima, nego tim procesima, ako su neminovni, nije potrebna ni njihova podrka. Oni e se desiti na svaki nain.

Izgleda da je za sve ekonomiste na Kopaoniku glavni problem u tome to nemamo dovoljno odlune politiare koji bi sproveli nepopularne reforme. Ali, istovremeno, govori se o tome da svi graani moraju da shvate kako su reforme neophodne, da je ovakvo stanje neodrivo itd. Izmeu ove dve tvrdnje postoji protivrenost. Kada bi svi graani shvatili da su mere tednje neophodne i korisne, one bi bile popularne. Izgleda da se ovaj problem moe razreiti (mada se niko ne trudi) samo posebnom tranzicionom metafizikom. Nepopularnost izaziva negativna oseanja koja ljudi imaju pri pominjanju bolnih rezova, dok bi racionalnost trebalo da govori u prilog tome da se ovi bolovi moraju izdrati radi izlaska iz krize. Meutim, tvrdnju da mere tednje vode izlasku iz krize ne osporava niko. Pa kad ve nee niko meu ekonomistima, evo jedan filozof: Tvrdim da mere tednje nee voditi rastu ekonomije, niti bilo kakvom izlasku iz krize. To bih mogao da obrazloim, ali je zanimljivije da stvari ostavimo ovako, isto da procenimo koja nauka bolje predvia ekonomsku budunost ekonomija ili filozofija. Ako se pokae da su mere tednje oporavile privredu, ja u revidirati svoju filozofiju, ali ako se pokae suprotno, ekonomisti bi mogli da se zapitaju kako to da ba nijedan ekonomista sa Kopaonika nije doveo u pitanje tvrdnju da e mere tednje dovesti do rasta ekonomije i izlaska iz krize. Ako se pokae da je ovo drugo istina, nije li u tom sluaju itava ekonomija samo PR kapitala u ijem su jasnom i neposrednom interesu sve pojedinane mere tednje? Ako relacija bolni rezovi-rast ne postoji, onda se itava mala kvazi-metafizika krize menja. Mere tednje vie nisu nepopularne iz iracionalnih, ve iz sasvim racionalnih razloga. Reforme nisu neminovne, a izbori postaju vani. Na radiju, u emisiji U sreditu panje, dvoje ekonomista se zalau za reforme, smanjenje uloge drave itd, ali i oni sumnjaju da e politiari biti dovoljno hrabri. Kau da je, dodue, pritisak koji moemo da izvrimo na vlast kako bi ubrzali reforme (jer je suprotan pritisak naravno nezamisliv) relativno mali zbog nepostojanja alternative. Drugim reima, ekonomisti nam sugeriu da nemamo za koga drugog da glasamo, jer je opozicija sasvim neprihvatljiva iz ovih neekonomskih razloga. Slino rezonuje i Vladimir Vuleti u Politici: Kada se ima u vidu ko su neprijatelji EU u naem okruenju, onda vie nije najvanije pitanje da li, odnosno koliko e koristi Srbija imati od lanstva u EU, ve je, naprosto, sramota biti protiv EU. Eto, ako vam se i uini da su koristi od EU malo preuveliane, i da reforme nee dovesti do rasta, ipak morate

glasati za trenutnu vlast, jer je sramota biti protiv EU. Kao to i veinu Norveana i vajcaraca takoe treba da bude sramota. I pored toga to su im drave najbogatije na svetu, ako izuzmemo minijaturne kneevine. Kad smo ve kod Politike, u petak nam se sa naslovne strane, iz sjajne hale Sajma automobila u enevi, obratio generalni direktor kompanije Fiat automobili Srbija Antonio ezare Ferara: Verujemo u Srbiju. Tu su predstavnik Kapitala i Srbija postavljeni u realne odnose. Srbija je tu ta koja moe razoarati, kojoj se daje neki kredit. Ta koja e biti ocenjivana, i koju, ako izgubi veru u nju, Kapital moe napustiti i otii ka nekoj konkurentnijoj dravi. Pa vi onda gledajte ta ete. A ne moete mu nita. Upravo vam je, u jednoj nedelji, rekao da smetate sa izborima, da se morate pomiriti sa merama tednje, da je sramota da ne glasate za njega, dok su vam se svi ekonomisti sloili da e mere napravljene po meri kapitala u budunosti koristiti i vama. Milijarde stiu. Samo e se, kad prou izbori, dogoditi jedan fenomen. Slova rei ISTINA sa dananjih bilborda preko noi e izbledeti. A na plakatima e se pojaviti neto sasvim drugo. Neto ovako: NE LIPI, GLASAU, DO ZELENE TRAVE

(Politike stranke Srbije)

Filozofija.info, 10.03.2012. Peanik.net, 12.02.2012.

Izbori 2012: Ko je ko?

etvrtak, 22 mart 2012 17:17 Vladimir Milutinovi

Ishod izbora koji nailaze u najveoj meri je odreen tektonskim poremeajem koji se desio pre nekoliko godina. Mislim na nastanak Srpske napredne stranke. Ta stranka je nastala tako to je politiki sposobniji deo SRS promenio ideologiju, pokuavi da

umesto nacionalistike napravi proevropsku stranku. Na taj nain se na strani Evrope naao ogorman deo politike scene Srbije. To je bilo dobro, jer je nacionalizam ostao u manjini, ali je donelo i kompaktnost politike klase, o kojoj se tada i poelo govoriti. Posledica ove promene je da e na sledeim izborima pobediti proevropska politika. Ali, time nije sve unapred odreeno. Da bi odgovorili na pitanje Ko je ko? u narednim izborima, najpre emo dati jednu tabelu, a zatim je prokomentarisati red po red.

stranka/koalicija

DS, SDPS, ...

SNS, NS,...

SPS,

LDP,

URS

DSS

SRS

DVERI

Nevaei listii

JS, PUPS SPO...

Ko moe s kim DS SNS xxxxxx ooooo xxxx oooooo xxxxxx oo xxxxx o xxxxx oo o

Stavovi Stav prema EU EU EU EU EU+ EU ne EU ne EU ne EU

Levica/desnica premaLc samorazumevanju Stav neoliberalizmu Stav nacionalizam/An premaN

Dc

N-

N-

N-

N-

Na

na

Nevazeci listici

antinacionalizam

Rejting Verovatni na izborima procenat223210546634++ i ostali 8+ prema

Procenat agencijama Faktor plus

29,1

31,2

7,1

6,2

5,4

6,8

Najbitnija posledica nastanka SNS jeste da se koalicioni potencijal DS i SNS poveao. Poto sada dele istu ideologiju (proevropsku), oni mogu zajedno. Naravno, u kampanji to nee rei jer bi tako izgubili glasove vatrenijih pristalica, ali posle izbora, ako to bude jedino reenje ve e se nai opravdanje za krenje tolikih obeanja da sa ovim drugima nije mogue praviti vladu. Meutim, prvi izbor DS je ipak koalicija koja je inila sadanju vladu, ako je potrebno, pojaana LDP-om i, ako je mogue, bez URS. Ako ova najira koalicija ne bude imala veinu, drugi izbor za DS su naprednjaci. Ove dve stranke bi, po svoj prilici, bile dovoljne za veinu, tako da im za vladu ne bi bio potreban niko trei. Ova vlada, iako mogua, za DS ne bi bila sasvim komforna i verovatno bi trajala do prilike u kojoj bi se mogla prigrabiti sva vlast. Za SNS je koalicija sa DS verovatno jedini nain da bude u vladi. Njen koalicioni potencijal je ipak manji od onog DS-a. Sa radikalima ne mogu, jer je proklamovan politiki cilj SRS da se SNS uniti, dok je koalicija sa DSS tradicionalno nezgodna, a sada te dve stranke ne dele ni proevropsku ideologiju. Bilo bi zanimljivo videti, ukoliko bi SNS i LDP imali veinu, da li bi i kako odoleli da zajedno naprave vladu. Osim toga, koalicija sa DS bi za SNS znaila evropsku legitimaciju, dok bi koalicija sa SPS, samo podsetila na koalicije istih stranaka iz devedesetih, to nijednoj nije u interesu. Kako sada stvari stoje, nacionalistike stranke, DSS i SRS, ne mogu da osvoje veinu, tako da nacionalistika vlada nije realna. Ako pogledamo stavove stranaka prema EU, za EU su DS, SNS, LDP, URS i SPS, dok su protiv EU DSS, SRS i Dveri, ukoliko preu cenzus. Ovo je bitno jer je malo

verovatno da bi stranke koje imaju suprotne stavove o EU mogle da zajedno prave vladu, poto se politika kod nas mahom i svodi na usvajanje zakona EU, napredovanje u pregovorima ka EU i uzimanje kredita od evropskih banaka. Sledei faktor koji smo gore pomenuli je samorazumevanje stranaka na skali levicadesnica. Sadanja vlada je, na primer, sastavljena mahom od stranaka koje sebe percipiraju kao levicu, ali je njen program jasno prokapitalistiki i zapravo, u ekonomskom smislu, program desnice. Pored toga, to su sve sada manje-vie ne-nacionalistike stranke, dok su nacionalisti ostali van vlade. Od stranaka koje ine sadanju vladu za koketiranje sa nacionalizmom je zaduen Dai, ali je udaljavanje od nacionalizma kod SPS ipak znaajno i koketiranje je vie u svrhu predizborne kampanje. Ovaj faktor je takoe bitan za sastavljanje vlade, jer izrazito nacionalistike DSS i SRS i izrazito antinacionalistike stranke LDP ili LSV ne mogu zajedno u vladu. Meutim, mi imamo sasvim dovoljno prelaznih stranaka kao to su SNS ili SPS koji mogu ublaiti ove razlike. Stav prema reformama, odnosno privatizacijama i merama tednje je ono to ove izbore ini izborima bez izbora. Sve stranke u tom pogledu imaju isti program. Stranke kojima u gornjoj tabeli pored N(eoliberalizam) nismo dodali znak -, ovaj program zastupaju sasvim eksplicitno, dok je tamo gde imamo taj minus on ublaen bilo socijalnom (SNS), bilo nacionalnom retorikom. Meutim, ako se setimo da te minuse imaju desne stranke, koje su po prirodi vie okrenute kapitalu i da je DSS sa G17+ inio jednu skladnu vladu, da su lideri ostalih nacionalistikih stranaka izraziti antikomunisti, dolazimo do toga da je neoliberalni program ono to svakako dolazi posle narednih izbora. S tim u vezi je i pitanje opcije nevaeiih listia. Ako ste danas protiv neoliberalnog programa, protiv daljih privatizacija i posledica mera tednje, va stav nee biti reprezentovan na ovim izborima. Bilo da je nevaei listi izazvao ovaj nedostatak neneoliberalnih stranaka ili da je on izraz protesta protiv korumpiranog sistema, po mom sudu, ve 5% nevaeih listia poslalo bi poruku o nezadovoljstvu sistemom koja bi bila nezaobilazna. Ako bi pretpostavili i vie od toga, posledica bi bilo jo vie. Ako bi nevaeih listia bilo oko 10%, odnosno od 400.000 do 500.000, onda bi se cenzus za ulazak u

parlament poveao za 20.000 glasova. Ako pretpostavimo da bi oni koji su sada precrtali listi glasali i za male stranke, onda dolazimo do blizu 70-100.000 glasova razlike koju prave nevaei listii. Ova razlika je znaajna i mogla bi dovesti do toga da veina malih stranaka ne proe u parlament. Ovo bi ve bila znaajna posledica. Svima bi bilo jasno da se dalje na ovaj nain ne moe i da se politika mora okrenuti ka graanima. Pri tom, nevaei listii ne mogu dovesti nacionaliste na vlast, jer je ukupna preraspodela takva da oni ionako ne mogu da osvoje veinu, a postoji i verovatnoa da bi i njih velika koliina takvih listia spustila ispod cenzusa. Bilo kako bilo, nevaeim listiima ne treba posebna reklama. Dovoljni su programi i priroda dadanjih stranaka. Neto kao na ovoj karikaturi Marka Somborca.

Predizborno ludilo

Blic, sredstvo masovnog zaglupljivanja

Pie: Vladimir Milutinovi
Veliina slova:

Blic otkrio glavnog krivca: Josip Broz Tito, neprijatelj italaca

Photo: wikipedia

Gornji naslov je namerna parafraza naslova jo jednog od miliona, ini mi se, tekstova koji promoviu neoliberalnu ideologiju, koji se jo uvek uredno, kao da nita drugo na svetu ne postoji, objavljuju u javnom prostoru Srbije. Poto sam trenutno prezasien celim tim problemom, okrenuemo se lakoj temi medijima.

Photo: Stock

Blic verovatno svakog dana donosi ovakve bisere, ali je u ovu nedelju dosegao posebne visine ili dubine, so to speak. Na naslovnoj strani rairio se odgovor na pitanje kako je nastala ta dunika kriza, makar, dunika kriza u Srbiji. Verovali ili ne, uzrok nije ni rat, ni pljakaki kapitalizam ni korumpirane vlasti, novinari Blica vredno su radili i otkrili da je pravi uzrok u stvari - SFRJ. Ispod nadnaslova Problemi sa zaduenou stoji velikim slovima Na naplatu stigli dugovi SFRJ, a dole izdvojeno i est milijardi dolara iz vremena Jugoslavije otplaivaemo ove i naredne godine. Eto problema. Iz

teksta se moe razabrati da je 2000. godine, Srbija bila duna 10,4 milijarde dolara, ali da je otpisom duga iz tog perioda ostalo 6,4 milijarde. Poto se navodno Miloevi za 13 godina svoje vladavine, od ega je devet godina bilo mirnodopsko, zaduio samo 400.000 miliona, ostaje da je iz perioda SFRJ ostalo est milijardi. Od toga pak, kae Blic, najvie dugova je napravio Veselin uranovi, premijer Jugoslavije od 1977. do 1982. godine. Blic dalje tvrdi da otplata tog duga ini neto oko etvrtine otplate duga u 2012. godini. Jedino to su propustili da objasne kako je Veselin uspeo da dogovori 30godinji grejs period, poto ovaj deo od 6,4 milijarde sada dolazi na naplatu. Uredno su uraunali Miloevievih 13 godina u period SFRJ da bi dobili etvrtinu duga i, najzad, propustili su da objasne da je i taj dug iz perioda SFRJ u stvari dugSrbije iz toga perioda. Svejedno, kriza je uspeno objanjena, mrska Jugoslavija, komunizam i, valjda,Tito, koji je umro za vreme mandata reenog uranovia, nekako su krivi za sve. Tekst iz Blica uredno je prenet na portal B92.net, pa se u komentarima mogu videti rezultati Blicove male PR akcije odbacivanja uzroka krize daleko u prolost: Jugoslavija je bila omca oko vrata srpskom narodu i drzavi Srbiji. dok drugi stvaraju svoje nacionalne drzave kod nas sanjaju i mastaju o Jugoslaviji, ponovo. I o slatkom zivotu koji su imali, na tudj racun. To se nikada vise nece ponovoti niti vratiti - poruka je jugonostalgicarima a rec Jugoslavia bi trebalo zabraniti zakonom da se izgovara javno. Zgodan spin, od duga i kapitalizma doosmo do Jugoslavije i Hrvata. Re Jugoslavija!, a sa njom i socijalizam trebalo bi zabraniti zakonom. im pravi ovolike dugove. Dodue, ako izuzmemo onih Miloevievih 13 godina, izgleda da se Srbija u socijalizmu zaduila tano onoliko koliko i za Vlade Mirka Cvetkovia. O vladi ima na kraju teksta, nije tano da Blic skriva injenice. U istom broju intervju sa Draganom ilasom: Vlada bi trebalo da radi po beogradskom modelu. ilas je krenuo otro: Demokratska stranka u budunosti mora otrije da reaguje i skloni ljude koji nisu u stanju da dobro obavljaju svoj posao. U Beogradu sam kao gradonaelnik otpustio 15 ljudi koji su na pozicije doli kao stranake linosti, a nisu dobro radili.

Beogradski diktator: ilas Drvosek Dragan Inventivna pitanja novinara Blica ticala su se samo krucijalnih pitanja nae stvarnosti: Koga je Mirko Cvetkovi trebalo da smeni?, Hoete li biti premijer?, Ko e biti premijer?, Da li DS ima takvog premijera?, Hoete li sa SNS?, jedno o sistemu, kad ste ve spomenuli, i neizbeno ta e nam doneti kandidatura?. Jednako inventivno je ilas odgovarao: Nije korektno da komentariem koga bi neko drugi trebalo da smeni, problem su kadrovi, smetaju manji koalicioni partneri (ovakvu vladu da vodi Maioniar Hudini, ne bi bila dovoljno uspena), kad se dogovorimo kakav nam premijer treba lako emo ga nai, ne postoji nikakva mogunost koalicije DS i SNS i, najzad, kandidatura je bitna jer sada emo od Evrope dobiti mogunost da koristimo fondove za razvoj ove zemlje. Lepo, lepo. Jedino to je sva prilika da e DS ponovo, ako bude u prilici, voditi vladu sa manjim koalicionim partnerima; ilas ne eli da se kandiduje za premijera, pa emo opet imati premijera koji nee smenjivati one koji su zasluili, a fondovi e po optoj oceni i tvrdnjama Vensana Deera i Boidara elia biti poveani za neveliki iznos od 70 miliona evra, naravno programiranih investicija.

Glavni momenti, meutim, tek slede. Iako nam fali tako odluan premijer kao ilas: Mirko Cvetkovi je bio dobar premijer, ali mu je smetala koaliciona vlada. ilas nee biti premijer jer mu fali dobar tim. Ako nemate tim, onda kapiten moe da bude i Mesi, ali ne vredi, iako je DS puna kadrova. Meutim, najzanimljivije u intervjuu je Blic online izvukao u naslov. Za razliku od guvernera, ja se bavim onim to treba da radim. Otkud sad guverner? Pre reenice o guverneru, govorilo se o premijeru. Novinar pita: Koga je Mirko Cvetkovi trebalo da otpusti? ilas: Ako budem premijer jednog dana, onda u da odluim koga u da otputam, a koga ne. Mislim da je nekorektno da komentariem koga bi neko drugi trebalo da smeni. Za razliku od guvernera, ja se bavim onim to treba da radim. Otkud guverner? Novinar Blica je stoiki podneo pojavljivanje guvernera niotkuda i dopustio je ilasu da kae ta je hteo. Ovaj vie nije pominjao guvernera. Blic ni kasnije nije pokuao da razjasni ovo pitanje. Misterija.

Poslovna koalicija: Rasim Ljaji i Boris Tadi, drugari

Photo: FoNet/Darko Cvetanovi

Tu negde do ilasa naao se i u poslednje vreme nezaobilazni Rasim Ljaji, da nam objasni zato treba objediniti predsednike i parlamentarne izbore. Mnogo zgodno objedinjavanje. Na primer, graanin Novog Sada e dobiti pet listia da sa glasanjem zavri za sledeih 4-5 godina: optinski, gradski, pokrajinski, republiki i predsedniki, pa fino izabere i onda nema ta vie da misli. Pa i to to e tada raditi samo oduzima vreme naim vrlim politikim pregaocima. Kako kae Rasim Ljaji: U prilog

objedinjavanju izbora ide injenica da bi se potroilo mnogo manje energije i vremena na predizborne radnje u vreme kada je potrebno donositi vane odluke za dravu. Primetili ste da se na izborima ne donose vane odluke za dravu. Ne - svi ekaju samo da taj troak vremena na izborima proe, pa da se onda donose vane odluke za dravu. To je potpuno u skladu sa zahtevanom depolitizacijom, za koju se svi zalau. Pa i ilas gore kae, smenio sam stranake linosti, jedine koje su u nekoj vezi sa izborima. Kada zavrimo depolitizaciju i taj troak izbora e nestati, a suverenitet e sa naroda najzad prei negde drugde, na nekoga ko je sposoban da donosi odluke. Na koga? Jo jedna misterija. Nju e moda odgonetnuti buduih 40% visokoobrazovanih koje ovih dana najavljuje tekst u Politici od 2. marta: Do 2020. 40% visokoobrazovanih. Na stranu to sada imamo oko 6% visokoobrazovanih i to je gornji naslov loe prenoenje podatka iz strategije Vlade Srbije. Na stranu i to taj procenat visokoobrazovanih verovatno nema ni eneva u kojoj je obavezno obrazovanje uvedeno 1539. godine. Jedno je sigurno. Ako i bude visokoobrazovanih 2020. godine, uz jutarnju kafu nee itati ovakav Blic. * Tekst sa sajta filozofija.info prenosimo sa dozvolom autora

Budite i vi apsurdni

Predizborne milijarde za gladne

Pie: Vladimir Milutinovi
Veliina slova:

Photo: Goran Necin

Imamo kampanju od koje je proizvodnja vanija, proizvodnju koja postoji samo u kampanji, prezaduenu zemlju koja se nada novim milijardama kredita, nezavisne komisije u partijskoj dravi, politiare koji nisu politiari, partije koje trae departizaciju, kritiare koji podravaju vlast i reenje problema nezaposlenosti otputanjem. A od graana se oekuje da, posle kampanje u kojoj nee uti nita konkretno, glasaju za korumpirane politiare i reforme koje e doneti za treinu manje zaposlenih, privatne monopole i vee trokove ivota Poslednjih godina, popularno je da politiari daju izjave tipa Ja nisam politiar, ja sam... (na primer, ekonomista ili inenjer ili neto slino). Kampanja za majske izbore poela je u istom kljuu. Tadi je, da li kao predsednik Srbije ili kao predsednik DS, izjavio da nee dozvoliti da tema proizvodnje bude zamenjena temom izbora. Izjavu je tempirao ba na poetak izborne kampanje. Kada je kampanja poela, videlo se da je tema proizvodnje u stvari odreena kao glavna tema marketinga DS. Tako smo dobili tipian protivrean pojam karakteristian za savremeno drutvo: neto dobijate, ali vam se za svaki sluaj sutina toga uzima, kako ne bi dobili previe. Ovde smo dobili izbore i pre njih kampanju, ali nam se sugerie da je ne shvatimo preozbiljno, jer vanija je proizvodnja. Pa ne ak ni proizvodnja, nego bajka o proizvodnji, koja je glavna tema izborne kampanje jedne stranke. Komplikovano? Taman toliko komplikovano da vam svaka misao da u rukama imate bilo ta konkretno brzo izae iz glave.

Photo: sumadijapress.co.rs

U kampanjama svih stranaka mahom sluamo o tome da e drava uraditi ovo ili ono, recimo poveati poljoprivredni budet za duplo ili doprineti otvaranju novih radnih mesta. Stranke se nadmeu milijardama kredita koje e potroiti i pored toga to nam je primer Grke pred nosom. Naizgled, toliki angaman drave ukazuje na to da su sve nae stranke leviarske i neki analitiari tako ih i opisuju. Ali, kada se bolje pogleda ta e zaista raditi budua vlada, vidi se da upravo ove navodno leve stranke, mahom obeavaju ukidanje poreza preduzeima, dakle, ukidanje poreza kapitalu, pomo kapitalu pri zapoljavanju itd. O reformama koje se moraju dogoditi posle izbora vie i konkretnije govori svita nego stranke. Tanjug 20. marta donosi lanak Poeljna privatizacija komunalnih preduzea u kome se ponavljaju sve neoliberalne mantre: privatno je efikasnije od dravnog, komunalna preduzea slue za zapoljavanje stranakih kadrova, politika nam je izopaena, podvrgnuta partikularnim interesima i nedovoljno sposobna da upravlja. Sada ve one stranke koje su se inile leve dok su obeavale subvencije i podizanje kredita, predlau desne reforme koje ukljuuju privatizaciju. Predizborni Blic razmilja u slinom smeru: Privatizovanje gubitaa bi se brzo isplatilo, kae poznati privrednik, koga komentatori redovno optuuju za niz neuspenih privatizacija, zalaui se za privatizaciju javnih preduzea i smanivanje broja radnika u njima bar za treinu. Dok stranke izlau svoje novodno leviarske programe, mediji i svita nam kazuju ta e se zaista deavati. Osim privatizacije, glavna tema kampanje je i departizacija, predlog oko koga se vie politiara i stranaka bori za pravo autorstva. Predlog predvia da od sada stranke nemaju pravo da prema vlastitoj elji postavljaju kadrove na funkcije u javnim predzeima, ve da bi svemu trebalo da prethodi konkurs kojim bi rukovodila nezavisna komisija. Ova promena predstavlja se kao veliki korak napred i maltene kljuna stvar na

ovim izborima. Ali, izbliza posmatrana tzv. departizacija kao da gubi svoje kvalitete. Na stranu sada to da sa praksom stranakog zapoljavanja ele da prestanu stranke koje su taj sistem usavrile do perfekcije tako da su danas u strankama skoro iskluivo ljudi koji ele da na raun toga nau posao ili napreduju u karijeri. Problem je tu iri. Naime, kako e stranke koje su do sada birale stranake direktore i jedino to su bile u stanju, sada izabrati nezavisne komisije? Dalje, ako opet nekim udom i doemo do nezavisnih komisija, kako e one biti kontrolisane od strane graana ako graani ne biraju lanove tih komisija, nego lanove partija? Drugim reima, ako je za sve reenje departizacija, zato onda glasamo za partije? Zato glasamo za politiare kojima bi trebalo ograniiti pristup vlasti?

Photo: Mina Buli

Tu se stvar ne zavrava. Ako i izaberemo strune ljude, a ne ponovo, samo po komplikovanijoj proceduri, stranake favorite, tu je i nastavak koji je precizirao edomir Jovanovi u prvoj od emisija Odluka 2012 na B92: Izvinite, profesionalac vodi privatnu kompaniju. Dakle, ak i ako izaberete strunjake neto nije u redu. Da bi sve bilo kako treba preduzee se mora privatizovati. I tu se departizacija pokazuje u pravom svetlu. Ona nije bilo kakav zaokret ka javnom interesu, nego najpre kamufliranje stranakog interesa navodno nezavisnom procedurom, a onda priprema da se tako kamuflirano preduzee proda. Graanima od svega toga ide samo gore pomenuta treina zaposlenih manje. Departizacija je dakle jedno veliko nita. ak i da se zakon promeni i uvedu konkursi, situacija se nee nimalo pomeriti u pozitivnom smeru. A tu gde je nita, tu su i nai korporativni mediji i svita. Blic je dao svoj doprinos pokrenuvi vlastitu akciju: Inicijativa Blica: Potpiite da ste za departizaciju. Inicijativi je, dodue, kao to i treba, prethodio Djilasov predlog zakona, a poto znaju da je u pitanju nita, inicijativu su odmah potpisali Dragan ilas (DS), Rasim Ljaji (SDPS),

Mlaan Dinki (URS), Nataa Mii (LDP) i Vuk Drakovi (SPO), sve funkcioneri stranaka koje su na razliitim nivoima na vlasti u sadanjoj partijskoj dravi. Svoj doprinos dala je i svita. Ekonomski analitiar Aleksandar Stevanovi, saradnik Centra za slobodno trite, kae: Sem prie ne vidim da ima volje da se departizacija zaista i sprovede u praksi. Dakle, predlog je dobar (podrka programu, kao glavni zadatak svite), ali nee biti realizovan (distanca koja se mora napraviti u odnosu na kadrove, tempo itd). Meutim, nije sve tako crno: Odmakla departizacija u Beogradu. Moda je razlog zato ova kampanja ne izaziva veliku panju javnosti to to skoro svi pojmovi koji se u njoj javljaju imaju strukturu iekovske kafe bez kofeina. Imamo kampanju od koje je proizvodnja vanija, proizvodnju koja postoji samo u kampanji, prezaduenu zemlju koja se nada novim milijardama kredita, nezavisne komisije u partijskoj dravi, politiare koji nisu politiari, partije koje trae departizaciju, kritiare koji podravaju vlast i reenje problema nezaposlenosti otputanjem. A od graana se oekuje da, posle kampanje u kojoj nee uti nita konkretno, glasaju za korumpirane politiare i reforme koje e doneti za treinu manje zaposlenih, privatne monopole i vee trokove ivota. Ako je sve oko vas apsurdno, bezveze je da samo vi ne budete.

Jahai magle
Magla koju prodaju politiari i mediji zgusnula se pred izbore i to su primetili mnogi. Meutim, sa maglom nije sve tako jednostavno. Na njoj se moe i jahati. Odmah u objasniti ta mislim. Na E-novinama objavljena je izjava ekonomiste Miroslava Prokopijevia Ekonomska obeanja kao predizborne ale. Tu on rutinski razotkriva obeanja o ulaganjima 4 ili 100 milijardi dolara kao demogoka. Tu bi se moglo rei da ekonomista rasteruje maglu, ali nastavak prie je zanimljiv. Prokopijevi kae da je problem sa politiarima u tome to svi imaju isti etatistiki program. Tu magla ve poinje da se opet jako zgunjava. Politiari e u kampanji naravno obeavati da e smanjiti nezaposlenost ili da e poveati izvoz, stimulisati preduzea itd. i zaista moe da se uini da se oni kao predstavnici drave nude da ree nae probleme. Kada se bolje pogleda, meutim, ovde se radi samo o ciljevima i eventualno ponekoj voluntaristikoj meri.

ta za to vreme politiari zaista planiraju da urade? Neto sasvim suprotno. Kao to svi znaju, sledea vlada e biti reformska, a to znai da e nastaviti privatizacije, sve do privatizacije vodovoda. I tu dobijamo ono to nas sada interesuje. Ekonomista kritikuje vladu da je etatistika, da ne radi ono to bi trebalo. Vlada recimo poslua ekonomistu i zadovolji zahteve javnosti, i krene u reforme i privatizaciju. Problem je samo u tome to je vlada to otvoreno planirala od samog poetka. Na nivou optih mesta ekonomista se pokazao kao kritiar, ali je na nivou programa vlade u stvari dao punu podrku i to sa dokazano nezavisne pozicije. Ovaj obrt je ono to elim da zovem jahanje magle. Jer tek tu poinje prava igra. Tek tu je magla potpuna. Kritiar vlade u stvari nije kritiar nego joj daje podrku, a vlada u stvari nije kritikovana nego podrana. Svi dobijaju. Osim graana. U tom smislu, kampanja koja je upravo poela moe se posmatrati kao maksimalno zgusnuta magla. Ako do sada u medijma sve nije bilo onako kao to izgleda, sada se treba nadati potpunim apsurdima, sve e skoro po pravilu biti suprotno od onoga to pie. Jer, za ta emo mi u stvari glasati na ovim izborima? Glasaemo za program tednje i dalje privatizacije koji, uz neznatne nijanse, zagovaraju sve stranke. Taj program je daleko od etatistikog. Sledea vlada e imati mogunost da sistematski prodaje komunalna preduzea. Sve to ve imamo kroz primer Busplus sistema ili poznatog tiketinga u Domu omladine u Beogradu. U privatizovanim preduzeima novi vlasnici e otputati radnike i poveavati cene. To pokazuje i dosadanje iskustvo u drugim zemljama i najave koje niko ni ne krije. Sve privatizacije smanjie zaposlenost i poveati cene usluga koje pruaju monopolisti na tritu. Glasaemo i za rezove u javnom sektoru. Ovo opet podrazumeva privatizacije, tamo gde je to mogue, i otputanja u zdravstvu i kolstvu (verovatno e se pokazati, ne i u dravnoj administraciji). Ova otputanja e dovesti ponovo do vee nezaposlenosti i pogoranja nivoa usluga. Obim usluga e se smanjivati

pod izgovorom tednje, kao to se danas pomenuti Busplus sistem, kako ujem, ne moe koristiti dok ste na bolovanju. Glasaemo za fleksibilizaciju radne snage. To znai da e ponovo otputanje biti lake i da e se radna prava smanjiti. Ova mera je aktuelna u mnogim zemljama, od Italije, panije i Grke do naeg okruenja koje je nedavno dobilo nove vlade, kao to je Hrvatska. Otputanja e biti laka, ali nezaposlenost se nee smanjiti na raun, navodno lakeg zapoljavanja, jer se to nije desilo ni u zemljama koje su ranije izvrile ovu reformu. Fleksibilizacija podrazumeva i skraeno radno vreme i rad na odreeno vreme i manje plate, jer manje plate poveavaju konkurentnost privrede. Glasaemo i za nova zaduivanja, poto ovako masovno nezaposleni i sa malim platama neemo moi da odravamo postojei nivo usluga i partijsku dravu, niti da zatvorimo line budete. Niko se nee uzbuivati zbog toga. Kada se dug povea do nivoa Grkog, onda emo imati istu situaciju koju sada imaju Grci. Jo bru i sveobuhvatniju privatizaciju, jo vie monopola i jo nunije reforme. A da, glasaemo i za to da politiare proteramo iz javnih preduzea. Na ovoj taki je po svoj prilici magla najgua. Ako politiare proteramo iz javnih preduzea, a politiare jedino biramo na izborima, ko e ostati u javnim preduzeima? Dok razmiljamo o ovome, da se vratimo kampanji. Poto e kroz celu kampanju gornji plan za koji emo glasati ostati predmet kosenzusa i program kome bi trebalo teiti, koji e nam doneti bolje sutra i izlazak iz krize cela kampanja se moe opisati kao neto magle izmeu dve zaista realne stvari: bogatih koji e biti jo bogatiji i siromanih koji e biti jo siromaniji. Ko bi odoleo da ne glasa za to.

Kraj kampanje

Ne znam da li delite moj utisak, ali ini se da se kampanja za sledee opte izbore zavrila pre nego to je poela. Sa izvesnou se moe rei da se u sledeih mesec dana nee dogoditi nita bitno. Jedino to moemo oekivati je jo ponavljanja istog: novih i novih milijardi koje stiu, novih istraivanja javnog mnenja koja predviaju da e sledei premijer biti demokrata i novih analiza analitiara-ugursuza koji e iz vlastite perspektive ponavljati ono to su politiari ve rekli, hvaliti njihove nove poteze i pozivati da se krene tamo gde su politiari ve naumili da idu. Jedino iznenaenje moe biti Ivica Dai, ali o tome emo na kraju. Glavni razlog za kraj kampanje je sada ve poslovino skraivanje mandata dojueranjeg predsednika Tadia. ini se da je jedino mogue objanjenje za ovaj postupak to da je Tadi u realnim istraivanjima javnog mnenja, koja su nama nedostupna, video da i DS i svaka poeljna koalicija sa DS gubi naredne izbore i da je neophodno da se odmah ukljui u kampanju sa punom snagom. Jer, Tadi bi kao predsednik posle izgubljenih parlamentarnih izbora bio u veoma slaboj poziciji i verovatno bi i tada morao da skrati mandat. Osim ako bi se dogovorio sa naprednjacima da zajedno prave vladu, gde bi Nikoli mogao komotno da bude premijer. Meutim, izgleda da Tadiev prevremeni ulazak u izbornu trku znai i to da vlade sa neprednjacima ipak nee biti, ma kako se to svima inilo logino i mogue. Dakle, DS izgleda silazi sa vlasti, to bi moglo da se ne desi samo zahvaljujui nekom sretnom obrtu sudbine kome bi se obradovalo i vostvo DS. Manje zlo e ipak prepustiti stvari veem zlu. U svetlu te pretpostavke zanimljiva je pozicija nevaeih listia. Meu njima je sigurno veliki deo bivih glasaa Demokratske stranke i ini se da oni svojim postupkom samo pomau ovaj silazak sa vlasti. Ali, u stvari moe biti sasvim obrnuto. Veliki broj nevaeih listia mogao bi dovesti do toga da DSS, Radikali i Dveri (prava mordor koalicija) ne preu cenzus, zajedno sa URS i LDPom. Taj razvoj situacije moda bi toliko glasova upumpao ka velikim strankama da bi i pored Nikolia kao predsednika, Dai ipak odluio da vladu pravi sa posrnulim DSom. Bilo kako bilo, nevaei listii najmanje rade protiv DS, eventualno bi se moglo rei da rade protiv LDP, sudei po tome da su najpoznatije linosti koje se zalau za bele listie ranije bili glasai LDP-a. Moguu zanimljivost kampanji i postizbornom vremenu mogao bi da prui jedino Ivica Dai ukoliko zaista odlui da uleti u prazan prostor ovih izbora, obrati se radnicima i zaposlenima i suprotstavi se daljim neoliberalnim reformama. On je ve okuao javno

mnenje u tom pravcu: iskazao je elju da MMF ode iz Srbije, izjasnio se protiv lopovskih privatizacija i ak ostao hladan na poziv na departizaciju, to je moda i glavni znak da bi Dai mogao da se zaloi za promenu paradigme u ekonomiji. Ovaj potez bi naravno bio rizian. Iako bi sigurno doprineo jo boljem rezultatu socijalista od ovoga koji se predvia, on bi doneo i probleme. Zaokret u tranziciji naruio bi osnovni ideoloki konsenzus pa bi bio izloen snanom osporavanju raznih faktora, od funkcionera EU do domae svite ekonomista i analitiara. Dai je do sada imao cilj ne samo da skine sa sebe hipoteku nacionaliste, nego da se i kao leviar provue kroz stalno odobravanje novih neoliberalnih reformi bez gubljenja verodostojnosti. Sada bi mogao biti pred izborom da promeni taj cilj i da se jasno suprotstavi reformama, bolnim rezovima i departizaciji. ak i ako bi se to desilo, to, naravno, ne bi nita reilo. Posle izbora, ako ovaj tekst pogaa stvari, imaemo naprednjakog predsednika, ispuhane demokrate i socijaliste koji to ne smeju da budu. Nije ba neka perspektiva. Malo vazduha u tu movaru moe doi samo sa strane, iz drutva, za poetak u vidu nevaeih listia. Oni mogu doneti samo dobro. Niti e zbog njih pobediti mordorkoalicija, niti e manje zlo obavezno izgubiti. Moglo bi jedino da se desi da manje zlo bude jo manje, ako mu se oduzme dosadanja bahatost. A kad je ve kraj kampanje, moemo se do 6. maja posvetiti pravom proleu. Izborna tiina je na neki nain ve poela. Sledea emisija Peanika je 11. maja.

ta je departizacija?
Ve sam u nekoliko tekstova izrazio nepoverenje prema departizaciji. Kako sam to mogao? Zar departizacija nije jedan cilj koji je nesporno dobar i za koji se postavlja samo pitanje da li e biti realizovan i ko e ga realizovati? Ovaj tekst emo posvetiti tom pitanju u svrhu otkrivanja kako funkcionie politika logika i politiki jezik, pa i politika psihologija. Ono to je u osnovi ideje departizacije je zalaganje da u izboru nosioca javnih funkcija ovde, direktora javnih preduzea - kriterijum ne bude stranaka pripadnost, nego strunost i kompetencija, ukupna sposobnost da se preduzee vodi uspeno i odgovorno. Taj cilj je ono to je nesporno dobro i to je ono to birae privlai. U tom

smislu su oni u pravu, ovaj cilj je dobar i treba se pitati da li e biti realizovan i ko e ga realizovati. Ali, veina ljudi zaboravlja da se osim ovih pitanja postavlja jo jedno: Kako e taj cilj biti ostvaren? Gornji opti cilj je u stvari jedan ideal, ideal odgovorne vlasti koja slui javnom dobru a ne svojim privatnim interesima. Ali ovaj ideal je oduvek osnovni politiki ideal i nikad nije bilo lako taj cilj ostvariti u realnosti. Trenutna politika klasa, sama priznaje da je dravu pretvorila u partijsku, a da su javna preduzea stranaki feudi, resursi za stranako zapoljavanje itd. Oni na taj nain zapravo priznaju da je ovaj ideal potpuno potisnut. Trenutna vlast je vlast koja se bavi stranako-privatnim interesima, a ne optim dobrom i to je pravilo, ne anomalija. Pa kako te iste stranke koje su dravu potpuno prisvojile i uinile je partijskom misle da zaustave stranako zapoljavanje? Jednim posebnim sredstvom, koje nije isto to i gore pomenuti nesporno dobar politiki cilj i to sredstvo nazvano je departizacija. Ovo sredstvo sada nije nesporno kao gornji cilj, nego je samo jedno specifino sredstvo. To sredstvo se sastoji od obeanja da e se rukovodioci u javnim preduzeima, umesto da ih postavljaju politike stranke, birati na konkursima kojima e rukovoditi nezavisne komisije. Stranke nee imati nita sa time u tome se sastoji de-partizacija. Ovo reenje podrazumeva da stranke ne mogu biti verodostojan faktor u izboru direktora i da se one ne mogu popraviti. Jedino reenje je da im se uticaj na izbor onemogui. Kada se sada ovaj predlog pogleda, on prestaje biti nesporan. Da li stranke po prirodi moraju biti pristrasne i korumpirane? Da li su mogue nezavisne komisije i, ako nisu, u emu je onda departizacija? ini se da bi gornji ideal mogao biti ostvaren i tako to e stranke pokazati na primerima da mogu da izaberu kompetentno rukovodstvo na konkursima i tako stei poverenje kao branioci javnog dobra. Ali naa departizacija ne predvia tu mogunost. Za stranke nema nade. Jedino reenje je spreiti ih da utiu. Da sad najpre postavimo pitanje da li je to dobro? U demokratskom sistemu, graani svoj suverenitet ostvaruju preko glasanja na izborima, na kojima glasaju za stranke. Ako se stranke iskljue iz uticaja na javna preduzea, onda e sa njima biti iskljueni i graani koji su za njih glasali. U neku ruku, jedini i osnovni kvalitet koji imaju stranke je, da su one dodue korumpirane, ali da to znaju. Onda one im su izabrane, sebi

oduzimaju mogunost da ta njihova korumpiranost utie na drutvo, i to je onaj glavni kvalitet kojim se one preporuuju. Mi smo korumpirani (ne moemo da ne budemo), ali to znamo, odmah emo doneti zakon koji nas spreava da utiemo na javna preduzea. Zanimljivo je da bi se, kada bi se ovo zaista ostvarilo, na politiki sistem pribliio Platonovoj idealnoj dravi. Jer, poenta te drave je u tome da je demokratija ukinuta, a da su nezavisna tela (filozofi), ostavljena da samostalno odluuju, ba kao to bi trebalo da odluuju i menaderi javnih preduzea. Problem je jedino to ova Platonova drava nikada nije realizovana i to se od modernog vremena javila sumnja u pogledu tela koja su nezavisna od demokratije. ta e tela, na koja ni graani ni stranke ne mogu da utiu, naterati da rade u korist opteg dobra? Platon je za svoje vladare zahtevao dugogodinje moralno obrazovanje i vaspitanje koje bi ih spreilo da zloupotrebe vlast. Jer strunost nije dovoljna za vladavinu u korist opteg dorba, osim nje potrebno je i neto kao odgovornost prema optem dobru. U moderno vreme izgubilo se poverenje da postoje ljudi koje vlast nee iskvariti, i kao osiguranje protiv toga izmiljeni su izbori kao kontrola vlasti od strane graana. Meutim, departizacija ukida upravo tu kontrolu. Ili, ako je ostavlja onda smo opet na starom: oni koji su sebe predstavili kao nuno korumpirane, opet imaju uticaj ii komisije nisu nezavisne. U oba sluaja ideal se gubi. Iz toga bi trebalo zakljuiti da departizacija nije dobro sredstvo i da bi se trebalo okrenuti verodostojnoj odgovornosti stranaka za dobro upravljanje, a ne departizaciji. Ali, ovo reenje neto kod nije popularno. Kako to? Najpre se treba zauditi nad injenicom da e stranke koje su napravile potpunu partijsku dravu, sada od nje sasvim odustati. Sva je prilika da nezavisne komisije nee biti toliko nezavisne i da e one samo zakomplikovati proceduru izbora i evidenciju stranaka, a da e i dalje stranaki ljudi dolaziti na hiljade mesta u javnim preduzeima. Da e se to desiti govori i to da mi u stvari nemamo nezavisna tela ili su ona potpuno ignorisana ako su zaista nezavisna, pa neemo imati ni nezavisne komisije. Takoe, ceo proces bi morali pratiti nezavisni mediji, ali mi nemamo ni nezavisne medije. Drgim reima, nezavisne komisije su oigledan blef. O tome govori i jedna dalja osobina nae politike. Iste stranke koje se zalau za departizaciju zalau se i za privatizaciju istih tih javnih preduzea. Privatizacija bi pak bila zaista departizacija s tim to onda i graani sa tim preduzeima ne bi imali nita

(jedno bez drugo ne ide). Ta veza nije samo faktika, ve je i ideoloko-logika. Naime jedan od glavnih argumenata za privatizaicju javnih komunalnih preduzea je da su ona partijski plen i da slue za stranako zapoljavanje. Tu postoji mali paradoks: iste stranke koje e navodno departizovati javna preduzea, kau da ih treba privatizovati jer su partijski plen. Problem je u tome to ako se ta predzea departizuju, vie nee biti partiski plen, pa onda otpada ovaj argument za privatizciju. Ali, privatizacija je sasvim jasan cilj tih stranaka jer za nju postoje i drugi argumenti privatno je bolje od dravnog, preduzea su gubitai profesionalci vode privatna preduzea. Cilj departizacije i cilj privatizacije su suprotstavljeni. Jednako, kao to je protivrean i nastup politiara. Sa jedne strane, oni se moraju predstaviti kao nekorumpirani, poto je to, jo uvek ideal koji birai trae, kako smo utvrdili na poetku. Ali, s druge strane, oni moraju biti nepopravljivo korumpirani poto to trai logika privatizacije (poto, ako su politiari sposobni za odgovorno i uspeno rukovoenje onda privatiazacija nije neophodna). Postoji li reenje svih ovih paradoksa? To je izgleda politiar koji je korumpiran, i koji vas u trenutku izbora uverava da e kada ga izaberete, sam sebi oduzeti pravo da upravlja u korist budue privatizacije. A kad bolje pogledate, to se jedino i nudi.

Bilo koji od ponuenih odgovora (BKOPO)

Kada uh da e poznati analitiar Politike, RTS, B92 i lan izbornog tima Pressa biti nosilac liste NOPO, najpre sam mislio da vest nije tana. Kada sam vest video u Politici, pomislio sam da se radi o uspeloj manipulaciji Njuz.net-a. Ali, kada su sve potvrdili i nezavisni izvori nije vie bilo dileme: nezavisni politiki analitiar stvarno ulazi u izbornu trku kao nosilac liste partije vlake nacionalne manjine. I sad, nije da elim da skreem panju na ovu besmislenu kampanju, jo manje da skreem panju na jo besmisleniju stranku NOPO. Ali, poto su sve nae stranke pomalo NOPO, a NOPO je oigledno legitiman deo nae javnosti, ipak da vidimo o emu se radi. Stvar sa NOPO zanimljiva je, to ree Homer Simpson, na toliko mnogo nivoa. Najpre, NOPO bi trebalo da bude fal zamena za opciju nevaeih listia. Ali, ovo e biti vaei nevaei listii koji e, ako ih bude oko 16000 dovesti naeg analitiara u

parlament. Tu ima nekoliko nivoa sitnih manipulacija: nevaei listi je vaei, vlaka stranka nije vlaka, Nijedan od ponuenih odgovora nije glasaka mogunost nego partija, koliko se seam, upravo nosilac liste misli da je vlako pitanje naduvano itd. Recimo da e 10% buduih glasaa NOPO, zaokruiti nijedan od ponuenih odgovora, samo zato to e tu opciju na glasakom mestu prvi put videti, pa mu se moe uiniti da je to izlaz iz njegovih glasakih muka. Ovako bogatu politiku ponudu nema samo NOPO. Iz potpuno istih razloga je DS pourila da njena lista bude prva na glasakom listiu, a skoro sve stranke su za predsednika drave kandidovale svoje lidere, da se ljudi ne zbunjuju oko dva kandidata. ini se da je osnovna karakteristika ove kampanje to da se stranke biraima obraaju kao da su glupi, po sili logike da su verovatno toliko zabrazdili da se mora biti prilino glup pa glasati za njih. Najvei skandal, meutim, nisu ove manipulacije, nego program koji je formulisan u okviru NSPM kao Inicijativa za spas Srbije, a koji je kasnije prihvatio i NOPO. Ono to su u NSPM propustili da vide jeste da im je program neto kao nacionalistika autoritarna itanka. Celi program se zasniva na istrazi izdajnika. U prve dve take se poziva na neposredno odluivanje referendumom, ali samo da bi se eventualno nadglasali izdajnici koji su za EU i NATO, u treoj se trae kazne za izdajnike, u etvrtoj za medije koje prenose izdajnike, u estoj se trai obeleavanje izdajnika koji se finansiraju iz inostranstva, u sedmoj se onemoguava izdajnika saradnja sa neprijateljskim dravama, u osmoj se trai reforma koja e omoguiti vre vezivanje politike za narod kao antipod izdajnicima, od devete do 18-te, reaju se toposi militantno-patrijarhalno-nacionalistickog morala: od tema ena i homoseksualaca, do Srpske razvojne banke i orijentacije na Istok. 19. taka se zalae za obaveznu upotrebu irilice kao sredstva za prepoznavanje pravih i nepravih Srba, dok se 20. zalae za vojnu obuku, kao poentu svega. Osim obaveze poslodavaca da otputenima isplati otpremnine, koja je tu da se podvue crta borbe protiv nepravde, i obaveznog testiranja ministara na drogu, koja je tu iz ko zna kog razloga, sve take programa deo su iste eme nacionalistike ideologije. A u stvari, Izdajnik, ma koliko se nacionalistima inilo drugaije, nije legitiman pojam u demokratiji. Izdajnik je ne samo neko ko teti interesima drave, nego i onaj ko zna da teti. Odnosno, izdajnik je neko ko se slae sa nacionalistima u pogledu sadrine nacionalnog interesa (jer nacionalisti ne mogu da zamisle da se neko s njima ne slae), ali namerno radi protiv toga. Problem je to to se izdajnici mahom ne slau

sa nacionalistima, i, pored toga, ak i da se slau nacionalisti to ne bi mogli znati, poto to spada u unutranja stanja neke linosti. ikaniranje i proganjanje zbog unutranjih stanja ne postoji u demokratiji, ali je zato pravilo u okviru autoritarnog naina miljenja. Ovaj jednostavan argument jo nije uspeo da nae svoj put do pola politike scene i pola medija i analitiara, a ni do NSPM. Nije udo da je patriotska omladina rado prihvatila program otkrivanja i suzbijanja nepatriota. Pri tom, u NOPO (Nijedan od ponuenih odgovora) nisu primetili da su ovi nacionalistiki odgovori ve ponueni. Ve ih otvoreno zastupaju DSS, Dveri i SRS. 19. take o irilici setio se ranije PUPS. Ima tu neto i za demokrate: ni rei o korupciji, o monopolu nad medijima, o nastavku tranzicije i privatizacijama. Sve u svemu, inicijativa je kompilacija naina na koji se moe vebati autoritarnost i, naalost, ve je iroko prihvaena. Ako glasate za bilo koju stranku naih ujedinjenih regiona besmislice glasaete i za po koju taku inicijative NOPO i NSPM. Ali, nije problem to to e neko, moda i svih 16 000 ljudi, glasati za NOPO, problem je nivo javnosti u kome program NOPO prolazi kao neto normalno, kao jo jedan od ponuenih odgovora. Problem je to toliko mnogo ljudi misli o izdaji kao osnovnoj politikoj koordinati, pripremajui se za domai obraun. I to svite nacionalistikih stranaka to podravaju, ponekad i sa ove NOPO pozicije. Problem je to je mogue da nosilac liste NOPO svojevremeno kroz celi Utisak nedelje insinuira da je Svetislav Basara taj koji namerno teti Srbiji, dok on brani njenu ast i dostojanstvo. Nijedan od ponuenih odgovora uspeo je ak da u svom imenu ostvari jednu od osnovnih ema ideologije uopte: Svi su diskvalifikovani, osim mene. Jer, iako po logici i NOPO spada u ponuene odgovore koje treba odbaciti, ipak i ne spada jer se za njega moe glasati. Cena koja se plaa da bi se istovremeno bilo na obe strane je praznina. Kada bi nekoga iz Nijednog od ponuenih odgovora pitali zato da ne glasamo ni za jedan od ponuenih odgovora i za ta glasamo kada glasamo za Nijedan od ponuenih odgovora, pretpostavljam da bi odgovor bio jednostavno Ne znam. Ako ne verujete, proverite.

Moramo li biti rezani?

Kao da su se malo zamorili od kampanje praznih obeenja i levog populizma, korporativni mediji su se prole nedelje potrudili da nas dodatno obaveste da pourimo sa tim izborima, jer poslovi ekaju. Dravni sekretar u ministarstvu finansija najavio je da je dolazak misije MMF u Beograd ve dogovoren za vreme posle izbora i da su ve dogovoreni i krediti za reformu javnih preduzea, kao da je i ta reforma ve izglasana. Sledeih dana na vest su se nadovezali ekonomisti, pouzdani saveznik vlasti sa pozicija nezavisnosti i struke. A ekonomisti se kod nas samo naizgled bave ekonomijom, u stvari su to PR strunjaci i filozofi amateri. Najpre oni imaju izgraenu PR poziciju navodnih kritiara vlasti. Tu se mnogi ne libe da kau da je vlast nesposobna i da vodi zemlju u propast. Ali, kada dou na to ta bi vlast trebalo da radi dolazimo do programa koji je sluajno isti kao onaj MMF i vlasti. Kako e izgledati taj povratak u surovu realnost u Danasu je objasnio Miroslav Prokopijevi. Posle izbora neophodno je najpre krajnje pojednostavljivanje postupka otputanja, kako bi se podstaklo zapoljavanje. Onda, smanjivanje plata u javnom sektoru za najmanje 40 odsto ili otputanje 40 odsto tamo zaposlenih. I naravno, obavezna je i privatizacija javnog sektora. Svi ovi potezi ve su bili na dnevnom redu nedavno formirane vlade u Hrvatskoj, a sadanja vlada Srbije bi rado preduzela sve ove korake, samo da nema javnosti koja se tome protivi. Ekonomisti uestvuju u medijskom pokrivanju ove politike tako to je prikazuju kao neto to se podrazumeva i to je proizvod nekakve nauke. Kako se vama ini? Na primer, gornja tvrdnja da e krajnje pojednostavljivanje otputanja, dovesti do zapoljavanja? ta ako ta mera dovede do jo vee nezaposlenosti, kao to se ve desilo u paniji, o emu je nedavno pisao ak Atali? ta ako pojednostavljivanje otputanja, krajnje nenauno, dovede samo do jednostavnijeg otputanja? Prokopijevi dodaje jo PR-a: investitore prikazuje kao one bez kojih ne bi bilo ni radnika, ni sindikata, a MMF emo moliti da doe posle izbora.

Jo su zanimljiviji neki kvazifilozofski aspekti ove prie. Najpre, postavlja se pitanje kada emo po neoliberalima izai iz socijalizma? Po Prokopijeviu bi svaka provera privatizacija bila: Vrlo pogrean korak, najava punog povratka u socijalizam, iz koga jo nismo ni izali. Kako provera zakonitosti postaje socijalizam? Ako je ovo socijalizam, ta je onda kapitalizam? Ako je ovo socijalizam, zato se onda vodee nacije Evrope, poput Francuske, upravo pokuavaju vraati iz zaotrenog kapitalizma? Ako smo i mi i Francuzi jo uvek sa ove strane ekstrema, jo uvek u socijalizmu, kako to da se Francuzi iz tog eksttema, vraaju u levo, u jo vei ekstrem? Sva je prilika da nita od ovog nije tano, nego da se radi o jednostavnoj PR strategiji: sve to odstupa od potpune privatizacije, jeste ekstrem socijalizma. Osim toga, sve to odstupa od potpune privatizacije, je doslovno nemogue. Jer se: u realnosti ne moe izbei doslovno nita od toga to nas eka. I tu je taj filozofski aspekt koji je zanimljiv. Zato smo, naime, naputali socijalizam, u ime demokratije? Ispostavlja se da danas, ono to smo tada navodno birali, postaje neto to je neizbeno. Prelazak iz socijalizma u kapitalizam, nije posredovan slobodom izbora (demokratijom), nego je prelazak iz stanja odupiranja neminovnosti (nasilnog naravno) u stanje preputanja neminovnosti. Nismo mi slobodni da biramo modalitete ekonomije. Ono to nas eka doslovno se ne moe izbei. Kapitalizam, dakle, nije sistem koji je povezan sa slobodom izbora, ve sistem koji je shvatio da ona ne postoji. Jedino to nam se prua kao uteha je neizbena metafora o rezovima: Kao i kod bolesti, lekarski rez prvo pogorava stanje, da bi se ono kasnije popravilo. Meutim, moramo li biti rezani? ta ako nas reu na ivo, samo da bi neko ostvario ekstra profit? Ove iste rezove u Argenitini su napravili 93. godine kada su prodali svoju naftnu kompaniju panskoj privatnoj kompaniji Repsol. Onda su imali uveni ekonomski slom 2001. godine, a danas 2012. odluuju da tu istu kompaniju

renacionalizuju. B92 je izvestio da ovaj potez moe biti fatalan i da je Argentina na putu bez povratka. Mnogi u Evropi ne misle tako. U Pragu se okupilo 100.000 ljudi da protestvuje protiv mera tednje, a u Francuskoj je makar polovina nacije glasala za levicu. Jedino kod nas, bez ikakvih potpitanja javnosti, ekonomski eksperti, sa moralistikim patosom, pozivaju da ubrzamo reforme.

Promiljenost i nevaei listii

Vladimir Milutinovi | 02/05/2012 U okviru nadgornjavanja o nevaeim listiima, u Danasu je objavljen i tekst Lani moral belih listia. U njemu se nalazi reenica, koja po mom miljenju proima stvari bolje od Ivane Mihi iz filma Varljivo leto 68: Nema mesta filozofiji tamo gde je re o golim ivotima konkretnih ljudi. Autor akciju belih listia smatra dejom igrom, dakle neozbiljnom, neodgovornom i potpuno besmislenom. Do nae reenice doao je tako to je pretpostavio da su zagovornici akcije, i sami svesni njene jalovosti, pokuali da stvar prebace na teren filozofije (videti polemiku na sajtu Peanika), to je jo neozbiljnije i neodgovornije jer, da ponovimo, nema mesta filozofiji tamo gde je re o golim ivotima konkretnih ljudi. Za autora, ova reenica je verovatno izraz uverenja da je itava istina na njegovoj strani, zajedno sa moralnom snagom koju nosi borba za gole ivote, i da zbog toga oko pitanja belih listia ne moe biti neke dalje prie ili spora. Ali osim toga naa reenica kontrastira filozofiju i goli ivot, koristei taj kontrast kao neto to se podrazumeva, to je dovoljno samo pomenuti na kraju argumenta. Postavlja se, dakle, pitanje da li je tu neke filozofije ikada i bilo. Zbog ega su filozofija i ivot tako i toliko kontrastirani? Moda za filozofiju nema mesta tamo gde se radi o golim ivotima konkretnih ljudi zbog toga to je stvar otpoetka i do kraja urgentna. Ako vidimo nekoga da se davi, stvarno se ne treba baciti na filozofiranje, nego treba priskoiti i izvaditi ga. Na ovim izborima stvarno se radi o golim ivotima kao i na svakim ali je stvar ipak manje oigledna i urgentna. ta ako ja, na primer, smatram da se davimo ba zbog sadanjih

politikih stranaka i da emo nastaviti da tonemo, ako opet dobiju podrku? To je sad ve komplikovanije. Moja ideja je da u pomo priskoim tako to u precrtati listi, dok Danasov autor misli da bi trebalo priskoiti u pomo glasanjem za neku od postojeih stranaka. Ja sad kaem da bi bilo neodgovorno i neozbiljno glasati za njih, oni e biti isti kao i do sad, a obeanja su im beyond ludom radovanja. Zato sad on mene ne poslua, bez ikakve filozofije? Ali moda autor ipak nije mislio na urgentnost, nego na jednostavnost. Filozofija nije potrebna jer je tu sve jednostavno. Radi se o golim ivotima, to je kao kad je neko edan i hoe da pije, treba mu jednostavno dati vode. Meutim, spor se i sada brzo vraa na prethodni argument: ta ako ja mislim da je dosta jednostavno da ne glasam za partije koje su korumpirane i ne bave se javnim interesom? I da, ako ve nemam za koga da glasam, treba da precrtam listi. Izgleda da ova nefilozofska, zdravorazumska tumaenja nae reenice ne piju vodu i da je sva prilika da je pominjanje filozofije sredstvo da se na lak nain izbori prednost u odnosu zagovornike belih listia. Kako je prenoenje neega na teren filozofije postalo znak neozbiljnosti i neodgovornosti? Izgleda da razlog za ovaj negativan stav prema filozofiji nisu svakodnevna razmiljanja o urgentnosti i jednostavnosti, ve generalno uverenje uvreeno u naem javnom mnjenju da filozofija i ivoti konkretnih ljudi nisu nikada na istom mestu. Promiljanje uopte nekako se vidi kao protivnik ivota, zato to se ivot zamilja kao ostvarenje vlastitih maksimalnih elja bez rada, poput elje da neko glasa za vas, pored svega to o vama zna i pored toga to vam je zadnja rupa na svirali. ivot je za nas samo autoritarno nametanje vlastite volje drugom, instrumentalizovanje njegove slobode za vlastite svrhe, a filozofija je oduvek bila protiv takvog ivota. A politika je za nas samo umee davanja maksimalnih obeanja i diskvalifikovanja onih koji se na njih ne upecaju. Biti nepromiljen je na neki nain ugraeno u sam sistem. Sada, pred izbore, svako e se nai pred tom dilemom: ako misli da promiljanje ipak slui ivotu, onda moe da precrta listi, napie ili nacrta na njemu neto, a ako smatra da je promiljanje protiv ivota onda neka glasa za neku od postojeih partija. To je sasvim OK.

Filozofija.info, 02.05.2012.

Peanik.net, 02.05.2012.

Habemus papam?
Vladimir Milutinovi | 08/05/2012 Imamo papu? Ne, nemamo. Nekako se rezultat naih svee poluokonanih izbora moe uporediti sa obrtom iz najnovijeg filma uvenog reditelja Nanija Moretija. I kao to su tamo biskupi mislili da su izabrali papu, tako i mi sada mislimo da je neko dobio ove izbore i da je naa sudbina odreena. Atmosfera svrenog ina je ve tu, uplaeni i ozlojeeni optuuju okolinu da je kriva za njihov rezultat. Crne projekcije se mnoe. Meutim, izrazi lica politiara u izbornoj noi govorila su da niko od njih nije zadovoljan i da se, po svoj prilici, niko ne osea pobednikom. Najzadovoljniji su se inili, po sadanjim procenama, ponovni istovremeni gubitnici i pobednici naprednjaci. Lideri Demokrata, LDP i URS namrteno su komentarisali da vode i da e moi da naprave buduu vladu, dok je navodni pobednik izbora, Ivica Dai, izabrao da likuje i odmah ucenjuje budue veinske koalicione partnere. Pa zato tako? ta je to kvarilo sreu naoj ponovo izabranoj politikoj klasi? Po svoj prilici, nisu to bili nevaei listii, koji zamalo nisu preli cenzus, ali su osvojili dobar deo misleeg sveta. U izbornoj noi skoro da nisu ni pomenuti, dok su dan kasnije nanovo poaeni starim epitetima neartikulisanosti, besmislenosti i gluposti. LDP u Beogradu nije proao, ali je zato proao u republici, i ako je verovati sadanjem i verovatno buduem gradonaelniku ilasu, njihova mesta u gradu ostae nedirnuta. Cenzus nisu preskoili ni radikali ni Dveri, ali se to nekako ne rauna kao korist od velikog broja nevaeih listia i teko da kvari sreu politiarima koji su ostali. Ostaje da im je sreu pokvario pogled u budunost koja se ini jednako neodreena i jo mutnija nego pre ovih izbora. Hoe li demokrate izgraditi nove autoputeve, poveati plate i ponuditi nove poslove, kako su priali u kampanji? Ili nas, po najavama ekonomista i analitiara, eka sve suprotno otputanje 1/3 zaposlenih u javnom sektoru, rad sa skraenim radnim vremenom (i platom) onih koji zadre posao i nove privatizacije. Hoe li verovatni koalicioni partner demokrata, i wannabe premijer, Ivica Dai, oterati MMF iz Srbije, suprotstaviti se privatizacijama, poveati plate u privatnom i javnom

sektoru, kao to je obeavao u kampanji? Teko, pogotovo to je Dai neto kao stand-up leviar koji nastupa samo u kampanji. Sve to nai budui politiari budu radili stalno e se sudarati sa njihovim obeanjima od pre nekoliko dana. uvena departizacija nije potrajala ni 4 sata. Gradonaelnik je obeao da e odvojiti od svoje kvote dovoljno kadrovskih mesta za URS koji nije proao cenzus. Ali, od koje kvote? Ako se sprovede departizacija, po modelu koji su predloili upravo Dragan ilas i URS, onda on ne bi imao ni ta niti kome da daje rukovodea mesta, poto ona ne pripadaju strankama. Za papu, je, mislimo mi, potrebno neto vie nego da bude izabran. Da bi bio pravi papa iza njega mora stajati barem neto od elementarne principijelnosti, doslednosti i programa i to je ono na ta su na ovim izborima hteli da podsete nevaei listii. I ba to se tolikima uinilo glupo, neodgovorno, morbidno, detinjasto, besmisleno. A to vam je to toliko glupo? Je li trebalo glasati samo prema linom interesu, videti ko koga poznaje i od koga moe da ima neke koristi, pa na glasanje? Znamo u kojoj zemlji ivimo, ko e sada tu da trai neke principe ili programe. Mi mislimo da Srbija moe bolje, ta da radimo. Nama je beli glas bio i jedini, i to ree Marko Somborac, tako neodoljivi izlaz.

Peanik.net, 08.05.2012.

A sada, neto sasvim drugaije

Datum i vrijeme: 11.5.2012. u 10:45h By: Vladimir Milutinovi

Svi znamo da su predizborna obeanja ludom radovanja, ali ovo to se sa ovim najnovijim obeanjima dogaa prevazilazi uobiajene razloge za skepticizam. Nekako, kao da niko ba nimalo ne veruje u njih. Odmah posle izbora jedan ekonomista i jedan ekonomski novinar rekli su neto o tome. Da ponemo od ekonomskog novinara Mie Brkia na radiju Slobodna Evropa: Ako dananja predizborna obeanja budua vlada na prvoj sednici bude moralada ispunjava, ja mislim da e morati da uzme kredit od jedno 2 milijarde evra. Stiem utisak da oni nemaju svest ta ih eka. Ne znam sad da li e morati da ispunjava predizborna obeanja - trebalo bi da je to neto to oni ele da rade bez moranja - ali nije samo to problem. Oni ne znaju ta ih eka, kao da postoji neka agenda koja e se nai na dnevnom redu, a o kojoj naa budua vlada nema pojma. Brki objanjava koja je to agenda na primeru Slovenije: To su bolni rezovi u steena prava budetskih korisnika. Podsetiu vas da je slovenaki premijer najavio i poslao parlamentu smanjivanje plata zaposlenih u dravnoj administraciji, ukidanje nekih steenih prava penzionerima. Studenti vie ne mogu da raunaju da im drava plaa studentski dom, morae i oni da participiraju u tome. Dakle, ima puno budetskih korisnika koji e morati da se navikavaju na tednju, jer slovenaka drava mora da utedi milijardu evra. Dakle, bie svima...Nastavnici e morati da rade jedan sat due nego to su radili, ako ele da sauvaju zarade koje su do sada imali Brki je u pravu da naa budua vlada o ovome nema pojma. Dva dana pred izbore, mogue budui premijer Ivica Dai kae: sledea vlada mora da podigne plate u javnom sektoru i da utie na privatni sektor da to isto uini, jer ljudi nee biti zadovoljni samo izgradnjom infrastrukture. Sva je prilika da bi se, ako bude morao da radi ovo to je morao ili eleo slovenaki premijer Janez Jana, Ivica naao u udu. Na novinar nema dileme oko toga da li e se to desiti jer, poto je na primeru Slovenije objasnio ta sigurno eka novu vladu, u trenutku zamenivi Sloveniju sa Srbijom, zavrava reima: Ako budu troili previe, za godinu dana ili dve, nas eka bankrot.

Slino miljenje ima i ekonomista Miodrag Zec, a prenosi nam ga B92: "Ono to eka vladu, ma kakva ona bila, zahtevae sve suprotno od izbornih poruka, umesto - dobijaete vie, a radiete manje, ovde ete dobijati - radiete vie, a dobijaete manje". Ne znam da li je neko o ovome obavestio Daia, jer u ovim izjavama poinje da se uoava izvestan ablon. On je ve poznat kao mere tednje : moraju se smanjivati steena prava zaposlenih i penzionera, fleksibilizovati radna prava, smanjivati plate u javnom sektoru, rezati broj radnika u javnom sektoru sve to inae ide pod etiketu bolni rezovi, koje preporuuje i MMF. Sad kad rekoh MMF, postajem siguran da Dai o tome ta ga eka ne zna nita jer je pre izbora izjavio i da vlada treba da prestane da podlee ucenama MMF, treba da vodi rauna o najsiromanijim graanima, kao i da promeni poresku politiku, tako da vie oporezuje najbogatije. Evo nekoliko predloga kako da izaemo iz ove situacije krajnjeg nepoverenja u politiare. Kad se bolje pogleda, Daieva obeanja i nisu tako loa. Podizanje plata u javnom i privatnom sektoru, oporezivanje najbogatijih, briga o najsiromanijim, protivljenje agendi MMF-a koja nije neupitna i ve je dovela do problema u mnogim zemljama, sve je to prihvatljivo. Kada je Dai sve to ve obeao, mogli bi da to podrimo, prihvatimo ga za sad kao premijera i ekamo da pone da ova obeanja ostvaruje. Pitanja kod kojih bi mogla doi do izraaja njegova miloevievska prolost neka preuzme DS. A ako nova leviarska vlada SPS-a i DS-a shvati da su nai ekonomisti bili u pravu, da od obeanja nema nita i da nam sledi neto sasvim drugaije, onda bi trebalo raditi sve suprotno od onog to je obeano. Meutim, a to ekonomisti nekako zaboravljaju, prethodno bi trebalo raspisati nove izbore i pobediti sa tim suprotnim programom. Nije fer da se radi po programu za koji niko nije glasao. ps. Dai je u meuvremenu izjavio da bi on ipak voleo da bude opet ministar policije. Tako da na prvi predlog moemo zaboraviti. Izgleda da je i nesueni premijer sve ve zaboravio.

Izbori, svita i beli listii

Vladimir Milutinovi | 11/05/2012 Izgleda da beli listii i posle parlamentarnih izbora, na kojima su oni imali najvie smisla, ne prestaju da izazivaju polemike i nedoumice. Nije to udo, jer beli listii su neto poput ogledala u kojima se svako odlino ogleda, ali ija se unutranjost tee otkriva. Zbog toga ima toliko teorija o motivima i posledicama belih listia koje su esto kontradiktorne. Beli listii su poput ifre koja otkriva oblik sistema u kome ivimo. Ali, pre nego se opet vratimo na njih, da vidimo ta se to desilo na ovim izborima. Dakle, izbori su bili veba iz uniformisane propagande, doslovno gubljenje vremena. Ali je rezultat izbora ipak neto otkrio: elje biraa su vie levo nego to su bile. URS i Preokret, stranke koje su kritikovale budue koalicione partnere sa neoliberalnih pozicija jedva su prele cenzus, dok je stranka koja je imala jedan ad hoc smiljen levi program osvojila duplo vie glasova. To je ceo sistem dovelo u probleme jer su ovi izbori zapravo bili organizovani da bi se podrale dalje reforme, a rezultat je takav da birai tendiraju da ove reforme ne podravaju. Nae ekonomiste to nije omelo: oni misle da na sva leva obeanja treba jednostavno zaboraviti i krenuti planiranim putem. Ionako su stranke bive vlade osvojile veinu, s tim da sada postoji i alternativa sa Preokretom. Da bi objasnili o kojoj se tu dinamici radi trebalo bi da se podsetimo pojma svite. Svita je grupacija koja se okuplja oko nekog dvora ili dvorske stranke kod nas je to DS i koja sa pozicija neke vrste nezavisnosti podrava ideologiju dvorske stranke, ali ima zamerke na kadrove, tempo, pojedine odluke, kompromise itd. Svita je tako uvar istote ideologije stranke, a poto je dvorska stranka u prilici da pravi kompromise, svita se predstavlja i kao moralni autoritet koji je dosledan ideologiji. Da bi se vie pribliili naoj situaciji: vojnici svite su tzv. analitiari, ekonomski ili politiki (na primer, uzmite izjave bilo kog analitiara, napiite imena stranaka na vrh kolona jedne tabele i gledajte koje od njih izjave analitiara favorizuju izgled tabele e biti sasvim jednoobrazan). Svita, dakle, podrava zvaninu ideologiju sa pozicije strunjaka, profesora i analitiara, a osim toga, slui tome da isprati dnevne potrebe stranake propagande i

kritikuje finese na taj nain amortizujui nezadovoljstvo prema dvoru. Kod nas se stvar unekoliko komplikuje zbog toga to mi imamo ne sasmo svitu analitiara, nego i svitastranke. U odnosu na DS, te stranke su LDP i URS. U naem sistemu LDP slui tome da se zalae za ubrazanje reformi i na taj nain privlai glasae koji veruju u zvaninu ideologiju, ali su nezadovljni kompromisima koje pravi dvor. Stranka je svitastranka, jer iako je u stanju da kritikuje dvor, ne ostavlja nikakvu dilemu da e na kraju koalirati sa dvorom. U tom smislu, nisu u pravu oni koji misle da su beli listii, potisnuvi LDP u Beogradu ispod cenzusa, na taj nain osnaili ilasa i DS. ilasova pozicija bi bila osnaena i ovako i onako. Sad kad su nam jasni pojmovi svite i svita-stranaka, lake je objasniti zato su beli listii izazvali toliko odijuma u delu javnosti. Oni su po svom pojmu suprotnost sviti. Poto se tu radi o neglasanju ni za jednu stranku, zbog procene da postoje dobri i nezavisni razlozi da se ne glasa ni za jednu od naih stranaka, oni ne tite nijedan dvor. Ono to ih povezuje je to saznanje da dvorovi nisu vredni glasa, ali ni da svite ni svitastranke nisu moralni korektiv sistema, nego neka vrsta glumaca u jednom politikom pozoritu. Svi rascepi u LDP su ili po toj liniji dok su se jedni odluivali da striktno igraju ulogu svita-stranke drugi su traili da stranka zaista bude korektiv i da se dri nekih principa. Ideja belih listia nastala je kada je kritinoj masi ljudi ova igra postala jasna, makar onda kada ju je Vesna Pei eksplicite opisala. Dalji problem je jo finije strukture. Vi moete doi do uvida o neprincipijelnosti celokupne politike klase, a da ne dovedete u pitanje samu dominantnu ideologiju sistema u naem sluaju, neoliberalizam. Tada se vi stavljate u ulogu autentinog korektiva svi su korumpirani, niko se ne dri onoga to govori. Meutim, na taj nain jo niste doveli u pitanje ono to se govori. To je, po mom sudu, i problem koji se trenutno u euforiji koju izaziva panja usmerena na bele listie ne vidi. Sami zagovornici belih listia se verovatno razlikuju po tome da li neoliberalizam podravaju ali ne podravaju one koji treba da ga sprovedu ili ne podravaju sam neoliberalizam. Na primer, mislim da je jedan od razloga zato se Teofil Pani nije pridruio pokretu u tome to on neolibaralizam podrava i zbog toga jednostavno ne vidi u emu je problem. A ako taj problem ne postoji, onda bele listie logino vidi kao frustrirane LDP glasae ili funkcionere koji imaju osvetnike motive prema LDP-u. To vai i za

druge polemiare koji su govorili protiv belih listia. Moda oni zaista poznaju samo onakve precrtavae koje opisuju. Nego da ostavimo to sad, pa da vidimo ta sa rezultatima izbora. Trenutni problem je to to je porasla stranka koja simbolizuje protivljenje daljoj tranziciji, dok bi budua vlada trebalo da je nastavi, zajedno sa tom strankom. Stranke koje su trebale da daju pogon na tom putu, jedva su prole. Danas izgleda da e buduu vladu napraviti DS, SPS i LDP, jedino je problem to to je SPS ta za koju svi kau da je pobedila. Meutim, za sam SPS problem je u tome to je to stranka koja nema svitu (ni svita-stranku) pa je njena pozicija slaba. Zbog toga se Daievo uverenje da e biti premijer istopilo za dva dana. Drugim reima, iako rastu leva oekivanja biraa, mi niti imamo zaista levu stranku, niti imamo javnost koja se jasno protivi neoliberalizmu. Po tome se trenutno razlikujemo od veine evropskih drava. Na politiki ivot se mahom kree u okviru dinamike zli protivnici dvor svita. Napetosti u njemu ne proizvodi politika utakmica, kamoli javna debata, nego borba na ivot i smrt sa protivnicima u vreme izbora i ideoloka monolitnost uz fingiranu kritiku od strane svite i svita-stranaka. Buduu vladu e nekako napraviti stranke koje sam pomenuo i, po svoj prilici, ona e polako, uz pomo kontrole medija i svite, krenuti u ostvarivanje sasvim suprotnih obeanja onima koje su data pre izbora, pogotovu onima koje je davao SPS, dovitljivo uletevi u prazan levi prostor. Da bi se taj jaz prikrio, oekuje nas jo vea stega nad medijima i jo polarizovanija scena na dobro i zlo. Poto e u vladi biti ideoloki heterogene stranke, politika vlade e se zasnivati samo na najoptijim ideolokim obrascima koji su bili isprobavani i u kampanji jasno, odluno, vrsto, autoritet, istina, strunost, sigurnost (strah) itd. Jedino moda ostaje nada da e frekvencija ovih rei i pojavljivanja jednih te istih analitiara na televiziji dovesti recimo do misterioznog zujanja u glavama toliko ljudi koliko je dovoljno da se ponemo buditi iz ovog matriksa.

Filozofija.info, 11.05.2012. Peanik.net, 11.05.2012

Preokret Preokreta
nedelja, 13 maj 2012 10:16 Vladimir Milutinovi

U Srbiji uvek postoji dobar razlog da se tani podaci o neemu ne znaju ili da se odlae njihovo objavljivanje. A podaci o tanim brojevima glasaa za pojedine partije na prolim izborima otkrivaju neto interesantno: LDP je na parlamentarnim izborima u Beogradu osvojio 63.156 glasova, a na gradskim izborima neto preko 39.000. Dakle, oko 24.000 glasaa koji su glasali za Preokret na republikim izborima na lokalnim nije glasalo za Preokret. Da su glasali, Preokret bi sigurno preao cenzus, poto im je do cenzusa falilo samo 2800 glasova. I eto nama pravog preokreta. Ispostavlja se da deurni krivci nevaei listii nisu sa time imali nita. ini se da je apsurdno optuivati ljude koji ne ele da glasaju ni za jednu stranku to na lokalnim izborima nisu uskoili umesto glasaa Preokreta koji su eleli da glasaju za nekog drugog. To su injenice. A sada da vidimo kako se o toj stvari govorilo poslednjih dana. U Politici, u okviru teme Zato Preokret u Beogradu nije proao cenzus, Miljenko Dereta je objasnio da je glavni razlog to to: glasai u velikoj meri nisu znali da se gradonaelnik ne bira neposredno nego su glasali za ilasa zato to ele njega kao gradonaelnika, ne shvatajui da bi ceo tim koji je sa njim radio sasvim sigurno njega podrao kao kandidata za gradonaelnika. Odnosno, da su glasai LDP unapred znali da e LDP sasvim sigurno podrati ilasa, oni bi glasali za LDP, a ne odmah za ilasa. Dodue, edomir Jovanovi im je u Utisku nedelje, gostujui zajedno sa Draganom ilasom, u 3. minutu emisije, jasno rekao: Mi nemamo kandidata za gradonaelnika, a na pitanje moe li ilas biti kandidat za gradonaelnika koga e LDP podrati, odgovorio sa Moe. Ali, to izgleda nije bilo dovoljno. Rukovodstvo LDP je propustilo da svojim biraima objasni tu finesu da za ilasa ne bi trebalo glasati odmah, nego najpre za LDP, pa e oni onda posle sigurno podrati ilasa. To znai da, ma kako se estitka belim listiima za neprelazak cenzusa LDP mogla uiniti laskavom, ipak se ona mora uputiti na pravu adresu: treba estitati glasaima

LDP na republikim izborima koji su propustili da glasaju za svoju stranku na lokalu i rukovodstvu koje je propustilo da im objasni njihovu ulogu na izborima. Tako su im dopustili da podlegnu onom iskuenju za koje bi se pretpostavilo da su ba oni u stanju da ga izbegnu - armu autoritarnosti. Poto, verovali ili ne, kako je ja vidim, namera belih listia nije bila da ugroavaju egzistencije i karijere kadrova LDP (sasvim je svejedno ko e odgovorno i transparentno da vri vlast), a poto bi LDP na nivou Beograda, da nije bilo gornje zabune, sigurno preao cenzus (osvojio je 7,28%), ceo tim LDP u gradskoj vlasti mogao bi legitimno da nastavi da radi. To je i ideja Miljenka Derete koji u gornjem tekstu pohvaljuje ilasa: Vrlo je fer od njega to je rekao da bez saradnje sa LDP-om njegov uspeh ne bi bio takav kakav jeste i to je nagovestio da e zadrati tim sa kojim je radio. Tako bi bili zadovoljni svi: i glasai LDP kojima se ruka omakla prema ilasu, jer bi popravili stvar, i beli listii koji su se u prii nali samo da bi se skinula blamaa sa samog LDP, i sam LDP poto bi sauvao pozicije u gradu. A ako se to ipak ne desi i ilas promeni miljenje, onda kadrovi i simpatizeri LDP za to ne treba da krive sirote male bele listie, nego svoje nepaljive glasae i rukovodstvo koje im nije dovoljno objasnilo da ilas i LDP nisu jedno isto. Ali bi razni kritiari akcije belih listia, iako mogu da nastave da misle da je ona besmislena i da tvrde da je ne razumeju, mogli u znak dobre volje barem da povuku optube da su beli listii glavni krivci za lo rezultat LDP u Beogradu, da su ostavili LDP izvan beogradskog parlamenta i da su omoguili da ilas i SPS rade ta hoe, bez korektiva LDP. Takoe, da su vinuli u nebeske visine Dragana ilasa, i omoguili Draganu ilasu spektakularnu pobedu. Miljenko Dereta bi posebno mogao da objasni da li kada kae: da je jedan od ciljeva te kampanje verovatno bio da se onemogui LDP da radi u korist graana - misli u korist graana generalno, ili samo u korist graana prema tome kako tu korist vidi LDP. Poto je prvo moralna diskvalifikacija, a drugo nije. Mislio sam i da zamolim da analitiar Milan Nikoli prestane da ponavlja da je kampanja belih listia glupa ideja, ali sam odustao. ps. Izbori su na 16 mesta u Beogradu ponovljeni zbog prigovora LDP. Ako 20. maja LDP ipak pree cenzus, to e biti zavrni lag na torti ovih izbora. Bie zanimljivo pratiti izvetaje u novinama.