Description

Autori: Bubanovic Ivan, Najman Stevo, Zoran Poptrajkovic
Imunokontracepcija predstavlja jednu od najmla|ih grana
imunologije i pored ~injenice da istra‘ivanja na ovom polju traju poslednjih
sto godina. Revolucionarni napredak imunokontracepcionih
procedura omogu}ila su nova otkri}a na polju genetike, molekularne
biologije i imunologije. Prve kontracepcione vakcine su za antigensku
osnovu imale cele }elije ili ~ak ekstrakte tkiva i organa, tako
da nije moglo biti re~i o precizno definisanim antigenima vakcine.
Tek u poslednjih dvadeset godina u koncept imunokontracepcije
uvedene su vakcine bazirane na jednom antigenu ili ~ak antigenskom
epitopu, {to je omogu}ilo veliki napredak u ovoj oblasti.
Ograni~enja klasi~nog pristupa u re{avanju problema kontrole
ra|anja ti~u se komfora, cene, efikasnosti, mogu}ih komplikacija i
mogu}nosti neselektivne primene na ve}u grupu ‘ivotinja i ljudi.
Klasi~na kontracepciona sredstva je prakti~no nemogu}e primeniti
na velikoj populaciji ljudi ili ‘ivotinja bez anga‘ovanja ogromnog broja
stru~nih lica koja bi sprovodila i nadzirala ~itavu proceduru.
Kontracepcione vakcine u tom smislu donose pravu revoluciju. Ova
mogu}nost je naro~ito dobila na zna~aju razvojem tehnologije rekombinantne
DNK i otvaranjem mogu}nosti kreiranja mikroorganizama
koji bi bili nosioci kontracepcione vakcine. @ivi mikroorganizmi kori{}
eni kao antigenska osnova kontracepcione vakcine pru‘aju mogu}
nost epidemijske imunizacije ~itavih populacija ‘ivotinja, dok
epidemijski model primene kontracepcione vakcine na ljudima daje
ovim vakcinama zastra{uju}e karakteristike biolo{kog oru‘ja.
Na{i motivi za pisanjem ove publikacije bazirani su na
velikom zna~aju kontracepcionih vakcina, koje je realno o~ekivati u
budu}nosti, i ~injenici da su dostignu}a u ovoj oblasti u na{oj
literaturi neadekvatno ispra}ena. S obzirom da se radi o prili~no
kompleksnoj i obimnoj materiji, prilikom pisanja ove publikacije
ograni~ili smo se na opisivanje najva‘nijih imunskih mehanizama na
kojima se temelje mehanizmi dejstava kontracepcionih vakcina, kao
i na najva‘nije rezultate istra‘ivanja razli~itih antigena sa imunokontracepcionim
potencijalom.
U nameri da prika‘emo samo najbitnije momente problematike
imunokontracepcije, po{li smo od pretpostavke da je ve}ina
~italaca upoznata sa osnovama imunologije i reprodukcije sisara,
tako da smo odustali od detaljnih opisa mehanizama koji se mogu
na}i u literaturi iz op{te imunologije, embriologije, genetike i reprodukcije.
Od ovakvog pristupa prezentaciji materije odustali smo
samo u poglavlju o imunskoj toleranciji, autoimunosti i infertilitetu,
zbog ~injenice da su mehanizmi akcije imunokontracepcionih vakcina
veoma sli~ni autoimunskim procesima, kao i zbog naj~e{}ih i
najte‘ih komplikacija imunokontracepcionih procedura koje se
pojavljuju u obliku autoimunskih procesa na gonadama i drugim
organima.
^itaoci koji bi ‘eleli da upotpune svoja znanja iz podru~ja
imunokontracepcije preporu~ujemo autore kao {to su: Naz, Gupta,
Moudgal, Primakoff, Lea, Afzalpurkar, Umashashi, Radhakantha,
Moodbidri, Kenneth, Koyama, Barlow, Govinda itd.