Prof. dr Gordana Gasmi Profesor Univerziteta Singidunum u Beogradu Doc.

Dr Marija Kosti Docent Univerziteta Singidunum u Beogradu

LISABONSKI UGOVOR O EU I KORPORATIVNA DRUTVENA EKOLOKA ODGOVORNOST Kosti, M., Gasmi, G. (2010) Lisabonski ugovor o EU i korporativna drutvena ekoloka odgovornost, u Privreda i pravna odgovornost, asopis Pravo i privreda, br. 7-9, Beograd, str. 350-360, ISSN 0032-9002, ISSN 0354-3501 Rezime U radu su analizirani relevantni aspekti znaaja novog Lisabonskog Ugovora o Evropskoj Uniji, koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine. Posebno je uinjen osvrt na okolnosti njegovog usvajanja, imajui u vidu da je time prevazidjena institucionalna kriza EU I pretnja paralize aktivnosti EU. Analiza je izvrena polazei od sagledavanja naina regulisanja pitanja zatite ivotne sredine u novom Lisabonskom Ugovoru o EU i uloge kompanija u preuzimanju korporativne ekoloke odgovornosti u zemljama lanicama EU. S obzirom da zatita ivotne sredine spada u oblast podeljenih nadlenosti gde organi EU dele podjednaku odgovornost sa nacionalnim administracijama zemalja lanica EU, krajnji cilj nije samo da se zatiti ivotna sredina, ve se promovie koncept poboljanja kvaliteta ivotne sredine. U tom kontekstu, uloga kompanija u EU i svetu, je da pored preduzimanja pravno obaveznih mera ekoloke zatite, sprovode i dodatne ekoloke programe pod okriljem sve popularnije korporativne drutvene odgovornosti. Kljune rei: Lisabonski Ugovor, Evropska unija, korporativna drutvena odgovornost, korporativni ekoloki programi

1. Uvodne napomene o donoenju novog Lisabonskog Ugovora o EU

Propau Ugovora o Ustavu EU je poraen federalizam u procesu politikog ujedinjavanja na tlu Evropske Unije (EU). U periodu od juna 2005. do juna 2007. trajao je tzv. period razmiljanja kako prevazii ustavnu krizu EU. Period razmiljanja je dobio podsticaj usvajanjem Berlinske deklaracije marta 2007. na inicijativu Nemake u ulozi zemlje predsedavajue EU. Na Samitu EU, juna 2007. postignut je dogovor o usvajanju novog Ugovora o reformi EU, ime je odbaena ideja o stvaranju Ustava EU. Na Samitu EU 21-22. juna 2007. doneta je politika odluka o sazivanju nove meuvladine konferencije radi formulisanja usaglaenog teksta Ugovora o reformi EU. Meuvladina konferencija je otvorena poetkom oktobra 2007. Prvi nacrt Ugovora o reformi EU je ugledao svetlost dana 17 - 18. oktobra 2007. Tada je potpisan Lisabonski Ugovor o EU, ime je okonana viegodinja dinamika pregovora drava lanica o institucionalnim reformama u EU. Osnovna
1

potka neuspelog Predloga Ustava EU bila je u potrebi jaanja efikasnosti institucija EU i istovremenog njihovog funkcionisanja u duhu vee demokratije. Ova pitanja su takodje osnovni fokus Lisabonskog Ugovora o EU, ali u formi pravnog kompromisa. Na Samitu EU u Lisabonu, postignut je dogovor oko preostalih odredbi Ugovora o reformi EU 13. decembra 2007. Ugovor o EU je prema tome dobio ime prema mestu zasedanja redovnog Samita EU na nivou efova drava i vlada lanica EU u Lisabonu, u vreme zavretka predsedavanja Portugala na elu EU. Prvobitni ambiciozni plan je bio da se proces ratifikacije zavri tokom 2008. god, kako bi Ugovor o reformi EU stupio na snagu od 1. januara 2009. pre odravanja izbora za Evropski parlament u junu 2009. Osnovna razlika u odnosu na Predlog Ustava EU je u tome to Lisabonski Ugovor o EU nema formu ustava i ne ukida postojee primarno zakonodavstvo, nego samo dopunjava Rimske Osnivake ugovore o evropskim zajednicama i Ugovor o EU iz Mastrihta, kojim je osnovana EU. Glavni udarac ratifikaciji Lisabonskog Ugovora desio se u Irskoj odbijanjem na referendumu odranom 13. juna 2008. Tada se vie od polovine Iraca izjasnilo negativno o Lisabonskom Ugovoru. Uprkos tome, proces ratifikacije je nastavljen usvajanjem Lisabonskog Ugovora u Parlamentu Velike Britanije 18. juna 2008. Proces ratifikacije je trajao tokom 2008. i tek je poetkom oktobra 2009. dolo do ponovljenog referenduma sa pozitivnim ishodom u Irskoj. Stupanje na snagu Lisabonskog Ugovora je shodno tome odreeno poev od 1. decembra 2009. godine. Pored toga, poetkom novembra 2009. Predsednik eke, Vaclav Havel je konano stavio svoj potpis na tekst Ugovora u ime eke. Tome je prethodilo razmatranje da li je Predlog Lisabonskog Ugovora o EU u skladu sa ustavom eke i posle pozitivne odluke najvie sudske instance u ekoj, Predsednik Havel je nevoljno potpisao tekst Lisabonskog Ugovora o EU. Proizilazi ocena da produbljivanje integracije u okviru EU pokazuje esto svoje padove i zakanjenja, ali se uprkos tome, odvija neprekidno i na ireverzibilan nain. Svakako da su politiki ustupci i interni pregovori meu lanicama EU integralni deo procesa usvajanja primarnog zakonodavstva reformi osnivakih ugovora. U vreme zakljuivanja Rimskih ugovora lanstvo Zajednice je brojalo samo est lanica, a u vreme potpisivanja Lisabonskog Ugovora EU je narasla na 27 lanica, sa tendencijom dalje ekspanzije lanstva. Institucije EU u takvim uslovima moraju ispuniti zahteve efikasnosti odluivanja, ali pod uslovom da ne izgube legitimitet i demokratinost delovanja. Proizilazi da se radi o vrlo sloenom pravno-politikom imperativu funkcionisanja Unije u novim uslovima1. 2. Znaaj Lisabonskog Ugovora o EU relevantni aspekti Evropska unija dobija status pravnog lica. Lisabonski Ugovor o EU po prvi put predvia mogunost istupanja drave iz lanstva EU izlazna klauzula. EU konano postaje pravno lice, to podrazumeva zakljuivanje meunarodnih ugovora i lanstvo u meunarodnim organizacijama Unije kao celine. Do sada je to bilo rezervisano za dve evropske zajednice (EZ i EURATOM), koje su imale svojstvo pravnog lica. U praksi medjunarodnih odnosa je to izazivalo mnotvo problema i nejasnoa. EU gubi tripartitnu strukturu koja je bila uvedena Ugovorom o EU iz Mastrihta (1993). Tri stuba se prema odredbama Lisabonskog Ugovora stapaju u jedan Uniju, kojoj je dodeljeno svojstvo pravnog lica2.

1
2

Gasmi Gordana, Pravo i osnovi prava EU, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010, str. 349 - 351.

Ce que change le Trait de Lisbonne, Fondation pour lInnovation Politique, Paris, Fevrier 2008,

www.fondapol.org

Iako se naziva novim Ugovorom o reformi EU, preovlauje ocena u literaturi da je veina odredaba neuspelog ugovora o Ustavu EU sauvana u Lisabonskom Ugovoru o EU. Ipak, veoma se izbegava pominjanje Ustava EU, kako u zvaninim dokumentima, tako i u politikim proklamacijama. Osnovna razlika je u tome to je Predlog Ustava EU trebalo da ukine i zameni sve prethodne osnivake ugovore Evropskih zajednica i EU, dok Lisabonski Ugovor se naslanja i menja postojee Ugovore o EU, te u tom smislu predstavlja pravni kontinuitet primarnog zakonodavstva EU. Promene Ugovora o EU (Mastriht, Amsterdam, Nica) odnose se na institucije EU, poboljanu saradnju lanica, spoljnu politiku i bezbednost, kao i odbrambenu politiku EU. U pogledu Rimskog ugovora o osnivanju EEZ (1957), modifikacije predvidjene Lisabonskim Ugovorom su usmerene na razgraniavanje nadlenosti izmeu EU i drava lanica. Ugovor iz Nice (2003) sastoji se, praktino, iz dva ugovora o Evropskoj uniji i o Evropskoj Zajednici, a u Lisabonskom ugovoru bivi Rimski Ugovor o EEZ biva zamenjen Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije, dok prvi zadrava svoje ime, uz odreene sadrinske promene. Postavlja se pitanje zato je uspostavljena ovakva kompleksna pravna konstrukcija. To je uinjeno kao ustupak zahtevima odreenih zemalja lanica EU (eka, Velika Britanije i Holandija), koje su traile da se izriito odustane od ustavnih simbola, kao to su izrazi: Ustav, Evropski ministar inostranih poslova, zakoni i okvirni zakoni i tome slino, kao i simbola Unije (zastava, himna, moto, itd.). Institucionalnim novinama definisanim Lisabonskim Ugovorom o EU postignuta je bolja ravnotea meu malim i velikim dravama lanicama EU. Demokratska kontrola funkcionisanja institucija EU je poboljana. Lisabonskim Ugovorom su ojaane demokratske vrednosti EU i ciljevi Unije. U pogledu osnovnih ljudskih prava i sloboda, Lisabonski Ugovor dodeljuje pravnu snagu obavezne primene (ius cogens) Povelji o osnovnim pravima EU, koja obuhvata graanska, ekonomska, socijalna i politika prava. EU Povelja o osnovnim pravima vai za sve zemlje EU, osim za Veliku Britaniju i Poljsku koje su traile izuzimajuu (opt-out) klauzulu3. Uvedeno je pravo inicijative graana Unije u pokretanju zakonodavnog postupka. To treba da doprinese poboljanju demokratije u odluivanju i ojaa participativnu demokratiju u EU. Naime, kroz jedinstven sistem predvien Lisabonskim Ugovorom, graani u EU mogu zatraiti od Komisije da pripremi predlog propisa (uredbe, direktive ili odluke), ukoliko se skupi najmanje milion potpisa graana iz veeg broja lanica EU. Pored toga, Lisabonski Ugovor prepoznaje vanost dijalog izmeu graana, nevladinih organizacija kao predstavnika civilnog drutva i institucija EU (posebno Komisije). Time se doprinosi ueu civilnog drutva u procesu odluivanja EU. Naroito u domenu socijalnog dijaloga je predviena mogunost razliitih vidova konsultacija, kao to je tripartitni socijalni samit izmeu evropskih socijalnih partnera i Unije. Primetna je tenja da se ovim odredbama ojaa koncept evropskog graanstva, uveden jo Ugovorom o EU iz Mastrihta. 3. Lisabonski ugovor i zatita ivotne sredine

Potreba i znaaj zatite ivotne sredine sve vie ovladava sveu kako najire javnosti, tako i elnika vlada zemalja irom planete. Iz godine u godinu raste broj aspekata ivotnog okruenja koji se stavljaju pod zatitu i ije ugroavanje se sankcionie. U dravama EU danas je iroko prihvaeno shvatanje da pitanja kao to su promena klime i zagaenje vode pogaaju sve nas bez
3

Gasmi G., Ibidem

izuzetka, te je neophodno jaati kako meunarodnu saradnju, tako i efikasne mere na nacionalnim nivoima drava lanica, ukoliko se eli dugorono postii uspeh zvan zdrava ivotna sredina. Ugovor iz Lisabona ima za cilj ba to! Zatita ivotne sredine je imperativ kako za vlade drava lanica EU, tako i sve ostale drutveno odgovorne subjekte. Da bi vlade drava lanica ispunile svoje ekoloke obaveze iz Ugovora iz Lisabona, moraju uspostaviti mehanizme kroz koje e obavezati ili motivisati sve znaajne drutvene subjekte, a pre svega kompanije, da unapreuju stanje ivotne sredine. Iz tog razloga do nedavno uobiajeni naini poslovanja sve manje postaju prihvatljivi. Otuda se sve ee govori i o korporativnoj drutvenoj odgovornosti, koja se u velikom delu ostvaruje i kroz sprovoenje planova zatite ivotne sredine od strane kompanija. 4. Poboljanje kvaliteta ivotne sredine umesto samo njenog ouvanja

Ugovor iz Lisabona znatno kompleksnije regulie zatitu ivotne sredine. Pored prihvatanja ve postojeih odredbi ranijih Ugovora o EU o ivotnoj sredini, Ugovor iz Lisabona sadri i konkretne naznake o merama vezanim za tretiranje problema klimatskih promena i energetske politike. Prema odredbama ovog Ugovora , zatita i poboljanje ivotne sredine i odrivi razvoj treba da postanu osnovne vrednosti, ne samo unutar EU ve i u odnosima izmeu Unije i ireg sveta4. Jedna od najznaajnijih novina Ugovora iz Lisabona, u odnosu na ekoloke odredbe prethodnih Ugovora o EU je to to ovaj Ugovor, po prvi put, kao osnovni ekoloki cilj postavlja ne samo zatitu ve i poboljanje kvaliteta ivotne sredine, za razliku od prethodnih ugovora koji su propisivali samo obavezu ouvanja. Osim pomenutog, Ugovor iz Lisabona ide jo dalje time to je Povelji EU o osnovnim pravima priznao istu pravnu snagu kao i prethodnim Osnivakim ugovorima o EU - visok nivo zatite ivotne sredine je postalo jedno od osnovnih ljudskih prava EU. Prethodno je pomenuto da Ugovor iz Lisabona konkretno navodi potrebu reavanja problema klimatskih promena i energetske politike. Tretiranje i zaustavljanje klimatskih promena je eksplicitno navedeno kao cilj Evropske unije u lanu 191 Ugovora5. Globalna priroda klimatskih promena zahteva intenzivnu meunarodnu saradnju, te uvoenje ove odredbe ide tome u prilog jer prua pravni osnov saradnje EU i njenih drava lanica sa ostalim dravama i regionima sveta6. Klimatske promene su nerazdvojno povezane sa energijom, odnosno napredak u energetskoj efikasnosti ojaava borbu protiv klimatskih promena 7. Najvea novina koju Ugovor iz Lisabona uvodi u vezi sa energetskim pitanjima je podeljena odgovornost u pogledu energetske politike izmeu EU i drava lanica. U lanu 194 Ugovor postavlja zadatak da obezbedi da se energetska
l. 3 Ugovora iz Lisabona, Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the Functioning of the European Union, OJ. of the EU, 2008/C 115/ 01 5 l. 191 Ugovora iz lisabona, Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the Functioning of the European Union, OJ. of the EU, 2008/C 115/ 01 6 Na alost, pomenute ciljeve zaustavljanja klimatskih promena nije realno oekivati odmah, jer e se neki efekti promena neminovno osetiti. Zbog toga je podjednako vano navii se na neke od njih, isto kao to je vano nastojati da se smanje emisije green-house gasova. Yvo de Boer, predsednik UN Sekretarijata za klimatske promene, je nedavno izneo miljenje da e klimatske promene dovesti do pojaanih poplava, toplotnih talasa i oluja, a uticaj ovih promena na Zemljinu koru e prouzrokovati zemljotrese, cunamije i vulkanske erupcije. 7 Godine 2007, ak 86% emisija greenhouse gasova Evropske unije je bilo prouzrokovano energetskim uzrocima
4

politika kreira uzimajui u obzir potrebu ouvanja i poboljanja ivotne sredine, naglaavajui potrebu smanjenja svih ekolokih teta izazvanih neadekvatnom upotrebom energije, ukljuujui emisije green-house gasova, druge oblike zagaenja vazduha i ekstrakciju fosilnih goriva. Dalje, Ugovor precizno ukazuje na obavezu poboljanja energetske efikasnosti i utedu energije, kao znaajne elemente energetske politike, a nalae i obavezu EU da izradi nacrte pravnih akata koji e obezbediti kontinuiran razvoj obnovljivih izvora energije. 5. Ekoloki programi u okvirima korporativne drutvene odgovornosti Nakon svega reenog, dolazimo do take gde treba razmotriti na koji nain se prethodni kontekst premeta sa nivoa Evropske unije i drava lanica na nivo konkretnih drutvenih subjekata koji utiu na stanje ivotne sredine. Pre svih, ovde mislimo na kompanije. Poznat je uticaj privrednih i industrijskih subjekata, odnosno njihovih delatnosti na zagaenje ivotnog okruenja. Zakonodavci na svim nivoima (kako EU, tako i nacionalnih drava) pred njih stavljaju obaveze potovanja i poslovanja u skladu sa pozitivno-pravnim okvirima. Meutim, mnoge kompanije u EU i svetu, pored preduzimanja pravno obaveznih mera zatite, sprovode i dodatne ekoloke programe pod okriljem sve popularnije korporativne drutvene odgovornosti. Re je o drutvenim obavezama koje mogu imati etiku i / ili ekonomsku pozadinu 8. Ugovor iz Lisabona potvruje opredeljenost evropskog zakonodavca ka konstantnom i progresivnom irenju zahteva i podizanju standarda zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine. To dalje ukazuje na stalni porast obaveza za vlade drava lanica, ali i postojanje potrebe za usvajanjem trenda, od strane svih njihovih drutveno odgovornih subjekata, da pored pravno propisanih ekolokih standarda i na dobrovoljnoj osnovi poduzimaju kompleksne ekoloke mere i aktivnosti. Ovo je posledica injenice da je svest o odgovornosti spram ivotne sredine istovremeno i dokaz svesti o odgovornosti spram opstanka buduih generacija! Dakle, sa stanovita zakonodavca i ekoloki svesne javnosti vie je nego poeljno da kompanije kroz sprovoenje ekolokih planova u okvirima korporativne drutvene odgovornosti unapreuju kvalitet ivotne sredine i vie nego to je to propisima odreeno. Meutim, na drugoj strani se pojavljuje pitanje da li se kompanijama, sa ekonomskog stanovita, zaista isplati da razvijaju dobrovoljne ekoloke programe? Ekonomisti e se prvenstveno pitati: mogu li kompanije to initi a da pri tom ne otete interese svojih vlasnika / upravljaa? Da li treba da rtvuju svoje profite zarad uticaja na ivotnu sredinu? injenica je da kompanije nemaju realno jak razlog zato bi to inile, jer je njihov glavni i najvei interes i cilj stvaranje profita. Ukoliko se i opredele za realizaciju ekolokih programa u okvirima korporativne drutvene odgovornosti, kompanije to ine zarad sopstvenog pozitivnog marketinga i uspostavljanja pozitivnih odnosa sa javnou 9. Firme koje zaista smatraju da e kroz ekloki pozitivne i odrive naine proizvodnje i pruanja usluga istovremeno ostvariti, tj. uveati profit, opredeljuju se za korporativno drutveno izvoenje delatnosti, a ne korporativnu drutvenu odgovornost10. Za razliku od korporativne
Bruce L.Hay, Robert N. Stavins, Richard H. K Vietor.: Environmental Protection and the Social Responsibility of Firms: Perspectives from Law, Economics and Business, Resources for the Future, Washington DC, 2005 9 Iako ima autora koji smatraju da poslovni voluntarizam (korporativna drutvena odgovornost) ulaganje novca u ivotnu sredinu - poveava profitabilnost, veina autora stoji na stanovitu da se to obino ne deava, vidi: Reinhard, F.: Bringing the Environment Down to Earth, Applying Business Principles to Environmental Management, Harvard Business School Press, 1999. 10 Bruce L.Hay, Robert N. Stavins, Richard H. K Vietor.: Environmental Protection and the Social Responsibility of Firms: Perspectives from Law, Economics and Business, Resources for the Future, Washington DC, 2005
8

drutvene odgovornosti, korporativno drutveno izvoenje delatnosti predstavlja strateko ponaanje firme (odnosno bilo koje poslovne organizacije) u smislu konfigurisanja principa, procesa i politika drutvene odgovornosti, te njihovih primetnih ishoda u odnosu na drutvene odnose11, sa vizijom da e takvo ponaanje dovesti do uveanja dobiti vlasnika / upravljaa. Ovakvo strateko opredeljenje je karakteristino za proizvoae proizvoda i usluga oznaenih eko-oznakom12. 6. Zakljuna razmatranja

Donoenje novog Lisabonskog Ugovora o reformi EU dokazalo je ekonomsku i pravno institucionalnu vitalnost EU, koja je uspela da izadje iz viegodinje ustavne krize i krize institucija. Oblast zatite ivotne sredine spada u domen tzv. podeljenih ili konkurentskih nadlenosti EU i drava lanica. Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona, Evropska unija je, inter alia, pokazala da je spremna da bude svetski lider u zatiti ivotne sredine, reavanju pitanja klimatskih promena i korienju obnovljivih izvora energije. Ugovor daje Uniji sredstva da pomenutu strategiju, pre svega, sprovede u dravama lanicama, posredstvom njihovih vlada a ove, izmeu ostalog, i posredstvom svojih najuticajnijih drutveno odgovornih subjekata. Proizilazi da Lisabonski Ugovor otvara put za formiranje nekih novih evropskih politika. Moe se oceniti da Lisabonski Ugovor doprinosi boljem demokratskom funkcionisanju EU i jaanju odgovornosti njenih institucija kroz jasniju podelu nadlenosti. Naime, oblast podeljenih nadlenosti podrazumeva da institucije EU i organi drava lanica tesno saradjuju u okvirima svojih kompetencija na unapredjivanju, pravnom regulisanju relevantnih pitanja i sprovoenju adekvatnih mera politike. Uvedena je takoe i klauzula solidarnosti, koja podrazumeva pruanje pomoi od strane organa EU i ostalih lanica EU dravi lanici ugroenoj prirodnim ili drugim vrstama katastrofa ili pak, teroristikim napadima. Takva pomo treba da bude omoguena svim raspoloivim sredstvima EU. Istrajnost na ostvarenju ukupnih ciljeva zatite i unapreenja ivote sredine je imperativ nadasve iz razloga trajnog ouvanja zdravlja planete i ljudi, odnosno buduih generacija, a on se ne moe dostii ekoloki svesnim delanjem samo u granicama zakona, ve i izlaskom van njih realizacijom ekolokih programa u okvirima korporativne drutvene odgovornosti. Mnogi evroskeptici su uzalud prognozirali skori kraj Unije. Dosadanja evropska integraciona kretanja u okviru EU ukazuju na zakljuak o tanosti uvene teorije bicikla, koja s pravom ukazuje na neprestanu izgradnju EU kao nain njenog opstanka i prosperiteta. Kroz stvaranje novih neravnotea, EU napreduje korak po korak, kako je to svojevremeno istakao an Mone. Otuda i zakljuak da najnoviji tekst Lisabonskog Ugovora o EU nije i poslednja re u primarnom zakonodavstvu i u institucionalnoj evoluciji EU. Ne treba da iznenadi da u skoroj budunosti budu predloene izmene i dopune Lisabonskog Ugovora o EU, ak i pre potpune primene svih njegovih odredaba. Nije stoga sluajno da je u
D. J. Wood, Corporate social performance revisited, Academy of Management Review, 16, 1991, p. 693; M. Orlitzky, Corporate Social Performance: Developing Effective Strategies, Research Brief, Sydney, 2000 12 Doc. dr M. Kosti:Eko-oznaka kao vid informacije o proizvodima, Zbornik radova sa Savetovanja pravnika u privredi u Vrnjakoj banji Poslovno pravo i evropske integracije, asopis Pravo i privreda, br. 5-8,, Beograd, 2009
11

novom Ugovoru o EU iz Lisabona otklonjeno svako pozivanje na Ustav EU, koji je inae bio neuspeli pokuaj konstitucionalizacije Unije i propalo pretvaranje Unije u super-dravu. Realno je za oekivati da e upravo na polju zatite ivotne sredine institucionalni razvoj EU dovesti do irenja nadlenosti institucija EU i formulisanja ojaane evropske politike zatite ivotne sredine i novih standarda drutvene ekoloke odgovornosti u lanicama EU. Ipak prilikom predvianja daljeg razvoja u ovoj oblasti, ne treba zaboraviti da su zemlje lanice su glavni konstitutivni subjekti EU i kao takve diktiraju i sam tok i tempo institucionalne reforme Unije.13 Naime, za sve institucionalne reforme EU neophodna je jednoglasnost drava lanica. Ugovorom iz Nice nije promenjena odredba (l. 48, bivi l. N) da se za izmenu konstitutivnog ugovora zahteva zajedniko utvrivanje izmena na konferenciji predstavnika vlada drava lanica, koju saziva predsedavajui Saveta. Za stupanje na snagu amandmana Ugovora o EU neophodna je ratifikacija u svim dravama lanicama u skladu sa njihovim ustavnim pravilima. Proces institucionalne reforme Evropske unije karakterie pre svega evolutivni karakter, kao i dugoronost, ali uz varirajuu dinamiku u zavisnosti od ekonomskih uslova i politikog miljea u samim dravama lanicama EU. Svakako se radi o nekoj vrsti prie bez kraja, te je samim tim nemogue dati definitivne zakljuke i ocene, koje vreme i dalji tok razvoja EU nee porei. Tome treba dodati rastui znaaj pitanja zatite ivotne sredine i presudne uloge korporativne ekoloke odgovornosti kompanija u toj oblasti. Tokom vie od pola veka svog postojanja, EU je prevashodno bila usmerena ka stvaranju novog ekonomskog poretka drava lanica putem formulisanja optih zajednikih propisa. Veoma esto EU je preputala njihovu primenu dravama lanicama. U sferi unapreenja zatite ivotne sredine i jaanja korporativne ekoloke odgovornosti otvara se polje za paralelno intenziviranje aktivnosti organa EU, ali i neposredniju i efikasniju ulogu privrednih drutava i ostalih relevantnih tzv. mikro-subjekata na evropskom planu.

Prof. Dr Gordana Gasmi Professor at the Singidunum University Belgrade Doc. Dr Marija Kosti Assistant Professor at the Singidunum University Belgrade

LISBON TREATY ON EU AND CORPORATE SOCIAL ECOLOGIC RESPONSIBILITY Summary This paper is analyzing relevant key elements of the Lisbon Treaty on the reform of the European Union (EU) in the light of the issue of corporate social ecologic responsibility. Therefore, the new approach contained in the Lisbon Treaty regulations has been analyzed in relation to the importance of the improving the quality of the environment and not only the

13

Gasmi G., Ibidem, str. 361.

ecology protection. This issue gains special significance in current international economic relations and in view of the new provisions of the Lisbon Treaty. Upon entry into force of the Treaty of Lisbon, the European Union has shown it is ready to become a world leader in environmental protection, tackling the issue of climate change and the use of renewable energy sources. The Treaty gives the Union necessary means to develope and complete above strategy, primarily carried out by Member States through their governments and those, among others, through their influential and socially responsible companies. Devotion in achieving the overall goals of protection and improvment of the environment, is an imperative for reasons of permanent protection of healthy planet and people, as well as future generations. This aim can not be achived only by performing environmentally sound actions prescribed by the law, but also rising out of the legal context by implementing environmental programs within corporate social responsibility. . Keywords: Lisbon Treaty, European Union, Corporate Social Responsibility, Corporate Environmental Programmes