JUGOSLOVENSKI

JUS
STANDARD
U.C2.100
2002
Izracunavanje povrsina objekata u oblasti.
vis,?kogradnje
Calculation of area indicators of buildings
III iZdanje
/
SAVEZNI z.A.VOO ZA
Reterenrna Qznaka
szs
STANDARDIz.A.CIJU
JUS U.C2.100:2002
JUS
Slampa Savewi zavod za standarciizaciju. Beograd
Zabranjeno prestampavanje (sve vrste umnoiavanja)
SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
11000 Beograd. Kneza Milosa 20. p.t. 609
Tel.: 361-37-25. 361-32-45
Teiefaks: (011) 361 -74-28
E-mail: jus@szs.sv.gov.yu
?rodaja ~ . a n d a r d a : 361-73-61
/
JUS JUS U.C2.100:2002
"" )
Izracunavanje povrsina objekata U obiasti visokogradnje
Ovaj standard doneo je direktor SZS Resenjem br. 5 / 2 - 0 1 ~ 1 / 2 8 od ~ 2002. godine..
~
a Predgovor
Ovaj standard je nastao revlz.ljom standarda JUS U.C2.100:1995, a pripremila ga je Komisija za standarde
iz oblasti dimenzionalne koordinacije u gradenju. Opsti termini i derinicije su u skladu sa standardima
JUS ISO 9836:1995, JUS ISO 6707-1 :1997 i JUS ISO 6241 :1997.
Prilog A je informativan i sadrii tabelu koja se odnosi na koriscenje objekata prostora u zavisnosti ad
namene i funkcije zgrade prema standardu JUS ISO 6241 :1997.
1 Predmet i podrucje primene
Ovim standardom se utvrduju definicije i nacini proracuna povrsina zgrada radi jednoobraznog izracunavanja
povrsina u postupku planiranja, projektovanja, izgradnje, eksploatacije i prom eta gradevinskiil objekata.
Definicije i proracuni' zapreminskih pokazatelja nisu predmet ovog standarda i za njihova izracun2.v2.nje
koristi se postoje6 standard JUS ISO 9836:1995.
2 Normativne reference
Sledeci nonmativni dokumenti sadrie odredbe koje, putem pOlivanja u ovom tekstu, cine odredbe ovog
jugoslovenskog standarda. Kada se navode datirane reference, ne primenjuju se naknadne iz.mene i dopune
iii revizije bilo koje ad ovih publikacij2.. Medutim, ucesnici spcrazuma koji se zasnivaju na ovom
. jugoslovenskom standardu pozivaju se da ispitaju mogucnost primene najnovijih izdanja nize navedeniil
normativnih dokumenata. Kada se navode nedarirane reference, primenjuje se najnovije izdanje norm2.tivnog
dokumenta na koji se
/
JUS ISO 6241 :1997
JUS ISO 67071 :1997
JUS ISO 9838:1995
poziva. SZS odriava registre lrenutno vaieCih jugoslovenskih standarda.
Standardi performansi v gradenjv - Principi za nji'hovv pripremv i faktori kOji se
uzimaju v obzir
Visokogradnja i gradevinsko inienjerstvo - Recmk - Oeo 1: Opsti termini.
Standardi performansi u gradenjv - Oefinicije i poracuni povrSinskih i zapreminskin
pokazarelja
3 Termini i definicije
Za potreoe ovog standarda koriste 5e tenmini i definicije iz JUS ISO 9836 JUS ISO 67071, kao terrr.ini
deflnicije prilagodeni aktuelnim potrebama nase prakse. To su:
3.1
zgrada
Objekat vtsokogradnje cija je osnovna funkcija da obezbedi uslave za boravak korisnika iIi smestaj patrebne
opreme. Obicno predstavlja stabilan. nepokretan objekat (prema standardu JUS ISO 6707-1, u 3.1.3).
u.C2.100:2oo2--
/'
/
JUS
).2
etaza
F ~ o s t o r izmedu dve uzastopne gornje podne povrsine iii izmedu gornje povrsine poda krova (prema
standardu JUS ISO 6707-1, u 4.4).
Etate mogu biti potpuno iii delimicno ispod iii iznad terena, a realizovane su kao zatvoreni iii otvoreni
prostori.
gradevinska brute pevrsina
ukupna' povrsina (3.7)
.,eta :lOvrsina
(3.8)
90vrsina pod grade'linskim elemenhma
(3.9)
pclaivena pcvrsina
izgradena povrsina (3.6)
Slika 1 - Prikaz karakteristicnih povrSina
)
3.3
Krovni prostar
Deo zgrade koji S8 naJazi ispod kosih krovnih ravni. Prostor ispod kosih krovnih ravni maze da bude:
3.3.1
potKro 'II je
Deo krovnog prostora kcji S8 koristi u skladu sa odgovarajucom namenom funkcijom zgrade.
3.3.2
tavan
?risrupacan prostor u potkrovlju zgrade, l<oji nije namenjen za stanovanje cesto sluzi za cdlaganje (prema
JUS ISO 6707-1).
3..1
zatvoren prostar
Povrsina na etaii iii u zgradi koja je gradevinskim elementima potpuno odvojena od spoljnog prostora.
2
:5
.I "
J.5
otvoren prostor
Povrsina koja konstrukciono i f.unkcionalno pripada zgradi i ima jednu iii vise neposrednih veza sa spoljnim
prostorom (Iada, balkon, terasa, galerija. trem, veranda i sl.).
Otvoreni proston f'rlogu da budu:
pokriveni prastori koji nisu zatvoreni sa svih strana do pune spratne visine, na primer pokriveni balkoni;
nepokriven; praston, ali agraniceni (parapetnim zidovima, vencima, rukahvatima), na primer nepakriveni
balkani.
3.6
pokrivena povrsina'i
izgradena povrsina
?ovrsina zemljista pakrivena abjektima u obradenam stanju (videti sliku 2).
3.7
aradevinska brute povrsina
I _ .
.upna povrslna
P',)'1rsina prostcra koji ie adreden sooljasnjim merama tinalno obradenih gradevinskih elemenata koji ga
iormiraju (fasadnih zidova, ograda i sl.), (videti sliku 3).
3.8
neto pavrsma
Povrsina svih prostara izmecu zidava i pregrada (video sliku 5).
Neto povrsinu Cine sledece povrsine:
3.8.1
korisna
Oelovi neto povrSine koji ocgovaraju nameni funkciji zgrade. Karisne povrSine S8 kfasiiikuju prema nameni i
iunkciji zgrade.
3.8.2
povrstna pad instalacijama.
'<;hnicke prostorije
,jelovi neW povrSine u kojima su smestene tehnicke instalacije objeKta za: kanalizaciju, vadovad, greianje i
potrosnju tople vade, gasne instalacije, snabdevanie elektricnom energijom, generatore, ventiiaciju,
i hladenje, telekamunikacije, liftove, eskalatore i transportere, kao i ostale usluzne instalacije.
3.8.3
povrslna za komunikaciju
Delovi neto povrSine koji sluze za komunikaciju u cbje!<tu, k2.o sto 5U: stepenista; koric:ori, unutrasnje rampe,
holovi, hodnici, liftovski otvori, instalacije za apsti promet (kao sto su eskalatari) i 51.
3.9
povrslna pod gradevinskim elementima
Povrsina u okviru grade'linske brute pavrsine etaie (u skladu sa 3.7) i odnosi 5e na povrsinu (horizontalni
presek u nivou poda) gradevinskih elemenata koji formiraju prostor (spoljasnji i unutrasnii zidovi, slubovi,
dimnjaci i sl.).
" ":US ISO 9836:1995, U 5.1.2
'1 Termin ':.<orisna povrsina" ne odgovara terminu povrsina" iz standarda JUS U.C2.100:1995. Promena
znacenja teffi1ina je posledica usaglasavanja sa JUS ISO 9836:1995.
3
/ ...
JS U.C2.100:2002 JUS
/ .
4 Principi proracuna povrsina
4.1 Horizontalne povrsine se izracunavaju prema njihovim stvarnim merama. Za povrsine u nagibu koriste
sa mere njihovih vertikalnih projekcija na zamisljenu horizontalnu ra'lan.
4.1.2 PovrSine na etaii se prikazuju u skladu sa podelom na zatvorene i otvorene prostore.
4.1.3 Povrsine na etaii sa razliCitim spratnim visinama prikazuju se posebno (na primer 'leliki holo'li,
dvorane i sl.).
4.1.4 Povrsinski pokazatelji dobijaju se iz podataka koji su upisani u planovima merenjem na objektu, a
izraiavaju S8 u m
2
, sa dva decimalna mesta.
4.2 Pokrivena povrSina
4.2.1 Pokrivena po'lrsina je odredena vertikalnom projekcijom na teren spoljasnjih mera finalno obradenih
rasadnih zidova zgrade (videli slike 1 i 2).
4.2.2 U pokrivenu povrsinu se ne uracunavaju:
"\ konstrukcije iii delovi konstrukcije koji nisu iznad povrsine terena;
sekundarne komoonente, na primer spoljasnja prilazna stepenista, spoljasnje rampe, nadstresnice iznad
ulaza :.J objekat. horizontalne zastite od sunca, kro'lni ulicna rasveta;
povrsine izvan objekta sa specificnom namenom, na primer staklenici i sl.
i'JA?OMENA Sarno u slucaje',ima kada nadstresnica formira objekat, proslor ispod nadstresnice racuna sa kao
pokrivena povrsina prema <i.2.1 (benzinska pumpa, natkrivena proizvodna postrojenja. sxladista i sl.), (videli sliku 2a).
01
B
-
2ril!I8
Pokrivena povrsina Pokrivena povrsina
Sllka 2 - Pokrivena pO'lrSina SJika 2a - Pokrivena povrslna ispod'
. nadstresnice koja formira objekat
4.3 Grade'linska brute pevrsina
4.3.1 Gradevinska bruto po'lrsina je odredena spoljasnjim merama finalno obradenih fasadnih zidova
(videa siiku 3}.
4.3.2 Gradevinska bruto povrs:na se jzracunava posebno za svaku etaiu u zgradi, kao za zgradu u
4
}s
celini predstavlja zbir gradevinskih bruto povrsina svih podzemnih i nadzemnih etaza u zgradi.
4.3.3 Gradevinska bruto povrsina je sastavljena ad neto povrsine (videti 3.8) povrsine pod gradevinskim
elementima (videti 3.9).
4.3.4 Za izracunavanje gradevinske bruto povrstne koriste se spoljasnje mere tinalno obradenih
gradevinskih elemenata koji zatvaraju prostor, ukljucujuCi spoljasnje obloge zidova i parapeta (video sliku 3).
Udubljenja i ispusti konstrukcione i estetske prirode, kao i profilacije na zgradi koje ne uticu na promenu
vrednosti povrsina prostora u zgradi, ne uzimaju se u obzir (videti sliku 4).
4.3.5 Kada se za izracunavanje gradevinske bruto povrsine koriste crteii koji sadrie sarno mere zidova i
prikazuju grube gradevinske radove (bez spoljne obloge), tada se mere povecavaju za debljinu spoljne
obloge.
'.J-----UnutraSni mallei'
'hLA..rI----- 2d ad opeke
l'-r-c..,.,:.,/-rL.".y+.,.L,+---- Marte<
P!oea ad veStaCi<cg l<amena
I L Mera grubM radova-ro/
LMera za gradevinsku bruto
povrsinu
Slika 3 - Gradevinska bruto povrsina fasadni zidovi sa oblogom
4.3.6 Pri izracunavanju gradevinske bruto povrsine etaie u okviru krovnog prostora, racuna se onaj dec
potkrovlja u kojem njegova svetla visina iznosi najmanje 1,50 m (videti sliku 6).
4.3.6.1 Gracevinske bruto povrsine ispod stepenista iii drugih kosin ravni racunaju se sarno u onom delu
u kojem njihova svetla visina iznosi najmanje 1,59 m.
4.3.7 U gradevinsku bruto povrsinu ne uracunavalu se sledeCi delovi zgrade:
tavani;
delovi potkrovlja, odrlOsno delovi ispod stepenista iii drugih kosih ravni Ciia je svetJa visina mania od
1,50 m;
tehnicke etate Cija je svetla visina mania od 1,50 m;
prostori izmedu terena i donjeg nivoazgrade koji sluie za horizontalni razvod instalacija;
5
JUS
natkcivene i upustene campe, nadstresnice, spoljna stepenista i ravne neprohodne terase;
zatvoreni vertikalni i horizontalni instalacioni Sahtovi.
a
:i
.3
o
:;
.3
:l
.><
.s ;!
~ ~
,&[
Cl
ca
N
~
:;;
::
I
f-f---+L.ir-- Mera za gradevinsku bruto
povrsinu I
Gips-kartonska plaCe
V'>1if--lzolacione ploCe
-17"::t--Nosac na zidu
H--t7-1l"--VakNite pIOCa
LNaprofilisana podloga
"----- Mara za. grad'evinsku brute povrs:nu - - - ~ )
Slika 4 - Gradevinska brute povrsina - tasadni zidovi sa protilisanom oblogom
4.4 Neto povrsina
4.4.1 Neto povrsina ie odredena unutrasnjim merama izmedu zidova koji ogranicavaju zatvorene
(videti 3.4) i otvorene prostore (videti 3.5).
Za izracunavanje neto povrsine etaie koriste se mere izmedu final no obradenih zidova pregrada u nivou
poda, ne uzimajuCl u obzic mece sokli, lajsni, ivicnjaka i 51. (videti sliku 5).
4.4.2 ,\Jeto povrSina se izracunava posebno za svaku etaiu u zgcadi, kao za zgradu u celini,
predstavlia zbir neto povrsina svih podzemnih i nadzemnih etaza.
4.4.3 Neto povrsina prikazuje se u okviru projekta. u skladu sa namenom prostora, to kao:
a) korisna povrsina;
b) povrSina pod instalacijama;
c) povrsina za komunikaciju.
6
J! ill
Neto povi'"Sina
Slika 5 - Neto povrsina etaZe
: 4.4.4 Pri izracunavanju neto povrsine etate u okviru krovnog prostora racuna 5e onaj deo potkrovlja u
. kojem njegova svetJa visina iznosi najmanje 1,50 m (videti sliku 6).
NAPOMENA Povrsine delova potkrovlja sa svetJom visinom manjom ad 1,50 m mogu se koris:iti, ali se ne mogu
uracunavati u neto povrsinu potkrovlja.
4.4.4.1 Povrsine ispad stepenista iii drugih kosih ravni racunaju se samo u onom delu u kojem njihova
vis ina iznosi najmanje 1,50 m.
4.4.5 U neto povrSinu etate uracunavaju se i podne povrsine izJaga, povrsine ispod radijatora, ugradenih
delova namestaja i opreme i sl. Ne odbijaju 5e ni podne lajsne, 50kle, ivicnjaci i sl. (videti sliku 5).
4.4.6
U neto povrSinu uracunavaju se sledeci delovi zgrade:
tavani;
delavi potkrovlja, odnosno delovi ispod stepenista iii drugih kosin ravni Cija je sveUa visina manja od
1,50 m;
tehnicke etate cija je sveUa visina manja ad 1,50 m;
prastori izmedu terena i donjeg nivoa zgrade koji sluie za horizantalni razvod instalacija;
natkrivene i upustene rampe, spoljna stepenista i rayne neprohodne terase;
zatvoreni vertikalni i horizontalni instalacioni sahtovi.
7
.JUS U.C2.100:2002
Mere u centrimetrima
/'
/
Pp - povrsina upotrebljiv8 zone
I
"!
.,
najveea svetla visina
- - - - ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
I
,
.,
j
~ !
Neto povrsina
Slika 6 - Neto povrsina potkrovlja i prostora ispod kosih ravni
4.4.7 U neto povrSinu sa
zidovima iznad nivoa poda.
ne uracunavaju podne povrsine u otvorima za vrata, prozore, udubljenja nisa u
4.4.8 Kada sa za izracunavanje neto povrsina kariste mere izmedu neobradenih povrsina zidova (mere iz
crteza), tada se taka izracunaie povrsine umanjuju za 3 %. Ova umanjenje se ne primenjuje ako su zidovi
ad preiabrikovanih elemenaia, tj. zidavi Cije final no obradene povrsine ne povecavaju debljinu zida oznacenu
u projektu.
4.5 Povrsina pod gradevinskim elementima
4.5.1 PovrSina pod grade'linskim elementima izracunava se posebno za svaku etazu.
Za izracunavanje povrsine pod gradevinskim elementima
uzimajuCi U obzir mere sokli, lajsni, ivicnjaka i sl.
koriste sa mere final no obradeniil elemenata, ne
4.5.2 U povrsinu pod gradevinskim elementima uracunavaju se
nise u zjdovima koji zatvaraju prestor, u skladu sa 4-.4.7 i 4.3.3.
i povrsine u otvorima za vrata, udubljenja
4.5.3 Kada se za izracunavanje povrSina pod gradevinskim elementima koriste mere neobradenih povrsina
zidova (mere iz arteta), tada S2 tako izracunate povrSine povecavaju za razliku dobijenih neto povrsina od
3 %, prema proracunu iz <1A.8. Ovopovecanje se ne primenjuje ako su zidovi od prefabrikovanih
elemenata, q. zidovi cije finalno obradene povrsine ne povecavaju dabljinu zida oznacenu u projektu.
5 Prikaz povrsina
U projektu svakog novog objekta moraju se prikazati:
2.) gr2.devinska brute pevrsin2.;
.b) neto povrsina.
Neto povrsina se izracunava za svaku etaiu posebno i upisuje se u svaku
posebnom listu projekta prikazuje se zbir neto povrsina svih etaia zgrade
zgrade u skladu sa tackama 4.1.2 i 4.1.3 ovog standarda.
karakteristicnu osnovu, a na
i gradevinska brute povrsina
6 Zapremlna
rzracunavanje zapremine zgrade vrsi se prema standardu JUS ISO 9836:1995, u 5.2.
8
,I
/
JUS
I
I
I
!
I
,
!
!
I
Tabela A.1
'i
Upotreba
1.
2.
3.
4.
;\
.,
I
.,
:1
;1
5.
'1
.'
j
;i
6.
IL
1\
7.
!
i
i 8.
I
.1
9.
I.
)
!
.,
I
10.
11 .
12.
:!;
:::
13.
14.
Transport
(I judi, robe, tecnosti i ga
soya, elektricne energije
itd.)
Industrija
(rucni rad, proizvodnja. po
Ijoprivreda, ispitivanje itd.)
Kancelaritski poslovi,
trgovina
(ucenje, pisanje, crtanje,
prodaja, knjigovodstvo itd.)
Medicinska nega
(pregred, lecenje, operacije
itd.)
Rekreacija
(gimnastika, plivanje, igra
nje, pies itd.)
Kultura
(crkvena sluzba, oorazova
nje, sastanci itd.)
Prebivanje
(spavanje, stanovanje itd.)
Promet
.' -'
..Ishrana
(kuvanje, uzimanje hrane)
Higi;ena
Ciscenje, odriavanje
Si<ladistenje
Instalacije pogona
Ostalo
Prilog A
(informativan)
- Koriscenje objekata prostora
Primeri prostora Primerl objekata
Okno lifta, garaia L:eleznicka stanica, pumpna sta
nica
Radionica, proizvodna hala, 5ta Fabrika, farma, laboratoriiski ob-
la, laboratorija jekat
Kancelarija, projektni biro, pro- Poslovna zgrada. samoposluga
davnica
Operaciona sala, soba za kon- Bolnica, zdravstveni centar
suitacije, bolesnicka soba, rend
gen, cekaonica
Gimnasticka sala, bazen, sport- Sportski centar, plesna dvorana
ska dvorana, sala za igru
Sala za s2slanke, izlozbena Kongresni centar, umetnicki cen
dvorana, izlozbeni salon, ucioni tar, crl<va, pozoriste, skola, bib
ca, slusaonica, citaonica lioleka, muzej
Spavaca soba, dnevna saba Kuca, stambeni b/ok, hotel
Hodnik, stepeniste Natkriveni put
Resloran Kuhinja. trpezarija
Javni we
Perionica, proslorija za odrZa-
Kupatilo, we
Javna perionica
vanje
Supa, garderoba, ostava Magacin
Prostorija za postrojenja, pros- Straiarnica
tarija za merenja
9