"Ne moe biti svetskog mira bez smirenog uma, i nema smirenog uma pod kontrolom uma"

Keti O'Brajen Jo pre raspada Jugoslavije zainteresovao sam se za politiki fenomen, poznat u javnosti pod dosta neodreenom sintagmom "novi svetski poredak". Intuitivno sam znao da se pojavljuju obrisi novog, mranog koncepta svetske dominacije, ve osmiljenog i sada spremnog za realizaciju. Zalivski rat, raspad Sovjetskog Saveza i stvaranje novih drava u Aziji, kao i raspad Varavskog pakta i nastanak novih drava u Evropi, razbijanje Jugoslavije, pa zatim pritisak da se ona dalje usitnjava, uz injenicu da Sjedinjene Amerike Drave u poslednjih dvadeset godina naglo jaaju vojno-industrijski kompleks sa ciljem da preuzmu ulogu neporecive svetske sile, novog Rimskog carstva, u bili neka vrsta iznudice da sada ponem da objavljujem prikupljeni materijal. Oigledno je da su stare vrednosti pravnog sistema sveta pale u vodu, postale podlone manipulaciji i relativizaciji prema trenutnoj po trebi. Pravda se pretvorila u karikaturu legitimnosti. U ovoj travestiji, licememom zaklanjanju iza navodno slobodno izglasanih odluka Ujedinjenih Nacija, Saveta bezbednosti i Evropske zajednice, i dalje stoji ogoljena sila i interesi nadnacionalnog centra moi, konglomerata politike, tajnih drutava, bankarskog kapitala i itave pratee medijske buluraente u slubi takozvanog Novog svetskog poretka. Aktivnu ulogu u njegovom stvaranju je odigrala i Katolika crkva, od trenutka kada se na njenom elu naao Jovan Pavle II. Oivelo papstvo se ponovo nalo u svojoj omiljenoj ulozi aktivnog politikog aktera u svetovnoj areni.
7

Dosije Omega Izbor Jovana Pavla II, 1978 godine, bio je signalni dogaaj. Njegovo uce u ruenju komunizma u Poljskoj imalo je efekat doraina koje padaju i u nizu rue ceo red. Pri tom je u susretu sa Ronaldom Reganom, 7 juna 1982 godine, formalizovan ovaj pakt sveopte kampanje U rucnjc komunistikog carstva. Riard Alen, Reganovog savetnik za nacionalnu bezbednost, nazvao je ovaj savez Svetom Alijansom.. Kljuni lanovi i uesnici iz amerike administracije bili su svi od reda poboni katolici i lanovi Maltekih vitezova: ef CIA, Vilijam Kejsi; Aleksandar Hcjg; Alen, Klark; Volters i Vilijam Vilson, Reganov ambasador u Rimu. Ova imena spominjem zato to e se mnogi od njih pojaviti kasnije u naoj prii, kao lanovi tajnih i polujavnih drutava koja ine okosnicu "vlade u senci" Amerike i osnovnu snagu Novog svetskog poretka. Ne moe se rei da nagovetaja nije bilo. Dems Varburg, u svedoenju pred Senatskim komitetom za inostrane poslove, 17 februara 1950 godine, otvoreno je pripretio:
"Imaemo svetsku vladu, svialo se to vama ili ne, milom ili silom."

U vesti agencije "Asoijeted Pres", od 26 jula 1968 godine, se kae:

"Guverner Njujorka, Nelson A. Rokfeler, izjavljuje da e kao predsednik raditi na meunarodnom stvaranju 'Novog svetskog poretka'."

U listu "Sijetl Post Intelidens", od 18 aprila 1975 godine, Henri Kisinder je izjavio:
"Naa nacija je jedinstveno nadarena da igra stvaralaku i presudnu ulogu u Novom svetskom poretku koji se uobliava oko nas."

Vrlo brzo nakon ove izjave, u Americi je obnarodovana inicijativa trideset i dva lana Senata i devedeset i dva lana predstavnikog doma. Ovaj dokuraent od 30 januara 1976 godine, poznat kao "Deklaracija o meuzavisnosti", nedvosmisleno kae:
"Pre dve stotine godina nai preci stvorili su novu naciju. Mi sada moramo da se udruzimo sa drugima i da stvorimo Novi svetski poredak." 8

Uvod Ameriki predsednik Dord Bu je, 12 maja 1989 godine, u jednom javnom istupu rekao: "Konano, naa stvarnost je da ponovo primimo Sovjetski Savez u Svetski poredak. Moda e Svetski poredak u budunosti biti istinska porodica nacija." Da podsetim koliko je pamenje sveta kratko i koliko se istorija sveta zaista ponavlja, pogotovo onda kada neki procesi nisu dovedeni do kraja, citirau Adolfa Hitlera koji je rekao: "Nacional-socijalizam e iskoristiti svoju revoluciju za uspostavljanje Novog svetskog poretka."

I Deo

Moj prvi pokuaj, objavljivanje materijala o Redu etvrtog Rajha, bio je vie nego ohrabrujui. Citaoci su sa zanimanjem, i esto nevericom, propratili pojavljivanje ovog teksta i zato sam ga ukljuio u ovu knjigu kao neku vrstu "prvog poglavlja", a u daljim. poglavljima u se vraati na neke od tema, produbljivati ih i iriti novim podacima.

RED ETVRTOG RAJHA

Pred Apelacionim sudom etvrtog distrikta, krajem 1991 godine, pojavio se neobian sluaj. Tuitelj je bio Majkl Akvino, potpukovnik amerike armije u rezervi, a tueni, tadanji vojni sekretar, Majkl Stoun. Razlog za tubu je bio taj to je protiv Akvina voena istraga od strane Vojne kriminalistike istrane slube, CID (Criminal Investigation Division), u vezi optube za seksualnu zloupotrebu dece, a taj izvetaj je naneo moralnu tetu Akvinu, koji je traio da se njegovo ime brie iz dokumenata u vezi sa ovim sluajem. Sud je procenio da se pod lanove zakona o zatiti privatnosti ne moe svrstati relevantna istraga CID-a, jer ostaju osnovane sumnje da je Akvino umean u delovanje satanskog kulta i seksualnu zloupotrebu dece. Novinari su se odmah bacili u sopstvenu istragu ovog sluaja i uskoro su se pojavili obrisi monstruoznih aktivnosti povezanih ne samo sa pedofilijom, ve i sa satanizmom, neonacizmom, ispiranjem mozga i drugim zloupotrebama koje su ile do najviih instanci CIA, Pentagona i Bele kue, a predstavljale su deo svesne, koordinirane akcije na irokom planu, sa ciljem osvajanja svetske vlasti.

Zloupotreba dece u bazi Prezidio

Naa pria poinje u novembru 1986 godine. Tada su policija San Franciska, FBI i CID zapoeli istragu na osnovu optube da je Geri Hembrajt seksualno zloupotrebljavao decu koja su mu bila poverena na uvanje, u "Deijem centru za razvoj", pri vojnoj bazi "Prezidio". Kapetan amerike armije, Leri Adams Tomson, je 12 avgusta 1987 godine prijavio vlastima da se njegova trogodinja erka, koja je 13

Dosije Omega pohaala centar u vreme kada je tamo radio Hembrajt, vidljivo prestraila kada je ugledala Akvina i njegovu enu prilikom sluajnog susreta u poti vojne baze. Tada je ocu rekla da je plae Miki i Sembi (Akvino i njegova ena). U razgovoru sa agentom FBI, devojica je ponovila da su nju i drugu decu, Miki, Sembi i gospodin Geri vodili u stan gospodina Gerija i tamo se sa njima "igrali". Tako je policijska istraga proirena i na visokog oficira amerike armije. Policijski inspektor Glen Pamfilov je 14 avgusta 1987 godine izvrio pretres Akvinovog stana, zaplenio fotografsku opremu, filmove, dnevnike i telefonske adresare. Potom je obavio seriju razgovora sa roditeljima i osumnjienima, i sastavio policijski izvetaj, iju kopiju imam i iz kojeg u vam citirati jedan deo. Specijalni agent Klajd Formen obavio je razgovor sa Leri Tomsonom, njegovom enom Miel i njenom erkora Kinsi Adams i zabeleio sledee; "U vreme kada je datirano udno zbivanje u deijem centru (1986 godine), Leri Tomson je dolazio da uzme malu Kinsi i u dva maha mu je Geri Hembrajt rekao da se Kinsi upikila u gaice, to je bilo neobino, jer je Kinsi to prestala da radi godinu dana pre toga i to joj se vie nije deavalo. U to vreme, Kinsi je poela da doivljava none more i upiskila bi se pri tom od straha. U januaru 1987 godine Kinsi je zapoela sa medicinskom terapijom, a u februaru 1987 godine, posle etiri seanse, terapeutu je postalo jasno da je bila seksualno zloupotrebijena od strane ljudi ije je nadimke znala. Bili su to Miki i embi. U sredu, 12 avgusta 1987 godine, Lari, Miel i Kinsi su bili u poti baze Prezidio, kada je Kinsl pritrala Leriju i grcevito se uhvatila z.a njegovu nogu. Leri je podigao pogled i ugledao Majkla Akvina. Leri je upitao Kinsi da ti poznaje tog oveka u beloj koulji. Kinsi je rekla: 'Da, to je Miki. Zatim je dodala: 'On je lo ovek i ja ga se bojim'. Leri je pratio kolima Akvina do njegove kue, gde su ugledali njegovu enu. Kada je Leri upitao Kinsi da li poznaje tu enu, ona je odgovorila: 'Da, to je Sembi'. Zatim se Leri odvezao svojoj kui i pozvao nas. Sledeeg jutra, agent Formen je obavio razgovor sa Kinsi, koja je prvo prepoznala na fotografiji Gerija Hembrajta i rekla da joj je Geri stavljao svoj penis u usta, vaginu i zadnjicu, da ju je odvezao svojoj kui. i da ju je tu fotografisao. U stanu su bili prisutni Miki i embi. Miki je radio isto to i Geri. Miki i Geri su bili obuceni u ensku odeu, a embi u tnuku. Kinsi je izjavila da se u kupatilu nalazi kada sa lavljim sapama. Policijskom proverom je utvreno da se na adresi gde ih je 14

Red etvrtog Rajha Kinsi odvela zapravo nalazi stan Majkla Akvina, u kome postoji kada sa lavljim apama. U razgovoru koji je agent Formen obavio sledeeg dana, Kinsi je izjavila da je snimana filmskom kamerom dok se kupala u kadi. Takoe je izjavila da dnevna soba ima crne zidove, a na plafonu sobe je naslikan krst."

Istraga se otegla tri godine. Armija se finansijski nagodila sa porodicama navodnih rtava, kako je cinino reeno, a Geri Hembrajt je nekako u isto vreme umro od side, ili je bar tako reeno.

Nacisti i crna magija

Akvino je ne samo ostao na slobodi, ve je tuio sudu sve one koji su naneli tetu njegovom ugledu. Naravno, niko se nije potrudio da razjasni tajnu satanistikog kulta Hram Seta, kojeg je osnovao Akvino, niti ko su bili njegovi lanovi i ime su se bavili. Ali tragovi aktivnosti ovog oveka se ipak otkrivaju. U jednom privatnora pismu Akvino opisuje svoj boravak u Londonu. Pre toga je bio u delegacji Saveta za meunarodne odnose koja je obilazila instalacije NATO pakta u Engleskoj, Belgiji i Nemakoj. Privatni deo posete u Engleskoj je posvetio obilasku knjiara sa okultnom literaturom i bio oduevljen to je naao retku knjigu pod naslovom "Set, bog konfuzije". Kao oduevljeni pristalica nacistikog okultizma, o emu je pisao u amerikim okultnim asopisima, odluio je da posle Engleske otputuje u Nemaku i poseti Himlerov zamak "Vevelsburg", koji je bio ureen prema crnomagijskim ritualnim potrebama SS-a. Akvino u pismu detaljno opisuje svoj put i boravak u Nemakoj, a posebno istie da je uz uvarevu dozvolu nekoliko sati sam proveo u Sali mrtvih. Ono to je raanje poznato je fla je Majkl Akvino (dok je bio u slubi) radio za "Odelenje psiholokog rata" amerike armije, kao programer "kontrole uma" i slinih projekata, i da je jezuita sa otvorenim pronacistikim stavovima! U isto vreme, na drugom kraju Amerike, izbila je nova afera sa decom. Februara 1987 godine u gradu Talahasi, Florida, uhapena su dvojica ljudi u ijem drutvu je bilo estoro dece, od kojih je najstarije imalo sedam, a najmlae dve godine. Deca su bila gladna, zaputena 15

Dosije Omega i neuredna. Dvojica elegantnih belaca su identifikovani kao Daglas Emerman i Dems Havel. Ono to je bilo interesantno je to da su pripadali misterioznoj organizaciji Nalazai (The Finders), za koju se prcdposlavljalo da ne radi samostalno, ve za neku drugu organizaciju. U stanu, koji je pripadao grupi, naena su uputstva kako da se obezbeLIC dcca za nepoznate svrhe, fotografije gole dece i ostali materijal koji jc ukazivao na razvijen posao kidnapovanja dece, deije pornografije, ritualnog zloupotrebljavanja dece i decijeg ropstva. Bilo je potrebno sedam godina da se otkrije da iza Nalazaa stoje CIA i FCIA (Foreign Counter Intelligence Agency, autonomna organizacija u okviru FBI). Istraga je utvrdila da postoji globalna, svetska mrea za trgovinu decom. U kompjuterima je naena kompletna ema kupovine, transporta i isporuke dece, kao i uputstva kako se izbegavaju carinske i druge slube. Naeni su foto-albumi sa fotografijama odraslih i dece u seksualnira pozama, kao i fotografije dece i odraslih kako uestvuju u krvavim ritualima rtvovanja ivotinja, u ovom sluaju dve koze. Fotografije pokazuju klanje, otvaranje utrobe ivotinja, dranje koe i erecenje ivotinja izvedeno od strane dece. Citava serija fotografija pokazuje u detalje uklanjanje testisa kod jarca, "otkrie materice kod koze i male koze unutar materice". Sve to je pronaeno govorilo je ne samo o rairenosti mree, jer su filijale postojale u Londonu, Nemakoj, na Bahamima, Japanu, Hong Kongu, Maleziji, Africi i Kostariki, ve i o njenim dubljim ciljevima, jer je jedna fascikla nosila naziv "Palestinac", a druga "Prodor u Pentagon". Pritisnuta otkriem, CIA je priznala da je nadlena za organizaciju Nalazai, koju je osnovala kao paravan za obuku na kompjuterima za svoje lanove, ali su se Nalazai navodno oteli kontroli. CIA je stoga prekinula odnose sa FCIA i na taj nacin pokuala da opere ruke. Ali, Pandorina kutija je bila otvorena... Uee dece u seksualnim i magijskim ritualima izazvalo je reakciju svih onih koji se bave fenomenom kontrole uma (mind control). Mnogo se pekulie sa fenomenom ispiranja mozga i kontrole uma, a sve to je preuvelicano u filmovima i knjigama do fantastinih proporcija, esto i namerno kako bi se zavarali tragovi. Meutim, neke stvari su se zadnjih dvadeset godina preesto ponavljale da bi se reklo kako je re o istim koincidencijama. Poele su da krue prie o projektu Mk Ultra i projektu Monarh u okviru njega. Od 1977 godine odrano je vise saslusanja pred senatskim komitetima na ove teme. Nije se mnogo saznalo, nije se mnogo objavilo, ali neto se ipak zna. Mk Ultra 16

Red etvrtog Rajha je program CIA, koji je trajao od 1953 godine do ezdesetih godina veka, u svom osnovnom vidu. Nastao je kao reakcija na mnogo naprednije programe ispiranja mozga koje su imali Rusi i Kinezi, a cilj mu je bio otkrivanje tehnika ispitivanja uhvaenih pijuna i izvlaenje tajni iz njih. Agencija je ubrzo shvatila da se tehnike kontrole uma mogu proiriti na programiranje atentatora ili nepoeljnih politiara (sa sopstvene ili protivnike strane) i poslovnih ljudi, kako bi sluili ciljevima i interesima nalogodavca. Sezdesetih godina su vreni eksperimenti na bolesnicima u psihijatrijskim bolnicama i na kriminalcima u zatvorima, uglavnotn bez njihovog znanja i pristanka. Sredstva su u poetku bila primitivna (droga i elektrookovi), tako da su ranoge rtve ovih eksperimenata zavrile tragino. Jedan od najmranijih rukovodilaca eksperimentima bio je kanadski psihijatar dr D. Iven Kameron. Iz jednog njegovog memoranduma "Drutvu za istraivanje ljudske ekologije" (paravan za CIA, finansiran program kontrole ljudskog ponaanja) vidi se procedura slamanja tekueg ponaanja pacijenta, sa vrlo jakim elektrookovima i u nekim sluajevima ponovljenim davanjem jakih doza LSD-a. Ovu proceduru je pratilo intenzivno ponavljanje poruke sniraljene na traci, do esnaest asova dnevno, est do sedam dana uzastopce, dok se pacijent nalazio u deliminoj ulnoj izolaciji. Kameron je predlagao isprobavanje raznih vrsta droga, ukljuujui kurare (paralitik), kao deo nove tehnike. Jedan od najdrastinijih sluajeva je Kameronova pacijentkinja Rita Cimerman, koja je "razgraena" sa trideset elektrookova, koje je pratilo pedeset i est dana davanja droge koja izaziva san. Eksperiment ju je ostavio dezorijentisanom. Drugi pacijenti su doiveli oteenje mozga, imali problem adaptacije, gubili posao. Oni koji su preiveli su podneli tube protiv CIA u Americi i Kanadi, a 1988 godine CIA je platila velike sume kao odtetu nekim rtvama ovih eksperimenata. Sluajevi u kojima su zatvorenicima i vojnicima davane razne droge bez njihovog znanja, na sudu su bili odbaeni sa presudora da tuioci, iako nisu znali da su subjekt eksperimenta, nisu potraili pravnu pomo odmah poto su poeli da doivljavaju negativne efekte i "flebekove", te posle dvadeset godina nemaju pravo na kompenzaciju. Zvanini predstavnici CIA priznali su na suenjima da je od stotina ljudi, na kojima su vreni eksperimenti iz programa Mk Ultra, samo etmaestoro unapred obaveteno o tome. Njima je agent CIA u San Francisku dao LSD, kako bi se ispitalo delovanje droge u operativno realistikom 17

Dosije Omega okruenju. Danas programi iz oblasti kontrole uma funkcioniu na mnogo suptilnijem i mranijem planu. Prograra Monarh ima za cilj stvaranje dece pijuna, koja e biti podmetnuta pedofilima na visokim funkcijama u vladi, armiji i velikim firmama, to e te ljude dovesti u poziciju da budu ucenjeni. Kao i u nacistikom programu Lebensborn, postoje dokazi o selektivnom odabiranju dece, davanju dece u posebno odabrane porodice, gde se odgajaju po posebnom programu, do uzrasta kada prelaze u centre CIA ili vojne baze, gde se radi na tajnim programima i gde se obuka kompletira. Ima dokaza da su zaetnici ovog programa u Americi bivi nacisti, ma koliko to udno zvualo u dananje vreme. Vratimo se Nalazaima. Oni se ne bave samo trgovinom dece, ve i obavetajnim radom. Ima ih u Los Anelesu, San Francisku i rnnogim drugim amerikim gradovima. Naroito su brojni u Vaingtonu. Sem to rade u kongresnoj biblioteci i kancelarijama kongresmena kao saradnici i slubenici, odlaze i na aktuelna mesta irom sveta. Osniva Nalazaa je Marion Peti, penzionisani podoficir amerikog vazduhoplovstva, koji ivi na velikom imanju u Virdiniji i koga sledbenici smatraju guruom, a daju mu imena kao to su "Student", "Seta", "Proziva", "Nalaza staze" i slino. Voli da dri predavanja u rasponu od naina ivota u Nju Ejdu (New Age) do istonog misticizma. Ono to su Nalazai zapoeli kao eksperimentalni ivot u komuni, zavrilo se kao kult koji je imao za cilj obuavanje dece koja e biti podmetana radi ucene politiarima, diplomatama, poslovnim ljudima i slubeniciraa organizacija koje uvaju red i zakon. Podmetanje dece bogatim perverznjacima ima za cilj prikupljanje novca za tajne operacije, kao i obuku dece da budu operativci i profesionalne ubice, tuni proizvod "poremeaja visestruke linosti" ("multiple-personality disorder"), koji ovu decu pretvara u bezoseajne robote pod punom kontrolom i koja se koriste za nepojmljivo mrane ciljeve.

Afera u Nebraski
Zatvaranje "Frenklin Komjuniti Federal Kredit Junion" u Omahi, Nebraska, novembra 1988 godine, od stranc federalnih organa, izazva18

Red etvrtog Rajha

lo je ok sve do Vaingtona. Nedostajalo je etrdeset miliona dolara. Uhapen je direktor Lorens E. King mlai, poznatiji kao Leri, iza ijeg je munjevitog uspona do uspeha i slave stajao itav niz monih linosti iz politike i biznisa Nebraske. Ono to je u poetku izgledalo kao finansijski skandal, eskaliralo je u gnusnu priu o seksualnoj zloupotrebi dece, trgovini drogom, pranju novca i ritualnom ubistvu. Leri King (tada etrdeset i etiri godine star) je bio prominentni aktivista Republikanske stranke, "zvezda" u politikom usponu, koji je na konvencijama stranke 1984 i 1988 godine pevao nacionalnu hiranu prilikom otvaranja. Mnogi su bili okirani saznanjem da je King pedofil i homoseksualac, da je mkovodio organizacijom koja je decu etala po Americi, od prijema do prijema, gde su ona seksualno zloupotrebljavana od strane bogatih i uticajnih lanova Republikanske stranke. Skandal je uporno istraivao, i napisao knjigu o njemu, senator iz Nebraske Don De Kemp, koji je esnaest godina bio jedan od najuspenijih zakonodavaca ove amerike drave. Istrani tim drave Nebraska, koji je radio na ovom sluaju, na svom elu je imao odgovornog i upornog efa, Gerija Karadorija. Uskoro poto je preuzeo ovaj posao, poele su da mu se dogaaju neprijatne stvari. U septembru 1989 godine neko mu je provalio u kuu. U aprilu 1990 godine je otkriveno da mu se telefon prislukuje, a 11 jula 1990 godine njegov mali privatni avion, u kome je leteo sa sinom, misteriozno se sruio, usled ega su obojica poginuli u toj nesrei. Oevidci nesree su tvrdili da su pre pada aviona uli eksploziju. Zvanini izvetaj o nesrei nikada nije objavljen. Ve sutradan po smrti G. Karadorija, FBI je zaplenio svu dokumentaciju iz njegove slubene kancelarije. Seksualna zloupotreba dece, uee dece u satanskim ritualima i njihovo nestajanje je jedna od najee zatakavanih istina u Americi, u emu zduno uestvuju i sudovi i istrani organi. Ted Ganderson, bivi visoki funkcioner FBI, koji je posle dvadeset i osam godina slube napustio ovu organizaciju i osnovao sopstvenu konsalting firmu za pitanja sigurnosti, ovako je prokomentarisao podatak iz "Riders Dajdesta" da u Americi svake godine nestane oko sto hiljada dece: "FBI ima precizne podatke o broju ukradenih automobila. Znaju broj ubistava, silovanja i pljaki, ali nemaju pojma koliko dece nestane svake godine! Jednostavno ne traze te podatke. Svakog meseca, svako veliko policijsko odelenje u Americi popunjava standardne formulare 19

Dosije Omega radi kriminalistike statistike i salje ih u FBI. Birou bi bilo lako da doda jo jednu rubriku ovoj statistici i tako uini preokret u korist svakog prijavljenog nestanka deteta, da ne spominjemo slucajeve kidnapovanja dece u ritualne svrhe, iii u nekim sluajevima i uhistva dece. Ubeen sam da FBl ne trai ove podatke, jer ne eli da ih vidi. Suoili bi se sa trenutnim zahtevom javnosti za akcijom, jer bi cifre pokazale da je re o velikom drutvenom problemu. Taj problem bi zahtevao akciju. Ono to oteava akciju pronalaenja dece, sem neadekvatne zakonske regulative, je i podatak da u novije vreme pedofili rade plastine operacije kidnapovanoj deci kako bi zaturili trag."

Pedofili i homoseksualci na slobodi, rtve na robiii

Koristei vlast u dravi Nebraska, rukovodei tim, uz znanje guvernera Boba Kerija, je u nekoliko godina poinio neverovatne zloupotrebe. Ukrali su, finansijskim malverzacijama, izmeu etiri i deset miliona dolara kroz "Stejt sikjuriti sejvings", i oko etrdeset railiona dolara kroz "Komonvelt sejvings kompani". Osnovali su novu dravnu agenciju, "Nebraska Investment Fajnens Autoriti", preko koje su uzimali milione dolara kredita sa malim karaatama. Prevarili su farmere u dravi za dve stotine miliona dolara u neisplaenim kompenzacijama, kroz onemoguavanje dobijanja povlaenih zajmova, a pri tom su koristili sva sredstva da se zatakaju afere sa drogom, skandali sa zlo upotrebom dece u pomografskoj industriji, pedofilsku zloupotrebu i prostituciju maloletnika. Vrhunac te osionosti je suenje koje je odrano 1991 godine, po tubi devojke Alie Oven i deaka Pola Bonaija. Alia Oven je tvrdila da je bila rtva seksualnih zloupotreba od strane oblasnog sudije, efa policije grada Omaha, Lerija Kinga i drugih. Sud je na kraju, umesto osude ovih ljudi, osudio Aliu Oven za osam dela krivokletstva, na kaznu od devet do dvadeset i sedam godina zatvora! Pol Bonai, ije je svedoenje bilo okantno, proglaen je takoe krivim, pa je otiao u zatvor zbog "napastvovanja deaka"! Lari King je dobio petnaest godina zatvora, ali zbog finansijskih malverzacija! I ostali sluajevi, devojice Lorete Smit i Neli Veb, koje su silovali ljudi koji su ih usvojili, su odbaeni kao fantazija.
20

Red etvrtog Rajha

Javno mnjenje je bilo zgroeno ovim zatakavanjem. Ankcta je pokazala da devedeset i tri odsto ispitanika veruje da su deca govorila istinu. Po zvaninim podacima, u reonu Omahe je registrovano oko pet stotina pedofila. Svaki pedofil iskoristi u proseku sedamdeset i sedmoro dece pre nego to ga uhvate. U zatvorenoj, provincijskoj sredini kao to je Omaha, ovo nije razlog za zabrinutost. Pogotovo to se kroz sva svedoenja dece provlae imena lokalne elite: Bob Vadmen, ef policije u Omahi, homoseksualac pedofiliar, uvek dobro opskrbljen drogom koju je donosio na zabave i verovatni otac deteta koje je rodila maloletna Alia Oven; Alan Ber, naslednik velikih robnih kua i finansijer elitnog kluba "Ak Sar Ben" koji ine najbogatiji i najuticajniji gradani Omahe i ija je godinja skuptina i njeni rituali "dogaaj sezone" u gradu; Harold Anderson, izdava "Omaha Vorld Heralda"; Duar Fin, bivi direktor kole; Teodor Karlson, sudija, pedofil povezan sa trgovinorn droge; P. J. Morgan, gradonaelnik Omahe, umean u poslove sa drogom; Tom Mekini, pomonik oblasnog tuioca, umean u poslove sa drogom. U zakljuku svog izvetaja, De Kemp je konstatovao da je ovde bila posredi ne samo pedofilija i pornografija, vec i trgovina drogom koju su deca raznosila na svojim brojnim putovanjima irom SAD-a.

Lane banke
Ostalo je nerazjanjeno pitanje ta je bilo sa etrdeset miliona dolara. Prozirna je konstatacija suda da je tu sumu King potroio na automobile, cvede, zlatne satove za svoje ljubavnike i slino. Zbog zatakavanja ovog sluaja i umeanosti visokih linosti FBI iz Vaingtona, De Kemp nudi drugi scenario kao objanjenje. Prema istraivanjima nezavisnih organizacija, Leri King je jedan od mnogobrojnih vlasnika i direktora tedno-kreditnih firmi i drugih finansijskih institucija koje je CIA koristila za finansiranje tajnih operacija. Sema je bila vrlo prosta. King bi pozajmio novac ulagaa na rok od trideset dana. CIA je novac prebacivala u vajcarsku ili na Bahame, gde bi se ove velike sume kratkorono pozajmljivale drugiraa, ili bi isle u rizine berzanske transakcije koje su potencijalno nudile velike profite. Pozajmljeni novac se 21

Dosije Omega zatim vraao u Ameriku, u male tedionice kao to je Kingova, pre nego to bi kontrola ustanovila da ga nema, a zaraena razlika je ila u lajne fondove. Na sasluanju odranom pred "Bankarskim komitetom" Predstavnikog doma 1989 godine, u vezi poslovanja "Frenklin Kredit Juniona", nepobitno je utvreno da je osamdesetih godina King putovao na Jamajku, gde je potpukovnik Oliver Nort imao centar iz koga se krijumarilo oruje za "kontrae" u Nikaragvi! Takoe je utvreno da je glavni knjigovoa "Frenklina" nekoliko puta putovao u vajcarsku, upravo u vreme kada su velike sume novca nestajale sa rauna tedionice, kao i da je King imao brojne telefonske razgovore sa vajcarskom. Pretpostavka je da je King donosio novac na Jamajku, a njegov knjigovoa Tom Harvi ga je nosio dalje u Svajcarsku i Spaniju. Sve je sjajno funkcionisalo dok je CIA vraala novac tedionicama. Kongresni komitet je 1990 godine raorao da zapone sa istragom, jer su uestali glasovi da su operacije CIA uzrok propasti i bankrotstva najmanje dvadeset i dve finansijske institucije. Jedna od imenovanih finansijskih zadruga bila je i "Silverado Sejvings end Loan" iz Denvera, u ijem je upravnom odboru sedeo Nil Bu, sin tadanjeg amerikog predsednika Dorda Bua. Takoe je ustanovljeno da je firma "Karmen, Karmen end Hjugel", koju je King angaovao za odnose sa javnou, bila u direktnoj vezi sa CIA, jer je Maks Hjugel bio zamenik direktora CIA za tajne operacije, u vreme kada je Vilijem Kejsi bio ef CIA, a Derald Karmen je bio ameriki ambasador u enevi. Bilo je to vreme najvee aktivnosti operacije IranKontra, od 1984 do 1986 godine. Jo jedan ovek iz Nebraske bio je predmet skandala i istrage osamdesetih godina. Robert Kejt Grej, direktor jedne od najveih svetskih firmi za odnose sa javnou, "Hil end Nolton", jedno je vreme radio za CIA. Poeo je karijeru 1976 godine u izbornom tabu Ronalda Regana, a 1980 godine bio je zamenik direktora za komunikcije kod Bila Kejsija u CIA. Sem toga, Grej je bio specijalista za operacije homoseksualnih ucena u CIA. U vreme afere Votergejt, radio je u konsultantskoj firmi "Konsultants interneenel", koju je osnovao CIA agent Edvin Vilson. Kako je izjavio bivi agent CIA, Frenk Terpil, upravo u to vreme Vilson je rukovodio operacijama seksualnih ucena. Zadatak je bio usmeren na lanove Kongresa, koje je trebalo uceniti svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Kamere i tehnike usluge je obezbedivala TSD (Technical Services
22

Red etvrtofi Rajha Division), tehnika sluba CIA. Po reima Terpila, mnogi tada ucenjeni politiari su napredovali u karijeri i danas zauzimaju visoke poloaje u administraciji.

Satanistiki rituali pod kontrolom CIA i FBI

Pred smrt, Geri Karadori je svoju istragu vodio na dva nivoa - vezi sa Vaingtonom i satanizmu. Satanske aktivnosti nisu bile novost u Nebraski i okolnim dravama Srednjeg zapada. Jo 1974 godine nairoko se pisalo o satanskom kultu iji su lanovi hvatali stoku na ispai i vadili joj krv, koju su koristili u satanskim ritualima. Prema svedoenju Pola Bonaija, Leri King je pristupio satanistikom kultu krajem 1980 godine. Bonai svedoi da ga je King odveo na sastanak satanista i da je tom prilikom u ritualu rtvovan jedan deak. Poto su iskasapili deaka, svi prisutni (i Bonai s njima) su pili krv rtve pomeanu sa urinom i recitovali: "Satana je na bog i kralj. Carstvo mraka je dolo i daje snagu nama, tvojim robovima." Da ovo nije plod Bonaijeve mate, potvruje i intervju Ketlin Sorensen na "Hrianskoj TV", 1989 godine. Njena saznanja su rezultat razgovora sa devojicama Neli i Kimberli Veb, koje je preuzela posle hapenja Vebovih zbog seksualnih zloupotreba usvojcnih devojica. Iz intervjua je jasno da, sem seksualnih zloupotreba od najranijeg detinjstva. paralelno ide i uvoenje dece u krvave satanske rituale. Sve je povezano sa pretnjama da ako ikome kau neto o onome to su videli, bie sledee rtve rituala! Ovo ima razorni uticaj na deiju psihu. Njihov ivot se pretvara u komar, veina njih zavravaju na klinikama kao psihiki obolele linosti. Kako i da ostanu normalna kada uestvuju u ritualima gde ubadaju rtve noevima i u kojima ima kanibalizma, ili se rtve polivaju benzinom, pa ih deca sa sveama zapale, a ono to preostane od skeleta se samelje i razbaca kako ne bi bilo fizikih tragova ubistva!
23

Dosije Omega U oktobru 1989 godine, Ketlin Sorensen je poginula u saobraajnoj nesrei. Bivi funkcioner FBI, Ted Ganderson, koji je istraivao okolnosti ove nesree, tvrdi da je nesrea namerao izazvana i da je re o ubistvu Sorensenove. Doktor Densen Gerber, koja je kao psihijatar ispitala Pola Bonaija, izjavila je pred istranim senatskim komitetom Nebraske da Bonaci ima izuzetnu memoriju, da ne lae i da je sa izuzetno mnogo detalja opisao satanske rituale, koje inae ne bi mogao da izmisli, ve je jasno da im je prisustvovao. Ova tvrdnja ugledne doktorke, specijaliste za nasilje nad decom, imala je posebnu teinu, jer je Bonai znaajan deo svog svedoenja posvetio projektu Monarh.

Robotizovanje dece
Bonai je ispriao da je vie puta voden u Vaington, jednom ak i u Belu Kuu, gde je lobista po imenu Krejg Spens organizovao zabave sa maloletnim mukim prostitutkama. Takoe, spomenuo je Majkla Akvina i svog "komandira" Bila Plemonsa iz vojne vazduhoplovne baze "Ofut", gde se odvijao program kontrole uma koji je imao razraenu metodiku i podprograme (Master Programmer i Black master). Ovi programi koristili su likove iz deije knjige "Carobnjak iz Oza", ili Miki Mausa i bia iz svemira, u koja su se programeri preruavali kako bi izazvali potpunu zbrku u deijoj psihi i osigurali programe od "provaljivanja", jer ko e verovati deci da su ih seksualno zloupotrebljavali Miki Maus i vanzemaljci. Kao obueni proizvod programa Monarh, Bonai je radio kao kurir za prenos droge i novca, ne samo irom Amerike, ve i u Holandiju i Englesku, dok je u Nemaku nosio pornografski materijal. Usput je obavljao i kurirske aktivnosti za organizaciju "NAMBLA" ("North American Man-Boy Love Association"), pedofilsku organizaciju koja ima poluzvanian status i u Ujedinjenim Nacijama, a iji reklamni slogan sve govori o njenom karakteru:
"Seks pre osme godine, jer je posle kasno!" 24

Red etvrtog Rajha Na sasluanju, Bonai je objasnio da je re "monarh" u isto vreme bila ne samo ime programa, vec i kljuna re, "obara" - deo ifre koja samim izgovaranjem brise seanja na aktivnosti programa Monarh. Tragino zvui Bonaijeva pria, koja kao da se ne tice oveka, ve maine kojom se brie program. ifra - re koja slui u ove svrhe, aktivira sve viestruke linosti njegove psihe, koje poinju da se "oglaavaju" jedna po jedna, priajui bez reda, jer misle da je dolo vreme deprogramiranja i da je vreme da ispriaju sve. Bonai kae da je u poetku njegovo izlaganje bilo potpuno zbrkano i bez smisla, jer jednostavno nije uspevao da organizuje svoj iskaz. Njegovo programiranje je poelo kada je iraao pet godina, a trajalo je do njegove dvadeset i druge godine.
"Ovo je zbog toga to u tom periodu zavravate sa kolovanjem i spremni ste za vojnu sluibu u kojoj ima mnogo onih koji su bili obuavani kroz ove programe."

Ova izjava ne udi. Jo etrdesetih godina obavetajna sluba americke mornarice je zapoela eksperimente sa hipnozom i ova istraivanja su dostigla vrhunac u programu Artioka, u kome se pokualo da se hipnozom programira atentator. U poverljivom izvetaju iz 1966 godine, pod naslovom "Tehniki izvetaj - hipnoza u obavetajnom radu", daje se niz dokaza o radu na takozvanoj posthipnotikoj sugestiji, iji je nedostatak taj to je njeno trajanje bilo mogue odrati samo nekoliko meseci, a ako su se eleli dui efekti, morala se redovno obnavljati. CIA je takoe posvetila punu panju tehnikama samohipnoze i autosugestije. O ovim istraivanjima javnost je vie saznala krajem 1986 godine, kada je protiv izvesnog Riarda Bandlera podignuta optunica za ubistvo Korine Kristensen, prostitutke i dilerke kokaina. Bandler je na sudu osloboen, jer je ocenjeno da je re o nesrenom sluaju koji je izazvala rtva. Bandler je bio jedan od osnivaa kontraverzne discipline, "Neurolingvistickog programiranja" ("Neuro-lingvistics Programming"), meavine hipnoze i lingvistike, koja je prouavala kako ljudi mogu uticati jedni na druge na podsvesnom planu. Bandler je u javnim nastupima govorio kako je uz pomo ove tehnike, primenjene u terapeutske svrhe, leio ljude od zavisnosti prema alkoholu, duvanu, hrani, drogaraa i drugim ljudskinvslabostima. Ono to je manje poznato, Bandler je radio na priraeni ovih programa za potrebe amerike armije i CIA. Projekti su bili u rasponu od postvijetnamskog stres sindroma, preko obuke strela25

Dosije Omega ca radi poboljanja preciznosti gaanja, do uklanjanja stranog akcenta iz govora, krajnje osetljivih programa za CIA i treninga potencijalnih talaca da izdre torturu i ispitivanje. Nije li onda jasnije zato je ovakav ckspert osloboen optube za ubistvo?

Keti O'Brajen

Vrhunac ovih optubi je program Mk Ultra, o kome je svedoila i o korae govori Keti O'Brajen koja je kroz njega prola i jedina je za sada deprogramirana rtva. Ovaj traumatski bazirani program je zamiljen kao samounitavajui mehanizam, usaen svitna onima to znaju tajne koje se ne smeju otkriti ni po koju cenu. Ovi programi su zamcnili kapsule cijanida, koje su nosili svi pijuni, pre nego to su razvijene tehnike kontrole uma koje utiu i kontroliu najdublje, najprimitivnije delove mozga - one koji reguliu disanje i rad srca. Pre nego to spijun odlui da oda tajne koje zna, njegov mozak signalizira srcu da prestane da kuca ili njegovim pluima da prestanu da rade. Tvorac programa kroz koji je prola O'Brajenova je ve spomenuti Majkl Akvino. O'Brajenova potie iz porodice koja je viegeneracijski incestuozna i sa muke i sa enske strane. Njen otac, Erl O'Brajen, pedofil kojj je prvi seksualno zloupotrebljavao Keti i ostalu svoju decu, poticao je iz porodice u kojoj su se deca, pa i on, sistematski seksualno i okultno zloupotrebljavala. Ketina majka, Kerol Tenis, potie iz bogatije, ali takoe pedofilske porodice, koja je seksualno zloupotrebljavala svoju decu, pa je Ketina majka to radila sa svojom decom. Kao posledica ovih zloupotreba, Keti je obolela od sindroma viestruke linosti, ime se njena psiha branila od trauma kojima je bila izloena, ali u isto vreme je to postalo i preduslov da se kasnije primeni programiranje na ovako podeljenu psihu, gde su razni programi "slagani u pregrade". Obuku je zapoela kod Akvina, koji je programirao devojice za ulogu seksualnih robinja u "koli arma" u Jangstaunu, Ohajo. Uvod u programiranje je totalno fiziko iscrpljivanje organizma, uskraivanje hrane, vode i sna koje traje danima, kako bi ego kao odbrambeni mehanizam popustio i program se lake implementirao. Program se bazirao na liko26

Red etvrtog Rajha vima iz deijih knjiga, kao to je "arobnjak iz Oza" ili "Alisa u zemlji uda", zbog njihovog kriptikog, dvosmislenog jezika i igri rei, kojih je u engleskom jeziku ranogo, jer se reci razliitog znaenja izgovaraju istovetno, a samo piu razliito. U knjigama se esto kao bitan predmet spominje ogledalo, koje slui kao druga stvarnost, kao neto u ta se moe uroniti, prei u drugu dimenziju postojanja ili u drugu realnost. I voda (okean) slui kao ogledalo, kojim se kod programiranih osoba, kao to je bila Keti, brisao oseaj za vreme i prostorne dimenzije. Programe kontrole uma Akvino je nad Keti sprovodio u bazi "Fort Kembel" u Kentakiju, gde je bio potpukovnik u "Psi ops" ("Operacije psiholokog rata" - "Defense Intelligence Agency's Psychological Warfare Division"), zatim u bazama "Fort Meklilan" u Anistonu (Alabama), u "Redstoun Arsenal" i "Maral Spejs flajt centar" Hantsvil (Alabama), kao i u centru NASA, "Kenedijevom vasionskom centru" u Titusvilu na Floridi. Akvino je O'Brajenovu programirao koristei ideju bezvremenog, interdimenzionalnog putovanja. Akvinova teza je da vreme postoji samo u glavi ljudi i stoga se njime moe manipulisati kao i samim umom:
"Bez obzira, konkretno ili u teoriji, rezultati su isti, poto je koncept vremena sam po sebi apstraktan."

Ovaj program, smeten u bezvremenost, onemoguavao je O'Brajenovu da shvati da je vreme zaista prolo i da se dogadaj dcsio. Njeno zbrkano seanje "interdimenzionalnih" iskustava bi zauvek ostalo nepoznato javnosti, da nije uspeno deprogramirana od strane Marka Filipsa i shvatila da su njena seanja doivljeno iskustvo i da su fctografski registrovana upravo u ovoj dimenziji.

U "ig ri" i Atl ant ida U trinaestoj godini, poto je iskusila nebrojena seksualna iskustva od strane oca, ujaka, njihovih prijatelja, Akvina i drugih "programera", raeu kojima je bilo poznatih linosti iz sveta ou biznisa, naroito poznatih pevaa kantri muzike, pedofiliara i satanista iz krugova poli27

Dosije Omega tiara,* Keti O'Brajen je "poklonjena" da bude seksualna robinja amerikom senatoru Robertu C. Birdu. On je znao kako da aktivira njene seksualne programe, a kao primer interdimenzionalnog programiranja neka poslui pria Roberta C. Birda, kako je navodi Keti O'Brajen: "Atlantida je dugo vremena bila epicentar aktivnosti vanzemaljaca. Staza je bila tako dobro utabana da su postojale rupe u tkivu vremena i prostora, u kojima su avioni i brodovi, ak i ljudi, nestajali, transformisani u drugu dimenziju, stranu ovom svetu. Isto tako smo dolazili kroz odsjaj ogledala, mpe u prostom dubokog plavog mora. Neki od nas su usli u zemaljsku dimenzije kao kitovi i delfini. I kada smo se pojavili iz mora, neki od nas su izleteli napolje. Ili je to bilo uletanje unutra? U svakom sluaju, ovde smo! Pokuaj da vidi leteu ribu kad budes posmutrala more. Kad ugledas neku, znae da je sa mnom. u srodstvu.**" Po reima Keti O'Brajen, druga mrana linost iz ovog kruga je Derald Ford, alias Lesli Lin King mlai, koji je, pre nego to je postao predsednik SAD-a. bio lan "Podkomiteta za sredstva" americkog kongresa (iz kojih se finansira rad CIA), lan Vorenove komisije za istraivanje Kenedijevog ubistva, a u isto vreme i ef organizacije koja je u dravi Miigen kontrolisala pornografiju. O'Brajenova nadugako i nairoko pie o njegovim mranim pedofilskim sklonostima. Jedan od mranih programatora kontrole uma nad Keti O'Brajen, bio je ameriki kongresmen Gaj Vander Jagt, koji je Keti uveo u program Zavet utanja. Ovaj program baziran je na zavetu koji daju jezuiti, "ne samo da uvaju tajne, ve i da bi umirili svoj um i uli glas unutranjeg voenja". Evo kako je Vander Jagt, posle Ketinog priea u crkvi Svetog Franje Asikog u gradiu Muskegon, uz pomo svog saradnika jezuite, oca Dona, zapoeo programiranje: "Ja radim za Vatikan, a sada i ti. Upravo si ula u savez sa svetom katolikom crkvom. Nikada ne stne da raskine taj savez. Savez je obeanje da se uvaju tajne koje crkva zna. Papa je sve tajne zakljuao u Vatikanu. Dolo je vreme da stupis u sveti savez i sazna
* Spisak ovih liudi dat je u Dodatku 1. ** Teko prevodiva igra rei sa engleskog; stalno preplitanje glagola "see" - videti, imenice "sea" - more, i srednjeg slova njegovog imena "C" - koje se izgovara "si" 28

Red etvrtog Rajha tajne crkve koje su napisane mnogo pre nego to je Hrist postojao. Monasi dominikanci sauvali su ugovor koji je Noje doneo u novi svet. Bio je napisan na pergamentu i uvan na tajnom mestu u Vatikanu. Dali su zavet utanja da nikada ne otkriju mesto ili njegov sadriaj. I ti mora ui u ovaj savez. Nosie tajnu do groba." Drugi deo se odnosi na interdimenzionalno programiranje, koje u jczuitskoj varijanti zvui ovako: "Hrist ih je sve video. To su dimenzije, mesta koja moe da vidi na svom putu ka smrti. Zato se zovu dimenzije. Sea se da je Hrist umro i vratio se da nam ispria sve to je video na svom putu u nebo. Nije ga bilo tri dana, ali tamo gde je bio to je mnogo due, jer vreme nije isto u drugim dimenzijama. istilite je jedna od tih dimenzija. Pakao je jedna od dimenzija. Izmeu njih ima mnogo drugih dimenzija, Oz je jedna dimenzija. Nebo nije granica svetovima koji ekaju da budu istraeni. Moe putovati iz jedne u drugu dimenziju, uei tajne svemira. Ti si izabrana* da istrazi druge svetove za crkvu. Sluaj u tiini i ue glas koji te vodi** u tvojim mislima. Nikada ne skidaj svoj ruin krst, Keti, kada putuje drugim dimenzijama i uvek e biti u stanju da se vrati kui." Sledei korak u programiranju Keti je doivela 1974 godine, u amerikoj vojnoj bazi "Mekdil", gde je na njoj raen program koji je oznaen kao "Top secret high tech behavioral modification programming", prevedeno na na jezik: "Tajni visoko- tehnoloki program modifikacije ponaanja", koji je bio tretiran kao vrhunska tajna. Bez obzira kako se program kodirano zvao, uvek je imao neke osnovne elemente: fiziku i psiholoku traurau, uskraivanje vode, hrane i sna, elektrookove od dvanaest hiljada volti, zadate pomou specijalnog pitolja po genitalijama, potiljku, leima, licu, i hipnotiko i harmonino programiranje specifinih delova memorije i stvaranje viestrukih linosti od kojih je svaka obavljala zadatke za koje je programirana. Ovakvo programiranje je dovelo do potpunog gubljenja slobodne volje, svesnog miljenja i sposobnosti za rasuivanje. Keti je postojala samo kroz programiranu podsvest i radila je sve ono to se od nje trailo kada bi se

*Robovi projekta Monarh su oznaavani kao "izabrani". ** Glas koji uje su instrukcije programera. 29

Dosije Omega aktivirao odreeni program. Interesantno je da je Sajentoloka crkva i njen osniva L. Ron Habard tvrdio da je otkrio optu terapiju za leenje mcntalnih bolesti kroz modifikaciju ponaanja. Habard, uspeni pisac naune fantastike, navodno je stekao znanja o tehnikama podsvesne kontrole uma u toku svoje slube u Obavetajnoj slubi amerike mornarice. Svoj program modifikacije ponaanja nazvao je Dijanetika, po svojoj prvoj eni Dijani. U amerikoj javnosti, veliku buru je izazvao proces protiv Lerija Flinta, izdavaa magazina "Hastler", zbog trgovine drogom. Keti O'Brajen je Flinta oznaila kao osobu koja je za CIA rukovodila proizvodnjom pornografskih asopisa i filmova u kojima je i Keti igrala. Uskoro je bila ukljucena u krug poznatih muziara i pevaa kantri muzike u Nevilu, koji su zbog svoje ogromne popularnosti i veza sa visokim krugovima amerikog drutva bili idealni za nesmetan transport i rasturanje droge irom Amerike i za uvlaenje poznatih linosti u razne oblike perverzije, to je omoguavalo kasnije ucenjivanje.* U tom svetu je upoznala i lana muzike grupe "Desperado", Vejna Koksa. ef grupe je bio Dek Grin, operativac CIA umean u trgovinu kokainom i belim robljem. Koks je proao obuku za lana plaenikih paravojnih formacija, pod vostvom amerikog senatora iz Lujzijane, Beneta Donstona. Senator J. Benet Donston, takoe ekspert za kontrolu uraa, iz rivporta, Lujzijana, priao je Keti da je uestvovao u Filadelfija eksperimentu, bio na drugoj planeti i vratio se sa vanzemaljcem, a sve to koristio za kontrolisanje Ketinih programa. Vejn Koks, okultni, serijalni ubica, po reima O'Brajenove ima na dui preko trideset ubistava za raun CIA. Njegova majka, Meri Koks Farmer, svetenica je okultne grupe i umeana u trgovinu belim robljem. Dek Grin je bio na elu onoga to se kriptiki zvalo "Voz slobode", a svi koji su umeani u projekt Monarh znaju da se ova ifra odnosi na robove koji se koriste u ovom projektu. Keti O'Brajen su udali za Vejna Koksa, a februara 1980 godine rodila je devojicu koja je dobila ime Keli. Vejn Koks, potpuno pod uticajem svoje demonske majke, razvio je sistem verovanja koji ga svrstava u opasne ludake. Oboava Satanu, veruje u komunikaciju sa duhovima prirode i demone, smatra da je Isus vanzemaljac, a da je Bermudski trougao kapija za drugu dimenziju. Njegovi idoli su bili arli Menson i Dim Dons, a za masakr u Donstaunu * Dodatak 1 30

Red etvrtog Rajhu javno je izjavio da je najbolji primer raoi CIA u kontroli uma. U strukturi projekta Monarh, senator Bird je bio "vlasnik" Keti O'Brajen, a njen mu Koks bio je primarni "hendler", koji je sprovodio Birdova nareenja kada je bilo potrebno da Keti bude na odreenim mestima u odreeno vreme i da je dri u programu kontrole uma. Koks i njegova majka satanista su iveli u gradiu atam, na ivici velikih movara Lujzijane. Tu je u krvavim ritualima ubijao ljude brojnim ubodima noem, jer je verovao da su mu "odlazei duh" umirueg i krv rtava kojom je bio isprskan davali snagu da kontrolie Keti. U toku tri godine, koliko je bila sa Koksom, Keti je ostala est puta trudna i naterana na pobaaj, a fetuse je Koks zadrao i prodavao onima kojima su trebali za satanske rituale. Takoe je svim svojim rtvaraa odsecao ake, koje je njegova majka suila i koristila u magijskim ritualima, a tela rtava je bacao u movaru gde su ih jeli aligatori, tako da nije ostajao trag njegovjh zloina. Poste Koksa, Ketin "hendler" postaje Aleks Hjuston, zabavlja, trbuhozborac koji nastupa sa lutkom koja "govori", a u stvari je umean u CIA operacije sa drogom, pranjem novca, prostitucijom dece i trgovinom belim robljem. Hjuston je voleo male, crne deake, a njegove veze su sezale do Bele Kue. Jedna od obaveza Aleksa Hjustona bila je da dovede Keti i njenu erku Keli u "Bohemijan Grouv", tajni i zatvoreni centar elite Novog svetskog poretka, radi prostituisanja. Kada je Mark Filips, poslovni ovek koji je bio uvuen u saradnju sa Aleksom Hjustonom, ne znajui da treba da poslui kao paravan za prljave poslove, otkrio mrani svet kontrolora uma, odluio je da deprogramira Keti O'Brajen i spasi nju i njenu erku mrane sudbine. Raskrstio je sa prethodnim ivotom uspenog poslovnog oveka i posvetio se borbi protiv "vladara u senci", koji ne prezaju ni od jednog zla radi ostvarenja svojih ciljeva. Poetak je bio teak, jer nita nije znao o tehnikama kontrole uma i mehanizmima funkcionisanja robova iz programa Monarh. Od prijatelja, generala u penziji, koji je radio u Obavetajnoj slubi amerikog vazduhoplovstva, saznao je tehniku kako da stupi u vezu sa Keti O'Brajen. General mu je rekao:
"Pozovi je telefonom, zazvoni dva puta, prekini vezu. Pozovi ponovo, zazvoni jednom, prekini. Pozvoni ponovo. Reci joj da si Bog. Izgovori neki biblijski odeljak jer su svi programirani preko hrianstva. Sve to joj kae, uradie." 31

Dosije Omega Interesantno je da su i nacisti, Himler i nacistiki krug okultista, napadali najee katolike u svojim eksperimentima kontrole uma. Iskreni katolici su potencijalno lake rtve, zbog ugraenog oseaja krivice koji katolika crkva veto usauje u svoje vernike. Keti je prvo bila katolik, a onda je Koks naterao da pree u mormonsku veru, kako bi dokazao da je Satana prisutan, posebno u mormonskoj crkvi u Munrou, Lujzijana, gde je izvodio okultne rituale. Meu pripadnicima mormonske crkve ima dosta incestuoznih afera, to ih ini vrlo podlonim programiranju i ucenama. Mormonski biskup Glen Pejs je jula 1990 godine napisao izvetaj biskupskom komitetu u Solt Lejk sitiju sa temom o ritualnoj zloupotrebi dece, vernicima i pripadnicima mormonske crkve. Od ezdeset rtava sa kojima je razgovarao, a raisli da je broj traumatizovanih bar tri puta vei, pedeset i troje su bile devojice, a sedmoro deaci. Bili su uesnici u satanskim ritualima kojima su sistematski i metodicno zloupotrebljavani, mueni i terorisani, esto u prisustvu roditelja i esto od strane roditelja i roaka. Policija u Solt Lejk sitiju je pokusala da istrai ove zloine, ali deca su cutala, jer su oni koji su ih zloupotrebljavali verovatno bili pripadnici crkvene hijerarhije, a decu su toliko muili da su ona razvijala sindrom viestruke linosti i nisu mogla da se sete detalja onda kada je to od njih traeno. Posle "kidnapovanja" robova CIA, Keti i njene erke Keli, zapoela je borba za preivljavanje, Ketino leenje i vraanje u normalan ivot koji e "otkljuati" program. Sa Keli su stvari bile tee. Programiranje je bilo uraeno na nepoznat nacin, a svaka greka je mogla devojicu da kota ivota. Njen otac, Vejn Koks, ju je programirao (uz pomo Hjustona) da umre, koristei kliniku tehniku poznatu kao "hipnosan". Keli je kroz program dobila astmu, iji su je povremeni napadi strano muili, onemoguavajui deprogramiranje. Postepeno je iz Ketine podsvesti pocela da izlazi pria van ljudskog poimanja. U programiranje i korienje seksualnih robova bile su ukljuene mnoge poznate linosti iz sveta politike. Jedan od njih bio je Pjer Trido, izabrani premijer Kanade 1968 godine. Bio je programer i umean u katoliko-jezuitski aspekt programa Monarh. On je koristio seksualne usluge Keti O'Brajen, koje su bile deo njenog treninga. Keti se posebno plaila Dika ejnija, koji je bio ef predsednikog osoblja Deralda Forda, a kasnije ministar odbrane Dorda Bua, lan Saveta za meunarodne odnose, ak potencijalni predsedniki kandidat 1996 godine. Bio je veliki ljubitelj "Najopasnije igre", koja je smiljena da obuava vojno osoblje u
32

Red etvrtog Rajha uslovima borbe i preivljavanja. Zabavni deo predslavljao je lov na robove iz programa Monarh, koje su progonili kroz umu, dok su ovi goli beali i pokuavali da sc spasu. I Keti je bila "lovina" u ovim igrama koje su se odravale u Grejbulu (Vajoming), Maunt asli (Kalifornija) i "Svis Vila" u Lampeu (Misuri). Sem kao seksualna robinja, Keti je, kao i Bonai, prenosila drogu. Put droge, koji kontrolie CIA u Americi. bio je: luka Majami, vazduhoplovna vojna baza "Vorner-Robins" u Makonu (Dordija). zatim Mormonska crkva u Hendersonvilu (Tenesi) i Nevil (Tcnesi). Keti je prenosila drogu i poruke izmeu senatora Birda, haianskog diktatora Bejbi Doka Divalijea i portorikanskog narko bosa Hoze Busta, putujuci na Haiti, Bahame, Devianska ostrva i u Meksiko. I amerika vojna baza "Tinkcr" bila je racs'to preko koga je u Ameriku stizao kokain. Keti O'Brajen je bila programirana kao Zvonica* iz "Petra Pana" i lino jc predala kokain Bilu Klintonu kao poklon senatora Donstona. Pria o narkomanskim sklonostima Bila Klintona potvrena je iz vie izvora. Jedna od njih je otkrivena 19 jula 1993 godine kada jc policija u Danknu, Teksas, u kamionu otkrila dvc tonc kokaina. Medu zaplenjenim paketima bio je i jedan (verovatno lina poiljka) na kome je pisalo "Klinton"**. Scm to je bio ljubilelj kokaina, od 1983 godine, kada jc ve bio guverncr Arkanzasa, koristio je i devojke - robove iz programa Monarh, a nisu mu bile stranc ni biseksualne orgije u "Svis Vila". Jedan od najveih donatora i prijatelja Bila Klintona bio je poznati biseksualac Bil Hol. Da su CIA i amerika armija direktno ukljueni u krijumarenje droge, dokumenlovala je Keti u toku procesa deprogramiranja, kada je opisala i precizno nacrtala mesta na koja jc odnosila drogu. Jedno od tih mcsta je naputeni zabavni park na putu izmeu gradova Kanton i Akron u Ohaju. Keti i Keli su, pod vostvom Aleksa Hjustona, u zabavni park dolazile nekoliko puta, donoseci kokain, a odnosei novac. Kokain jc bio spakovan u turistike ruksake koje su nosile na ledima, a na njima jc bila izvezena ptica kao znak raspoznavanja. Sem toga, Keli je oko glave nosila traku za kosu koja je takoc imala amblem ptice. Ponekad bi videle dip pun naoruanih ljudi, sa straarima naoruanim mainskim pukama, koji su obczbcdjvali primopredaju, koju bi obavio Hju*Zvonica, na engleskom - Tinker-belle, to se podudara sa imenom baze i slui kao "okida" za Keti. 33

Dosije Omega ston. Zabavni park je korien od 1984 do 1985 godine, kao raesto isporuke kokaina. Posle 1986 godine korieno je drugo mesto, farma u Dajmond Kavernsu, Kentaki. Tu se nalazio CIA centar za kontrolu uma, u kome se radilo izuzetno sloeno programiranjc, poznato kao Trauma btiske smrti (Near Death Trauma). Posle izmetanja centra, zabaena farma je sluila kao mesto isporuke kokaina, gde je Hjuston dovodio Keti i Keli. Poto bi stigli, u roku od petnaest do dvadeset minuta bi se pojavio vojni helikopter koji je preuzimao drogu. Kao vodi, na farmi ih je doekivala Li En Gilon, koja je bila zaposlena u "Trauma Centru", a moda je bila i rtva koja je prola program u njemu. Posle izvrene primopredaje, Hjuston jc svoje "robove" odvodio u jednu od peina, koja je bila preuredena u muilite sa elektrinom stolicom, gde su Keti i njena erka traumatizovane elektrookovima kako bi zabo ravile operaciju u kojoj sa uestvovale. Umeanost SAD-a u svetsku trgovinu drogom see u sredinu pro log veka. Mnogc clanas bogate i uticajne porodice ("amerika aristokratija") su se obogatile na drogi. Jedna od takvih je i porodica Rasel, iji su lanovi studirati na "Jelu" i bili deo tajnog drustva Skal and Boun. Svoje bogatstvo stekli su kroz nezakonitu trgovinu opijumom. Scmjuel Rasel je 1823 godine osnovao firmu "Rasel and Ko." koja je brzim jedrcnjacima odvoziia u Kinu opijum kupljen u Turskoj. Do 1830 godinc Rasel je otkupio bostonski opijumski sindikat i postao najvei vercer opijuma u Konektikatu. Njegov ovek u Kini bio je Voren Delano mlai, deda Fvcnklina Ruzvelta, amerikog prcdsednika u vreme Drugog svetskog rata. Ostali Raselovi partneri bile su porodice Kulid, Perkins, Sterdis, Forbs i Lou, koje se smatraju "stubovima drutva". Rodak Semjuela Rasela, Vilijem Hantington, osnovao je prvu ameriku granu drutva Skal and Boun i u nju privukao lanove najuticajnijih amerikih porodica koji su studirali na "Jelu": Lord, Vitni, Taft, Dej, Bandi, Hariman, Vejerhauzer, Pinot, Rokfeler, Gudjir, Sloun, Simpson, Felps, Pilsburi, Perkins, Kelog, Vanderbilt, Bu i Lavet. Interesantno je da su lanovi drutva uvek bili bliski amerikoj pijunskoj strukturi. Jan drutva, Dord Bu, pre nego to je postao ameriki predsednik, bio je direktot CIA od 1974 do 1975 godine. Do 1903 godine, "Diviniti" (kola univerziteta "Jel") je osnovala veliki broj kola i bolnica u Kini. Mao Cedung je bio jedan od zaposlenih u koli. Do 1930 godine, uticaj ove "kineske vezc" bio je toliki da je americka administracija molila da lanovi ovih misija obavljaju obavetajne zadatke za ameriku dravu.
34

Red etvrtog Rajha Prodaja opijata u Americi bila je slobodna. Zna se da je prvi sastojak koka-kole (kako samo ime kae) bilo lie koke, preko koga se prelivala eerna vodica. Tek u vreme uvodenja prohibicije na alkohol. 1920 godine, kokain i heroin su stavljeni van zakona, i to ne zbog razvijene svesti o tetnosti droga, ve zbog pritiska Lige naroda. Jugoistonu Aziju, centar proizvodnje droge u ovom veku, na poetku je kontrolisala Francuska, jer je njeno kolonijalno carstvo obuhvatalo Vijetnam, Kambodu, Laos i Tajland. U ovim zemljama Francuska je imala razgranatu obavetajnu mreu koju je finansirala opijumom. Moris Bel, nekadanji ef SDECE, francuske obavetajne slube, opisao je kako je sistem funkcionisao. Francuski padobranci, koji su neprekidno bili u ratu sa nepokornim brdskim plemenima, su sluili kao skupljai sirovog opijuma. Ovaj je francuskim vojnim avionima transportovan u Sajgon, gde ga je preuzimala kinesko-vijetnamska mafija radi prerade j dalje distribucije. Znaajan krak trgovine drogom u to vreme je bi]a korzikanska mafija, koja je u Marseju imala fabrike za proizvodnju hcroina, koji je odatle iao u SAD. Ova mrea je bila poznata kao Francuska veza, o kojoj je kasnije snimljen i film posle njenog razbijanja. Nakon gubitka Indokine, 1954 godine, francuske poslove sa drogom preuzimaju Amerikanci. Rat protiv Vijetnama, Kambode i Laosa bio je lini rat CIA za ovladavanje "sirovinskom bazom". Monici Novog svetskog poretka nisu se rukovodili pobedom u vijetnamskom ratu, a jedan od razloga je to su im bila potrebna ogromna sredstva koja su se van budeta drave mogla obezbediti sarao trgovinora drogom. I zaista, CIA je vrlo brzo razvila ovaj biznis do nesluenih granica. Proizvodnja, a samim tim i broj ovisnika, se drastino poveavao u Evropi, Severnoj Americi, pa i u samom Vijetnamu, raedu amerikim vojnicima. Po nekim podacima, ak treinu amerikih vojnika su inili heroinski ovisnici. Prodaja droge je bila glavni biznis junovijetnamskih generala. Jedna od glavnih figura bio je general Dang Van Kuang, pomonik bezbednosti predsednika Ngujen Van Tija, Kuang je razvio mreu preko vijetnamskih specijalnih snaga koje su operisale u Laosu. Laos je bio najveci proizvoa opijuma, pod upravom generala Vang Paoa, voe plemena Meo, koje je ratovalo na strani CIA. Vang Pao je skupljao sirovi opijum uzgajan u severnom Laosu i transportovao ga helikopterima "Er Amerike" (vazduhoplovne kompanije koju je osnovala CIA) do Long Tijena, ogromnog kompleksa koji su izgradili Amerikanci, poznatog kao "Raj droge" ili "Alternativa 20". Ovde je
35

Dosije Omega sirovi opijum generala Paoa preraivan u kineski "beli heroin broj 4", vrhunske istoe. U meuvremenu, CIA je generalu obezbedila i avione, koje su neki u ali zvali "Er Opijum", i kojima se droga transportovala direktno u Sajgon, u veliku ameriku vazduhoplovnu bazu "Ton Son Nat". Ovde je deo istovarivan radi prodaje amerikim vojnicima, a ostatak je brodovima odlazio korzikanskom sindikatu u Marseju. Odatle je droga odlazila na Kubu, ije aerodrome je kontrolisao ef mafije sa FIoride, Santos Trafikante. Posle gubitka Kube i dolaska Fidela Kastra na vlast, rute su promenjene, pa i taktika. Tako da je deo droge stizao direktno u Ameriku, uiven u trbune duplje poginulih amerikih vojnika, koji su transportovani u Amcriku kako bi bili sahranjeni sa svim vojnim poastima. U SAD-u, protagonisti i zagovornici rata nisu bili zabrinuti zbog porasta upotrebe droge meu amerikim vojnicima. Bio je to deo plana grupe ljudi, usmeren na potkopavanje ukupne odbrambene moi zemlje. Ogromni prihodi od droge prali su se kroz australijsku banku "Nugan Hend" i koristili za subverzivni rat koji je CIA neprestano proirivala. U maju 1970 godine izvrena je invazija na Kambodu. Tako je formiran jo jedan heroinski kanal. Oblasti pogodne za gajenje opijuma, pritom nedostupne, odmah su ukljuene u lanac proizvodnje. Svercersku mreu kontrolisala je vijetnamska ratna moraarica iz baza u Pnom Penu i reke Mekong. Samo nedelju dana nakon invazije stiglo je stotinu i etrdeset vijetnamskih i amerikih brodova pod komandom Ngujen Taana aua. Pozdravljeni su kao "velika vojna humanitarna flota". Odmah su se bacili na posao i poeli da prebacuju velike koliine opijuma u Juni Vijetnam. Kada su se SAD povuklc iz Junog Vijetnama, general Kuang, najvei diler Junog Vijetnama, preselio se u Montreal, preko amerike vojne baze "Fort Safi" u Arkanzasu. Amerika je izvrila potajni, ali vrlo snani pritisak na Kanadu da ga primi. Naizgled paradoksalna situacija, da CIA finansira svoje operacije kroz svetsku kontrolu trita drogom, a s druge strane velike kampanje za borbu protiv droge u Americi i borbe koju vodi DEA ("Agencija za borbu protiv droge") samo je prividno nespojiva. Profesor Alfred Mekoj je ovaj nesklad okarakterisao kao "institucionalni odnos izmeu CIA i DEA". Jo tridesetih godina ovog veka osnovan je "Federalni biro za borbu protiv narkotika" (FBN), prethodnik DEA, iji su agenti radili na tajnim zadacima radi suzbijanja trgovine drogora. Poetkom Drugog svetskog rata, agenti FBN-a su ukljuceni u OSS ("Kancelariju stratekih slubi"), prethodnicu CIA, da bi se nauili njihovom sistemu 36

Red etvrtog Rajha rada. Ovaj odnos se zadrao do dananjih dana. Iz ovoga se moe zakljuiti da je osnovni zadatak DEA da sprei priliv droge iz izvora koje nije odobrila CIA, a da akcije, spektakularno nazivane "ratoviraa pro t i v droge" u Americi, nisu nita drugo do istrebljivanje konkurencije. Logian zakljuak je da e dileri koji imaju odobrenje CIA. kontrolisati u sve veoj meri globalne poslove s drogom, to e vladu SAD-a staviti na mesto najveeg dilera heroina na svetu. Ovo je ve odavno zacrtani strateski cilj "vladara iz senke", jer je trgovina i monopol nad drogom jcdan od najunosnijih, neoporezovanih poslova na svetu, iji profiti konslantno rastu. Voe Novog svetskog poretka kontroliu priliv droge u Ameriku, jer iz njene prodaje finansiraju svoju subverzivnu delatnost. Jedan od takvih efova je bio i araeriki kongresmen Geri Akerman, koji je kontrolisao ulazak droge u Long Ajlend, a koga je Keti upoznala 1981 godine. U to vreme je bio lan senatskog "Komiteta pota i javnih usluga" i "Komiteta za azijske i pacifike poslove". Akerman je za svoje poslove koristio Keti i poznatu pevaicu Loretu Lin. Loreta je takoc bila rtva CIA programa kontrole uma, a njen menadcr i hendler bio je neonacista i pedofil Ken Rili, najbolji prijatelj Aleksa Hjustona. Kakva sluajnost. Heroin stie u SAD iz dva glavna opijumska monopola, jednog u Jugoistonoj Aziji, a drugog u Turskoj. Jo 1949 godine, oblast Jugoistone Azije postala je uporite poraenih snaga ang Kaj eka, poto ih je Maova Crvena armija isterala iz Kine. CIA je organizovala veliku obavetajnu mreu u kojoj je upotrebila ove snage da prikupljaju obavetajne podatke o Kini, da se povremeno sukobe sa vojskom komunistike Kine i da slue kao "kamen spoticanja" u Jugoistonoj Aziji, kako bi Amerika opravdala svoje angaovanje u ovom delu sveta. Ovako zamiljeni subverzivni rat finansiran je crnim fondovima od prodaje droge. Upravo tada je OSS obavio svoj najznaajniji zadatak, tako to je ovaj region pretvorio u najveeg proizvoaa opijuma na svetu, sa godinjom proizvodnjom od hiljadu tona. Interesantna je pria iz perioda posle vijetnamskog rata, u koju je bio umean jedan od zapovednika Specijalnih snaga SAD-a u regionu June komande, potpukovnik Dejms Bo Gric. On je bio jedan od oficira koji je istraivao misterioznu smrt pukovnika Edvarda P. Kutola, koji je pod zakletvom svedoio da je bio umean u verc kokaina iz Kolumbije do Paname, pod kontrolom vojske SAD-a. On i neki drugi oficiri su kasnije poginuli pod udnim okolnostima. Sa ovog zadatka
37

Dosije Omega Gric je prebaen da vodi kampanju za oslobaanje amerikih vojnika nestalih u akcijama u toku vijetnamskog rata. Naime, teksaki milijarder i predsedniki kandidat Ros Pero, obavestio je ameriku vojsku da ima saznanja da se tri amerika vojnika nalaze u rukama Huna Saa i da je ovaj spreman da ih vrati. Preko kontakata sa kineskom vladom, ugovo ren je kontakt sa Hun Saom, u nepristupanim brdima oblasti an. Medutim, Gric je znao da moe mnogo bre da ue i izae iz te oblasti ako iskoristi svoju-mreu kontakata u regionu, pa je poao na put u novembru 1986 godine, sa nekolicinom pripadnika specijalnih snaga koje je sam odabrao. Gricovom timu su trebala tri dana da prou kroz an. Kada se sreo sa zauenim Hun Saom, saznao je da Sa nikada nije drao amerike ratne zarobljenike. Medutim, Gric ga je tokom razgovora pitao zasto je toliko umean u trgovinu opijumom i objasnio mu kakve probleme ovo stvara u Americi. Odgovor ga je zabezeknuo. Hun Sa je izjavio da sav opijum koji on proizvede, otprilike devet stotina tona godinje, otkupi vlada SAD-a! Time je krug bio zatvoren, Hun Sa je ak ponudio da prestane sa proizvodnjom opijuma ako mu amerika vlada pomogne da ovu kulturu zameni nekom drugom, to nee prei deset odsto surae koju troi na "borbu protiv droge". Iznenadeni Gric je preneo predlog amerikoj vladi i bio je jo vie iznenaen kada je prcdlog odbijen. Potpukovnik Zelenih beretki je takoe upozoren da e postati meta raznih podmetanja ako ne odustane od ove teme. Gric je ponovo otputovao u Burmu i u maju 1987 godine ponovo se sreo sa Hun Saom. Ovaj put je Hun Sa u video kameru izdiktirao imena ljudi iz amerike administracije sa kojima obavlja transakcije. Prvi na spisku je bio Riard Armitid, visoki funkcioner zaduen za kupovinu opijuma. Za transport je bio zaduen ef mafije, Santos Trafikante. Gric je pokuao da za ovaj problem zainteresuje lino tadanjeg potpredsednika SAD-a, Dorda Bua, ali nije uspeo. I na drugim mestima su odbili da ga sasluaju. Bio je to i suvie dobar biznis da bi ga ometao zabrinuti oficir. U toku jednog predavanja, 1991 godine, Gric je opisao Hun Saov "posao" sa amerikom administracijom. CIA je plaala Hun Sau tri stotine hiljada dolara po toni, a vrednost droge na ulicama Araerike je bila dva miliona dolara po kilogramu! Gric nije odustao od svoje borbe protiv ovakve nezamislive prakse amerike administracije i malo po malo, obrisi delovanja Riarda Armitida su poeli da se ocrtavaju. Ovaj vrlo moni "igra u senci" je otiao tako daleko da je manipulisao i amerikog predsednika Regana. 38

Red etvrtog Rajha Uspeo je da ubaci svog oveka, pukovnika Dejva Brauna, na mesto oficira za vezu u najui krug predsednika SAD-a. Cilj ovog poteza bio je da se svakodnevno suptilno utie na predsednikove stavovc. Sline operacije sprovedene su i u drugim telima i agencijama adminislracije. Na ovaj nain Armitid i njegov krug saradnika su bili nedodirljivi. Bar za izvesno vreme. Mada je ve bio na funkciji pomonika sckretara odbranc, Armitid je februara 1989 godine, posle Buovog izbora za predsednika, nominovan za dravnog podsekretara za dalekoistone poslove. Ovaj predlog je blokiran, a umesto toga Armitid je predloen za mesto ministra vojske. Iza scene, vodio sc pravi rat u kome su ministarstvo pravde i FBI pokuavali da optue Armitida za njegove narko i druge kriminalne aktivnosti. Ovome se otro suprotstavljao dravni javni tuilac Tornburg, koga je na ovu funkciju naimenovao predsednik Bu. Protiv Armitida se vodila istraga od strane predscdnike "Komisije za istraivanje organizovanog kriminala", a fokus je bio na istraivanju stranog organizovanog kriminala povezanog sa krijumarenjem droge i kockom. Osnov za istragu je bila Arraitidova bliska saradnja sa Vijetnamkom Ndijet Tui O'Rurk, poznatijom po nadimku Nanet. Nanet je h i l a centar izuzetno velikog lanca kocke kojim su upravljali Vijetnamci u Americi. Za nju je jedan izvor tvrdio da jc dobila ameriko dravljansivo pod veoma sumnjivim okolnostima. Takode sc sumnjalo da se bavi prostitucijom. Pretpostavka je da Armitidovo poznanstvo sa Nanet datira iz vreraena vijetnamskog rata, kada se pricalo da njih dvoje imaju bar u Sajgonu. Takode se sumnjalo da nanet radi kao njegov "kurir". Drugi izvor koji je uestvovao u istrazi, primetio je kako je skoro svaka Vijetnamka, umeana u rad tajnih kockarnica na istonoj obali (SAD), udata za Amerikanca koji je u CIA ili ima veze sa Agencijom, ukljuujui Nanetinog mua. Zbog oraetanja istrage sa visokog nivoa, istraga o Armitidovim kriminalnim aktivnostima je zaustavljena, ali ne pre nego to je prikupljeno dovoljno neprijatnih dokaza. Bilo je jasno da su uticajni politiki faktori iznutra, moda i Armitid, bili ucenjivani, pogotovo to je pronaena fotografija razodevene Nanet i delimino svuenog Arraitida iz vremena rata u Vijetnamu, pa su neki tvrdili da je Armitid bio prinuen da radi za severnovijetnamsku obavetajnu slubu. Ros Pero, predsedniki kandidat, bio je uveren da je Armitid pijun. Ova fotografija je bila dovoljna da Armitid odustane od nominacije za mesto ministra, ali su njegovi zatitnici bili dovoljno moni da zaustave 39

Dosije Omega krivinu istragu. Poznat kao "Mister Fu" ("Bogati gospodin") medu Vijetnamcima. Armitid je znao dovoljno o prljavim poslovima amerike vlade, u kojima je igrao aktivnu ulogu skoro tri dekade, pa je lako izbegao zatvor. Procenjuje se da je u periodu od 1991 do 1992 godine etva opijuma u regionu Zlatnog trougla, koju kontrolie Hun Sa, dostigla ncverovatnih tri hiljade tona. Ovo je toliko dobar biznis za CIA. cla je do planina izgraden asvaltirani put, kako bi kamioni mogli da pridu i kako bi droga brzo stigla do aerodroma u Tajlandu. Odatle, heroin jc spreman za put direktno u SAD i druge destinacije u svetu. Ali, vralimo se prii o Keti O'Brajen. Ketin ivot je postao jos komplikovaniji kada je 1982 godine, na prijemu u Beloj Kui. predstavljena Ronaldu Reganu. "ika Roni" je bio dobro upoznat sa kriptikim iframa za ukljuivanje Ketinog seksualnog programa, a sem to je bila njcgova rtva, Kcti jc glumila u mnogim porno filmovima koje je za Regana snimao njegov omiljeni pomograf Majkl Dante. Regan je voleo da gleda te filmove dok se iivljavao na Keli. Dante je bio veza izmeu mafije, Belc Kue, porno inustrije i ozbiljnih poslova klaenja na bejzbol timove. Naime, velika zabava i ljubav Rnnalda Regana je bio bejzbol, a posebno tim "Dodersi", sa ijim je menaderom Tomi Lasordom bio lini prijatelj. Keti O'Brajen. kao i druge devojke, sem to su bile podvodene menaderima i igraima, bile su programirane kao ivi kompjuteri sa bezbroj podataka o timovima i igraima, pogotovo onim koji su bili na programu kontrole uma i na koje se moglo, po potrebi, uticati da igraju dobro ili loe, kako bi se opklade u velike sume mogle ostvarili u korist onih koji su to kontrolisali. Iako je Dante bio porno ef Bele Kue, nije bio toliko poznat u javnosti kao Lari Flint, izdava "Hastlera", jer se bavio tajnim snimanjima perverzija poznatih poliliara radi uecnjivanja, ali je zato krug njegovih klijenata bio impresivan. Sem predsednika Regana, Bua i Forda, to su bili ef CIA Bil Kejsi, zatim tadanji ambasador UN-a, Madlen Olbrajt, kojoj je Keti O'Brajen pruala oralne usluge, pa senatori Bird i Spektar, kongresmeni Trafikant i Vander Jagt, guverner Tornborou iz Pensilvanije, koji je bio na kokainu i duboko umean u program Monarh, pa samim tim i kontrolor prostitucijc. pornografije i prodaje kokaina u svojoj dravi, zatim Blanar, Aleksander i mnogi svetski lideri kao to su bili premijcr Kanade Malruni, predsednik Meksika de la Madrid, saudijski kralj Fahd i drugi. Sve ove linosti, kao i mnoge druge, mogu se sresti u ve spomenutom "Bohemijan Grouvu", gde se lako stie helikopterom iz vojne 40

Red etvrtog Rajha baze "Prezidio" kod San Franciska. Tu se nalazi odmaralite za visoke amerike funkcionere i njihove goste iz celog sveta, gde je obezbeena diskrecija i mogunost da se ljudi "zabavljaju" bez straha u drutvu seksualnih robova kao to je bila Keti O'Brajen.

Najekskluzivniji klub na svetu

Jasno je da se ovde nalazi jedan od centara svetske moi, mesto gde se donose vane, strategijske odluke. Po mestu odravanja, ovaj ekskluzivni klub dobio je ime "Bohemijanski klub". Za postojanje ovog kluba saznalo se poetkom sedamdesetih godina, jer su njegovi lanovi imali poseban doprinos u kreiranju strategije poraza svetskog komunizma, odnosno slamanja tadanjeg Sovjetskog Saveza i Varavskog pakta. "Bohemijanski klub" ima dve do tri hiljade lanova, koji se okupljaju u kampu, u umi, na obalama Ruske reke u blizini kalifornijskog gradia Monte Riu, nedaleko od San Franciska. Okupljanje je svakog jula, to nije sluajno, poto je taj mesec posveen Crnbogu. O najznaajnijim stvarima se diskutuje tokom vikenda, kada u kamp dolaze i specijalni gosti - predsednik "Svetske bankc", izvrni direktor "Medunarodnog monetarnog londa", lanovi najueg taba araerikog predsednika, direktori FBI i CIA, vlasnici i predsednici najmonijih multinacionalnih kompanija. Kompleks "Bohemijanskog kluba" se sastoji od stotinu i dvadeset i dva kamp odmaralita, koja se nalaze du puta lo prolazi kroz umu sekvoja. Novinari su 1982 godine uspeli da dou do mape sa preciznim lukacijama ovih kampova u umi, a tada je ustanovljeno da na kompleksu postoji i malo jezero na ijim obalama se vode "jezerske diskusijc". Na obali jezera se obavlja ceremonija spaljivanja "mranih briga", odnosno statue sove, koja je i simbol "Bohemijanskog kluba". Od svih kampova, verovatno je najpoznatiji, najznaajniji i najprestiniji "Mendelej kamp", iji su lanovi, medu ostalima, Ford, Fajerston, Behtel, Kajzer, Kisinder, Mekoun, ulc i Fren Smit. Ceremonijalno spaljivanje simbola "mranih briga" je misteriozni ritual koji izvode svetenici nalik na keltske druide, odeveni u crvene mantije. Svetenici se kreu sa upaljenim bakljama u procesiji du obale jezera, pevajui himne Velikoj sovi. Sa 41

Dosije Omega sredine jezera potom prilazi barka na kojoj su simbolika tela "mranih briga". Vrhovni svetenik tada zapoinje pogrebni in spaljivanja, ime se kamperi oslobaaju svojih svetskih problema. lanovi kluba mogu biti samo mukarci, a sve to se radi u ovom kampu, koji se prostire na oko dve hiljade i sedam stotina hektara, predstavlja tajnu i lanovi su obavezni da se ponaaju u skladu sa tim. Obezbeenje u ovom ekskluzivnom kampu je izuzetno, posebno od kada se nekolicina novinara infiltrirala u kamp, sredinom osamdesetih godina. Poslugu u kampu ine. takoc, samo mukarci, koji brinu da se "Bohemijanci" oseaju prijatno. Od najpoznatijih lanova "Bohemijanskog kluba" svakako treba spomenuti Dorda Bua, Vilijema Baklija. Riarda Niksona, Ronalda Regana, Dorda ulca, Henrija Kisindera, Kaspara Vajnbergera, Vilijema Kolbija, Dejvida Pakarda, Deralda Forda, Aleksandra Hejga, Pola Vokcra i Dejmsa Bejkera. U "Bohcmijanskom klubu" okupljeni su i najuticajniji biznismeni sveta: Tom Klauzen, Dejvid Rokfeler, Leonard Fajerston, Edgar Kajzer, Don Dipon, Stiven Behtel, Edvard Teler i Alen Furta. Prema poslednjem dostupnom spisku lanova "Bohe-mijanskog kluba", iz 1993 godine, u njemu se nalazi i nekoliko Ijudi naeg porekla: Sava Ateljevi u kampu "Band", Tomas Kosti u kampu "Talija" i Stiven Franji u kampu "Rand Redi". Kao to se rad odvija po "komisijama" (kampovima), tako se i seksualne orgije, po svedocenju Keti O'Brajen, odvijaju prema afinitetima. Postoji sobe, kao to je soba zvana "Nekrofilija", opremljena potrebnim rekvizitima i "Tamna soba". U "Konoj sobi", Keti O'Brajen je imala brutalni sadomazohistiki odnos sa Dikom ejnijem, sekretarora odbrane u vladi Dorda Bua.

Dosije Bu
Bez sumnje, najuticajnija i najmonija politika linost u tom trenutku je bio potpredsednik SAD-a, Dord Bu, Nije bilo potrebno biti veliki vidovnjak, pa shvatiti da je Regan bio figura iza koje je mrani potpredsednik, pre toga ef CIA, vukao konce politike, nc samo SAD-a, ve i "vladara u senci". On je znao, kao i ostali monici, da koristi programe robova iz programa Monarh, pa je Keti O'Brajen i dalje igraia
42

Red etvrtog Rajha ulogu prenosioca kodiranih poruka svetskim liderima, usput im bila podvodena, a u povratku donosila drogu. Tako je bila podvedena meksikom predsedniku Salinasu Gortariju, koji je, kao i njegov prethodnik de la Madrid, imao vrlo tesnu saradnju sa potpredsednikom Buom. Svi /njcdno su radili na potpisivanju sporazuma NAFTA. o slobodnoj trgovini, to je naroito bilo vano za razvoj Meksika, koji se nalazi u susedstvu Novog svetskog poretka. Naravno, nikome nije palo na pamet da se slobodna trgovina odnosi i na unos droge iz Meksika u Ameriku, kao i priliv robovske radne snage koja toboe ilegalno ulazi u Ameriku, gdc ivi i radi bez ikakvih prava i zloupotrebljava se na sve mogue nacine. Za mnoge neobavetene, obraun sa panamskim diktatorom Manuelom Ortegom liio je na obraun demokratije sa diktaturom. U stvari, razlozi za vojnu intervenciju, hapenje i suenje Norijegi su dmgaiji. Norijega je bio aktivni saradnik CIA u krijumarenju narkotika u Ameriku. Meutim, poeo je da grei u raspodeli. Izgleda da je "greio" u svoju korist, pa je morao da bude kanjen kada su greke postale prevelike. CIA i njeni efovi ne prataju. Od trenutka kada ga je tadanji predsednik, Derald Ford, 1975 godine naimenovao za efa CIA, pa do danas, Bu ostaje jedan od najmonijih i najmranijih voa Novog svetskog poretka. Iako je njegova politika karijera prepuna kikseva, poev od totalnog neuspeha dravnih organizacija za suzbijanje krijumarenja droge, do situacije da se u vreme njegovog rukovodenja koliina unete droge u Ameriku udvostruila, bio je toliko moan da niko nije mogao da uzdrma njegov poloaj. Odravao je bliske veze sa antisemitima koji su izraavali otvorene pronacistike stavove. Pomogao je "Deneral Motorsu" da se blokiraju sve zakonske inicijative za zatitu ovekove sredine. Aktivno je uestvovao, 1980 godine, u operaciji Oktobarsko iznenaenje, u grupi koja je sabotirala napore Dimija Kartera da oslobodi amerike taoce u Iranu . Igrao je aktivnu ulogu u ometanju istrage u aferi Votergejt, posto ga je Nikson stavio na elo "Republikanskog nacionalnog komiteta". Ponovo je aktivirao ucee CIA u tajnim i prljavim operacijama irom sveta. Dao je jaku podrku tajnim poiljkama oruja Iranu, 1986 godine, i odigrao misterioznu ulogu u Kenedijevom ubistvu. Za one rnanje upuene, prvo to pada u oi je optuba za veze sa neonacistima. Ko poznaje zbivanja u ovom veku, na planu stvaranja tajnih saveza monih svetskih politickih i poslovnih krugova, zna da su nacisti imali partnere irom sveta, od dolaska na vlast do kraja Drugog svetskog rata, a i
43

Dosije Omega posle toga. Najblii Buov prijatelj osamdesetih godina, bio je teksaki milijarder Vilijem Stemps Feri III, koji je vodio Buove finansije, to je bio pravi izbor za Bua, jer je Feri jako dobro krio poreklo ogromnog novca kojim raspolae njegova porodica, pa je to dobro radio i za Bua. Otkriveno je da je Feriov deda jedva izbegao sudenje po optubi da je poslovao sa nacistima. Kao direktor "Standard oila Nju Dersi", deda Feri je kontrolisao kartel koji su osnovali "Standard oil" i nemaki koncern "I. G. Farben". Zajednika firma je 1940 godine otvorila logor Auvic, radi proizvodnje vetake gume i sintetikog benzina u. uglja, Saradnja ova dva koncerna se nastavila do propasti Treeg Rajha.

Veze sa nacistima

Hemiar "I. G. Farbena" bio je i Karol Vojtila, sadanji papa, a najvaniji pronalazak koncerna bio je gas Ciklon B, koji je korien u gasnim komorama Auvica. Otkrie da se u predsednikom komitetu za izbore 1988 godine nalaze najekstremniji desniari, poreklom iz Istone Evrope, sa otvorenim pronacistikim simpatijama i prolou, dovelo je do otputanja sedmoro aktivista. Bili su organizovani u "Heritid Kaunsilu", iji je politiki kredo bio poznat od 1949 godine. Bu je imao njihovu podrku jo od sedamdesetih godina, jer se njihova delatnosl jako dobro uklapala u tvrdu antikomunistiku platformu Republikanske stranke. Dvojica od njih su bili poznati od ranije. Filip Gvarino, bivsi katoliki svetenik, bio je optuen da je lan italijanske masonske gmpe P2. Drugi, Laslo Pastor, priznao je da je bio lan madarske faistike partije Strela-Krst, a Drugi svetski rat je proveo kao njen izaslanik u Nemakoj. Buov saveznik sa neskrivenom prolou bio je Jaroslav Stecko*. Kao ekstremni ukrajinski nacionalista, bio je jedno vreme predsednik vlade u Galiciji, a zaplenjeni nacistiki dokumenti pokazuju da je u Lvovu za dve godine likvidirano sto hiljada Jevreja. U predsednikoj kampanji 1988 i 1992 godine, u Buovom timu je bio Fred Malek, poznati nacistiki kolaboracionista. Stvari postaju sasvim jasne *Umro je 1985 godine. 44

Red etvrtog Rajha uko se pogleda biografija Buovog oca, Preskota Bua. Roden je 1885 godine u porodici industrijalca. Studirao je na "Jelu", gde je postao lan tajnog bratstva Mrtvaka glava. Oenio se erkom Dorda Vokera, predscdnika privatne banke "M. A. Hariraan & Co.", a sa njegovim partnerima, Averelom i Rolandom, bio je blizak prijatelj. Koristei proteiranje tasta, Preskot Bu je tridesetih godina postao direktor najmonije privatne bankarske kue tog doba, "Braun, Braders, Hariman". U to vreme poelo je kreditiranje nacistike partije u Nemakoj, uz posredovanje uekih holandskih banaka, o emu je na sudu 1945 godine svedoio Fric Tisen. Sline poslove Hariman je imao i sa SSSR-om. Jo od 1922 godine, finansirao je kopanje rude mangana u SSSR-u i ostvario ogromne profite. Iako je predsednik SAD-a, Hari Truma, ove poslove nazvao "poslovima na granici izdajstva", Preskot Bu i Hariman su se iz svcga elegantno izvukli bez posledica. Preskot je nastavio sa uspenom karijerom i dva puta bio biran u ameriki Senat. U takvoj atmosferi je rastao i formirao se Dord Bu. Neka istraivanja pokazuju da je Preskot Bu trea generacija Amerikanaca, a njegovi preci su se doselili iz Engleske, Sto nije beznaajno kada se vidi kakvu je podrku kasnije imao. Iz Drugog svetskog rata, Dord izlazi kao porunik i eni se Barbarom Pirs. cerkom izdavaa Marvina Pirsa. Njegov urak, Skot Pirs, direktor firme "F. F. Haton", bie umean u velike finansijske prevare, koje e Dord Bu, tada potpredsednik SAD-a, 1985 go-dine zatakati, a krivci e se izvui sa smenim kaznama. Naravno, ne treba zaboraviti da je i Dord Bu, kao i njegov otac, postao lan tajnog bratstva Mrtvaka glava, to jc nezaobilazni stepenik u uspinjanju ka vrhovima raoi i vlasti. Dord Bu je svoju karijeru poslovnog oveka zapoeo u industriji nafte, to e ostati njegova ljubav do dananjih dana. Prvo je radio u firmi u kojoj je njegov otac bio lan upravnog odbora, a 1953 godine osniva sopstvenu firmu, "Zapata petroleum corp." u Hjustonu, Teksas. Kasnije e ova firma ui u "Penzoil", jednu od danas najmonijih naftakih kompanija. "Zapata" je 1985 godine prijavila prihod od preko dve stoline i pedeset miliona dolara. Nije loe za nepoznatu kompaniju! Dok je Bu bio potpredsednik, njegov sin, Dord mlai, postao je predsednik kompanije "Zapata Ofor". Toj kompaniji je bio potreban vei prihod, pa je zbog toga potpredsednik Amerike odleteo poetkom 1986 godine na Bliski Istok, da arapskim zemljama, proizvoacima nafte, sugerie poveanje cene sirove nafte, jer amerika bezbednost zavisi od toga! Cene su odmah porasle dva dolara po barelu, to je izazvalo kon45

Dosije Omega sternaciju u Beloj Kui. Meutim, Bu je ve toliko politiki bio moan, da ovakav potez nije imao nikakvih posledica za njega. Naprotiv, zadobio je verne prijatelje i finansijere iz redova naftake oligarhije u Americi. "Zapata oil" je Dordu Buu sluila ne samo za zgrtanje novca, ve i kao dobar paravan za delovanje CIA (iji je agent bio pre 1961 godine), odnosno invazije na Kubu u Zalivu svinja. To nije bilo udno, jer je "Zapata" imala bliske veze sa kubanskim diktatorom Batistom. U vezi ubistva Dona Kenedija, ime Dorda Bua se pojavilo u vrlo nejasnom kontekstu, to je Derald Ford, lan "Vorenove komisije", znao i defmitivno zatakao onog trenutka kada je Bua imenovao za efa CIA. Interesantan je izvetaj Edgara Huvera, napisan samo nedelju dana posle Kenedijcvog ubistva, upuen "Birou za obavetajni rad" Stejt departmenta, u kome Huvcr opisuje brifing sa Dordom Buom iz CIA, odran samo jedan dan posle ubistva Dona Kenedija. Razgovor je odran, prema zapisu dircktora FBI, zbog straha Stejt departmenta da bi "neke zabludele anti-Kastro grupe mogle profitirati iz sadanje situacije i preduzeti neodobren napad na Kubu, verujui da je ubistvo predsednika Kenedija znak promene amerike politike, to nije istina". Bu je opisao naimenovanje za efa CIA kao pravi ok: "Znao sam o radu CIA samo uopstene stvari, a moje iskustvo sa inostranstvom potie iz sfere biznisa." Kada ga je ameriki novinar Mekbrajd, 1988 godine, upitao za Huverov memorandum, Bu je odgovorio da je u to vreme bio samo biznismen koji se bavio naftom i da je u to vreme za CIA radio "neki drugi Dord Bu". I zaista, postojao je ovek u Agenciji istog imena, Dord Vilijam Bu, ali je imao jako nizak rang u organizaciji (GS-5), odnosno, radio je kao analitiar i nijc bilo anse da ga agent FBI, poslat od strane Huvera, brifuje o bilo emu! Novootkrivena dokumenta FBI potvrduju da je Dord Bu, iako je iveo formalno u Hjustonu, u toku 1960 i 1961 godine esto boravio u Majamiju, gde je vrbovao Kubance desniare za eventualnu invaziju na Kubu. Tu je upoznao Feliksa Rodrigeza, koji je postao lan "tima strelaca" u CIA i uvebavao "paljbi u trouglu"*, u Meksiku, u bazi koju je formalno dralo "Odelenje 5"**, a koje for*Paljba u trouglu" - termin koji oznaava tri atentatora, koji unakrsnom vatrom gaaju isti cilj. **"Odelenje 5" - deo slube FBl koje se bavi poslovima u inosCranstvu, iako po ustavu SAD-a FBI ima ovlaenja za delovanje samo u SAD-u. 46

Red etvrtog Rajha macijski pripada FBI. Feliks Rodrigez je u oktobru 1986 godine priznao da se kao agent CIA bavio prevozom oruja iz Irana u Nikaragvu. Prilikom pada jednog od tih aviona, Rodrigez je napravio greku i pozvao svog CIA supervizora Donalda Grega, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost potpredsednika Bua. Bu je negirao da je umean u ove operacije, ali kada je poela kongresna istraga protiv potpukovnika Olivera Norta, postalo je jasno da je Bu ne samo znao za ove ilegalne operacije, ve da je i uestvovao u njihovom kreiranju. I preko ovih Buovih lai olako se prelo, iako je bilo jasno da je u izjavi pred Kongresom, 1988 godine, Bu svesno lagao o svom ueu u operaciji pomaganja "kontraa" u Nlkaragvi.

Rat sa Irakom
Sledea velika afera u koju je Bu bio umean je sa Irakom. Neki sjajni araeriki novinari, koje masni honorari i velike plate u uticajnim novinama i televizijama nisu otupeli, u svojim analizama tvrde da je amerika administracija ohrabrivala Sadama Huseina u njegovim pogledima ka bogatim naftonosnim poljima Al Rumeilah. Bu je aktivno ohrabrivao Sadama da trai vee cene nafte na sastanku OPEC-a, sedam meseci pre invazije Kuvajta. Tajming je bio odlian. U januaru 1990 godine Sadam Husein je bankrotirao i borio se za opstanak. Bila je to posledica dugotrajnog rata sa Iranom. Godinji prihod od nafte, dvanaest do trinaest milijardi dolara, nije bio dovoljan. Uvoz za civilne potrebe je preao jedanaest milijardi u 1990 godini, od toga tri milijarde za hranu. Vojni uvoz je doao do sedam milijardi dolara, a ostali trokovi prema inostranstvu iznosili su jednu milijardu dolara. Dodalnih sedam milijardi bilo je potrebno da se pokriju tekui trokovi. Dug prema inostranstvu, koji je 1979 godine iznosio jednu milijardu dolara, sada je narastao na sto milijardi. Istovremeno, Sadam je trebalo da demobilie sedam stotina hiljada ijudi koji nisu mogli da nadu civilni posao, a buntovniki oficirski hor kovao je zaveru za njegovo ruenje. 6 januara, atentat na njega zamalo da nije uspeo. Politiki, bio je pod opsadom. Ratom iscrpljeni Iraani su oekivali, a bilo im je to i obeano,
47

Dosije Omega ustavne i demokratske reforme. Ali Sadam ne bi politiki preiveo proces demokratizacije, pa je stega reima postala jo vea, rezultirajuci krajem te godine naimenovanjem njegovog sina i polubrata za efove snaga bezbednosti. U ovim kritinim okolnostima, Amerika je predloila podizanje cena nafte Sadamu Huseinu. U januaru 1990 godine, cena nafte bila je dvadeset i jedan dolar a barel, ali su analitiari ocekivali da e u drugom kvartalu cena pasti na oko petnaest dolara po barelu, to se i obistinilo. Da se u leto ne bi suoio sa krizom, Sadam je naruio studiju o kretanju cena nafte, od centra za strateke i meunarodne studije. Detalji su ostali tajna, ali nije spomo da su sugerisali agresivnu politiku cena nafte za arapske proizvoae, i cenu izmeu dvadeset i etiri i dvadeset i pet dolara za barel. To jc odgovaralo Americi. jer je i ona veliki proizvoa nafte, kojom zadovoljava pedesct odsto sopstvenih potreba, pa bi i amerike naftne kompanije u zemlji i inostranstvu profitirale, a nije bez znaaja ni podatak da su i predsednik Bu i dravni sekretar Bejker imali jake poslovne veze u tim krugovima. U jesen 1989 godine, kada je do invazije Kuvajta ostalo devet meseci, a Irak bio u oajnoj situaciji, jer nije imao novca da kupi novo oruje, Bu je izdao tajnu direktivu o uspostavljanju bliih veza sa Bagdadom i otvaranje mogunosti da Irak dobije ekonomsku pomo od jedne milijarde dolara! Ova podrka u bankarskim garancijama, za kupovinu amerikih poljoprivrednih proizvoda, omoguila je Sadamu Huseinu da sopstvena oskudna sredstva usmeri na kupovinu oruja. Rat je bio sve blii, a zna se da kada zapreti ratna opasnost na Bliskom Istoku, cena nafte poinje da raste do dvadeset i pet dolara za barel, a moda i vie. Za laike, ovo su bili nesmotreni potezi amerikog predsednika. Za one bolje upuene, ovo je bio samo nastavak politike pomoi Iraku, koja je vukla korene jo iz perioda rata sa Iranom. Ovo pribliavanje usledilo je na predlog tadanjeg predsednika Regana, jer je trebalo zaustaviti muslimanski fundamentalizam olien u Iranu. Prvo je u februaru 1982 godine Irak skinut sa liste teroristikih zemalja, iako su se tome protivili mnogi visoki slubenici amerike administracije. Bilo je poznato da je Irak pruao utoiste mnogim arapskim grupama i pojedincima umeanim u meunarodni terorizam, izmeu ostalih i Abu Abasu, napadau na brod "Akile Lauro". Iste godine Amerikanci su ponudili svoje minobacae u zamenu za jedan ruski tenk T-72, jer je bio zatien oklopom nepoznatim arnerikoj armiji. U drugoj polovini 1983 godine, Irak je dobio mogunost da kupi ameriku vojnu opremu za etrdeset i pet miliona dolara - topove 48

Red etvrtog Rajha velikog dometa, 175 milimetara, i municiju. 1984 godine Bu je naterao "Eksport-Import banku" da garantuje Iraku kredit od pet stotina miliona dolara za izgradnju naftovoda. Taj trend se nastavio i 1987 godine, ponovo preko "Eksport-Import banke", iako je bilo mnogo upozorenja da se krediti nee vratiti. Kao potpredsednik, te iste godine Bu se sastao sa Nizarom Hamdunom, irakim ambasadorom u Ujedinjenim Nacijama, i obeao da e pomoi u nastojanjima Iraka da kupi opremu koja se vodila kao "tehnologija dvostruke upotrebe" .* Posle potpisivanja direktive, 1989 godine, dravni sekretar Dejms Bejker je nagovorio ministra poljoprivrede da se ne suprotstavlja ovoj odluci. Polovina sume stavljena je Iraku na raspolaganje poetkom 1990 godine. U julu iste godine, samo mesec dana pre poetka invazije na Kuvajt, Savet za nacionainu bezbednost Amerike je isforsirao drugi deo kredita, iako jc bilo jasno da se taj novac koristi za program proizvodnje balistikih raketa i proizvodnji nuklearnog oruja. Sve u svemu, za osam godina, Irak je dobio pet milijardi dolara kredita, a kasnio je sa vraanjem itave dve milijarde iz tog paketa. U istom periodu, filijala italijanske banke "BNL"** u Atlanti, odobrila je Sadamu etiri i po milijardi dolara kredita u periodu od 1986 do 1989 godine. Krajem iste godine, "Volstrit Dumal" je objavio da su inspektori poreske slube, IRS, ustanovili da su direktori "BNL" dobijali mito. Tek je skandal sa "BCCI" bankom*** pokazao koliko su mrani i razgranati poslovi izmeu pojedinih zemalja, kao i slubi i pojedinaca. U toku istrage poela su da se pojavljuju imena Dorda Bua, Sadama Huseina i Manuela Norijege. U toku istrage poela su da se pojavljuju imena Dorda Bua, Sadama Huseina i Manuela Norijege. "BCCI" je osnovana sedamdesetih godina od strane arapskih i azijskih finansijera i njen prevashodni zadatak bio je da slui naftakim magnatima i drugim multimilijarderima, koji su iraali razloga da se kriju od poreskih i drugih organa u svojim zemljama. Ova tajnovitost poslovanja banke bila je idealan paravan za CIA i Mosad, da kroz nju finansiraju svoje tajne operacije, pa su kroz ovu banku ila sredstva za graanski rat u Avganistanu, tajne prodaje oruja Iranu, finansiranje pobunjenika u Nikaragvi i rat u bivoj SFRJ. Poele su da se pronose prie kako se kroz banku pere novac od trgo*Oprema koja se moe koristiti i u vojne i u civilne svrhe ** "Banca Nazionale del Lavoro" *** "Bank of Commerce and Crcdit International"

49

Dosije Omega vine drogom, ali je neuporedivo najvei skandal bio vezan za Sadama Huseina i njegove amerike prijatelje, u prvom redu Bua. "BCCI" i italijanska "BNL" banka, filijala u ikagu, bile su predmet tube broj 90 C 6863, u kojoj je drava Ilinois i kongresmen Henri Gonzales, zamenik predsedavajueg "Komiteta za bankarstvo" Kongresa, traio da se stave na uvid dokumenta iz kojih bi se videlo da li je u periodu od deset godina "oprano" dve stotine i pedeset milijardi dolara od naftnih kompanija iz regiona Bliskog Istoka, a uz pomo Sadama Huseina. Odbor "Federalne rezerve" SAD-a traio je od Gonzalesa da potpie obavezu da ono to e dobiti na uvid nikada nee upotrebiti u nekora od svojih kongresnih izvetaja. Kongresmen je odbio da potpie izjavu o tajnosti, a banka je izjaviia da je re o "non-bank" podacima, za koje ne eli da budu objavljeni. Iz cele afere jasno je da je Sadam Husein izigravao "silediju" u regionu, odravajui odreeni nivo napetosti i time visoku cenu nafte. Zemlje regiona, odnosno naftne kompanije, plaale su "danak" kako bi se ouvao mir. Prihod od naftnih kompanija delio se na "uesnike u poslu". "BCCI" je sluila da "opere" taj novac, to nije bilo teko, jer ima etiri stotine filijala u sedamdeset i tri zemljc sveta. Iraku naftu je prodavao "Teksako". Na zahtev kompanije "Penzoil", sud u Teksasu je dosudio ogroman odtetni zahtev u korist ove kompanije, a na tetu "Teksaka", zato to je navodno osujetio ugovor izmeu "Penzoila" i "Geti oila". Mnogi misle da je to bila kazna za neposlunost, a bila je odrezana na dve stotine milijardi dolara. Proviziju od pet odsto, to iznosi deset milijardi dolara, podelili su Irak i "Penzoil".

Grupa
Ono to e proistei, kao zakljuak ove knjige, mrana je slika zastraujuih razmera. U Drugom svetskom ratu, poraena je samo Nemaka i Vermaht, ali NACIZAM NIJE PORAEN! Nije, iz vrlo prostog razloga, jer je nacisticka Nemaka bila "eksperiment uivo" drave, kakva treba da se uspostavi na svetskom nivou. Korporativna drava nacistikog tipa je ideal Novog svetskog poretka. Nema ni jednog mranog i
50

Red etvrtog Rajha nezamislivog zloina koji ve nije poinjen ili e se sprovesti, kako bi sc ovaj cilj ostvario. Za obine ljude, iji moral bez dvoumljenja odbacuje zlo u bilo kom vidu kao okvir ivljenja, bie zaprepaujue kada otkriju da su ljudi koji su uestvovali u stvaranju nacistike Nemake i danas na vlasti, sa istim ciljevima, ali novim tehnikama kako da taj cilj ostvare. Danas je to zadatak mnogih tajnih drutava, vlada unutar vlada, iroke mree subverzivnih aktivnosti koje su premreile oveanstvo i mentalno ga pripremaju za novo doba, "novu eru napredne civilizacije", a zapravo se oveanstvo priprema za ropstvo. Moda su nauka i pozitivizam postale religije ovog veka, ali se kljune stvari organizacije, sadraja i delovanja pojedinih socijalnih i ekonomskih zajednica nisu promenile. Govoriti danas o tajnim dmtvima mnogim itaocima moe izgledati smeno i van konteksta vremena u kome ivimo. Ali tajna drutva i danas egzistiraju. Nisu prekidala rad hiljadama godina, pa to ne ine ni danas. Potpuno negiranje postojanja, tajnost ciljeva, delimina tajnost ireg i potpuna tajnost ueg kruga lanstva, ostale su nepromenjene konstante svih tajnih drutava. To je vano pogotovo u sluaju kada je cilj velik - porobljavanje celog sveta. Upravo oni krugovi koji su najvie omalovaavali i kompromitovali istraivae rada tajnih drutava, pripadali su, po pravilu, tajnim drutvima. Odnos izmeu tajnih drutava i Novog svetskog poretka oduvek je bio jak. Jedno bez drugoga kao da nije postojalo, iako je ovaj drugi pojam novijeg datuma. Meutim, on je samo drugaija jezika formulacija prastarog cilja svih tajnih drutava, a to je neograniena mo i kontrola nad ljudima. O najmonstruoznijem i najbeskrupuloznijem tajnom drutvu, koje sebe prosto zove Grupa, saznalo se od lanova koji su pobegli iz njegovih kandi. Oni koji su im pomogli u bekstvu i kasnijem razotkrivanju delovanja Grupe u prvoj fazi, od 1983 do 1992 godine, morali su svoja istraivanja da objave pod lanim imenima, jer je opasnost, kao to se videlo iz njihovog rada, bila stalno prisutna. Zato emo istraivaa rada Grupe oznaiti inicijalima R. D., a begunce. svedoke i rtve Grupe, imenima Deri Smit i En Vajt. Prve indicije da se deava neto protivzakonito, pojavile su se kod R. D.-a dok je kao pravnik za radno pravo radio u kompaniji "Atlantik Rifild", od 1973 do maja meseca 1984 godine. U tom periodu prikupio je mnogo dokaza da se u Pitsburgu dogaaju prevare, krivokletstva, falsifikati i druga kriminalna dela. Ona su ukljuivala fiziku torturu i prinudno obuavanje radnika u fabrici, u mestu Monaka, poznatoj i kao fabrika u Biver Veliju. Ova dela su izvrena od strane 51

Dosije Omega lanova Grupe. Istraivanja bazirana na svedoenju En Vajt iz Pitsburga i Suzane Smit iz Atlante. kao i mnogih drugih radnika i slubenika kompanije, prezentirano je u pismu upravi kompanije, u martu mesecu 1984 godine. Posebna panja bila je usmerena na torturu pod hipnozom indukovanom drogom, u periodu od 1977 do 1980 godine. Oigledno je i da su rtve bile izloene radijaciji, u julu 1986 godine, kao posledice tajne proizvodnje radioaktivnih ureaja od strane Grupe. Kada je "ARCO" saznao za ovu istragu, menadment Pravnog odelenja je naredio R. D.-u da prestane ili e biti otputen. Posle etvrte opomene i posle etvrtog odbijanja usledilo je otputanje u maju te godine. Godinu dana kasnije, za vreme ispitivanja gospodina Derija Smita u Pitsburgu, saznao je verovatni razlog za otputanje iz "ARCO"-a. Gospodin Srait je identifikovao biveg direktora "ARCO"-a, Roberta O. Andresona, kao lana Grupe, iji e rad kasnije biti opisan na osnovu svedoenja Smita, koji je prisustvovao razgovoru izmedu Andresona i dr Jozefa Mengelea. Uz Smitovu pomo, R. D. je sakupio ogroman raaterijal koji se sastoji od beleaka, audio i video kaseta, fotografija, dokumenata i drugih materijala o delatnosti Grupe.

Grupa koja zeli da kontrolie svet

Ovaj prikupljeni materijal u bitnim crtama objanjava subverzivnu delatnost organizacije, ije ime je spomenuo Smit za vreme snimanog ispitivanja u decembru 1984 godine. Ime je glasilo Red etvrtog Rajha! Smitov opis Grupe, posle 1984 godine, nagovetava da su njeni ciljevi mnogo iri i mnogo opasniji nego to se moglo oekivati od obine neonacistike organizacije. Njen krajnji cilj je uspostavljanje svetske vlade, a ne samo novog nemakog Rajha. Grupu ine moni lanovi iz evropskih kraljevskih kua, meunarodnog bankarstva i multinacionalnih firmi, visoki vojni funkcioneri u najvanijim zapadnim armijama i bivem Sovjetskom Savezu, politiki radnici irom sveta i profcsionalci iz raznih profesija. Njihov cilj je da uspostave novu svetsku vladu i socijalnu strukturu koja e ukljuivati tri stvari, koje smatram gnusnim. To je genocid masovnih razmera, kontrola uma kroz vetake promene ljudske genetske strukture i ponovno uspostavljanje ropstva,
52

Red etvrtog Rajha kao dravno sankcionisane institucije. Gore spomenuti ciljevi su toliko zli da im se mora suprotstaviti svaki poten ovek. Gospodin Smit jc izjavio da njegovo znanje o Grupi potie sa brojnih sastanaka na kojima je bio u "Heritid Fondaciji", u Njujorku, sedamdesetih godina. Nekim od ovih sastanaka su prisustvovali i oficiri visokih inova. Smit je memorisao imena lanova Grupe sa liste koju je video u "Heritidu", od osnivanja Grupe tridesetih godina, do kraja sedamdesetih godina, kao i poslc toga na raznim drugim mestima. U ranoj fazi istraivanja, Smit i gospoa En Vajt su imenovali neke od lidera Grupe. To su bili: Helga Laro, ena Lindona Laroa; Kurt Valdhajm. bivi gemeralni sekretar OUN-a; Riard Helms, bivi direklor CIA, i drugi. Identifikaciju Riarda Helmsa uradila je prvo gospoda Vajt, za vrerae razgovora sa dr Raselom Skotom iz Pitsburga, dok je bila pod hipnozom. Prcpoznala ga je kasnije na seriji fotografija koje je dr Skot dobio od R. D.-a. Identifikovala ga je kao oveka "koji je uvek razgovarao sa Derijem" i koji je, izgleda, nareivao fiziku torturu gospodina Smita, kako je izjavila. U Vestburiju, 11 marta 1992 godine, Srait je konano potvrdio da je Helms bio "Amerikanac" o kome je govorio u prvim intervjuima. Opisao je tog oveka kao osobu blisko povezanu sa Grupom i sa dr Mengeleom. Smit je potvrdio da je Helms bio prisutan kada je dr Mengele fiziki muio Smita. U poetnoj fazi istrage, koju je sproveo R. D., Laroova organizacija je izgledala kao najvanija grupa upletena u ovu emu. Posle prvih intervjua shvatio je da je organizacija mnogo vea i znaajnija. Vie od pedeset godina Grupa je ubacivala svoje lanove na kljuna mesta u mnogim zemljama, kako bi pripremila eventualnu primenu svoje doktrine kroz zbacivanje legalnih vlada. Njen plan je bio da dravni udari zaponu 1990 godinc. Operacija je, u stvari, zapoeta 1989 godine, kada je seme zbacivanja komunistikih vlada u Sovjetskom Savezu i Kini po prvi put javno posejano.

Ko je ko

Gospoa Vajt i gospodin Smit su odrasli u razliitim delovima Pensilvanije. Vajtova je odrasla u Pitsburgu, a Smit u Matamorasu. Po
53

Dosije Omega prvi put su se sreli 1977 godine, jer su oboje radili u fabrici u Biver Veliju. Na razne naine su ih povezali agenti Grupe. Oboje su bili podvrgnuti muenju i naterani da gledaju muenje onog drugog. Drani su na istom mestu dui period vremena. Iako su R. D.-u uvek izgledali povezani, nije mu pala na pamet pomisao da su bili i u krvnom srodstvu, sve do leta 1985 godine. Tada je Smit poeo da ga ispituje o poreklu Vajtove i pokazao interesovanje za nacistike logore za odgajanje dece, gde je moda i sam bio zaet. Ukupni zakljuak, koji se mogao izvesti posle razgovora sa Smitom, jeste da su Vajtova i Smit deca visokog funkcionera nacistike Nemake i da su oni, ili njihova trudna majka, prokrijumareni u Ameriku negde 1943 godine. Oboje su smeteni u porodice Amerikanaca, gde je nad njima godinama sprovoena kontrola od strane Grupe. Oboje su roeni 1943 godine. Agenti Grupe iz Biver Velija koristili su tehnike kontrole uma na Smitu i Vajtovoj, kako bi deci potisnuli seanja na roendane i rano detinjstvo. Gospoa Vajt je ispriala u seriji intervjua, od maja do jula 1984 godine, da je njena majka, tada pokojna, verovatno bila programirana da zaboravi okolnosti njenog roenja. Gospodin Smit ne lii ni na jednog lana u svojoj americkoj porodici. R.D. je uoio indikaciju da je i njegova surogat majka, gospoa Smit, takoe prola trening po pitanju njegovog rodenja. Krtenice Derija Smita (postoje dva takva dokumenta, iz dva razliita grada blizu Bingamtona, drava Njujork) su verovatno falsifikati. U leto 1985 godine, Smit je rekao R.D.-U da je Vajtova njegova sestra. Slinost je postojala izmeu oblika lica Vajtove i Smita. Ovu njegovu izjavu R. D. nije saoptio Vajtovoj. Otprilike godinu dana kasnije, dr Skot je preneo R. D.-u informaciju da je gospoa Vajt, u dubokoj hipnozi, izjavila da je Smit njen brat. Oboje su ispoljili oseanja i iskustva koja ukazuju na to da su brat i sestra blizanci! Smitova navodna baka, koja ga je odgajila, ispriala je svojoj erki Olivi da je Derijev "ujak", Gustav los, bio uraean u izdaju nacista za vreme Drugog svetskog rata. los je esto viao Derija, dok je ovaj bio mali. Derijeva "tetka" Oliva je ispriala R. D.-u da je, kada je Deri imao est godina, stalno govorio ljudima, ukljuujui i drugove u koli, da je njegov pravi otac bio oficir nemake vojske. Deri se sea kako su mu kazali da je njegov pravi otac bio oficir nemake vojske i da mu je to priao jedan stari Nemac, koji ga je poseivao dok je bio mali. ovek je ponekad bio u drutvu ene. Drugi znaajan podatak je da je jedna fondacija pokazala interesovanje za Derijevo 54

Red etvrtog Rajha zdravlje, uenje i status. Fondacija se dopisivala sa Derijevom "majkom" u vezi njega, od najranijeg doba, i svake godine je dobijala upitnike koje je popunjavala. udne stvari su se desile sa Derijevom "porodicom" u Milriftu. Njegovog Medu" je ubio nepoznati ubica, raznevi ga hicem iz lovake puke, u njegovoj planinskoj kui. losova ena takoe je umrla na bizaran nain. Ostali lanovi familije misle da ju je ubio Gustav. Smit je ispriao R. D.-u, 1985 godine, da mu je saopteno na jednom od sastanaka "Heritid fondacije", da je njegov otac bio istaknuti lan Treeg Rajha. Tom prilikom mu je reeno da su on i Ana zaeti u Nemakoj i da je njihova majka dola u Ameriku. Zatim je Smit, prilikom roenja, bio zamenjen sa biolokim detetom svojih amerikih roditelja. En je takoc ubaena u svoju ameriku porodicu, prostom zamenom u bolnikoj kolevci, odmah po roenju. U martu 1986 godine, obavljen je razgovor sa Smitom, u vezi Lindona Laroa i identifikacije imena lanova Grupe. Razgovor je voen telefonom, jer je Smit radio na SBA programu u Klarksburgu, Zapadna Virdinija. Jedne veeri, Smit je uao u svoja kola i na zadnjem seditu je bio ovek koji je u njega uperio magnum 357, Smit je kasnije ispriao R. D.-u ovaj dogaaj. Covek je za sebe rekao da je lan Laroove organizacije. U tom razgovoru, ovek je rekao Smitu da ako ima i malo potovanja prema svom ocu, prestae da razgovara sa R. D.-om. Bilo kako bilo, u razgovoru u Voterberiju, 24 novembra 1992 godine, Smit je ispriao ono to mu je jednom davno ispriao stari Nemac. Starac mu je ispriao priu o nemakom oficiru, lanu Grupe, koji je imao plemiko poreklo i bio uspean bankar i poslovni ovek pre rata. Grupa je elela da ga infiltrira u Hitlerov reim, pa ga je postavila u nacistiku organizaciju kao obavetajnog oficira. Postao je najuspeniji pijun na svetu - kameleon koji je mogao da ude na svaka vrata u svakoj vladi sveta. Podnosio je izvetaje lino Hitleru. Izgradio je najbolju obavetajnu mreu u Evropi. Negde 1943 godine, Hitler mu je rekao da izabere sebi partnerku u nekom od nacistikih logora za uzgajanje dece. Izabrao je enu u koju se zaljubio i koja je takoe imala "plave krvi" u svom poreklu. Ostala je u drugom stanju. Bila je teko ranjena u saveznikom bombardovanju 1943 godine. U tom trenutku, anse da Nemaka dobije rat izgledale su jadno. Grupa je odluila da uskrati svoju pomo Nemakoj. Ovaj ovek je postao kljuna linost u pperacijama dvostrukih agenata, ukljuujui zamenu jednog varalice za Rudolfa Hesa, bekstvo mnogih nacistikih glaveina i otkrivanje
55

Dosije Omega nemakih planova Americi, Britaniji i Francuskoj. eleo je da mu njegova ena rodi dete. Organizovao je prebacivanje ranjene ene u Ameriku. Smitov "ujka Gas" je bio nemaki agent u oblasti Njujorka. Njegov urak, Smitov ameriki "otac", imao je takoe trudnu enu. Gas i urak su se dogovorili da zamene nemaku bebu za njegovu bioloku bebu prilikom roenja i Gasov urak je prihvatio da dete odgoji kao svoje. Pristao je i da Gasovi "prijatelji" s vremena na vreme poseuju dete. Derijeva prava majka umrla je ubrzo posle njegovog roenja. Kada se Nemaka predala, pravi otac je sklopio jedinstven sporazum sa amerikom vladom. On i mnogobrojni lanovi njegove organizacije, odigrali su kljunu ulogu u stvaranju onoga to je kasnije postala CIA. Otac je ostao kljuna linost tajnih operacija sve do svoje smrti. Brinuo se o detetu dok je bio iv, na diskretan nain. Smit je rekao R. D.-u da ne zna kako se En Vajt uklapa u sve ovo. Moda je njegova sestra bliznakinja, ali lino misli da nije. Moda su povezani na neki drugi nain. U svakom sluaju, jesu povezani neim. Na osnovu ove prie, postoji samo jedan ovek koji se uklapa u ovaj opis - general Rajnhard Gelen, koga su opisivali kao "pijuna stolea". Jo 1943 godine, budui ef CIA, Alen Dals, bavarski iluminat, sklopio je sporazum sa nacistikom obavetajnom slubom. Ovo c posle rata rezultirati masovnom infiltracijom nacista u CIA, koji e za dobijeni azil, za uzvrat, zapoeti globalni program zbacivanja vlada zemalja treeg sveta i njihovu zamenu kontrolisanim diktatorskim reimima. Kasnije e od Nemaca, koji su stigli u Ameriku, biti formirana i NSA. Sada se o ovim operacijama, Svitanje, Naoblaenje i Spajalica, dosta zna. Poznato je da su Nemci odlucili da sklone svoju "arijevsku elitu", decu i druge bitne elemente, nauna i tehnika dostignua. Sklanjali su ih u ve pripremljene baze irom June Amerike, Antarktika i Severne Amerike. General Hans Kamler, koji je nestao aprila meseca 1945 godine, bio je kljuna linost operacije evakuisanja, kao i general Nebe. Sada je jasno zato se toliko funkcionera CIA brinulo o Deriju Smitu. Gelen je najzasluniji to je CIA postala najbolja obavetajna organizacija na svetu i odgovoran je za sedamdeset odsto obavetajnog rada NATO-a. Navodno je imao agente u svakoj vanoj armiji i vladi za vreme rata. ak ima podataka da je imao svoje agente i u sovjetskoj armiji 1943 godine, a kljuna je figura u mnogim najvanijim obavetajnim operacijama za vreme rata u Nemakoj i Americi, i najmanje dvadeset godina posle rata. 56

Red etvrtog Rajha Vratimo se Smitu. Poznato je da je 1943 godine princeza Stefani Henleve, jedna od Hitlerovih vrlo bliskih prijateljica i raoda ljubavnica, uhapena u Njujorku kao nemaki pijun. Moda je ona bila ta koja je prokrijumarila ranjenu enu u Njujork, pre nego to je rodila dete i l i decu. Zato je Grupa odluila da Smitu saopti informacije o lanstvu i tehnikim znanjima, moe se objasniti samo na jedan nain. Razlog lei u ulozi koju mu je Grupa namenila u svojim planovima za subverzivno delovanje irom sveta, radi ostvarenja krajnjeg cilja ponovne pobede nacista. Verovatno su oboje ovih ljudi, Smit i Vajtova, trebali da budu upotrebljeni kao ikona, simboli nekih aspekata Novog svetskog poretka, zbog krvi koja je tekla u njima i zbog njihovih gena. Pretpostavka je da su to saoptili Smitu i da je on odbio da dobrovoljno obavlja ovu ulogu. To je bio razlog zato je podvrgnut torturi i programiranju od strane dr Mengelea i drugih. Kako bi se to preciznije utvrdio spisak lanova, R. D. i Smit su primenili jedan metod. Proces identifikacije je ostvaren u dve faze. R. D. bi pripremio seriju "slepih" lista, obino bez ikakve indikacije o kojim se ljudima radi i obino sa pomeanim kategorijama - sudije sa novinarima, a ovi sa generalima. Prvi stepen identifikacije bio je baziran na itanju imena potencijalnih lanova i agenata, od strane R. D.-a, preko telefona. Smit je stalno ponavljao da bi bilo sigurnije ako bi dobio listu sa otkucanim imenima, to je R. D. uinio krajem jula 1986 godine. Smit je napravio seriju identifikacija, poslao spiskove nazad, a u nekim sluajevima je on diktirao imena preko telefona. Drugi stepen identifikacije je zapravo vezan za sve one koji proitaju ova imena i ukrste ih sa Bvojira znanjem, koristei imena kao istrani trag, a ne kao konani sud. Tamo gde se imena uklapaju sa drugim izvorima, vrlo je verovatno da su identifikovani ljudi bili, ili su sada lanovi. Mnoga imena lanova Grupe su Smitu poznata ne sa liste, ve iz razgovora kojima je prisustvovao, kao to su Riard Helms, Kler Dord i drugi. Po ovom principu, Smitu su poznata imena i francuskog predsednika Miterana; ruskih predsednika Mihaila Gorbaova i Borisa Jeljcina; nacista Rudolfa Hesa i Martina Bormana; amerikog predsednika Lindona Donsona; potpredsednika Den Kvejla; sudije Erl Vorena; efa CIA, Alena Dalsa; naunika Alena Grinspena, Dona Majnarda Kejnsa i Martina Orna; efa FBI, J. Edgara Huvera; efova mafije, Frenka Kostela i Karlosa Marela; zatim Dona D. Rokfelera, Lindona i Helge Laro i Boba Vudvorda iz "Vaington Posta".
57

Dosije Omega

Koreni Grupe
Prema Smitu, jedni od pretea Grupe bili su lanovi Iluminata krajem XVIII veka i kasnije masoni. Grupa u dvadesetom veku nije nastala kao "naslednik" tih organizacija. Plan za formiranje faistikih vlada u naem veku, irom sveta, prvobitno je formulisan na konferenciji, koja je odrana u Engleskoj, tridesetih godina. Glavni sponzor ovog sastanka bili su lanovi engleske vladajue kue. Oni koji su sigurno identifikovani kao uesnici su Vinston eril, Georgij ukov, baron Rotild i Don D. Rokfeler. Identifikacija je napravljena i za mnoge druge ljude, lanove drugih evropskih kraljevskih kua, britanskih, holandskih i nemakih industrijskih firmi i banaka, kao i vojnih lidera tih zemalja. Svrha konferencije bila je da stvori strukturu, nezavisnu od bilo koje vlade, koja e u narednih pet dekada stvoriti svetsku vladu. Ovaj Novi svetski poredak e uvesti "mir" u celom svetu. Ovaj mir e biti baziran na prosperitetu kroz visoku produktivnost i korporativnu strukturu drave. Smit je sve ovo opisao kao mir koji e trajati hiljadu godina. Opisao je da e taj mir biti "rukavica na gvozdenoj pesnici". Novi svetski poredak e stvoriti, i kasnije silom nametnuti, novu socijalnu strukturu u svim zemljama. Smitov opis, iz januara 1989 godine, prikazuje novo drutvo, sutinski slino onom u knjizi "Vrli novi svet" Oldosa Hakslija. Smit je identifikovao Hakslijevog oca, Dulijana Sorela Hakslija, kao lana Grupe. Originalan model za drutvo bio je ncmaki Trei Rajh. Rasne teorije, kasnije nametnute od nacista, bile su usvojene na konferenciji kao osnovna socijalna hijerarhija Novog svetskog poretka. Ipak, Smit je vie puta upozorio da se ne precenjuje znaaj nacistike povezanosti sa Grupom, koja je pomogla u formiranju i finansiranju nacistike partije i njene filozofije tridesetih godina, ali je to koristila samo kao diverziju ili paravan za rad Grupe. Podravali su Hitlera, dok se ovaj nije otrgao kontroli sredinom Drugog svetskog rata. Grupa samo tei svetskoj vlasti. Nemaju posebnu politiku filozofiju, osim superiornosti arijevske rase i potpune kontrole nad svim aspektima ljudskog ponasanja. Za vreme intervjua sa Derijem Smitom, 16 maja 1990, R. D. je postavio pitanje da li je engleski kralj Dord VI bio vrhovni voa Grupe za vreme Drugog svetskog rata. Smit je odgovorio da nikada nije postojao, niti sada postoji, jedan voa. Grupa je oli58

Red Cetvrtog Rajha garhija, a Dord VI je bio samo jedan od principala organizacije, sa zadatkom da nadzire Edvarda VIII, koji je na engleskom prestolu bio od 20 januara do 11 decembra 1936 godine. Smitova naznaka o "starateljskoj" ulozi kralja Dorda, mora da se stavi u dva konteksta, pre nego to za njih dara objanjenje. Prvo, ljudi koje je Smit identifikovao sa specijalne liste odigrali su vanu ulogu u abdikaciji kralja Edvarda, 1936 godine. Najvanije ime koje je Smit identifikovao u vezi abdikacije bila je Edvardova amerika supruga, Besi Volis Vorfild, poznatija kao Volis Simpson. Drugo, engleska aristokratija je tridesetih godina bila otvoreni simpatizer Adolfa Hitlera i otvoreno je zagovarala savez Engleske i Nemake. Ovakav stav bio je vrlo nepopularan u engleskoj javnosti i vrlo brzo je "sklonjen u ilegalu". Kada je Smit analizirao specijalnu listu iraena, rekao je da je kralja Edvarda u Grupu regrutovala Besi Vorfild. Plan je bio da Edvard abdicira i javno zagovara savez sa Hitlerom. Grupa je planirala da Hitler dobije rat i da Nemaka, kao posledica toga, vlada svetom. Kada Hitler pobedi, kralj Edvard se vraa na presto, kao popularni kralj koji je bio u pravu, jer se zalagao za pakt sa Nemakom. U sluaju da tako dode na presto, Edvard se sloio da sprovede socijalne reforme koje je Grupa traila, a kao primer oigledne izdaje, u kojoj su uestvovali lanovi kraljevske porodice i neki pripadnici engleske aristokratije, Smit je identifikovao dva visoka oficira engleske armije iz vremena Drugog svetskog rata. Prvi je bio Don Stendi Sartis Prendergast. Ovaj ovek je u vojnim krugovima bio poznat kao vikont Gort, britanski general koji je komandovao odbranom istone Francuske 1940 godine. Kada je nemaka armija ula u Francusku, feldmaral fon Rundtet je svoj glavni udar usmerio pravo u podruje koje je branio Gort. Danima je Gort oklevao sa protivnapadom. Sa njim se nije moglo stupiti u kontakt u ovorn kritinom periodu. Kada je konano Vrhovna komanda dobila od vikonta Gorta izvetaj o situaciji na frontu, bilo je prekasno za protivnapad. Ovo je bio kljuni pojedinani vojni dogadaj u padu Francuske 1940 godine. Na drugom mestu, Smit je identifikovao, kao lana Grupe, britanskog admirala arlsa Forbsa, koji je naredio kompletnoj britanskoj floti iz Severnog mora da krene u poteru za nepostojeom nemakom podmornicom, upravo u trenutku kad se nemaka mornarica pripremala za invaziju Norveke. Britanska flota bila je toliko udaljena od Norveke kada su Nemci uoeni, da praktino nije bilo nikoga na moru da brani norveku obalu. 59

Dosije Omega

Nacistika Nemaka
Grupa je, tridesetih godina, videla Hitlera kao "pridolicu" u neraaku politiku. Odluili su da mu pomognu u dolasku na vlast, jer se njegova filozofija delimino poklapala sa njihovom. Ipak, Hitler nije bio glavni "igra" Grupe. Najvaniji lanovi Grupe, u nacistikoj Nemakoj, bili su: Rudolf Hes; Martin Borman, ef bankarske grupacije; reder; Krup, i izvesni lanovi nemake aristokratije, a posebno princeza Stefani Hoenleve. Smit je identifikovao i brojne znaajne lanove iz velikih nemakih preduzea i banaka, kao lanove Grupe. Rudolf Hes i Martin Borman su posebno bili vani u subverziji Hitlerovog reima i njegovog potinjavanja interesima Grupe. Ditrih Step, Hitlerov lini telohranitelj, bio je vrlo vaan agent Grupe. Ipak, iz Smitovog izlaganja, ini se da je Borman bio najvaniji. Smit ga je oznaio kao "originalnog eksperimentatora Grupe". Tanije, Borman je pokuao da izgradi u nacistikoj Nemakoj onakav tip drutva kakav je Grupa elela da nametne celom svetu. Na kraju rata organizovana je akcija izvlaenja Bormana iz opkoljenog Berlina. Smit misli da je Borman bio iv i prebivao u Argentini sve do 1984 godine. Novija istraivanja pokazuju da je Borman, dobro zatien, sve vreme iveo u Engleskoj! Posle smrti, njegov kostur je vraen u Berlin i zakopan u podzeranim hodnicima Berlina, a posle par godina spektakularno otkriven i otkopan, kako bi se podrala uvreena istorijska "istina" da je poginuo u Berlinu 1945 godine. Po miljenju Grupe, Hitler se otrgao kontroli. Ponaao se poput Dona Vejna, rekao je Smit, glumca koji je odluio da postane uloga koju je trebalo da glumi! Kao rezultat, cela Hitlerova vlada bila je pod kontrolom Grupe. Hitlerovo ponaanje su kontrolisali Step i doktor Morel, tajni agenti Grupe, koji su Hitlera pretvorili u narkomana, kako bi njime manipulisali, i koji je slabo bio upoznat sa svakodnevnim zbivanjima oko sebe. Grupa je zamislila genocid nad Jevrejima, kao eksperiment da se utvrdi da li se cele rase ili narodi mogu tajno istrebiti bez meanja sa strane ili revolta. Eksperiment je u sutini bio uspean, jer je Grupa nauila kako se takav genocid moe izvriti na svetskom nivou, tiho i bez znaajnih protesta! Smit je o genocidu nad Jevrejima govorio u dva navrata. U raaju 1988 godine jednostavno je rekao: "Jevreji su ubijani, jer je Borman bio nevernik." 60

Recl etvrtog Rajha U drugom razgovoru na ovu temu, 1990 godine, dopunio je samog sebe: "Borman je bio nevernik, svi bi trebali da budu nevernici! Borman jc mislio da svako u Nemakoj treba da bude nevernik. Jevreji veruju u vii autoritet, stoga moraju biti ubijeni." Smjtov drugi komentar je bio: "Ne mogu postojati dve vie rase. Jevreji su mislili da su superiorniji."

Arijevci kontroliu drutvo

Rasa i socijalna struktura postavljeni su tako da e na vrhu strukture biti pripadnici arijevske rase. Oni e gospodariti socijalnim i polilikim sistemima. Svi ispod njih e biti potinjeni rasi "gospodara". Srednji socijalni sloj bie odgajan u potpunoj pokornosti, kroz genetski inenjering, primenjen tajno ili silom. Intelektualne osobine i crte koje iznedruju nezavisnost i samostalnost, bide ukinute za veliku veinu ljudi. Smitov komentar bio je da e se u toku jedne generacije veina ljudi odgajati u duhu pokornosti. Ponaanje masa bie kontrolisano uz pomo droga, tajnih aditiva u hrani i vodi, kroz dravnu kontrolu medija i komunikacija. Deca e se odgajati u institucijama pod kontrolom drave. Izbor obrazovanja i zanimanja e prestati da bude stvar slobodnog izbora. Najniu socijalnu grupu e initi robovi. Opravdanje Grupe, za ponovno uspostavljanje ove omraene institucije, bazirano je na istoriji, jer su sve "velike" svetske civilizacije imale ropstvo. Oni koji ne mogu da rade, stari i slabi, ili oni bez produktivne funkcije, bie usmreni. Nepoeljne rase i ljudi nepotrebnih zanimanja bie istrebljeni. Jedna od Smitovih najstranijih izjava, koju je ponovio vie puta, bila je: "Mnoge rase e nestati sa lica zemlje!" Prva rasa koja e biti likvidirana je crna rasa. Istu sudbinu e imati pripadnici hispanske rase. to se tie Jevreja, postoji nesklad izmeu dve Smitove izjave, prve iz 1985 i druge, iz 1989 godine. Bazirano na optem utisku i uverljivosti, vie kredibiliteta se moe dati diskusiji iz 1985 godine. U tom razgovoru tvrdio je da e politika prema Jevrejima 61

Dosije Omega biti ista onakva kakva je bila u nacistikoj Nemakoj. Kao sredstvo za unitenje, Smit je rekao da postoje planovi za otvaranje logora smrti, ali da ne zna detalje. Rekao je da postoje tehnoloke mogunosti za masovno unitenje ljudi, koje ne ostavljaju tragove. Politika mo bie skoncentrisana u svetskoj vladi. Po Smitovoj identifikaciji. ova vlada e delovati po istim principima kao to su delovale monarhije. Smit potvruje da su mnogi vodei ljudi Grupe iz evropskih kraljevskih kua. Primere za ovo dao je u intervjuu 28 novembra 1990 godine. Oni ukljuuju imena Margarete II Danske; Huana Karlosa; pokojnog kralja Engleske, Dorda VI, i Karla Gustava, kralja Svedske. Smit je identifikovao i cara Japana, Hirohita, a u drugom krugu identifikacije jednu od Hirohitovih keri. Smit je izjavio da nee postojati jedna vladajua porodica u Novom svetskom poretku. To e biti oligarhija, poput Vitezova okroglog stola. Koncept monarhije e sadravati u sebi elemente "boanskog prava". Smit misli da e ova politika struktura biti uspena, "jer svi vole kralja i kraljicu". Ispoljavanje politike moi bie kroz tribunal, koji e arbitrirati i reavati sporove meu dravama. Nacija koja odbije da se povinuje odluci tribunala bie kanjena i po Smitovim reima "zbrisana sa lica zemlje". Da bi se obezbedilo opte prihvatanje monarhija irom sveta, moraju se, izmeu ostalog, obezbediti neki uslovi. Svi demokratski i komunistiki oblici vlasti moraju izgledati neuspeni i nefunkcionalni. Kraljevske porodice na vrhu strukture Grupe moraju se predstaviti kao "prosvetljeni" vladari. Sve velike religijske denominacije i svi informativni mediji moraju biti kontrolisani od strane Grupe.

Subverzija zapadnih religija

Smit je nedvosmsleno izjavio da Grupa tei da ukine ili kontrolie judaizam i katolicizam zbog snage ovih religija. Crkvom e upravljati agenti Grupe iz redova crkvene hijerarhije. Smit je identifikovao osamnaest lanova u Kolegijumu kardinala 1991 godine, ukljuujui prefekta "Kongregacije za doktrinu vere", Jozefa Racingera. U razgovoru od 13 oktobra 1990 godine, Smit je sa liste od trideset imena identifikovao kao lanove Grupe i Euenija Paelija (papu Pija XII) i ovani 62

Red Cetvrtog Rajha Montinija (papu Pavla VI). Zatim je identifikovao, kao agenta Grupe, Turina Ali Agdu, koji je pokuao atentat na Jovana Pavla II. Smit misli da je pokuaj atentata usledio zato to je Grupa elela da ustolii svog oveka u Vatikanu. Takode je identifikovao Edmonda L. Brauninga, vrhovnog nadbiskupa Amerike episkopalne crkve i biveg nadbiskupa Kenterberija, kao lanove Grupe. Gore navedeni podaci samo su vrh ledenog brega onoga to je iroka subverzija religije.

Subverzifa demokratije
Subverzija demokratije za vreme Vajmarske republike, bila je model za subverziju demokratskih principa irom sveta. "Mislim da e nove istone i centralne evropske demokratije doiveti propast, prouzrokovan delovanjem lanova Grupe", izjavio je Smit. Jedna od prvih stvari koju je Smit rekao R. D.-u, u vezi metoda zbacivanja amerike vlade, jc da ce "drutvo eksplodirati iznutra". Ovo potvruje injenica da su lanovi Grupe, od Drugog svetskog rata, sistematski radili na subverzivnom delovanju u svim aspektima amerikog drutva. Na spiskovima identifikovanih su se nali lanovi Vrhovnog suda, koji donose najvanijc odluke iz ustavnog i krivinog prava, religijskih i linih sloboda gradana. U lanstvo Grupe su ukJjueni ljudi koji dre znacajne funkcije u industrijskim i bankarskim firmama, obrazovanju, medicini, drutvenim naukama, policiji i srodnim slubama, vojsci, gangsterskim organizacijama, politikim partijama. Smit smatra da najveu podrku Grupi daje amerika armija, ali misli da se preuzimanje vlasti nee desiti dravnim udarom. Meni se ini da je uloga vojne podrke u svojevrsnoj uceni. Sve dok su na svojim mestima, legitimna vlast te zemlje ne moe delovati protiv Grupe, iako zna za njeno postojanje i identitet mnogih izdajnika. Razlog je visoka koncentracija lanova Grupe u Stejt departmentu, "Federalnoj banci" i drugim dravnim institucijama. Smit je vie puta ponovio da e konani korak u zbacivanju amerikog ustava i sistema vlasti biti izazivanje masovnih gradanskih nereda, koji e nastupiti kao posledica vetaki izazvane 63

Dosije Omega ekonomske depresije. Njegov opis tako planiranog rata je hukanje crnaca protiv Jevreja i latinoamerikanaca, i protivnapad od strane drugih rasa. Armija e kolabirati u toku ovih nereda i tako e nestati ustav kakav je postojao u ovih dve stotine godina. Smitove prognoze iz 1985 i 1989 godine su da e 1990 godine kockice poeti da se slau na svoje mesto. ne samo u Americi nego i u celom svetu. U januaru 1989 godine je dopunio ovu izjavu, tvrdnjom da e deo plana Grupe, za svetski prevrat, biti serija novih "demokratskih" promena irom komunistikog sveta. Da ovo nije prazna pria, svedoe perfidni potezi izvrne vlasti, od Drugog svetskog rata do danas, koji imaju jasni cilj slabljenja ustavnih i zakonskih funkcija amerikog drutva. Ja u navesti samo neke od tih poteza. 20 septembra 1945 godine, Verner fon Braun stie, sa drugim kolegama iz raketnog programa, u Boston, u okviru projekta Spajalica. Kroz taj projekat je oko tri hiljade vanih nacista dobilo nov identitet u SAD-u i nastavilo da radi na formiranju etvrtog Rajha. Ovi naunici su uli u razne programe "vlade u senci" - genetiku i kloniranje, koje su obavljali doktori iz nacistikih logora (kao to je Mengele), vetake droge i kontrolu uma, koju su obavljali tvorci prvih sintetikih droga (metadona i metedrina). 1946 godine, nacisti pomau da se u okviru CIA formira operativno odelenje, uz Rokfelcrovu podrku. Uvezeni SS obavetajni oficiri pomogli su da se osnuju "Radio Liberti" i "Glas Amerike". 1947 godine, u vojnoj bolnici "Betesda", zapoinju CIA projekti kontrole uma. 1947 godine donet je "National Security Act", koji je govorio o opasnosti infiltracije SS nacista u CIA i NSA. Na alost, ve je bilo kasno, jer su nacisti ved rasporedeni unutar vojnoindustrijskog kompleksa, uz pomo porodice Rokfeler i bavarske crnomagijske sekte oboavalaca Zmije. U tome su im pomogli jezuiti, kao kontrolori naftako-vojnoindustrijskog kompleksa. 10 aprila 1951 godine Truman je oslobodio komande generala Mekartura i zamenio ga generalom Ridvejom, lanom Saveta za meunarodne odnose. Mekartur jc prethodno prekrio direktive UN-a, izvevi tajni napad na komunistiko uporite u Inonu, to je dovelo do brzog okonanja rata u Koreji. On i njegovi vojni komandanti su sumnjali da prosocijalistiki zvaninici UN-a odaju njegove planove Severnim Korejandma. Truman se sklonio u Kemp Dejvid, u toku dve nedelje posle povratka Mekartura, plaei se da e ga najvii ameriki general uhapsili zbog izdaje. 1952 godine, Rajnhard Gelen i Alen Dals postaju malteki vitezovi. Veliki broj jezuita je pomagao u razvoju i bio u lanstvu SS-a. Da li su masovna ubistva Jevreja i pravoslavnih Srba, u toku Dru64

Red etvrtog Rajha gog svetskog rata, bila nastavak delovanja inkvizicije protiv neprijatelja Vatikana? Drevno Drutvo vavilonske misterije, ostvarilo je snano prisustvo unutar nacistikog SS-a. Drutvo je odravalo tajnu lozu Pontifeks Maksimusa (od vremena kralja Nimroda) i koristilo takozvano Sveto rimsko carstvo, kao paravan za svoje tajne aktivnosti. Saraivali su sa Jezuitskom loom, koja je stvorila kotski ritual kao sredstvo za infiltriranje u masoneriju Jorkirskog obreda. Jezuiti, po nekim autorima, stoje iza iluminata Adama Vajshaupta, jer imaju cilj isti - ostvarivanje magijske kontrole nad tajnim drutvima. Organizacija kontrolisana od strane jezuita je Svetska vizija. Ona tera crkve da im daju novac, pod izgovorom da im treba za irenje svetskog mira. Ono to ne govore je da taj novac, u stvari, fmansira plan svetskog mira pod kontrolom uma. Klju Kraljevstva definisao je Bil Benet, u skladu sa jezuitskim programiranjem: "U osvit hrianstva, Apostoli su prikupili sve informacije koje su dohili od Hrista i stvorili Svetu katoliku apostolsku crkvu. Hrist je nameravao da stvori jednu svetsku crkvu - istinu, svetlost i put, Tajne su uvane u Zavetnom Kovegu i prenoene sa generacije na generaciju. Hrist je prouzrokovao to da se vise pie - plodovi njegovih napora objasnili su istinu. Sada je Koveg postao arhiv - bogatstvo informacija. Ova informacija dostupna je mmo nekolicini - nekolicini koji dre Kljueve Kraljevstva." Od kad je Katolika crkva udruila snage sa Ujedinjenim Nacijama, da preuzme vlast kroz masovnu kontrolu uma, uticaj jezuita na Haiti bio je potpun. Katolicizam i UN su postali jedno u istom, odravajui ceremonije, stavljajui bukvalnu interpretaciju na "jedenje tela i pijenje krvi", omoguujui zamenu dobra zlom i katolicizam vuduom. Haiti, jednom prototip kontrole Novog svetskog poretka, sada je isceen i odbaen od CIA i jezuita. Mirovne snage UN-a su stvorile dimnu zavesu i iluziju u ogledalu mira, drei ga podalje od stanovnika Haitija. 1953 godine Dvajt Ajzenhauer postaje predsednik. Ajzenhauer je naimenovao Nelsona Rokfelera, u martu 1955 godine, na elo komisije koja je trebala da reorganizuje ameriku vladu. Rokfeler je bio taj koji je, u saradnji sa nacistima, pomogao u formiranju MJ-12 (kasnije nazvana PI-40 ili ALFA-2). NSA i CIA su bile paravana "bavarske obavetajne slube" u okviru ustavne vlade. Mnogi koji su se pribliili najveoj tajni CIA, da su SS nacisti kontrolori njenog rada, likvidirani su od strane CIA ubica. Alen Dals, direktor CIA, odobrio je rad na projektu kontrole uma Mk Delta. Serijom memoranduma Saveta za 65

Dosije Omega nacionalnu bezbednost* SAD-a, CIA je dobila rnogunost da se ne bavi samo prikupljanjem obavetajnih podataka iz inostranstva, ve je postepeno legalizovana direktna aktivnost kroz formu tajnih operacija. Memorandumi, ukljuujui NSC-10/1 i NSC-10/2, su uspostavili tampon izmeu predsednika SAD-a i aktivnosti CIA, kako bi Ajzenhauer raogao porei da ita zna o tajnim operacijama. Naravno, sve ove aktivnosti su bile neustavne. Na nesreu, ameriki Kongres nije bio svestan onoga to se tada deavalo. Bio je to poetak procesa u kome su predstavnici vojno-industrijskog kompleksa poeli da preuzimaju kontrolu nad amerikom vladom, odnosno da potiskuju legalno izabrane predstavnike Kongresa i Senata iz procesa odluivanja, koje je prelazilo na tajne organizacije. Sada se zna da je 1947 godine ak pedeset odsto osoblja CIA bilo sastavljeno od obavetajnih oficira SS-a, koji su dobili azil u Americi! 1959 godine. "Rand korporejn" je uz pomo "Behtela", najvee graevinske firme na svetu, poela izgradnju podzemnih baza u Americi. Finansiranje vladinih podzemnih projekata ide iz posebnih fondova koje je stvorila CIA, kada je po nalogu MJ-12 preuzela kontrolu trgovine drogom u svetu. Ova procedura traje i danas. U sluaju vanrednog stanja, predvieno je da zemlju vodi vlada iz podzemne baze "Maunt Veder" blizu Blumonta, Virdinija. 1963 godine, Don Kenedi postavlja ultimatum lanu MJ-12, Gordonu Greju, rekavi da c otkriti umeanost CIA u nezakonite poslove (medunarodnu trgovinu drogora, projekte kontrole uma, saradnju sa nacistikim naunicima koji su dobili azil i nov identitet u Americi). Kenedi je deo ovih inforraacija dobio od Rusa, otkrio da su informacije tane i zapretio da e "raspustiti" CIA ako se suprotstave kongresnoj istrazi i kontroli nad njenim radom. 22 novembra 1963 godine predsednik Kenedi je ubijen u pokuaju nacistikog dravnog udara, koji su izveli operativci CIA i ubice mafije, pod supervizijom MJ-12 (MAJI ili Crni monasi). Njihov ovek, Lindon Donson, postaje predsednik. Od 1975 do 1978 godine raeno je na Projektu Gabrijel - razvoju soninog oruja izvedenog iz nacistike tehnologije. 1976 godine, lan nemakog kulta Mrtvaka glava, Dord Bu, postaje direktor CIA. Baza "Dulsi" u Novom Meksiku postaje glavni podzerani operativni i kontrotni centar Novog svetskog poretka za zapadnu hemisferu. Slian objekat se gradi u Australiji, u regionu Pajn Gep, blizu Alis Springsa, kao kontrolni centar za istok. 19 juna *NSC - National Security Council.
66

Red etvrtog Rajha 1978 godine predsednik Karter potpisuje neustavnu Izvrnu odredbu kojom stvara organizaciju FEMA. Kasnije izvrne odredbe ovlauju suspendovanje Ustava SAD-a i Povelje slobode u sluaju nacionalne upasnosti, a sve izvrne funkcije prenose se na FEMU.

FEMA
Dravna agencija za upravljanje krizom, FEMA ("The Federal Emergency Management Agency"), stvorena je nizom predsednikih izvrnih odluka u zadnjih petnaest godina, koje su FEMU ovlastile za itav niz protivustavnih dejstava u sluaju vanrednih situacija. Izmeu ostalog, FEMA moe da hapsi, deportuje i dri zatvorene gradane SADa, da konfiskuje njihovu imovinu, uvede vojnu upravu i praktino zaobie ameriki ustav, zavodei vojnu diktaturu. Izvrnom odlukom, koju je potpisao predsednik Dord Bu 1989 godine, FEMI je odobrena izgradnja etrdeset i tri "primarna logora", od kojih svaki ima kapacitet Od trideset i pet do etrdeset i pet hiljada zatvorenika. Interesantno je da su mnoge stare, nekoriene vojne baze, iz perioda Drugog svetskog rata, ponovo aktivirane za potrebe FEME, a neke od njih mogu da prime stotinu hiljada zatvorenika. Ovi objekti su adaptirani i veina je kompletirana potrebnom opremom, ali su prazni, sem minimalnog broja osoblja koje ih odrava. eka se trenutak kada e FEMA biti aktivirana, a to je "svaka vanredna situacija od nacionalnog znaaja, koja moe ugroziti vladu". Trenutkom aktiviranja FEME, bie automatski sprovedene sledee Izvrne odluke: I.O.12148 - FEMA nacionalna krizna situacija, kao to je: elementarna nepogoda, socijalni nemiri, pobuna, nacionalna finansijska kriza. I.O.10995 - "...obezbeuje zaplenu svih medija za komunikaciju u SAD-u". I.O.10997 - "...obezbeuje zaplenu celokupne elektrine energije, benzina, gasa, goriva i minerala, bilo javnih bilo privatnih". I.O.10998 -"...obezbeuje zaplenu svih rezervi hrane i resursa, javnih i privatnih, sve farme, zemlju i mehanizaciju". I.O.10999 -"...obezbeduje zaplenu svih prevoznih sredstava, ukljuujui privatne automobile, kamione ili vozila bilo koje vrste, kao i potpunu
67

Dosije Omega kontrolu nad svim autoputevima, lukaraa i vodenim putevima". I.O.11000 -"...obezbeuje angaovanje svih amerikih graana, kao radne snage pod federalnom upravom, ukljuujui razdvajanje lanova porodice ako vlada tako odlui". I.O.11001 -"...obezbeuje vladi zaplenu svih zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih funkcija". I.O.11002 -"...odreuje da direktor savezne pote rukovodi nacionalnom registracijom svih graana". (Pod ovom izvrnom odlukom graani su obavezni da se prijave u lokalnu potu, gde e se porodice razdvajati i biti relocirane u nove oblasti). I.O.11003 -"...obezbeuje vladi da preuzme sve aerodrome i avione, komercijalne, javne i privatne". I.O.11004 -"...obezbeuje ministarstvu za finansije i nastanjivanje da izmeta naselja, odreuje koje e oblasti biti naputene i ustanovljava nove lokacije za stanovnitvo". I.O.11005 -"...obezbeuje vladi da preuzme celokupnu eleznicu, unutranje vodne puteve i javni skladini prostor". I.O.11051 -"...Odelenje za krizno planiranije ima sva ovlaenja da stavi spomenute odluke u funkciju, u vreme poveane meunarodne napetosti ili ekonomske i finansijske krize". Sve gore pomenute Izvrne odluke objedinio je predsednik Riard Nikson u Izvrnu odluku 11490, koja obezbeuje da se sve ovo aktivira ako predsednik SAD-a objavi vanredno stanje. Nemiri u Los Anelesu, u sluaju ubistva crnca Rodnija Kinga od strane policije, delimino su aktivirali neke od ovih Izvrnih odluka. Isto se dogodilo u Sijetlu 2000-te godine, prilikom zasedanja MMF, kada je protiv demonstranata surovo intervenisala specijalna policija obuena u crne uniforme, koja se aktivira kada to naredi FEMA. Ove policijske snage poznate su pod imenom FINCEN. Izvrna odluka 12919, "Priprema industrijskih resursa za nacionalnu odbranu", potpisana je 3 juna 1994 godine, od strane predsednika Bila Klintona. Ova odluka rasporeduje ovlaenja i odgovornosti, odreuje primenu Izvrnih odluka FEME za konfiskaciju celokupne imovine amerikih graana, kao i njihovo okupljanje i rasporeivanje u "radne" logore. Ona zamenjuje ili opoziva jedanaest prethodnih Izvrnih odluKa, donetih u vremenu od 1939 do 1991 godine, i dopunjuje Izvrne odluke 10789 i 11790. Ova Izvrna odluka je objava rata protiv amerikog naroda, od strane tajne vlade Sjedinjenih Drava, koja radi u dogovoru sa Ujedinjenim Nacijama na porobljavanju Amerike. U okviru 68

Red etvrtog Rajha sistema iz ove Izvrne odluke, razradena je i operacija Mrea za ptice, po kojoj dravni javni tuilac Denet Rino moe aktivirati ovu operaciju na osnovu naloga predsednika. Nalozi za hapenje e biti spremljeni za privoenje milion amerikih graana, koji se budu opirali Novom svetskom poretku. Ovi ljudi su oznaeni kao "politiki neispravni". Posebno su pomenuti hriani i oni koji itaju Bibliju, jer je i za njih pripremljeno mesto izolacije. Ovo ne treba previe da udi, jer jedan od osnovnih ciljeva Novog svetskog poretka jeste ukidanje hrianstva i njegova zamena religijom bez Boga, iz bogatog arsenala Nju Ejda. Savren primer za ruenje hrianstva daju i nemaki luterani, koji su lako kapitulirali pred nacistima, iza kojih su stajali luciferijanski kultovi kojima su morali da se suprotstave. Umesto toga, ovi prividni hriani u Nemakoj su zamurili i ak podrali zloine svojih nacistikih voda, koji su poslali u smrt milione Slovena, Jevreja i Cigana, ljudi, ena i dece. Kao da su zaboravili kako je Martin Luter sam ustao protiv crkvenih birokrata na koncilu u Vormsu i optuio ih za bogohuljenje, pokazujuci ta lina hrabrost i integritet znae u borbi protiv lai i zla. Operacija Nadolazea Oluja je operacija koja ukljuuje pretres kua, nasilan ulazak, zaplenu oruja i zaliha hrane od strane BATF (nacionalne garde), aktivne vojske i lokalne policije. Ovom funkcijom rukovodi i koordinira je FEMA. "Javni Zakon 100-690" zabranjuje sva javna religiozna okupljanja. Ovaj zakon se jo ne primenjuje, ali kada stupi na snagu znaie ne samo krenje svih ustavnih prava amerikih graana, ve e biti i uvod u operaciju nasilnog deportovanja stanovnitva. "Opti zakon o kriminalu" iz 1990 godine, propisuje od konfiskacije celokupne privatne imovine, do pranja novca, od krenja propisa o zatiti prirodne sredine, do seksualne zloupotrebe dcce. Ovaj zakon takoe koordinira aktivnosti kroz FEMU i Ministarstvo vojskc, Vrhovnu komandu i Komandu amerike vojske u bazi "Mekferson", Dordija, gde se uvaju sve kopije operativnih planova FEME, ukljuujui i one koje je razvila sama armija da bi podrala FEMU. Po njima bi ustav bio privremeno suspendovan i stavljen van snage, dok se stvama ili zamiljena pretnja ne ukloni. Dodue, praksa pokazuje da se jednom ukinuti zakon, ovaj put Ustav, retko vraao i primenjivao u izvornom obliku. 8 marta 1990 godine praktino je ukinut 4. amandman amerikog Ustava. Vlastima vie nije potreban sudski nalog ili verovatan razlog ("probable cause") za ulazak u neiji stan. Dovoljna je "sumnja". Krivini zakon iz 1994 godine zabranjuje posedovanje svih vrsti oruja 69

Dosije Omega koje su potrebne za formiranje narodnih milicija, i zabranjuje nabavku druge vojne opremc za jedinice narodne milicije, to je uvod u zaplenu linog naoruanja i razoruanja araerikog naroda i ukidanje zagarantovanih sloboda po Prvom amandmanu ustava. Time se onemoguava potencijalni narodni otpor, kada doe trenutak za rusenje ustavnog sistema SAD-a i uvoenje diktature po receptu Novog svetskog poretka. Ovaj scenario ide i korak dalje. Pretpostavka je da ameriki vojnici u ogromnoj veini ne bi upotrebili oruje protiv svog naroda. Zato je zamisljen koncept meudravne saradnje, "Partnerstvo za mir", koji podrazumeva i obuku vojnih jedinica zemalja koje pretenduju da jednog dana postanu ravnopravni lanovi NATO pakta. Po ovom planu, obuka se esto odrava u Americi, u njihovim vojnim bazama i na vojnim poligonima, ali ima i mnogo perfidniji i mraniji cilj. Strane trupe treba da poslue kao okupaciona, kvislinka vojska, koja e intervenisati na mestima gde se pojavi oruani otpor americkog naroda. Ove jedinice, sastavljene od stranih vojnika, imaju naziv FINCEN i nose crne uniforme, voze crna vozila bez oznaka i iste takve helikoptere. Veina identifikovanih FINCEN jedinica su jaine ete (oko stotinu i ezdeset ljudi), a neke imaju formacijski oblik brigade (oko dve hiljade i est stotina ljudi). Zadaci FINCENA su: pretres kua i zaplena imovine i oruja; razdvajanje i kategorizacija ljudi, ena i dece, kao zatvorenika u velikom broju i prevoz svih zatvorenika u pripremljene centre. Kroz amandman na budet za 1991 godinu, ministarstvu odbrane su dodeljena sredstva za otvaranje dvadeset centara za izolaciju ljudi, to sa ve postojea dvadeset i tri FEMA objekta daje ukupan broj od etrdeset i tri logora, rasporedenih najvie u Vajomingu, Nebraski, Teksasu, Viskonsinu, Miigenu, Indijani, Ohaju i Njujorku. Svaki logor moe da primi izmeu trideset i dve i etrdeset i etiri hiljade ljudi. Ima indicija da su logori u Teksasu, i novi koji se grade na Aljasci, mnogo veeg kapaciteta i bolje zatieni. Za oblasti zapadno od reke Misisipi, centralna taka razvrstavanja je Oklahoma Siti, koja u podzemnim objektima moe da dri sto hiljada uhapenih ljudi. Za istoni deo zemlje glavni centar jo nije identifikovan. Kada krenu FINCEN trupe, od grada do grada, od kue do kue, svaki tim e nositi tri liste graana, koje je kompjuter razvrstao na crnu, belu i sivu listu. Graani na crnoj listi bie uhapeni, ukrcani u crne helikoptere i odvedeni u logore, po unapred odreenom rasporedu. Oni na beloj listi (moda kolaboracionisti) bie takode premeteni, zbog njihove sigurnosti. Ljudi sa sive liste bie locirani i na njih e trupe obrati70

Red etvrtog Rajha ti posebnu panju, dok se ne ustanovi da li spadaju na cmu ili belu listu. Ima podataka da su kroz obuku pripadnitva FINCEN-u i njegovim zadacima, do sada proli Rodezijanci, Istoni Nemci, Bugari, Maari, Estonci, Afganistanci, Pakistanci, Gurke i Junoafrikanci. Jasno je da je re o pripadnicima armija zemalja koje vie ne postoje, ili koje su smaajile brojno stanje svojih armija, pa se pojavio viak vojnog personala sa kojim se nije znalo gde e. Ovi profesionalci, sada bez domovine i pripadnosti nacionalnoj armiji zemlje u kojoj su roeni, postali su idealni plaenici bez ikakvog moralnog odnosa prema amerikom stanovnitvu. Oni e initi jezgro buduih interventnih snaga, formiranih pod okriljem Ujedinjenih Nacija, kao njena stalna, anacionalna, plaenika vojska, koju e kontrolisati vrhovi Novog svetskog poretka.

Eliminacija komunistike filozofije

U prolee 1989 godine, Smit se sreo sa "starim prijateljem", kasnije identifikovanim kao Kler Dord, koji mu je rekao da e plan za pokoravanje sveta poeti godinu dana pre nego to je planirano. Kao primer metoda, koji e se koristiti u buduim "demokratskim" pokretima, je pokuaj da se zbaci sa vlasti kinesko rukovodstvo, 1989 godine. Manje od mesec dana pre studentskih nemira u Pekingu, Smit jerekao R. D.-u da Li Peng nije lan Grupe. U skladu sa tim, nije bilo iznenaenje kada su se pojavili studenti, koji su nosili transparente na kojima se trai skidanje Li Penga sa vlasti. Ovo je oigledno bio dogaaj iz razgovora Smita i R. D.-a, u januaru 1989 godine, kada je Smit rekao da e se desiti neto krupno. Nije bilo nikakvog prethodnog dogaaja u Kini, koji bi generisao protest na takav nain. Izgledao je kao dogadaj pripremljen od poetka. Smit je kasnije objasnio da je pokuaj dravnog udara bio jedna iz niza Feniks operacija. CIA je, za vreme vijetnaraskog rata, koristila operacije Feniks kao paravan za tajne operacije Grupe u Sjedinjenim Dravaraa i na drugim raestima. Kada je R. D. to spomenuo Smitu, poto Li Peng nije sruen, Smit je odgovorio:
"Sada e poeti da rade na kineskom dvoglavom zmaju - Armiji!"
71

Dosije Omega

Kontrola tampe
Britanske novinske kue Smit je odavno identifikovao kao deo Grupe, naroito Ruperta Mardoka, kao i druge evropske firme koje kupuju amerike radio i tv stanice, i novinske koncerne, pojaanirn tempom u poslednjih desetak godina. Jedan od zadataka kontrolisane tampe je i "prodaja prosvetljenih monarhija", kao pogodnije alternative od demokratije i komunizma. Grupa je uspeno primenila svoju strategiju. Posle Drugog svetskog rata, monarhije iz Grupe su dale prividnu nezavisnost bivim kolonijama, zadravi u javnosti samo ostatke svoje bive suverenosti nad tim zemljama. Pokupili su sva mogua priznanja zbog "davanja nezavisnosti" zemljama Treeg sveta, Njihova mainerija za odnose sa javnou je ovo, i naredne dogaaje, iskoristila da uspostavi i ojaa imid "prosvetljenih monarhija". U okvirima stvarne vlasti, monarhije nisu nikada prestale da kontroliu veinu nacija Zapada i zemalja Treeg sveta. Ovo je ostvareno kroz regrutovanje, zapoljavanje i plaanje izdajnika u tim zemljama. Preko bankara Grupe i njihove sposobnosti da regrutuju budue lidere na svim poljima, postavili su svoje agente na kljuna rnesta sa kojih sc uspeno kontroliu aktivnosti veine nacija, potpomognuto pritom neznanjem drugih lidera u tim zemljama. Grupa nikada nije javno ili privatno isticala svoju direktnu kontrolu nad najvanijim orujem koje ima - ekonomskom sferom. Kroz sistem tajnih operacija, ekonomsku mo i kontrolu medija, umeane monarhije su bile u stanju da izbegnu odgovornost za planiranje i sprovodenje genocida u toku Drugog svetskog rata, kao i za druge ratne zloine. Zadrali su i mo i dobar imid, uprkos odgovornosti za nacistiki "eksperiment".

Ekonomski rat
Smit je vie puta isticao da je kljuni metod kontrole i zbacivanja vlasti u Sjedinjenim Dravama ekonomska mo. Glavni cilj je triste akcija, protiv koga je ve bilo nekoliko "testova", kao i bankarski sistem. 72

Red etvrtog Rajha Njegova identifikaciona lista iz 1986 godine, u prvom i drugom talasu identifikacije, pokazuje da je umeano nekoliko najveih banaka u namerno potkopavanje amerike bankarske strukture. Izgleda da je strategija ruenja u tome da se dovede do sloma unitenjem mnogih manjih bankarskih institucija, kao i manipulacijom monete prcko lanova Grupe u "Banci federalne rezervc". Smitova identifikacija, od 11 marta 1992 godine, ukljuuje predsedavajueg banke, Alena Grinspena, kao lana Grupe, i nagovetava nastavak manipulacije ekonomije u skladu sa ciljevima Grupe. Izazvae se kratkotrajna depresija u Americi. Cilj depresije e biti da se pomogne Grupa i zbaci ustavna demokratija, koja vlada zemljom od njenog osnivanja. U optim crtama je rekao da e ekonomska mo nastaviti da se konsoliduje u nekoliko banaka i velikih korporacija. Vei deo industrije i institucija bie u vlasnistvu Nemaca i Japanaca. Budue korporacije bie dodatak korporativno dravnog oblika vlasti, slinog faizmu. Dva dogaaja pokazuju da se ratni plan testiranja privredc ostvaruje. Dolo je skoro do kolapsa berze, samo dan poto je Donald Tramp objavio da nije u stanju da obezbedi finansiranje kupovine avio kompanije. ini se da je Trampova objava bila dogovoreni signal za paninu prodaju u Njujorku. Napad Iraka na Kuvajt je druga epizoda, osmiljena da izazove ozbiljne poremeaje i poveanje cena nafte. Odsecanje kuvajtske i saudijske nafte sa amerikog trita imalo bi ozbiljne posledice po ameriku ekonomiju. Smit je identifikovao Trampa i Sadama Huseina kao lanove Grupe, sa liste u ranoj fazi drugog talasa identifikacija, u periodu od jeseni 1996 do januara 1997 godine.

Kontrola kroz obavetajne agencije

Najvaniji element dnevne kontrole rada drugih drava, od strane Grupe, je kontrola obavetajnih i drugih tajnih agencija i njihovog rada. Ovo su idealne institucije za praenje aktivnosti vlada koje ele da obore, a u isto vreme sauvaju tajnost delovanja Grupe. Smit je identifikovao kljune linosti u najvanijim slubama, kao lanove Grupe. Ovo ukljuuje biveg efa britanske obavetajne slube (za koga se misli da upravlja celim sistemom); bive efove KGB-a, Juri Andropova i Viktora cbrikova; efove CIA, Dalsa, Kolbija, Helmsa i druge, i efovi vojnih
73

Dosije Omega obavetajnih slubi, kako na Zapadu tako i na Istoku i Bliskom Istoku. Smitov opis naina kontrole CIA je model za nain kontrole bilo gde u svetu. lanovi Grupe u CIA nisu na nivou agenata. Oni su na nivou veza, posrednike supervizije izmeu razliitih nivoa organizacije. Obino su to ljudi koji prenose (ili potajno zaustavljaju) informaeije sa jednog nivoa na drugi. Do nedavno je ef Grupinih operacija u okviru CIA bio Kler Dord, bivi ef odelenja CIA za tajne operacije. Dord, koga je Smit poznavao petnaest godina kao "Halorana", bio je meu optueniraa u protivustavnim akcijama snabdevanja orujem kontraa u Nikaragvi. Grupa koristi atentate da bi se oslobodila lidera koji im se suprotstavljaju i koje ne moe da eliminie politikim sredstvima, Smitova identifikacija sa spiska atentata navodi na zakljuak da je Grupa planirala i izvela ubistva i pokuaje ubistava Josifa Visarionovia Staljina, Mahatma Gandija, Dord Valasa, Ulof Palmea, Ronalda Regana, pape Jovana Pavla II i Delano Ruzvelta. Smit je detaljno opisao planove i ljude umeane u ubistva Dona Kenedija, Roberta Kenedija i Martina Luter Kinga. Grupa je za izvrenje atentata razvila itav niz specifinih metoda, kao to su davanje injekcija, ili drugi nain davanja supstanci, koje izazivaju srani udar, modani udar i Alchajmerovu bolest. Sumnja se da je jedna od ovih supstanci koriena da se ukloni senator iz Alabame, Don Sparkman. Smit je rekao da veruje da su agenti Grupe likvidirali senatore Hajnca i Tauera, iako ih je februara 1991 godine identifikovao kao lanove Grupe. Surovo uklanjanje sledi svira lanovima Grupe koji ne izvre data nareenja. Razgovor sa Smitom, iz 1986 godine, navodi na zakljuak da je ovek o kome on govori kao o "Amerikancu" (bivi direktor CIA, Riard Helms), zaetnik ideje o korienju terorista za vrenje pritisaka na vlade. Smitovo spominjanje "Amerikanca" desilo se u kontekstu prepriavanja razgovora koji je uo, izmedu ovog oveka i dr Jozefa Mengelea. Evropski teroristi su finansirani i kontrolisani kroz zapadnonemaku grupu Helge Laro. Teroriste zapadne hemisfere kontroliu lanovi Grupe u CIA. Oni se finansiraju iz sredstava koja potiu iz nelegalnih izvora. U razgovoru voenom na terau finansiranja "crnih operacija", 11 marta 1992 godine, Smit je objasnio da su "crne operacije", koje su podrazumevale atentate i terorizam, godinama bile frnansirane iz ilegalne trgovine dro gom i orujem pod kontrolom CIA. Novac je iao kroz banke na Kajmanskim ostrvima. Po Smitu, CIA je umeana u trgovinu drogom najranije od vremena kada je on radio za CIA, ezdesetih godina.
74

Red etvrtog Rajha U organizaciji Grupe zapoet je i tajni bioloki rat, u skladu sa rasistikim teorijama i monstruoznim konceptom eliminacije nepoeljnih rasa. Jo u leto 1986 godine, Smit je ispriao da je virus side pronaden i proizveden od strane Grupe i uveden u SAD preko agenata Laroove organizacije. Takode je identifikovao Haiti kao "laboratoriju" za razvoj virusa. Smit je tvrdio da su lanovi CIA vrili eksperimente sa virusom i izveli inicijalno zaraivanje mukih i enskih prostitutki u San Francisku. Drugi monstruozni nain uvoenja virusa meu rase, koje Grupa planira da desetkuje, odvija se preko slubi "Svetske zdravstvene organizacije" u Africi. Prilikom drugog talasa identifikacije, Smit je identifikovao kljune ljude iz SZO u Africi, kao lanove Grupe. Rekao je, 1986 godine, da je Laroova organizacija imala neku vrstu protivotrova i mislio je da je epidemija izazvana kako bi Laro mogao da se kandiduje na predsednikim izborima i pobedi, jer bi se pojavio sa lekom. Smit takoe veruje da se epidemija koristi kako bi se unitile rase i ljudi koji smetaju Grupi. Fil najder, inenjer geologije, koji je radio na izgradnji podzemnih gradova u Americi, odluio je da javno pro govori o mranim operacijama "vlade u senci", to ga je kotalo ivota. Po najderu, sida je stvorena u "National Ordinance Laboratory" u ikagu, 1972 godine, a preko vojne laboratorije "Biogenetics facility", u bazi "Fort Detrik", Merilend, ubaena je u vakcinu malih boginja za Afriku i vakcinu hepatitisa-2 u Americi. Ovo su potvrdili i lekari dr Vilijem Kembel Daglas, Alan Kantvel mlai i Robert Streker. Po najderu, sida se iri uz pomo UN-a, kroz "Svetsku zdravstvenu organizaciju" koja navodno pomae zemljama u razvoju. Stavove Fila najdera potvrdio je i jugoslovenski naunik, dr Todor Jovanovi, svojim istraivanjem i otkriem da se sida koristi za genocid nad "manje vrednira narodima" i da se svi lekovi na kojima se radi i sva istraivanja, namerno upuuju pogrenim smerom. Neki istraivai fenomena Novog svetskog poretka misle da je cilj epidemije side prilika da se dobije pretekst za masovnu primenu vakcine, koja bi poremetila genetsku elijsku strukturu, to bi otvorilo put za razvoj "pitomih" i manje inteligentnih ljudi, kakvi su im potrebni u budunosti. Ovo smatraju zato to je epidemija side jedina prilika u poslednjih nekoliko godina da se tajno ostvari jedan od ciljeva Grupe, a to je sniavanje opteg nivoa inteligencije nacije korienjem vimsa, poto se pruilo idealno medicinsko "pokrie". Smit je rekao da je virus mnogo vca pretnja za obine graane, nego to moe i da se pretpostavi. 75

Dosije Omega

Povezanost sa organizovanim kriminalom

Grupa odrava tesne veze sa efovima organizovanog kriminala i narko baronima Centralne i June Amerike. Poeci ove saradnje su u periodu pedesetih i ezdesetih godina veka. Od tada su agenti Grupe u CIA odgovorni za zatitu efova podzemlja i dovoz droge u Ameriku, uprkos naporima vlade da se bori protiv droge i krirainala. Smit je uporedio upotrebu kriminalaca od strane Grupe, sa slinom strategijom u nacistikoj Nemakoj. Nacisti su kriminalce koristili za politiki tero rizam, kontrolu opozicionih grupa i kao uvare u koncentracionim logorima. U prolee 1989 godine, Smit je identifikovao vrlo visok procenat imena meu masovnim ubicama i dmgim krirninalcima. Ovo je indicija da je znaajan obim ulinog krimmala, deo strategije koju Grupa koristi protiv Sjedinjenih Drava.

Nestanak dece

Jedan od najstranijih delova ove istrage odnosi se na Smitov opis onoga to naziva "etvom", a koji je snimljen na video traci 1985 godine. U pitanju je tema o kojoj je bilo teko govoriti. Radi se o kidnapovanju dece "niih rasa" irom Amerike i njihovom prebacivanju u Mengeleov logor. Do 1980 godine logor se nalazio u Everglejdsu, u junoj Floridi. Smit je bio jedno vreme zatoen u tom logoru, u eliji koja se nalazila pored elije sa decom. Rekao je da su tamonji uvari govorili o deci kao o "doktorovim bebama". Mogao je da ih uje kako vrite u susednoj zgradi, Mengeleovoj "operacionoj" sali, a viao je vraenu decu umotanu u zavoje. Sve vreme su izgledala kao zombiji. U tom stadijumu ispitivanja, Smit je rekao da o tome vie ne eli da govori. Kasnije je rekao da Mengele voli eksperimente sa decom. U februaru 1992 godine, Smit je izjavio da su Mengeleovi eksperimenti bili u oblasti genetike i da je boravak dece u Floridi bio preliminaran, pre njihovog prebacivanja u veu genetsku laboratoriju, "Dulsi" u Novom Meksiku. 76

Red etvrtog Rajha

Napad na pravni sistem

Svrha Grupe da podrava organizovani kriminal, trgovinu drogom, ubice, silovatelje i kidnapere dece, dvostruka je. Prvo, logino je zakljuiti da e dramatino poveanje kriminalne aktivnosti, praeno redukcijom snaga za odravanje reda, to e znaajno smanjiti sposobnost za borbu protiv kriminala, dovesti do toga da Amerika "eksplodira iznutra", kako je Smit predvideo. Ovu aktivnost e pratiti stav da drutvo koje ne moe da zatiti graane ne treba ni da postoji. Drugo, i vanije, posle preuzimanja vlasti od strane Grupe, kriminalci e biti korieni za kontrolu masa kroz svakodnevni teror. Preci nekih monarha. koji su danas lanovi Grupe, vladali su svojim zemljama u srednjem veku na ovaj nain, a i nacisti su koristili istu tehniku. U blioj prolosti, jedan od lanova Grupe, diktator sa Haitija, an Klod Divalije, koristio je kriminalce kao tobonje pripadnike policije, kako bi se terorom nad stanovnitvom odrao na vlasti. Napad na pravni sistem se stoga moe identifikovati kao napad iz tri pravca. Prvo, kao oigledna subverzija zakona i procedure hvatanja, suenja i kanjavanja kriminalaca. Zatim podsticanje dramatinog poveanja kriminalnih aktivnosti i nasilja kroz drogu, organizovani kriminai i ameriku advokaturu, koja je veim svojim delom liena svake moralnosti. I na kraju rutinsko i raireno potkopavanje sistema podmetanjem nevinih ljudi i osuivanjem za zloine koje nisu poinili. Smit tvrdi da Grupa rutinski, bukvalno svakog dana, uplie mnoge nevine ljude irom zemlje u zloine koje nisu poinili. Oni koji su izabrani za ove nametaljke obino su iz siromanih slojeva i nie srednje klase. Po Smitu, ima mnogo nevinih ljudi u zatvorima, zato to ne mogu da plate dobrog advokata. Personal, treniran od strane CIA, uplie ih u zloine, pa lokalni istrani organi nemaju razloga da tragaju za njiraa, a ukoliko istraga i krene u njihovom pravcu, tu je CIA da ih zatiti. Oni su nevidljivi strunjaci za podmetanje drugima. rtve njihovih nametaljki nemaju naina da se izvuku, pogotovo to ne znaju ko je to prouzrokovao i zato. Sa liste svedoka, uzetih iz novinskih izvetaja sa suenja irom Amerike, Smit je identifikovao, kao agente Grupe, kljune svedoke, koji sami nisu bili osumnjieni ili optueni u ovim sluajevima. Prilikom razgovora, oktobra 1990 godine, upitan ta je svrha ovih masovnih operacija, Smit je objasnio da je
77

Dosije Omega cela akcija zamiljena da uniti kod ljudi poverenje u pravni sistem, njihovu volju da koriste osnovne ustavne slobode i elju da preduzimaju nezavisne aktivnosti kao pojedinci. Po Smitovim reima, ako dovoljno nevinih ljudi ode u zatvor, iroka populacija e stei uverenje da nema nade za one koji ne sluaju nareenja onih to su na vlasti i da je besciljno boriti se "protiv sudbine". Ljudi e pre "lei i umreti", nego se aliti oniraa na vlasti. Cela ema zamiljena je da bi se stvorilo posluno stanovnitvo.

Politika i drutvena manipulacija

Grupa koristi dobro pozicionirane agente, kako bi unitila osnovne institucije Amerike. Napadnut je sistem javnog obrazovanja, preko agenata Grupe u pokretima za ljudska prava i profesorskim strukturama na mnogim univerzitetima. Tu je delovao Erl Vorena, dok je bio na elu Vrhovnog suda, i Laro, kontrolor lokalnih kolskih odbora. Erl Voren, kao sudija Vrhovnog suda i predsednik Vorenove komisije koja je istraivala Kenedijevo ubistvo, naneo je vie tete amerikim drutvenim interesima nego to bi to uspele armije drugih. Drastino je umanjio mogunost policijskih snaga da se bore protiv kriminala i dao tumaenje Ustava koje je liilo religiju bilo kakve smislene uloge u ivotu zajednice. Smit je citirao Mengelea, koji se stalno pozivao na "nae senatore i kongresmene" i "nae ljude u FBI". Jasno je da su ti senatori i kongresmeni pomogli da se uvedu zakoni koji potpomau prikriveni rat, tako to socijalni sistem ine nefunkcionalnim i neproduktivnim. Najnovija kampanja Grupe je oduzimanje prava stanovnitvu na posedovanje oruje. Ve vise puta, u toku mandata nekoliko predsednika, pokuavalo se sa izglasavanjem novog zakon, kojim bi se ponitio drugi amandman amerikog ustava, a koji graanima garantuje pravo da poseduju oruje. "Razoruavanje" amerikog naroda je bitna meufaza, koja e prethoditi zavodenju vanrednog stanja i hapenju nepodobnih graana.

78

Red etvrtog Rajha

Istovetni metodi ubistva

Prva sumnja da je Staljin ubijen, javila se posle nekih knjiga i feljtona u "Njujork Tajmsu", koja su razmatrala ovu naizgled neverovatnu temu. Jo u decembru 1984 godine, Smit je ispriao R. D.-u i doktoru Skotu da je Grupa koristila izvesnu supstancu za ubistva, tako to je ova supstanca izazivala krvarenje u mozgu. Smit je takoe bio obuen da je koristi, od strane dr Kernsa u "ARCO"-u, na taj nain to se ova supstanca ubrizgava zakrivljenom iglom iza ocnih jabuica rtve. Po njegovoj prii, u poetku se supstanca davala oralno, a novi metod, ubrizgavanjem iza one jabuice, ne ostavlja nikakve tragove i ne moe se otkriti nikakvom istranom tehnikom. Staljinov "izliv krvi u mozak" desio se jedan dan posle vecere koju su pripremila Staljinova deca, Vasilije i Svetlana Alilujeva. I Vasilij i Svetlana su mrzeli Staljina a Smit je oboje identifikovao kao lanove i agente Grupe. Jedan od gostiju na veeri bio je Georgij Maljenkov, Staljinov naslednik i jo jedan lan Grupe koga je Smit identifikovao. Ono to iznenauje je da je Staljin doiveo apsolutno istovetan, neoekivan izliv krvi u mozak, kao i ameriki predsednik Ruzvelt. Smit je liste Staljinovih lekara, koji su ga leili 1953 godine, pregledao 25 maja 1990 godine. Identifikovao je tri od deset ruskih doktora - Tretjakova, Mjasnikova i Ivanov-Neznamova. Takode je pregledao spisak svih prisutnih osoba u Vorm Springsu, u aprilu 1945 godine, kada je Ruzvelt doiveo izliv krvi u mozak. U Ruzvellovom sluaju, identifikovao je pomorskog oficira Bruna, lekara koji je bio prisutan onog dana kada je Ruzvelt umro; Dorda Foksa, farmaceuta Bele Kue, koji je takoe bio prisutan u Vorm Springsu, i Elizabetu umatov, umetnicu koja je crtala Ruzvelta u trenutku kada je doiveo izliv. Ona je bila jedna od tri osobe u sobi, kada je Ruzvelt izgovorio svoje zadnje rei: "Imam stranu glavobolju". Prisutnost ove tri osobe daje jake indicije da je Ruzvelt ubijen tog dana. Svo troje su bili potrebni da bi se ubrizgala supstanca. Ako je Ruzvelt ubijen, to mora da je bilo povezano sa neim to je reeno na konferenciji u Jalti, koja je zavrena februara 1945 godine. Naelnik amerikog taba, Dord Maral, lan Grupe, bio je jedan od glavnih govornika konferencije. Po zavretku Drugog svetskog rata, poela je potera za nacistikim glaveinama. Jedan od najtraenijih je bio Martin Borman, jedan od najznaajnijih lidera Grupe. Zato je Grupa traila od dvojice svojih uticajnih 79

Dosije Omega lanova da mu poraognu u bekstvu. General Dord Paton bio je jedan od njih, a drugi je bio nadbiskup katolike crkve, koji je obezbedio dokumenta i novac da se bekstvo izvede. Podseam da je Smit identifikovao, kao lana Grupe, Euenija Marija uzepea ovanija Paelija, koji je kasnije postao papa Pije XII. Pedesetih godina Grupa se plaila da e Izraelci uhvatiti Bormana, kao to su kasnije uhvatili Ajhmana. Prema Smitu, aranirana je lana smrt, kako bi Borman izbegao dalje proganjanje od strane Mosada. Slino su pripremili lanu smrt i za dr Jozefa Mengelea, kada su Vizentalova organizacija i amerika vlada pokrenule akciju 1985 godine. U ovoj akciji lai i zatakavanja, Smit je kao lanove Grupe identifikovao javnog tuioca pokrajine Hesen u Nemakoj, i lana amerikog tima patologa u sluaju Mengele. Jedna od najokantnijih je bila Smitovih identifikacija generala Dorda C. Marala. O njemu je Smit, 28 februara 1990 godine, izjavio da je Grupin ovek i da je Maralov plan bio njihov plan. Sutina i cilj plana bio je da se izgrade one ekonoraije koje e biti u stanju da u devedesetim godinama ekonomski unite Sjedinjene Drave! Tada se poveo razgovor i o senatoru Mekartiju, a na pitanje da li je umean u rad Grupe, Smit je odgovorio da je Grupa pokuala da se priblii Makartiju, ali on nije razumeo o emu se tu radi. Komunizam je tada bio velika tema i pomislio je da su u pozadini toga moda komunisti. eprkao je malo oko Grupe, ali nije razumeo organizaciju. Kada ga je R. D. upitao da li je Grupa zbog toga radila Makartiju o glavi, odgovorio je da ne zna, ali ga ne bi iznenadilo da jesu.

Najvaniji ameriki agent Grupe

Kao Dravni tuilac Kalifornije, 1940 godine, Erl Voren je zagovarao neustavno i nemoralno nareenje iz Vaingtona, da se svi ameriki graani japanskog porckla zatvore u koncentracione logore, a njihova imovina konfiskuje. Da li je takav ovek deset godina kasnije mogao da postane najvei zagovornik gradanskih prava kao Vrhovni sudija Arnerike?! Da li se njegov karakter toliko promenio da je ak postao zabrinut za prava ubica, silovatelja, i uopteno govorei, oloa amerikog drutva? Od prvih razgovora i Smitovih opisa iz 1986 godine, kako e 80

Red etvrtog Ra/'ha

i kojim sredstvima Grupa pokuati da zbaci legalnu vlast SAD-a, Erl Voren i odluke Vrhovnog suda su bile primer uklapanja u plan, na mnogo naina. Smit je objasnio da je izdaja u SAD-u "uglavnom na liberalnoj strani spektruma". Svakako, Erl Voren koji je bio na elu Vrhovnog suda dvadeset godina, bio je liberal. Vorenova povezanost sa Grupom proistie iz izjave koju Smit pripisuje A. L. Rajsu, jednom od pripadnika Grupe iz fabrike u Biver Veliju. Smit je video Rajsa, u najmanje jednoj prilici, obuenog u nemaku SS uniformu. U toku jedne od seansi torture koju je proao, Smit se sea da je Rajs rekao:
"Ameriki narod nee shvatiti Vorenov izvetaj ni za hiljadu godina."

Svi prisutni su se nasmejali, osim Smita. Poetkom 1990 godine, En Vajt je rekla R. D.-u da Deri Smit i on treba da proitaju knjigu "Izdaja". Autori zakljuuju da je Dona F. Kenedija pogodilo vie od jednog metka, da je postojala zavera na vrlo visokom nivou da se on ubije i da je Vorenova komisija sklonila i ignorisala sve dokaze o takvoj zaveri, kao i mnoge druge take koje su se podudarale sa onim to je Smit rekao. O ovome su R. D. i Srnit, 5 aprila 1990 godine, vodili sledei razgovor:

"Jesi li proitao knjigu?" "Da." "Sta misli o njoj?" "Vredi novac za koji se prodaje." "Poto su se pojaviia imena svih ljudi koji su uestvovali u istrazi o ubistvu, da li prepoznajes nekng od njih kao lana Grupe?' "Voren. Zar nisi znao za Erla Vorena?" "Nisi mi nikada priao o njemu." "Mnogo ljudi iz istrage je bilo ukljueno, ali Voren je bio kljuni ovek."

Za vreme njihovog razgovora o Lindonu Donsonu, 12 aprila 1990 godine, R. D. je upitao da li je prethodna izjava bila bazirana samo na Smitovom seanju Vorenovog imena sa neke liste. Smit je odgovorio da je to mnogo dublje. Konano, 14 maja 1990 godine, Smit je odluio da odgovori na pitanja o Vorenu:

Dosije Omega "Ne ba... Imali su neto o njemu. Naterali su ga da ue, kao i mnoge druge." "Da li je rad za njih ukljuivao i pravne odluke?" "Naravno. Nameten je na to mesto da obavi posao zbog kog je tu bio."

Po miljenju R. D.-a, Erl Voren i njegov sud naneli su neprocenjivu tetu amerikim institucijama i drutvu. Zakon bi trebalo da odrava i prati obiaje ljudi. U ovom sluaju bilo je obrnuto. Ljudi su naterani da prate oigledne nedostatke obiaja u zakonima. Poelo je sluajem "Map protiv drave Ohajo". Vorenov sud objavio je odluku, koja je slina jednaini po kojoj dva zla ine jedno dobro. Odlueno je da ako policajac prekri ustav prilikom hapenja ili prikupljanja dokaza, taj dokaz e biti iskljuen sa suenja, iako pokazuje da je optueni kriv, ak i ako sudija eli da ga prihvati! Reeno prostim reciraa, sudija e prekriti zakon, jer e osloboditi kriminalca. Posle ovog sluaja, Vorenov sud praktino je promenio kriminalistiku proceduru u jedinjenim Dravama, kao da je on zapravo Kongres, a to je izazvalo promene u svim legislaturama pedeset amerikih drava. Ceo proces je skoro unitio poverenje javnosti u mogunost vlade da obezbedi jedan od najstarijih mandata ivota u organizovanom drutvu - sigurnost od loina. Isti sud uinio je nelegitimnom javnu molitvu, to je u skladu sa planom Grupe da stvori novo, amoralno drutvo. U celini, odluke Vorenovog Vrhovnog suda pratile su planove Grupe, kada je ameriko drutvo u pitanju. Grupa je elela drutvo u kome kriminal buja, a snage reda nisu u stanju da ga spree ili kazne. Vorenov sud je to omogucio. Grupa je elela drutvo u kome je uloga religije umanjena ili sasvim izbrisana. elela je amoralno drutvo u kome je jedina vrednost materijalna ("gotovina"). elela je neobrazovane generacije, koje e devedesetih godina doi u punoletstvo. Kao dodatak svemu, Voren je odigrao specijalnu ulogu u zataskavanju i prikrivanju dokaza, kao lan komisije koja je radila na ubistvu predsednika Kenedija. Ako bi javnost i Ministarstvo pravde prihvatili Smitovu priu kao istinitu i tanu, onda bi u SAD-u nastupila ozbiljna ustavna kriza. Sve odluke u kojima je Erl Voren uestvovao, ak i one u kojima je glasao "protiv" u odnosu na veinu sudija, morale bi da se ponovo preispitaju. Ako je bio izdajnik, sluajevi u kojima je njegov glas bio za veinu moraju se ponititi, kao da nikada nisu postali zakon. Situacija je pogorana i prisustvom sudije Renkvista,
82

Red etVFtOg Rujha

koga je Smit identifikovao kao lana Grupe, 1991 godine. U februaru 1992 godine, ientifikovao je kao lanove Grupe i sudije Sautera i Blekmena.

Ubistvo Dona Kenedija

Smitove izjave se zasnivaju na sastanku kome je prisustvovao u "Heritid fondaciji" i komentarima koje je uo za vreme svog "treninga" kod dr Mengelea i oveka koga je ovaj zvao "Amerikanac". Smit je "Amerikanca" identifikovao 1992 godine, kao Riarda Helmsa. biveg direktora CIA. Dozef Kenedi je bio lan Grupe od samog poetka. Njegovi sinovi, Don Kenedi i Robert Kenedi, trebali su da postanu predsednici (jedan za drugim) i da budu manipulisani i isko rieni od strane Grupe. Obojica su trebala da sprovedu politiku Grupe u toku od nekoliko decenija. Na kraju njihovih mandata, ameriko drutvo bi bilo spremno za preuzimanje od strane Grupe i za drutvene promene koje sada pokuavaju da izvedu. Braa Kenedi su bili neposluni i ni jedan od njih se ne bi povinovao zahtevima Grupe, kada je politika u pitanju. Konana odluka da se ubije predsednik Don Kenedi, proistekla je iz nekoliko razloga. Bobi Kenedi je otkrio Grupu. Naleteo je na njih u toku istrage svog ministarstva, o nasilju protiv boraca za ljudska prava na jugu Amerike. Kao dravni tuilac, poveo je istragu o Grupi i njenom glavnom savezniku, mafiji. Nije bilo naina da Grupa zaustavi Bobija Kenedija dok je Don bio u Beloj Kui. U skladu sa tim, veliki deo motivacije za ubistvo J. F. K. lei u otklanjanju Bobija. Don Kenedi je gotovo izazvao rat sa SSSR-om. zbog blokade Kube. Hruov je bio spreman na rat zbog blokade. Smit kae da su Hruova umirili dogovorom napravljenim izmeu funkcionera CIA i KGB-a. Dogovor je bio da se Kenedi ubije, uz korienje agenata CIA i KGB-a, i zajednikog zatakavanja. Smit je potvrdio da je postojao jo jedan razlog za ubistvo. Agent Grupe, Lindon Donson, trebao je da bude predsednik. Poto je video film "J. F. K.", Smit je rekao da se ne slae samo sa jednim stavom, da je rat u Vijetnamu bio primarni razlog za ubistvo. Dodao je da je ovaj rat bio samo jedan od razloga. 83

Dosije Omega Smrt Dona Kenedija ostaje jedno od najzamrenijih i kljunih politikih ubistava u XX veku. I sam zainteresovan za ovu temu, prikupljao sam materijal koji mi se inio interesantnim. Bio sara iznenaen ulogom Aristotela Onazisa u ovom ubistvu, koju je obelodanio Brus Roberts, strunjak za kristalografiju i lasere, nekada zaposlen u kompaniji "Hjuz Erkraft". Radei u ovoj kompaniji, upoznao se sa Onazisom, a uskoro su bizarni detalji ovog druenja poeli da mu zaokupljaju panju. Kivan na firmu, koja mu je pokrala patente iz oblasti lasera, odluio da svoja saznanja objavi. Mnogi detalji su se uklopili u kasnija istraivanja drugih istraivaa i pokazali mranu sliku okruenja u kome je bio Kenedi. On je kanjen za "neposlunost" prema onima koji su hteli da ga kontroliu, a koje danas moemo identifikovati kao Komitet 300. Feljton koji sam napisao 1992 godine i objavio u asopisu "No stradamus", ovde u prczentirati u obimu koji je pogodan da podupre nau osnovnu priu. Aristotel Onazis je, bez suranje, bio nemilosrdan, lukav, proraunat i iznad svega neutoljivo pohlepan za novcem i vlau. Roberts opisuje njegov ivot poev od 1932 godine, kada je Onazis, ve dolarski milioner zahvaljujui prodaji opijuma u Argentini, zapoeo unosan posao sa Dozefom Kenedijem, Judinom Mejerom, koji je kasnije kupio "Vaington Post" i Mejerom Lenskim, gangsterom. Ova etvorka je zaradila pravo bogatstvo krijumarei alkohol u SAD. Dve godine kasnije, Onazis, Rokfeler i predstavnici "Sedam sestara" (kartela najveih naftnih kompanija) sklopili su ugovor po kome je Onazis dobio pravo da transportuje jeftinu arapsku naftu sopstvenim brodovima. Za vreme Drugog svetskog rata Onazis je stekao ogromno bogatstvo prodajui naftu i oruje, i saveznicima i Nemcima, a rat je proao ne izgubivi ni jedan brod, niti jednog lana posade. Onda je 1949 godine, uz pomo advokata Burka Marala, otkupio amerike ratne vikove, brodove tipa "liberti"*, u poslu sumnjive legalnosti. U ovo vreme u priu se ukljuuje i Hauard Hjuz. U periodu do 1956 godine, Hjuz je potkupio poprilian broj amerikih politiara, senatora i guvernera. Na kraju, osigurao je podrku tek izabranog potpredsednika Niksona, tako to je dao zajam od dve stotine i pedeset hiljada dolara (koji nikada nije vraen) Niksonovom bratu Donaldu. Nikson je uzvratio tako to je naterao IRS (poresku slubu) da dodeli status firme osloboene poreza
*jeftini brodovi, masovno proizvocteni u periodu rata, koji su posle rata prodati na "kilo"

Red Cetvrtog Rajhu "Hjuzovoj medicinskoj fondaciji", koja je jedini vlasnik "Hjuz Erkrafta". Ovo je stvorilo kanal za pranje novca iz raznih Hjuzovih poslova. Nikson se takoe postarao da budu odbaene sve tube za krenje zakona o monopolima protiv Hjuzove avio-kompanije "TWA". Onazis je stupio u akciju marta 1957 godine. Kidnapovao je Hjuza iz njegovog apartmana u "Beverli Hils" hotelu, uz pomo Hjuzovih slubenika. Glavni zaverenik bio je izvesni ester Dejvis, zapravo Sicilijanac ije je pravo ime bilo ezare. Nekoliko dana kasnije, kada je ostatak Hjuzovih slubenika bio otputen sa posla ili ukljuen u novu Hjuz-Onazis firmu, Onazis je uz pomo gradonaelnika Kenona, kasnije senatora iz Nevade, aranirao lano venanje "Hjuza" i Din Piters. Svrha je bila da se objasni iznenadni gubitak Hjuzovog interesovanja za jurenjem filmskih glumica (to mu je bio omiljeni hobi) i njegovo povlaenje iz javnog ivota, to se pretvorilo u svojevrsnu ekscentrinost. Pravi Hjuz, ozbiljno povreden tretmanom koji mu je pruila mafija, prebaen je na Bahame, u hotel "Smaragdna ostrva", gde je bio zakupljen ceo sprat za Hjuza i "njegovo drutvo". Ovde je Hjuz mesec dana svakodnevno kljukan heroinom, a onda prebaen u eliju na Onazisovo ostrvo Skorpios. Tu je proveo ostatak ivota i konano umro 18 aprila 1971 godine. Vejn Rektor, koga je Hjuz zaposlio kao svog dvojnika 1955 godine, preuzeo je posao. Postao je "Hjuz". Tako je Onazis stekao veliku mo u Americi, kontrolisao je Hjuzovu imperiju, kontrolisao je Niksona i sve politiare koje je kupio Hjuz. Krajem te godine odran je sastanak, poznal kao "Sastanak u Apalaima", koji je sazvao Onazis sa efovima amerike mafije i obavestio ih da kontrolie Hjuzovu imperiju i da rau je namera da nastavi sa Hjuzovim metodom korumpiranja visokih funkcionera, sa ciljem da se stekne kontrola nad amerikom vladom. Iste godine, Dozef Kenedi je poveo Dona i njegovu suprugu Deki u posetu Onazisu, na njegovoj jahti. Ovo upoznavanje je trebalo da podseti Onazisa na staro obeanje raafije da omogui jednom Kenediju da postane pretsednik. Onazis se saglasio i prema Piteru Evansu, autoru knjige "Ari", razvio vie nego trenutni interes da unapredi svoje poznanstvo sa Deki. U toku 1958 godine, horde politiara koje je selektirala, kupila i podrala mafija, preplavile su javne funkcije. Godina 1959 je bila godina kubanske revolucije. Tada je Kastro zbrisao sa ostrva lukrativno mafijino kockarsko carstvo, kojim je za Onazisa rukovodio njegov partner Mejer Lenski. Onazis je bio besan. Potpredsednik Nikson je postao ef tima, koji je poeo pripreme za invaziju Kube.
85

Dosije Omega Hauard Hant, Dejms Mekord i drugi operativci CIA, udruili su se sa izbeglim Kubancima, pripadnicima Batistine tajne policije, koji su bili poznati amerikim vlastima kao "kubanski borci za slobodu". 1959 godine je pocela predizborna kampanja predsednikih kandidata. Onazis je mogao mirno da sedi i posmatra. Trka se odvijala izmeu Kenedija i Niksona, a on je kontrolisao oba kandidata. Izbor Dona Ficderalda Kenedija za pretsednika, izgledalo je da e usreiti mnoge. Ipak, stvari se nisu odvijale prema planu. Za Kenedija, njegovih hiljadu dana na mestu pretsednika bili su vie nego teki. Ne samo to je stekao mnogo neprijatelja u desniarskim krugovima, zbog otvorene podrke crnakom pokretu za gradanska prava, ve je imao pred sobom rat u Vijetnamu i kubansku raketnu krizu, koja je svet dovela do ivice atomskog rata. Uz to je napravio i seriju poteza koji su razbesneli mafiju. April 1961 godine bio je katastrofalan. Invazija u Zalivu svinja, radi zbacivanja Kastra, u potpunosti je propala. CIA i mafija su krivicu prebacili na Kenedija. Lisjen Vandebruk, autor knjige "Priznanja", citirao je Alena Dalsa, tadanjeg direktora CIA, koji je optuio Kenedija da je njegov "nedostatak odlunosti da se uspe", glavni krivac za poraz. Onazisova desna ruka u Americi, Robert Maho, angaovao je i uvebao mafijin tim ubica, iji zadatak je bila likvidacija Kastra. Maho, koji je bio i Hjuzov (to jest, Rektorov) bliski saradnik, inae bivi ovek FBI i CIA, pripremio je tim vrhunskih ubica na ijem elu su bili Don Roseli i Dimi Fratiano, zvani "Lasica". Radei u zajednici sa Hantom i Mekordom, formirali su zajedniku ekipu sa CIA i pokuali pet puta da likvidiraju Kastra, sluei se raznim sredstvima, od puke velikog domcta do pilula sodium morfata, koje izazivaju srani napad. Kastro je sve preiveo. Ako vam ovo to je izneseno zvui nestvarao, naveu i paralelni izvor, knjigu Dona Renlija, "Agencija: Uspon i pad CIA". Maho je zaista bivi agent FBI i CIA. Radio je za Onazisa u Rimu, to mu nije smetalo da za CIA "ozvui" Onazisovu sobu. U svojstvu Onazisovog saradnika, pribliio se Donu Roseliju, Santosu Trafikanteu i Semu ankani, trojici mafijaa visokog ranga. Ponudio im je stotinu i pedeset hiljada funti za ubistvo Kastra. ankana je bio Roselijev ef, a jedna od njegovih ljubavnica bila je Dudit Kembel. Sedraog februara 1960 godine, u "Sends hotelu" u Las Vegasu, Frenk Sinatra je upoznao Dudit sa Donom Kenedijem. U roku od mesec dana postala je Kenedijeva ljubavnica. Ta veza je jo trajala u zimu 1962 godine, kada je odbila ponudu Seraa ankane da se uda za njega. Renli sugerie da je ovaj
86

Red Cetvrtog Rajha aranman zapravo bio od koristi ankani, ali mu je takoe dao dovoljno povoda da mrzi Kenedija, to e se kasnije potvrditi kao vaan inilac. Nekako u ovo vreme, Dozef Kenedi je doiveo modani udar, to je njegove sinove Dona i Bobija (tadanjeg saveznog javnog tuioca) ostavilo bez njegove vrste kontrole. Jo vanije, pobunili su se protiv Onazis6vog velikog uticaja. Teko je rei da li su bili motivisani idealizmom ili spostvenom ambicijom. Moda su dogaaji koji su usledili bili i rezultat rivalstva unutar mafije. Bilo kako bilo, braa su preduzela seriju akcija, koje e ugroziti njihov poloaj i ivote. Prvo su uhapsili Voli Birda, vlasnika vazduhoplovne kompanije "Er Tajland", koji je Onazisov herion iz "Zlatnog trougla" prebacivao u skladu s operacijom Er opijum, kojom je rukovodila CIA. Zatim su uhapsili raafijinog oveka Dimija Hofu, vou "Timstera" (moni sindikat vozaa) i zatvorili ga. Objavili su i da su "Hjuzove" tapije na zemlju, vredne sedamdeset i tri miliona dolara, u stvari falsifikat. Ove tapije su bile deponovane u "Benk of Amerika", San Francisku, kao kolateral u sporu "TWA" protiv "Hjuza". 1963 godine, panja mafije, pod Onazisom, okrenula se sa Kastra na Kenedija. Prema Robertsu, dva ubistva izazivaju posebnu panju u ovom periodu. Senator Estes Kifiver, ija je komisija za istraivanje kriminala otkrila vezu Onazis-Kenedi-Lenski, ubijen je pomou sodium morfata koji rau ]e izazvao srani udar u Senatu, neposredno pred govor u kome je trebalo da razotkrije mafijine operacije. Druga rtva je bio Filip Graham,urednik "Vaington Posta", mu Katarinin, a zet Judina Mejera. Njegov greh je bio u tome to je stao na stranu Kenedija protiv Onazisa. Roberts tvrdi da je Katarina Graham podmitila psihijatre koji su njenog mua proglasili ludim. Kasnije, pronaen je mrtav sa ranom od raetka na glavi, a smrt se desila za vrerae njegove vikend posete iz azila. Sluaj je proglaena za samoubistvo, ali Roberts misli drugaije. Klimaks svega ovoga je ubistvo predsednika. Prvog novembra 1963 godine, mafija je planirala da izvede trostruku egzekuciju. Meta je bio Don Kenedi, u ikagu*, na ragbi stadionu. Druge dve mete su bili predsednik Junog Vijetnama, Ngo Din Diem i njegov moni brat, Ngo Din Nu. Prema Renliju, sa punim znanjem i saglasnou CIA, braa su kasnije zbaena sa vlasti dravnim udarom i ubijena. Don Kenei je bio obaveten da postoji plan za njegovu likvidaciju i otkazao je dolazak na stadion. Da
*Sem ankana je bio ef mafije u ikagu i u to vreme najmonija figura u amerikoj mafiji. 87

Dosije Omega ironija bude vea, u tom trenutku je Deki Kenedi bila na krstarenju sa Onazisom. Razbesneli Don je pozvao jahtu telefonom iz Bele Kue i rekao Deki da "sie sa broda makar morala da pliva". Nekoliko dana kasnije, Deki se iskrcala u Turskoj, ruku pod ruku sa Onazisom. Onazis je iskoristio Mahoa za ubistvo. Posao je bio planiran za 22 novembar u Dalasu. Ovaj put su reili da ga obave kako valja. Svom tirau ubica prikljuio je mafljinog likvidatora Judina Bredinga i Li Harvi Osvalda, oveka CIA. Osvald je bio udnovata linost. Imao je paljivo kreirane veze i sa ultradesniarima i sa koraunistima. Meutim, "nametena" mu je igra. Bio je "glineni golub", sa zadatkom da ubije guvernera Konelija. Breding, Fratiano i Roseli su bili trojka koja je trebala da se pobrine za pretsednika. Hant i Mekord su takoe bili tu da priskoe u pomo. Plan je bio paljivo smiljen. Svakog od etvorice atentatora pratie po dva asistenta: ovek za podrku, koji e da pokupi aure i oslobodi se oruja, i "tajmer" koji daje znak za otvaranje vatre. Fratiano je bio odlian strelac. Sa drugog sprata zgrade "Dal-Tek" pogodio je Kenedija dva puta, jednom u lea i jednom u glavu. U istoj zgradi se nalazi dalaska policija. Strelac i njegov ovek za podrku bili su "uhapeni", odveeni policijskim kolima i kasnije osloboeni. Roseli je bio iza ograde na travnatom uzvienju, pogodio je Kenedija u desnu stranu glave i razneo mu mozak. Breding, sa Kenedijeve leve strane, pucao je sa male pagode, preko puta travnatog uzvienja. Promaio je, posto je Kenedi bio pogoden u istom trenutku od Roselija i Fratijana. Udaljio se bez problema, jer je nosio eir sa oznakom ljudi iz tajne slube. Osvald je napustio skladite i nije imao pojma da je njegov ovek za podrku sakrio puku iza kutija, umesto da je izneo kao to je bilo planirano. Tri oveka, odeveni kao skitnice, a jedan od njih je bio Hauard Hant, pokupili su aure i odetali do praznog eleznikog vagona na pruzi, koji je stajao sa druge strane travnatog uzvienja. Tu su saekali policiju i ostali sa njima dok nije stigao nalog da se uhvati Osvald. Zatim su puteni, a da nije podignuta nikakva optunica protiv njih. Sve u svemu, posle pucnjave je uhapeno deset ljudi. O njima nema ni jedne jedine rei u izvetaju Vorenove komisije. ta je sa ubistvom policajca Tipita? Prema Vorenovom izvetaju, najmanje dvanaest ljudi je videlo da se Tipit zaustavlja i razgovara sa jednim ovekom, onda izlazi iz slubenih kola i kree ka oveku koji puca u njega etiri puta. Od svih oevidaca, u izvetaju je svedoenje samo Dominga Benavidesa i Helen Markam. Mark Lejn, koji nije bio zadovoljan izvetajem Vorenove komisije, proveo je tri godine preispitujui 88

Red Cetvrtog Rajha izvetaj do najsitnijih detalja. Njegova knjiga, "Prebrzi zakljuak", potkopava mnoge zakljucke Vorenove komisije. U poglavlju o Tipitovom ubistvu, potpuno razbija svedoenje Helen Markam i dokazuje da su u ubistvu Tipita koriena dva revolvera. Objavio je i svedoenja nekoliko drugih svedoka, koje Vorenova komisija nikada nije pozvala, i sugerisao da je to zbog toga to se njihova svedoenja nisu uklapala. Na kraju je prezentirao svog svedoka, Akvilu Klemons, koja je izjavila da je videla dvojicu ubica. Brus Roberts kae da je Tipit bio na dunosti u svojim policijskim kolima, u kraju u kome je Osvald iznajmio sobu. Tipit je trebalo da ubije Osvalda, ali je neto pokvarilo plan. Roberts tvrdi da su Tipita ubila dvojica ljudi i tvrdi da je svedok Domingo Benavides jedan od onih koji su pucali. On je upotrebio radio u Tipitovim kolima da raportira kako su imali pucnjavu sa te strane. Nije bez znaaja da se Domingo Benavides pojavljuje i u vezi atentata na Martina Lutera Kinga. Potom jc Dek Rubi ubio Osvalda. Mark Lejn istice da su Osvald i Rubi bili na Kubi, gde su imali dobre veze. Silven Foks je uocio da je Tipit ubijen samo dva btoka od Rubijeve kue, u ulici Marsalis. Vilijem Manester, u svojoj knjizi "Predsednikova smrt", opisuje Rubija kao neinteligentnog, sitnog propalicu, koji se hvalisao time to ima veze u policiji. Kada je krenuo da ubije Osvalda, bio je toliko siguran u svoj uspeh da je usput svratio u potu da uplati neki novac, a u policijsku stanicu je uao otprilike minut i po pre nego to je pucao u Osvalda iz revolvera kalibra 0,38. Pogodio ga je u jetru, slezinu i aortu. udna injenica je da je policija izvela Osvalda iz elije sat kasnije nego to je planirano, to sugerie zakljuak da je Rubi znao za zakanjenje. Prilikom unakrsnog ispitivanja o ovome, Rubi je slegao ramenima i rekao da je mogao znati za zakanjenje samo pod uslovom da mu je to rekla policija. Iako je pokuao da bude ironian, rekao je zapravo istinu. Roberts dodaje novu dimenziju tvrdnjom da je Breding odseo u "Kubana hotelu", u Dalasu, koji je bio vlasnitvo "Timstera" i mafije. Rubi je bio na istom mestu vee pre njega. Roberts takoe upuuje na neloginosti u izvetaju Vorenove komisije, koje su daleko od toga da su sluajne. Po njemu, glavni krivac je Derald Ford, koji je na preporuku Niksona bio jedan od est znaajnih lanova komisije i koji je esto, uraesto Vorena, predsedavao na sednicama ovog tela. U svojoj knjizi, Don Renli napominje da je Ford, jo u ranim pedesetim godinama, imao bliskc kontakte sa CIA. Od ostalih pet lanova, tri senatora su bili ljudi koji nee dizati galamu. To su J. S. Kuper i kongresmeni Hejl Bogs i Don J. Mekoj. Druga dvo89

osife Omega jica su bili ef CIA, Alen Dals, i senator Riard D. Rasel, koji je, kako navodi Renli, bio modan lan Senata. On je bio nadlean za zatitu sigurnosti i pozicije CIA. Drugim reima, CIA nije iraala razloga da strepi od Vorenove komisije, niti zbog svojih veza sa mafijom i Onazisom. Sta se desilo sa Kenedijevim ubicama? Doni Roseli je dobio dve stotine i pedeset hiljada dolara, kao "nagradu za potragu", jer je doveo Onazisa u Las Vegas 1967 godine (preko Vejna Rektora, navodnog Hauarda Hjuza). Preuzimanje grada je za Onazisa obavio Maho. Roselijevih etvrt miliona bili su samo deo isplate za Kenedijevo ubistvo. Roseli je u dva raaha, 24 juna 1975 i 23 aprila 1976 godine, svedoio pred erovim komitetom, dodue oklevajui, jer se plaio da ga mafija ne ukloni. 7 avgusta 1976 godine, njegovo telo ugurano u metalno bure, pronaeno je u zalivu Damfaundling, u sevemom Majami Biu. Isplata Dimi Fratijana ukljuivala je stotinu i devet hiljada dolara, kroz nepovratni zajam od strane "Nacionalne banke San Franciska". Odobrenje za kredit u vie rata, 1964 i 1965 godine, potpisao je lino predsednik banke Do AHoto, jedan od visokih funkcionera "Timstera". Kompanija koja prati finansijske transakcije, "Dan i Bredstrit", registrovala je ovu transakciju u svom mesenom izvetaju, pitajui se kako je Fratiano bio u stanju da obezbedi takav kredit, kada je njegovo jedino poznato zanimanje bilo "mafijin ovek". Fratiano je iskoristio novac za otvaranje transportne kompanije, a uskoro se ukljuio u mnoge mutne poslove u graevinarstvu, koje je obezbeivala drava. O tome je jedan lan komisije za kriminal Kalifornije izjavio: "Mafija sada direktno dobija poslove od amerike vlade." Bredinga je dva meseca posle ubistva ispitivala Vorenova komisija. Bez obzira to je bio kriminalac sa dvadesetogodinjim dosijeom, a u vreme Kenedijevog ubistva bio je na uslovnoj slobodi, FBI je konstatovao da Breding o zloinu ne zna nita. Postao je povlaeni lan "Lakosta kantri kluba", poznatog sastajalita mafije, blizu San Klementea. Takoe je bio kurir za prenos "prljavog novca" iz Onazisovih i Hjuzovih kazina, do Onazisove banke u Svajcarskoj. Sera ankana je etiri puta u toku 1974 godine izlazio pred Veliku porotu, koja je istraivala organizovani kriminal. Bezuspeno je traio pomo od CIA da izbegne svedoenje. U etvrtak, 19 jula 1975 godine, u ikago su stigli lanovi erovog komiteta, kako bi pripremili ispitivanje ankane. Te noi ankana je ubijen u svojoj kui. Praktino se nisu tedela ni sredstva, ni ljudski ivoti, u skrivanju injenica vezanih za ubistvo Kenedija. Bizarni 90

Red etvrtog Rajha dogaaji su se nizali itavu deceniju posle ovog dogaaja. CIA, mafija i multinacionalni biznis su bili zainteresovani i umeani u ovo nevicno zatakavanje. Iza svake lai stajao je strah da e se prava istina otkriti. Teko bi bilo poverovati da Aristotel Onazis, koji je kupio kontrolu nad Niksonom i Kenedijem. pred izbore 1960 godine, a onda organizovao Kenedijevo ubistvo, nijc bio siguran da u depu ima i Lindona B. Donsona. Roberts u svojoj knjizi kae da je to-nesumnjivo postignuto pretnjama, i da je Donson znao da e u Dalasu doi do pucnjave. Kenedijeva smrt je potvrdena trideset minuta posle atentata. Sat i po kasnije, Lindon Donson je poloio zakletvu kao trideset i esti predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava. Kasnije, dok je leteo nazad za Vaington, Donson je dobio poruku putem radija, iz vazduhoplovne baze. Nepoznati sagovornik je rekao: "Nije bilo nikakve zavere. Shvata, Lindone?" Druga prljava pria oko Kenedijevog ubistva, vezana je za slikarku Meri Mejer. Bila je to biva ena Korda Mejera, jednog od osnivaa CIA, i svastika novinara Bena Bredlija, Kenedijevog drugara. On je tada bio dopisnik "Njusvika", a kasnije postao urednik "Vaington Posta" u vreme afere Votergejt. Meri je bila jedna od stalrtih Kenedijevih ljubavnica. Druge dve su bile danska novinarka Inga Arvad, povezana sa ekstremnira, neonacistikim krugovima u Evropi, i Engleskinja Marijela Novotni, ije su se sumnjive veze sa KGB-om potencirale kada se u Engleskoj nasiroko raspredala afera Profjumo, 1963 godinc. I pored toga, bila je jedna od "stalnih" devojaka, kao i Dudit Kembel, za razliku od velikog broja ljubavnica kojc su sluile za "jednokratne upotrebe". Meri je od Kenedija dobijala ljubavna pisma i vodila je detaljan dnevnik o njihovoj vezi. Jedanaest meseci po Kenedijevoj smrti, u oktobru 1964 godine, Meri Mejer je ubio na ulici "poludeli mladi, crnac". On je uhapen, sudeno mu je i osloboden je kao nevin! Njen dnevnik i ljubavna pisma Dona Kenedija, nestali su iz njene kue. CIA je priznala kako ih je jedan njihov ovek grekom spalio! Za vreme svog predsednikovanja, Donson je teite sa unutranje politike prebacio na spoljnu. Proirio je rat u Jugoistonoj Aziji. Urbana mafija starog tipa pokazivala je znake slabljenja, CIA je sve ee trpela kritike u Senatu zbog svojih "neoficijelnih" akcija u Americi, to je u potpunoj suprotnosti sa njenim ustavnim ovlaenjima. Onazis je nastavio da gura svoje ljude na vana raesta u amerikoj administraciji, manipuliui 91

Dosije Omega dravnim agencijama i slubama u svoju korist, ostvarujui nove profitabilne poslove u Junoj Americi uz pomo Rokfelera i njihovog oveka Kisindera. Njega emo sresti u ubistvu Roberta Kenedija i Votergejt aferi.

Uee dr Jozefa Mengelea

1985 godine, Smit je izjavio da mu je dr Mengele priao kako je obuavao Li Harvi Osvalda pod hipnozom, na isti nain kako su bili obuavani Smit i mnogi drugi. Osvald je treniran da bude "rtveno jagnje". Plan je bio da se Osvald ubije ubrzo po atentatu. tako da ne bi raogao da se brani. Osvald nije ispalio metke koji su ubili Kenedija. Grupa je imala timove atentatora na razliitim lokacijama, jer je mesto za atentat bilo teko. Kenedija su pogodila tri metka, svaki ispaljen sa razliite lokacije! Uloga KGB-a bila je da obezbedi "dublera" Osvaldu. Agent KGB-a za ovaj zadatak bio je izabran iz odelenja kojim je rukovodio Mihail Gorbaov, jo jedan iz lanstva Grupe. Uloga dvojnika bila je da "glumi" Osvalda i kompromituje ga. Smit je rekao da se dvojnik pojavio na prozoru sa koga je Osvald navodno pucao, i opalio jedan metak na Kenedija. Dvojnik je takoe ubio policajca Tipita usred dana, ne skrivajui se, samo da bi krivica pala na Osvalda. Posle toga se odmah ukrcao u avion za Meksiko. Odatle je odleteo na Kubu, a zatim u SSSR. Smit kae da je likvidaciju Osvalda od strane Deka Rubija naredio Rubijev ef, mafija Karios Marelo iz Nju Orleansa, koji je godinama bio jedan od Grupinih najvanijih ljudi iz sveta kriminala.

Ubistvo Roberta Kenedija

O ubistvu Roberta Kenedija, Smit je, 12 decembra 1989 godine, ispriao: "Neko iz Grupe je upozorio Bobija da se ne kandiduje za predsednika. Njegova odluka da uestvuje na izborima 1968 godine bila je njegova smrtna osuda." 92

Red etvrtog Rajhu Smit je znao detalje ubistva Roberta Kenedija i neke detalje ubistva Dona Kenedija, jer je bio uesnik u planiranju atentata na Roberta Kenedija, dok je bio u Vijetnamu. Prema Smitu. celom operacijom se rukovodilo iz Vijetnama. Sirhan Sirhan je obuavan na isti nain. pod hipnozom, kao i Smit. Sirhan je tako obucen da se svesno ne sea obuke, naredenja da ubije Kenedija ili samog atentata koji je izvrio. Izgleda da je Smit uestvovao u taktikom planiranju atentata, ali nije hteo o tome da govori. Vorenova komisija i Erl Voren lino, bili su klju u skrivanju dokaza koji su se ticali zavere da se ubije Don Kenedi. Edgar Huver je takoe igrao jednu od kljunih uloga u skrivanju dokaza o zaveri za ubistvo Dona Kenedija i Martina Lutera Kinga. Agenti FBI. koji su otkrili dokaze o zaveri, bili su ignorisani ili su nestali. Dcri Smit je 11 marta 1992 godine pregledao listu lanova Vorenove komisije, savetnika, lanova taba i svedoka. Identifikovao je mnoge, jer je video njihova imena na listi lanova Grupe. Od sedam lanova Komisije, identifikovao je etvoricu: Erl Vorena, Deralda Forda, Alena Dalsa i Dona Mekoja. Identifikovao je dravnog pravobranioca i est lanova njegovog tima, ukljuujui senatora Arlena Spektera. Takoe je identifikovao petoro, od jedanaest lanova istranog tima. Od svedoka Vorenove komisije. Smit je identifikovao etrdeset i sedmoro ljudi. ali je mogue da se imena nekih svedoka sea sa drugih lista, a ne sa liste lanstva u Grupi. Na sastaaku, 15 maja 1990 godine, Smit je rekao: "Svi koji su bilo ta znali o zaveri, odnomo oni koji su mogli znali, nee o tome nikad progovoriti. Svi su mrtvi." CIA ih je sve likvidirala. Merilin Monro je bila osuena da umre, dugo pre ubistva Kenedija, jer je moda znala za planove Grupe od efa mafije Cikaga, koji je imao informaciju o ubistvu Dona Kenedija. Smit je u jednom razgovoru, 1992 godine, rekao da njena saznanja moda nisu bila u direktnoj vezi sa atentatom. Monro je protiv svoje volje bila upotrebljena od ikakog mafijaa, da sazna o Kenedijevim planovima za akciju protiv organizovanog kriminala. Moda je poznavanje ovih stvari dovelo do njene smrti. Robert Kenedi je, naravno, bio upetljan u zbivanja oko svog brata Dona. Do danas je iz vie pouzdanih izvora potvrdeno da je bio u ljubavnoj vezi sa Merlin Monro, kao i njegov brat Don pre njega. Ono to je znaia iz ovih veza i pogotovo zato to je bila sklona alkoholu i pilulama, po mnogima su bili razlozi za njenu smrt. Neke okolnosti koje okruuju njeno tobonje samoubistvo, u noi 93

Dosije Omega 4 avgusta 1962 godine, nisu u skladu sa zbivanjima tipicnim za samoubistvo. Robert Selcer, u svojoj knjizi "ivot i udna smrt Merlin Monro", tvrdi da su ona i Robert bili jedno vreme u braku, sklopljenom u neformalnoj ceremoniji u Meksiku, oktobra meseca 1952 godine. Autor tvrdi da je u noi navodnog samoubistva, Robert Kenedi bio vrlo blizu njene kue, ako ne i u samoj kui. U knjizi ima mnogo podataka o njenim vezama sa mafijom. Par meseci pred smrt, Merilin drutveni ivot bio je usko povezan sa Sinatrinim klanom i urkama sa mafijaima, koje su organizovali Sinatrini najblii prijatelji. Brus Roberts kae da jc Bobi Kenedi znao ko je ubio njegovog brata u Dalasu, navodei da je o tome Robert detaljno pisao u svojoj neobjavljenoj knjizi "Unutranji neprijatelj". Samo to bi bilo dovoljno da ga kota ivota. Ovorae treba dodati injenicu da su ga Donson i Onazis mrzeli onoliko koliko je i on mrzeo njih. Kao dravni javni tuilac SAD-a, bio je inspirator i izvrilac mnogih akcija koje su bile razlog smrti Dona Kenedija. Robert je bio i nezaobilazna prepreka Aristotelu Onazisu da se oeni sa Deki. Kap koja je prevrila au bila je Bobijeva odluka da se kandiduje za pretsednika. Oni koji su se oslobodili jednog Kenedija, nisu iraali nameru da puste drugog u Belu Kuu. Sem toga, osovina Onazis-mafijaCIA imala je svog kandidata, Riarda Milhausa Niksona. Metod koji je primenjen prilikom ubistva Roberta Kenedija bio je nov. Sirhan B. Sirhan, koji je osuen za ubistvo, bio je "glineni golub" sa programa kontrole uma. On je pucao u Bobija Kenedija stojei ispred njega. Svi ovi meci su promaili cilj. Stvami ubica je bio straar obezbeenja firme "Lokid", po imenu Tejn Cezar. Pucao je s leda, iz blizine, i nije mogao da promai. Robert Kenedi je ubijen 5 juna 1968 godine, u hotelu "Ambasador", u Los Andelesu. Vest o smrti je objavljena sledeeg jutra. oko deset asova. Onazis, deset hiljada kilometara udaljen, u Londonu, pozvao je telefonom svog najboljeg prijatelja, Konstantina Gratosa i rekao: "Ona (Deki Kenedi) se konano oslobodila Kenedijevih. Zadnja karika je upravo pukla." Prema Piteru Evansu i njegovoj knjizi "Ari", Onazis nije bio ni tuan ni iznenaden. Prema izjavi jednog saradnika u Londonu, "bio je zadovoljan to je njegova najvea glavobolja eliminisana". etiri meseca kasnije, na Skorpiosu, Aristotel Sokrat Onazis oenio je aklinu Buvije Kenedi. Tim venanjem ispunilo se staro pravilo mafije da onaj koji 94

Red Cetvrtog Rajhu ubije oveka, koji je prekrio ugovor, dobija njegovu enu! O ubistvu Roberta Kenedija snimljen je dokumentarni film "Drugi pistolj". Autor filma, Ted Kara iz Los Anelesa, nije imao sree. Njegov film je otkupila korapanija "Vorner braders", u kojoj mafija ima uloen novac. Film nije javno prikazivan, jer je u sebi sadravao previe uznemiravajuih detalja.

Vloga Lindona Donsona

Na osnovu Smitovih izjava, u periodu od 1985 do 1986 godine, u vezi ubistava brae Kenedi i njegovih opisa o rairenoj izdaji meu visokim oficirima u Vijetnamu, postalo je jasno da je ameriki predsednik Donson bio umean u aktivnosti Grupe. Bar dva dogaaja povezuju Donsona sa onima koji su organizovali ubistva. Prvo, Donson je otpustio Bobija Kenedija sa mesta dravnog tuioca, skoro odraah po zavretku perioda zvanine alosti. Drugo, naimenovao je komisiju da istrai ubistvo predsednika, umesto da je dozvolio ustavno odreenoj instituciji, Ministarstvu pravde, da obavi svoj zadatak. Na ovaj nain izuzeo je FBI od kontrole ministarstva u toku ove istrage. U Port Darvisu, 12 aprila 1990 godine, R. D. i Smit su o tome vodili sledei razgovor: "Hteo sam da te upitam o ulozi Lindona Donsona u ovim dogaajima." "Bio je umean do gue, ali nije znao za sve ono to se valja iza brda. Bio je preplaen na smrt. Zato se posle nije kandidovao za predsednika." "Pa i da jeste, ne bi pobedio." "Nema politiara koji bi odustao zato sto ne moe da pobedi. Bio je preplaen. Zato nije pokuao." "Od ega je bio preplaen?" "Pokuaj da pogodi. Oigledno je!" 1968 godine, Lindonu Donsonu je bilo svega dosta. Najavio je da se nee kandidovati za pretsednika. Edvard Kenedi, poslednji od brae, suoio se sa dilemom izmeu kandidature i dugog ivota. Odluio se za ovo drugo. To je ostavilo Niksonu otvoren put ka mestu za koje se 95

Dosije Omega borio godinama. Beznadeni Hjubert Hamfri, kandidat demokrata, nije boo ozbiljna prepreka. U novembru 1968 godine, Nikson je postao trideset i sedmi ameriki predsednik. Nikson je vodio bunu kampanju protiv krijumarenja droge preko meksike granice. Brojna hapenja i ubistva krijumara pogaala su individualne krijumare i male bande, koje su pokuavale da budu konkurencija mafiji i njenoj mamutskoj mrei. Niksonove agente, koji su titili mafijine operacije sa drogom, predvodio je niko drugi do Hauard Hant, dobro znano ime iz raznih mutnih poslova. Vana linost u neverovatnim novanim transakcijama bio je Robert Maknamara, direktor "Svetske banke". Kroz ovu banku je novac namenjen "gladnim nacijama" esto zavravao na privatnim raunima raznih diktatora. Ove raune u vajcarskoj kontrolisao je Onazis. Tako je osam milijardi dolara namenjenih Etiopiji zavrilo na privatnom raunu Haila Selasija. Slina "pomo" upuena je iranskom ahu Pahlaviju i diktatoru Filipina, Markosu. Jo dok je bio direktor "Rand korporacije", Maknamara je bio umean u veliku aferu, a sa njim i njegov pomonik, Danijel Elsberg. U periodu izraeu maja i juna 1971 godine, "Njujork Tajms" je objavio senzacionalne dokaze, koji su dobili popularni naziv "Pentagonski papiri", a koji su toboe bili vrhunska dravna tajna o umeanosti Amerike u Indokini. Bio je to jo jedan sjajan manevar da se prikrije prava sutina angaovanja u Indokini, odakle je trgovina drogora donosila milijarde dolara. Tako je vijetnamski rat proglaen za jo jednu nesmotrenu greku politikih struktura, a da bi sve izgledalo ubedljivo, protiv Elsberga je podignuta optunica 28 juna 1971 godine. 3 septembra 1971 godine, u psihijatrijsku ordinaciju dr Luisa Fildinga u Los Anelesu, neko je provalio i ukrao dosije Daniela Elsbcrga. Cilj je bio da se time Elsberg uceni da svoju ulogu odigra do kraja, a da se onda diskredituje, ako bude potrebno. Kasnije e se ustanoviti da je ovo bila jedna u seriji provala, koju su izveli Niksonovi ljudi, prerueni u vodoinstalatere. Kljuni tandem u ovim provalama inili su nezaobilazni Hauard Hant i Dejms Mekord. Tek za vreme sudenja Elsbergu, aprila 1973 godine, sudija Metju Birn je otkrio javnosti da su Hauard Hant i Gordon Lidi izvrili provalu u ordinaciju dr Fildinga. Na kraju suenja, 11 maja 1973 godine, sudija je objavio obustavu proeesa i odbacio sve optube protiv Elsberga. Takoe jc otkrio da mu je Niksonov savetnik za unutranje poslovc, Don Erlibman, ponudio mesto direktora FBI, kao protivuslugu da se provala zataka. "Pentagonski papiri" su naneli dosta tete CIA. Hant i Mekord su zvanino napustili CIA 1970 godine. 96

Red etvrtog Rajha U julu 1971 godine, Hant je naimenovan za konsultanta Bele Kue za bezbednost. U vrlo kratkom vremenu formirao je, uz Niksonov pristanak, "vodoinstalatersku slubu". Njena slubena definicija bila je da zaustavlja oticanje poverljivih informacija i da istrauje bezbedonosne probleme od vanosti za Belu Kuu. Za njih se nije znalo do Votergejta. U vrlo ranom stadijumu ispitivanja Smita, pod hipnozom od strane dr Skota, reale su se izjava za izjavom, koje su svedoile o sabotiranju amerikih vojnih operacija sa vrlo visokog nivoa. Vie puta je naglasio da je kljuc CIA u operaciji pod imenom Feniks. Smit je i sam uestvo vao u toj operaciji, kao lan Grupe. Feniks je bio zamiljen, izmedu ostalog, da sabotira ratne napore. Igrao je vanu ulogu u obuci ljudi. robotizovanih ubica, koje su zvali "podmornice". U jednom trenutku, u transu, Smit je rekao da se operacija Feniks nikada nee okonati. Program Feniks, ili kako se kodirano zvao na vijetnamskom, Phung Huang, to je vijetnamski ekvivalent ptici iz grke mitologije, bio je jedan od najuspenijih programa specijalnih operacija voenih u toku vijetnamskog rata. Iako je zvanino organizovan u julu 1968 godine, zapravo je tajno zapoeo nekoliko godina pre toga. Njegov koren je u programu CIA, da se stvori "antiteroristika" jedinica. Ovo je dovelo do formiranja Izviakih jedinica provincija, sastavljenih od personala Junog Vijetnama i dobrovoljaca. 1968 godine. amerika vojska je preuzela program. Cilj programa Feniks, zvanino, bio jc da unitava kadrove Vijetkonga. Iako se uopteno smatra programom za vrenje atentata, njegov primarni cilj bio je da uniti politiku infrastrukturu Vijctkonga. Iako je na vrhuncu svog delovanja imao sarao etiri hiljade operativaca, posledice delovanja Feniksa su bile zastraujue. elja onih koji su ga zamislili bila je da Feniks pronae kolaboracioniste u redovima Vijetkonga, koji e raditi protiv svog pokreta, to je podrazumevalo njihov obavetajni rad u pozadini, u korist vlade u Sajgonu. Meutim, statistike pokazuju da se Feniks uglavnom bavio likvidacijaraa. Nije bilo mnogo onih koji su bili sprerani da rade za vladu u Sajgonu i okupatore iz Amerike - ukupno oko sedamnaest hiljada ljudi u toku celog perioda rata. Skoro svi su svoju podrku otvoreno iskazali pristupajui jedinicama Junog Vijetnama ili drugim slubama reima u Sajgonu. Zato su operativci Feniksa vie voleli da se sa Vijetkongovcima obraunaju odmah, pa je tako ubijeno oko dvadeset hiljada ljudi, meu njima mnogo maloletnika i ak dece, a zarobljeno je oko dvadeset i osam hiljada aktivista Vijetkonga. Iako nije ostvario svoje pretpostavljene 97

Dosije Omega ciljeve u Vijetnamu, ipak je naneo ogromnu tetu i predstavljao ozbiljnu opasnost za pokret Vijetkonga, jer je ciljao najkvalitetnije kadrove oslobodilakog pokreta, koje nije bilo lako nadoknaditi. U jesen 1989 godine, Smit je identifikovao, kao lanove i agente Grupe, preko stotinu oficira amerike vojske. Tu su bili ukljueni komandanti osamdeset odsto amerikih armija, efova vanih odeljenja, komandi, evropske komande, vojnih kola i mnogih drugih znaajnih pozicija u armiji. Veina ovih oficira bila je na visokim komandnim pozicijama u vijetnamskom ratu. U jednora trenutku, kada je opisivao izdaju, R. D. ga je prekinuo i rekao:
u

Oni su izgubili rat."

Smit je odgovorio: "Ne, oni su ga dobijali za drugu stranu!" U seriji razgovora, tokom 1989 godine, Smit je ispriao da je masakr u Mi Laju bio operacija Feniks. Zvanino objanjenje araerike armije, u slubenom izvetaju, bilo je sledee: "16 marta 1968 godine, vojnici tree ete, prvog bataljona jedanaeste lake pesadijske brigade, u sastavu dvadeset i tree divizije, upali su u selo Mi Laj, u provinciji Kvang Ngai. Bila je to jedna od mnogobrojnih operacija 'pretrazi i uniti', jer je ovaj kraj zemlje bio poznat po simpatijama prema Vljetkongu. Vojnike je predvodio potporunik Vilijem L. Keli i praktino naredio masakr nedunih seljana. Ubijeno je najmanje stotinu i pedeset, a verovatno i etiri stotine civila, najvise starih zena, mukaraca, dece, ak beba. Mnogi vojnici ove jedinice su protestvovali zbog napada na seto, u kome oigledno nije bilo boraca Vijetkonga, ali je Keli zapretio svima vojnim sudom, ako ne izvre njegovo nareenje. Jedan vojnik je u nemonom besu pucao u sebe, a pilot helikoptera za podrku, Hju Tomson, spreio je dalji masakr, zapretivi da e otvoriti vatru po svojim drugovima, ako se pokolj ne obustavi." U izvetaju o ovoj akciji, Keli je zapisao da je njegova jedinica ubila stotinu i dvadeset i osam neprijateljskih vojnika, zbog ega je jedinica zvanino pohvaljena. Ono to je udno, pravi karakter ove akcije bio je poznat Kelijevim nadreenim oficirima, komandiru ete, komandiru cele operacije i komandantu brigade, kao i nekolicini vojnih kapelana, kojima su vojnici koji su uestvovali u masakru ispriali stvarni dogaaj. Niko od nadreenih oficira nije nita preduzeo po ovom pitanju. 98

Red etvrtog Rajhu Tek godinu dana kasnije, neki uporai vojnici uspeli su da proture, kroz vojnu birokratiju, pravu verziju dogaaja. Pismo je stiglo do naelnika senatskog komiteta za vojnu slubu i odmah prosleeno vojnom ministru, a ovaj ga je prosledio naelniku generaltaba amerike vojske, generalu Vestmorlendu. Istraga je zapoela. Bila je sveobuhvatna, sa dosta dokaza, zastraujuih izjava i fotografija sa lica mesta. Zakljuak je bio da je lanac komandovanja zatajio, da su poinjene velike greke u proceni situacije i da su nareenja za dejstvo bila pogrena. Takoe je ocenjeno da je jedinica bila slabo obuena i nedisciplinovana, a komandiri nesposobni da pravilno procene situaciju i donesu ispravne odluke. Konstatovano je da je Keli neadekvatna linost za komandira, jer se ni u civilstvu nije odlikovao dobrim linim osobinama. On je ak izbaen sa koleda, pa je pravo udo da je postao komandir jedinice u ratu. Podignute su optube protiv dvadeset i pet vojnika. Protiv dvanaestorice podignuta je optuba za ratni zloin, a medu optuenima nali su se Keli, njegov komandant bataljona, kapetan Emest Medina, i komandant brigade, general Semjuel Koster. Na suenju su se pojavila samo etiri optuena, a ostali su osloboeni zbog "tehnikih propusta" u istrazi! Od etvorice na sudu, trojica su osloboena, zbog proceduralnih propusta, ime su ugroena njihova prava. Jedino je Keli osuen na doivotnu robiju. Kazna mu je prvo sniena na dvadeset godina, pa na deset godina zatvora, i na kraju na dve godine kunog pritvora! Optueni oficiri su pogubili inove. General Koster je izgubio generalski in i zvanino je ukoren, a osara "najteih" sluajeva okonano je otputanjem iz vojne slube. Ono to je bilo zatakavano nije nesposobnost komandnog kadra, ve je masakr u Mi Laju bio jedan od eksperimenata kontrole uma, a veina umeanih oficira bila je obuavana pod hipnozom, kako bi se videlo da li de izvriti ekstremna nareenja, ak i kad se to protivi vojnim propisima i etici. Smit je ovu specifinu tehniku obuke oznaio kao "pomamu". Jo jedan zatakani skandal je bio fijasko sa pukom M-16, koja je uvedena u upotrebu upravo u vreme rata u Vijetnamu. Osnovni model iz 1963 godine esto se kvario, naroito ako je prljavtina ula u mehanizam. Na niskim temperaturama mehanizam se zamrzavao, a barut nije odgovarao standardima za municiju, to je davalo jake indicije da je re o namernoj sabotai nekih krugova iz Komande za vojni materijal, ili iz grupa za testiranje oruja. Problemi su bili toliki da je ak "Komitet za vojna pitanja" amerikog senata sproveo istragu i naloio ispravku svih greaka u konstrukciji, tako da je od 1967 godine 99

Dosije Omega ovo postala jedna od najboljih automatskih puaka u svetu. Maja meseca 1990 godine, u razgovoru sa Smitom, R. D. ga je upitao da li zna neto o ovome. Smit je odgovorio da jedino to zna je umeanost proizvoaa, firme "Kolt", upletene sve vreme u poslove Grupe.

Prava Votergejt zavera

U ranim fazama prvog talasa identifikacije, 1986 godine, Smit je identifikovao tadanjeg efa zapadnonemake obavetajne slube, Valtra ela, kao lana Grupe. Povezao ga je sa aferom Votergejt. Prepoznao je i Alena Dalsa, jo jednog lana Grupe, iz razgovora koji su vodili "Amerikanac" (identifikovan kao bivi ef CIA, Riard Helms), "Haloran" (identifikovan kao bivi ef operacija CIA, Kler Dord) i engleski operativac, poznat Smitu samo kao "ser Alek". Zakljuak iz Sraitove prie je da su Votergejt isplanirali el i Dals. Mada je na neki nain bio povezan sa Grupom, predsednik Riard Nikson nije bio njen "igra", ali je Grupa manipulisala njime preko njegovih bliskih saradnika, Dona Erlihmana i H. R. Haldemana, koji su bili agenti Grupe. Takoe su se nadali da e kontrolisati Niksona preko Karlosa Marela, koji je bio blizak uem krugu ljudi oko Niksona. U toku prvog raandata, Riard Nikson je uinio neto to je nateralo Grupu da krene protiv njega. Smit nije znao ta je po sredi. U kontekstu celokupne prie izgleda logino da je Niksonova politika detanta bila razlog, jer je sa stanovita Grupe bila preuranjena i naruavala njihove planove. Smit je siguran da je Grupa isplanirala i izvela provalu u zgradu "Votergejt", kao i zatakavanje provale, sa ciljem da eliminie Riarda Niksona kao predsednika. Smitovo seanje na razgovor Helmsa i Dorda je da je provala namemo zabrljana. Istu stvar su izveli vie puta pre toga i bili su uspeni. Sluaj namemo sabotirane akcije izveli su u vreme mandata Dimija Kartera, kada je propao pokuaj spaavanja talaca u Iranu. Kljuni ovek u ostvarenju plana Votergejt bio je Gordon Lidi, koji je u potpunosti bio odan "Haloranu". U toku razgovora, 16 maja 1990 godine, Smit je identifikovao sledee uesnike u Votergejt zaveri, kao lanove Grupe: H. R. Haldemana, Dona Erlihmana, Hauarda 100

Red etvrtog Rajha Hanta mlaeg, Gordona Lidia, Boba Vudvorda iz "Vaington Posta" i Kler Dorda iz CIA. Smitove izjave potvruju da je Dord rukovodio celom operacijom na licu mesta. Votergejt aferu treba osvetliti i iz ugla u kome stoje mafija i Onazis. Mafija je oseala da se situacija u Araerici menja, a gubila je i novac koji je osnova njene moi, jer su izgubili kubanske kockarnice. Zbog toga se bacila svim snagama u trgovinu drogom. CIA je obezbedila avione za transport droge iz "Zlatnog trougla". Bande mafije su distribuirale i prodavale drogu. Novac se prao preko Onazisa u vajcarskoj. U ovoj prljavoj operaciji nita im nije bilo sveto. Heroin se ponekad prenosio u Ameriku, u mrtvim telima amerikih "vojnika, Telo kome je izvaena utroba, moe da prenese dvadeset kilograma droge. Po tvrdnjama Robertsa, velike koliine heroina su preradivane u Laosu, u fabrici koju je podigla "Pepsi-kola". Toliko su imali posla da iz ove fabrike nikada nije izasla ni jedna boca populamog pia. 1972 godine, Niksona su ekali izbori. eleo je i drugi mandat predsednika. Da bi se osigurao ponovni izbor Niksona, trebalo je pronai neto to e kompromitovati Demokratsku stranku. Tako je doneta odluka da "vodoinstalateri" posete sedite Demokratske stranke u kompleksu "Votergejt". U zoru, pre svanua, 28 maja 1972 godine, "vodoinstalateri" u sastavu Mekord, Barker, Martinez, Garsija, Gonzales i Stardis, provalili su u sedite Demokratske stranke. De Dijego i Diko su uvali strau napolju. Hant i Gordon Lidi su rukovodili operacijom. Provalnici su u prostorijama postavili opremu za prislukivanje. Cela operacija je paljivo planirana u januaru te godine, u San Francisku, gde se tim okupio. Jedina greka bila je u tome to su se skupljali i o planu priali u "Drift Inu", popularnora sastajalitu slubenika FBl i CIA u San Francisku. Barmen Al Strom je snimao njihove razgovore, po nalogu Katarine Mejer Graham. Tako pada u vodu teorija da su novinari "Vaington Posta", Vudvord i Bernstin, otkrili celu aferu i kasnije je obelodanili. Njihova efica je sve znala o "vodoinstalaterima", mesecima unapred. Al Strom je sve informacije o aferi kasnije preneo Robertsu. 27 januara, po Robertsu, odran je vaan sastanak izmeu Gordona Lidija, Dona Dina (Niksonovog savetnika) i dravnog tuioca Dona Miela. Lidi je izloio plan za operaciju uhoenja i kidnapovanja Henka Grinspena, urednika Iista "San" iz Las Vegasa. Cilj je bio da se od Grinspena oduzrau dokazi koje je ovaj imao o kidnapovanju Hauarda Hjuza i poslova Onazisa u Las Vegasu. Ove kompromitujue 101

Dosije Omega dokaze Grinspen je koristio da bi ucenjivao Onazisa, koji je do tog trenutka platio ve preko etiri miliona dolara. Zaverenici su traili avion, koji e provalnike iz "glavnog plana" prebaciti u Meksiko po obavljenom zadatku. Veinu fotografija Hanta, Lidija i ostalih "vodoinstalatera", koje su se kasnije pojavile u "Vaington Postu", snimio je Al Strom. On je ubijen 9 jula 1973 godine. Roberts misli da je to uinjeno po nalogu Katarine Graham, zato to je celu stvar odao njemu. U aprilu 1972 godine, Mekord je od Lidija dobio sedamdeset i est hiljada dolara. Ovaj je potrosio pedeset i osara hiljada dolara za kupovinu opreme za prislukivanje i snimanje. Prva provala u "Votergejt", 28 maja 1972 godine, prola je bez problema. U stvari, celu operaciju je pratio Hal Lipset, detektiv koji je radio za Katarinu Graham. On je dvojicu "vodoinstalatera" pratio ve izvesno vreme. Sa svojom eficom se dogovorio da postavi zamku provalnicima, kada se budu vratili da demontiraju opremu. Preruen u potara, Hal Lipset je 17 juna postavio prisluni ureaj na ulaznim vratima, ali tako da se mogao lako otkriti. uvar je odmah pozvao policiju. Postavljena je zaseda i uskoro su "vodoinstalateri" uhvaeni. Hant i Lidi su jedini izbegli hapenje, jer nisu bili na licu mesta. Lidi je odmah pozvao Megrudera, zamenika direktora za komunikacije Bele Kue. Ovaj je obavestio Miela i ostale. Bilo je dovoljno vremena da se spale dosijei i unite optuujui dokazi. Zapocelo je jo jedno zatakavanje. 20 juna, Lari O'Brajen, predsednik Demokratske stranke, podneo je tubu zbog provale i prislukivanja. Optuen je bio CRP, "Komitet za reizbor predsednika"* Republikanske stranke. U tubi je kao odgovorno lice CRP-a (esto su ga zvali CREEP)** naveden Frensis L. Dejl, predsednik. Kako navodi Roberts, ovo je bila velika greka mafije, jer se u javnosti pojavilo Dejlovo ime, koje je vodilo direktno do Onazisa. Svi su se maksimalno trudili da ovo ime nestane iz svih papira u aferi Votergejt, kao i svih okolnih, povezanih dogaaja. Ovo je zaista udno kad se zna da je CRP stajao iza provale, a drugo, imena Lidija, Megrudera i Miela su bila centar ove afere, kao rukovodeih iz struktura CRP-a. Roberts prvi put pominje Dejla i CRP u vezi sa isplatama za zatakavanje ubistva Dona Kenedija. Navodi da je ef CIA u Dalasu, Don Mekoun, nagraen za uspenu saradnju mestom u upravnom odboru
*CRP-Comitee for the Reelecton of the President **Creep - puzati, gmizati

102

Red etvrtog Rajha multinacionalne kompanije "ITT", odmah pored Frensisa L. Dejla. Sledee pominjanje ovog misterioznog oveka je u februaru 1972 godine, kada je Dejl pritisnuo Megrudera da poalje Lidija u "Votergejt". U vezi sa tim, do aprila je novac priticao u CRP. "Galf Risorsiz and Kemikls" priloio je sto hiljada dolara, opranih preko Meksika i vracenih kroz "Lidke of Pencoil Korporejn" iz Hjustona, iji je suvlasnik Dord Bu! Robert Vesko je dao prilog od dve stotine hiljada dolara Morisu Stansu. Stans je bio finansijski direktor CRP-a i bivi ameriki ministar trgovine. To potvruju Vudvord i Berastin u svojoj knjizi "Svi predsednikovi ljudi": "Meunarodni finansijer i poznata varalica, Robert L. Vesko, poklonio je dve stotine hiljada dolara komitetu, u novanicama od po sto dolara. Ovaj novac je pridodat novanom fondu u Stansovom sefu i pomogao fmansiranje operacije 'Votergejt i ostalih ilegalnih aktivnosti." Iz ovog fonda Lidi je dao sedamdeset i est hiljada dolara Mekordu. Na preliminarnom sasluanju u aferi Votergejt, 10 maja 1973 godine, prvi svedok koji je govorio o organizacionoj strukturi CRP-a, spomenuo je ime Frensisa L. Dejla, kao predsednika. Njegovo ime vise nije spomenuto za sve vreme suenja. ak ni u knjizi Vudvorda i Bernstina, koja im je donela Pulicerovu nagradu, ovo ime se ne spominje ni jedan jedini put. Oigledno je "ITT" bio dovoljno moan da sprei sporninjanje njegovog imena u ovoj aferi. Roberts nudi interesantnu analizu moi "ITT"-a. Avgusta 1973 godine, Rokfeler, Kisinder i CIA su udruili snage sa "ITT", da obore Aljendeovu vladu u ileu. Mekoun iz CIA je bio, podseamo, u upravnom odboru "ITT"-a. Njegov zamenik u CIA, Riard Helms, sada je bio na elu CIA. Don Renli, u svojoj knjizi o CIA, kae da je Mekoun predloio Helmsu zajedniku akciju izmeu CIA i "ITT"-a, da se srui Aljende. "ITT" je odmah ponudio milion dolara kao avans za operaciju. Poznato je da je Aljende, odmah posle izbora za pretsednika ilea, nacionalizovao imovinu "ITT"-a, koji je izgubio monopol i mnogo novca. U avgustu 1973 godine, Aljende je oboren, Rokfeler je dobio nazad svoje izgubljene investicije u rudnicima bakra, a "ITT" je kao nadoknadu dobio stotinu i dvadeset i pet miliona dolara. 6 avgusta 1974 godine, u Beloj Kui su se sastali Riard Nikson i Deri Ford. Dogovorili su se da Ford postane predsednik. Nikson e spaliti kompromitujue trake i dokumenta. a Ford e pomoi na svaki nain da se ceo sluaj zataka. Dva dana kasnije Nikson je podneo 103

Dosije Omega ostavku. Po Robertsovim reima, 30 avgusta Ford je angaovao advokata mafije, Beksa, da izradi nacrt pomilovanja za Niksona. Ford je 8 septembra pomilovao Niksona za sva kriminalna dela, poinjena od 20 juna 1969 do kraja avgusta 1974 godine. U oktobru, poelo je suenje optuenima u aferi Votergejt. Bilo je to zatakavanje zatakavanja. Ve sam vam opisao kako je Hauard Hjuz kidnapovan, 1957 godine. Onazis ga je drao zatoenog na Skorpiosu, do njegove smrti 1971 godine. Vejn Rektor, koga jc Hjuz angaovao kao dvojnika, nastavio je njegov posao. Smrt pravog Hjuza jedva da je neto znaila Onazisu. Hjuzov rukopis i potpis je raogao biti reprodukovan uz pomo vrhunskih falsifikatora, a sve poznate injenice o njegovom ivotu bile sredene i pohranjene u kompjuter, kome su pristup iraali "Hjuzovi" direktori iz najueg kruga. Prema Robertsu, pisac Kliford Irving, koji je hteo da napie knjigu o Hjuzu, sprijateljio se sa jednim lanom Hjuzove "Mormonske mafije"*. Taj ovek, Merimen, dao je Irvingu kopiju biografije iz kompjutera. Irving ju je iskoristio za pisanje knjige, koja je izazvala buru u javnosti, kada se pojavila. Onazis je pobesneo. Pogreno je pretpostavio da je Robert Maho bio izvor informacija i otpustio ga je, septembra 1970 godine. Na Badnje vee, "Hjuzova" ekspedicija izvela je "tajni odlazak" iz Las Vegasa (koji su pratili svi mediji), posle trinestogodisnjeg boravka, gde je Maho vodio "Hjuzova" kazina za Onazisa. U decembru, kada je otkrio svoju greku, Onazis je naredio da se Merimen likvidira. Na sam dan smrti pravog Hjuza, 18 aprila 1971 godine, ena Kliforda Irvinga dala je na naplatu ek za pisanje knjige, koji je potpisao "Hjuz". Onazisova vajcarska banka je platila. Tri godine kasnije, u januaru 1974 godine, Robert Maho je dobio spor protiv "Hjuza", zbog izgubljene zarade, vredan pet stotina hiljada dolara. Kako navodi Roberts, ova ucena je bila paljivo uobliena. Maho je mnogo znao o Onazisovim poslovima. Zato je Onazis platio ne oklevajui. "Hjuzovo" drutvo, posle odlaska iz Las Vegasa, prvo se zaustavilo na Bahamima. Nisu se dugo zadrali, jer su lokalne vlasti ve vodile istragu o vezama mafije i "Hjuza". Preli su u Nikaragvu, a zatim u Kanadu. Ovde su, prema Robertsu, izveli veliku prevaru na berzi i preli brzo u Englesku. Svoj tab su smestili u Rotildovom "In of the Park" hotelu, u Londonu. Ovde je krajem 1972 godine likvidiran L. Vejn Rektor, ali se nastavilo sa prevarom uvanja "ostarelog i ekscentrinog
*est "medicinskih sestara" koje SU bili stalno sa "Hjuzom"

104

Red etvrtog Rujhu Hjuza". Ako je Hjuz umro 1971 godine, a Rektor 1972 godine, ijc je onda telo postalo zvanino Hjuzovo telo u Hjustonu. 4 aprila 1976 godine? FBI je izveo jedinstven, neuobiajen potez za praksu ove organizacije. Uzeli su otiske prstiju tela i "pozitivno identifikovali" Hauarda Hjuza. Doktor Henri Mekinto je u umrlici smrt opisao kao prirodnu. Roberts tvrdi da je "satanska linost", Gordon Lidi, prouzrokovao Rektorovu smrt, kao i onu Lindona Donsona (uz pomo sodijum morfata koji izaziva srani udar), Judina Lajmena (predsednika Demokratske stranke Kalifornije, oveka za vezu izmeu Dona Kenedija i mafije) i Aleksandra Onazisa. Aleksandar Onazis, jedini Aristotelov sin, poginuo je nekoliko sekundi po uzletanju privatnog aviona u Atini, popodne. 22 januara 1973 godine. Roberts tvrdi, u svojoj knjizi "Dosije dragi kamen". da se osamnaest i po minuta trake iz Bele Kue (koja se spominje u istrazi oko "Votergejta" kao "izbrisana"), u stvari odnosi na psovanje i proklinjanje od strane Niksona. kada je saznao za hvatanje "vodoinstalatera" u zgradi "Votergejt". Ne znajui da je to delo H. Lipseta. Nikson je optuio Robertsa, koji je odavno njukao oko ovih afera. Nikson je tada neoprezno spomenuo Onazisa, Hjuza i Dejla. Traka zbog toga nije mogla biti prezentirana sudu. Prema Robertsu, sekretarica Beverli Kej je kasnije ula "izbrisanu traku", koja je bila zakljuana u slubenim prostorijama Bele Kue. Sluanje trake ju je uznemirilo. Napisala je nekoliko depresjvnih pisama prijateijima. Postala je problem. Umrla je od sranog udara u liftu Bele Kue. Sodijum morfat je vekovima bio omiljeni otrov mafije. Mirie na jabuke. izaziva letargiju, pospanost, porvekad povraanje i na kraju srani udar. Ne ostavlja nikakve tragove u tclu. Maja meseca 1972 godine, D. Edgar Huver, direktor FBI, ultra desniar koji je mnogo znao, doiveo je srani udar poto je pojeo pitu od jabuka. Posle njegove smrti, ustanovljeno je da je imao linu dokumentaciju o smrti Dona Kenedija i o mafiji iz Teksasa. Svi ti dosijei su spaljeni. Aristotel Onazis, jedna od najmranijih figura XX veka, stvaralac i unitava amerikih predsednika, takode je bio na kraju svog puta. Posle smrti sina, kome je nameravao da ostavi svoju svetsku imperiju, liio je na ruevinu od oveka. Umro je u subotu, 15 marta 1974 godine. Deki je u tom trenutku bila u Njujorku. Brus Roberts tvrdi da je jo jedna znaajna linost uklonjena uz pomo sodijum morfata, febmara 1972 godine. Bio je to kardinal Tiseran, koji se nalazio na elu "Kolegijuraa kardinala". Tiseran je vodio zabeleke o karijeri kardinala Montinija, koji je otrovao 105

Dosije Omega papu Pija XI, pa ga je papa Pije XII udaljio iz Rima, da bi na kraju i sam postao papa, 1963 godine, pod imenom Pavle VI. Tiseran je sve ovo opisao u detalje, nazivajui Montinija "zamenikom Hrista u Auvicu". Kroz njega je video ispunjenje proroanstva iz Fatime, da e se Antihrist uzdii do vrha i stati na elo Crkve. Krajem 1984 godine, R. D. i doktor Skot bili su u ranoj fazi pomaganja Deriju da se oslobodi i deprogramira od onoga to je sutina programa "Zapamti da zaboravi". Za vreme prve seanse, u novembru 1984 godine, uspeli su da savladaju Smitove instrukcije iz programa Feniks, po kojima je trebalo da ubije svakog ko pokua da ga uvede u hipnotiko stanje bez upotrebe prave lozinke. U svesnom stanju, Smit je doivljavao povean broj flebekova*, na dogaaje za koje je obuavan da ih zaboravi i koje nije uspevao da povee u koherentnu priu. Ono to su ispitivai Smita primetili, bile su neloginosti koje se nisu uklapale u ve uspostavljanu matricu delovanja Grupe, kako je to Smit ranije opisivao. Ovde pria dobija filmski ritam i tempo. R. D. je pozvao Smita uoi Nove godine i upitao ga da li inauguracija Ronalda Regana, predviena za 21 januar 1985 godine, ima neke veze sa neloginostima iz Smitove prie. Smit je odgovorio da nema nikakve veze, a trideset minuta kasnije pozvao je R. D.-a telefonom. Priznao je R. D.-u da je u toku zadnjih seansi imao problema sa samokontrolom, jer je oseao jak nagon da mu oduzme ivot. Ovaj oseaj je dostigao vrhunac za vreme identifikacije "dokaza broj 3", kada je potpuno izgubio kontrolu. Dokaz je bila fotografija dr Jozefa Mengelea, snimljena od strane argentinske policije 1959 godine. Fotografija je dobijena iz kancelarije Simona Vizentala u Njujorku. Smit je u hipnotikom transu ispriao o planu za dan inauguracije. Rekao je da je on uesnik atentata i planiranog masakra uesnika inauguracije. Nije znao ko rukovodi operacijom, ali je izjavio da e Rakel, pratilac dr Mengelea, verovatno imati neposrednu kontrolu nad ovom misijom. Ovaj ovek je rodom sa Kariba, a gospoa Vajt ga je zvala "Ostrvljanin". Identifikovala ga je jula meseca 1984 godine. Kada je videla Rakela, taj dan je provela crtajui slike u pesku, koje su predstavljale masku oveka koji plae, a suze mu teku niz obraze. U toku telefonskog razgovora sa R. D.-om, zvuala je prestravljeno. Smit je opisao masku kao identinu onoj koju je nosio jedan stari lekar Nemac,
*"Flushback" - seanje na prole dogaaje koje se javi iznenada.

106

Red etvrtog Rajha kasnije identifikovan kao dr Mengele, u toku seansi kada je Smit muen. Smit nije mogao da opie taan plan napada, sem to je izjavio da e to biti masakr svih prisutnih. Po povratku u Pitsburg, dr Skot je intervjuisao gospou Vajt o ovom sluaju. Njena izjava je generalno bila ista kao i Smitova. Ispalo je da je i ona trebala da uestvuje u ovom dogaaju. Oboje, i Smit i Vajtova, su u svesnom stanju oseali jak nagon da napuste svoje domove i otputuju na nepoznatu destinaciju. Kada se R. D. vratio u Filadelfiju, obratio se Bil Piklu, koji je radio za Tajnu slubu u Vaingtonu. Po kuriru mu je poslao pismo 5 januara. U roku od nekoliko dana, traio je da se R. D. i Smit prijave u kancelariju slube u Filadelfiji, to su ovi i uinili. Tu su ih agenti ispitivali puna dva dana. Inauguracija, na kojoj se oekivalo sto hiljada ljudi, otkazana je 20 januara 1985 godine, zbog veoma hladnog vremena. Mediji su zabeleili da je ovo bilo prvo otkazivanje inauguracije u istoriji zemlje. U razgovoru sa jednim visokim agentom FBI, 1989 godine, Deri Smit je saznao da je inauguracija otkazana iz razloga bezbednosti.

Obuka "Mandurijskog kandidata"

Da podsetimo ukratko na istorijat susreta R. D.-a i njegovih kasnijih saradnika, Vajtove i Smita. R. D. je u periodu od 1973 do 1984 godine bio vii pravni zastupnik za rad, u kompaniji "Atlantik Rifild", ukljuujui njihovu fabriku u Monaki. Kroz rad je upoznao gospodu Em Vajt, koja je radila u administraciji kompanije, i gospodina Derija Smita, efa odravanja u fabrici. Smit i njegovo odelenje su postali glavni "klijenti" R. D.-a. 1980 godine, posle serije bizarnih dogadaja, Vajtova i Smit su otputeni. Ti dogaaji su ukljuivali kidnapovanje Derija Smita iz motela u Filadelfiji, seriju rasistikih i antisemitskih pisama upravi firme, za koja je lano bila optuena Vajtova, kao i niz drugih. Smitovo otpulanje u septembru 1980 godine, bilo je posledica njegovog reagovanja na test prototipa jednog nuklearnog ureaja od strane Grupe, blizu grada arpsburga, 20 septembra 1980 godine. Nekoliko nedelja pre otputanja, kako je kasnije ispriao, Smit je bio zatvoren od strane Grupe, u vojnoj bazi u junom Everglejdsu, Florida. 107

Dosije Omega pod supervizijom jednog starog nemackog lekara, koji je kasnije idntifikovan kao dr Jozef Mengele. U januaru 1983 godinc. R. D. je odluio da istrai ove dogaaje, uprkos upozorenja nekih direktora "ARCO"a. Izvetaj je imao etrdeset i est strana i baziran je na intervjuima sa gospoom Vajt, gospoom Suzanom Smit i jo oko dvadeset svedoka zbivanja u fabrici, kao i analizi dokumentacije o proizvodnji same fabrike. Istraga je pokazala da nedostaju sirovine u vrednosti od nekoliko miliona dolara. Pretpostavka je da je nestali materijal bio upotrebljen za proizvodnju plastinog eksploziva i radioaktivnog punjenja za nuklearno oruje. U toku istrage, R. D. je otkrio da su radnici u fabrici bili podvrgnuti torturi, dok su se nalazili u stanju hipnoze, izazvane drogama. Krajnji cilj hipnoze i muenja bio je ostvarivanje oblika kontrole uma, slian onorae opisanom u knjizi Dona Marksa "Potraga za mandurijskim kandidatom". To je studija o pokuaju CIA da obui atentatore, koji se u svesnom stanju nee seati da su poinili ubistvo. Pre mnogo teeg "treninga" pod hipnozom, svaka rtva bila je podvrgnuta najmanje trima tehnikama od strane agenata Grupe u fabrici. Agenti su bili osoblje koje je relativno lako imalo pristupa telima rtava, a uivali su poverenje zaposlenih. Tu su bili ukljueni fabriki lekar dr Dek Kerns i najmanje dve medicinske sestre iz ambulante. Takode je bio ukljuen i ef personalnog odelenja, A. L. Rajs. esto se smatra, u strunim kragovima, da se subjekt ne moe dovesti u hipnotiko stanje protiv njegove volje. Ova evidentna istina je prevazidena novim tehnikama, tako to su razvijani bliski prijateljski odnosi izmedu rtava i agenata Grupe, uz pomo hipnotikih droga i estim ponavljanjem hipnotikih indukcija. rtve su na kraju razvile mogunost trenutnog ulaska u hipnotiko stanje, kad god bi neko upotrebio odreeni stimulus. Preliminarne tehnike su ukljuivale nezakonito davanjc droge, indukovanje hipnoze i ponovljeno pojaavanje prirodne ljudske tendencije da zaboravi dogaaje koji su se desili pod hipnozom. Svaka rtva je trenirana da ue u hipnotiko stanje posle ispoljavanja odredenog stimulansa - obino kljune rei ili fraze. Svako je obuen kroz prograra "zapamti da zaboravi", koji se obavljao dok se subjekt nalazio u hipnotikom stanju, i svako je vie puta bio podvrgnut identinom procesu, stimulus - odgovor, da bi se stvorila automatska reakcija na odredeni stimulans. U periodu od 1977 do 1980 godine, Vajtova je vie puta dobijala injekcije droge poznate pod imenom ketamin. Ovo je tada bila skoro 108

Red etvrtog Rajha nepoznata veterinarska droga koja, ako se daje ljudima, dovodi do privremene paralize svih miia. Droga je proizvodila polusvesno stanje slino hipnozi, posle kojeg bi sledila amnezija. Svaki put kada bi Vajtova dobila injekciju, budila bi se u polusvesnom stanju, u sobi u kojoj je sve bilo samo u jednoj boji. Nakon obuke, nije bila u stanju da se pomeri, kada bi neki pripadnik Grupe, koji je sebe oznaavao kao njenog "gospodara", upotrebio odredenu nemaku re ("klju") i pokazao joj odreenu boju. Ovo obuavanje smiljeno je da rtvu uini bcspomonom i dovede je u stanje u kome nee moi da se seti dogaaja, torture i nareenja koja je dobila pod hipnozom. Posle ovog, preliminarnog dela obuke, zapoeo je tei, prinudni deo. On je obino bio praen nanoenjem nepodnoljivog bola iz elektrinog izvora. ice su postavljane na rtvine udove, glavu, oi, genitalije. rtve su dobijale instrukcije da izvre odreene naloge. Ako to nisu uradili, dobijali su vrlo bolne elektrine udare, a proces se ponavljao sve dotle dok rtva ne bi poela da naloge izvrava automatski. Na nekim enama u fabrici je ovaj proces ukljuivao viestruko silovanje, sa slinim konanim rezultatom. Jedna varijanta procesa koriena je da se stvori vetaki ubica, u najmanje tri sluaja, ukljuujui Vajtovu i Smita. Meu mnogiraa koji su bili umeani u programiranje, bila su i dva vrhunska eksperta za hipriozu, za koje se znalo da imaju veze sa CIA. Jedan od njih, dr Bernard Dajmond iz Kalifornije, pojavio se u fabrici pod lanim identitetom neurologa. Po izjavama Suzane Smit, Derijeve bive ene, Dajmondova prava misija u fabrici bila je da selekcionie ene, koje e treningom postati kurve protiv svoje volje. Ovde je pria Smitove neverovatno slina sa sluajem Keti O'Brajen. Deri Smit se ne sea da je sreo Dajmonda u fabrici, ali ga je sreo pre nego to je otiao u Vijetnam i jednom posle toga. Smit tvrdi da je Dajmond radio za CIA na programima kontrole uma. Kao psihijatar, bio je u timu koji je branio Sirhana Sirhana, ubicu Roberta Kenedija. Smitovu obuku je, takode, nadzirao i dr Martin Orn sa univerziteta "Pensilvanija", jo jedan prominentni ekspert za hipnozu. Smit kae da je Orn uestvovao u projektu Feniks, u Vijetnamu, i nadgledao Smitovu hipnotiku obuku u bazi "Bin Hoa" i na drugim mestima. Smit je ponovo sreo Orna, prilikom svog premetaja u Nacionalnu gardu u Raderfordu. Da ironija bude vea, Orn je u amerikoj javnosti poznat kao protivnik prakse da se sudski dokazi pribavljaju pod hipnozom.
109

Dosije Omega

Vetako stvaranje nemakog identiteta

Muenje i programiranje Smita i Vajtove otilo je mnogo dublje i ire nego kod nekih drugih rtava, a jo 1977 godine Smit je dobio instrukcije od svog CIA kontrolora (identifikovanog kao Kler Dord, bivi ef tajnih operacija), da se ponudi kompaniji "ARCO" i da prihvati zaposlenje. Vajtova je tu ve radila. Sigurno je da su Smit i Vajtova namerno dovedeni u vezu, u kompaniji u Biver Veliju, kako bi zajedno bili podvrgnuti programiranju. Jedan od naina je bio da gledaju muenje onog drugog. Kao i kod Keti O'Brajen, kod Vajtove je vetaki stvoren sindrom dvostruke linosti, traume koju je koristila Grupa, a koju su primenjivali uglavnom dr Jozef Mengele i Helga Laro. Vajtova je identifikovana, kasnijim analizama R. D.-a i dr Skota, kroz razgovore pod hipnozom, kao Nemica iz para "dvostruke linosti", izuzetno kompetentni kompjuterski programer i druga linost iz para "dvostruke linosti". Gospoa Vajt, iako je zavrila visoku kolu, nikada nije govorila nemaki, niti je uila programiranje na kompjuteru. Njenim stanjem se po sebno pozabavio dr Skot, koji je pokuao da je deprogramira. Uspeo je da uspostavi normalnu komunikaciju sa "linou Nemice". Zakljuio je da se druga linost ponaa kao da je sama kompjuter. Njegov zakljuak se delimino zasnivao na opaanju "neobaveznog vrljanja" Vajtove na papiru, gde su stranica za stranicom ispunjene plus-minus znacima osnovnog kompjuterskog jezika. u na izgled sluajnom redu. Izgleda da i "dvojnici" Derija Smita funkcioniu na isti nain. On takoe ima "Nemca" i "kompjuter". Dr Skot i R. D. su krajem 1984 godine uspostavili osnovni kontakt sa "Nemcem". Posle toga se nastavila rutinska komunikacija sa tom "linou" kroz Derija, koji tvrdi da je deo Mengeleovog "treninga" imao za cilj da natera Vajtovu i njega da upotrebe nekoriene polovine mozga. U razgovoru iz januara 1989 godine, rekao je da "druga strana" mozga funkcionie kao kompjuter. Jedino su on i Vajtova obuavani da je koriste. Veruje da e poznavanje ove tehnike biti od koristi oveanstvu, ako se upotrebi u pozitivne svrhe. Moje poimanje opisanog je sledee: frontalni renjevi kod veine ljudi su oni delovi mozga koji nisu iskorieni. U detinjstvu se opredeljujemo za jednu ili drugu stranu mozga, kada odluimo hoemo li biti "denjaci" ili "levaci". Ako je neko "denjak", leva strana mozga je aktivna strana, i obrnuto. Jedan od najinteresantnijih fenomena, koji su R. D. i dr Skot uoili 110

Red etvrtog Rajha

tokom intervjua sa Vajtovom i Smitom, bio je da kada su u stanju "viestruke Iinosti", koriste suprotnu ruku za pisanje. Gledali su Smita kako menja ruku kojom pie, obino kada doe do imena na listi koje je posebno vano i oigledno uskladiteno na nekorienoj strani raozga. Tako je koristio levu ruku da oznai imena svih generala sa dve ili vie zvezdica, a desnu ruku da oznai generale sa jednom zvezdicom. Takoe je stao sa oznaavanjem novinara na listi i prebacio se na levu ruku kada je doao do imena Pulicera.

Identifikacija dr Mengelea i Helge Laro

I Smit i Vajtova, nezavisno jedno od drugog, identifikovali su dr Mengelea na fotografijama, kao jednog od najmonstruoznijih muitelja koji je na njima primenjivao torturu. Pod hipnozom, u intervjuu decembra 1984 godine, Smit je vie puta govorio o Mengeleu na samo dva nacina. Odbijao je da upotrebi neke druge rei. Zvao ga je "Aneo smrti", poto Smit kae da je sam Mengele koristio ovo ime kada je govorio o sebi, i "Zlo". Odmah iza Mengelea, po monstruoznosti je bila Helga Laro, ena Lindona Laroa. Tipian tretman, koji je primenjivala na Vajtovoj, bio je da je vee potpuno nagu za hirurki krevet, u podrumu kue dr Deka Kernsa, u Ohajovilu. Strava koja se oseala u glasu Vajtove, u oima i na licu, kada je govorila o ovoj eni, neto je to R. D. nije video ni u jednom drugom ljudskom biu, kako je zabeleio u svom notesu. Dr Mengele i njegovi pomagai uinili su vie od fizikog muenja ovih ljudi. Smit citira Mengelea, koji kae da je cilj muenja da slomi njegov duh. Naveu dva primera da ilustrujem ponaanje i miljenje muitelja, onako kako su ga rtve opisale. Kada je Smit (ili "Nemac") odbio da sledi nareenja koja je dobio u drogiranom stanju, u podrumu dr Deka Kernsa, vezan je i nateran da gleda viestruko silovanje svoje ene Suzan. Kada je Vajtova propustila da izvri nareenja, takoe je odvuena u isti podrum, vezana za ginekoloku stolicu i silovana. Dok je silovana, dr Rajs joj je vie puta ponovio da de njenom muu saoptiti da je bila silovana, a on je posle toga nikad nee dodirnuti. Jedna od najsurovijih epizoda odigrala se na Boi 1980 godine, 111

Dosije Omega neposredno pre proslave u fabrici "ARCO". Vajtova i njen mu su godinama bezuspeno pokuavali da dobiju dete. Konano je ostala u drugora stanju, u jesen 1980 godine. Suzan Smit, koja je radila sa njom, kae da je En bila vrlo uzbuena i srena zbog toga. Ono to se desilo, opisala je Smitova, Derijeva ena u to vreme, ispriavi sve u video kameru R. D.-u i dr Skotu, 1985 godine na Boi, ili jedan dan posle toga. Suzan je u drogiranom stanju bila odvedena u sobu, koja se nalazila ispod fabrikog skladita. Nije mogla da pomeri ni jedan deo tela. Samo je gledala kada je nekolicina ljudi dovela En, koja je bila gola. Dvojica su je drala da se ne bi otimala. Dok su je drali, Geri Deker je tukao Vajtovu po stomaku, sve dok nije pobacila.

Stvaranje Ijudskog oruja - "podmornica"

Mengele i Helga Laro su radili po naredenjima Grupe. Bazirano na identifikaciji Vajtove, jasno je da je Riard Helms lino prisustvovao Smitovom muenju od strane Mengelea, i to ne samo jednom. Do 1973 godine, Helms je bio direktor CIA. Verovatno je da je Helms ili rukovodio tajnim operacijama Grupe u Americi, ili je bio na visokom mestu u njenoj hijerarhiji, jo od Dragog svetskog rata. Hipnoza, droge i tortura su korieni da se stvori vetaki dvojnik, nemaka linost, u Vajtovoj i Smitu. Stvoreni proizvod ove traume je govorio nemaki. Stvarne linosti Vajtove i Smita komunicirale su sa stvorenirn linostima samo na nemakom. "Nemake linosti" su obuavane da slue u sledee svrhe: da slede ono to Helms i njegovi istomiljenici misle da oni treba da veruju i ine; da izvravaju nareenja, ukljuujui ubistva drugih ljudi, po nareenju "gospodara" (ljudi koji upotrebe ispravnu lozinku, i onih koji pokau amblem, koji je po opisu Smita podsecao na Mengelea, sa orlovim kandama koje dre gvozdeni krst); da automatski ubiju svaku osobu koja pokua da ih ispituje, ili njihove "normalne" linosti, o poslovima Grupe; da uskladite, u nekorienu sferu svoga mozga, podatke o rasporedu vojnih snaga i ciljeva, kao i svih ostalih podataka potrebnih za njihovo delovanje, kao "ljudskog oruja" protiv Sjedinjenih Drava. Dr Skot je potvrdio da se ovo saznanje bazira na njegovim 112

Red etvrtog Rajha seansama sa Vajtovom, u Pitsburgu 1984 godine, gde je potvreno da su Vajtova i Smit oseali jak impuls da napadnu R. D.-a za vreme svakog susreta, u periodu od 1983 do 1985 godine. Oboje su izjavili kako su obuavani od strane Grupe da budu "ljudsko oruje" i da su ih kodirano zvali "podmornice". Takoe su rekli da su i drugi bili obuavani kao "podmornice". Mnogi od ovih agenata su obuavani u toku dugog perioda vremena, u toku celog ivota, a za to vreme iveli.su normalnim ivotom u normalnoj sredini. Grupa je posvetila ranogo vremena obuavanju i pripremanju ovih dugoronih agenata. Smit kae da je koncept bio da ovi agenti operiu po vojnom konceptu po kome su delovale nemake podmomice, kao "opor vukova". Oni su trebali da budu nevidljivi za bilo koju policijsku organizaciju koja pokua da ih pronae, Uvek su bili ispod povrine, ekajui naredenja za akciju. Grupa bi ih povremeno pozivala da obave zadatak, koga se kasnije nisu seali. Smit misli, da zbog este upotrebe u ovom smislu, od strane Orupe, nije imao svoj ivot sve dok dr Skot i R. D. nisu poeli da ga dekodiraju. U prvom periodu svoga ivota, verovao je da slui svojoj zemlji, jer je naredenja dobijao od pripadnika CIA. Postojale su "podmornice" koje su bile obuene da izvedu samo jedan zadatak, koga ne mogu da se sete u svesnom stanju. Ovaj oblik obuke i pripreme ni izdaleka ne zahteva toliko vremena kao u sluaju agenata na duge staze. ini se da je veina ubica, koje je Grupa koristila, obuena na ovaj nain, za jednu misiju. Meu onima koji su obueni na ovakav nain bio je i Li Harvi Osvald. U toku razgovora u Bedfordu, 1985 godine, Smit je naveo dr Mengelea kao onog ko je obuavao Osvalda. Osvald je obuen da ode tamo gde mu se kae i da uradi ono to mu se kae, tako da ispadne da je izvrio zloin, a da se pritom ne sea naredenja. Po istom principu obuen je i Sirhan Sirhan. Smit je znao za Sirhanovu obuku, jer je imao pristup informacijama u vezi plana za ubistvo Roberta Kenedija. Operacija je voena iz Vijet nama. Smit veruje da su i Dejms Erl Rej, ubica Martina Lutera Kinga, i Hinkli, koji je pokuao atentat na Regana, kao i ubica Ulofa Palmea, verovatno bili obueni na taj nain. Detalje tehnike obuke ubica i metode izvrenja spontanog ubistva, dok su u hipnotikom transu, R. D. je izneo u pismu dr Raselu Skotu, 17 decembra 1984 godine. Opisani metod ima neke slinosti sa treningom "pasa ubica" u ivotinjskom svetu. Vei deo treninga ini namerno provociranje rtvinog besa prema muitelju i nametanje vrlo stroge 113

Dosije Omega kontrole nad tim besom. U stvari, bes je preusmeren tako to je rtva obuena da bes ispolji ne prema dr Mengeleu, ve prema meti odreenoj od strane "gospodara", koji koristi ispravne lozinke i znake. Smit kae da se ne sea "upucavanja" koja je izvrio, ali povremeno, u svesnom stanju, ima delimina seanja koja se odnose na "vrebanje" i pripreme za ubistvo. Komunikacija izmeu rukovodilaca operacija i ovih ljudskih oruja-robova, obavlja se uz pomo visokofrekventnih kompjuterskih kodova. Kada bi se kod prenosio putem telefona, zvuao bi poput smetnji na vezama. Suzana i Deri Smit su opisali posetu imanju Lindona Laroa u Virdiniji, kojom prilikom su obuavani da sluaju i prevode ove kodirane transmisije. Kada je R. D. radio telefonske intervjue sa Vajtovom i Smitom, primetio je vie puta ove kodirane poruke. Okolnosti pokazuju da je neko nadzirao ove intervjue telefonom. Kad god bi se dolo do odreene take u razgovoru, za koju kontrolor nije eleo da R. D. dobije odgovor, slala bi se kodirana poruka. U tom istom trenutku svedok bi prestao da govori, ponekad usred recenice, i rekao da je zaboravio o emu priaju ili o erau se radi. Vratimo se oveku koga je Smit znao kao "Halorana". Re je o Kler Dordu, koga je sem Smita identifikovao i ef CIA u Sajgonu, Dord Piterson iz Sent Luisa. Ovaj deo prie ima veze sa potvrdom da je Smit radio za CIA, to je bitno, jer daje verodostojnost svemu dosad iznetom. U maju 1990 godine, Smit je objasnio kako ga je "Haloran" regrutovao da uestvuje u ubistvima svedoka atentata na Dona Kenedija. Ali, krenimo redom. U toku 1988 godine, Smit je poeo da se udaljava od R. D.-a. Mnogi dogaaji, koji su se desili u tom periodu, pokazuju neije meanje sa strane. Neko blizak Deriju ga je ubedio da ne odgovara na pitanja R. D.-a, kao i da odbije dalju identifikaciju lanova Grupe, sa spiskova koje mu je davao R. D. Okolnosti pokazuju da je Smit bio podvrgnut rutinskoj hipnozi i programiranju pod hipno zora, kakvo je okusio u Biver Veliju i Vijetnarau. U toku zime 1988 i ranog prolea 1989 godine, Deri Smit se alio da tri puta nedeljno, ujutru, osea samoubilaki nagon. Teorija dr Skota je da samoubilako oseanje ima veze sa prirodnim "alarmom" u Ijudskoj psihi. Ovo izlaganje je ostavilo utisak na Derija, ali ga nije komentarisao. Nedelju dana kasnije, Deri se pojavio u njegovoj kancelariji naoruan Magnumom 357 i Lugerom. Ispalio je hitac u visini glave R. D.-a. Da li su komentari dr Skota prouzrokovali da Derijev "kontrolor" inicira ili ga ohrabri za ovaj incident? Tada se na sceni ponovo pojavio "Haloran". U leto 114

Red Cetvrtog Rajha 1989 godine, Smit je radio na identifikaciji amerikih generala sa liste lidera Grum U isto vreme, "Haloran" je sredio sa nekim u Pensilvaniji da se obezbedi ininjerska licenca za Smita, na osnovu njegove slube u CIA. Ubrzo poto je R. D. poslao Derijevu listu, sa identifikovanim generalima, Ministarstvu pravde, Deri se pojavio da ispria kako je sreo "starog prijatelja". Prilikom preuzimanja licence razgovarali su i Deri je saznao da je plan Grupe o svetskoj dominaciji pomeren za jednu godinu u napred. Njegovo ostvarivanje e poeti 1989 godine, umesto 1990. Smit je tom prilikom rekao da e R. D. i dr Skot biti smaknuti, a da e odreenog trenutka i predsednik Bu biti smaknut. Bilo je jasno da je ponaanje "Halorana" izazvano Smitovim identifikacijama i neijim strahom u Grupi. Strah je izazivala opasnost da e Smit otkriti sutimi plana Grupe oko preuzimanja vlasti u Americi.

Tajna proizvodnja neutronske bombe

Svrha torture i programiranja u Biver Veliju bila je da se sakrije tajna proizvodnja supstance, Smitu poznate pod imenom I-4. Smit opisuje I-4 kao kritini sastojak za nuklearni plastini eksploziv. Citirao je nekoliko lanova Grupe iz fabrike, koji su mu rekli da I-4 ima malu koliinu u odnosu na snagu, slino neutronskoj bombi, i da jedan kilogram I-4 stvara eksploziju ekvivalentnu bombi baenoj na Hiroimu. Smitov opis proizvodnje materijala u firmi "Corning Glass Co.", u Njujorku, gde je radio sedamdesetih godina, je da je smesa veliine malog kofera, 40 x 75 cm, bela, oiviena olovom. Bazirano na intervjuima pod hipnozom (u periodu izmeu novembra 1985 i januara 1986 godine), Smit je otkrio da je njegov "nemaki dvojnik" postavio bombu u vreme svog zaposlenja u firmi "Hes Oil Co." na Devianskim ostrvima (u periodu od 1980 do 1982 godine), a posle toga u Atlanti, Dordija, u saradnji sa nekolicinom ljudi za koje se sumnjalo da su u vezi sa Laroovom organizacijom. Smit je izjavio da je Leon Hes, iz "Hes Oila", lan Grupe. Postavljanje bombi je imalo za cilj da poslui kao nukleama ucena protiv SAD-a i ostalih zapadnih zemalja. Po Smitu, Laroova organizacija je planirala da atomske bombe raseje po zemlja115

Dosije Omega ma "slobodnog sveta" u 1990 godini, kada je planirano da zapone glavna operacija. Smitova tvrdnja da je 1-4 radioaktivan, dramatino je potvrena testoviraa analize krvi zaposlenih, smrtnou i bolestima koje nastaju kao posledica dugotrajnoj izloenosti radijaciji. Po reima Vajtove, da bi se stvar zatakala, nadlenim organima je podnet veliki broj falsifikovanih analiza i veliki broj izjava agenata Grupe, zaposlenih u kompaniji "ARCO". Istina je da je oko stotinu zaposlenih obolelo od tekih bolesti, ili umrlo od raka, leukemije i slinih bolesti krvi, to je rezultat izloenosti radijaciji. Stvaranje dvostruke linosti vetakim putem, kroz traumu, razlikuje se od prirodnog fenomena dvostruke linosti samo po nainu, a ne po rezultatu. Deri Smit se, kao Deri, seao samo kroz "flebekove", nareenja i onoga to je radio na rasporedivanju bombi, U intervjuima, u kojima je konano objasnio nain preuzimanja vlasti od strane Grupe, insistirao je na tome kako mu je reeno da je u pitanju samo probno rasporedivanje i neka vrsta vebe. "Flebekove" je opisao kao "vojne filmove o obuci". U njima je video sebe, kako to radi na raznim lokacijama i gradovima. Zakljuak je da je "nemaki dvojnik" bio instrument, koji je Grupa koristila da u stvamosti postavi nuklearne bombe u Americi i drugim zemljama. Vreme u kome je izvrio postavljanje bombi je od poetka 1981 godine, do avgusta 1983 godine. Smit se sea da su bombe stavljene u San Francisko, Sent Luis, ikago, Njujork i Vaington. Takoe je potvrdio da su bombe postavljene ne samo u velikim gradovima, ve i u najvanijim vojnim bazama. Rekao je da nijedna bomba nije postavljena na fiksiranu lokaciju ili zakopana. Bombe su postavljene tako to su date Grupinim agentima, u mestima koja su odreena kao mete. One su "na sigurnom", do trenutka kada e se upotrebiti. Vajtova i Smit, nezavisno jedno od drugog, imali su "flebekove" na vojne mape Amerike, na kojima su razni delovi bili oznaeni krugovima. Smit je rekao da su vojne mape, izdeljene u sekcije, jedna od najvanijih stvari koje su smetene u njegovoj glavi. Bazirano na ovim "flebekovima", ini se da su "nemaki dvojnici" Smita i Vajtove znali kodove i nain aktiviranja, podatke o ciljevima i drugo. Izgleda da je to bilo smeteno u njihovoj "manje korienoj sferi mozga", kao u kompjuteru. U intervjuima, Smit je rekao da su ifre za ciljeve i aktiviranje smetene u nekora kompjuteru. Verovatno da je govorei o programiranju, mislio na svoj sopstveni mozak. Vojne mape o kojima je govorio izgleda da imaju veze sa vojnim bazama. Na mapi je, po njego116

Red etvrtog Rajha vom seanju, bilo mnogo kruia. Verovatno je re o silosima u kojima su rakete sa nuklearnim bojevim glavama. U vezi sa ovim, u leto 1989 godine, Smitu je pokazana lista sa imeniraa visokih oficira amerikog vazduhoplovstva, koji su rukovodili izgradnjom odbrambenog sistema pedesetih godina. Bez izuzetka, svakog je identifikovao kao lana Grupe. Ono to se uglavnom ne zna je da su rakete ICBM samo delimino pouzdano oruje. Vojni eksperti su decenijama svesno podgrevali lano miljenje u javosti da su balistike rakete nepogreivo precizno oruje i da projektil lansiran u Misuriju moe da pogodi Moskvu, na primer, ili neki drugi cilj na koji je usmeren. Suvino je rei da nuklearne snage ne mo'gu da se mere u svojoj preciznosti sa bombama, koje su postavljene na metama, ekajui signal za aktiviranje. Dok su "posejdon", "trident" i drugi projektili sa podmornica i aviona precizniji od konvencionalnih raketa ispaljenih sa zemlje, one ipak imaju priblinu preciznost i treba im izvesno vreme da dolete do cilja. Bombe koje je Smit opisao su sto odsto precizne i potrebno je vrlo malo vremena da budu aktivirane. "Ljudi podmomice". koji vode rauna o bombama, postavljenim izmeu 1980 i 1983 godine, ne mogu se prevariti kamuflaom cilja ili otkriti radarom. Oni ive na mestu gde je bomba i potrebno je vrlo malo vremena da je pripreme za aktiviranje. Konano, Amerika ne moe da se pripremi za odbranu od napada, jer poev od ministarstva odbrane, do jedinica na terenu u kojima ima lanova Grupe, to e odmah biti poznato. Jedno od polja sa najveom koncentracijom agenata Grupe je nuklearna i taktika komanda. Zakljuak je da je Grupa, koja je razmestila ovo oruje, u superiornoj vojnoj poziciji u odnosu na oruane snage Sjedinjenih Drava. Takoe je u superiornoj poziciji i u konvencionalnoj vojnoj poziciji, zbog rairene izdaje, to pokazuje Smitova identifikacija lanova Grupe u svim vojnim slubama i Pentagonu. Neutronske bombe su najprljavije atomsko oruje ikad stvoreno. Njihov cilj je da nanesu maksimalnu tetu ljudima, a minimalnu tetu imovini. Samo jedna od njih moe da ubije milione ljudi svojom radijacijom. Smit kae da je plan Grupe da bombe koristi samo kao pretnju. Oni e aktivirati jednu bombu, da pokau kako imaju mogunosti da ih aktiviraju sve. To e uciniti kada jedan od njihovih agenata dospe u Belu Kuu i postane predsednik. I Smit i Vajtova, nezavisno jedno od drugog, izjavili su da je re o tadanjem amerikom potpredsedniku Den Kvejlu. Plan koji je Smit opisao je da e se detonacija iskoristiti 117

Dosije Omega kao izgovor da predsednik prenese deo svojih ovlaenja na Grupu. Interesantno je da je 1997 godine, ruski general Aleksandar Lebed, koji je najavljivao svoj politiki pohod na mesto predsednika Rusije, dao jednu udnu izjavu. Po Lebedu, iz nuklearnog arsenala Rusije nestalo je pedeset mini-nuklearnih bombi od jednog kilotona, koje mogu da stanu u kofer! Ovo je potvrdio 1998 godine ruski agent Prebeg, bivi lan sovjetske vojne obavetajne slube GRU, na sasluanju pred amerikim Kongresom. Bivi pripadnik GRU-a izjavio je kako je njegov zadatak bio da izabere skrovita za ove kofere sa bombom, a na dati signal. drugi agenti su trebali da aktiviraju bombe. Ove bombe su navodno osamdesetih godina prokrujumarene u SAD. Da li to znai da agenti Grupe u Rusiji imaju isti cilj i primenjuju isti metod koji je primenjen u Americi (zastraivanje svetskog javnog mnjenja), ili rade za Grupu i time direktno potvruju Smitovu priu? Posle Lebedove izjave usledili su demanti Ruskog ministarstva za. nuklearnu energiju, tadanjeg premijcra ernomirdina, Ministarstva odbrane i Generaltaba ruske arraije. Po njima, sve bombe su na broju, a Lebed pria neistine. Zato bi to Lebed uradio? Da li je i on lan Grupe, pa poinje da preti, to je mogue, jer je 1996 godine postao malteki vitez. Ili je ruski patriota i upozorava na opasnost od Grupe u Rusiji? Ostaje da se vidi.

Dogaaji koji potvruju Smitova otkria

Mada se ini da je Grupa svemona (u skorije vreme pojavilo se novo ime za ovu mranu organizaciju - Konzorcijum), reakcije patriotskih snaga u Americi bile su energine i u mnogo sluajeva efikasne. Postoje primeri preduzetih mera da se suzbije aktivnost Grupe: 1) Otkazivanje inauguracije predsednika Regana 1985 godine Januara meseca 1985 godine, Smit je prijavio plan o masakru prisutnih na inauguraciji predsednika Regana, predvidenoj za 21 januar. Poto su tajnoj slubi dati na uvid materijali o Smitu, i posle dvodnevnih sasluanja R. D.-a, Smita, dr Skota i En Vajt, inauguracija je otkazana. 2) Potraga za dr Mengeleom 118

Red etvrtog Rajha Treeg januara 1985 godine dr Skot i R. D. su pokazali Smitu, koji je bio u hipnotizovanom stanju, seriju fotografija, ukljuujui i fotografiju dr Jozefa Mengelea, koju su dobili od "Vizentalovog centra" u Njujorku. Smit je identifikovao Mengelea kao svog glavnog muitelja i oveka koji je sebe nazivao "Aneo smrti". U roku od mesec dana, poto su dokazi o identifikaciji poslati "Vizentalu" i ministarstvu pravde, "Vizental" je zapoeo svetsku kampanju za pronalaenje Mengelea. Jo znaajnije, ministarstvo pravde je zapoelo sa svojom istragom. Meutim, istraga je obustavljena kada je istrani tim otkrio kosti preminulog mukarca u Sao Paolu, koje su navodno pripadale Mengeleu. Smit je jo 1979 godine identifikovao dva kljuna svedoka Mengeleove navodne smrti u Sao Paolu, kao agente Grupe. Tako je 1985 godine identifikovao agente Grupe meu lanovima istranog tima ministarstva pravde. Identifikovao je i javnog tuioca pokrajine Hesen u Nemakoj, i kljune svedoke povodom navodne smrti Martina Bormana, kao agente Grupe. 3) Razotkrivanje ratnih zloina Kurta Valdhajma U prolee 1986 godine, gotovo odmah poto su podneti dokazi ministarstvu pravde, o Smitovoj identifikaciji Kurta Valdhajma kao lana Grupe, poelo je istraivanje Valdhajmovog dosijea iz Drugog svetskog rata. Zapoelo je u Izraelu, dve nedelje poto je materijal poslat potom. 4) Istraga nad Lindonom Laro Kada je Smit imenovao Lindona Laroa i njegovu enu Helgu kao lanove Grupe, amerika vlada je poela sa istragom kriminalnih aktivnosti Laroovih. 5) Bombardovanje Gadafija i zbacivanje Norijege U roku kraem od mesec dana, nakon to je Smit imenovao libijskog predsednika pukovnika Moamera El-Gadafija kao lana Grupe, predsednik Regan je naredio vojni napad na Libiju. Navedeni razlog za napad, odmazda za ranije teroristike akcije Libije, bio je poznat vie od etiri meseca pre vojne akcije, pa se ne raoe smatrati kljunim. Bilo je potrebno da proe est meseci od Smitove identifikacije panamskog diktatora Manuela Norijege, do vojne akcije koja ga je sruila sa vlasti. 119

Dosije Omega 6) Ostavka predsednika Federalne rezerve U roku od nekoliko nedelja, nakon to je Smit identifikovao predsednika Federalnih rezervi ("Narodne banke") SAD-a, D. Vokera, kao lana Grupe, ovaj je podneo ostavku iz "licnih razloga". 7) Izbor generala Pauela za glavnokomandujueg 1989 godine, u roku od mesec dana poto je Smit identifikovao ezdeset odsto generala iz visokih vojnih krugova amerike arraije kao lanove Grupe, predsednik Bu je izabrao generala Kolina Pauela za glavnokomandujueg "Udruenog taba amerikih oruanih snaga". General Kolin Pauel je prvi crnac glavnokomandujui, a izabran je potpuno van principa normalnog vojnog senioriteta. Vedina generala, koji su po rangu bili iznad generala Pauela, identifikovani su kao lanovi Grupe. 8) CIA potvruje da je Smit radio za njih Jedan od vrhunaca Srnitove prie bilo je njegovo insistiranje na podatku da je radio za CIA, jo dok je bio u Vijetnamu, sedamdesetih godina. Tanije, radio je u okviru operacije Feniks, segmenta CIA, za ije delovanje je rekao da se nikad nee okonati, jer je to operacija koju kontrolie Grupa. CIA je negirala da je Smit radio za njih, sve do 1989 godine, kada su bili prinueni da odgovore na zahtev FBI, koji je vodio istragu o Smitu. Deri je bio glavni svedok FBI o delovanju mafije u Pajk Kauntiju. Posle nekoliko odbijanja, CIA je konano potvrdila da je Smit radio za njih do 1985 godine. Kasnije je potvreno da je svaki podatak koji je FBI dobio od Smita, o delovanju mafije, bio apsolutno tacan. 9) Eksplozija "Calendera" Sredinom januara 1986 godine, otprilike nedelju dana pre lansiranja "Calendera", Deri je rekao R. D.-u da atl nikada nee uzleteti, jer Grupa planira da sabotira let. Smit nije mogao nita da kae o nainu sabotae. Preneo je razgovor sa sastanka u "Heritid fondaciji", o tome kako Grupa ne eli da SAD i Sovjetski Savez budu uspeni u istraivanju kosmosa. Dve godine posle eksplozije, R. D. je sproveo istragu. Razgovarao je sa zaposlenima u NASA, koji su bili na posloviraa vezanim za lansiranje. Jedan svedok iz Floride rekao je da postoje 120

Red Cetvrtog Rajha video snimci lansiranja, koje je snimila automatska kamera. Snimci pokazuju seriju bonih udara, napred i nazad, koji su se desili za vreme lansiranja, u vrlo brzom ritmu. On veruje da je sabotiranje lansiranja izvedeno uvoenjem "virusa" u program koji je kontrolisao potisak u motorima rakete. Boni udari su mogli dovesti do vibracija na glavnom torzu broda, koje su prosto rastrgnule "alender". Ova pria se ne poklapa sa zvaninim izvetajem Rodersove komisije, koji kae da su popustili "O-prstenovi". Objavljivanju zvaninog izvetaja prethodile su dve udne odluke. Kongres je posebnom odlukom izuzeo softvere sa broda iz Zakona o slobodi informisanja, pa je njihovo istraivanje i objavljivanje rezultata nemogue, jer su bukvalno zapeaeni i negde zakljuani. Automatska kamera, koja je bila na takvom mestu da je najbolje snimala raotore u trenutku lansiranja, pokvarila se ba u trenutku iansiranja. 11 marta 1992 godine, u jednom od ciklusa identifikacije, Smit je sa spiska identifikovao lanove predsednike komisije koja je ispitivala uzroke tragedije "alendera": Roberta B. Hoda, dr Artura Vokera mlaeg, dr Altona G. Kila i Tomasa T. Renharta. 10) Zatvaranje nukleamih elektrana Ne mnogo nakon katastrofe u ernobilu, 1986 godine, Smit je ispriao da je posumnjao kako to nije bio sluajni incident. Po njemu, do incidenta je dolo zbog sabotae, a o planu da se sabotiraju nuklearne elektrane sluao je godinama pre toga od oveka koji je imao pseudonira "Amerikanac" (bivi direktor CIA, Riard Helms). Smit je identifikovao izvestan broj Ijudi iz kljucnog personala u upravljanju i odravanju ernobila, kao lanove Grupe. Posle nesree u ernobilu, Vajtova i Smit su izjavili da su nuklearne elektrane u Americi potencijalna meta sabotae od strane Grupe. Oboje su identifikovali "Go reham" na Long Ajlendu, kao jedan od objekata koji bi mogao biti sabotiran. Deri je identifikovao i najveu nukleamu elektranu u Kaliforniji, kao potencijalno oruje ernobilskog tipa. Posle tih izjava, vlada i druge dravne institucije blokirale su otvaranje novih elektrana tog tipa i zatvorile postojee. Poseban sluaj je incident na nuklearnoj elektrani "Tri Majl Ajlend". Smit je identifikovao kao lanove Grupe nekoliko kljunih supervizora, predradnika i tehniara, koji su bili na dunosti neposredno pre katastrofe. R. D. je intervjuisao jednog od prvih fiziara "Behtela", koji je uao u elektrarnu posle incidenta. Tvrdio je da je jasno video dokaze o sabotai. Kompanija mu je naredila da 121

Dosije Omega p tome dri usta zatvorena. Njegove nalaze vlada je ignorisala. Smit je takoe identifikovao, kao lanove Grupe, nekolicinu lanova vladine komisije koja je istraivala ovu nesreu. 11) Nestanak evidencije o zajmovima Istraga o zajmovima, koji su davani irom zemlje, a ija evidencija je kasnije uklonjena iz knjigovodstva "Administracije za mali biznis" i drugih agencija, pokazala je da je re o jednoj od najveih afera, koja je zatakavana svim silama. Razlog za uklanjanje evidencije, a re je o stotinama miliona dolara, je to je neko na vrlo visokom poloaju u Vaingtonu krao ili preusmeravao taj novac. Usledile su tube sudovima od strane R. D.-a, a ovaj sluaj se jo povlai kroz birokratiju amerikog pravosua, jer bi obelodanjenje velikih kraa novca amerikih graana imalo teke reperkusije po ameriku vladu. Posle svih navedenih dokaza o monstruoznosti delovanja "vlade u senci", koja nee prezati ni od najveih zlocina da bi se dokopala vlasti, postavlja se pitanje kako su Smit, Vajtova i drugi jo u ivotu, odnosno, da li je mogue razotkrivati planove Grupe, a da to ne izazove njihovu reakciju. Po iznetim saznanjima, R. D. je vie puta proglaavan za ekscentrika, "blagog ludaka", koga ne treba uzimati za ozbiljno. Na Smita su pokuali atentat nekoliko puta. Neko je pokuao da ga ubije 1985 godine, u Klarksburgu, nakon intervjua koji su poeli da vode ka britanskoj kraljevskoj kui. Drugi, perfidniji, pokuaj izveden je 1988 godine u Masausetsu. Deri je skoro izgubio krv, dok ga ena napokon nije smestila u bolnicu. a u drugom incidentu je dolo do naprsnua slepog creva i posle dvadeset i etiri asa u tom stanju, jedva je spaen. Pokuaji su prestali kada je R. D. podneo ministarstvu pravde analizu metoda koji su upotrebljeni, kao i identitet mogueg atentatora. Takoe bi smru Smita, ili nekog iz ekipe koja prati rad Grupe, bio pokrenut lanac neprijatnih pitanja, izmedu ostalog i oko tvrdnje da je jedan od lidera Grupe engleska kraljica Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor. U roku od pet godina po objavljivanju prvog izvetaja o delovanju Grupe, u javnost su izali i drugi dokazi koji su potvrdili osnovnu nit prie, kao to su silovanja u Bruklinu uz primenu ketamina i otkrie da ovek u zatvoru "Spandau", poslat iz Engleske posle Drugog svetskog rata, nije Rudolf Hes, ve njegov dvojnik. Tu je i film "JFK", Olivera Stouna, o atentatu na Kenedija, koji doslovno prati Derijev opis o Kenedijevom ubistvu. 122

Red etvrtog Rajha

Smit nije usamljena rtva

Tragina sudbina Derija Smita, koji se natoveanskom snagom bori da razoblii monstrume koji su ga zloupotrebljavali i unitavali decenijama, nije usamljen primer. U mnogim zemljama zapadne hemisfere, u takozvanim demokratskim zemljama, preglasni borci za ljudska prava i slobode su zapravo koristili svoje sugraane kao laboratorijske ivotinje, eksperimentiui na njima koristei radijaciju, bioloka i hemijska oruja, psihotropne droge, vakcine i sterilizaciju. Zloini nad ljudima, koji nisu znali da su predmet eksperimenta, moe se uporediti sa onima u nacistikim logorima. U toku perioda hladnog rata paranoja politiara se prenela i na svet nauke. Hiljade ljudi su bili izloeni smrtonosnim dozama radijacije, kako bi se utvrdila opasnost po ljude u sluaju ruskog nuklearnog napada na SAD. Drugi su bili rtve CIA programa kontrole uma, izloeni LSD-u, elektrookoviraa i hipnozi. Deca bez roditelja u dravnim sirotitima posluila su za isprobavanje novih vakcina. Lokalno stanovnitvo, koje je ivelo u blizini mesta za testiranje atomskog oruja, upotrebljeno je kao zamorii. U Engleskoj, na zatvorenicima homoseksualcima isprobana je terapija elektrookovima, a dobijali su i enski hormon estrogen, kako bi promenili svoje seksualno usmerenje. U Americi, zatvorenici, po pravilu crnci, zaraeni su sifilisom i onda godinama podvrgnuti "posmatranju" bez leenja. Ljudi sa uroenim intelektualnim nedostacima bili su prisilno sterilisani u velikom broju zemalja. Vlade ovih zemalja i dalje su na reima za ljudska prava i slobode, ali su zato obespravljeni, bolesni i bespomoni, rtve neverovatnih zloupotreba i zloina koji se mogu okarakterisati kao zloini protiv oveanstva, to ove zemlje svrstava u blok "zemalja etvrtog Rajha", o emu govori ova knjiga.

Ameriki eksperimenti sa radijacijom

Brojne amerike dravne agencije bile su umeane u eksperimente sa radijacijom, u toku perioda hladnog rata. Najvei broj eksperimena123

Dosije Omega ta izveli su ministarstva odbrane, energije, zdravlja i pravde, kao i "Nacionalna agencija za bezbednost" (NSA), CIA i NASA. Ove mrane aktivnosti amerikih vlada i organizacija sabrane su u izvetaju kongresnog potkomiteta iz 1986 godine, pod naslovom "Ameriki nukleami zamorii: Tri dekade eksperimenata radijacijom na amerikim graanima". Izvetaj, koji je Reganova administracija kasnije "zaboravila", govori o eksperimentima, raenim uz znanje vlade, na vie od dvadeset i tri hiljade graana i na hiljadu i etiri stotine razliitih lokacija u toku trideset godina. Svi eksperimenti su izvreni bez znanja i pristanka rtava. Izmeu 1943 i 1973 godine, istraivai na univerzitetu "Harvard" i "Masausetskom institutu za tehnologiju", vrili su ispitivanja etrdeset deaka sa intelektualnim oteenjima. Deacima je davana radioaktivna hrana, a rezultati "istraivanja" su objavljeni u "strunim" asopisima. Pristanci na eksperimente, koje su roditelji potpisali, nisu spominjali radijaciju. Izmeu 1949 i 1957 godine, "Medicinski koled" Virdinije osnovao je tajnu laboratoriju, koja se bavila prouavanjem metabolizma sa primarnim ciljem za pripreme u sluaju brojnih gubitaka, kao posledicu nuklearnog napada. Lekari su sproveli seriju opasnih eksperimenata na stotinama ljudi, veinom crnaca, koji nisu sumnjali da su predmet eksperimenata, a ve su bili teko povreeni u poarima i sa opekotinama doneti u bolnicu. Na "Medicinskom koledu" Virdinije, kao i u dve sline bolnice - "Duliju", bolnici za crnu decu, i "Svetom Filipu", bolnici za punoletno crno stanovnitvo, oko stotinu pacijenata godinje bilo je podvrgnuto eksperimentalnom leenju opekotina, radijaciji i leenju antibioticima, na nain koji je ispunjavao svrhu "istraivanja". Ilo se dotle da su se pacijentima, koji su ve bili na ivici smrti, ubrizgavali radioaktivni izotopi. U laboratoriji "MKV", doktori su pacijentima nanosili opekotine prvog, drugog i treeg stepena, uz pomo fokusiranja svetlosti iz jakih vojnih reflektora, prenika jednog kvadratnog santimetra, simulirajui tako opekotine nastale posle nuklearne eksplozije. Pedesetih godina, stanovnicima Aljaske su davani radioaktivni izotopi, da bi se videlo kako se posle toga adaptiraju na hladnou. Stotinu i dva pripadnika plemena Inuita i Gviina su dobili kapsule joda-131, kako bi lekari amerikog vazduhoplovstva prouavali 124

Red etvrtog Rajha aktivnost njihovih tiroidnih lezda. Indijancima je reeno da su primili "medicinsku terapiju". Od 1946 do 1956 godine, devetnaest deaka iz "Fernland" kole za mentalno zaostalu decu u Valtamu, Masausets, dobijali su radioaktivnu hranu. Deaci su bili lanovi kolskog "naunog kluba" i imali su privilegije: odlazak na utakmice bezbola, kao i pravo na specijalni doruak (zobene pahuljice i mleko obogaeno radioaktivnim gvoem i kalcijumom). Poev od 1963 godine, stotinu i trideset i jedan zatvorenik saveznih zatvora Oregona i Vaingtona dobili su po dve stotine dolara, kako bi pristali da im "Komisija za atomsku energiju" ("Atomic Energy Commision") ozrai testise.

Nuklearni testovi u Nevadi

U periodu od 1940 do 1960 godine, na poligonima u Nevadi, izvreno je oko dve stotine i etrdeset nuklearnih testova. Milioni ljudi irom Amerike bili su izloeni radioaktivnim padavinama sa teskim posledicama po njihovo zdravlje, iako je zvanina propaganda tvrdila da su testovi bezopasni. Izmeu 1951 i 1962 godine, u saradnji sa britanskom vladom, u Nevadi je izvreno devedeset testova. Rezultat je bio poveanje radioaktivnog joda, u koliini koja je bila deset puta vea od one 1986 godine, posle nukleame katastrofe u ernobilu. Drave u blizini Nevade, a narocito Juta, Novi Meksiko, Oklahoma, Ajova i Viskonsin, obavile su merenja i utvrdile da su deca starosti od tri meseca do pet godina primila koliinu zraenja od pedeset do stotinu i ezdeset rada. Savezni zakon zahteva preduzimanje zatitnih mera kada nivo radijacije dostigne petnaest rada. Testovi u Nevadi su verovatno direktni uzronik vie od pedeset hiljada sluajeva tiroidnog raka, i to preko zagaenog mleka i mesa, koje je ozraena stoka prenosila na ljude u duem periodu. "AEC" je 1965 godine namerao prouzrokovala da nukleami radioaktivni oblak pree preko Los Anelesa. Ceo eksperiment je bio zamiljen tako da se raketa sa nuklearnom bojevom glavom "pokvari" posle lansiranja, kako bi se pratili efekti tog kvara. Raketa je lan125

Dosije Omega sirana 12 januara 1965 godine, u deset sati i pedeset i osam minuta (10:58h), iz vojne baze "Dekes Flets" u Nevadi, a onda je deo svog nuklearnog jezgra sagorela u atmosferi, u spektaklu koji su naunici opisali kao "gorenje boine svede". Vetrovi su radioaktivni oblak poterali na jugozapad, preko Doline smrti i Los Anelesa. Oblak je prestao da se prati kada se rasprsio iznad Pacifika.

Britanski nuklearni eksperimenti

Britanska vlada je vrila eksperimente sa radijacijom nad svojim stanovnitvom u toku etrdeset godina. Istraga je utvrdila da je preko dve hiljade ljudi, protiv svoje volje, izloeno radijaciji, jelo zagaenu hranu i primalo injekcije radioaktivnih izotopa. Britanija je, pedesetih i ezdesetih godina, aktivno koristila Australiju za testiranje svojih nuklearnih bombi. U tri oblasti u Junoj Australiji, izmeu 1952 i 1958 godine, izvrseno je dvanaest atmosferskih nuklearnih eksplozija i oko sedam stotina "manjih proba" na tlu. Naroito je stradala oblast Maralinga, gde su, sem australijanaca koji su radili bez adekvatne zatite, posledicama zraenja bili izloeni i Aboridini, o kojima se, naravno, nije vodilo rauna. Tek 1985 godine, jedna komisija je utvrdila da je u periodu od poetka testova u oblasti Maralinga, ovo sveto mesto Aboridina bilo kontaminirano sa ukupno dvadeset i pet kilograma plutonijuma, osam tona uranijuma i stotinu i jednim kilogramom izuzetno otrovnog berilijuma.

Biolokim ratom protiv graana

Odavno je bioloko oruje nazvano "atomskom bombom siromanih". Ono nije izum naseg doba, ve se koristi stotinama godina sa zastraujuom efikasnou. Britanci su koristili boginje, kao oruje u kolonijalnoj Americi, u ratu protiv Francuza i Indijanaca. Kapetan Ekjer 126

Red etvrtog Rajha je 1763 godine dvojici indijanskih poglavica, u irae prijateljstva, poklonio ebad uzetu iz bolnice. U toku sledeih meseci, boginje su desetkovale Indijance u Ohaju. Japan je, u toku Drugog svetskog rata, u Kini poinio nevidene zloine. Zloglasna Jedinica 731 pokuala je da razvije bakteriju kuge sa produenim delovanjem. U te svrhe, koristila je hiljade Kineza i drugih azijskih civila, kao i ratne zarobljenike, pritom dobro prikrivajui ovo zloinako delovanje. Zarobljenici su korieni i u bestijalnim vivisekcijama bez anestezije, "istraivanjima" delovanja promrzlina na ljudski organizam i slinim "naunim" eksperimentima. Ono to je neshvatljivo, ovi zloinci se nisu nali na sudu, jer su posle rata dobili imunitet od amerike administracije, a za uzvrat su joj prosledili dokumentaciju o svom radu. U godinama posle rata, amerika, britanska i kanadska vlada, u zajednikim projektima, koristile su svoje graane kao subjekte eksperimenata, kako bi razvijale bioloka i hemijska oruja. Do dananjih dana, najmanje sedamnaest drava identifikovano je kao zemlje u kojima su se razvijala bioloska oruja. To su Bugarska. Kina, Kuba, Egipat, Indija, Iran, Irak, Izrael, Japan, Laos, Libija, Severna Koreja, Rusija, Juna Afrika, Juna Koreja, Sirija, Tajvan i Vijetnam. Izmeu 1949 i 1969 godine, amerika armija je "sprejisala" dve stotine i trideset i devet naseljenih oblasti (gradove, puteve, tunele) biolokim agensima i takozvanim biolokim simulantima (razblaenim verzijama biolokih agensa, pripremljenih za rat). 1977 godine odrana je senatska rasprava "Potkomiteta za zdravlje i nauna istraivanja", kada je javnosti otkrivena priroda i obim vojnog biolokog programa. Poznati kao "testiranje u vazduhu", ovi eksperimenti su podrazumevali prskanje oblasti Aljaske i Havaja, gradova San Franciska i Vaingtona, kao i nekoliko gradova na Floridi, toksinim, virulentnim mikroorganizmiraa, sa ciljem da se stvori, armijskim renikom reeno, "scenario realistine pretnje". U vreme rasprivanja, bilo je poznato da su koriene bakterije tetne, ak smrtonosne po ljude. Amerika armija je ostala zainteresovana samo za merenje brzine raznoenja vazdunim strujama i vremena u kome su bakterije ive, a nisu preduzete nikakve mere predostronosti, niti zatite miliona izloenih stanovnika. CIA je pribavila veliku koliinu bakterija velikog kalja (Haemophilus pertussis) iz baze "Fort Detrik". Bakterija je rasprena iznad gradova du obale Floride. Prema medicinskim statistikama Floride, te godine oboljenje od velikog kalja se utrostruilo u odnosu na prethodnu godinu, prouzrokujui i dvanaest smrtnih sluajeva, u odnosu na jedan od prethodne godine. 127

Dosije Omega Drugi eksperiment, operacija Beli mantil (takoe poznata kao CD22), izvedena je sa ciljem da se vidi koliko su ljudi podloni infekciji posle aerosolnog rasprivanja Rickettsia burnetii. jer su u laboratorijama ve bili izvreni eksperimenti na zamorcima i majraunima. Bakterija je rasprena sa visine od sedam stotina metara, a jednom kada je rasprena, vie se ne moe kontrolisati. Izaziva takozvanu Q-groznicu, iji su simptomi zapaljenje plua, munina i povraanje. U knjizi "Oblaci tajnosti". Leonard Koul daje popis biolokih agensa isprobanih nad amerikim stanovnitvom: "'Aspergillus fumigatus' je gljivica koja je nasiroko koriena od pedesetih godina i poznata je kao zagaiva rana, kao i agens infekcije plua, bronhija, spoljnjeg uha, paranaz.alnih sinusa, one upljine, kostiju i modane opne. Izvetaji objavljeni 1980 godine pokazuju da je armija namerno izlagala ovom patogenu neproporcionalni broj crnog stanovnitva. 'Cink kadmijum sulfid' je hemijski agens, koji se iroko primenjivao u eksperimentima amerike armije. 'Cink kadmijum sulfid' je suv fluoroscentni prah, koji se upotrebljava samostalno ili u kombinaciji sa biolokim agensima. Upotrebljen na ljudima, taloi se u tkivima i toksian je zct sve fizioloke sisteme. 'Bacillus subtilis' je bakterija koja ima neke karakteristike bakterije 'Bacillus anthracis', koja izaziva antraks. Smatra se bezopasnom po veinu ljudi, ali moze iz.az.vati infekcije i napasti krvotok ljudi koji boluju od hroninih bolesti. Moe izazvati meningitis kada se raspruje u zatvorenim. prostorima. Amerika armija je 1966 godine napaia Njujork ovom bakterijom, kojoj je bilo izloeno preko milion ljudi. 'Serratia marcescens' izaziva meningitis, infekciju rana i artritis, a armija ju je rasprivala iznad San Franciska 1950 godine." Veruje se da su eksperimenti sa ovom bakterijom nastavljeni do danas, a sigurno su upotrebljavani i drugi agensi. Ono to se prati zadnjih godina je pojava biolokih agensa koji su stvoreni genetskim inenjeringom. I britansko Ministarstvo odbrane je sprovelo svoje tajne eksperimente sa biolokim orujem izmeu 1964 i 1977 godine. Simulanti, ukljuujui Bacillus globigii, Seratia marcescens i E.coli-162, rasprivani su na javnim mestima, ukljuujui most "Vaterlo" i obale Temze. Velike koliine biolokih agensa su rasprene du obale Dorseta, izazi128

Red etvrtog Rajha vajui zapaljenje plua, oiju i trovanja irokog spektra. Agensi su rasprivani iz aviona, brodova i vozila, a mikroorganizmi su ostavljani i u specijalnim kutijama sa otvorima za ventilaciju, kako bi strujanje vazduha ponelo ove agense. Tome su bili izloeni delovi Londona. Sautemptona. Dorestera. Vejmauta i drugih delova Engleske. Juna Afrika je aktivno uestvovala u biolokim eksperimentima nad civilnim stanovnitvom. Zloglasni "Sedmi medicinski bataljon", uz saglasnost vojnih vlasti, izlagao je biolokom oruju politike zatvorenike, vojnike i Bumane, zadnje ostatke autohtonog stanovnitva Afrike. U bioloke eksperimente nad stanovnitvom spada i isprobavanje vakcina na ljudima, bez njihovog znanja ili pristanka. U Britaniji i Australiji eksperimentalne vakcine su bile isprobavane na deci u dravnim sirotitima. Sezdesetih godina, bebe i mala deca obolela od Daunovog sindroma, upotrebljena su kao zamorii, da se na njima isproba eksperimentalna vakcina za male boginje. U Australiji, vakcina je testirana u sirotitima, od zavretka rata do sedamdesetih godina. Eksperimenti su ukljuivali testiranje novih vakcina, koje nisu prole testove sigurnosti na eksperimentalnim ivotinjama! Bebama do godinu dana starosti, davane su velike doze eksperimentalne vakcine protiv herpesa, a drugima probne vakcine protiv velikog kalja. Probna vakcinisanja u Australiji vrili su istraivai "Laboratorije za serume Komonvelta" i "Institut za medicinska istraivanja Voltera i Elize Hol". U najveem eksperimentu, 1970 godine, tri stotine i pedesetoro dece dobilo je probne vakcine gripa, u dozama namenjenim za odrasle.

Prisilna sterilizacija u demokratskim drzavama

Skandali u vezi prisilne sterilizacije, uzdrmali su nedavno javnost u mnogim zemljama, ukljuujui Australiju, Austriju, Kanadu, Dansku, Finsku, Francusku, Italiju, Japan, Norveku, vajcarsku, Svedsku i Sjedinjene Drave. Hiljade ljudi, uglavnom ena, sterilisano je u okviru standardne prakse brige za ljude sa intelektualnim i psihijatrijskim nedostacima i oboljenjima. Najmanji broj sterilizacija izvren je zbog medi129

Dosije Omega cinskih ili terapeutskih potreba. One su vrene u dravnim institucijama i bolnicama, uz ozbiljno krenje ustavnih prava bolesnika. To to kod nekih graana postoje nedostaci na intelektualnom planu, ne znai da su iskljueni iz donoenja odluka i odbijanja leenja koje ne ele. Za preduzimanje odreenih terapija nad ovim ljudima, nije obezbeena njihova pismena saglasnost. U stvari, oni su namerno dovedeni u za~ bludu povodom hirurkih intervencija izvedenih na njima. Obino im se govorilo da im je izvaeno slepo crevo ili operisan kuk, dok su u stvari bili nasilno sterilisani od strane drave. Cak ezdeset hiljada ljudi u vedskoj nasilno je sterilisano u vremenu od 1935 do 1976 godine, zbog "nepoeljnih" rasnih karakteristika ili "inferiornih" kvaliteta, ukljuujui slab vid i mentalnu zaostalost. Neudate majke su rutinski bile sterilisane. Vie od esnaest hiljada Japanki sa nedostaciraa, sterilisano je po nalogu vlade, izmeu 1949 i 1995 godine. U Francuskoj, petnaest hiljada ena sa intelektualnim nedostacima, prisilno je sterilisano od strane drave, u Danskoj est hiljada, a u Norvekoj etrdeset hiljada. U spomenutim dravama, prisilno sterilisanje je sprovodeno na mentalno hendikepiranim mukarcima i enama. Skoro sedamdeset odsto intelektualno osteenih ena u Austriji sterilisano je prisilno. U Australiji, aktivisti i borci za ljudska prava procenili su, u svom izvetaju, da je oko pedeset odsto ena sa intelektualnim nedostacima rutinski sterilisano do poetka osamdesetih godina. U izvetaju, koji su objavili u decembru 1997 godine, zakljuuju da je najmanje hiljadu i etrdeset i pet intelektualno oteenih devojica sterilisano u periodu od 1992 do 1997 godine, iako je za samo sedamnaest od ovih devojica sprovedena zakonska procedura. Ni jedna od ovih vlada nije snosila zakonsku odgovornost za ovakve monstruozne akcije. Daju ponekad izvinjenja i pokuavaju da svoju izgubljenu savest otkupe mizernim novanim odtetama u korist rtava, esto onda kada im vie nije potrebna. Moglo bi se oekivati da veliki branioci principa demokratije, mediji, razotkrivaju ove zloine nad hendikepiranim graanima, ali zarad karijere, urednici i novinari su se pretvorili u sauesnike koncepta eliminacije "nepoeljnih" graana, koje je Novi svetski poredak u svojim dokumentima predvideo za odstrel. To jasno pokazuje hladno, neljudsko lice novog sveta. Ono se ne moe sakriti ni jednom maskom, bilo da se ona zove hladni rat, potreba za naunim saznanjem, kulturni imperijalizam ili neznanje. Posebna pria su lekari koji su prekrili najsvetije principe svoje profesije, kompletnu medicinsku i naunu etiku 130

Red etvrtog Rajha i prvo pravilo svog zaveta da ne ine zlo. Prekrili su, kao svoju profesiju, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sada je trenutak da se podsetimo kako smo moda i sami uestvovali u raznim oblicima eksperimenata, zagovarajui razne naune "novitete", kao to je genetski proizvedena hrana, vakcinacija dece, fluorisanje vode ili prepisivanje tetnih lekova, kao to su pilule za kontracepciju.

131

II DEO
"Izgibe moj narod, jer je bez znanja" Knjiga proroka Osije, 4:6

Prvi deo ove knjige se drzao samo nekih specifinih i linih iskaza pojedinaca, koji su bili rtve jednog okrutnog sistema kontrole nad Ijudima. Ono to je zastraujue je da ovaj koncept nije izolovani eksces jedne fanatizovane grupe, ve svesno razvijan i primenjivan globalni koncept novog porobljavanja sveta od strane monog i brojnog kruga ljudi, voenih istom ideologijom u duzem periodu vremena. Zato u drugom delu knjige dajem pregled onog to bez zazora moemo nazvati ne samo "novim svetskim poretkom, ve i "novim satanskim poretkom", jer je prevashodno usmeren na unitenje velikog dela oveanstva, kako bi se prirodna bogatstva sauvala za ui krug "vladara", a preostali deo stanovnitva pretvorio u robove.

Komitet 300
Nema sumnje da ono o emu svedoi Deri Smit, kao rtva i decenijama zloupotrebljavani vojnik organizacije koja se krije iza mnogih imena, a jedno je i bezlino, Grupa, kako je zove Smit, zapravo se odnosi na organizaciju koju on nije mogao da vidi iz svoje suene perspektive i koja je prava "kupola" raznih organizacija Novog svetskog poretka, a koja je poznata ve stotinu i pedeset godina, po imenu koje e mnogi prepoznati - Komitet 300. Analizirajui funkcionisanje ove organizacije i svih njenih "pipaka" (organizacija i pojedinaca), upotpuniu sliku koju je Smit dao, jer se iz njegove prie moda ne vidi veliina i ispreplitanost globalne mree nove svetske oligarhijske vlasti, veto prikrivene od oiju svetske javnosti, kako bi se ona uljuljkala u zabludi da je svet demokratska tvorevina, i kako ono to rade samoproklamovani demokrati slui oveanstvu, njegovom napretku i sveoptoj srei. Sta su ciljevi ove tajne elitistike organizacije, koordinatora i glavnog manipulatora svetskim organizacijama i svih segmenata ivota, vidi se iz analize dr Dona Kolmena, jednog od najveih svetskih autoriteta za Novi svetski poredak. Pripadnici Komiteta 300 su u duhovnom smislu moderna manifestacija drevnog podzemnog Kulta Zmije, nastalog u drevnom Egiptu. Njega su u Bavarsku doneli lanovi ranih nemakih trgovinskih cehova u toku najvee moi Svetog rimskog (nemakog) carstva. Ovo uenje, kasnije nazvano uenjem Belog bratstva, imalo je svoj novovekovni oblik u uenju Illuminata i masona kotskog obreda, a u sebe je inkorporiralo i uenja mnogih drugih kultova niklih iz njega - kulta Izide, Dionisa, Katara i drugih. Bratstvo se moe identifikovati preko svojih simbola - piramide, Svevideeg oka, kukastog krsta, jagnjeta, kecelje i obeliska. Ova grupa "vladara iz senke" sebe naziva i Olimpijcima, verujui da je zaista ravna paganskim bogovima Olimpa, to ne govori samo o njihovoj sujeti, ve i o sutini - oboavanju nehrianskog Boga. Njihovi konkretni, politiki ciljevi su sledei: 135

Dosije Omega 1) Jedna svetska vlada - Novi svetski poredak sa jedinstvenom crkvom i monetarnim sistemom pod njihovom upravom. 2) Potpuno ponosa. unitenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog

3) Unitenje religije, posebno hrianstva, sa izuzetkom njihove religije, koju e stvoriti sami. 4) Kontrola svih graana, putem kontrole uma i uz pomo sredstava koje Zbignjev Beinski naziva "tehnotronikom", to e stvoriti robote koji samo lie na ljudska bia. 5) Okonanje industrijalizacije i proizvodnje struje iz atomske energije, radi stvaranja onoga to nazivaju "postindustrijsko drutvo nultog rasta". Izuzetak su industrija kompjutera i uslune delatnosti. Industrije koje preostanu u SAD-u, bie prebaene u zemlje kao to je Meksiko, gde postoji obilje jeftine robovske radne snage. Nezaposleni e biti statistika podlona eliminaciji u okviru projekta koji se zove Global 2000. 6) Legalizacija droge i pornografije. 7) Depopularizacija velikih gradova, isprobana od strane reima Pol Pota u Kambodi. Genocidni planovi Pol Pota razraeni su u Sjedinjenim Dravama, od strane jedne istraivake fondacije koja pripada Rimskom klubu. 8) Ograniavanje razvoja nauke, osim onih grana koje rade u prilog Komiteta. Posebno je na meti korienje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Komitet se okomio na sve naunike i institucije koje istrauju puteve korienja fuzije, jer e to potpuno ponititi koncepciju Komiteta o "ogranienim prirodnim resursima", poto fuzija moe da obezbedi neograniene koliine jeftine energije. 9) Smanjenje broja stanovnika u svetu, uz pomo ratova na ogranienom prostoru, bolestima, bedom i glau u zemljama Treeg sveta, jer Komitet smatra da su tri milijarde ljudi "beskorisni potroai hrane". Zato se na elu radnog tela Komiteta naao Sajrus 136

Komitet 300 Vens, iji tim je stvorio projekat Global 2000. Zakljuke izvetaja ovog projekta, zvanino je potpisom potvrdio tadanji predsednik SAD-a, Dimi Karter, i dravni sekretar Edvin Maski. Po ovom projektu, stanovnitvo Sjedinjenih Drava treba smanjiti za stotinu miliona do 2050 godine. 10) Da bi se oslabio moral nacije i demoralisala radnika klasa, treba stvoriti u duem periodu vremena, na irokom planu, masovnu nezaposlenost. Kako se broj radnih mesta smanjuje, u skladu sa konceptom "nulte postindustrijske stope privrednog rasta" Rimskog kluba, demoralizovani i obeshrabreni radnici okrenue se alkoholu i drogama. Mladi e se kroz rok kulturu i narkomaniju ohrabrivati da ustanu protiv drutvenog status quoa, unitavajui na taj nain okvire porodinog ivota. Komitet 300 je naloio "Tavistok" institutu da pripremi matricu za postizanje ovog cilja. "Tavistok" je angaovao "Stanford riser", da sprovede ovaj projekat pod rukovodstvom profesora Vilisa Harmona. Poduhvat je postao poznat pod imenom Zavera Akvarijus. 11) Kako bi se stanovnitvo onemoguilo da odluuje u svoje ime, na osnovu ustavnih prava, Komitet 300 e pribei svojoj omiljenoj taktici, stvaranju krize i zatim nuenju reenja da se kriza rei. Poenta je da se stvori toliko kriznih arita, u isto vreme i na razliitim nivoima, kako bi se stanovnitvo potpuno dezorijentisalo i potonulo u apatiju pred "nereivim problemima". Tako bi se stvorio prostor za uvoenje vanrednog stanja, ukidanje ustava i uvoenje FEME, agencije za reavanje kriza. 12) Uvoenje novih kultova najrazliitijeg usmerenja i podupiranje delovanja ve postojeih. 13) Podupiranje hrianskog fundamentalizma, kako bi se prouzrokovalo oseanje ugroenosti kod drugih, to bi iniciralo jaanja cionistike drave Izrael i njenog mita o "izabranom narodu". 14) irenje ekstremnih islamskih verskih zajednica, kao to je muslimansko bratstvo Siki, kako bi se stvorila situacija slina u Iranu, gde je na vlast doveden Ajatolah Homeini, tvorevina britanske vojne obavetajne slube MI6. 137

Dosije Omega 15) Izvoz ideja "religioznog liberalizma", radi potkopavanja postojeih religija, narocito hrianstva. Ovaj proces je zapoeo sa "jezuitskom teologijom osloboenja" u Junoj Americi, koja je dovela do rata u Salvadoru, Nikaragva, a izazvala je i ozbiljne probleme u drugim zemljama June Amerike. Jedna od ovih grupa, marksistiki nastrojenih, je Misija Meri Nol. Za njih se saznalo kada su etiri opatice ove misije ubijene u Salvadoru. 16) Jedan od najvanijih ciljeva Komiteta 300 je izazivanje kolapsa svetske ekonomije i uzrokovanje potpunog politikog haosa. 17) Preuzimanje kontrole nad unutranjom i spoljnom politikom Sjedinjenih Drava. 18) Davanje najvee podrke organizacijama koje Komitet kontrolie: Ujedinjenim Nacijama, "Meunarodnom monetarnom fondu" (IMF), "Banci za meunarodno poravnjanje" (BIS) i Svetskom sudu, kao i davanje znaaja manjim organizacijama u svetu, radi postepenog dovoenja pod pokroviteljstvo Ujcdinjcnih Nacija. 19) Prodiranje, subverzija u vlade i potkopavanje iznutra, kako bi se unitio suverenitet i integritet nacija koje vode. 20) Organizovanje teroristike mree irom sveta i njeno usmeravanjc u one zemlje i delove sveta koje treba destabilizovati. 21) Preuzimanje kontrole nad obrazovanjem u Sjedinjenim Dravama, sa namerom da se ono potpuno uniti. Politika mo Komiteta 300 pociva na pravoj mrei "javnih institucija sa tajnim delovanjem", koje neprekidno osniva, kako bi uvodila nove delove svog dugoronog plana u funkcionisanje. Ekonomske teorije Komiteta zasnovane su na toboe odavno prevazienim teorijama Maltusa, tvorca rasistike teorije, po kojoj ograniene resurse zemlje treba uvati ograniavanjem rasta stanovnitva, podrazumevajudi da "elita" ne spada pod ogranienje. Naprotiv, "elita" e za sebe uzeti sauvane resurse, a ograniie se "beskorisni potroai". Ako mislite da ta teorija danas ne prolazi, grdno se varate. Upravo ova teorija, osavremenjena i 138

Komitet 300

lukavo upakovana u "ekonomsku nauku", iji su istureni protagonisti Frederik fon Hajek i Defri Saks, koje sponzorie Rimski klub, ini osnovu "novog ekonomskog poretka" u svetu. Efekti su ve vidljivi i laicima. Bogati postaju sve bogatiji, a siromani sve siromaniji. Baza ekonoraske moi Komiteta 300 je enormni novac koji pritie iz kontrole svetskih tokova trgovine drogom. Komitet 300 je najvei svetski diler droge, ve stotinu i pedeset godina! Da pojasnim. Sjajno poturena la, koja funkcionie ve dva veka, je da je britanska imperija stvorila ogromne profite trgujui indijskim ajem. Navodno, to je osnova bogatstva, ne samo ove kompanije, ve i cele imperije. Opijum je iz Bengala prvi put stigao u Britaniju 1683 godine, ali ga nisu prihvatile nie klase britanskog drutva, kao to se oekivalo. Da bi se iskoristio ogromni potencijal profita koji je leao u opijumu, moralo se nai veliko trite. Logini izbor bila je Kina. Desilo se ono to ni najvei optimisti nisu oekivali. Milioni ljudi su poeli da pue opijum, koji je uzgred reeno, vrlo toksian i lako stvara naviku kod korisnika. Puionice opijuma su se proirile Kinom poput poara, a u stotinama hiljada ovih kua, lula napunjena opijumom bila je jedino sredstvo uz koje su najsiromaniji mogli da zaborave koliko bedan ivot inae vode. Tek posle sto godina, Kina je shvatila da je na ivici propasti. 1729 godine, pokuala je da uvede zakone protiv upotrebe droge, kojima bi zaustavila britansku Istonoindijsku kompaniju, koja je zapoela rat protiv Kine radi zatite svojih interesa. Tri stotine lanova upravnog odbora Istonoindijske kompanije zaista su bili toliko moni da su, radei za britansku krunu, iji su prihodi u ovim decenijama takoe vrtoglavo rasli, postali prva osamostaljena organizacija globalne snage, koja je poela da iri svoju mo i poslove na ceo svet. Lord Bertrand Rasel, inae lan Komiteta, za njih je sa divljenjem rekao:
"Mogli su ak da posavetuju i Boga kada je imao probleme na Nebu."

Da bi ojaali svoju poziciju svetskog monopoliste u trgovini opijumom, Britanci su opijum uvezali dvostruko. Naime, u severnoj Engleskoj se proizvodio pamuk u tkanicama sa skoro robovskim radom. ene i deca su radili po esnaest asova za razbojem. Vlasnici fabrika su bile najuglednije britanske porodice, koje su ivele u Londonu, Beringsi, Palraerstoni i Kesvici, a najvei je bio Dardin Matesons, vlasnik 139

Dosije Omega brodova i uvene brodske linije "Blu Star iping Lajn". Svojim brodovima prevozio je pamunu tikaninu u Indiju, i niskim cenama potpuno unitio proizvoae pamunih tkanina u Indiji. Plan je bio vrlo prost. Indijci su morali da snize cenu opijuma i poveaju proizvodnju, kako bi nadoknadili razliku u ceni i mogli da preive. Britanska imperija je na ovom primeru pokazala ta znai "industrijska revolucija" i kako se pomae siromanim kolonijama u njihovom razvoju. Isti princip su primenjivali i Saterlendi, jo jedna ugledna aristokratska porodica. Matesonsi su bili partneri sa porodicom Bering, koja je imala svoju brodsku liniju, uvenu "Peninsular end Orijent Navigejn Lajn", koja je postala najveca trgovinska linija u Britaniji. Braa Bering su bili najvei investitori u plantae pamuka u Americi, a njihovi brodovi su neumorno partali izraeu istone obale SAD-a i Kine. Dananji Berinzi su aristokratija amerike istone obale, bogati i ugledni lanovi drutva i lanovi Komiteta 300, jer ko se nije bar malo bavio trgovinom opijumom, nema "pedigre" za lanstvo u Komitetu. Amerikom danas vlada oko tri stotine porodica, a Britanijom oko stotinu porodica, koje uz britansku kraljevsku kuu kontroliu neverovatno bogatstvo. Ne samo to znaju jedni za druge, ne samo da su njihovi preci zajedno trgovali opijumom, ve su meusobno povezani branim vezama, ortaci su u zajednikim kompanijama i bankaraa, a sve su to uvrstili pripadnitvom Crnom plemstvu, masonskim loama, Redu svetog Jovana Jerusalimskog i mnogim drugim tajnim drutvima. Danas oni sede u Rimskom klubu, Bilderberg klubu i Trilateralnoj komisiji, a upravljaju Ujedinjenim Nacijama, radi ostvarenja svoje globalne strategije - porobljavanja celog sveta. Zato, kada u bulevarskoj tampi itate srceparajue limunade o aristokratiji i njihovom ruiasto obojenom ivotu, znajte da su svi oni poeli (i ostali) kao trgovci drogom. Tu "aristokratiju" ine uvene porodice Delano, Forbs, Eplton, Bejkon, Bojleston, Perkins, Rasel, Kaningem, o, Kulid, Parkman, Ranevel, Kabot, Kodman, Leman i mnogi drugi koje emo spomenuti. Najugledniji meu njima su porodice Delano i Astor, Pretsednik SAD-a, Ruzvelt, bio je oenjen jednom Delano, a Don Jakob Astor je svoje prihode od trgovine opijumom uloio u nekretnine, kupujui prostor na Menhetnu. Bio je i vaan lan Komiteta 300, koji je u to vreme igrao kljunu ulogu u odredivanju kome e se dozvoliti da trguje opijumom. Potomci onih koji su novac od opijuma prali kroz kupovinu zemljita, danas su vlasnici basnoslovno skupog graevinskog zemljita u Njujorku i najveeg 140

Komitet 300

broja nekretnina. I ne samo to. Sin Dona Astora, Valdorf Astor, doiveo je dodatnu poast izborom u "Kraljevski institut za meunarodne odnose" (RIIA), kroz koji Komitet 300 utie i kontrolie mnoge aspekte ivota u SAD-u. Rat koji je lord Palmerston nametnuo Kini, radi zatite interesa britanske krune i Istonoindijske kompanije, rezultirao je ugovorom po kome se opijum vie nee transportovati ni u Kanton, ni u angaj, niti druge gradove du obale, ve samo u jedan grad - Hong Kong. Takoe je dogovoreno da Britanija i Kina postanu ravnopravni partneri u podeli prihoda od trgovine opijumom. Hong Kong je postao i najvee trite zlata na svetu, do dananjih dana, jer su uzgajivai opijuma plaani zlatom, poto nisu imali poverenje u papime novanice. Tako je ostalo do danas. Na berzi u Hong Kongu, obavlja se ogroman promet zlata u specijalno livenim malim ploicama, umesto u klasinim polugama. Te zlatne ploice su izmiljene upravo zbog trgovaca opijumom, kako bi se mogli isplatiti svi brojni posrednici i uesnici trgovine zlatom. Posao sa opijumom toliko se razgranao u periodu izraeu 1791 i 1894 godine, da je broj ovlaenih trgovaca porastao sa osamdeset i sedam na est stotina i ezdeset i tri. Opijum je prosto tekao u Sjedinjene Drave, jer su tamo postojali korisnici, kineski kuliji dovedeni da grade prugu u Americi, sredinom XIX veka. Ipak, posao je morao da se diskretno usmeri na razne strane, jer su poeli prvi ozbiljni protesti u svetu protiv ovog monstruoznog biznisa. Britanski aristokrati, lanovi Vitezova svetog Jovana i Reda Podvezice, poeli su poslove sa opijumom polako da prebacuju na novo mesto - Persiju (dananji Iran). Lord Inkejp, vlasnik najvee parobrodske kompanije na svetu krajem prolog i poetkom ovog veka, legendarne "Peninsula end Orijent Stim Navigejn Kompani", osnovao je ne manje uvenu "Hong Kong end angaj Benk", koja je tada, a i sada, vodea banka na Dalekom Istoku za pranje novca od trgovine drogom. Poto se opijum nije primio meu crncima Amerike i ostalim siromanim slojevima stanovnitva, glavnim potroaima opijuma, smiljena je sjajna kombinacija. Iz Kine e se dovesti radna snaga za izgradnju eleznice, od istone do zapadne obale Amerike. Intersantno je da porodica Hariman i ostali elezniki magnati nisu doli na ideju da angauju jeftinu radnu snagu meu crnakim stanovnitvora, upravo osloboenim robovima, i ostalim siromanim useljenicima u Ameriku, koji su jedva ekali da dobiju nekakav posao. Ne, sutina nije bila samo u jeftinoj radnoj 141

Dosije Omega snazi. Kinezi su puili opijum, a ostali nisu, pa su bili nepotrebni. Do 1846 godine, ve je stotinu i dvadeset hiljada kulija stiglo u Ameriku, da radi na velikim poslovima, u prvom redu eleznici. Po proceni amerike vlade, oko stotinu i petnaest hiljada su bili puai opijuma! Jednom kada je gradnja eleznice okonana, kineski radnici nisu vraeni u Kinu. Ostali su u Americi i naseljeni u San Francisko, Los Aneles, Portland i Vankuver. Istu taktiku je primenio i ser Sesil Don Rouds, lan Komiteta 300, osniva drutva Okruglog stola, zastupnik interesa Rotilda u Junoj Africi. On je u Junu Afriku doveo indijske kulije, da rade na plantaama eerne trske u provinciji Natal. Kao i za kineske kulije, za ogromnu veinu nije bilo povratka u Indiju. Jedan od onih koji su se vratili u Indiju bio je Mahatma Gandi. Do 1875 godine, kineski kuliji, sada trajno naseljeni u San Francisku i okolini, stvorili su kriminalno udruenje koje je uvozilo opijum u Ameriku, ne samo za Kineze, ve i za Amerikance. Procena je da je meu njima ve bilo stotinu i dvadeset i devet hiljada narkomana, to je lordu Inkejpu i njegovoj porodici donosilo prihod koji bi u dananjim relacijama iznosio sto miliona dolara godinje. Posao je cvetao i na istonoj obali. Beringovi, koje smo vec spominjali, orodili su se sa beskrajno bogatim Vilijemom Bingemom i zajedniki postali vlasnici polovine zemljita u Filadelfiji. Slian je bio i Stiven erar, iji naslednici danas poseduju "erar Benk end Trast". Slavne porodice istone obale, Forbs, Perkins i Hatavej, nalaze se u popisu lanova Britanske istonoindijske kompanije. Njihova firma, "Rasel end Kompani", imala je takvih zasluga za britansku krunu u trgovini opijumorn, kao i brodskim transportom sa Kinom i Junom Amerikom, da im je Komitet 300 dodelio monopol u trgovini robovima 1833 godine. Najveu podrku, britanska kruna je imala upravo u Bo stonu, meu porodicama "plave krvi", ija imena su danas ponosno ispisana u starim knjigama i meu poasnim lanovima velikih trgovinskih kuca i banaka. Sir Don Murej Forbsa bio je prvi Amerikanac kome je Komitet 300 dozvolio da sedi u upravnom odboru najprestinije narko banke, "Hong Kong end angaj Benk". Takoe i porodica Perkins, bostonska aristokratija, svoj dananji poloaj duguje tome to je jedan njihov predak bio prvi Amerikanac izabran u Komitet 300. Tomas Nelson Perkins bio je Morganov ovek u Bostonu, a radio je i za britansku obavetajnu slubu. Morgan je bio vrlo moan lan Komiteta 300, pa je T. N. Perkins brzo napredovao u hijerarhiji trgovine kineskim opijumom. Svi Morgani i Perkinsi bili su masoni, to je jedan od uslova da 142

Komitet 300

se ue u vrhove Komiteta 300. Najmoniji ljudi u Hong Kongu bili su povezani sa Morganom. Ser Robert Hart, koji je skoro trideset godina bio ef imperijalne carine, naimenovan je u upravni odbor "Morgans Garanti Benk" za Daleki istok. Isto vai i za porodicu Njubiging, iji lanovi sede ne samo u upravi Morganove banke, ved su i savetnici kineske vlade. Tako preko Hong Konga ide i nabavka raketa, kompjutera i zlata, a sve se plaa opijumom. Ovaj meudravni posao, koji traje dve stotine godina, nije se prekidao ni u vreme ratova, pogotovo to su se pojavili i dragi korisnici van Kine. ak u vreme Mao Cedunga. saradnja kineske vlade i britanske kraljevske porodice. koja kontrolie svetsko trite droge, nije se naruila. Najvee transakcije i pranje novca od ove trgovine, ve dve stotine godina ide preko "Hong Kong and angaj Benk", koja je otvorila filijale irom sveta, kako bi se pranje novca olakalo i prikrilo. Cena zlata na svetskim berzama i danas direktno zavisi od cene droge! Kada je Kina, 1987 godine, neoekivano bacila na berze osamdeset tona zlata, to je izazvalo ok meu svim poznavaocima trgovine zlatom (pogotovo u Americi) i drastian pad cena zlata. Jedno od pitanja koje se nametnulo laicima, bilo je odakle Kini toliko zlata. Vrlo prosto, to je zlato isplaeno kineskira odgajivaima opijuma, preko hongkonke berze zlata. Oigledno su rezerve postale breme za kinesku vladu. Privreda Kine i spoljna trgovina, koja i danas ide preko Hong Konga, u velikoj je zavisnosti od veza starih dva veka. Jedna od oligarhijskih britanskih porodica, Matisonovi, ije bogatstvo vue poreklo iz trgovine opijumom, i danas su aktivni. Pre nekoliko godina potpisan je ugovor o zajednikom ulaganju izmedu kineske vlade i "Matison banke", vredan tri stotine miliona dolara. Tamo gde je situacija nesigurna, ulazi se sa narkodolarima i stvari kreu dalje. Kao to, uostalom, funkcionie i obrnuta varijanta. Ako neka zemlja ne eli da svoju nacionalnu ekonomiju potini diktatu oligarhijskog svetskog kapitala, na scenu stupaju banke i IMF ("Meunarodni monetarai fond"), koji navodnim povoljnim kreditima zatrpavaju privredu te zemlje. Efekti koji se postiu su sledei: pere se novac od prodaje droge, oruja i drugih kriminalnih aktivnosti na svetskom nivou; unitava se ekonomija kreditirane zemlje, jer ne moe da vrati pozajmljeni novac i kamate. Samim tim se ponitava i suverenitet te zemlje, a ona onda prihvata uslove, koje je u prvom naletu odbila. Situacija u svetu se promenila. "Zlatni trougao" nije vie najvei proizvoda opijuma na svetu. To je sada "Zlatni polumesec" (Iran, Pakistan, 143

Dosije Omega Liban). Nema vie ni britanske istonoindijske kompanije, ali je njen nekadanji upravni odbor od tri stotine lanova ostao nepromenjen! Zapravo, potomci onih monih plemikih porodica, koje su pre dve stotine godina kontrolisale svetsku trgovinu drogom, kontroliu je i danas. Proirili su se regioni proizvodnje - u Aziji na Tursku, a u novije vreme eeniju i Albaniju. U Junoj Americi je tridesetih godina ovoga veka, posle velikih investicija u "privredu" nekih zemalja, krenula proizvodnja kokaina. Proirila se i osnova korisnika droge, stvaranjem itavih drutvenih pokreta dvadesetog veka, koji su propovedali navodnu slobodu od konvencija i zakona, to je podrazumevalo i korienje droge.

Put heroina

Kada je Komitet 300 shvatio da drogom moe potiniti svet, krenuo je u ovom veku na masovno investiranje u proizvodnju i stimulisanje potronje droge. Sem tradicionalnih proizvoaa droge, Indije, Kine i Burme, tu su sada i Afganistan, Pakistan, Iran, Kolumbija, Tajland, Liban, Turska, Peru, Ekvador i Bolivija. Kolumbija je najvei preraiva i distributer droge, uglavnom kokaina, za trite Severne Amerike. Trgovina heroinom se finansira preko banaka u Hong Kongu, Londonu, Libanu i vajcarskoj, gde se opere najvie novca koji pritie od prodaje droge. Zemlje koje uestvuju u distribuciji i transportu droge su Hong Kong, Turska, Bugarska, Italija, Monako, Francuska i Liban, a u novije vreme Albanija i Kosovo. U pojedinim zemljama, trgovina narkoticima je dostigla takav nivo da je pretila suverenitetu zemlje, pa su pretsednici vlada i drava, koji su odbili saradnju sa Komitetom 300, bili uklonjeni. To je sluaj sa pakistanskim predsednikom Ali Butom i italijanskim premijerom Aldo Morom. Banke koje i danas procesiraju novac od droge su "Briti Benk of d Midl Ist", "Midlend Benk", "Neenel end Vestminster Benk", "Berklis Benk", "Rojal Benk of Kanada", "Hong Kong end Sangaj Benk", "Bering Braders Benk" i "Hambros Benk". Jedna od bitnih taaka, na putu unoenja heroina u Evropu, je Monako. Sa Korzike, heroin dolazi feribotima u toku leta, koji prevoze tu144

Komitet 300

riste. Niko ne kontrolie ove feribote, jer Monako "ivi od turizma". Takoe, ne postoji granica, ni kontrola izmeu Monaka i Francuske, pa se droga iz Francuske bez problema transportuje dalje u svet, kao to je to nekada funkcionisalo u okviru Francuske veze. Porodica Grimaldi je vekovima umeana u trgovinu drogom. Princ Renije, koji sjajno neguje javni imid simpatinog vladara male kneevine, lan je Komiteta 300 i ima vrlo precizne zadatke u osnovnom biznisu Komiteta. U jednom trenutku, pogreio je u "raunanju", kao i Norijega. Posle nekoliko opomena, koje nije posluao, usledila je kazna u vidu likvidacije njegove supruge, princeze Grejs. Ona je poginula u saobraajnoj nesrei, jer je tenost iscurila iz konica njenog rovera, pa se automobil survao u provaliju. Do danas je taj automobil pod paskom francuske policije i na njemu nikada nije izvrena struna ekspertiza, koja bi utvrdila kako je dolo do pomenutog curenja. Signal za likvidaciju princeze Grejs uhvatila je prisluna sluba britanske armije na Kipru. Obavetajni strunjaci su procenili da je nalog stigao od Komiteta, preko masonske loe P2. Ako vam ovo zvui neverovatno, prouite mehanizam proizvodnje i distribucije droge. Shvatiete da posao vredan pet stotina milijardi dolara godinje ne priznaje prepreke. Mehanizam proizvodnje i trgovine drogom poinje na poljima maka divljih plemena Burme i Tajlanda. Kada se zavri berba sirovog opijuma, formiranog u lopte mrke, lepljive mase, sledi prva prodaja. Plaeni su zlatnim polugama tekim jedan kilogram, poznatim kao 4/10, a koje kupuje "Kredit Svis". Isti princip vai i za Indiju, gde se ve vekovima na isti nain plaaju pripadnici naroda Beludisa, velikih uzgajivaa maka. Sirovi opijum iz "Zlatnog Trougla", pedesetih i ezdestih godina, iao je do sicilijanske mafije i francuskih laboratorija na potezu izmeu Marselja i Monte Karla. Tu se opijum preraivao u heroin. Zadnju deceniju, primat u preradi su preuzele laboratorije u Turskoj i Libanu, mada jo nisu dostigle nivo i obim koji su imali Francuzi na vrhuncu moi. Dosta laboratorija je bilo u Afganistanu (sedamdeset i sedam odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma), koje su direktno preraivale pakistanski opijum. Sa dolaskom talibana na vlast, deo laboratorija je prebaen u eeniju, gde je stvorena prva narko drava na svetu, sa samo jednim ciljem, da rafinise opijum u heroin.

145

Dosije Omega eenija Ceenija je "crna rupa" kriminala i bolna rana ruske politike i drave, jo od XVII veka. eenija je bila polazna taka ruske carevine za osvajanje ostalih kavkaskih naroda i oblasti. Borbe sa eenima i dranje u pokornosti ovih krajeva, uvek su bili teki. Uz pomo kozaka i erkeza, ruska carevina je bezbroj puta krvavo intervenisala, pa nije udo da je obostrano neprijateljstvo dolo do izraaja i u vreme raspada Sovjetskog Saveza i osamostaljenja eenije. eeni su primili islam u XIV i XV veku. kao i drugi kavkaski narodi, a do tog vremena su bili mnogoboci. Sve do XVIII i XIX veka, islam nije bio veliki oslonac, iz razloga to eeni ni tada, a ni danas, ne pripadaju radikalnoj struji islama, koja trai strogo pridravanje erijatskim pravilima. Islam je bitan zbog rodovske organizacije eenskog drutva. U eeniji sada preovlauje grana muslimanstva, koja potuje versku hijerarhiju i rodovsko uredenje, a to je odigralo znaajnu ulogu prilikom izdvajanja eenije iz Sovjetskog Saveza. Svi eeni se dele na dva tarikata, odnosno verska reda - nadibane i kadirije. Nadibani ive u ravnicama. Oni su obrazovan i zemljoradniki sloj eena. Kadirijama pripadaju ljudi koji uglavnom ive u planinskom delu zemlje. Tarikati se dele na rodove, kojih u eeniji ima oko trideset. Zato nije udno da je u jesen 1991 godine, kada je poela eenska kriza, Jeljcin poslao u Grozni, kao svog izaslanika, Ahmeda Arsanova, koji pripada jednom od najuglednijih rodova iz nadibanskog tarikata. Rodovi su izgradili vrlo sloenu i vrlo funkcionalnu drutvenu organizaciju, koju je Dohar Dudajev (pripadnik tarikatu planinaca u Ikeriji) iskoristio kada je krenuo u rat protiv Rusije. Po sticanju nezavisnosti, Dudajev je osnovao pravu mafijaku dravu. Kremlj je uradio sve to je mogao da eenija dobije nezavisnost. To je bio deli mnogo ireg plana, koji je izvravao Jeljcin, kao lan Komiteta 300. Prvo, na teritoriji eenije nije vailo rusko zakonodavsrvo, kao ni zakonodavstvo bilo koje bive republike, koja nije priznala eeniju kao dravu. Tako eenija postaje centar trgovine drogom, orujem, naftom i drugim stratekim sirovinama. Ogromna koliina novca, koja se prala i prolazila kroz eeniju, prevazilazila je okvire te male republike. Moglo bi se rei da je ona namerno izabrana, kao mesto u kojem e se milijarde dolara novonakupljenog kapitala u novoj Rusiji plasirati dalje i otii u inostranstvo, ili vratiti na bankovne raune 146

Komitet 300 rukovodilaca u Moskvi. Dudajev je irom otvorio vrata kriminalcima. Jedan od prvih ukaza se odnosio na oslobaanje kriminalaca iz zatvora, pa je oko etiri hiljade njih izalo na slobodu. U eeniju dolazi i veliki broj slovenskih, neeenskih kriminalaca, koji tu razvijaju poslove. Samo u januaru 1995 godine, u eeniji je ubijeno deset hiljada ljudi. Prvi veliki posao eenske mafije, odnosoo rukovodstva, bio je sa lanim platnim nalozima. U centralnu slubu knjigovodstva, u Moskvi, stizali su nalozi za isplatu velikih suma novca nekakvim firmama. Nalozi su bili dokumentovani od strane eenske sluzbe drutvenog knjigovodstva. Blagodarei potkupljivosti i looj kontroli rada, od strane centralne slube knjigovodstva, taj novac se isplaivao u gotovini i odmah pretvarao u devize. Po proceni eksperata, samo 1992 godine se na ovaj nain iz kase centralne banke Rusije odlilo sedam stotina milijardi rubalja. U taj veliki posao bili su ukljkueni ranogi. ak se pominje ime generala Lebeda. Bliski saradnik generala Lebeda, Sergej Drogu, sreo se u Ceeniji, 1992 godine, sa Aslanom Mashadovim. Kada je uhapen, 1996 godine, Drogu je ispriao da je uz pomo falsifikovanih platnih naloga otetio moskovsku centralnu banku za dve stotine miliona rubalja. Drugi veliki posao eenske mafije je posao sa narkoticima. Najblii saradnici Dudajeva kontrolisali su promet heroina i kokaina u Rusiji. Po zvaninim podacima, 9 decembra 1991 godine, odran je sastanak u "Podmoskovlju", izmeu predstavnika Dudajeva i nekadanjih visokih funkcionera KGB-a, koji su tada bili van slube. Tada je dogovoren plan o vercu droge preko eenije. Tim poslom je ruko vodila posebno oformljena gmpa, koja je sebe nazivala Prijateljstvo. Krenulo se sa dopremanjem opijuma iz Avganistana, preko Samarkanda u Grozni. Glavni partner grupe bio je uzbeki general Dostum, koji je tada kontrolisao severne provincije Avganistana. Od 1994 godine, ecenska mafija samostalno kree sa vercom i distribucijom droge, bez posrednika iz Rusije. Dogovorili su se direktno sa premijerom Avganistana, Hekmatjarom, a u ime eena pregovarao je lino Basajev. Reka opijuma potekla je u Grozni. Posle pobede talibana, posao se nastavio preko njihovih sponzora, Pakistana. Sada avganistanska droga ide preko grada itarava u eeniju, gde se u tamonjim fabrikama preraduje u heroin visokog kvaliteta. Samo u 1994 godini proizvedeno je trideset tona heroina. Prva linija transporta vodila je do Bejruta, ali ve krajem 1992 godine, proradile su gruzijske i litvanske veze. Kroz Gruziju, heroin je iao od Groznog do luke Poti. Tim kanalom je, 1994 godine, prolo 147

Dosije Omega petnaest tona heroina. Tri tone heroina idu kroz Abhaziju, to je bio lini kanal Basajeva. Jedan deo eenske droge se irio Evropom i preko sicilijanske mafije i kosovskih Albanaca. Sedamdeset posto ruske trgovine drogom pripada srednjoj Aziji, a na elu je eenija. Sem droge, eenska mafija trguje i naftom. Velike koliine nafte, koje se proizvode u kaspijskora regionu i eeniji, odlaze mimo zvaninih kanala i "Lukoila". Tvrdi se da je samo 1992 godine nestalo oko tri i po miliona tona nafte. Ministarstvo bezbednosti Rusije tvrdi da je operacijama sa naftom rukovodio zamenik premijera, Jaragi Mamodajev. Radilo se vrio drsko. Nafta je isporuivana stranim kompanijama, koje novac za nju nisu upuivale u Ceeniju, ve je on iao drugim kanalima. Nafta je traena, jer joj je cena bila nia od trideset odsto u odnosu na berzu." Sam Mamodajev je jednom prilikom neoprezno izjavio, da je 1992 godine na taj nain nestalo pet milijardi rubalja. Rusija ne samo da je zatvarala oi pred ovakvim izvozom nafte, ve je 1993 godine slala naftu iz Sibira na preradu u eeniju. Ovim poslom su do kraja 1994 godine rukovodili direktno pojedini lanovi "Ministarstva inostranih poslova" Rusije. etvrti veliki posao eenske mafije je verc oruja. eenija je postala centar iz kojeg se slalo oruje, ne samo na "vrue take" biveg Sovjetskog Saveza, nego i u Evropu i na Bliski Istok. Od avgusta 1992 do avgusta 1994 godine, redovno i svakodnevno, sa aerodroraa u Groznom, poletali su transportni avioni sa orujem. To oruje prebacivano je u Abhaziju, Nagorno-Karabah i u otcepljene zemlje bive Jugoslavije. U tom poslu su uestvovali predstavnici ruske vojske i drave. U periodu od 1992 do 1993 godine, u Grozni su stizali vojni vikovi raketnog sistema "Grad", iz dislociranih ruskih baza u Istonoj Evropi i Mongoliji. Lino je maral aponjikov dozvolio da se Ceeniji prodaje oruje po niim cenama, iz magacina u Istonoj Nemakoj. aponjikov je kasnije demantovao da je znao za ovu trgovinu, ali je re o tolikim koliinama oruja, da je sigurno da nisu mogle stii u eeniju bez dozvole najviih instanci "Ministarstva odbrane" Rusije. eenija je, takoe, posluila kao kanal za prodaju oruja Iraku, jer to Rusija zbog embarga nije mogla zvanino da ini. Sve ovo navodi na zakljuak da eenija, kao i svi ogromni, nelegalni poslovi, ne bi bili mogui da odredeni ljudi iz vrhova u Moskvi, nastojei da stvore od eenije zemlju u kojoj mogu da rade ta hoe, nisu stvorili mogunost iz koje se izrodilo zlo i pogodilo samu Rusiju. 148

Komitet 300

Vratimo se heroinu pod kontrolom Komiteta 300. Meksiko je poeo da proizvodi male koliine heroina. popularnog u Holivudu pod imenom "meksiki braon". U njegovu proizvodnju i transport u SAD, bili su, umeani neki krugovi meksike vlade i vojske, koji su imali saradnike u istim krugovima u Americi. Trgovinski sporazum "NAFTA", stvorio je uslove za nesmetani uvoz roba preko granica, pa samim tim i droge. Ima onih koji tvrde da je "NAFTA" stvorena prvenstveno zbog toga da olaka unos droge u Ameriku. Naravno, bilo je nepredvienih incidenata, kada su policijski organi, koji nisu znali za ovaj dogovor, presecali velike poiljke droge. Takav sluaj se desio u novembru mesecu 1991 godine, kada su agenti meksike policije za borbu protiv narkotika, na jednom malom aerodromu opkolili krijumare, mislei da ovi tovare marihuanu, glavni meksicki izvozni "artikal" za Ameriku. Iznenadili su se kada su videli da se u avion ubacuje heroin. Tog frenutka se pojavila grupa meksikih vojnika i nemilosrdno poubijala policajce! Bio je to ozbiljan incident, koji je meksicki predsednik Galtijeri zatakavao svim silama, jer je ovo bio prvi sluaj da u okviru eme Komiteta 300 ima nesuglasica i sukoba oko kljune aktivnosti, koja donosi novac i mo, inei planove na razbijanju nacija, u okviru fizikog i mentalnog zdravlja, ostvarivim. Slian sluaj se desio u Iranu, jer je droga iz "Zlatnog Polumeseca" ila kroz Iran, Tursku i Liban. Iranski ah Pahlavi pokuao je nasilno da prekine ovu liniju, a u prvom trenutku to mu je polo za rukom, Narkomanija je bila ozbiljan problem u Iranu, sa milion ovisnika od droge. Gubitak tako velikog proizvoaa kao to je Iran, britanska narko oligarhija nije mogla da dozvoli. Uskoro su protiv Pahlavija zapoete akcije na planu potkopavanja njegove vlasti. Taj posao je za Komitet 300 obavila Amerika. Ajatolah Homeini je vrlo tajanstvena linost. Mnogi tvrde da se umesto pravog Homeinija, koji je iveo u egzilu, pojavio dvojnik koga je pripremio i kontrolisao MI6, britanska obavetajna sluba, jedna od slubi pod kontrolom Komiteta. Kada su pristalice Homeinija zauzele ameriku ambasadu u Teheranu, priliv oruja iz Amerike u Iran nije obustavljen. Da su to Amerikanci uinili, Homeini bi obustavio isporuku opijuma Britancima. Homeini je bio vrlo tolerantan prema proizvodnji opijuma. U 1984 godini, proizvodnja opijuma u Iranu je iznosila preko est stotina i pedeset metrikih tona, to je ovu zemlju skoro izjednailo sa proizvodnjom u "Zlatnom Trouglu". U istom periodu, broj ovisnika od heroina u Iranu, dostigao je stravinih dva mili149

Dosije Omega ona ljudi. ah Reza Pahlavi nije bio jedina rtva Komiteta. Vilijem Bakli, ef stanice CIA u Bejrutu, vrio je obimnu istragu i praenje puteva droge u Libanu, Iranu, ak i Pakistanu. Uskoro su u sedite CIA, u Lengliju, poeli da stiu njegovi dokumentovani izvetaji o trgovini drogom u "Zlatnom Polumesecu". Kada je postavljena bomba pred ameriku ambasadu u Islamabadu, Bakli je povuen nazad u SAD, jer njegov status i delovanje vie nisu bili tajna. Onda je CIA uradila neto to kri sve principe tajnog rada i njenu sopstvenu proceduru. Ponovo je na teren poslala agenta, iji je identitet bio otkriven. Tako se Bakli ponovo naao na slubi u Bejrutu. Komitet 300 ga je osudio na smrt zbog njegove predane borbe protiv narko mafije, a CIA je pustila da njihov agent bude rtvovan. Bakli je kidnapovan u Bejrutu, od strane muslimanske milicije. Podvrgnut stranom muenju, kojim je rukovodio general sirijske obavetajne slube, Mohamed el Huili, Bakli je odao itavu mreu svojih dounika i agenata DEA na terenu, a zatim je likvidiran.

Put kokaina

Kokain je neprikosnovena droga u Junoj Americi. Njen uspon i razvoj datiraju od tridesetih godina ovog veka. Tada je britanski kapital naglo krenuo u osvajanje zemalja June Amerike. Procena je da je investicija bila vea od jednog triliona funti! ta je bio razlog tolikih investicija u jedan zaostali, umali kontinent? U svojoj knjizi, Kolmen tvrdi da je razlog droga, dugorono razvijanje proizvodnje i distribucije, koje e trajati vekovima i koju e iz senke kontrolisati one iste porodice i porodine banke koje to rade u protekla dva veka. Neverovatno je kako savreno funkcionie sistem zatite ovih monih porodica i koliko je bogatstvo i mo skoncentrisana u uskom krugu. Procena je da je samo petnaest porodica u Britaniji kontrolisalo veinu bogatstva imperije u zadnja dva veka. Junu Ameriku i Karipski basen kontrolisali su ser arls Beri i porodica emberlen. Na njihovim ogromnim posedima ropstvo se zadralo do duboko u devetnaesti vek, a osnovna proizvodnja nisu bile banane i kafa, ve droga. U jednom trenutku, najvei izvozni artikal Jamajke bila je "ganda", monija varijanta mari150

Komitet 300

huane. Njen izvoz u Ameriku odrao se do danas, uz pomo trgovinskog pakta poznatog kao "Inicijativa karipskog basena", iji idejni tvorci su Dejvid Rokfeler i Henri Kisinder. U Junoj Americi. proizvodnja i trgovina drogom je odlino organizovan porodini posao. Centar te aktivnosti na kontinentu je Kolumbija, sa ezdeset i pet odsto svetske proizvodnje, Peru, sa dvadeset i est odsto i Bolivija, sa devet odsto. Snaga narko kartela je tako velika, da su u jednom trenutku gerilci, borci za slobodu pokreta M 19, krenuli u otvoreni napad na dravne institucije, vojsku i policiju. Zavedeno je vanredno stanje u zemlji. Onima koji poznaju zbivanja u ovoj zemlji, bilo je jasno da iza M19 stoje svemoni narko baroni, podeljeni u dva velika kartela, jedan u Medelinu, a drugi u Kaliju. Medelinski kartel, tradicionalan i brutalan, koji se nemilosrdno obraunavao sa svima koji su mu se nali na putu, vodila su brada Ooa, Horhe i Fabio. Njihov "direktor operacija" bio je famozni Pablo Eskobar. Nain vodenja poslova odigravao se "kao na filmu", pa su "gospodari iz senke" odluili da veu panju poklone kartelu iz Kalija. Sa Eskobarom i braom Ooa postignut je sporazum da navodno budu uhvaeni i osueni na zatvorsku kaznu, kako bi ceo svet video delovanje pravde protiv narko bosova. "Zatvor" u kome su se nali, pre lii na hotel sa etiri zvezdice, nego na kaznionicu, ali to je bio deo dogovora. Takoe, zatvorski uvari ine svojevrsnu gardu narko bosovima, koji iz ovih zatvora i dalje vode svoje poslove. Kartel iz Kalija pogodniji je za saradnju, jer njega vode "biznismeni". Nema pucnjave i spektakularnih likvidacija, paradiranja i razbacivanja novcem. Ovi poslovni ljudi se dre vrlo diskretno i sem toga nikada nisu pokuavali da kokain unose i prodaju na Floridi. Njihova trita su Njujork, Los Aneles i Hjuston, tradicionalno heroinska trita, na kojima je kartel iz Kalija uao u osvajanje klijenata i skoro dostigao prihode od heroina. Uklanjanje neposlusnog Manuela Norijege i invazija Paname, izbacili su za izvesno vreme Panamu iz kljunog lanca. Panamske banke, nezaobilazna karika za pranje novca, su prevaziene. Uklanjanje Norijege, nekada Ijubimca CIA, i njenog efa Vilijema Kejsija, kao i vojnih krugova koji su sa aerodroma u Panami prebacivali oruje "kontraima" u Nikaragvu, poklopilo se (kakve sluajnost) sa ulaskom Kali kartela u igru. Kampanju protiv Norijege zapoeo je Desi Helms, "jastreb" amerikog Senata, ultrakonzervativac, borac za tradicionalne moralne vrednosti i hrianski fundamentalista. To mu, naravno, ne smeta da bude omiljeni 151

Dosije Omega saradnik Arijela arona, izraelskog "jastreba", biveg generala i ministra, jednog od najveih trgovaca orujem u Centralnoj Americi i Kolumbiji. Tako je promena "poslovnog partnera" u Panami bila brza i jeftina: svega sedam hiljada mrtvih panamaca i par milijardi dolara tete, to se moe brzo nadoknaditi. Da trgovinu drogom organizuju i vode drave, njene slube i mone tajne organizacije, potvruje zdravorazumsko pitanje: Kako je mogue da uz sve moderne oblike praenja na zemlji, u vazduhu i svemiru, uz neograniene mogunosti snimanja telefonskih razgovora, faks poruka, carinskih organa, policije i dounika, nije izvodljivo zaustaviti proizvoae droge? Odgovor je vrlo prost, ma koliko zvuao strano. Droga je proizvod koji ostvaruje dve kljune funkcije Novog svetskog poretka, Ona donosi enormne, neoporezovane i neevidentirane profite. Osim toga, droga pretvara veliki broj ljudi, u svim zemljama sveta, u narkomanske ovisnike, koji imaju samo jednu ivotnu elju, da po svaku cenu dou do sledee doze. Navodna borba protiv droge u zemljama zapadnog sveta je farsa. Ogromna sredstva i ljudski potencijali koriste se da bi se zaplenilo deset odsto svetskog prometa droge. Oni kojima je stalo da se sprei zlo, predlagali su sasvim logine mere da se ono suzbije. Jedno od prvih je da se proizvoai acetnog anhidrida, kljune hemikalije za proizvodnju heroina, obavezu na strogo voenje poslovnih knjiga, jer bi tako bilo lako pratiti kuda se krece ovaj agens bez koga nema proizvodnje droge. Drugi predlog je da se ukinu TIR tablice u kamionskom transportu, u okviru Evropske ekonomske zajednice. Bezbroj puta je dokazano da su ove oznake za neometan prolaz, bez kontrole na usputnim granicama, idealno sredstvo za transport droge kroz Evropu. Ceo sistem TIR zamisljen je u cilju izbegavanja kontrola. Sadraj tereta garantuje poiljalac robe, i to papirima koje voza nosi sa soboro! Ovaj sistem je navodno izrailjen da bi se kvarljiva roba, u prvom redu voe i povre, to pre dostavila korisnicima u Zapadnoj Evropi, bilo da su to samoposluge ili baze NATO pakta. Nije sluajno da je zato ba Bugarska, nekada veliki proizvoa batovanskih proizvoda, postala jedan od kljunih karika u transportu droge sa Bliskog Istoka u Evropu. Tako je otkriveno da je velika bugarska transportna kompanija "Kinteks", zapravo veliki prevoznik heroina irom Evrope. Krastavac i paradajz se prosipao na odreditu, jer ko e da vodi rauna o povru koje vredi par hiljada maraka, kada je u kamionu poiljka vredna milione maraka. Slino je i u drugim 152

Komitet 300

zemljama sveta, pogotovo centrima za distribuciju droge. Na primer, agentima DBA je zabranjen ulaz u Hong Kong, a po zakonima te drave, policijskim organima je zabranjeno da pregledaju brodsku dokumentaciju dok je brod u luci! Naravno, zaustavljanje brodova i pregled tereta na puini predstavlja sasvim drugu proceduru u okviru pomorskog prava. Lake je pregledati dokumentaciju stotinu brodova u luci. nego teret jednog broda na puini. Koliko bi to patrolnih brodova i Ijudstva bilo potrebno, da se saekuju i pregledaju stotine brodova, koji naputaju luku Hong Kong, Makao, angaj, ili neku od desetina drugih, za koje se zna da se u njima vri ukrcaj droge? Posebnu opasnu grupaciju ine legalne farmaceutske korporacije, koje proizvode sintetiku drogu. "Tavistok" institut. "mozak" Komiteta 300, stoji iza velikih drutvenih pokreta kao to su "Era Vodolije", "hipi pokret", razni muziki trendovi i novi oblici populame subkulture, gde droga zauzima znaajno mesto, kao sredstvo "oslobadanja od konvencija", ili stvaranja novih negativnih utopija. Tako je jedna od najveih farmaceutskih kompanija na svetu, vajcarski "Sandoz", odgovoraa za uvoenje LSD-a u novi "stil ivota" desetina tniliona ljudi. u svetu, prvenstveno u Americi. Kada je jedan od njenih hemiara, Albert Hofman, otkrio kako se pravi sintetiki ergotamin, mona mainerija Komiteta 300 finansirala je projekat preko jedne od svojih banaka ("S. C. Varburg"). Angaovala je "Tavistok" institut i "Stanford Riser", jo jednu od svojih firmi za definisanje novih potreba ljudi i stvaranje novih umetnikih i kulturolokih trendova. Ovi trendovi slue, prosto reeno, za ispiranje mozga railiona ljudi irom sveta, kako bi se stvorio prostor za ve definisan dvosmerni nain delovanja - stvaranje novih. enormnih profita i zombiranje oveanstva. Drugi primer je proizvodnja valijuma, droge za smirenje. Valijum proizvodi vajcarski farmaceutski gigant "Hofman la Ro". Trokovi kompanije za proizvodnju valijuma su tri dolara za kilogram pilula. Grosistima se kilogram prodaje za dvadeset hiljada dolara, a kada stigne do potroaa, u apoteke, cena kilograma valijuma je pedeset hiljada dolara. Valijum je inae lek koji se u Americi i Evropi prodaje u ogroranim koliinama, jer je navodno najbezopasniji za upotrebu. Slino je i sa svakim drugim medicinskim preparatom. Kompanija "Hofman la Ro" je najvei proizvoa C-vitamina na svetu. Proizvodnja ovog preparata kota manje od jednog centa po kilogramu, a prodaje se uz profit od deset hiljada odsto. Naravno da legalni proizvoai droge, odnosno lekova koji imaju ista ili slina 153

Dosije Omega dejstva kao prirodne droge, ne spadaju u kriminalce, niti e ikada doi pod udar zakona. U ruke pravde padaju sitni trgovci drogom, male bande, individualci i konkurencija. Oni koriste riskantne metode. Robu prevoze na nain koji se moe otkriti, a novac nose runo, u banke gde e se obaviti "pranje". Veliki narko bosovi esto prijavljuju konkurentske dilere droge policijskim organima, kao i svoje lanove koji ele da se osamostale, ili one koji se ne pridravaju strogih pravila podele trita, profita i funkcionisanja celokupnog sistema. Veliki igrai, vlasnici mree na svetskom nivou, nikada nisu ugroeni. Dobro zatieni svojom politikom moi, aristokratskim poreklom i ogromnim sumama novca kojima raspolau, oni su iznad krivinog zakona. Komitet 300 je pre.svega narko kartel, toliko moan da je skoro neraogue prodreti i identifikovati ta sve kontrolie. Izmiljeni su i funkcioniu elektronski sistemi za pranje novca, od kojih je poznat "CHIPS" sistem (akronim od "Clearing House Intemational Payments Sistem"), smeten u "Burouzu", u Njujorku, gde se nalaze najvee banke i raunovodstvenc firme. Ovaj sistem koristi dvanaest velikih banaka, meu njima "Hong Kong end angaj Benk" i "Kredit Svis". U kombinaciji sa "SWIFT" sistemom, koji je takoe u Americi, transakcijama prljavog novca je teko ui u trag. Moda su za sada nedodirljivi "Dreksel Burnhem", "Kredit Svis" i "Hong Kong end angaj Benk", ali e i njih jednog dana zadesiti sudbina "BCCI" banke o kojoj sam govorio. Bie razotkriven makar jedan deo ogromnog sistema prevare i prikrivanja. Jedna od znaajnih finansijskih institucija Komiteta 300 je i "Ameriken Ekspres". Predsednici ove kompanije uvek su iz redova Komiteta 300. "Amerikan Ekspres" je umesan u sve poslove Komiteta. Izmeu ostalog, vlasnik je "Trejd Development Benk", preko koje se ogromne koliine zlata alju na berzu u Hong Kong, radi isplate prodavaca opijuma. Kroz "Amerikan Ekspres", lako se pere novac od droge, preko njenih kreditnih kartica i putnikih ekova. Velika snaga i prednost "Ameriken Ekspresa" lei u tome to je ova privatna kompanija dobila pravo da tampa putne ekove, koji su zapravo novac. Kroz svoju svetsku mreu, i milione mesta gde se ekovi mogu upotrebiti za plaanje, zapravo stvara idealne mogunosti za pranje novca, koji e se legalno pojaviti kao pokrie za izdate ekove. Pametno, zar ne? Poslovanje "Ameriken Ekspresa" nakratko je istraivao ameriki javni tuilac Edvin Miz, ali je brzo morao da napusti istragu i posao, jer je bio "nepodoban". 154

Komitet 300 Organizacije pod kontrolom Komiteta

Stotine organizacija, instituta, medijskih kua, dravnih institucija, dravnih policijskih i obavetajnih slubi, kao i hiljade pojedinaca, angaovani su, po raznim osnovama, u aktivnostima Komiteta 300. Manipulacija se obavlja uvek u vie slojeva istog nivoa, a zatim u piramidalnoj strukturi, gde ide ka vrhu piramide. Kako to izgleda, pokazau primerom. Na politikoj ravni, dno piramide ine politiki pokreti i partije, "krajnja levica", komunizam, socijalizam i partije centra laburistikog tipa. Drugu stranu spektra ine "krajnja desnica", faizam, cionizam, republikanci i demokrati u Americi, i engleski konzervativci, koji se na ivici "politike piramide" susreu sa laburistima. Na bankarskoj piramidi, osnovu ine poslovne banke. Na piramidi drutvenih fenomena, osnovu ine biznis, vojska, obrazovanje, mediji, religija, medicina, nauka i negativni aspekti obavetajne agencije - kriminal. Na politikoj piramidi vii stepen ine "nadnacionalne organizacije". Na bankarskoj su to nacionalne banke - u Engleskoj "Benk of Ingland", u Americi "Banka federalne rezerve". Na piramidi drutvenih fenomena su oni koji formiraju globalne drutvene trendove i svetsko javno mnjenje. Vrh politike piramide ine lanovi tajnih drutava Komiteta 300, kao svetske "nadvlade" i tajnih drutava o kojima se vrlo malo, ili nita ne zna. Vrh bankarske piramide ine "Meunarodni monetarni fond", "Svetska banka", "OECD", "Meunarodna banka za poravnanje" i "Meunarodna bankarska komisija". Vrh piramide drutvenih fenomena ini "globalna elita". probrani pojedinci iz svih ostalih struktura. Ove piramide postoje kao ispreplitane mrea, proete i povezane, nezavisne i zavisne jedna od druge, podstiue i degradirajue prema potrebi, isturene kada se to trai i diskretne, kako bi se neke stvari odradile u miru. Kada je potrebno, nastupaju estoko i smrtonosno. Kada se ini da je lake postii cilj ubedivanjem, na raspolaganju su im beskrajna sredstva diplomatije i korupcije. Ova knjiga bi liila na telefonski imenik, kada bih pokuao da nabrojim sve take ove paukove mree. Ili bolje reeno, liila bi na kancerogene elije po telu oveanstva. Zato u vam panju skrenuti na najpoznatije i najuticajnije organizacije, a konteksti njihovog delovanja pojavie se sami.

155

Rimski klub
Rimski klub se u javnosti pojavio 1968 godine. Osnovao ga je Aurelio Peei, mason i lan Komiteta 300. Bio je jedan od izvrnih direktora "Fijata", na ijem elu je veoma znaajni lan Komiteta i Bilderberga, ovani Anjeli. Anjeli je jedan od najmonijih ljudi sveta, pripadnik porodice koja svoje korene i mo ima u Crnom plemstvu Londona, Venecije i enove. Rimski klub je definisan na sastancima dranim na imanju Rokfelerovih u Belau, Italija. Planovi Rimskog kluba su: briga za ivotnu sredinu, zaustavljanje industrijskog razvoja na Zapadu i u zemljama Treeg sveta, kontrola populacije oveanstva i restruktuiranje sveta u pet regiona, pod kontrolom jedne svetske vlade. U periodu od 1968 do 1972 godine, Rimski klub je postao definisano telo naunika, zastupnika "nove nauke", globalista, planera budunosti i internacionalista svih moguih usmerenja. Peeijeva knjiga "Ljudski kvalitet" je definisala doktrinu, koju je kasnije prihvatilo i politiko krilo NATO pakta. Osnovna ideja Peeija je da se zaustavi "manija rasta", ili kako doslovno kae, "nekontrolisani rast oveanstva, energetska kriza, stvarni ili potencijalni gubitak resursa, degradacija ivotne sredine, irenje nuklearne energije i povezane posledice". Rimski klub i njegovi finansijeri su visoko organizovana tela, koja rade direktno za NATO pakt. Veina visokih funkcionera Rimskog kluba pre toga je radila za NATO. Rimski klub je formulisao sve politike funkcije i principe NATO pakta. Kao jedna od najvanijih grana za formulisanje spoljnopolitikih stavova Komiteta 300 (drugu ine bilderbergovci), Rimski klub je nastao od lanova Morgentau grupe, sa ciljem ubrzavanja inicijative za stvaranje svetske vlade. Zadatak Rimskog kluba je da stvori i proiri ideje postindustrijskog doba u Americi, i sprovede itav niz programa kontrakulture, kao to su droga, rok muzika, seks, hedonizam, satanizam i navodni pokreti za zatitu prirode. Zato nije udno da se u upravnom odboru Rimskog kluba nalaze mnogi strunjaci za primenjenu socijalnu psihologiju sa "Tavistok" instituta, "Stanfordskog instituta za istraivanje" i "Instituta za socijalne odnose", kao i itav niz strunjaka i savetnika. Njihov cilj je da se ove ideje usvoje, 156

Rimski klub pa ak i da NATO pakt usvoji doktrinu Zavere Vodolije. U jednom razgovoru, Peei je generalu Aleksandru Hejgu izneo sutinu svog verovanja, rekavi da se osea kao reinkarnirani Adam Vajshaupt. Moda je Peei ideolog savremenih iluminata, ali ono to je sigumo je da je njegovo tridesetogodinje delovanje na elu Ekonomskog saveta "Atlantskog instituta" bilo kljuno u formulisanju NATO strategije i njenog prelaska sa lokalnog, evropskog, na globalni plan. Rimski klub nije organizacija savetodavnog tipa koju ine naunici, kako bi se to dalo zakljuiti na osnovu njenog pretenog sastava. Ona je prava, konspirativna organizacija, koja ima konkretna zaduenja da izaziva i upravlja ekonomskim recesijama i potresima. To je samo deo taktike na globalnom planu, za ozbiljnije poremeaje koji se pripremaju u skladu sa planovima Komiteta 300. Rimski klub ima rairenu mreu ne samo instituta i naunika. ve deluje i kao "drava u dravi". Ima svoju obavetajnu slubu, a koristi rad Interpola i Mosada, kao i nekadanjeg KGB-a, zahvaljujui velikim ekonomskim projektima sa SSSR-om, koje je zapoeo Anjeli. Od svog osnivanja, Rimski klub ima za jedan od osnovnih ciljeva, ruenje ustavnog poretka Italije, u sprezi sa svim nadnacionalnim svetskim centrima moi. U Italiji je imao pomo lanih masona iz Loe P2 i Crvenih brigada, iji teroristi su uivali zastitu nekih od najmonijih italijanskih porodica i koristili njihov novac, uticaj i njihove kue za sakrivanje. Rimski klub je umean u ubistvo italijanskog premijera Alda Mora, koga su kidnapovale Crvene brigade 1978 godine, zbog njegovog opiranja "nultoj stopi rasta", predvienoj za Italiju i druge industrijske zeralje. Ovaj koncept stvoren je u Komitetu 300, a egzekutori su Rimski klub, kao neka vrsta ministarstva spoljnih poslova, i "Kraljevski institut za meunarodne odnose" (RHA). Covek koji je direktno pretio Aldu Moru, da prihvati odluke Rimskog klnba, bio je Henri Kisinder, o emu je 1982 godine svedoio bliski Morov saradnik, Gorado Gvrconi. Naravno, ono to je bila senzacija u italijanskim novinama, nije bila senzacija za velike ampione demokratije, amerike novine, kao to su "Vaington Post" ili "Njujork Tajms", koje o Gverconiju nisu objavili ni re. Ubistvom Alda Mora, od strane teroristike grupe koju je kontrolisala paramasonska loa P2, Italija je postala eksperimentalno podruje, kako bi se videlo kojom brzinom se moe izazvati haos i politika kriza u zemlji. Sem toga, Italija je sedite Katolike crkve, koju treba unititi zajedno sa svim velikim religijama. Takoe, tu ive neke od najmonijih oligarhijskih porodica, koje pripadaju Crnom plemstvu. Italija je zemlja
157

Dosije Omega ulaza droge iz Irana i Libana u Evropu, to je najvaniji trgovinski artikal Komiteta 300. Aktivnu ulogu u likvidaciji Mora i ispunjenju planova Komiteta 300 odigrao je tadanji ameriki ambasador u Rimu, Riard Gardner, koji je blisko saraivao sa Betinom Kraksijem, znaajnim lanom Rimskog kluba i NATO pakta. Kraksi je, kao premijer, uspeo da nanese prve ozbiljne udarce strukturi Katolike crkve u Italiji, inauguriui zakon o razvodu i abortusu, to je izazvalo dalekosene posledice, ne samo na planu religije. U junu i julu 1982 godine, Eleonora, supruga Alda Mora, posvedoila je na sudu da su i njoj pretili smru. Njenom muu je pretila "politika linost iz vrhova Sjedinjenih Drava", koja je doslovce rekla: "Ili ete prestati sa sprovoenjem svoje politike linije, ili ete za to debelo platiti." Rimski klub, radei po instrukcijama Komiteta 300, stoji iza kanjavanja pakistanskog predsednika, generala Zia Ul Haka, zbog uplitanja u rat u Avganistanu. Avion predsednika Ul Haka, u kome se nalazila i delegacija vojne obavetajne slube SAD-a, na elu sa brigadnim generalom Herbertom Vasomom, oboren je raketom. Kisinder i Rimski klub su krivi za smrt i prethodnog predsednika Pakistana. Ali Buta. U belekama prokrijumarenim iz zatvora, Buto je zapisao da mu je Kisinder otro pretio: "Napraviu od vas uasan primer, ako budete nastavili sa svojom politikom uzdizanja zemlje." I pored upozorenja, Buto je napravio greku, koju Rimski klub nije mogao da mu oprosti. Hteo je da od Pakistana stvori nuklearnu silu. To je bila pretnja za Izrael i njegovu ulogu kontrolora Bliskog Istoka. Dravni udar i kasniju likvidaciju Ali Buta, izveo je Zia UI Hak, lan "Saveta za medunarodne odnose", jo jedne jake organizacije Novog svetskog poretka. Zainteresovanost Rimskog kluba za nuklearni program Pakistana, imalo je jedan vrlo bitan razlog. Rimski klub je promoter zatite prirode, "zelenih" i drugih pokreta, koji tite svet od nukleame energije. Klub je decenijama finansirao ovakve organizacije irom sveta. Meutim, razlozi su mnogo prozainiji, a briga za oveanstvo isto licemerje. Ako zemlje Treeg sveta dou do izvora jeftine energije, to e ojaati njihovu nezavisnost i izlazak iz kandi "Meunarodnog monetarnog 158

Rimski klub fonda", to bi bilo katastrofalno za planove Rimskog khtba i Komiteta 300. Siromani moraju da ostanu siromani, kako bi bili izvor izrabljivanja u korist "razvijenih" zemalja. Specijalizovani instituti Rimskog kluba u stanju su da dobiju i urade razvojne projekte najvieg nivoa, a to je upravo ono to ele, kako bi kroz njih plasirali svoje ideje. Jedan od karakteristinih primera je projekat koji je NASA naruila od "Tavistok" instituta, da se utvrdi kako e svemirski program uticati na ameriko javno mnjenje. "Tavistok" je projekat delegirao dalje, "Stanfordskom institutu za istraivanje" i "Rand korporaciji". Istraivanje je pokazalo da svemirski program NASA izuzetno povoljno utie na iroke slojeve stanovnitva, poev od predavanja na univerzitetima i kolama, do irenja interesovanja za razne oblasti nauke, kroz novine, knjige, film i televiziju. Preporueno je da se zaustavi dalji NASA program. Rimski klub je odmah reagovao. U Dovilu, u Francuskoj, organizovana je konferencija, na kojoj su i zvaninici NATO-a imali svoju ulogu, sa ciljem da se zaustavi tehnoloki i industrijski progres SAD-a! U to vreme se pojavila knjiga Zbignjeva Beinskog, "Tehnotronska era", i nova knjiga Aurelija Peeija, "Provalija pred nama". Peei ponovo insistira na (nedokazanoj) postavci da e u budunosti doi do haosa, ukoliko svetom ne vlada jedna svetska vlada, Takoe je i ovom prilikom bio protiv nacionalne drave, tvrdei da njihovo postojanje deluje destruktivno na razvoj ljudskog roda. Umesto toga, ponudio je "kolektivnu odgovornost". U mnogim svojim govorima i javnira nastupima, Peei je insistirao na tezi da je "nacionalizam kao kancer u oveku". Njegov saradnik i istomiljenik, Ervin Laslo, autor je jednog od kljunih dokumenata Rimskog kluba, nazvanog "Ciljevi oveanstva", u kome su kljune teze napad na industrijsku ekspanziju i porast stanovnistva. lan Rimskog kluba, Harland Klivlend, autor je izvetaja, kojeg kao da je pisao Adolf Hitler, u vezi reenja "jevrejskog pitanja". Klivlend predlae da zemlje Treeg sveta, same izmeu sebe, odluce ije stanovnitvo treba smanjiti. Jedan od primenjenih recepata Komiteta 300 je da se stanovnitvo podsaharskog regiona namerno, izgladnjivanjem, desetkuje. Ovakvoj "politikoj teoriji" nije potreban komentar. Sutina je u oduzimanju prirodnih resursa "nesposobnim nacijama" i uskraivanje mogunosti zemljama Treeg sveta, da razvijaju poljoprivredu i industriju. Ukoliko ne prihvate koncept "globalnog planiranja", koji ne ide u korist tih drava, onda e potonuti u spolja izazvanu krizu i haos. Ovaj koncept je dosledno primenjen u arapsko-izraelskom ratu, 1973 godine, kako bi se otro istakla opasnost 159

Dosije Omega da svetskim resursima nafte ne mogu upravljati te zemlje, ve globalni kontrolori. Naravno, ovaj kontrolor je Komitet 300, koji svoje delovanje pravda navodnom zabrinutou za ugroenost resursa i sigumost sveta. Kakav cinizam. Potpuno je u skladu sa njihovora osnovnom politikom doktrinom, po kojoj tajno izazivaju konflikte, a onda ih javno reavaju u sopstvenu korist. Komitet 300 je naredio Rimskom klubu da iskoristi poljski nacionalizam, kako bi generisao ekonomsku krizu, koja e dovesti do politike destabilizacije zemlje. Solidarnost je tvorevina Zbignjeva Beinskog. On je izabrao ime za "radniki sindikat", kao to je izabrao i njegove aktiviste i organizatore. Solidarnost nije radniki pokret, iako je delovanje zapoelo u brodogradilitu u Gdanjsku. To je politika organizacija, pomagana iz inostranstva, da dovede do politikih promena u Poljskoj. Veina voa Solidamosti su potomci Jevreja boljevika iz Odese. Poznati su kao agresivni antikomunisti. Pomo iz inostranstva podrazumevala je i "savetniku" ulogu Defrija Saksa, ije reforme e Poljsku pretvoriti u ekonomskog roba SAD-a. Ono to e SAD initi u budunosti, izloeno je u knjizi Zbignjeva Beinskog, "Tehnotronska era", koju je napisao za potrebe Rimskog kluba. Bez uvijanja, on iznosi osnovnu tezu da Amerika ulazi u eru koja ne lii na nita to joj je prethodilo. To je tehnotronska era, koja lako moe postati diktatura. Po oceni Beinskog, ameriko drutvo je sada u "informatikoj revoluciji, ije je teite na zabavi, spektaklima za gledaoce (zasieno televizijskim pokrivanjem sportskih dogadaja), koji postaju opijum za besciljnu masu". Nekada je religija bila opijum za mase. Danas je to zabava, sport, seks, muzika i droge. Beinski predvia: "Uskoro e biti mogue ostvariti skoro potpunu kontrolu nad svakim graaninom i otvarati dosijea, koja e sadrati i najlinije detalje o zdraviju i ponaanju svakog graanina. Ovi dosijei e stajati na raspolaganju viastima. Vlast e prelaziti u ruke onih koji budu kontrolisali informacije. Po.stojee institucije bie dopunjene institucijama za upravljanje pretkriznim situacijama, iji e zadatak biti da unapred indentifikuju mogue drutvene krize i razviju programe koji e se sa njima suoiti." Iz ovog koncepta je kasnije razvijena FEMA. Ne treba zaboraviti da je Beinski jedan od vodeih lanova Rimskog kluba, Komiteta 300, lan "Saveta za medunarodne odnose" i pripadnik poljskog Crnog plemstva. 160

Rimski klub Rimski klub se posebno angaovao na sprovoenju politike Komiteta 300 u Junoj Americi. U prvom redu je to bio graanski rat u Salvadoru. za koji je razraen plan. po kome je to trebalo da bude novi tridesetogodinji rat. Plan je nosio bezazleno ime, "Andski plan", a za njegovo sprovodenje bio je nadlean Henri Kisinder. Polarizacija Severne i June Amerike bio je plan Komiteta 300. Kisinder je bio izvrilac, a jedan drugi lan Komiteta, Vili Brant, nemaki kancelar i predsednik Socijalistike intemacionale, bio je glavni koordinator i finansijer rata u Salvadoru. Njegov tienik, koji je na politiku scenu stupio kao posrednik u ime Rimskog kluba, bio je Felipe Gonzales, kasniji predsednik vlade panije. Dalje rastakanje June Amerike takoe je sproveo Komitet 300. Ova organizacija podstakla je rat oko Foklandskih ostrva, izmeu Argentinc i Velike Britanijc, praen smcnom vlasti u Argentini, ekonomskim haosom i politikim potresima. Plan je razraen u Kisinderovoj firmi "Kisinder Asosijcjts", pod vodstvom iskusnog lorda Karingtona, jednog od lanova iz samog vrha Komiteta 300. Foklandski rat prouzrokovao je tetu i drugim zemljama June Amerike, u prvom redu Meksiku. Argentina i Meksiko su saradivali na atomskom programu, a Meksiko je imao vrlo ambiciozne razvojne planove. bazirane na jeftinoj atomskoj energiji. Rimski klub je u periodu od 1986 do 1991 godine, uspeo da zaustavi izvoz nukleamc tehnologije zemljama u razvoju, izuzimajuei Izrael, sa opravdanjem da je to ekoloki opasna tehnologija. To je nanelo tetu mnogim zemljama. to se tie Meksika, ostvaren je strateki cilj da ova zemlja ostane siromani izvor radne snage, koja toboe ilegalno radi u Americi, kao i da se iskoriste rezerve nafte koju Meksiko ima, to je osnovni cilj naftakog lobija u senci Rimskog kluba. Od stotina naunika u SAD-u, koji rade pod kontrolom Rimskog kluba, ime Bernarda Levina nije na listi poznatih i slavnih. Ali on je izuzetno vaan, kao tvorac planova, kojima su rueni reimi u Iranu, Filipinima, Junoj Africi, Nikaragvi i Junoj Koreji. Silazak sa vlasti iranskog aha Pahlavija iao je po planu, koji su razradili Bernard Levin i Riard Falk, a supervizor je bio Robert Anderson iz "Aspen instituta". Levin je autor knjige "Vremenske perspektive i moral", koju je pisao za potrebe Rimskog kluba. U knjizi razmatra naine slamanja mo rala nacija i pojedinaca. "Jedna od gtavnih tehnika za slamanje morala, kroz strategiju terora, sadri se u sledeoj taktici: drati osobu u neznanju oko toga gde je i 161

Dosije Omega ta moe da oekuje. Uz to, ako este oscilacije izmeu otrih disciplinskih mera i obeanja o dobrom tretmanu, zajedno sa irenjem kontradiktornih vesti, ine strukturu situacije nejasnom, tada pojedinac prestaje da shvata da li neki plan vodi ka cilju ili ne. Pod ovim uslovima, ak i oni pojedinci koji imaju jasne ciljeve i spremni su na rizike, ostaju paralizovani jakim unutranjim konfliktom oko toga ta da urade."

Demoralizacija ima za cilj prihvatanje ponuenih reenja, bez obzira kakva su. Tada se obino prihvataju reenja koja nudi "autoritet". ili "harizma". Ovaj princip najee primenjuju navodni spasioci nacije, lane mesije i oni koji znaju bolje od drugih ta je dobro za njih. Homeini je godinama pripreman od strane MI6 (britanske obavetajne slube) u Parizu, kako bi se pojavio kao spasilac i harizmatski voa. Boris Jelcin je iz sline kole. Rimski klub je vodio karapanju protiv hrianskih crkava, stvarajui u njihovim redovima fundamentaliste i televizijske propovednike, koji su se uspeno borili za cionistiki Izrael. Kada je poela agresija na Irak, po svom karakteru genocidna, svi mediji u Americi su preplavljeni emisijama koje su opravdavale "pravedan hrianski rat protiv Iraka". Propovednik Bil Graham se molio zajedno sa predsednikom Dordom Buom, neposredno pre nego to su "tomahavci" i avioni poleteli na Irak. Ovo licemerno hrianstvo pokazuje samo koliko ga malo ima u srcima onih, koji alju smrt drugima. Pokazuje i generalno stanje duha u Araerici, u kojoj je Rimski klub uspeno sproveo svoje ciljeve. Kljuni ovek Rimskog kluba u Americi je senator Klejbom Pel. Tu su jo i Frenk M. Poter, predsednik senatskog potkomiteta energije, Volter A. Han iz kongresne slube za istraivanje, En etam i Daglas Ros, ugledni ekonomisti. Mnogi lanovi Rimskog kluba su u isto vreme lanovi i drugih institucija i drutava. Ovde u navesti samo neke, a njihova imena emo sretati u vie navrata: Dejvid Rokfeler iz "Cejz Menhetn banke"; Gabrijel Hejg iz "Hanover Trast banke"; Milton Kac iz "Fordove fondacije"; Vili Brant, predsednik Socijalistike.internacionale, agent KGB-a i lan Komiteta 300; Irving Blustoun, predsednik Izvrnog odbora "Sindikata radnika autoindustrije"; Rasel Trejn, pretsednik amerikog ogranka Rimskog kluba i "Svetskog fonda prirode" princa Filipa, supruga engleske kraljice; Elizabet Midli, producent "CBS"-a; B. R. Giford, direktor "Rasel Sejd fondacije"; Gvido Goldman sa "Aspenovog instituta"; Averil Hariman (sada pokojni), izuzetno cenjeni lan Komiteta 300, direktna veza Komiteta sa 162

Rimski klub Kremljom i Belom kuom, iju poziciju je nasledio Kisinder; Jozef Retinger, jedan od tvoraca Bilderberkog kluba, njegov organizator i spiritus movens, inae jezuita i mason trideset i treeg stepena. Tu je i Ketrin Graham, vlasnica "Vaington Posta"; Pol G. Hofman iz "Njujorkog ivotnog osiguranja", jednog od najveih amerikih osiguravajuih drutava; i ved spomenuti ameriki ambasador u Italiji, Riard Gardner, oenjen u jednoj od najstarijih porodica Crnog plemstva Venecije, to mu je odmah otvorilo vrata Bele Kue. Rimski klub takoe upravlja i stotinom asopisa irom sveta. Stoji iza, ili pomae, nebrojene institute, kao to to radi i "Tavistok" institut, kako bi kroz njihov rad formirao javno mnjenje u vezi odreenih pitanja. Najpoznatiji od ovih instituta su "Huverov institut" i "Heritid fondacija". Jedan od osnivaa Rimskog klttba, Aurelio Peei, u svojoj knjizi "Bezdan pred nama", razotkriva pravo lice Riraskog kluba, zapravo Komiteta 300. U knjizi citira rei Feliksa erinskog, osnivaa i prvog efa eke, koje je ovaj izrekao u razgovoru sa Sidnijem Rejlijem. Rejli je bio agent MI6 u Rusiji, za vreme Oktobarske revolucije. Tamo je u ime Komiteta 300 bio pomonik Lenjinu i Trockom. Feliks erinski kae: "Za mene ljudi nisu nita drugo nego mozak na jednoj strani, a fabrika govana na drugoj." Potpuno odsustvo potovanja preraa ljudskom biu rezultiralo je rasistikim, genocidnim i brutalnim "teorijama" maltuzijanskog tipa, koje streme ka jednoj svetskoj vladi i kroz nju ka neogranienoj vlasti nad svetskim resursima i stanovnitvom. Elaborirajui tobonji strah od propasti oveanstva, ako se ono ne prikloni "Atlantskoj alijansi" (svetskoj vladi), Peei i Rimski klub su predvideli sukob vojno-naunotehnoloskog korapleksa u Sovjetskom Savezu i Zapada. Ideja je bila da se zemljama Varavskog pakta ponudi pribliavanje Zapadu i svetskoj vladi. Rusija i njeni unutranji problemi, koji su rezultirali odvajanjem jednog broja republika, predvieni su u Peeijevoj knjizi. Planovi, koje je Komitet 300 imao u vezi slabljenja Rusije, sada su ostvareni. Komitet se nalazi na poziciji daljeg delovanja, u kome e dogaaji poprimiti ubrzani tok. Dok je Boris Jelcin bio na vlasti, doneto je vie dekreta iz arsenala Komiteta 300, kako bi se video njihov prijem u javnosti. Nadara se da e taj trend biti zaustavljen sa dolaskom novog predsednika Putina.

163

Bilderberg
Ideja Bilderberg sastanaka ima korene u pedesetim godinama veka. Nju je proizvela promena na meunarodnoj politikoj i ekonomskoj sceni posle Drugog svetskog rata. Zapadnom svetu je trebao nov koncept i udruivanje snaga pred nadolazeom komunistikom pretnjom sa Istoka. Jedan od onih koji su shvatili potrebu za definisanjem novih pravaca bio je Jozef Retinger. Jedno od Retingerovih priznatih dostignua bilo je osnivanje Evropskog pokreta, koje je vodilo do osnivanja Saveta Evrope, 1949 godine. Sa seditem u Strazburu, izvrni komitet Saveta bio je Retingerova prva platforma sa koje je lansirao svoje ekspanzionistike ideje. Jo od vremena studentskih dana na Sorboni, Retinger je verovao u vee jedinstvo Evrope, u vojnim i u ekonomskim okvirima. U to vreme je pristupio jezuitskom redu i ozbiljno se posvetio ispunjenju svojih ivotnih ambicija, nametnutih ovim okvirima. Predloio je francuskom pretsedniku vlade, oru Klemansou, plan za ujedinjenje Istone Evrope, koji je podrazumevao spajanje Austrije, Maarske i Poljske, kao tripartitne monarhije pod vostvom jezuitskog reda. Klemanso nije verovao u plan, koji svoju inspiraciju vue iz Vatikana. Bez razmiljanja je odbio Retingerovu ideju. Ovaj plan je Retingeru doneo etiketu agenta Vatikana, koja ga je pratila do kraja ivota. U Drugom svetskom ratu, Retinger je aktivno uestvovao kao politiki savetnik generala Sikorskog, a radio je za poljsku vladu u egzilu, koja se nalazila u Londonu. Iako je imao pedeset i osam godina, prijavio se za akciju komandosa i padobranom skakao u okolinu Varave. Zbog ovako hrabre i uspene karijere, pedesetih godina bio je u stanju da kontaktira sa brojnim visokim vojnim i politikim linostima. Njegov cilj bio je ujedinjenje sveta, pod kontrolom nadnacionalnih monih organizacija. Mislio je da e takve organizacije biti imune na kratkotrajne ideoloke konflikte koji izbijaju izmeu vlada. Verovao je da ove razlike moe dovesti u sklad, od strane monih multinacionalnih organizacija, koje e diktirati i primenjivati mone ekonomske i vojne mere, stvarajui tako jedinstvo i veze izmeu zemalja. Znajui da se kontrola nad svetskim zbivanjima ne moe ostvariti bez SAD-a, poeo je kampanju 164

Bilderberg

za stvaranje "Atlantske zajednice". Tako e razvoj Evrope postati vaan politiki cilj za amerike politiare, to e ih izvui iz njihove politike izolacije. Paljivo osmiljavajui svoje poteze, Retinger je za ovo zainteresovao svog bliskog i modnog prijatelja, princa Bernarda, supruga holandske kraljice Julijane. Princ je zauzimao vano mesto u naftnoj kompaniji "eJ oil", kao i u monoj svetskoj firmi "Sosijete eneral de Belik". U toku 1952 godine, Retinger je predloio Bernardu odravanje tajne konferencije, na kojoj e uestvovati lideri zemalja NATO pakta, koji e u otvorenoj i iskrenoj diskusiji razmatrati medunarodne odnose iza zatvorenih vrata, bez prisustva medija. Na sastanku e svaki uesnik slobodno iznositi svoje miljenje, sa ciljem razvijanja ideje "Atlantske zajednice". Ideja je prihvaena sa oduevljenjem i princ Bernard se odmah angaovao da obezbedi podrku u Americi. Princ Bernard je roen 1911 godine, u neraakoj porodici Lup-Bisterfeld. Kasnije je radio u odelenju "NW7", koje se bavilo obavetajnim radom za "I. G. Farben". Oenio se holandskom princezom Julijanom, 1937 godine, a kada je poeo rat, holandska vlada je izbegla u Britaniju. Tako se ovaj bivi nemaki SS oficir i pijun, naao na odgovomoj funkciji u komandi saveznikih snaga. Posle rata radio je u naftnoj industriji, jer je bio glavni akcionar "ela", sa lordom Viktorom Rotildom. Prvi sastanak, kome je predsedavao princ Bemard, odran je u "Bilderberg" hotelu,'u Osterbeku, Holandija, od 29-og do 31 maja 1954 godine. Uesnici su bili eminentne linosti iz sveta industrije, politike, obrazovanja i medija, svi oni koji na neki nain mogu da doprinesu unapreenju ciljeva Bilderberga. Svi uesnici su predstavljaju sebe, a ne institucije na ijem se elu nalaze tog trenutka. Od poetka, osnivai su predvideli da se uesnicima ne nameu stroga proceduralna pravila u funkcionisanju sastanaka. Ulau se ozbiljni napori da sastanci budu oputeni,"u neformalnoj atmosferi, podsticajnoj za slobodne i iskrene diskusije. Formalno, bilderbergovci nisu telo koje je tvorac neke politike. Ne donose nikakve zakljuke na svojim godinjim sastancima. Nema glasanja i ne sastavljaju se rezolucije na kraju sastanka. Sastanci su strogo zatvorenog tipa, a u njima uestvuju iskljuivo oni koji su pozvani. Zbog toga su mere obezbeenja izuzetne, a njih ispunjava zemlja domain, kako bi se uesnicima garantovala potpuna lina sigurnost i omoguilo im se da sastanke odre efikasno i u miru. Sastancima prisustvuje oko stotnu i petnaest uesnika, koji posle upoznavanja nastavljaju kontakte i posle zavretka sastanka, bez obzira da li e biti uesnici sledeeg. Od 165

Dosije Omega stotinu i petnaest uesnika, osamdeset su iz Zapadne Evrope, a ostatak iz Seveme Amerike. Jedna treina pozvanih su iz sfere politike, a ostali su iz privrede, finansija, obrazovanja i komunikacija. Uesnike na sastanak Bilderberga poziva Predsedavajui, posle konsultacija i preporuka od strane Izvrnog komiteta, Savetnike grupe i poasnih generalnih sekretara. Trokovi godinjih sastanaka su u odgovomosti lanova Izvrnog komiteta zemlje domaina. Svi ostali trokovi delovanja Bilderberga pokrivaju se privatnim donacijama. Izvetaji sa sastanaka, ukoliko se prave, iskljuivo su za intemu upotrebu. Teme njihovih konferencija se misteriozno nau na dnevnom redu drugih meunarodnih foruma, koji te teme razmatraju u okviru svojih redovnih aktivnosti. Koliko je teko prodreti kroz koprenu tajnosti Bilderberga, neka poslui sluaj britanskog ministra odbrane, lorda Dorda Robertsona, sada generalnog sekretara NATO-a. Na sednici britanskog Parlamenta, 10 jula 1998 godine, poslanik Konzervativne partije, Kristofer Gil postavio je pitanje: "Neka nam ministar odbrane objasni, koja prevozna sredstva je koristio, da bi prisustvovao sastanku Bilderberga u Turnberiju, i koliki su bili trokovi, na teret javnih rashoda." Dord Robertson je odgovorio: "Odleteo sam u petak, 14 maja, slubenim avionom RAF-a, u drustvu generalnog sekretara NATO-a, gospodina Solane. Vratio sam se sledeeg dana, vojnim helikopterom., zbog slubenih obaveza. Procenjena visina mojih troskova za ova dva leta je tri hiljade i osamstoetrdeset funti." Opozicioni lanovi Parlamenta nisu ga ostavili na miru. Na zasedanju Parlamenta, 20 jula, poslanik Liberalno-demokratske partije, Pol Ki, postavio je pitanje: "Neka sekretar odbrane da izjavu o svom prisustvu na konferenciji Bilderberga 14-og i 15-og maja." Robertsonov odgovor je bio tur: "Prisustvovao sam delu konferencije Bilderberga u Ajerajru, u maju mesecu, kako bih uestvovao u diskusijama koje su se ticale oblasti, koja spada u moje ministarske odgovornosti." 166

Bilderberg Tada se umeao i ve spomenuti Gil: "Neka ministar odbrane da spisak glavnih tema, o kojima se razgovaralo na konferenciji, i neka pismeno priloi dnevni red i zapisnik sastanka u Biblioteci." Robertson je hladno odgovorio: "Nemam nikakvih ministarskih obaveza da vam dam dnevni red, ili zapisnik sastanka Bilderberga, kome sam prisustvovao u maju mesecu ove godine." Naravno da tajni modus operandi Bilderberga izaziva podozrenje javnosti, koja ima pravo da zna u ije ime se tu daju razni predlozi, ko kasnije prosleuje te predloge drugima i zato. Dokle god elitne grupe, kao to je ova, namerno i arogantno izdiu sebe iznad domaaja javne kontrole, dotle ee postojati i tajni uticaj koji ove organizacije ostvaruju. Da bi ublaili javne kritike, bilderbergovci o sebi govore kao o neformalnoj grupi zamiljenoj da unapredi "bolje razumevanje snaga i trendova, koji utiu na zapadne zemlje". Urednik londonskog "Obzervera", Vil Haton, koji je pnsustvovao sastanku Bilderbergera 1977 godine, kae: "Tu se ne donose odluke. Sve je samo razgovor, ponekad banalan i trivijalan. Ali konsenzus koji se tu postigne je pozadina na osnovu koje se u svetu uspostavlja politika." Pristalice teorije zavere nisu u dilemi da Bilderberg grupa, u zajednici sa srodnim organizacijama, Trilateralnom komisijom i "Savetom za medunarodne odnose", bitno utie na situaciju u svetu, korienjem indirektnih politikih sredstava. Retingerov prevashodni cilj, prilikom stvaranja Bilderberga, imao je mnogo vanije aspekte, nego to je neformalno okupljanje svetske elite. Njegov cilj bio je da one svetske politiare, nesvesne novih trendova razvoja hladnog rata, kroz politiku usmeravanja prosvetli u formi diskretnog diskusionog tela. Na prvom sastanku bio je uoljiv ideoloki razlaz, otro razdvajanje amerikih i evropskih uesnika. Makartizam je u Americi bio na vrhuncu, a evropski uesnici, obmanuti Makartijevom propagandom, videli su u Americi jasan zaokret ka ultradesniarskoj dravi faistickog tipa. Seanje na Drugi svetski rat jo je bilo svee i ovaj koncept im je bio odbojan. C. 167

Dosije Omega D. Donson, inae lan "Saveta za meunarodne odnose", pokuao je da povrati poverenje delegata izjavom: "Bez obzira da li Makarti umre od metka, ili bude eliminisan na tradicionalan ameriki nain oslobaanja od 'plikova' na telu polltike, proriem da e do vremena naseg sledeeg sastanka nestati sa amerike scene." Da li je uspeo da ih umiri nije poznato, ali odravanje sastanaka se nastavilo. Koncept Bilderberga nije bio nov. Mada su sline grupe postojale. ni jedna nije privukla toliko panje i postala globalni mit, kao Bilderberg. Grupa koju sam spomenuo, Bohemijan Grouv, osnovana 1872 godine u San Francisku, igrala je znaajnu ulogu u oblikovanju amerike vojne doktrine posle Drugog svetskog rata. Tu je doneta odluka da se sprovede projekat Menhetn (proizvodnja atomske bombe). Tu je Ajzenhauer izabran za republikog kandidata, na predsednikim izborima 1952 godine. "Fondacija Dili" osnovana je 1953 godine, sa slinim ciljevima. Nalazi se u Dili parku, blizu Oksforda, u zamku iz esnaestog veka, iji je vlasnik erl Lifild. Izvrni komitet Bilderberga csto dri svoje mesene sastankc u seditu ibndacijc. "Fondacija Dili" je kreacija Novog svetskog poretka i blisko sarauje sa "Tavistok institutom za ljudske odnose", koji je centar za prouavanje manipulacije masama. Radom Bilderberga upravlja Predsedavajui. U prve dvadeset i dve godine postojanja grupe, to je bio princ Bernard. Zamenio ga je lord Houm od Hirsela, bivi britanski preraijer. On je na zasedanju, 1980 godine, mesto Predsedavajueg ustupio Valteru elu, bivem nemakom predsedniku. el je podneo ostavku 1985 godine, a njega je zamenio lord Rol od Ipsdena, direktor "S. G. Varburg Grup". Na konferenciji 1989 godine, lord Rol je mesto Predsedavajueg ustupio lordu Karingtonu, bivem britanskom ministru, generalnom sekretam NATO-a, lanu Komiteta 300 i predsedniku "Kraljevskog instituta za meunarodne. odnose", koji i danas predsedava konferencijama. Piter Rupert Karington dolazi iz porodice koja se bavila bankarstvom. Bio je u upravi "Hambros banke", koja je umeana u finansijski skandal Mikele Sindone i zloglasne loe P2, u Italiji. Karington je bio na direktorskim funkcijama u itavom nizu poznatih svetskih kompanija, kao to su "Rio Tinto Cink", "Berklis Benk", "Kadburi veps", "Amalgamejted Metal", "Briti Metal" i "Kristis". Bio je i predsednik 168

Bilderberg

"Australijen Nju Ziland Benk". Blizak sa Karingtonovima je Lajonel Rotild, koji je est gost u njihovoj kui u Vajtholu. Dve porodice su povezane preko braka petog erla Rouzberija i Hane Rotild, Mejerove erke, 1878 godine. U izvrnom komitetu Bilderberga, lan je bio i stalni uesnik konferencija, Konrad Blek. Blek je jedan od najbogatijih kanaana. izdavaki magnat, vlasnik "Holinger grupe". u kojoj su, izmeu ostalog, londonski "Dejli Telegraf', "Jerusalim Post" i jo oko est stotina drugih listova. U upravnom odboru "Holinger grupe" sede lord Karington, Henri Kisinder i ser Evelin de Rotild. "Holinger grupa" se zvala pre toga "Argus korporejn", a "Argus" je nikao iz firme koju je napravila britanska obavetajna sluba. Tu prvu firmu su vodili Edvard Planket Tejlor i Konradov otac, Dord Montegju Blek. Ova firma je trgovala ratnim vikovima i tu je napravljeno ogromno bogatstvo u posleratnim godinama, da bi se kasnije pretoilo u izdavaku delatnost. Neki kau da im je tek sada jasno gde lei sloboda tampe. Iza Bilderberga stoje Rotildi i Rokfeleri, a njihov potrko, Henri Kisinder. jedan je od najaktivnijih manipulatora svetske politike iza scene. Kisinder je lan Bilderberga, Trilateralne komisije, "Saveta za meunarodne odnose" i "Rokfelerove fondacije". Za sve njih radi preko svoje firme "Kisinder Asosijejts". Jedan od direktora u njegovoj firmi je Lord Karington. Tu je i njihov drugar, lan odbora Kisinderove firme, lord Rol od Ipsdena, direktor trgovacke banke "S. G. Varburg". Jo jedan njihov bliski prijatelj je poznati britanski obavetajac i pijun, lord Viktor Rotild. Na zasedanju grupe u Nemakoj, u Baden Badenu 1991 godine, bili su prisutni Dejvid Rokfeler, Bil Klinton, Konrad Blek, i kao i uvek, ovani Anjeli. Od krunisanih glava bili su tu kraljica Beatriks iz Holandije, erka princa Bernarda, i panska kraljica Sofija. Englesku delegaciju inili su: Don Smit, jedan od lidera Laburistike partije, koji je takoe i trilateralist; zatim njegov partijski drug, Gordon Braun; Endrju Najt, izvrni direktor Mardokove medijske imperije "Njuz Interneenel"; lord Rol od Ipsdena i Lorens Fridmen sa "Kings koleda". Bili su prisutni i Manfred Verner, bivi sekretar NATOa, i ameriki general Don R. Galvin. Na sastanku 1994 godine u Finskoj, sem nezaobilaznih uesnika, bili su: Piter D. Saterlend, generalni direktor GAT-a; holandski pretsednik vlade, Rud Lubers; bankar J. Martin Tejlor, direktor "Berklis banke"; Toni Bler, politiar laburista: i Kenet Klark, poliliar konzervativac. Oni su bili prisutni i 1993 godine, na sastanku u Vuliagmeniju, Grka, gde je Dejvid Oven, lan Trilateralne komisije, imao izlaganje 169

Dosije Omega o Jugoslaviji i budunosti Evrope. Bez obzira na tvrdnju bilderbergovaca, o tome kako oni ne donose odluke na svojim konferencijama, jasno je da to nije tano. Tipian primer je konferencija iz 1995 godine u Burgentoku, vajcarska. Tada je odlueno da se britanski premijer, Don Mejdor, konano vrati liniji podrke ujedinjenoj Evropi, sa centralnom bankom i jedinstvenom valutom, ili e biti uklonjen sa posla. Mejdor je pristao da "podeli vlast", pa je Majkl Hezeltajn, pristalica ujedinjenja Evrope, postao zamenik premijera. Kada je Toni Bler postao premijer, Britanija je konano usmerena tamo gde stigla sada. Mnogi britanski premijeri i efovi partija su bilderbergovci, pa bi se moglo rei da je Britanija kolevka koja je odnegovala Bilderberg. Dim Kalahan je jedan od direktora "Kraljevskog instituta za meunarodne odnose", zajedno sa lordom Karingtonom i bivim ministrom, lordom Rojera Denkinsom. Denkins je sa jo nekim bilderbergovcima (lordom Dejvidom Ovenom, Bilom Rodersom i irli Vilijems) napustio laburiste osamdesetih godina i formirao Liberalne demokrate. Bivi premijeri, Vilson, Hit, Denkins, i bilderbergovac Denis Hili, ine krug onih koji su studirali na "Oksfordu", uglavnom na "Baliol koledu". Ovo nije sluajnost, jer se tu, ezdesetih godina, uobliavala ideja ujedinjene Evrope. Po podacima iz 1999 godine, Izvrni komitet su inili: predsednik: lord Piter Karington, bivi generalni sekretar NATO-a generalni sekretar za Evropu i Kanadu: Viktor Halbertad, profesor "Lajden univerziteta" iz Holandije generalni sekretar za SAD-a: Teodor L. Eliot, dekan "Fleer kole prava i diplomatije" blagajnik: Piter Kertveg, predsednik kompanije "Robeko grup" Austrija: Peter Jankovi, lan parlamenta, bivi ministar inostranih poslova Belgija: Etijen Davinjon, direktor "Sosijete eneral de Belik" Finska: Jako Iloniemi, bivi ambasador u SAD-u Francuska: Mark Lardre de Laarer, direktor "Fimalak" i Tijeri de Monbrial, profesor ekonomije na "Ekol Politehnik" Nemaka: Kristof Bertram, inostrani dopisnik "Di Cajt" i Hilmar Koper, portparol "Doje bank" Grka; Kosta Karas, biznismen Irska; Piter D. Saterlend, direktor "Elajd Ajri benk" Italija: Mario Monti, rektor i profesor ekonomije "Booni univerziteta" 170

Bilderberg iz Milana i Renato Ruiero, lan upravnog odbora "Fiata" Norveka: Vestje Heg, brodovlasnik, "Lajf Heg &Ko." Portugalija: Francisko Pinto Balsemao, bivi premijer panija: Haime Karvahal Urguiho, generalni direktor "Iberfomento" vedska: Persi Barnevik, direktor "Asea Braun Boveri Ltd." vajcarska: David de Puri, kodirektor "Asea Braun Boveri Grup" Turska: Selahatin Bajazit, biznismen Velika Britanija: Endrju Najt, izvrni direktor "Njuz Interneener' SAD: Kenet V. Dara, profesor "ikago Lo Skul"; Vemon E. Dordan, bivi pretsednik "Neenel Urban Lig"; Henri A. Kisinder, bivi dravni sekretar; arls C. Matijas, bivi senator; Rozen C. Vajthed, bivi zamenik dravnog sekretara; Lin R. Vilijams, medunarodni direktor "Junajtid Stil Vorkers of Amerika" i Kazimir A. Jost, izvrni direktor "Asia Faundejns Senter for Asian Pasifik Afears" SAD/Interneenel: Dems D. Volfenson, direktor "Svetske banke". lanovi Savetnike grupe: Kanada; Entoni G. S. Grifin, biznismen Nemaka: Oto Volf fon Amerongen, direktor "Oto Volf Industriberatung" Interneenel: Maks Kunstam, bivi generalni sekretar Akcionog komiteta za Evropu Italija: ovani Anjeli, direktor "Fiata" Holandija: Ernst H. van der Bigel, profesor "Lajden univerziteta" Velika Britanija: lord Rol of Ipsden, direktor "S. G. Varburg Grup" SAD: Dord V. Bol, bivi dravni potsekretar; Vilijem P. Bandi, bivi urednik "Forin Afears", i Dejvid Rokfeler, direktor "ejs Menhetn Benk".

Bilderberg i Jugoslavija
Zbivanja na tlu Jugoslavije pokazuju duboku, kljunu umeanost Bilderberga, u sprovoenje ideje razbijanja Jugoslavije, u emu je NATO uestvovao kao izvrilac, Zbivanja u Jugoslaviji postavljena su 171

Dosije Omega u kontekst irih zahvata u regionu Mediterana i Bliskog Istoka, to je oigledno bila preokupacija konferencija Bilderberga poslednjih nekoliko godina. Kljuna godina i konferencija za Jugoslaviju odrana je 1996 godine, u King Sitiju, predgrau Toronta, a domain je bio Konrad Blek. Manje vana odluka se ticala ponovnog izbora Bila Klintona za amerikog predsednika. Vanije je bilo to to je odmah prekrio obeanje dato amerikoj javnosti, da e povui amerike trupe iz Bosne. Umesto toga, te snage su relocirane u Maarsku i druge okolne zemlje, a komanda je, da se zamau oi naivnima, preneta na nemakog generala i tri hiljade nemakih vojnika iz Hajdelberga, u oktobru 1996 godine. Takode je doneta odluka da se Srbi isprovociraju, proglaenjem kljunih ljudi za ratne zloince, kojima e se suditi pred Meunarodnim sudom. Ako se Srbi pobune, odlueno je da se protiv njih preduzmu energine vojne mere. Ovaj deo plana nije sproveden, jer su se u Hagu pojavili samo krivci niskog ranga. Tako je ideja o novom Balkanskom ratu, koji je trebalo da bude "Vijetnam devedesetih", morala da bude preformulisana u rat na Kosovu. Iz materijala, koji je nepoznatim kanalom ipak prosleen sa sastanka i objavljen, plan je trebalo da izgleda ovako: "Kada rat na Kosovu zapone, kako je planirano, moda e to biti temperatura paljenja koja e rasplamsati rat irih razmera, a koji e obuhvatiti Grku, Albaniju, Bugarsku, Rusiju i Tursku, uz dodatak bespomonih NATO trupa i SAD-a usred Kosova." Analitiarima je ovaj stav bio potpuno jasan. Jedan od njih je stvar ralanio ovako: "Kosovo, 'Jerusalim na Balkanu', je samoproklamovana republika, na ijem elu je 'predsednik' Ibrahim Rugova. Sjedinjene Drave, iako zvanino preporuuju vise 'autonomije' za Kosovo, tretiraju provinciju kao 'de facto' nezavisnu dravu, to Srbe dovodi do besa. Dva puta, jednom 1992 godine, i ponovo 1993 godine, Sjedinjene Drave su pretile Jugoslaviji vojnom odmazdom, u sluaju konflikta na Kosovu, prouzrokovanog srpskom akcijom. Da bi pojaali uvredu, SAD planiraju da uspostave 'zvanino prisustvo' u 'glavnom gradu Kosova'. Besni zbog ovog, i prozirui nameru SAD-a da ih okrui i izoluje, Srbi e se verovatno okrenuti Rusiji, svom tradicionalnom zatitniku, trazei vojnu pomo. To znai da e se Srbija boriti da zadri Kosovo. Kosovski 172

Bilderberg Albanci e se boriti da ostvare nezavisnost. To e u konfiikt verovatno uvui 3,4 mlliona Albanaca u Albaniji, zajedno sa Albancima u Crnoj Gori i Makedoniji, Albanija otvoreno ohrabruje separatistike grupe Albanaca u zapadnoj Makedoniji, kako bi jednog dana pripojila te teritorije svojoj dravi, Bugarska, koja Makedonce smatra 'zapadnim. Bugarima', mozda e tada ui u rat, po etvrti put u ovom veku, kako bi konano reiia svoje teritorijalne aspiracije. Grka, ve dovoljno iritirana, zbog toga to Makedonija koristi njen simbol 'vergine' na zastavi, moe takoe iskoristiti priliku i uzeti deo teritorija sebi. Turska, nastupajui kao branitelj musiimana, i besna zbog akcije svojih tradicionalnih rivala Grka, protiv Makedonije, nee oklevati da se ukljui. Tako e 'albansko pitanje', sa centrom na Kosovu, postati bure baruta. A kada se to desi, ekspiodirae ceo region." Poto se planovi nisu ostvarili kako su bilderbergovci oekivali, na konferenciji za 1998 godinu, odranoj u Ajerajeru, kotska, od 14 do 17 maja, tema konflikta na Balkanu ponovo je dola u centar razgo vora. Nova ideja bila je izazvati rat Grke i Turske na Kipru, a onda ga preneti na Balkan. Ma koliko zvualo apsurdno da se izazove rat izmeu dve zemlje, lanice NATO pakta, ova opcija je ozbiljno razraatrana i pokazuje nemilosrdnu, nadnacionalnu koncepciju osvajanja sveta, u kome i rat izmeu saveznika u istoj evropskoj strukturi, ako vodi ka krajnjem cilju, apsolutno dolazi u obzir. Povod je bio sklapanje ugovora izmeu Rusije i Kipra, o prodaji znaajne koliine raketa zemlja-vazduh, sistema S300PMU-1, to bi kiparskim Grcima dalo znaajnu prednost u odbrani njihove zemlje. To je zahtevalo trenutni odgovor Turske, kako bi se ponovo uspostavio delikatni balans koji postoji u ovom regionu. Po ugovoru, isporuka ovog sistema, predviena za septembar i oktobar, zapoela je u avgustu mesecu. Kiparski parlament, koji je odobrio kupovinu sistema za etiri stotine miliona dolara, kao isto defanzivan potez, jednoglasno je odobrio rebalans budeta za 1998 godinu, kako bi pokrio ove izdatke. Rusi su vie puta odbili inicijativu da razmisle jo jednom i bilo je jasno da e odbiti molbu turskog naelnika generaltaba, Ismaila Hakija Karadajia, koji se spremao na slubenu posetu Moskvi, Grki ministar odbrane, Akis Cohasopulos, branio je pravo kiparskih Grka da instaliraju ovo oruje. Turci su upozoravali da e napasti kiparsku luku Pafos, brodove sa orujem i baterije Ekocet MM40, koje su instalirane 173

Dosije Omega na obali kao odbrana od invazije sa mora. Ni jedna strana nije htela da ustukne, na veliku radost bilderbergovaca. Turski ef generaltaba ponudio je Rusima posao - Turska e kupiti stotinu i etrdeset i pet ruskih helikoptera, vrednih tri i po milijarde dolara, ako Rusi odustanu od prodaje oruja Kipranima. Rusi nisu nita odgovorili, iz prostog razloga to su iraali ansu da izvedu i jedan i drugi posao. zavade dva lana NATO pakta i jo uzrau novac. Grki ministar inostranih poslova, Teodor Pangalos je ponudio polureenje - stvaranje zone zabranjene za letove iznad Kipra, to je Amerika prihvatila, ali Turska odbila bez razmiljanja. Amerikanci su ponudili svoju inicijativu da se problem Kipra reava u paketu sa sporom oko ostrva u Egejskom moru, koja su pod suverenitetom Grke, a Turska ih trai za sebe, jer su preblizu turske obale. Grka je odbila ovaj predlog. Celu priu oko egejskih ostrva "sluajno" je nabacio bilderbergovac Bil Klinton iz sasvim drugih razloga. Zainteresovao se za "mir" u regionu, jer postoje podaci da se u podmorju plitkog Egejskog mora nalaze velike rezerve nafte. Mirovni napor ima za cilj obrnuti efekat stvaranje dodatne tenzije koja bi vodila ka ratu, to bi Ujedinjenim nacijama (bilderbergovcima) dalo osnov da blokiraju region "mirovnim snagama" (koje bi se tu zadrale decenijama) i "mirovnim naporima", kako bi se osigurao monopol eksploatacije nafte u ovom regionu. Zato je Holbruk naizmenino dizao temperaturu Grcima i Kipranima, a Amerika prodavala oruje i jednoj i drugoj strani. Turskoj je prodavala rakete zemlja-zemlja, tipa "Harpun", a Grkoj, protivtenkovske rakete tipa "Helfajer", dok se Bil Klinton navodno brinuo za egejska ostrva. Oni koji su trebali da budu uvueni u konflikt, konano su shvatili igru i uzdrali se od konflikta, koji konstantno ima visok nivo tenzije. Tadanji grki ministar inostranih poslova, Pangalos (bilderbergovac), igrao je na ivici noa. Nije proputao ni jednu priliku da omete turske planove i da ih javno uvredi, bilo da je re o stavljanju veta na tursku elju da uu u Evropsku zajednicu, bilo da dozvoli otvaranje kancelarije Kurdske radnike partije (PKK) u Atini. Da li je Pangalos ovo radio po nalogu Hilderberg grupe, na ijoj je konferenciji 1996 godine bio u Torontu? Grka ima pakt sa Sirijom. Razliiti izvori su potvrdili da su Grci obezbedili podrku Sirije u sluaju da Turska napadne instalacije protiv vazdune odbrane Kipra. Sa vojnih aerodroma u Siriji, grki F16 bi krenuli na ciljeve u Turskoj. Postojanje ovog pakta dovelo je Tursku u neprijatnu situaciju, jer sama ima ozbiljnih nesuglasica sa Sirijom. One 174

Bilderberg postoje delom zbog saradnje Turske i Izraela, a dalje produbljivanje napetosti sigurno se odvija na veliko zadovoljstvo bilderbergovaca, kojima se konano ini da su na pragu rata na Balkanu, koji e dugo trajati i proiriti se na region Mediterana. Da ovo nisu prazne prie prognozera katastorfalnih dogaaja, pokazuju zvanine statistike asopisa "NATO Kvoterli" iz 1998 godine. Grka je poveala broj vojnika svoje armije na dve stotine i est hiljada vojnika, a godinje troi dvadeset odsto svog budeta na armiju. Turska ima armiju od osam stotina i dvadeset hiljada ljudi, a godinje troi trideset i est odsto svog budeta na armiju. Posle incidenta oko malog egejskog ostrva Imija, 1996 go dine, Grka je potroila trinaest milijardi dolara na kupovinu oruja. Situaciju je dalje zaotrio tajni sastanak, u toku konferencije Bilderberg grupe, 1998 godine, izmeu turskog ministra inostranih poslova lsmaila Kama, specijalnog izaslanika SAD-a za Kipar, Riarda Holbruka, i britanskog predstavnika na Kipru, ser Dejvida Haneja. ta je bila tema razgovora nije poznato, ali su dogaaji pokazali u kom pravcu je ilo dogovaranje. Ubrzo posle toga, Holbruk je uvredio kiprane obraajui se njihovom predsedniku sa "Gospodine, kao da je obian gradanin, umesto da mu se po protokolu obrati sa "Predsednie". Sve je ilo ka neizbenom konfliktu sa Jugoslavijom, koji je izazvan kada su propale sve druge kombinacije. Bilderberg klub je bio umean u sve faze agresije, od njenog izazivanja do njenog kraja. Redovna godinja konferencija za 1999 godinu odrana je od 3 do 6 juna u luksuznom letovalitu "Penja Longa", u Sintri, Portugalija. Retko kada je interesovanje novinara bilo tako izraeno kao te godine, pogotovo to je agresija na Jugoslaviju zaustavljena dan pre poetka konferencije. Druga taka dnevnog reda, i najvanija, bila je "Rat na Kosovu". Ona je ukljuivala i diskusiju oko formiranja Velike Albanije (koja e uslediti posle "starateljstva" nad "nezavisnim Kosovom"), kao i razgovor o daljem koraadanju Jugoslavije, to je deo plana generalnog ispravljanja granica regiona, sa ciljem produavanja regionalne nestabilnosti, konflikta i rekonstrukcije (vrednc milijarde dolara) unitene regionalne infrastrukture, na raun zapadnih poreskih obveznika. Ovde moram da napravim malu digresiju. Ve decenijama je uvreena zabluda da e se Velika Albanija napraviti tako to e drava Albanija pripojiti sebi delove dravne teritorije okolnih zemalja - Jugoslavije, Makedonije i Grke. Ideja ide, namerno, u tom pravcu, a zapravo 175

Dosije Omega je istina na drugoj strani. Centar stvaranja Velike Albanije je Kosovo! Nezavisno, iptarsko Kosovo, pretvoreno u jednonacionalnu, mafijaku dravu, kojom e se upravljati iz inostranstva i koja e, koristei prirodne resurse Kosova i Metohije, biti zamajac dalje agresivne politike, sa ciljem ugroavanja regiona u interesu bilderbergovaca. Interesantna je izjava maarskog politiara ekstremne desnice, Itvana urka, data 2 juna, koji je pozvao Beograd da vrati maarskoj severai deo svoje teritorije, na kojoj ive etniki Maari, a kojih ima tri stotine hiljada. Ova oblasti pripadala je Maarskoj (Austrougarskoj) pre Prvog svetskog rata. urka je izjavio da je to oblast koja zadire u sadanju Jugoslaviju oko pedeset kilometara, na liniji Sombor-Vrbas-Novi Beej-Kikinda. Naravno da iza urkine izjave stoji Bilderberg klub, jer se mora nastaviti sa pritiscima na Jugoslaviju, poto osnovni plan - vojni poraz i okupacija Jugoslavije, nije ostvaren. U Sintri su zapoete i pripreme za "Bliskoistonu mirovnu nagodbu", to je bila vana taka dnevnog reda. Ova nagodba je podrazumevala proglaenje palestinske drave i konano reenje problema Jerusalima, to se upravo deava dok piem ovu knjigu. Citat sa konferencije: "Rezultati za Izrael nee biti dobri." Ovo objanjava prisustvo visokih pretstavnika jevrejske zajednice iz Izraela i sveta, kao i prisustvo vanih predstavnika arapskih reima, koji su protivnici Izraela. Citat: "Dogovor oko Jerusalima je postignut, a problem Golana je upravo sreen." Nekoliko nedelja pre konferencije u Sintri, Arijel aron je izjavio: "Sada Kosovo, uskoro Izrael!" Zbog ove izjave bio je estoko kritikovan, ali ona dobija na teini sada kada je NATO dobio pravo da intervenie izvan Evrope, u navodnoj odbrani ljudskih prava. Svaki otpor Izraela u nametnutom reenju palestinskog pitanja neizbeno e voditi jo jednom konfliktu stvorenom i kontrolisanom od strane bilderbergovaca. Sada se vidi znaaj aktivnog uticaja ove grupe, Klintona i Blera, u izboru Baraka na mesto premijera Izraela. Bilo je i drugih tema na konferenciji. Jedna je bila na 176

Bilderberg dnevnom redu "Milenijumskog samita UN-a" 2000-te godine, godinu dana posle "neobavezne diskusije" bilderbergovaca. Re je o globalnom oporezivanju u korist UN-a. Ujedinjene Nacije treba da postanu centar globalne vlade, a nova uloga zahteva ogromna sredstva. Zato je predloeno uvoenje direktnog individualnog poreza, koji e se sakupljati u korist UN-a, preko nacionalnih vlada. Ova ideja je prvi put izneena na Bilderberg konferenciji 1998 godine. Predloeno je i oporezivanje eraail komunikacije, zbog ega je na konferenciji bilo prisutno toliko direktora mnogih kljunih kompjuterskih kompanija, na elu sa Bil Gejtsom. Naplaivanje slanja e-mail poruka, koje su doivele eksplozivan i revolucionaran razvoj u celom svetu, nije nova ideja. U poetku razvoja ovog oblika komunikacije, mnoge kompanije koje su pruale usluge, naplaivale su slanje poruka po tarifi koja je bila ravna tarifi za meunarodne telefonske razgovore. Onda je broj prualaca usluga toliko porastao, da su trokovi i cena slanja poruka drastino pali, a to je postao najjeftiniji oblik meunarodne komunikacije. Sada se eli ponovno uvoenje viih cena, kako bi se prihodi kompanija enormno uveali i time ucenili milioni korisnika e-maila irom sveta, to ih stavlja u poloaj rtve koja ne moe da se odbrani pred ucenom. Ovim potezima se, zapravo, nepogreivo ocrtava pravi lik Bilderberg kluba. To je lik beskrupuloznog pljakaa i otimaa tue imovine, tue slobode i tuih prava, a sve to zavijeno u licemernu, ljigavu obmanu, kako se sve toboe radi sa ciljem zatite upravo onih prava koja se otimaju. Pitanje je samo da li e svet i dalje dozvoljavati da ga ovi leinari i u budue obmanjuju, da bi ga lake opljakali. Nadajmo se bar da smo mi Srbi nauili svoju lekciju i da za nas vie nema iznenaenja.

177

Trilateralna komisija
Obino se smatra da je tvorac Trilateralne komisife Dejvid Rokfeler, lan Komiteta 300 i Bilderberg grupe, dugogodinji predsedavajui Saveta za meunarodne odnose. Za njeno osnivanje delimino je dobio inspiraciju od Zbignjeva Beinskog, takoe lana Saveta za meunarodne odnose, profesora sa Kolumbija univerziteta, koji je istraivao, uz saradnju Brukings instituta u Vaingtonu, odnose SAD-a, Evrope i Japana. U ve spominjanoj knjizi "Izmeu dva doba: Amerika uloga u tehnotronskoj eri", Beinski opisuje novo drutvo "koje je oblikovano kulturni, psiholoki, drutveno i ekonomski, uticajem tehnologije i elektronike - posebno u oblasti kompjutera i komunikacija". Tu je jasno napisao da "nacionalni suverenitet vie nije koncept sposoban za ivot", i predloio kretanje u fazama ka "veoj zajednici razvijenih nacija... kroz raznovrsne indirektne veze i ve izraena ogranienja nacionalnog suvereniteta". Knjiga je napisana 1970 godine, ali izgleda da nai politiari ne itaju dovoljno, pa su se tek u Rambujeu, 1999 godine, zaudili to neko "ograniava" suverenitet Jugoslavije. U "Njujork Tajmsu", 1990 godine, Beinski je napisao da "Evropa treba da sledi politiku baziranu na grandioznom konceptu trans-evropskog komonvelta sa Evropskom zajednicom u njenom centru." Nije stoga udno to se Rokfeler oduevio Beinskim i pozvao ga da bude direktor Trilateralne komisije, koja je svoje lanstvo potraila meu onima koji su ve imali mo i uticaj i bili lanovi ve postojeih nadnacionalnih organizacija. Medu sedamnaest ljudi koji su se okupili na osnivakom sastanku 23 i 24 jula 1972 godine (u Pokantiko Hilsu, Teritaun, Njujork, na imanju Dejvida Rokfelera), bili su ljudi koji su omoguili i njeno funkcionisanje i finansiranje, koje su na sebe preuzeli "Fordova fondacija", "Zadubina Lili", "Fond brae Rokfeler", "Tisenova fondacija", "Deneral Motors", "Ekson", "Koka Kola", "Tajm 178

Trilateralna komisiju magazin", "CBS" i "Vels Fargo banka". Javni ciljevi Trilateralne komisije su: kooperacija tri najrazvijenija regiona sveta - Amerike, Evrope i Japana u "odravanju mira, upravljanju svetskom ekonomijom, uzdizanju ekonomskog razvoja i ublaavanju siromatva u svetu, to e poboljati anse za laganu i miroljubivu evoluciju globalnog sistema". Ono to je bilo jasno, kako bi organizacija dobila na uticaju i znaaju, bilo je da nekog iz svog lanstva uguraju u Belu kuu. Takvog oveka su pronali u Dimiju Karteru, politikom autsajderu, i koristei sve mogue trikove i uticaj novca, medija i politike, izgurali ga za pretsednika SAD-a. Nije udo da je Karterova administracija bila preplavljena kadrovima Trilaterale: Volter Mondejl, potpretsednik; Sajrus Vens, dravni sekretar; Voren Kristofer, zamenik dravnog sekretara; Harold Braun (Savet meumarodnih odnosa), ministar odbrane; Majkl Blumental (Savet meunarodnih odnosa), sekretar finansija; Fred Bergsten (Savet meunarodnih odnosa i Bilderberg grupa), pomonik sekretara za finansije u medunarodnim odnosiraa; Henri Oven (Savet meunarodnih odnosa), ministar bez portfelja; Pol Varnke (Savet meunarodnih odnosa), glavni pregovara za razoruanje; Pol Voker (Savet meunarodnih odnosa i Bilderberg grupa), direktor Borda Federalnih rezervi ("Narodne banke SAD-a"); Endrju Jang (Savet meunarodnih odnosa), ambasador u UN; Zbignjev Beinski (Savet medunarodnih odnosa i Bilderberg grupa), savetnik za nacionalnu bezbednost. Na predlog Dejvida Rokfelera, Pol Voker je imenovan na elo Borda Federalnih rezervi, to je najuticajnije mesto za kontrolu amerikog bankarstva i ekonomije. Sem toga, Voker je postao pretsedavajui severnoamerikog ogranka Trilateralne komisije. U toku Reganove administracije zamenjen je Alenom Grinspenom, koji je takoe lan Trilateralne komisife, Bilderberg kluba i Saveta za meunarodne odnose. Mnogi su bili spremni da prihvate naivnu interpretaciju Dejvida Rokfelera u "Volstrit Durnalu", gde je izjavio: "Trilateralna komisija je, u stvarnosti, grupa zabrinutih graana zainteresovanih za pospeenje veeg razumevanja i kooperacije izmeu meunarodnih saveznika." Deremija Novak, u lanku u listu "Atlantik", jula 1977 godine, razbio je ovaj "filantropski" koncept, napisavi:
179

Dosije Omega "Teite Trilaterale na meunarodnoj ekonomiji nije tako neinteresantno, jer je naftna kriza nateraia mnoge zemlje u razvoju, sa sumnjivom sposobnosu da vrate kredite, da se maksimalno zaduuju. Privatne multinacionalne banke, posebno Rokfelerova 'ejz Menhetn', su pozajmile pedeset i dve milijarde dolara zemljama u razvoju. Remontovani MMF e obezbediti jo jedan izvor kredita za ove zemlje i tako skinuti velike privatne banke sa udice. Ovaj predlog je kamen temeljac plana Trilaterale." Senator Bari Goldvoter je to objasnio jo direktnije. U svojoj knjizi "Bez izvinjenja" oznaio je komisiju kao "najnoviju meunarodnu kabalu Dejvida Rokfelera", i napisao: "Njen cilj je da hude sredstvo multinacionalne konsolidacije trgovakih i bankarskih interesa, tako to e se zgrabiti kontrola politike vlasti Sjedinjenih Drava," Neto dalje, zakljuio je: "Dejvid Rokfeler i Zbignjev Beinski su otkrili svog idealnog kandidata, Dimija Kartera. Pomogli su mu da dobije nominaciju i postane predsednik. Da bi ovo ostvarili, mobilisali su novac sa Vol Stnta, intelektualni uticaj akademske zajednice, koja je potinjena bogatstvu velikih fondacija osloboenih porezn, i kontrolorima medija koji sede u Savetu za meunarodne odnose i Trilaterali. Sedam meseci pre konvencije Demokratske stranke, Galupovo istrazivanje je pokazalo da manje od etiri od.sto demokrata vidi Dimi Kartera kao predsednika. Ali skoro preko noi, kao Vilki i Ajzenhauer pre njega, postao je kandidat." Trilateralna komisija je svoje pravo lice (kao i ostala "neformalna drutva") pokazala onog trenutka kada je naredila Britaniji da napusti Rodeziju, sadanji Zimbabve. Ko je u to vreme bio sekretar inostranih poslova u vladi Margaret Taer, inae lanice Bilderberg grupel Lord Karington, bilderbergovac i lan Trilateralne komisije. On je samo nastavio politiku koju je postavila prethodna laburistika vlada Dima Kalahana (Bilderberg grupa), koji je sada, sa lordom Karingtonom i lordom Denkinsom (Trilaterala i Bilderberg grupa) u Kraljevskom 180

Trilateralna komisija institutu za meunarodne odnose. A ko je bio Kalahanov sekretar za inostrane poslove? Dejvid Oven, koji je uskoro posle toga, primljen u Trilateralnu komisiju i blisko saraivao sa Endrju Jangom, Karterovim ambasadorom u UN-a i lanom Trilaterale. Kada je Evropska zajednica odluila da pregovara o miru u Bosni, poslala je "ambasadora" - lorda Karingtona. Kada on "nije uspeo", poslali su Dejvida Ovena. Kasnije je kao "nepristrasni" pregovara pristigao i Dimi Karter. Jo jedno pitanje u kvizu u kome nema nagrada za taan odgovor: Ko je bio sekretar inostranih poslova u vreme Foklandskog rata izmeu Britanije i Argentine, 1982 godine? Lord Karington. Posle rata nagraen je mestom generalnog sekretara NATOa! Sve ove koincidencije mora da su sluajne.

181

Savet za meunarodne odnose

U redovnom godinjaku Saveta za meunarodne odnose (od 1. 7. 1993 do 30. 6. 1994 godine) pie: "Savet za meunarodne odnose je neprofltna i nepartijska organizacija ije lanstvo je posveeno poboljanju razumevanja spoljne politike SAD-a i meunarodnih odnosa, kroz razmenu ideja. Savet je osnovan 1921 godine, ubrzo posle Prvog svetskog rata. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji, nekolicina uesnika iz. Amerike se saglasila da je vreme da se obini ameriki gradani upoznaju sa poveanim meunarodnim odgovornostima i obavezama SAD-a. Ova odluka dovela je do stvaranja organizacije posveene kontinuiranom proucavanju amerike spoljne politike, kako u korist njenih lanova tako i ireg auditorijuma zainteresovanih Amerikanaca." U svojoj knjizi "Novi svetski poredak", Pat Robertson o Savetu kae: "Ovo velianstveno telo 'mudraca' je praktino dominiralo formulisanjem meunarodne politike vlade SAD-a jo pre Drugog svetskog rata. Iz Saveta su doli bukvalno svi kljuni savetnici za bezbednost i meunarodnu politiku ove zemlje, u proteklih sedamdeset godina." I neto dalje: "U politici vlade, najvidljiviji izraz establimenta je Savet za meunarodne odnose i njegova publikacija 'Meunarodni poslovi'. Od nekih dve hiljade i devet stotina lanova, najmanje pet stotina su vrlo moni, drugih pet stotina su iz centara moi, a ostali su uticajni u naunim krugovima, medijima, biznisu i finansijama, vojsci i vladi." Najinteresantniji je ovaj deo: 182

Savet za meunarodne odnose "Prema oveku koji je petnaest godina bio lan, kontraadmiralu esteru Vordu, vrhovnom sudiji mornarice od 1956 do 1960 godine, cilj promovisanja razoruanja i podvrgavanja amerikog suvereniteta i nacionalne nezavlsnosti jednoj, svemonoj, svetskoj vladi, je cilj poznat devedeset i pet odsto od hiijadu i pet stotina pedeset i pet lanovu (1975). Postoje jo dva druga, prikrivena, cilja koja Savet za medunarodne odnose promovie, ali nemogue je da su oni poznati vie od sedamdeset i pet odsto lanova, ili da su ovi ciljevi ikada identiflkovani u pismenoj formi. U centru ciljeva establismenta je verovanje u njihovu sopstvenu vestinu da stvore svetski sistem u kome e prosvetljeni monopolistiki kapitalizum. dovesti sve razliite valute, bankarske sisteme, kredit, proizvodnju i sirovine u jednu celinu, nadziranu od vlade, i kontrolisanu od njihove sopstvene svetske armije."

Savet za meunarodne odnose je ameriki ogranak Kraljevskog instituta. Jedina razlika je to je lanstvo Saveta poznatije u svetskoj javnosti. Od svog formiranja, svaki pretsednik SAD-a, izuzev Ronalda Regana, bio je lan Saveta za meunarodne odnose. Ako se uzme u obzir da je Reganov potpredsednik bio Dord Bu, lan Saveta, koji je inae iz senke upravljao zemljom, onda je jasno da je uticaj Saveta ogroman. Savet za medunarodne odnose, uz koordinaciju iz Kraljevskog instituta, stoji iza formiranja Ujedinjenih nacija. Ovo je bio biser u kruni posleratnih manipulatora, koji su majstorski vodili Drugi svetski rat ka svojim ciljevima i koji su, nakon njegovog zavretka, ubrali plodove koje su oekivali. Povelja Ujedinjenih nacija zvanino je prihvaena od predstavnika pedeset zemalja na sastanku u San Francisku, 26 juru 1945 godine. Ali to je bila samo javna kulminacija viegodinjeg manevrisanja iza scene Saveta za medunarodne odnose, koji je kontrolisao administraciju Frenklina D. Ruzvelta. Dejms Perlof u svojoj knjizi "Senke moi: Savet za medunarodne odnose i opadanje Amerike", daje pozadinu i redosled dogaaja koji su prethodili osnivanju Ujedinjenih nacija:
"U januaru 1943 godine, dravni sekretar Kordel Hol formirao je izvrsni komitet u kome su bili on, Leo Pasvolski, Isaija Boumen, Samner Vels, Norman Dejvis i Morton Tejlor. Svi ovi ljudi, izuzev Hola, bili su u Savetu za meunarodne odnose. Boumen, jedan od osnivaa Saveta, napisao je prvi koncept . Pozvana su tri advokata, sve ljudi iz Saveta, 183

Dosije Omega koji su procenili da je u skladu sa ustavom. Onda su 15 juna 1944 godine prodiskutovali koncept sa Ruzveltom. Pretsednik je odobrio plan i javno ga najavio istog dana."

U knjizi "Ameriki jezik" H. L. Menken tvrdi da je termin "Ujedinjene nacije" smislio pretsednik Ruzvelt u toku sastanka. Vinstonom erilom, u Beloj kui, decembra 1941 godine, neposredno pre napada na Perl Harbur. Amerika delegacija na osnivakoj skuptini UN-a liila je na "prozivnik" Saveta za meunarodne odnose. U njoj su bili Isaija Boumen, Hamilton Fi Armstrong, Samner Vels, Norman H. Dejvis, Dejms T. otvel i Leo Pasvolski. Sve u svemu, sedamdeset i etiri lana Saveta su bili u delegaciji. U njoj su bili i Don J. Mekloj (pretsedavajui Saveta od 1953 do 1970 godine), lan Komiteta 300, direktor "Fordove fondacije" i Rokfelerove "ejz Menhetn banke", prijatelj i savetnik devetorici pretsednika, od Ruzvelta do Regana; Don Foster Dals, nacista, podravalac Hitlera, osniva Saveta i dravni sekretar; Nelson Rokfeler, vrhunski manipulator, etiri puta guverner drave Njujork, potpretsednik u vladi Deralda Forda. Prisustvo i znaaj Dona J. Mekloja potvruje moju tezu o Americi kao zemlji prikrivenog nacizma, etvrtom Rajhu. Mekloj je bio finansijski savetnik italijanske faistike vlade Benita Musolinija, a igrao je znaajnu ulogu u nacistikoj Nemakoj za banku "Hariman/Bu" koja je finansirala Hitlera. Mekloj je sedeo u Hitlerovoj poasnoj loi u toku Olimpijskih igara u Berlinu, 1936 godine, na poziv Rudolfa Hesa i Hermana Geringa. Mekloj je bio i lan izvrnog komiteta Bilderberg kluba. Generalni sekretar na osnivakoj skuptini UN-a bio je funkcioner amerike vlade, lan Saveta, Alder His, kasnije razotkriven kao ruski pijun. His je bio izvrni sekretar 1944 godine na konferenciji u Dumbarton Ouksu, gde je radio sa Vjeeslavom Molotovom na detaljima povelje UN-a. Bio je Ruzveltov savetnik na konferenciji u Jalti, u februaru 1945 godine. Posle osnivanja UN-a, His je postao pretsednik "Karnedijeve fondacije za meunarodni mir", a na to mesto ga je namestio Don Foster Dals, koji je ignorisao informaciju o Hisovom potencijalnom izdajstvu, kada mu je na to skrenuta panja 1946 godine. Kasnije je His razotkriven i proveo je tri i po godine u zatvoru. Drugi prikriveni lan Komunistike partije u Savetu za meunarodne odnose, koji je prisustvovao osnivakoj skuptini UN-a, bio je Dekster Vajt. Unuka amerikog predsednika Teodora Ruzvelta, Edit Kermit Ruzvelt, 184

Savet za meunarodne odnose novinar, napisala je o uticaju takozvanog "istonog establimenta" koji radi kroz Savet, sledee: "ta je stanoviste establimenta? Kroz administracije Ruzvelta, Trumana, Ajzenhauera i Kenedija, njena ideologija je konstantna: da je najbolji nain borbe protiv komunizma uz pomo jedne svetske socijalistike drave koja favorizuje rast superdrave, postepeno predajui suverenitet SAD-u..." Robert V. Li, pisao je u septembarskom broju "Novog Amerikanca", 1992 godine, da je najraanje etrnaest od osamnaest dravnih sekretara bilo iz redova Saveta od njenog osnivanja, ukljuujui Lorensa Iglbergera, koji je bio dravni sekretar u vreme pisanja lanka. Poslednjih osam direktora CIA, ukljuujui Dorda Bua, su bili lanovi Saveta, a medu kandidatima za predsednike i potpretsednike, u poslednje etiri dekade, bez obzira da li su demokrate ili republikanci, lanovi Saveta za meunarodne odnose su: Dvajt Ajzenhauer, Adlaj Stivenson, Don Kenedi, Henri Kabot Lod, Riard Nikson, Hjubert Hamfri, Edmund Maski, Dord Mekgavern, Dimi Karter, Volter Mondejl. Deraldin Feraro i Bil Klinton. Jasno je da su Ujedinjene nacije stvorene za globalne politike potrebe Novog svetskog poretka, a zadatak je izvrio Savet za medunarodne odnose. Zgrada u Njujorku sagraena je na zemljitu koje su poklonili Rokfeleri, a sem njih, kao vrhunskih manipulatora u senci svetske vlasti su i Morgani, Varburzi, ifovi, Marburzi, dok su politiari na sceni samo njihove lutke. Svetskoj javnosti, UN su predstavljene kao sredstvo koje e spreiti budui svetski rat i doneti svetu mir, a probleme meu dravama reavati pregovorima, a ne orujem. Mnogi slubenici koji rade za UN veruju da je ovo razlog njenog postojanja. Za one koji su kritiari rada UN-a i koji pokuavaju da proniknu u motive i poteze iza javne, deklarativne funkcije UN-a, slika je dijametralno suprotna. UN su "trojanski konj" globalne tiranije poznate kao Novi svetski poredak. Ona je sredstvo uz iju pomo su postavljeni osnovni oblici svetske vlade i svetske vojske i kroz koju se manipulie i omekava svetsko javno mnjenje prividom da se neto radi, da se problemi reavaju, iako se obinim uvidom u krajnje rezultate delo vanja UN-a moe videti da je re o obmani. UN nisu reile nijedan globalni problem u svetu, ve su ih samo zaotrile! To je postignuto 185

Dosije Omega osnivanjem specijalizovanih organizacija koje se bave specifinim svetskim problemima: zdravstvo (Svetska zdravstvena organizacija), stanovnitvo, ili tanije reeno eugenika - kontrola rasta stanovnitva (UNFRA), ekonomski razvoj i ivotna sredina (UNEP), obrazovanje, nauka i kultura (UNESCO), a lista se stalno proiruje. Najotriji kritiari tvrde da su UN paravan za svetsku hijerarhiju iluminata i masona, i njihovu tenju da preko UN-a preuzmu vlast u svetu. U govoru 1970 godine, Robert Vel, osniva "Don Bir Sosajeti", predvideo je sa gotovo prorokom tanou ta e Ujedinjene nacije postati: "Ujedinjene nacije se nadaju i planiraju, ili tanije, efovi zaverenika iznad nje se nadaja i planiraju, da kontroliu stanovnitvo, kontroliu nauni i tehnoloki razvoj, kontroliu oruje i vojnu silu pojedinanih nacija, kontroliu obrazovanje, kontroliu zdravlje i sve ostale kontrole koje mogu postepeno da uspostave, pod svim moguim izgovorima, za konanu kontrolu pravnog sistema sveta. Ove posebne kontrole e postati komponente postepenog materijalizovanja totaine kontrole koju oekuje da postigne pretvaranjem, prevarom, ubeivanjem, i falsifikatima, a sprovoenje ovih kontrola bmtalnom silom i terorom ve je zapoelo."

186

Kraljevski institut za meunarodne odnose (RIIA)

Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu 1919 godine, angloamerika elita osnovala je Kraljevski institut za meunarodne odnose, kao i Savet za meunarodne odnose, koji je formalizovan 1921 godine. Danas Kraljevski institut, sa engleskom kraljicom kao pokroviteljem. ima ogroman uticaj na britansku i svetsku politiku. Za ovaj institut se moe rei da je intelektualni centar stvaranja svetske vlade. Rad instituta je tajan i o njegovom lanstvu, "poasnim pretsednicima iz redova pretsednika i premijera zemalja Komonvelta", informacije vrlo teko izlaze u javnost. Trenutno, pretsedavajui je lord Kristofer Tugendhet, upravitelj "Dili fondacije", koji Evropsku uniju opisuje kao "politiki projekat koji daje najvie nade i koristi u ovom delu sveta, u ovom veku... hrabar i plemenit poduhvat, i ponosan sam to mogu da mu sluim." Tri pretsednika instituta su: lord Karington, lan Komiteta 300, Trilateralne komisije i od 1991 godine pretsedavajui Bildeberg grupe; lord Kalahan od Kardifa, bivi premijer i bilderbergovac; lord Denkins od Hilheda, bilderbergovac i jedan od osnivaa Trilateralne komisije. Da bi se postao lan, potrebno je da kandidata predloe najmanje dva lana, ali to ne znai automatsko primanje u redovno lanstvo. Kao paravan, mogu ga primiti u fiktivno lanstvo, koje kandidatu omoguava da koristi biblioteku instituta, ali ga nikada nee pozvati ni na jedan sastanak. Finansiranje instituta su na sebe preuzele vodee svetske kompanije i banke. Institutov program "Energija i prirodna sredina" finansiraie su najvee svetske naftake kompanije, proizvoai uglja i elektrine energije i Komisija za atomsku energiju. Boe, kakva briga za ivotnu sredinu. U RIIA sede predstavnici "Morgan Garanti Trasta" iz Njujorka (J. P. Morgan), "S. G. Varburg Grup" (pre nego to su kupljeni), 187

Dosije Omega "Berings" (pre svog neverovatnog kolapsa na berzi u Hong Kongu)*, Britansko ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane, ambasada SAD-a, "RTZ Korporacija", "Anglo-amerika korporacija June Afrike", "Briti Petroleum", "el Interneenel", "Benk of Ingland", "Berklis benk", "Lojds benk", "Neenel Vestminster benk", Brada Lazar, "TSB Grup", "Unilever", "Briti Aerospejs", "Ekonomist" i "ENI". Tu nisu samo privredni giganti, u lanstvu instituta su Engleska crkva, Afriki nacionalni kongres (ANC) i "Amnesti Interneenel". Medijski giganti, koji prate svaku akciju RIIA, a esto igraju i odluujuu ulogu, su "ABC Njuz", "CBS Njuz", "NBC Njuz"; iz Britanije "enel Four" i "ITN", zatim "Fudi tv", "Der pigel", "Juropijen", "Fajnenel Tajms", "Gardijan". "Obzerver", "Dejli Telegraf', "Tajms", "Skotsmen", "Rojters", "Njujork Tajms", "Vaington Post", "Volstrit Durnal", "Riders Dajdest" i stanice ponosne na svoju nezavisnost - "BBC Vorld", "BBC Monitoring servis" i "BBC radio". Uloga Kraljevskog instituta u stvaranju i prodaji ideje Novog svetskog poretka je jasna. To je lobistika organizacija koja koristi svoj ogromni uticaj u medijima i podrku velikog kapitala da "preicom" ostvaruje odreene projekte, mimo volje pojedinih zemalja i njihovih parlamenata, a kroz manipulaciju javnog mnjenja u tim zemljama. To je stoer, moan i uticajan, u organizaciji tajnog delovanja protagonista Novog svetskog poretka, sa vrlo bliskim vezama sa britanskom kraljevskom porodicom i britanskim obavetajnim slubama, a svoj mandat je dobio od Komiteta 300. Kada se 1975 godine pojavila knjiga Filipa Ejdija, "Dnevnik agenta" o radu CIA, koju je napisao ovaj bivi agent kome je navodno proradila savest, svet je bio okiran saznanjem kako se CIA u Junoj Americi infiltrirala "u studentski i sindikalni pokret i razbila ga iznutra. Ono to Ejdi nije napisao u toj knjizi je da je po zavretku studija na Notr Dam univerzitetu stupio ne samo u CIA, ve je primljen i u masone. Dobro zatien, posle studentskih nemira u Meksiku 1968 godine (a to je bio deo irokog plana studentskih protesta u celom svetu), Ejdi je preao u Portoriko, bio u kontaktu sa teroristikim grupama iji mentori su sedeli na Kubi, pa se tako upoznao i sa Kastrom. Na Kubi je
* Ideja da jedan trejder na berzi, Nik Lison, ima ovlaenja da neogranieno trguje akcijama "Beringsa" i dovede ga do bankrotstva, je nezamisliva. Kolaps "Beringsa" je izazvan namerno i iza njega stoji "Benk of Ingland". 188

Kraljevski institut za meunarodne odnose (RIIA) kubanska obavetajna sluba (DGI) vrbovala Ejdija da radi za nju. Tako je otkrivena najvea ruska prisluna stanica u Lurdu, u kojoj je radilo tri hiljade ruskih strunjaka za prislukivanje i deifrovanje, a koja je pratila aktivnosti amerikih politiara. Po naputanju CIA, Ejdi odlazi u London, da na miru napie knjigu. Ono to nije napisao je da su subverzivne aktivnosti na kojima je radio u Junoj Americi proizvod rada "trusta mozgova" iz RIIA i "Tavistok instituta". Ali kako da zna jedan agent CIA ta je Kraljevski institut smislio. RIIA je stvorio "Tavistok institut za ljudske odnose", kao deo Saseks univerziteta, a "Tavistok" je kasnije stvorio koncept NATO pakta. RIIA je 1922 godine razvila tehniku koja je nazvana "profajling", a major Don Rolings Ris, koji je kasnije dogurao do generala, organizovao je u "Tavistoku" Britanski biro za psiholoko ratovanje, koji je postao najvei britanski centar za ispiranje mozga. Prve konkretne zadatke su obavili u toku Drugog svetskog rata, a "biser" im je bio plan da se u Nemakoj ne bombarduju fabrike municije nego radniki kvartovi u kojima su iveli radnici tih fabrika. Nije udo, fabrike municije su pripadale meunarodnim bankarima, a radnici su, sem to su ginuli, doiveli i "ok", pa im je opala produktivnost. Posle rata, kada je ve stvoren NATO, u Saseksu je osnovano posebno, supertajno odelenje, po imenu "Istraivaki institut politikih nauka" (SPRI). koji ima svoju mranu ulogu u irenju droge i delovanju protiv stanovnitva SAD-a na psiholokom planu, primenjujui mrane metode dr Kurta Levina, sa ciljem stvaranja dugotrajne psihoze napetosti koja mrvi ovekovu volju i pretvara ga u zbunjenu, apatinu i usporenu osobu koja se ne opire promenama koje mu naturaju drugi. Jasno je kakav je karakter tih promena, ali kada se zna da ih od "Tavistoka" preuzimaju "Stanford Riser" i "Rend Korporejn", kao i desetine drugih instituta u Americi koji rade u smeru da zbunjena i nesigurna linost, izolovana i uplaena, ne prepozna i bori se protiv drutvenih, moralnih, ekonomskih i politikih promena, koje mu oduzimaju slobodu i guraju ga u naruje onih koji propovedaju jednu svetsku vladu kao "usreitelja oveanstva". Sve ove aktivnosti obavljaju se preko institucija nevinih naziva koji zvue "nauno", a zapravo ine karike u lancu kontrole kroz institucije, kao i drutva sa humanistikim programima, fondacije, polutajna i tajna drutva, mistini redovi stari hiljade godina, preko nadnacionalnih organizacija do imalaca "plave krvi", a preko njih do Rotilda i do onih iznad njih, Hristovih potomaka kojima nad glavom stoji Svevidee oko, a sve je to upregnuto u 189

Dosije Omega naporu da se oveanstvu naturi era Vodolije, kao paradigme totalne kontrole nad oveanstvom i njegovira konanim pretvaranjem u indolentno roblje koje bludi kroz fiziki ivot bez trunke svesti. Korienje droge radi dovoenja oveanstva u ovo duhovno stanje ima znaajno mesto u planovima RIAA, kao i njihovim kontrolorima iz Komiteta 300. Nemaju nikakvih moralnih ogranienja da je primenjuju, kao to ste mogli da proitate u poglavlju koje govori o znaaju trgovine drogora za potrebe Komiteta 300. Ono to je blasfemino je da su koristili i mnoge pisce, u prvom redu Oldosa Hakslija, da propagiraju posebnost korienja droga, to Haksliju nije teko palo: "Za svakodnevnu linu upotrebu, oduvek su postojala hemijska opojna sredstva. Od pradavnih vremena ljudi su upotrebljavali biljne sedative i narkotike, sve euforike koji rastu na drveu, halucinogene koji sazrevaju u bobicama. Ovim modifikatorima svesti moderna nauka je dodala svoju kvotu sintetikih preparata. Za neogranienu upotrebu na Zapadu su dozvoljeni samo alkohol i duvan. Sva druga hemijska Vrata u Zidu su etiketirana kao DROGA." RIIA je svoje delovanje proirio i na druge zemlje. Jedna od njih je i Kanada, u kojoj deluje "Kanadski institut za meunarodne odnose", koji po istoj matrici na kojoj funkcionie RIIA, kontrolie kanadsku politiku. Svi dravni sekretari Kanade su iz njegovih redova, od osnivanja 1925 godine. Kanada je, inae, izuzetno vezana za britansku krunu i uvek sprovodi sve njene ideje i bespogovorno uestvuje u svim britanskim ratovima. "Kanadski institut" je povezan sa mnogim drugim i slinim organizacijama u svetu, a jedna od njih je "Renk". O interesima ove organizacije u Kanadi, kao i o kraljiinim interesima, vodi rauna ser Kenet Strong, koji je doao iz MI6, a sem toga je lan uticajnog vitekog Reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Nalazi se u upravnom odboru "Banke Nove kotske", koju smo spominjali u poglavlju o trgovini drogom za Komitet 300. Ova banka pere novac za Komitet od trgovine drogom u Kanadi. Drugi vaan lan grupacije "Renk-Kanadski institut" je ser Brajan Edvard Mauntin, takoe lan Reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Odigrao je znaajnu ulogu u uvlaenju SAD-a u Drugi svetski rat. Ne moe se zaobii ni ser Kenet Kejt, direktor "Banke Nove kotske", koji je u isto vreme i u upravnom otporu vanih britanskih novina - "London Tajmsa" i "Sandej Tajmsa", 190

Kraljevski institut za meunarodne odnose (RIIA) toliko znaajnih za formulisanje britanske politike. Interesantno je da su svi ovi ugledni ljudi u mlaim danima bili na dunostima u MI6, i sa slubom na Dalekom Istoku, uglavnom u Hong Kongu i Kini. Oigledno je bilo potrebno da na terenu steknu iskustvo u proizvodnji opijuma, njegovom slanju na zapad, terorizmu, trgovini zlatom, pranju novca i bankarstvu, kako bi, kada ispeku zanat, to radili na viem nivou. Njihov kontrolor u Kanadi bio je Volter Gordon, lan kraljiinog Privatnog kabineta, a kao bivsi ministar finansija, uz pomo svojih ljudi, kontrolisao je tri kljune banke u Kanadi - "Banku Nove kotske", "Kanadsku imperijalnu banku" i "Toronto dominion banku". Ove tri banke su pod Gordonovim rukovodstvom kontrolisale drugu najveu mreu u svetu za pranje novca, i direktnu vezu sa Kinom. Vrh ovog sistema Endikot, Roning, Lin ("kineski specijalisti"), su direktno saraivali sa u En Lajem, kineskim premijerom u vreme Mao Ce Tunga, koji se zarekao da e Britaniji i Americi, za sve ono to su ove zernlje uinile Kini, stvoriti milione narkomana. U velikoj meri uspeo je u tome, dozvoljavajui proizvodnju opijuma koji je iao u ove zemlje kao hero in. Interesantno je da su vani lanovi ove kriminalne organizacije. Don D. Gilmen i Don Robert Nikolson, lanovi Reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Ipak, najznaajnije polje rada RIIA ostaju masovne komunikacije, kontrola masa kroz kontrolu uma i stvaranje novih drutvenih trendova koji "spontano" izbijaju u svetu. Takav nain razmiljanja doveo je 1957 godine, na konferenciji Bilderberg grupe u Fiui (Italija), do predloga da se osnuje "Meunarodni institut za strateske studije", koji je zamiljen kao centar za koordinaciju stvaranja javnog mnjenja i pribliavanje tih scenarija irokom krugu ljudi na brz i efikasan nain. Ideju je izneo Alister Buhan, sin lorda Tvidsmira, koji je u to vreme ve bio dobro plasiran u REA, gde je sedeo u upravnom odboru, kao i lan druge uticajne organizacije, Okruglog stola, koja je vrlo bliska britanskoj kraljevskoj porodici. U upravnom savetu ove gigantske propagandne maine sedeli su: Frenk Kitson, ovek koji je zapoeo pobunu pokreta Mau-Mau u Keniji; Robert Elsvort, pretstavnik "Brae Lazar"; Don Loudon, pretstavnik "N. M. Rotilda"; Pol Nice, pretstavnik "reder banke"; C. L. Sulcberger iz "Njujork Tajmsa"; Stensfild Tarner, bivi direktor CIA; Piter Kalvokorezi iz "Pingvin buksa"; Endrju enberg kao pretstavnik RIIA; novinari Flora Luis, Dru Midlton, Entoni Luis, Maks Frenkel; Danijel Elsberg, neizbeni Henri Kisinder i Robert 191

Dosije Omega Bovi, bivi direktor jednog odelenja CIA. Jasno je da ovaj veliki posao ne moe da obavi ni RIIA sama, ni njeni ogranci, u prvom redu "Rend". Ove organizacije imaju pod sobom desetine drugih instituta i laboratorija, jer su klijenti iz samog vrha biznisa i vlasti: "AT&T", "ejz Menhetn banka", "IBM", Republikanska partija, vazduhoplovstvo SAD, ministarstva za energiju i zdravlje. "Rend" je ak jednom optuen da je bio angaovan od SSSR da uradi studiju o uslovima predaje amerike vlade! Ovaj slucaj je stigao do americkog Senata, gde je stvar zatakana kao izmiljotina. Njihovo glavno polje delovanja i danas ostaje "ispiranje mozga" i to na svim nivoima, ukljuujui vladu, armiju, biznis, religiozne institucije i obrazovanje. Procena je da na ovim poslovima, u vie instituta, radi oko pedeset hiljada naunika i saradnika sa godinjim budetom od deset milijardi dolara.

192

Okrugli sto
Pria o drutvu Okruglog stola poinje u XIX veku sa Donom Raskinom, legendarnom linou Oksforda. Rodio se u Londonu 1819 godine, kao sin bogatog trgovca vinom. Njegov uzor bio je grki filozof Platon, ija dela je dobro poznavao. Platonove ideje su bile osnov na kojima se gradila prva ideja o Novom svetskom poretku, kao centralizovanoj dravi u kojoj organizacija ide od vrha ka bazi. Interesantno je da je ovo bila ideja i Laburistike partije u njenom poetku, a danas je to politika agenda Konzervativne partije. Raskin je verovao da se na elu drave mora nalaziti diktator superiornog intelekta. Ima izvora koji tvrde da je bio pristalica Illuminata, a moda i njihov lan. Njegove ideje su sledili i Karl Marks i Fridrih Engels (jo jedan potovalac Platona), a one su postale deo temelja uenja koje je kasnije primenjeno u boljevikim diktaturama Istone Evrope. Rabin Marvin S. Antelman povezuje pisanje Platona sa okultnim drutvima Svevideeg oka. Navodi primer Mojsija Mendelsona, jednog od tvoraca Francuske revolucije i oboavaoca Platona, iju je "Republiku" preveo na nemaki, i bio poznat kao "nemaki Platon". Prevod Platona je kanalima bankarske porodice Varburg, pomagaa Rotilda koji su u ovom veku finansirali Hitlera, doao u ruke onih koji su na ovim principima gradili kolonije u Africi i Aziji. Izraziti primer je Sesil Rouds koji je matao o tome da stvori svetsku vladu pod vostvom britanske krune. Ogromno bogatstvo koje je stvorio eksploatacijom dijamanata i ruda u Junoj Africi, Rouds je investirao u svoju fiks ideju. Svoje saradnike i podrku naao je u Komitetu 300. Roudsova ideja je bila da stvori tajno drutvo koje e manipulisati dogaajima u svetu kako bi ostvarilo centralizovanu globalnu kontrolu. Ime pod kojim je poznato ovo drutvo je Okrugli sto i struktuirano je po masonskim i iluminatskim emama. U drutvu postoji ui krug - Drutvo izabranih (ili iniciranih), koje zna sve tajne ciljeve drutva, i spoljanji krug Krug prijatelja, koji ine uticajni ljudi koji mogu da budu korisni ciljevima drutva, ali ne znaju sve tajne ueg kruga. Ui krug lanova zaista poseduje politiku mo da donosi odluke. Rad i delovanje drutva su 193

Dosije Omega finansirali Rouds i Rotildi, pa nije udo da su Britanci uli u Burski rat (od 1899 do 1902 godine), kako bi osigurali eksploataciju prebogate June Afrike za raun Rotilda (baron Natan bio je lan Okruglog stola, kao i lord Astor, J. P. Morgan i pretstavnici ostalih monih bankarskih porodica), a u tom ratu su poginule hiljade ljudi, ena i dece, mnogi u koncentracionim logorima lorda Kienera. Britanska kruna, uz pomo Komiteta 300, organizovala je najveu i najopremljeniju vojsku tog doba. Kraljica Viktorija poslala je etiri stotine hiljada vojnika na osamdeset hiljada Bura, od kojih su mnogi bili maloletni. Umesto nedelju dana, kako su Britanci verovali, a o tome je pisao i Radjard Kipling kao uesnik rata, Buri su se opirali pune tri godine. Ne zaboravirao da je i mladi Vinston Ceril (Komitet 300) uzeo uee u ovom ratu. Tada su se u slubi Rotilda istakli mnogi budui upravljai June Afrike i lanovi tajnih drutava - Rouds, Bamato, Openhajmer, Doel i Bejt. Kada je rat zavren, 1902 godine, umro je Rouds. Svoje bogatstvo je preko fondacije zavetao svom cilju. I danas se iz ove fondacije dodeljuju stipendije na Oksfordu, uglavnom studentima iz inostranstva, koji dolaze da upoznaju i prihvate ideju jedne svetske vlade. Zapanjujude je koliko je ljudi, predsednika drava i vlada, bilo korisnik "Roudsove stipendije". Najsveiji primer je Bil Klinton, pretsednik SAD-a. Posle Roudsove smrti, na elo Okruglog stola je doao Alfred Milner, jos jedan iz mase Rotildovih izvrilaca. Milner je proirio uticaj ove organizacije na same vrhove britanske vlade. Imao je odluujui uticaj na kabinet Lojda Dorda (Komitet 300) koji je vodio Britaniju u toku Prvog svetskog rata. Dominirali su i mirovnom konferencijom 1919 godine, ucestvovali u stvaranju Lige naroda, vodili odluujuu re u kreiranju britanske politike u Irskoj, Palestini i Indiji (od 1917 do 1945 godine), i bili odluujui faktor u stvaranju drave Izrael, to je po nalogu i za potrebe Rotilda izveo Artur Balfur (Komitet 300), lan unutranjeg kruga Okruglog stola, po kome je i dokument dobio ime "Balfurova deklaracija". Ve od 1915 godine, Okrugli sto je poeo da otvara "podrunice", pa su se uskoro organizovale grupe, ne samo u Britaniji i Junoj Africi, ve i u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Indiji i Sjedinjenim Dravama. Poeli su da izdaju i svoj asopis "Okrugli sto", a svoju delatnost koordiniraju kroz brojne kompanije i medijske kue, u prvom redu kroz masoneriju u SAD-a, kao i drutvo Mrtvaka glava (Skull and Bones Society) na Jejl univerzitetu, iji je lan i Dord Bu, bivi 194

Okrugli sto

pretsednik SAD-a. Njihove interese u Americi sprovode dve monc porodice - Rokfeleri (pravo ime porodice je Rokenfelder) i Morgani, koji se nalaze u centru zbivanja Novog svetskog poretka. Rokfeleri su svoje bogatstvo stvorili na nafti, osnivanjem "Standard Oil Korapani" (sada "Ekson") 1853 godine. Poetkom veka su se ve bili proirili na eleznice i banke. Poseduju ili kontroliu "ejz Menhetn benk", "Neenel Siti benk", "Hanover Neenel benk", "US Trast Kompani" i vodee osiguravajue kompanije kao to je "Ekvitabl Lajf and Mjuual of Njujork". Imperija Morgana bazirana je na eliku, brodogradnji i elektrinoj struji, a kruna tog sistema je "Deneral Elektrik". Tu su i "Neenel Benk of Komers", "Njujork Lajf Inurans" i "Garanti Trast kompani". Ali ko je zaista iza ovih kompanija? Morganova imperija zapoela je svoj rast 1838 godine, kao "Dord Pibodi and Korapani" u Engleskoj. Dord Pibodi je, pogaate, radio za Rotilde. Postao je najvei trgovac na svetu amerikim obveznicama i sa svojim partncrom. Donom Pjerpontom Morganom (Komitet 300), vrio ogroman pritisak na administraciju Abrahama Linkolna, i manipuliui amerikom ekonomijom ostvarili neverovatne profite. Poto Pibodi nije imao dece, posle smrti njegov deo imovine nasledio je Morganov sin, Don Pjerpont Mlai, koji je roen 1867 godine. I ovaj drugi Morgan bio je talentovan i moan bankar, ali je sigurno unapredio i poslove Rotilda. To se vidi iz podatka da kada je umro njegov otac, prvi Morgan, iza njega je ostala imovina vredna samo jedanaest miliona dolara, to je vrlo skromno u odnosu na ogroman novac koji je proao kroz njihove ruke. Interese Rotilda je na velikoj sceni reprezentovala bankarska instilucija "Kun, Leb and Ko". Osnovali su je 1867 godine Abraham Kun i Solomon Leb, dvojica trgovaca iz Sinsinatija, ali je postalo jasno da je paravan za Rotilde 1875 godina, kada je Jakob if doao iz Frankfurta. Porodice Rotild i if su nekada ivele u istoj kui u Frankfurtu i jasno je da su te veze bile vrlo jake. U Americi su ojaane, jer se Jakob if oenio Lebovom erkom, Terezom. if je u firmu u Americi doneo kapital Rotilda i za njih je vodio posao. Bio je fmansijski strateg i godinaraa je strpljivo radio sa Harimanovima, Gouldovima i Rokfelerovima, ulaui novac u njihove velike eleznike i naftake poduhvate. Deo finanskanja je iao kroz banku Rotilda, "Neenel Siti Benk of Sinsinati", a kada su se interesi razgranali, Rotildi i Rokfeleri su osnovali zajedniku banku, "ejz Menhetn benk". Jasno je da su lanovi Okruglog stola, ve dobro raireni i organizovani irom sveta, inili sve 195

Dosije Omega da preuzmu konlrolu nad fiskalnim i monetarnim politikama kao i politiko vostvo u zemljama u kojima su delovali. U SAD-u, glavni ovek Okruglog stola postao je Vilijem Jendel Eliot, koji je kasnije otkrio Henri Kisindera, kome je pomogao da se raeteorski uspne u svim bitnim organizacijama Novog svetskog poretka. Eliot je bio "Amerikanac u Oksfordu", jer je dobio "Roudsovu stipendiju" 1923 godine, za zloglasni Beliol koled, koji je bio rasadnik kadrova za tajna drutva Novog svetskog poretka, a i danas je regrutni centar za Okrugli sto. Pre toga je radio za Varburg-Rotild grupaciju u "Banci federalne rezerve" u San Francisku, gde je doao do raesta direktora. Posle zavrene "obuke" obavljao je odgovorne obavetajne poslove za Rotilde. u vezi tema koje su im bile od interesa, a jedan od poslova je bio i pronalaenje potrebnih Ijudi za ukljuenje u rad raznih institucija. Osnovni zadatak Okruglog stola je unoenje nesloge meu zemljaraa i nacijama kako bi se u pogon stavilo njihovo upravljanje konfliktom i "kontrolisani izbor". Nije zato udo to je Hegel popularan meu mondijalistiraa dvadesetog veka. Deo njegovog uenja, koje je vulgarizovano i prizemljeno, postalo je ono to su kasniji strunjaci nazvali "menadment krize". Karl Marks je bio jedan od kljunih vulgarizatora stava da ako se suprotstave teza i antiteza dobijamo sintezu, nov red. Razlika medu njima bila je fundamentalna, jer je Hegel govorio o duhu i umu, a Marks je bio materijalista i satanista koji je prezirao i odbacivao Boga. Jednom je izjavio: "Okrenuo sam Hegela naglavce", i to je zaista i uinio, dajui osnov za manipulaciju svetom u smeru centralizovane kontrole. Kasnija lakirovka u boljevikoj Rusiji, idealizovanje Marksa i Englesa i stvaranje "komunistikih svetaca" od njih, savreno je ila na ruku globalnoj eliti koja ne bi bolje prola ni da je to naruila. A moda i jeste, ako se pogleda spisak Saveta komesara iz 1919 godine. Georg Fridrih Engels, jedan od tvoraca "Komunistikog manifesta" i doktrine oslobaanja potlaene radnike klase od jarma kapitalizma, zaradio je pravo bogatstvo koristei deiju radnu snagu u Lankaajeru, Engleska. Karl Marks nije izmislio temu "klasne borbe". On je dobio tu ideju itajui radove drugih, u prvom redu Adama Vajshaupta i bavarskih iluminata, napisanih sedamdeset godina pre njega. Marks je bio lan tajnog drutva iluminatskog usraerenja, Lige pravednih, koje je kasnije postalo Komunistika liga. Liga pravednih bila je ogranak Drustva podobnih, koje je odigralo vodeu ulogu u toku Francuske rev196

Okrugli sto olucije. Liga pravednih se u Nemakoj zvala Bund Der Gerechten ili jednostavno Bund. Ovo je bila organizacija koja je dala podrku marksizmu i stajala iza njegovog uspona. Prvi maj, Dan rada, izabran je kao dan marksista i lenjinista po daturau kada su Iluminati javno objaviii svoj nastanak, 1 maja 1776 godine. Marks je enidbom sa Deni fon Vestfalen doao u bliske veze sa britanskom aristokratijom. jer je ajegova ena bila u rodbinskim vezama sa kolskim vojvodskim porodicama Argil i Kembel. Jedna od njenih pretkinja, Ana Kembel. grofica od Balkarasa i Argila, bila je guvernanta princa od Orana, kasnije kralja Vilijema, koji je osnovao "Englesku narodnu banku", a Irskoj doneo nevienu bedu i jad. Sadanji erl od Balkarasa je u srodstvu sa vikontom Koudrejem, iji deda je bio lord Spenser eril. Ovo nije tako loe drutvo za "narodnog tribuna" Karla Marksa. Sve primer kako Okrugli sto i druge organizacije istog usmerenja ostvaruju svoju "sintezu" je Drugi svetski rat. Dva suprotstavljena sistema, kapitalizam i komunizam, su doveli zajednicu na istu stranu u ratu protiv faizma. Iza sva tri drutvena fenomena stoje iste organizacije, ali je u jednom trenutku bilo potrebno sukobiti ih, kako bi "teza" protiv "antiteze" dala "sintezu" - Ujedinjene Nacije i Evropsku zajednicu. "Hladni rat" izmeu kapitalizma i komunizma je doveo do druge sinteze - oslobodilakih "narodnih revolucija" u zemljama Treeg sveta, suprotstavljajui navodno ekstremne sisteme "levice" i "desnice" u borbi za prevlast u odreenim svetskim regionima i titei "jedne od drugih". Danas je manipulacija ljudskom sveu i vrednosnim sistemima dostigla takve razmere i traje ve toliko dugo da su ljudi poeli bespogovomo da veruju u postulate i opredeljuju se prema svojim ubeenjima, ne znajui da su sve proizvod iste filozofije i imaju jedan cilj - "prosveenu monarhiju" iznad jedne svetske vlade. Zbog toga to se jedno ime pojavljuje na vie mesta, sledee poglavlje posveeno je najusrdnijem delatniku Rotilda u drugoj polovini ovog veka.

197

Henri Kisinder
O Henriju Kisinderu se poneto zna iz zrelih i poznih godina njegovog ivota i rada. Iz mladikog doba postoji zvanina i nezvanina biografija, koje se dijametralno razlikuju. Po zvaninoj biografiji, zbog svog jevrejskog porekla, morao je da napusti Nemaku uoi poetka rata. Posle rata se vratio u Nemaku kao ameriki vojnik, gde je u poruenoj Nemakoj sluio u bezazlenoj funkciji vozaa generala Frica Kremera. Po neautorizovanoj biografiji, Henri Kisinder (pravo ime Henrik Kizinger) je bio lan Hitlerjugenda, a u Ameriku je stigao u okviru programa "Spajalica", u kome je nekoliko hiljada nacista prevedeno u Ameriku, dobilo nov identitet i poelo da radi za svoje nove poslodavce. Po zvaninoj biografiji, po otputanju iz vojske Kisinder je, zahvaljujui porodici Openhajmer, otiao na studije u Vilton Park. 1952 godine poslat je u Tavistok institut, gde ga je R. V. Diks "preobrazio", i posle toga vie nita nije moglo da zaustavi Kisindera u usponu. Po zavretku studija, Dord Frenklin i Hamilton Fi su ga izabrali da radi za njih, u seditu Saveta za meunarodne odnose za Ameriku, u Njujorku. Zahvaljujui Vilijemu Jendelu Eliotu i pod tutorstvom Dona Viler Beneta, direktora obavetajnog odelenja Okruglog stola i efa operacija MI6 u Americi, Kisinder je postao Eliotov "omiljeni dak". Kooptiran je u Okrugli sto da bi sproveo monetaristike stavove koje je usvojio na Harvardovim meunarodnim seminarima. Do sredine ezdesetih godina Kisinder je opravdao svoje angaovanje u Okruglom stolu i Kraljevskom institutu za meunarodne odnose. Kao nagradu i test za ono to je nauio, Kisinder je postao ef male grupe u kojoj su bili Dejms lezinder, Aleksander Hejg i Danijel Elsberg, u okviru opasnih igara koje je zapoinjao Okrugli sto. Grupa je saraivala sa Institutom za studije politike (IPS) i njenim glavnim teoretiarem, Noamom omskim. Aleksander Hejg, interesantna koincidencija, takoe je sluio u jedinici generala Kremera, ali na mnogo viem nivou nego vojnik Kisinder. Za svog ljubimca, general Kremer je naao prolaz u ministarstvo odbrane. Kada je Kisinder 198

Henri Kisinder postao savetnik za nacionalnu bezbednost, Kremer je ugurao Hejga za njegovog zamenika. Kisinder je otvorio kancelariju Okruglog stola na Menhetnu, po nalogu Bilderberg kluba. U timu su bili Hejg, Elsberg, Helperin, lezinder, Maknamara i braa Mekbandi. Kisinder je sve izvrne funkcije u Niksonovoj vladi ispunio lanovima Okruglog stola i Kraljevskog instituta. Znaaj ove operacije bio je da se pretsednik Nikson potpuno izoluje od prijema informacija, domaih i stranih, obavetajnih, policijskih, ukljuujui FBI odelenje 5, koje kontrolie delovanje teroristikih grupa u SAD-u. Kisinder je stekao ogromnu vlast, naredivi FBI da prislukuje veliki broj ljudi, ukljuujui i njegove najblie saradnike. Kisinder poseduje privatnu kartoteku dosijea hiljada ljudi, ne samo u SAD-u, vec irom sveta. Da li je to udno ili preterano? Ni najmanje, takve privatne dosijee je imao i P2. Ima dosta privatnih obavetajnih agencija, kao to je "Intel", koje za naruioce, meunarodne organizacije i pojedince prikupljaju podatke. Kisinder je u Niksonovoj administraciji drao nekoliko vanih mesta. Naimenovan je za predsedavajueg "Verifikacionog panela", koji je upravljao pregovorima u okviru "SALT"-a. Takoe je naimenovan u Specijalnu vijetnamsku grupu, koja je nadgledala sve izvetaje - vojne, obavetajne i civilne, koji su stizali iz Vijetnama. Kisinder je dobio kontrolu nad Komitetom 40, supertajnom agencijom koja je odluivala o tajnim operacijama i pratila njihovo odvijanje. Predsednik Nikson je bukvalno bio ostavljen po strani i nije znao ta se deava u njegovoj vladi. Votergejt, po mnogim autorima, nije bio obina zavera da se blamira predsednik Nikson, ve dravni udar. Prvi dravni udar Amerika je doivela prilikom ubistva Dona Kenedija, kada je na vlast u senci dola grupacija koja je promenila lice araerike drave i njenih institucija, i odredila nov tok budueg razvoja SAD-a. Kisinder, Elsberg i Hejg su stavili u pogon plan Votergejt, zamiljen u Kraljevskom institutu. Hejg je igrao vodeu ulogu u zbunjivanju i laganju predsednika Niksona, a Kisinder je bio taj koji je vodio Belu kuu. Hejg je bio uveno "Duboko grlo", koji je preno sio informacije Vudvordu i Bernstinu iz "Vaington Posta". On je u to vreme bio pukovnik, koji nikada nije komandovao trupama, ve je karijeru pravio kroz kancelarijsku strukturu. Po nalogu Okruglog stola, Kisinder je progurao Hejga do ina generala sa etiri zvezdice, u meteorskom usponu kakav nije zabeleen u istoriji amerike vojske. Tako je Hejg preskoio dve stotine i osamdeset generala amerike vojske. 199

Dosije Omega koji su po hijerarhiji bili ispred njega. U toku tog "napredovanja" Hejga, dvadeset i pet generala je dalo ostavku. Kao nagradu za izdaju predsednika Niksona, kome se zakleo da e ga vemo sluiti, Hejg je postavljen za komandanta NATO pakta. Svi poznavaoci se slau da je, bez konkurencije, najgori komandant u istoriji ovog saveza. I tu je dolaskom za komandanta zaobiao preko etiri stotine generala iz zemalja NATOa i SAD-a, koji su bili kvalifikovaniji od njcga da zauzmu to mesto. Svi strunjaci, koji prouavaju istoriju ovog perioda, lako su identifikovali da su Hejg i Kisinder sledili tehniku koju je razvio Tavistok institut i primenili je na zbunjenog, rastrzanog, uplaenog i demoralisanog predsednika Niksona, koga je Hejg ubedio da mu je jedini izlaz da podnese ostavku. Hejg je satima ubeivao Niksona da je audio traka bez ikakve sumnje dokaz da je Nikson sauesnik u provali u prostorije Demokratske stranke u zgradi Votergejt. U prvom trenutku Nikson je odbijao odgovornost, a danas, kada se ta traka slua, svi strunjaci se slau da na veoma nejasan i neodreen nacin govori o ulozi Niksona. Hejg nije odustajao, dok Nikson zaista nije poverovao da se pred Senatom ne moe odbraniti od odgovornosti. Da bi pojaao pritisak na Niksona, Hejg je direktno prekrio zakon tako to je transkripciju razgovora sa trake ilegalno prosledio onima koji su bili za Niksona u Predstavnikom domu, Senatu i Republikanskoj stranci. Samim tim to je dolo od Hejga, Niksonovim podravaocima je to izgledalo kao priznanje krivice i poeli su da uskrauju podrku Niksonu. Hejg je ubedio i kongresmena Viginsa i senatora Grifina da je odbrana Niksona nemogua, pa je Grifin uputio pismo Niksonu traei da ovaj podnese ostavku. Don Doar je dobio zadatak da sprovede impiment. U direktnom tv prenosu, 18 jula 1974 godine, Doar je izneo "dokaze" na osnovu kojih je predsedniku Niksonu trebalo izglasati nepoverenje. Optube su bile neodreene, neko sitno petljanje sa porezom, neautorizovano bombardovanje Kambode i zloupotreba vlasti bilo je sve to je stavljeno na teret Niksonu. Mnogi pravnici kau da se ovi dokazi ne bi odrali ni na jednom sudu, ali je Nikson podneo ostavku 8 avgusta 1974 godine. Obaranje Niksona bila je opomena svim neposlunim predsednicima od strane Komiteta 300, ali poto nije bio toliko opasan kao Kenedi, Komitet mu je potedeo ivot. Tipian primer delovanja Okruglog stola je organizovanje "kidnapovanja" Henrija Kisindera, izvedeno preko Instituta za studije politike (IPS). Institut je jedan od najprestinijih "trustova mozgova" koji 200

Henri Kisindier kontrolie donoenje odluka u meunarodnoj politici, a na unutranjem planu je sprovodio plan Tavistok instituta i osnivao organizacije nove levice u Americi. Te organizacije su bile ekstremne, nihilistike grupe levice, koje su zapoele sa teroristikim akcijama i propagiranjem upotrebe droge, a trebala su i da poslui kao stalna pretnja politikom establimentu Amerike. Osnivai IPS-a, diplomci Tavistoka, Markus Raskin i Riard Barnet, kontrolisali su razliite elemente kao to su: Crni panteri; Danijel Elsberg, lan Nacionalnog saveta za bezbednost Halperin; podzemna organizacija Vetermen; pokret Venseremos, i predsedniki kandidat Dord Mekgavern. "Kidnapovanje" Kisindera trebalo je da izvede Egbal Ahmed, Pakistanac koji ivi u Engleskoj i radi za britansku obavetajnu slubu MI6. kroz jednu od mnogobrojnih, lanih trockistikih organizacija. "Zaveru" je otkrio FBI i "spasao" Kisindera. Ahmed je nagraen, jer je postao direktor jedne od IPS-ovih agencija, "Transnacionalnog instituta", povezanog inae sa junoafrikim organizacijama istog usmerenja. Sem toga, IPS je prodro i u religiozne organizacije inspiriui radikalne rasne teorije pod velom religije i sejui nove klice netrpeljivosti u Americi, koje e jednog dana da se vrate kao bumerang.

201

Tavistok institut
Tavistok institut za meuljudske odnose, 120 Belsajz Lejn, London NW3 5BA, je na elu, ili na vrhu ako tako vie volite, specijalizovanih instituta za masovnu manipulaciju umom ljudi, koji svoja istraivanja stavlja na raspolaganje globalnoj eliti. Iste godine kada su osnovani Kraljevski institut za meuljudske odnose i Savet za meunarodne odnose, 1921 godine, vojvoda od Bedforda, markiz Tavistoka, poklonio je jednu od svojih zgrada za istraivanje efekata oka, izazvanog eksplozijama granata na britanskim vojnicima u Prvom svetskom ratu. Poslovi instituta su se kasnije proirili, a istraivaci njegovog rada mu pripisuju i smiljanje taktike bombardovanja civilnih ciljeva u Nemakoj (kako bi se slomio duh naroda) i uvodenje kulture droge ezdesetih godina. Tavistok je svoje pipke pustio i u drugim pravcima, ka Rimskom klubu i Bilderberg grupi. Povezan je sa "Dili fondacijom" koju kontrolie Kraljevski institut za meunarodne odnose. U Americi, Tavistok ukljuuje Stanford institut, Hadson institut, "Heritid fondaciju", Huverov institut, Centar za strateke studije i "Rand korporaciju" (u kojoj je Zbignjev Beinski). Ovaj sistem, ova mrea za kontrolu uma, povezana je i sa sistemom obrazovanja preko fondacija osloboenih poreza, a u Americi je ostvario manipulaciju stanovnitva kroz monetarni sistera, gde su znaajnu ulogu odigrali Drutvo Mont Pelerin i Huverov institut u kome je ekonomist Milton Fridman (njegove ekonomske teorije su osamdesetih godina donele katastrofu, zahvaljujui djletantima za ova pitanja, Margareti Taer i Ronaldu Reganu). Kada vlada planira da donese zakon protiv odreene drutvene grupe, kao deo plana da sprovede povinovanje pravilima i ukine slobode, proces omekavanja javnog mnjenja poinje mesecima, nekada godinaraa pre toga. Ideja je da se okrene javno mnjenje protiv ciljne grupe kroz propagandu i kreirane dogaaje. Jednom kada su dogaaji i propaganda projektovani na javno mnjenje, nastupaju organizacije za istraivanje javnog mnjenja sa svojim grafikonima. Njihov cilj nije da "mere" javno mnjenje, kako bi se dobila stvarna slika ta ljudi misle, ve da usmeravaju javno mnjenje, kako bi ostvarili cilj onih koji stoje iza.
202

Tavistok institut Recite ljudima da osamdeset odsto populacije veruje u neto i oni sa podlonim mentalitetom e se prikljuiti, jer osamdeset odsto ljudi ne mogu da gree, zar ne? Drugi cilj anketa je da provere da li propaganda protiv ciljne grupe deluje. Jednom kada se u anketi potvrdi da dovoljna veina veruje da je ciljna grupa problem i da neto mora da se preduzme, zakonodavstvo (kao "reenje") stupa na scenu. To je najea taktika koja se primenjuje kada se eli da kontraverzni zakonski predlozi prou zakonodavnu proceduru, jer se tolikom "podrkom javnosti" uutkuju i oni koji su protiv. Tavistok institut i njegove filijale u Americi istrauju upravo to kako e reagovati pojedinci i grupe na dogaaje, promene i nove tendencije. Tu je razvijena teorija "oka budunosri". to znai bombardovanje kolektivne svesti tolikom kolicinom promena, dogaaja i kontradiktornih informacija, da to preoptereenje i iskljuuje analitinost uma, pa jedinka bira "laki" put i potinjava se. Mnogi od takozvanih spontanih trendova koje su prihvatili mladi, osmiljeni su i plasirani od ovakvih organizacija i dovedeni do histerinih proporcija uz pomo reklame i kontrolisanih medija. "Deca cvea" su ezdesetih godina bila usmeravana upravo ovakvom tehnikom manipulacije. CIA i britanska obavetajna sluba su eksperimentisale pedesetih godina drogom LSD, pa su 1953 godine kompletnu proizvodnju Sandoza (u vlasnitvu "S. G. Varburga" iz Londona) uzeli za sebe i usmerili je na trite, kako bi se videli njeni efekti. Ljudi koji su je dobili i koristili, smatraIi su je sredstvom osloboenja, novih horizonata i ovekovih mogunosti. O monstruoznosti ove manipulacije nije potrebno posebno govoriti. Jedan od velikih projekata Tavistoka, koji je izveo "Stanford Riser" pod vostvom profesora Vilisa Harmona, bilo je ono to je dobilo popularan naziv "Vodolijina zavera". Njeni osnovni ciljevi su da se ne dozvoli ljudima da odluuju o sopstvenoj sudbini tako to e se stvarati jedna kriza za drugom, a onda e se krize "reavati". Ovo e zbuniti i demoraIisati narod veliinom i mogunou preteranog izbora, to e izazvati povlaenje i apatiju masovnih razmera. Zato je u Americi formirana FEMA, o kojoj sam ve govorio. Druga taka ovog plana je uvoenje novih kultova i potpirivanje ve postojeih, poev od rok muzike, u rasponu od "Rolingstonsa" koji su omiljena grupa evropskog Crnog plemstva, do "Bitlsa" ije osnivanje takoe ima okultne korene. U ovu grupu spada i podpirivanje hrianskog fundamentalizma, kako bi se izazvao otpor prema religijama, u prvom redu hrianstvu, jer je njegovo ukidanje jedan od ciljeva Komiteta 300. Kako bi se u svetu zaotrile suprotnosti 203

Dosije Omega na religioznom planu, tolerisan je rast muslimanskog fundamentalizma u arapskim zemljama, koji se iri u Aziji i Africi, i ostalim delovima sveta. Poseban projekat bio je Iran, u kome je instaliran ajatolah Homeini, koga je stvorila britanska obavestajna sluba MI6, pa se ak tvrdi da ovek koji je vraen u Iran nije onaj koji je iveo u egzilu u Parizu. U ovu grupu spada i sekta za kontrolu uma Dima Donsa, iji su pripadnici izvrili dirigovano masovno samoubistvo, a oni koji su zadnjim trzajima zdrave svesti to odbili, nemilosrdno su pobijeni. Kada se problemi u svetu budu toliko nagomilali i okolnosti zaotrile, psiha optereenog oveanstva bie u stanju kada e se initi da je svako reenje bolje od postojeeg stanja. Bie spremni da pozdrave pojavu velikog voe koji e ponuditi reenje za sve probleme i garantovati stvaranje ureenog drutva, na ijem e elu biti on. Pojava ovakve linosti je opisana u Bibliji, u Otkrivenju Svetog Jovana, a zove se Antihrist. Interesantno je da je Tavistok, od svog osnivanja do danas, ostao glavni izvrilac radova za obavetajne i vojne slube. U Americi, to je Obavetajna sluba mornarice (ONl), koja je najvie radila na programima kontrole uma, a Pentagon je bukvalno potroio milijarde dolara i naruio projekte u trideset instituta koje samo u Americi kontrolie Tavistok. U mnogim sluajevima ove Tavistokove institucije su dobile takav uticaj da su prodrle u kljune aspekte ivota u Americi, od kojih je obrazovanje jedno od kljunih. Dr Aleksander King, jedan od osnivaa NATO pakta i lan Komiteta 300 i Rimskog kluba, unitio je obrazovanje u Americi, preuzevi Nacionalno udruenje uitelja, i u saradnji sa zakonodavcima sproveo nove obrasce obrazovanja koji imaju za cilj sputanje opteg obrazovnog nivoa stanovnitva. Jedna od tipinih Tavistok-vojnih firmi u Americi je Biro za istraivanje ljudskih izvora (Human Resources Research Office), poznat po skraenici HUMRRO. Bavi se psihotehnologijom, odnosno motivacijom vojnika i njihovim moralom. Neki su primetili slinost izraedu onoga to se izuava u HUMRRO-u i onoga to je Dord Orvel napisao u svojoj knjizi "1984ta". Komitet 300 je 1969 godine preuzeo ovu instituciju i prebacio je Tavistoku na staranje. HUMRRO je najvea institucija za istraivanje ljudskog ponaanja u SAD-u. Ono to je specijalnost HUMRRO-a, u radu sa amerikom armijom, je da je vojnik samo produetak vojne opreme, a ovaj sistem ovek-oruje i "kontrola Ijudskog kvaliteta" iroko je prihvaena u amerikoj vojsci. Tavistok smilja tehnike kontrole, a HUMRRO ih aplicira u okviru psiholokih kurseva koji bi trebali da
204

Tavistok institut pokau armiji kako funkcionie ovek kao oruje. Dobar primer za kontrolu uma je zloin koji su ameriki vojnici poinili u Zalivskom ratu, kada su irake vojnike ive zakopali u pesak, a onda ih dobro utabali tenkovima. Neki izvori navode da je u pitanju monstruozna cifra od dvanaest hiljada irakih vojnika. Ovaj primer ispiranja mozga, koji od vojnika stvara brutalne ivotinje i koji amerika armija primenjuje na svojim vojnicima od Vijetnama, preko Zalivskog rata do rata protiv Jugoslavije, pokazuje da nema moralne barijere da se jednog dana zloinaki dresirani vojnik okrene i protiv sopstvenog naroda. Jedna od linosti koju smo spominjali u prvom delu knjige, Robert O. Anderson, direktor "ARCO" naftne kompanije, traio je poraoc od Stanford istraivakog centra kako bi osigurao velike naftne izvore na Aljasci za Komitet 300. Guverneru Aljaske je predloen tim sastavljcn od naitnih strunjaka, ekonomista i strunjaka za kontrolu uma, a njihov zadatak bio je da ga ubede kako e najbolja stvar za Aljasku biti ako koncesije dobije "ARCO". Stanford istraivaki centar osnovao je 1946 godine Tavistok i zato nije bilo problema da se ovaj posao uspeno zavri. Stanfordovi instituti imaju godinji budet koji prelazi stotinu i ezdeset miliona dolara i u njima je zaposleno etiri hiljade ljudi. Totalitarna svest koju Tavistok plasira preko svojih instituta dovela je do potpunog kolapsa moralnih standarda, ne samo amerike armije ve i cele drave. Tavistok sigurno likuje nad cinizmom koji je zavladao u Americi povodorn rata protiv Iraka, u kome je neviena medijska propaganda ubedila javnost da sve to se ini kako bi se pobedilo je dobro. To je i dovelo do mnogih krenja enevske konvencije i do ratnih zloina nad irakim vojniciraa. Moralna dilema u amerikoj javnosti je ponistena vrlo lako - pitanjem da li narod eli pobedu ili samopotovanje, jer ne moe imati i jedno i drugo. Moralna dekadencija, paljivo nametana amerikom narodu putem televizije od ezdesetih godina pa naovamo, delo je Stanfordskog instituta. Taj pritisak da se nacija proraeni, rezultirao je ogromnom koliinom bizaraosti svake vrste na tv programu, gde su nasilje, seks i novostvoreni kriterijumi subkulture preplavili gledaoce i prosto ih zatrpali po svim principima "oka budunosti", ija budunost je sada, nastupila je i ostavila ljude bez prave mogunosti da se odupru. Jer ne menja se vreme u kome ivimo, menjaju se ljudi, i to uglavnom pod pritiskom planiranih i nametnutih promena. Nasilni pokuaj stapanja nacija, kultura i religija, tako evidentan u Americi, plan je stvaranja lane koegzistencije ljudi koji 205

Dosije Omega nemaju nita zajedniko, sem jedne vlade koja ih objedinjava. To i jeste cilj ove vlade, koja mora biti svemona, kako bi sve ove razliitosti kontrolisala, ak i silom ako je to potrebno. Sukobi, trvenja, mrnja. netrpeljivost, nerazumevanje, histerino ivljenje i borba oko Ianih, nametnutih kriterijuma "uspenosti" u ivotu, su svesno podstaknuti. Vano je da ta energija, rvanj civilizacije, melje horizontalno, da sluajno ne krene vertikalno i samelje vladajuu oligarhiju. Doba Vodolije Tavistok je pretoio 1989 godine u rat gangsterskih bandi na ulicama Los Anelesa. U roku od nekoliko meseci od prvih incidenata, broj bandi je poeo naglo da raste u istonom delu Los Anelesa. Ulicama su dominirali dileri droge, a kue u kojima se puio krek i kue za prostituciju su se naglo namnoile. Obrauni orujem su bili svakodnevni. tampa je glasno napadala dravu to ne preduzima potrebne mere. Ovo je bila prva faza, koju je Tavistok oznaio kao "neobavetenost", u kojoj se ne zna izvor krize. Druga faza rata bandi je po Tavistokovoj emi "fragmentacija". Ona se odlikuje pasivnim stavom onih koji ne ive u deloviraa grada u kojima iraa bandi. Ovo egoistino sakrivanje glave u pesak pogoduje irenju nasilja. Trea faza po Tavistoku je "samorealizacija", u kojoj odredene drutvene grupe okrecu lea krizi, a drugi deo, proces "neprilagoenosti" se karakterie distanciranjem od krize. Koja je bila svrha rata narko bandi? Sem konkretnog porasta prodaje droge, to je uvek cilj onih koji kontroliu prodaju i ubiraju prihod, cilj je bio irenje oseanja nesigurnosti. Drugo, pokazivanje da je drutvo nemono pred nasiljem, i tree, da je "injenica" da je drutveni poredak u kolapsu. Naravno, im je Tavistok odigrao svoje tri faze, rat bandi je poeo da jenjava. Jedan od najveih poteza Tavistok instituta i Stanfordskog instituta za istraivanje je pojava rok grupe "Bitlsi" na svetskoj sceni. "Bitlse" je u Ameriku doveo Tavistok, kao deo socijalnog eksperimenta nevienih razmera, koji je godinama pretstavljao okosnicu stvaranja novog trenda, novog stila muzike, govora i mode, a koji je podvrgao ispiranju mozga ogromnu svetsku populaciju koja toga nije bila svesna. Pojava "Bitlsa" je integralni deo "akvarijanske zavere", kako je proisteklo iz studije Vilisa Hermona "Promenljivo lice oveka". Pojava "Bitisa" paljivo je osmiljena, ne samo na nivou muzike, ve i pojavom novih rei kao to su "rok", "tinejder", "kul" i "pop muzika". Sve ove rei, ponavljane bezbroj puta, su elemenat svojevrsne kontrole uma nad ciljnom grupom, mladima od etrnaest do dvadeset godina. Naravno, "Bitlsi" su bili 206

Tavistok institut samo nesvesno orue u rukama kreatora fenomena masovne kontrole uraa, poev od sociologa muzike Tea Adorna, do engleske kraljice Elizabete, koja je odlikovala "Bitlse" i podelila im plemike titule za njihove zasluge. Ono to je interesantno, Adorno je morao da pobegne iz Nemake, kada je Hitler doao na vlast, zbog svojih paganskih riTuala koje je obavljao u okviru Kulta Dionisa. Interesantno je i to to je muzika koja je koriena u ritualima kulta dvanaestotonska atonalna muzika koju karakterie izraen, repetativni ritam. radi dovoenja slualaca, lanova kulta, u ekstaticno stanje. Nije zato neobino da sve ono to je Adorno kasnije formulisao, svoj izraz dobija u "hevi metal roku" i "pank roku". Svoj rad je Adorno obavio za Openhajmere koji su ga izvukli iz Nemake i smestili u Engleskoj. I samo ime grupe "Bitlsi" (u prevodu "Bube") pokazuje da postoji veza izmedu moderne muzike, kulta Izide i bube skarabej, okultnog simbola starog Egipta. Ono to se eli da se postigne, moe se proitati u "Trend Riportu" Dona Ncsbita. Nesbit je kao savetnik Lindona Donsona, "Kodaka", "IBM", "Ameriken Ekspresa", "ejz Menhetna", "Deneral Motorsa" i ostalih kompanija i institucija Komiteta 300. Jedno od njegovih razmiljanja dato je ovde u kratkom izvodu: "...Oigledno, drustva su kao ljudska bia. Ne znam kotiko je to cifarski, ali ovek moe jedino da dri onoliko problema i briga u glavi koliko to moe da izdri. Ako se novi problemi ili brige dodaju, od nekih postojeih mora da se odustane. Mi pratimo od ega su Amerikanci odustali, a ta su usvojili." Mnogo surovije teze ta je zapravo kontrola nad ljudima, izneo je H. G. Vels, pisac kvazi fantastinih pria, koji i danas uiva ogromnu popularnost u Americi i ima brojne sledbenike. Zato ima sledbenike odreene vrste, vidi se iz njegovog dela "Otvorena vrata": "Ljudi Nove republike nee biti gadljivi, bilo da se suoavaju ili zadaju smrt... Imae ideal, koji e ubijanje uiniti vrednim; kao Avram, oni e imati vere da ubiju i nee biti praznoverni a vezi sa smru... Smatrae, predviam, da izvestan deo popuiacije postoji samo zbog dopustenja proisteldog iz saaljenja i strpljenja, i iz shvatanja da se nee razmoavati, i ja ne vidim ni jedan razlog koji se suprotstavlja tome da nee oklevati da ubiju kada je to dopustenje narueno... Sva takva ubistva bie izvrena opijatima... Ako se zastraujue kazne budu koristile u budunosti, zastraivanje nee biti ni smru, ni kasapljenjem tela... ve dobrim, nauno uzrokovanim. botom," 207

Antidefamacijska liga
Posebnu ulogu u zbivanjima u svetu zauzimaju Jevreji, bilo da je re o pozitivnim rezultatima nacije izuzetno naklonjene nauci, umetnosti i ekonomiji, kao i zbog tragine istorije i stradanja kojima su bili izloeni, posebno u toku Drugog svetskog rata. Sa druge strane. Jevreji su izloeni i brojnim kritikama zbog njihove visoke koncentracije u svetskom bankarstvu i politici, to navodi na pomisao da su tane optube da ele da osvoje svetsku vlast, poev od Oktobarske revolucije do danas, pa zakljuno sa delovanjem Mosada koji se nemilosrdno obraunava sa protivnicima Izraela irom sveta. Smatra se da je Mosad svetski kontrolor ilegalne trgovine orujem za Komitet 300, kao to je CIA svetski kontrolor trgovine drogom. Jedna od mnogobrojnih jevrejskih organizacija ije delovanje je viestruko na raznim nivoima, javnim i tajnim, je Antidefamacijska liga (ADL), osnovana 1913 godine, kao deo vee organizacije B'nai B'rit. Osnovana je da titi dravu, organizacije i pojedince od kleveta u Americi, a zapravo je paravan za delovanjc Mosada u Americi i pijunau preko ovih neformalnih institucija, kao i da optui za antisemitizam svakog ko se priblii istini o stvaranju drave Izrael i delovanju Mosada, i njihovih tvoraca, porodice Rotild. Prema Simonu ami, autoru knjige "Rotildi i zemlja Izrael", Rotildi su preko svojih agenata kupovali zemlju u Palestini i praktino su vlasnici osamdcset odsto zemlje u Izraelu. Lord Viktor Rotild, bivi agent britanske obavetajne slube i dvostruki agent koji je radio za KGB, bio je vodea linost u organizovanju naseljavanja prvih Jevreja u Palestini (to je plaano iz fondova Rotilda), a zatim je organizovao Stern Gang i druge paravojne organizacije koje su odigrale kljunu ulogu u stvaranju Izraela. Na politikom planu stoje iza manipulacija oko Balfurove deklaracije 1917 godine, koja je bila politiki dokument donet posle Prvog svetskog rata, a u kome je predvieno stvaranje drave Izrael, to je posle Drugog svetskog rata i ostvareno. ADL ima ogroman uticaj na medije u Americi, ak i kontrolu nad medijima, kako tvrdi Viktor Ostrovski, bivi agent Mosada, u svojim knjigama "Uz pomo prevare" i "Druga strana prevare", i ima sposob208

Antidefamacijska Uga nost da koristi druge organizacije i manipulie ljudima za ostvarivanjc svojih planova u najboljoj tradiciji Mosada, vrhunske organizacije za obmanu i sakrivanje pravih motivacija za prie, dezinformacije, napade i likvidacije. ADL je u sastavu jedne druge organizacije, B'nai B'rit, osnovane 1843 godine, a njeno ime znai Sinovi saveza. Ova organizacija je izuzetno mona i njen rukovodei ealon ine masoni visokog ranga, iskljuivo Jevreji. B'nai B'rit je u prolom veku u Americi bila otvoreni podravalac ropstva u toku graanskog rata, a tajno podravala i kontrolisala Kju Kluks Klan. Dananji B'nai B'rit se ne ustruava da vodeim crnakim aktivistima zalepi etiketu antisemita i rasista kada to zahtevaju okolnosti u ostvarenju njihovih planova. Pisac Geri Alen, u svojoj knjizi "Niko se ne usuuje da to nazove zaverom", pie: "Jevrejski lanovi zavere su koristili organizaciju po imenu Antidefamacijska ligu kao instrument za ubeivanje svakog ko spomene Rotilde i njihove saveznike, kao napad na sve Jevreje. Na ovaj nain spreiti su realizaciju mnogih projekata o m-edunarodnim. bankarima i ovo je postala tabu tema na mnogim univerzitetima. Svaki pojedinac ili knjiga koji su istraivaii ovu temu su odmah bili napadani od stotina zajednica ADL irom zemlje. ADL nikada nije dozvoljavala da istina ili logika nadvladaju visokoprofesionalni posao zamagljivanja stvarnosti... U stvari, niko nema vie prava da bude gnevan na Rotildovu kliku od Jevreja. Varburzi, deo imperije Rotilda, su fmansirali Adolfu Hitlera..." U vreme ubistva Dona Kenedija, sekretar Amerike nacistike partije bio je izvesni Danijel Buros. Bio je blizak prijatelj naciste Roja Frenkhausera, koji je jednom rekao: "Hitler je imao Jevreje, mi imamo crnuge. Mi moramo staviti akcenat na crnako pitanje, jer to preokupira mase - ali mi ne zaboravljamo Jevreje. Kad bi Jevreji znali ta dolazi, a verujte mi, dotazi sigurno kao sto svie svakog jutra, shvatili bi da ono to e se desiti u Americi e uiniti da ono sto im se desilo u nacistikoj Nemakoj izgleda kao nedeljni izlet. Izgradiemo bolje gasne komore, i vie njih, i ovoga puta nee se izvui." "Divno" reeno. Ali nacista Frenkhauser je kasnije razotkriven kao profesionalni dravni provokator i infiltrator Kju Kluks Klana i drugih nacistikih i komunistikih organizacija. Ve spomenutog nacistu 209

Doslje Omega Danijela Burosa je oktobra 1965 godine "Njujork Tajms" razotkrio kao Jevrejina. Sledeeg dana naen je mrtav u Frenkhauserovoj kui. u Redingu, Pensilvanija. Naravno, u pitanju je bilo "samoubistvo". Buros je takoe bio kljuna linost u nacistikoj Nacionalnoj partiji obnove, koju je kontrolisao ADL. U Engleskoj, organizacija krajnje desnice, Kombat 18, je paravan za ADL, koja je proirila svoje delovanje i na Britaniju i Evropu od 1991 godine, a moda i ranije, i ima isti zadatak kao i u Americi, da igoe kao antisemite svakog ko se priblii istini o tome ta se zaista deava. Kao protivnici grupe Kombat 18 u Engleskoj, pojavila se organizacija po imenu Srlajt. Ona je paravan za Odbor zamenika britanskih Jevreja i ADL. Ima li boljeg naina za kontrolu Jevreja nego kroz strah da im organizacije kao to je Kombat 18 mogu ponovo naneti zlo, ako nema organizacija koje e da ih zatite? ADL se bavi i drugim interesantnim aktivnostima. U svom omiljenom maniru da radi iza paravana koji sam postavi, osnovan je CAN, Mrea svesti o kultovima. Jedan od pokretaa CAN-a bio je doktor Luis Dolin Vest, koji je povezan sa jo jednom slinom grupom, fondacijom "Amerika porodica". Vest je bio psihijatar koji je odreden da analizira Deka Rubija u Dalasu, poto je ovaj ubio Li Harvi Osvalda, rtveno jagnje u ubistvu Dona Kenedija. Vest je 1973 godine bio direktor neuropsihijatrijskog instituta na Univerzitetu Kaiifornija i direktor odelenja za psihijatriju, iz koga je izaao Tom Grubs, psiholog povezan sa kultom u Donstaunu. Vest je predloio osnivanje "Centra za studije i redukciju nasilja", na kome je planirao da lei nepoeljno ponaanje uz pomo novih tehnika neuropsihijatrijske manipulacije. Ko zna kako je obezbedio oduevljenu podrku guvernera Kalifornije, Ronalda Regana, ali sreom po Kaliforniju, vlasti u Kaliforniji su njegov predlog oznaili kao "nacistiku nauku" i odbacili su osnivanje centra. Tako je Vest, nekada saradnik na CIA programima MK Ultra, ostao bez podrke, to je teta, jer je bio specijalista za isleivanje uz korienje tehnika uskraivanja sna, vode i hrane, hipnoze i psihoaktivnih droga, modifikaciju ponaanja kroz elektrinu stimulaciju mozga i elektronskih naprava za praenje i nadzor ljudi. Kakav dobitak za CAN, da ima ovakvog strunjaka. Jedan od njegovih prijatelja bio je dr Martin Orn, bivi ef Odelenja za hipnozu amerike mornarice, koga sam spominjao u prvom delu knjige. U CAN-u su i druge simpatine osobe. Jedna od njih je Rik Ros, "deprogramer" koji je deprogramirao etrnaestogodinju Kiri Duel, koja je 210

Antidefamacijska liga tvrdila da ju je seksualno iskoriavao Dejvid Kore, voda kulta Davidova grana. Ovaj dokaz bio je ozbiljno doveden u pitanje, ali je ve odlueno da se rei problem koji su pretstavljali davidijanci. Ros je bio taj koji je otkucao FBI da se u kampu davidijanaca u Vakou krije oruje. Upotrebu "smrtonosne sile" protiv davidijanaca preporuila je Patricija Rajan, predsednik CAN-a. Interesantna podudarnost sa Vestovom kampanjom za osnivanje centra u Kaliforniji, 1974 godine, bila je pojava Simbionistike oslobodilake armije (SLA), koja je stekla svetsku raedijsku panju i slavu kada je kidnapovala Patriu Herst, erku novinskog magnata Randolfa Hersta. Ova tajna organizacija bila je navodno marksistika urbana gerilska grupa koja je pripretila Americi da e svoju revolucionamu aktivnost proiriti na celu zemlju. U stvarnosti, imala je samo devet lanova, a Patria Herst postala je aktivni lan posle kidnapovanja. Kada su opljakali banku i kada se na snimku videlo da Herstova nije rtva kidnapera, ve s orujem u ruci uestvuje u pljaki, SLA je proglaena za kult koji je Herstovoj isprao mozak. Grupa je opkoljena i unitena pred tv kamerama, a Patria Herst je preivela, dobila malu zatvorsku kaznu i obavezno psihijatrijsko leenje, kako bi se oslobodila mentalne kontrole koju joj je namctnuo kult. Pogodili ste, "eksperti" koji su je deprogramirali bili su dr Luis Dolin Vest i dr Martin Orn iz CAN-a. Vie je nego udno da se u to vreme, u pitomoj Kaliforniji guvernera Ronalda Regana, pojavio i Hram naroda Dima Donsa, koji e odatle krenuti ka traginoj sudbini svojih sledbenika. Osniva CAN-a, Ted Patrik, je samonikli i samouki deprogramer i borac protiv kultova. Ova kontraverzna linost podjednako je hvaljena i kuena zbog svog rada. Jeste bio meu prvima koji se aktivno ukljuio u borbu protiv novog zla u Americi, religioznih kultova, ali je zbog svojih neobinih metoda imao vie optubi za zloupotrebe, koje su u velikoj meri ponitile rezultate njegovog rada. Optuen je za kidnapovanje, zaveru, nezakonito zatvaranje, otmicu i napad, posedovanje kokaina i krenje uslovne slobode. Patrik je optuen da je 1976 godine drao jednog od svojih "klijenata" (otetog osamdeset i est dana) i krio ga na dvanaest lokacija, gde ga je podvrgao "zastraujuim stvarima" kako bi ga "deprogramirao". Naravno, izvreno je vrlo paljivo razgranienje izraeu kultova koje osnivaju pojedinci i grupe, i velikih kultova iza kojih stoje organizacije Novog svetskog poretka, u prvom redu obavetajne. Prva medu takvim organizacijama je Unifikaciona crkva, osnovana u Junoj Koreji, a sada sa seditem u Njujorku. Vodi je Sun 211

Dosije Omega Mjun Mun. Londonski "Sandej Ekspres" otkrio je 15 januara 1995 godine da je bivsi premijer, Edvard Hit (bilderbergovac), dobio veliki honorar da odri govor na konferenciji Saveta za svetski mir, jednoj od paravan organizacija munijevaca. Prethodne godine, u martu 1994, takoe je govorio na Munovoj konferenciji, na kojoj je glavni govomik bio bivi sovjetski lider, Mihail Gorbaov. Malteki vitez, bivi ameriki dravni sekretar i vrhovni komandant NATO-a, Aleksander Hejg, takoe je drao govor na manifestacijama munijevaca, kao i bivi ameriki sekretar za narodnu odbranu, Frenk Karlui (lan Saveta medunarodnih odnosa i Trilaterale). Unifikaciona crkva poseduje pravu poslovnu imperiju irom sveta, koja ukljuuje "Vaington Tajms", "Njujork Siti Tribjun" i "Midl Ist Tajms". Munu pripada est stotina i ezdeset i sedam firmi i organizacija. Munov sin i naslednik, Dastin, upravlja fabrikom oruja u Masausetsu, po imenu "Seilo Inkorporejtid". Munijevci su za pedeset miliona dolara kupili Univerzitet Bridport u Konektikatu, a jedan od lanova upravnog odbora postao je Dek E. Toraas, pomonik naelnika taba obavetajne slube amerikog vazduhoplovstva i devet godina specijalni savetnik direktora CIA. Unifikacionu crkvu pomae i Koreanska centralna obavetajna sluba (KCIA). Njen oficir za vezu sa amerikim obavetajnim slubama, Bo-Hi Pak, sa seditem u koreanskoj ambasadi u Vaingtonu, postao je jedan od Munovih najbliih saradnika i direktor "Vaington Tajmsa". Munov urednik u tim novinama je Amo de Borgrejv, bivi dopisnik "Njusvika" iji je vlasnik "Vaington Post", odnosno Ketrin Graham (Savet meunarodnih odnosa, Trilaterala, Bilderberg grupa). Borgrejv je brakom povezan sa porodicom Rotild, koji su u dugom periodu vodei finansijski i politiki podravaoci Izraela, i zapravo, odgovorni za njeno stvaranje.

212

Izrael
Kada se govori o stvaranju drave Izrael, estu zabunu kod ljudi izaziva podatak da je cionistiki pokret najzasluniji za njeno formiranje, pa se ini najloginijim da je cionizam sinonim za Jevreje. Tu lei greska. Svi Jevreji nisu cionisti i svi cionisti nisu jevrejskog porekla. Cionizam nije religija ili rasa, to je politiki pokret koji ine Jevreji i nejevreji, koji podravaju zahtev za osnivanje jevrejske drave. Cionizam je osnovan krajem prolog veka, na elu pokreta bio je Teodor Hercl, i moni Jevreji irom sveta uloili su mnogo uticaja i novca da se osnuje jevrejska drava. "Balfurova dekJaracija" pojavila se u javnosti 6 novembra 1917 godine, kada je lord Artur Balfur (Komitet 300), britanski sekretar inostranih poslova i lan unutranjeg kruga Okruglog stola, zvanino objavio da je Palestina domovina jevrejskog naroda. Ova obznana bila je estok udarac Arapima, koji su pod vostvom T. E. Lorensa, poznatog kao Lorens od Arabije, digli ustanak i proterali Turke sa Bliskog Istoka. Britanska kruna je obeala Arapima da e posle rata dobiti punu nezavisnost i suverenitet zato to su bili saveznici krune, a ovaj dogovor bio je potvren i u pismenoj formi. Od poetka su lanovi britanske vlade znali da ovaj dogovor nee biti ispotovan, a to je znao i Lorens, to se vidi iz njegovih pisama upuenih Vinstonu erilu. Jo dok je trajao rat, lanovi Okruglog stola su sa Rotildima imali koncept stvaranja jevrejske drave u Palestini. Tek 1937 godine saznalo se da tvorac deklaracije nije Balfur, ve lord Alfred Milner, vodea linost Okruglog stola, koji je ovu ideju progurao u ratnom kabinetu. Iza svega je stajao lord Lajonel Volter Rotild (Komitet 300), predstavnik "Engleske federacije cionista" (koja je osnovana novcem Rotilda) i koji je Milnera nagradio mestom direktora firme "Rio Tinto Cink". U to vreme, manje od jednog procenta stanovnitva Palestine inili su Jevreji. To nije smetalo Rotildima, koji su Jevreji samo po imenu, da Palestinu dovedu u stanje koje samo na prvi pogled odgovara interesima Jevreja. Ovo je stav rabina Marvina S. Antelmana koji kuu Rotilda povezuje sa luciferijanskim kultom Svevideeg oka, koji zapravo ima za cilj unitenje judaizma. 213

Dosije Omega S obzirora da najvei deo Jevreja nikada nije iveo u Palestini, ve u Evropi i Americi, i da su se u velikom nizu generacija enili u okviru svog verskog i kulturnog miljea, pitanje njihovog semitskog porekla je pre pitanje tradicije. a manje rase, pa je i sam koncept odbrane od napada, optuivanjem protivnika za antisemitizam, problematian. Naime, ovaj metod primenjen je prvi put poetkom veka, kada je ef policije u Njujorku, Tomas Bingem, poeo estok obraun sa jevrejskom mafijom koja je dominirala u Njujorku, uprkos popularnoj predstavi iz filmova i knjiga kako je italijanska mafija bila ta koja je dominirala kriminalom u Americi. ef jevrejske mafije, Arnold Rottajn, mentor Mejera Lenskog, pravog kuma organizovanog kriminala (koga u obraditi u posebnom poglavlju), optuio je Bingema da je istragu pokrenuo zbog rasnih razloga i nazvao ga antisemitom. Ovaj napad bio je toliko uspean da je doveo do Bingemove ostavke i obustave istrage, pa je ovaj metod do danas ostao jako oruje Rotilda i Mosada u diskreditovanju svih onih koji ugroavaju njihove mrane interese. Da ne bih i ja proao kao Bingem, morau da napravim raalu digresiju i objasnim ovo rasno pitanje, kako ga ne bismo natezali na ovu ili onu stranu, jer to se esto radi i u naoj zemlji. kako neiji trenutni interesi trae. Re "semitski" potie od rase ljudi koji su iveli u drevnom Sumeru, a od kojih biblijski Jevreji, kako sami kau, vode poreklo. Sem ili em, jedan od Nojevih sinova u biblijskim priama Starog zaveta, vue poreklo od ove linije. Artur Kestler, u svojoj knjizi Trinaesto pleme", pise da veoma mali broj Jevreja danas moe da prati svoje gcnetsko poreklo do ove semitske grane ili do semitske linije u Palestini u vreme ivota Isusa, pre samo dve hiljade godina. Umesto toga, oni su genetski naslednici naroda tursko-mongolskog porekla po imenu Hazari, koji su se pokrstili i preli u judaizam 740 godine nove ere. Hazari su iveli u junoj Rusiji izmeu Crnog i Kaspijskog mora. Bili su stenjeni izmedu hrianskih i islamskih drava, a njihove voe su odluile da preu u judaizam kako bi se spasli od verske asimilacije jedne strane. Veina Jevreja danas, pie Kestler, vodi poreklo od ovih ljudi, a ne od semitske linije. Zapravo, nazvati nekog antisemitom vie znai nazvati ga antiarapinom, jer su Arapi blii staroj semitskoj rasi od Jevreja. Posle raspada hazarskog carstva u trinaestom veku, ljudi koji su prihvatili judejsku veru su se rasturili po Aziji i Evropi. Neki su ostali u Rusiji, a drugi su stigli u Nemaku, Poljsku, Litvaniju i na Balkan. Jezik kojim su govorili, i koji je tu nastao - jidi, meavina je hebrejskog, poljskog 214

Izrael i nemakog. Ime porodice Rotild (nemaki: rotes schild, to znai "crveni tit"), je simbol hazarskih "Jevreja" Istone Evrope. Porodica Rotild neraa apsolutno nikakvih istorijskih veza sa Palestinom. Povijeni "jevrejski" nos, kao rasna odlika, nema nikakve veze sa biblijskim Izraelom. Njegov genetski koren je Kavkaz. Klasino jevrejsko lice Isusa je mit. Ne bi tako raogao da izgleda, jer nije bio roen u planinama june Rusije. Kao to Kestler pie: "Antropologija se slae s istorijom u pobijanju popularnog verovanja da jevrejska rasa ima korene u biblijskom plemenu." Hju Montefjore, hrianski biskup jevrejskog porekla, napisao je u listu "r Tajms" 1992 godine: "Antisemitizam je izgraen na monom rasnom mitu, prihvaenom podjednako od Jevreja i antisemita." Jevrejski autor Alfred M. Lilijental konstatuje da ne postoji tako neto to se zove "jevrejska rasa". Biti Jevrejin znai upranjavati jevrejsku veru i tu nema niega sa rasom, jer su ljudi mnogih rasa preli u judaizam u toku hiljada godina i stvorili meavinu raznih genetskih linija, koje sebe sada nazivaju Jevrejima. U svojoj knjizi "Koja je cena Izraela", pie: "Najubedljiviji argument koji jevrejski nacionalista moe da ponudi cionizmu je baziran na hipotezi o hebrejsko-semitskoj rasi. Ali veina pripadnika takve rase moe se pronai meu Arapima na Bliskom htoku, od kojih ogromna veina ne ispoveda jevrejsku veru. Arapi, ogoreni neprijatelji izraelaca koji su ,se vratili u svoju navodnu rasnu kuu, najvie podseaju na one Jevreje koji su bili domai u Paiestini i na Bliskom Istoku, jer je u njima neznatnija hebrejsko-izraelska krv nego u veine onih koji su se okupili... Tvrdnja da Arapi nisu Semiti je na neki nain budaiasta. ...Nesumnjiv zokljuak svih antropologa, od Vajzenberga, Herca, i Fiberga, do Boasa, Riplija, Mida, Pitarda i drugih, je da gde god se Jevreji nalaze oni veoma podseaju na narode meu kojima ive. ak i oni ija porodina imena navodno vode poreklo od drevnih hebrejskih plemena, kao sto su Levi (od Levita) i Kon, Koen, Kun (od Kohanim), imaju malo fizikih slinosti meu sobom, Nema ni jedne rasne karakteristike zajednike za sve one koji su Jevreji." 215

Dosije Omega Takve finese nisu interesovale britanskog premijera Lojda Dorda. U svojoj knjizi "Da li je to mir" napisao je, dvadesetih godina, da bez ikakve dileme prihvata da jevrejski narod ima istorijska prava na Palestinu. Za njega, jedino uz pomo jevrejske brilijantnosti i predanosti ona moe postati "zemlja kojom teku med i mleko", nasuprot onog to Arapi nisu uspeli da ostvare. Lojd Dord se oborio svom silinom na one koji su tvrdili da je "Balfurova deklaracija" osnov za cionistike lidere da uspostave jevrejsku oligarhiju u Palestini koja e redukovati arapsku populaciju na nivo potinjenosti favorizovanoj hebrejskoj manjini. I zaista, Arapi su bili ogoreni. Zemlji koja je bila njihova vekovima, sada je pretila invazija doseljenika pod zatitom mentora iz Britanije. Od prvog dana postojala je tenzija izmeu izraelaca i Arapa, naroito oko ispoljavanja verskih oseanja, a sukobi su izbijali oko izgradnje sinagoga i verskih kola Jevreja. U septembru 1929 godine, na Sabat, desio se prvi veliki incident. Na molitvi ispred Zida plaa se okupilo preko hiljadu Jevreja. Iznenada, prava kanonada kamenja, flaa i drugih projektila se sruila na njih sa svih strana. Bilo je mnogo povreenih, ali sreom nije bilo poginulih. Te noi, lideri Jiuva, jevrejske zajednice u Palestini, su se sastali i doneli odluku o formiranju obavetajne slube i milicije (Hagane) radi zatite od buduih arapskih napada. Dolazak Hitlera na vlast 1933 godine, oznaio je poetak egzodusa nemakih Jevreja u Palestinu. Do 1936 godine, doselilo se preko tri stotine hiljada ljudi, to je za Jiuv bio veliki izazov i napor da obezbede smetaj i hranu, ali su sa ovim prilivom Jevreji inili treinu populacije Palestine. Sporadini sukobi su se nastavili i sledeih godina, a ovoga puta Arapi su svoj revolt usmerili ne samo na cioniste ve i na Britance, koji su brutalno odgovarali na svaki napad. Hagana, osnovana radi zatite ("hagana" na hebrejskom znai "odbrana"), postala je jaka i organizovana organizacija, prava tajna armija koja je imala i politiku strukturu, kao i kontraobavetajnu i vojnu. Poetak Drugog svetskog rata i prve godine holokausta u Nemakoj, naterale su voe Jiuva da pripreme novu koncepciju dovoenja preivelih u Erec Izrael, pogotovo to su Englezi ovoga puta bili protiv novog doseljavanja Jevreja, jer bi to ozbiljno naruilo etniku ravnoteu postojeeg stanovnitva. U Haifi je 1942 godine odran vaan sastanak. Odlueno je da se Jevreji po zavretku rata po svaku cenu dovedu u svoju novu domovinu, a na praktinom planu prihvaen je predlog Davida Ben-Guriona da se kontraobavetajna sluba Hagane ojaa. Njen zadatak bio je da otkrije 216

Izrael Jevreje koji su saraivali sa Britancima i da razotkrije jevrejske komuniste i disidente. Nova jedinica dobila je ime "Rigul Hegdi" i njom je komandovao bivi pripadnik francuske Legije stranaca, koji je u obinom ivotu, kao paravan, radio kao trgovaki putnik. Uskoro su poela "ienja nepodobnih", ena koje su se zabavljale sa stranim oficirima, piljara koji su prodavali robu Britancima i vlasnika kafana koji su ih zabavljali. U gluvo doba noi krivci su dovoeni pred preke sudove Hagane. Krivci su osuivani na licu mesta, neki bi dobili dobre batine, a neki su odvoeni u pusta brda Judeje gde im je presueno raetkom u potiljak. Ovo je bio poetak ispoljavanja surovosti koja e kasnije postati zatitni znak Mosada. Kako se rat bliio kraju, tako su grozniave aktivnosti za dovoz Jevreja u Palestinu postajale sve izraenije. Svi raspoloivi brodovi su bili kupovani ili iznajmljivani od strane jevrejskih organizacija u Americi, ne pitajui za cenu koja je ponekad bila desetak puta vea od realne. Ta arolika flota sastavljena od parobroda, otpisanih vojnih brodova za iskrcavanje u Normandiji, ribarskih i renih brodova, imala je samo jedan zadatak - da prvo stotine, a potom hiljade preivelih Jevreja iz Evrope, od kojih su mnogi jo uvek nosili logoraka odela, prebace u Izrael. Preivele na plaama izmeu Haife i Tel Aviva ekali su britanski vojnici, koji su imali nareenje da zaustave doseljenike. Bilo je estokih okraja, ali je bilo i situacija kada su vojnici, seajui se agonije svojih drugova u Denkerku s poetka rata, gledali kroz prste i dozvoljavali iskrcavanje. Ben-Gurion i Jicak Rabin su smatrali da pojedinani primeri saaljenja nisu dovoljni. Dolo je vreme da se mandat Britanije okona. To se moglo postii sarao orujem. U toku 1946 godine, ujedinili su se jevrejski ilegalni pokreti oko odluke da se povede gerilski rat i protiv Engleza i protiv Arapa. Bila je to riskantna odluka, boriti se na dva fronta, jer bi posledice poraza bile katastrofalne. Ben-Gurion je naredio taktiku u kojoj nema uzmicanja. Uskoro je spisak poinjenih nedela, na sve tri strane, bio podui. Britanci su streljali sve uhvaene lanove Hagane ili ak one na koje se samo suranjalo da su lanovi. Na britanske vojnike su vreni atentati a na kasarne bacane bombe. Arapi su napadali s lea, a Jevreji su u znak odmazde spaljivali arapska sela. Novoformirane Ujedinjene nacije su pokuale da se umeaju, ali bez uspeha. Konano, u februaru 1947 godine, Britanija je prihvatila da napusti Palestinu do maja 1948 godine. Od tog trenutka e Ujedinjene nacije preuzeti resavanje problema koji e dovesti do 217

Dosije Omega

stvaranja drave Izrael. Trebalo je sada raistiti i problem Arapa, kako bi novoformirana drava preivela rodenje. a Ben-Gurion i njegovi komandanti su znali da se i dalje moraju oslanjati na superiornu obavetajnu slubu. Vitalne informacije su pribavljene preko jevrejskih pijuna u Kairu i Amanu, o moralu arapske vojske i njenoj vojnoj snazi. Ukradeni vojni planovi egipatske i jordanske armije bili su od neprocenjive koristi da se ono to je nazvano "ratom za nezavisnost" pretvori u brilijantne pobede izraelaca. Kada je pobeda konano dola 1949 godine, inilo se da e drava Izrael iveti u relativnom miru sa svojim susedima. Iako su stvaranju Izraela u zavrnoj fazi veliku ulogu odigrali Rokfeleri, za raun Rotilda, kupujui sedamnaest glasova delegata u Ujedinjenim nacijama kako bi izglasavanje rezolucije o Izraelu sigurno prolo, a za uzvrat dobili obeanje da se niko iz njihovih redova nee nai na optuenikoj klupi u Nirmbergu zbog pomaganja nacistike Nemake, bilo je jasno da e Bliski Istok ostati arite nestabilnosti i izvor stalnih konflikata do danas. Iza tih konllikata stoji Bilderherg klub i oni koji su stvorili Izrael. Sada misle da je doao trenutak da Izrael propadne, to je odluka Bilderberg konferencije 1998 godine. Pobedio je "naftaki lobi" Novog svetskog poretka ("el", "Ekson" i drugi) koji se odluio za Arape, a Jevreji i njihova drava Izrael su otpisani. U narednih nekoliko godina biemo svedoci propasti Izraela i moemo konstatovati da su i oni propustili da naue vanu lekciju istorije - da bahatost kojoj.su podlegli u trenucima vrhunske moi, i neopreznosti koja je prva posledica bahatosti, nose opasnost otvaranja prvih pukotina u monoj organizaciji ove drave, koja sada stoji na ivici nove tragedije.

218

Mosad
Lideri novostvorenog Izraela postali su ljudi koji su vodili tajne nacionalistike i oslobodilake organizacije, to je esto sluaj u zemljama koje se oslobaaju ili stvaraju kroz oruanu borbu. Po pravilu, najvei teret rata za osloboenje podnesu obini ljudi, na koje se zaboravi kada se rat zavri, a vlast ostane u rukama onih koji su vodili tajne organizacije. Istorija im opere biografije i zaboravi se sve ono runo to su u prolosti inili, pa ak dou do najveih svetskih priznanja. Izraelski premijer Menahim Begin bio je na elu jedne takve organizacije, Irgun, koja je izvela mnogo akcija i atentata teroristikog tipa, a kasnije dobio Nobelovu nagradu za mir (kao i Henri Kisinder), to ovoj nagradi, dodeljivanoj po vrlo problematinim kriterijumima, ne daje kredibilitet. Drugi izraelski premijer, Jicak amir, takoe je bio borac izraelskog podzemnog pokreta i odigrao vrlo mranu ulogu u atentatu na amerikog predsednika Dona Kenedija. Izraelski premijer Jicak Rabin, koji je ubijen u atentatu 1995 godine, proglaen je za velikog mirotvorca posle smrti, ali se zaboravlja jedna od najstranijih teroristikih akcija iz novembra 1940 godine, koju je izveo upravo Rabin. U vreme kada su Britanci zabranili novo doseljavanje izraelaca u Palestinu, Rabin je bio lan jedne od najekstremnijih jevrejskih tajnih organizacija, po imenu Palmah. Ova organizacija je u luci Haifa digla u vazduh brod "Patria" na kome je poginulo dve stotine i pedeset jevrejskih izbeglica, jer su Englezi traili da se brod vrati odakle je doao. Kasnije je ista sudbina zadesila jo tri broda sa izbeglicama, a u tim teroristikim napadima poginulo je vie od hiljadu Jevreja. Za izvedene teroristike akcije optueni su Arapi, to je i bio cilj ovih monstruoznih i beskrupuloznih ljudi. Ben-Gurion je u svom dnevniku zapisao da su ovi dogaaju izazvali vie simpatija i podrske u svetu nego to je to oekivano. Ono to se takoe dugo prikrivalo bilo je da je velike koliine novca i oruja za ove tajne organizacije prikupljao u Americi vieni cionista Mejer Lenski, kum amerikog kriminalnog sindikata. Lenski, ije je pravo ime bilo Majer Suhovjanski, roen je u Grodnom (Rusija), a kao dete je stigao u Ameriku. Tu se 219

Dosije Omega iz predgraa Njujorka uzdigao ne samo do vrhova kriminala, ve i do politikih struktura, o emu sjajno i detaljno govori Majkl Kolins Pajper u svojoj knjizi "Konani sud - Karika koja nedostaje u ubistvu JFK". Ovaj mafijaki ef bio je "dobrotvor Izraela" iz najmanje dva razloga: prvo, zavravao je prljave poslove za Rotilde i Mosad, a dmgo, kad god je u Americi postajalo opasno za njega zbog kriminala, odlazio je u svoju voljenu "domovinu" Izrael, dok se stvari u Americi ne zatakaju. O Lenskora u jo jednom pisati u ovoj knjizi, kad se budem vratio na Kenedijevo ubistvo. U vremenu posle sticanja nezavisnosti sve nekadanje tajne oslobodilake organizacije prerasle su u tajne slube, pa ih je u jednom trenutku bilo pet. Svi nekadanji lanovi, a sada ministri ili diplomate, mislili su da su pozvani da im poraognu u radu, odreduju im ciljeve i prioritete. Bila je to nemogua situacija, pogotovo to u toj fazi nije bilo dovoljno sredstava za organizovanje njihovog rada, a veina kadrova je bila neiskusna i pravila greke koje su dovodile do kompromitacije i drave i slubi. Neto se moralo uiniti. Ben-Gurion vie nije imao strpljenja. Sazvao je sastanak efova pet obavetajnih agencija, 2 marta 1951 godine. Obavestio ih je da e od tog dana obavetajnu delatnost u inostranstvu obavljati nova agencija, Ha Mosad le Teum, Institut za koordinaciju. Ova organizacija imae poetni budet od dvadeset hiljada izraelskih funti, od ega e pet hiljada biti utroeno na specijalne misije sa linim odobrenjem Ben-Guriona. Mosad e zbog administrativnih i politikih ciljeva formalno biti pod jurisdikcijom ministarstva inostranih poslova. U svom tabu e imati visoke oficire drugih obavetajnih slubi - in Bet, unutranja sigurnost; Aman, vojna obavetajna; obavetajna vazduhoplovstva i obavetajna momarice. Funkcija oficira za vezu bie da informiu Mosad o specifinim zahtevima njihovih klijenata. U sluaju neslaganja oko nekog zahteva, problera e se razreiti u kabinetu premijera. Na svoj direktan nain, Ben-Gurion je to objasnio ovako:
"Daete Mosadu svoju listu kupovina, Mosad e onda otii i doneti robu. Nije va posao da znate gde su kupovali ili koliko su platili za robu."

Ben-Gurion e delovati u svojstvu nadzornog organa za novu slubu. U dopisu prvom efu Mosada, Rubenu ajlou, naredio je:
220

Mosad "Mosad e raditi za mene, po mojim instrukcijama, i redovno e me izvetavati."

Drugi ef Mosada, Iser Harel, bio je tvorac partnerstva Mosada sa CIA i njenim tadanjim efom Alenom Dalsom. Dals je Mosadu omoguio dobijanje vrhunske opreme za prislukivanje i praenje, kamere sa daljinskim upravljanjem i druge opreme za koju Harel nije znao ni da postoji. Takoe su uspostavili prvu obavetajnu vezu izmedu svojih slubi, kojom su mogli da komuniciraju preko sigurnog telefona u vanrednim situacijaraa. Veza je zapravo zaobilazila normalan diplomatski put komunikacije, to je izazvalo dosta protesta u Stejt departmentu i izraelskom ministarstvu inostranih poslova. Alen Dals je to ignosrisao bez uzbuenja, ali Harelova pozicija nije bila tako ugodna i jednog dana, kada bude dolo vreme njegove smene, ovo e rau biti uzeto kao minus. Ovde moram da napravim digresiju i ukratko pojasnim mesto i ulogu brae Dals u eliti Novog svetskog poretka. Delovanje brae Dals, Alena i Don Fostera, prostire se u rasponu od pola veka i znaajno je obeleilo vane faze razvoja SAD-a i delovanja meunarodnih organizacija koje spominjem u ovoj knjizi. Dalsovi su poznata junjaka, nekada robovlasnika porodica, u rodbinskim odnosima sa Rokfelerovima. Njihovo bogatstvo i uticaj potie iz veza sa meunarodnim bankarskim krugovima u Americi i Nemakoj. ivotnu filozofiju kojom se rukovode Don Foster Dals je izrazio jo 1911 godine, ne skrivajui podrku za stvaranje superiorne rase, eliminisanjem lanova na niem nivou. Advokatska firma Dalsovih, "Salivan i Kromvel", vodila je amerike poslove firme "I. G. Farben" i Hitlerovog glavnog finansijera, Frica Tisena, koji je Alena Dalsa upoznao sa buduim firerom. Don Foster Dals je poslovna pisma upuena nemakim klijentima potpisivao sa "hajl Hitler". U politici su bili od vremena Prvog svetskog rata kada su uli u Stejt department, uz pomo svog ujaka, dravnog sekretara Roberta Lansinga. Braa Dals su uestvovali na Versajskoj mirovnoj konferenciji gde su se upoznali sa kljunim ljudima Okruglog stola i postali lanovi ovog opasnog konglomerata. Kada je Hitler doao na vlast, Don Foster je otputovao u Nemaku, u ime grupe RotildOkrugli sto, da ugovori davanje kredita nacistikoj vladi. Pratei po ko zna koji put misteriozne puteve gospodnje, ukazujem na "sluajnost" da je Alen Dals bio prvi sekretar amerike ambasade u Berlinu, pa je pri221

Dosije Omega jateljstvo sa Hitlerovira finansijskim genijem Hjalmarom ahtom zgodno dolo za otvaranje kanala Rotildima, Morganima, "Narodnoj banci Engleske" i drugima. Posle Drugog svetskog rata Don Foster Dals e postati dravni sekretar, a Alen Dals prvi ef CIA. Kasnije e biti lan Vorenove komisije za ispitivanje ubistva Dona Kenedija i maksimalno raditi na unitavanju dokaza o uesnicima i sveoptem zatakavanju i zatiti organizatora atentata. Trei direktor Mosada i jedna od najsjajnijih linosti u svetu obavetajnih slubi bio je Meir Amit koji je vodio Mosad u kljunim danima rata izmedu Izraela i Egipta 1967 godine. Za vreme njegovog voenja, Mosad je tehniku "humint" (prikupljanja obavetajnih podataka od strane agenata) razvio do umetnikog nivoa, kako kau poznavaoci ove problematike. Nikada Mosad nije imao vie agenata Arapa, nego u ovom periodu. Agenti Mosada prodrli su u sve arapske zemlje - Evropu, Junu Ameriku, Afriku i SAD. Njegovi agenti su se infiltrirali i u jordanski Mukabarat, najbolju arapsku obavetajnu slubu, kao i u najsuroviju, sirijsku vojnu obavetajnu slubu. Na talasu ovih Amitovih uspeha, Mosad je sledeih trideset godina vaio za najbolju obavetajnu slubu na svetu.

222

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija

Vraam se jo jednom na ubistvo amerikog predsednika Dona Kenedija, iz prostog razloga to je to znaajan datum za SAD, datum kada je izvren dravni udar i kada je stvorena jedna opasna struktura vlade u senci koja je preuzela upravljanje Amerikom. Jasno je da je Li Harvi Osvald bio rtveno jagnje u zaveri da se ubije Kenedi, to uostalom potvruje amaterski film Abrahama Zaprudera, snimljen u trenutku atentata, na kome se vidi da je Kenedi ubijen hitcima koji su doli spreda, a ne otpozadi iz skladita u kome je bio Osvald. Osvalda je ubio posle nekoliko dana Dek Rubi, kako bi se odrala kasnija zvanina verzija Vorenove komisije o "usamljenom atentatoru". Mafijin ovek, Dek Rubi umro je od galopirajueg oblika raka, kojim je verovatno zaraen u zatvoru. Time se krug naizgled zatvorio, kako se ne bi dolo do pravih organizatora atentata. Na mestu Kenedijevog ubistva podignut je masonski obelisk sa venom, luciferskom, vatrom na vrhu. Kenedi nije bio mason, pa se postavlja pitanje ta je obeleeno ovim masonskim znamenjem. Ve sam rekao da je Mejer Lenski bio pravi ef kriminalnog sindikata u Americi i da je jevrejska mafija, "Koer Nostra" (kako su je posprdno zvali) bila vea i uticajnija od italijanske mafije "La Cosa Nostra". Dozef Kenedi je bogatstvo stekao saraujui sa Lenskim u krijumarenju alkohola u Ameriku. Odnosi su se pokvarili kada su ljudi Lenskog oteli neke poiljke viskija upuenog iz Irske za Dozefa Kenedija. Sem toga, politiki stavovi Dozefa Kenedija, ambasadora SAD-a u Engleskoj, po njegovom priznanju su bili ne anti-jevrejski, ve prohitlerovski. Dozef Kenedi je u jednom trenutku bio osuen na smrt od strane jevrejske mafije u Detroitu, poznate kao "Purpurni Gang", jer je svoj viski prenosio preko njihove teritorije. Sem ankana, ef italijanske mafije u ikagu iao je da izgladi stvar i spasao ivot Dozefu, ali nije zaboravio da trai razne usluge kad je za to dolo vreme. Sa ovim nasleem, da ne kaem obavezama, Don Kenedi je krenuo da pravi politiku karijeru. Jo kao mladi kongresmen u usponu, nije krio svoju odbojnost prema organizovanom kriminalu, Mejeru Lenskom i jevrejskom lobiju u Americi. Sukob sa Izraelom
223

Dosije Omega je produbljen kada je u Senatu 1957 godine podrao zahtev Alira za nezavisnou, emu se Izrael otro protivio. No, bliili su se predsedniki izbori i Dozefu nije ostalo nita drugo sem da proguta ponos i upravo od jevrejskog lobija zatrai podrku za kandidaturu svog sina. Jevrejski lobi u Americi, u to vreme, predvodio je Abraham Fajnberg, predsednik "Izrael Bond Organizejn" koja je prikupljala privatne donacije za izraelski tajni nuklearni program na ijem elu je bio Viktor Rotild. Kenedi je obeao, ako postane predsednik, da e biti dobar za Izrael i jevrejski lobi. Fajnberg je obezbedio donaciju od pet stotina hiljada dolara iz jevrejskih izvora. Kenedi je bio veoma ljut zbog odnosa Jevreja prema njemu i ispricao prijatelju, arlsu Bartletu, da je kao ameriki graanin bio zaprepaen otvorenou zahteva koji je postavila cionistika grupa: "Znamo da je vaa kampanja zapala u probieme. Spremni smo da platimo vase raune ako nam dozvolite da imamo kontrolu nad vaom politikom na Bliskom Istoku." Kenedi je imao obaveza prema jevrejskom lobiju i prema mafiji, i poto je postao ameriki predsednik 1960 godine, sa samo sto hiljada glasova vie od protivkandidata Riarda Niksona, oekivalo se da ispuni svoje obaveze prema onima koji su ga poduprli i da Jevrejima prui javnu podrku na Bliskom Istoku, a da mafiju ostavi na miru, kako bi ova obavljala svoje poslove neometana od strane dravnih organa. Kenedi ne samo da nije ispunio svoja obeanja, ve je od prvog dana svog predsednikovanja krenuo u tajni rat protiv Jevreja i mafije. Kenedi se odluio da na Bliskom Istoku ne favorizuje nikoga, ve da ameriki uticaj osigura u svim zemljama regiona i bio je zapanjen kada je saznao da Izrael radi na nuklearnom programu. Ben-Gurion, izraelski premijer i ministar odbrane, porekao je da njegova zemlja radi na takvom programu. Sada se zna da je lagao. U toku 1962 i 1963 godine, Kenedi je Kongresu predloio sedam zakona koji su trebali da reformiu uee interesnih grupa u predsednikoj kampanji. Svih sedam zakona su spreili upravo oni lobiji protiv kojih su bili upereni, a Kenedi je stekao ozbiljne neprijatelje. Jo vie je zategao odnose traei od Izraela da rei problem palestinskih izbeglica. U Ujedinjenim nacijama je traio da Izrael prihvati rezoluciju koja je traila pravdu za izbeglice, pa je Golda Meir, tadanji ministar inostranih poslova Izraela, a kasnije premijer, bila zaprepaena i ljuta zbog Kenedijevih zahteva. Zbog svega ovoga, odnosi sa Ben-Gurionom su bili jako loi, a neprijateljstvo se pretvorilo u pravu mrnju prema Kenediju. 224

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija Ima nekih dokaza da je neposredno pred podnoenje ostavke, 16 juna 1963 godine, Ben-Gurion naredio Mosadu da organizuje atentat na Dona Kenedija. Kako kae Majkl Kolins Pajper, u knjizi "Konani sud", mogue je da je Mosad preduzeo potrebne korake i postigao svoj cilj. Drugi smrtni neprijatelj Dona Kenedija bio je Mejer Lenski. Iako je Kenedi primio novac od mafije za predsedniku kampanju, zapravo je hteo da je uniti. Naimenovao je svog brata Roberta za saveznog javnog tuioca i krenuo u iroku akciju protiv organizovanog kriminala. Lenski je do tog trenutka bio nedodirljiv, ali su sada njegove meunarodne operacije, koje je obavljao sa CIA, a za raun Komiteta 300, bile ugroene. CIA je bila posebna pria. Ostajui van kontrole, bavila se svojim operacijama koje su imale malo veze sa potrebama drave. Invazija Kube i poraz u Zalivu svinja posledica su slabih procena i pogrenih informacija CIA, a ova politika i vojna avantura zadala je prvi ozbiljni udar predsedniku Kenediju. I Lenski je oekivao da e SAD oboriti Kastra i vratiti poslove na Kubi, a kazina i prostituciju u okrilje mafije. Kenedi je smenio Alena Dalsa, efa CIA, nacistu i lana Komiteta 300, i zarekao se da e "razbiti CIA u hiljadu komada i razvejati ih na vetru". CIA, Lenski i izraelski lobi su znali da je njihovoj stmkturi moi jedina neposredna pretnja predsednik Kenedi i njegov brat Robert. ok za sve njih bila je najavljena predsednikova odluka da izvue Ameriku iz vijetnamskog rata. Ovaj rat je upravo za Lenskog, CIA i Mosad bio kljuno mesto operacije krijumarenja droge i izvor neverovatne koliine novca. Izrael je posebno bio zainteresovan da se rat u Vijetnamu nastavi, jer je zbog njega angaovanje Amerike bilo smanjeno, to je pogodovalo upravo interesima Izraela. Proizvoai oruja i meunarodni bankari takoe su bili zainteresovani za produetak rata. U najmonijim strukturama svetske vlasti protiv Kenedija je poelo da narasta nezadovoljstvo, pribliavajui se kritinoj granici koja je podrazumevala konkretnu akciju. Postojao je jo jedan razlog Kenedijeve nepopularnosti meu strukturama Novog svetskog poretka. eleo je da uniti mo Federalne rezerve izdavanjem dravnih obveznica na koje se ne plaa kamata. ak je deo tog plana uspeo da ostvari pre smrti i jo se ponegde u prometu vrednosnih papira moe naleteti na Kenedijeve beskamatne obveznice. Ovo je bio najstraniji komar Komiteta 300. Poslednji predsednik koji je izdao beskamatne obveznice bio je Abraham Linkoln i zna se kako je zavrio. Snage koje su se organizovale iza scene protiv Kenedija, 1963 godine, bile su zaista zastraujue i nita im nije stajalo na putu da ostvare ono to su naumile. 225

Dosije Omega Ve sam rekao da je Mejer Lenski bio odan Izraelu i Rotildima. Njegova mrea igrala je kljunu ulogu u slanju oruja i novca tajnim grupama Rabina, Begina, Ben-Guriona, amira i drugih. Lenski, Mosad, Antidefamacijska liga i Izrael, funkcionisali su kao jedno telo. Jedan od bliskih saradnika Lenskog, Moris Dalic, dobio je godinju nagradu Antidefamacijske lige, Baklju slobode. Mejerov ovek na zapadnoj obali, Miki Koen, upoznao je Merlin Monro sa Donom Kenedijem. Ideja je bila da Merlin saznaje kakvi su Kenedijevi stavovi u vezi Izraela. Isti ljudi koji su ubili Kenedija ubili su i Merlin Monro. Miki Koen je bio Mejerov ovek i u Holivudu, jer je filmska industrija uvek spremno sluila kao propagandna maina Novog svetskog poretka, pogotovo ako se uzme u obzir broj Jevreja na rukovodeim mestima u tadanjim najveim studijima. Tu se Koen specijalizovao za kompromitujua tajna snimanja poznatih linosti radi kasnije ucene. Jedan od Koenovih bliskih prijatelja bio je Menahem Begin, voa teroristike organizacije Irgun, iz vremena borbe Izraela za nezavisnost. Iz tog doba ostao je zapis Dimija Fratijana "Lasice" (efa mafije na zapadnoj obali) o prijemu na kome se skupljao novac za Beginovu organizaciju:
"Posle (Koenovog) kratkog govora, krenuli smo da se muvamo uokolo i Mikijev rabin nas je upoznao sa tipom po imenu Menahem Begin, efom Irguna, tajne organizacije u Palestlni. Ovaj tip je nosio crnu traku oko ruke i ispriao nam, da ga traze zbog podmetanja bombe u hotelu u kome je poginulo skoro stotinu ljudi. On je bio jebeni begunac."

Da podsetim, Begin je, kao premijer Izraela, kasnije dobio Nobelovu nagradu. Geri Vin, detektiv policije u Los Anelesu, koji je imao zadatak da prati Koenove aktivnosti, napisao je u svojoj knjizi "Riba u sudnici" sledee:
"U to vreme rabini su ih jako pritiskali da iscede svaku moguu kintu u Holivudu, za Izrael. Begin je provodio vie vremena muvajui se sa Koenom u Holivudu, nego u Izraelu. Begin je oajniki eleo da sazna kakvi su Kenedijevi planovi prema Izraelu ako postane predsednik."

Spomenuu jo jednog Koenovog pajtaa, glavnog potrka i izvrioca svih naloga Mejera Lenskog, po imenu Dek Rubintajn. Poznatiji je po imenu Dek Rubi, ovek koji je likvidirao Li Harvi Osvalda. Veze izmedu CIA, organizovanog kriminala i Mosada su toliko brojne, da bi o njima mogla da se napie posebna knjiga. Ja u se ovde zadrati samo 226

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija na onom delu koji se tie ubistva Kenedija, poev od Drugog svetskog rata, kada je italijanska mafija pomogla iskrcavanje saveznika na Siciliju, do invazije na Kubu, u kojoj je i Dek Rubi imao svoju ulogu. Pre, za vreme i posle atentata na Dona i Bobija Kenedija, kljuni koordinator u ovim vezama bio je Dejms Isus Englton, koji je radio za OSS, preteu CIA, poto je zavrio Jejl univerzitet na kome je bio lan tajnog drutva Mrtvaka glava. U CIA je uao 1947 godine i napredovao do efa CIA za kontrapijunau. Njegov biograf, Tora Mangold, pie da su Engltonovi zatitnici bili Alen Dals (otputeni direktor CIA) i Riard Helms (ef CIA u vreme Lindona Donsona). Englton je imao odreene ruke za svoje delovanje i svoj sopstveni program nad kojim nije bilo kontrole. Bio je zakon za sebe. Ovo je vano kada znamo da je jedan od njegovih kljunih zadataka u CIA bila veza sa stranim obavetajnim slubama, na prvom mestu Mosadom. Bio je dugogodinji lini prijatelj Davida Ben-Guriona, koji je kako znamo, mrzeo Kenedija i smatrao ga opasnou za Izrael. Englton je takoe bio Kenedijev protivnik, jer je njegovo mesto i nain rada bio ugroen. Ovde postoji i engleska veza u zaveri, koju sada spominjem prvi put. Dok je u toku Drugog svetskog rata boravio u Londonu, Englton je postao blizak prijatelj ruskog pijuna Kima Filbija, koji je vodio pijunsku grupu koju su inili Bardes, Meklin i Blant. Kada je ova grupa otkrivena, upomo su se pronosili glasovi da je postojao i peti ovek, koji nikada nije otkriven. Zaista, peti ovek je postojao i Englton se vrlo zbliio sa njim. Bio je to lord Viktor Rotild, prijatelj Vinstona erila, koji je bio ne samo peti ovek, ve najmoniji ovek britanske obavetajne slube, njen kontrolor, agent Mosada i glavni manipulator za kuu Rotilda i ostvarenje njihovih ciljeva. Kada je Englton 1944 godine prebaen slubeno u Rim, Rotild mu je dao kontakt sa tamonjim jevrejskim tajnim pokretora. Englton je bio -i prijatelj britanskog operativca Pitera Rajta, koji je za potrebe Rotilda u svojoj knjizi lano optuio ser Rodera Holisa da je peti ovek i ruski pijun, kako bi se skrenula panja sa pravog krivca. Lord Viktor Rotild uinio je jo jednu nemerljivu uslugu Izraelu. On je tvorac izraelskog nukleamog programa kojeg je Kenedi hteo da zaustavi. Samo nekoliko meseci po formiranju Izraela, Rotild i njegov bliski prijatelj, Haim Vajcman, osnovali su institut za nukleamu fiziku u Rehovotu. Institut je nosio Vajcraanovo ime, jer je ovaj bio na elu britanskog cionistikog pokreta i prvi predsednik Izraela. Viktor Rotild je poeo tajno da prikuplja informacije od svih naunika i istraivaa Jevreja, koji su radili na slinim projektima u zemljama
227

Dosije Omega irom sveta, ukljuujui i Alberta Ajntajna, lanove "Britanskog udruenja atomskih naunika" i Bertranda Rasela, matematiara i filozofa. Ovde moram da napravim malu digresiju. kako bih rekao par rei o Ajntajnu i Raselu, koje se tiu manje poznatih detalja njihovih biografija. Ime Alberta Ajntajna simbolizuje velikog naunika, ne samo ovog veka, ili bolje rei, njegovo ime je postalo sinonim za pojam genijalnosti, ali ja u govoriti ovde o onom delovanju Ajntajna koje je kasnije pokualo da se zataka. Ajntajn je u Ameriku stigao uz pomo bliskog prijatelja, Bemarda Baruha, finansijera sa monim vezama, uticajem i prijateljima u koje je spadao i Iord Viktor Rotild. Baruh je sebe postavio na elo organizacije koja se zvala "Komisija za atomsku energiju Ujedinjenih nacija" i to 1944 godine, esnaest meseci pre nego to je predsednik Ruzvelt, potpredsednik Truman ili vlada SAD-a uopte znali da se radi na projektu atomske bombe i pre nego to je iko znao da e se pristupiti osnivanju neega to e se zvati "Ujedinjene nacije"! Kada je Truman postao predsednik, imenovao je Baruha za predsednika "Komisije za atomsku energiju Ujedinjenih nacija"! Baruh i Ajntajn su delili isto uverenje da e strah od atomskog unitenja dovesti do uspostavljanja svetske vlade. Ajntajn je predlagao da svetsku vladu formiraju SAD, Britanija i SSSR, kojima treba "dati tajnu bombe". Naunik je predloio sledee: "Svetska vlada e imati mo nad vojnim pitanjima i potrebna joj je samo jos jedna mo: da intervenie u zemljama gde manjina terorie veinu i stvara onu vrstu nestabilnosti koja vodi ka ratu... Mora se ukinuti koncept neintervenisanja, jer njegovo okonanje je deo ouvanja mira." Ovo kao da je pisao komandant NATO pakta uoi napada na Kosovo i Jugoslaviju. Nita manje iznenaenje nije priredio Bertrand Rasel, ali, ako se zna da je bio lan Komiteta 300, onda neke stvari dolaze na svoje mesto. Slino Ajntajnu, Rasel je 1946 godine izjavio da je neophodno upotrebiti strah od nukleamog oruja kako bi se naterale sve nacije sveta da se odreknu svog suvereniteta i podvrgnu vostvu Ujedinjenih nacija. Rasel je ak pedesetih godina predvodio pokret koji je traio nukleami napad na SSSR. Kada je to obelodanjeno. Staljin je upozorio da nee oklevati da odgovori na isti nain. Od tog trenutka Rasel menja svoja ubeenja i preko noi postaje pacifista. Tako je roena kampanja za nukleamo razoruanje "Zabranite bombu", iz koje su nikle "Pagvo konferencije" koje su organizovali nukleami naunici. Prva grupa se sastala 1957 godine u kui Sajrusa Itona, poznatog
228

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija amerikog komuniste. Mnogi su tvrdili da su "Pagvo konferencije" posluile kao paravan da se tajne o nukleamom oruju predaju Rusima. Pavel A. Sudoplatov, jedan od efova sovjetske obavetajne slube u vreme Drugog svetskog rata, obelodanio je pre izvesnog vremena da je Openhajmer jo u toku rata neke tajne prosledio Rusima. Klaus Fuks, blizak prijatelj lorda Viktora Rotilda, koji je radio na projektu "Menhetn", osuen je na etmaest godina zatvora, jer je tajne o atomskoj bombi predao Rusima. I na kraju, neki smatraju da su Ajntajn i Rasel lino za lorda Rotilda prikupljali informacije koje de dovesti do proizvodnje izraelske atomske bombe. Rotildovi napori nagraeni su 1962 godine, kada je postao poasni lan Vajcmanovog instituta. imon Peres, koji je postao premijer posle ubistva Jicaka Rabina 1995 godine, radio je sa Rotildom na ubeivanju Francuza da izgrade nukleama postrojenja u Diamoni, za Izrael. Francusko krilo porodice Rotild imalo je ogroman uticaj na francusku vladu. Peres, u to vreme ministar odbranc, zauzvrat je obeao da e podrati Francusku i Englesku u pokuajima da povrate Suecki kanal od Egipta, to je odgovaralo i Izraelu. Peres i Aer Ben-Natan, agent Mosada u ministarstvu odbrane, potpisali su strogo poverljiv sporazum sa francuskom vladom. Rolan Peri o tome pie: "Francuzi su obeali da isporue moni dvadesetetvoromegavatni reaktor, tehniku dokumentaciju za njegov rad i neto uranijuma. Tajni dogovor bio je poznat samo tucetu ljudi, ukljuujui Rotilda, i to s raziogom. Tajna poenta dokumenta dozvoljavala je ukljucivanje opreme koja e omoguiti izraelcima da proizvode atomsko punjenje za oruzje. Francuski inenjeri su 1957 godine poeli gradnju dvospratne igrade za budui reaktor u Daimoni, u pustinji Negev, a glavna postrojenja su bila est spratova ispod zemlje. Podzemna konstrukcija e biti mesto gde e se proizvoditi nukleamo oruje." Ovo je bio razvoj koji je Kenedi hteo da zaustavi. Klica njegovog neuspeha bila je u injenici da je bio okruen ljudima koji su radili za Viktora Rotilda. U vreme Kenedijevog ubistva, lord Rotild je radio za "Sel", ali je jasno da je to mesto bilo paravan za njegov pravi rad i kontrolu britanskih obavetajnih slubi u korist Komiteta 300. Sada, sa nivoa meunarodne politike, priu o ubistvu Kenedija sputam na operativni nivo, na one koji su dircktno radili na pripremanju i izvrenju ubistva. Centar gde su se slivali svi raznorodni kanali informacija iz Mosada, CIA i mafijaa Lenskog, i odakle su dolazila nareenja za dalje delova229

Dosije Omega nje, bilo je preduzee "Permindeks" ("Permanent Industrial Expositions"). U rukovodstvu firme je sedeo Klej o, operativac CIA, koga je okruni javni tuilac Nju Orleansa, Dim Garison, optuio za zaveru i uee u ubistvu Kenedija. Garison je sjajno prikazan u filrau Olivera Stouna "JFK". o je osloboen optube da je uestvovao u zaveri, ali je vrlo brzo posle toga nestao sa scene. Kao i Dek Rubi, umro je od galopirajueg oblika raka, to je potvrda da je Garison bio vrlo blizu istine. Sedite "Permindeksa" bilo je u "Meunarodnom trgovinskom centru" gde je o bio jedan od direktora. U upravi centra sedeo je i Edgar tern Junior, iji roditelji su bili meu vodeim finansijerima ameriko-jevrejskog lobija. tern i o su bili veliki drugari. a tern je bio povezan sa sindikatom zloina Mejera Lenskog. "Permindeks" je bio u sastavu vee kompanije, "CMC", iji osniva je bio istonoevropski Jevrej or Mandel, koji se esto pretstavljao kao oro Mantelo. Jedan od akcionara firme bila je banka iz vajcarske - "Meunarodna kreditna banka" ("BCI") sa seditem u enevi. Ovu banku je osnovao rabin Tibor Rozenbaum, dugo godina direktor finansija i snabdevanja Mosada. Rozenbaum je takoe bio potpredsednik "Svetskog jevrejskog kongresa", suosniva "Svetskog cionistikog kongresa" i direktor "Jevrejske agencije" u enevi, koja je nasledila "Palestinsku oslobodilaku kancelariju", koja je bila koordinator jevrejskog terorizma protiv Arapa i Engleza u Palestini. Poznate jevrejske novine "Ha'arec" su jednom objavile da je Tibor Rozenbaum Izrael. Blisko je saraivao sa Rotildima, lordom Viktorom i baronom Edmondom de Rotildom, francuskim aristokratom, sa kojim je osnovao "Izraelsku korporaciju" koja je sakupljala po svetu novac za tehnoloki razvoj Izraela. Medu pomagaima Rozenbauma nalazio se finansijer i pera novca od droge, Berni Kornfild iz organizacije Mejera Lenskog. Rozenbaumov saradnik bio je i Pinhas Sapir, koji je takode prao novac od droge i bio vrlo bliski saradnik Lenskog, Sem Rotberg, nadzirao je posao, jer je "BCI" banka bila centar mafijakog pranja novca od droge, prostitucije i ostalih poslova Lenskog. Direktor "Permindeksa" bio je major Luis M. Blumfild, ije veze seu do britanske obavctajne slube. Naime, Blumfild je bio desna ruka efa britanske obavetajne slube, ser Vilijema Stivensona, koji je u Americi postavio britansku obavetajnu mreu pred sam Drugi svetski rat i bio je povezan dugo godina sa Lenskim, Mosadom i Rokfelerima. Prialo se da je Stivenson bio uzor po kome je kasnije stvoren popularni filmski junak Dejms Bond. Stivenson je postao lan Komiteta 300, to Blumfildu
230

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedijtt nikad nije uspelo, i zato ima mnogo onih koji tvrde da je plan Kenedijevog ubistva smislio Stivenson i onda ga predao Blumfildu. Ovaj je sluajno bio advokat bogate kanadske porodice Bronfman koja kontrolie prodaju droge u Kanadi za Komitet 300, a koja je bogatstvo stekla krijumarenjem alkohola u vreme prohibicije, kao Lenski i Dozef Kertedi. Stivenson je i osniva kompanije koja je danas poznata kao "Grupa Holinger" na ijem je elu ugledni bilderbergovac Konrad Blek, vlasnik medijske imperije u kojoj su londonski "Telegraf" i "Jerusalim Post" koga sam spominjao u poglavlju o Bilderberg klubu. Bronfman gang je bio blizak sa ocem Konrada Bleka, jo jednim vercerom pia i uesnikom u drugim mafijakim aktivnostima, koji je kasnije postao ugledni poslovni ovek i jedan od stubova drutva. Bronfmani su dugogodinji finansijcri Mosadovog paravana, Antidefamacijske ligc. Tako se stie ugled u drutvu. Sada su svi igrai na sceni - Viktor Rotild, o, Blumfild, Stivenson, Englton, Mejer Lenski i organizacija koja ih je sve opsluivala, Mosad. Vreme je da spomenem jo jednu taku zavere koja se nalazi u vajcarskoj, porodicu Oltramer, pripadnike Crnog plemstva i vlasnikc "Lombard-Odijer banke" u enevi. Prema podacima iz amerikih vojnih obavetajnih dosijea, njen lan ak Sustel je bio u vezi sa Alenom Dalsom, efom CIA i anom de Menilom, biznismenom iz naftakih krugova Teksasa. Iz ovog centra planirani su i atentati na de Gola, u emu je uestvovao i Sustel, koji je bio i ovek za vezu sa peruanskim, marksistikim oslobodilakim pokretom Sendero Luminosa (Sjajna staza), a zapravo vojskom Komiteta 300 iji je zadatak bio da titi proizvodnju kokaina u Peruu. Iza teroristike organizacije OAS, koja je pokuavala da likvidira de Gola zbog izdaje nacionalnih interesa i davanja nezavisnosti Aliru, stajali su Mosad i CIA. Mosad da bi kaznio de Gola zbog davanja nezavisnosti jednoj arapskoj zemlji, a CIA, jer nije mogla da se odupre jevrejskim lobistima koji su drmali araerikom spoljnom politikom. Interesantno je da se jedna od tih grupa zvala Jevrejska antikomunistika liga (u originalu: Jewish Anti-Communist League, skradeno JACL). Nije sluajno to se atentator na de Gola, opisan u romanu Frederika Forsajta, zove "akal" (u originalu JACKAL). Aluzija je jasna, iako nije re o pojedincu, ved o grupi, to Forsajt zna, jer je pre nego to je postao pisac, bio vrhunski engleski obavetajac. Uloga francuske obavctajne slube u ubistvu Kenedija je nepobitna. Ve spomenuti Englton, Mosadova veza sa CIA, imao je odline veze sa francuskom obavetajnom slubom SDECE, to je bilo vano jer se kroz te kanale odravala 231

Dosije Omega veza sa korzikanskom mafijom ije laboratorije heroina u Marseju su radile za trite koje je kontrolisao Mejer Lenski, a samim tim i Mosad. Majkl Pajper Kolins tvrdi da je operaciju likvidacije Kenedija vodio zamenik efa francuske obavetajne slube, or de Lanurien, koji se "sluajno" ba na dan atentata zatekao u seditu CIA, u Lengliju. Francuzi su za Mosad i CIA izveli ovu operaciju zato to su bili najvei eksperti za zastitu predsednika (de Gola) u motomoj koloni, pa su znali kako se atentat mora izvesti ako je meta u kolima koja se kreu. Najmanji problem su bili "pucai" iz OAS, kojima je nebitno ko je meta. Zahtev Francuzima izneo je lino Jicak amir, ef Mosadovog odeljenja za likvidacije i kasniji premijer Izraela, koji je u svojoj autobiografiji napisao da je. kada su ga obavestili da je Kenedi ubijen. bio potpuno zbunjen i u neverici. Grad u kome se atentat planirao i mesecima pre atentata odigrali dogaaji koji su bili vani u celoj konstrukciji, iji je znaaj uoen mnogo kasnije, bio je Nju Orleans. Tu je ovek po imenu Gaj Banister, bivi operativac FBI i obavetajne slube amerike mornarice, vodio detektivsku agenciju koja je bila paravan za aktivnosti CIA. Jedan drugi bivi agent CIA, Robert Morou, koji je znao neke detalje priprema u Nju Orleansu, kasnije je ispriao da je Banister primao uputstva od Klej oa iz "Permindeksa". Jedan od Banisterovih bliskih prijatelja bio je A. I. Bosnik, vodea linost Antidefaraacijske lige u Nju Orleansu. Banisterova agencija bila je takoe paravan za delovanje OAS, jer je tu radio poznati najamnik OAS, an Sutre, koji je bio veza sa korzikanskom mafijom. CIA dokument, koji je otkrila istraiva Meri Ferel 1977 godine, pokazuje da je francuska obavetajna sluba aktivno radila na otkrivanju Sutrea, aktivnog OAS teroriste, opasnog po francuskog predsednika de Gola. Dokument, na kome je datum 1 april 1964 godine, daje spisak ]okacija i datuma gde je vien Sutre. Na dan ubistva, 22 novembra 1963 godine ujutro, Sutre je bio u Fort Vortu, a popodne istog dana je vien u Dalasu. U roku od etrdeset i osam asova od ubistva, Sutre je uhapen u Teksasu i proteran iz SAD! Sutre je kasnije tvrdio da nije bio u Americi u to vretne, ve se njegovim imenom lano predstavljao drugi "puca" OAS, ije je pravo ime Miel Merc! Preko Banisterove kancelarije, Li Harvi Osvald je nasankan da bude rtveno jagnje u atentatu. Dugo pre atentata usmeren je od CIA da bude pro Kastrov komunista i da se kao takav prikazuje u javnosti, ne znajui zato to radi i verujui da je to vano za organizaciju. U igri je bila i televizija, lokalna TV stanica "WDSU", filijala "NBC"-a, koja je u avgustu 1963 godine 232

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija napravila intervju sa Osvaldom o njegovim komunistikim simpatijama za Kastra, a snimljen je i kako deli letke sa podrkom Kastru. Kakva sluajnost da su vlasnici "WDSU" tv stanice porodica tern, bliski prijatelji Klej oa i veliki donatori Izraela i Antidefamacijske Iige. Odmah posle atentata, materijal sa Osvaldom je emitovan na velikoj televiziji "NBC", potvrujui tezu da je Osvald bio "usamljeni ludak" koji je pucao na Kenedija kao simpatizer Kastra. Po kasnijim analizama, Osvaldu je reeno da e atentat biti laan, a da e njemu biti omogueno da pobegne iz zemlje i da se u nju vrati kada Kastro bude sreen zbog pokuaja ubistva Kenedija. Kada je Kenedi ubijen, Osvald je shvatio da je njegovo uee ista nametaljka i da e krivica biti svaljena na njega. Na alost, nije poiveo dovoljno dugo da to javno kae. Ove inforraacije o pozadini atentata i kasnijem zatakavanju procurele su od strane senatora Dona Tauera, prvog republikanca koji je u Teksasu osvojio senatorsko mesto za svoju partiju. U toku celokupne karijere bio je u dobrim odnosima sa CIA i kasnije pomogao da se zataka upletenost Dorda Bua u skandal trgovine orujem u zamenu za drogu, poznat kao Iran-Kontra. Petog aprila 1991 godine, Don Tauer je poginuo u eksploziji svog aviona. Zatakavanje da je postojala zavera poelo je pre ubistva, raa koliko to zvualo neobicno, a posle ubistva je unitavanje tragova i eliminisanje neugodnih svedoka bilo radikalno. Kao to sam rekao, Osvald je svetu pretstavljen kao usamljeni atentator koji je to uinio za Kastra. Njegova prva izjava posle hapenja, da mu je ubistvo nameteno, nije imala nikakvog odjeka. Zaverenici su znali da moraju brzo da ga se oslobode. Ubistvo je izveo Dek Rubi (Rubintajn), koji je pucao u Osvalda pred nosem policije koja ga je izvela pred masu sveta posle hapenja. Rubi je pretstavljen svetskoj javnosti kao vlasnik nonog kluba koji je ubio Osvalda da bi osvetio Kenedijevu smrt. Tu dogaaji dobijaju obrise koji su kasnije potvrdili postojanje zavere. Prvi Rubijev telefonski poziv iz policijske stanice, posle hapenja, bio je za Al Grubera, bliskog saradnika Mikija Koena, oveka Mejera Lenskog u Holivudu. Gruber je doao u Dalas neposredno pred Kenedijevo ubistvo u posetu Rubiju, koga pre toga nije video deset godina. Rubijev advokat na suenju bio je Melvin Beli, prijatelj i advokat Mikija Koena. Potvren je najmanje jedan sastanak izmeu Belija, Koena i Menahema Begina. Izgleda da je i Rubi shvatio da je uvuen u veliku igru u kojoj e da plati ceh. Njegova porodica je otpustila advokata Melvina Belija, poto je Rubi osuen na smrt. Odmah posle toga, Rubi je poeo da pria o tome da zna vane detalje 233

Dosije Omega koji se tiu Kenedijeve smrti. Traio je sastanak sa Erl Vorenom koji je bio na elu istrane kotnisije, i da bude prebaen iz Dalasa u Vaington radi licne sigurnosti, gde bi pred komisijom ispriao ono to zna. Voren je odbio da ga saslua i Rubijev zahtev je odbijen. Uskoro je otkriveno da boluje od raka, od ega je i umro. Ili moda nije? Postojala je jedna osoba koja je dobro poznavala Rubija i koja je tvrdila da je njegova smrt lana. Po toj (neverovatnoj) verziji, Rubi je posle navodne smrti avionom prebaen u Izrael, gde mu se izgubio svaki trag. Na elu SAD-a, na radost zaverenika, doao je Lindon B. Donson, varalica i prevarant visokog stila, beskrupulozni politiar koji je imao bliske veze sa svim uesnicima zavere. To su pre svega dugogodinje poslovne veze sa Mejerom Lenskim, koji je davao znaajne novane donacije Donsonovim politikim kampanjama, poev od trenutka kada je Donson postao senator. Naravno, ptvu stvar koju je Donson uradio kao predsednik SAD-a, bilo je da smeni Roberta Kenedija i praktino obustavi rat protiv mafije koji su braa Kenedi zapoela. Donson je bio veliki pristalica Izraela i u vreme njegovog predsednikog mandata spoljna politika SAD-a na Bliskom Istoku drastino se promenila. Kenedijeva neutralna politika na Bliskom Istoku pretvorila se u otvorenu podrku svemu to Izrael preduzme, a taj stav je dran do nedavno. Donson je takoc odustao od Kenedijeve odluke da postepeno izvlai SAD iz konflikta u Vijetnamu. Nasuprot toga, rat je eskalirao do krajnjih granica, to je dobro dolo onima koji su iz trgovine drogom sa ovog podruja ostvarivali milijarde dolara. Naravno, Donson je bio sitni izvrilac naloga, a mo onih koji su vukli konce iz senke vidi se iz sastava Vorenove komisije: Vrhovni sudija Erl Voren, mason trideset i treeg stepena i ovek pod kontrolom organizovanog kriminala, ucenjivan zbog nekih mranih i skrivenih detalja iz svog ivota i Alen Dals, ef CIA dok ga Kenedi nije otpustio. U toku svog rada pokazivao je otvorene simpatije prema nacistima i kao advokat vodio amerike poslove zloglasnog nacistickog kartela "I. G. Farben". Bio je na elu CIA kada je zapoet mrani projekat kontrole uma, MKUltra, i bio je lan Saveta za meunarodne odnose i Bilderberg grupe; Don J. Mekoj, u vreme Kenedijevog ubistva bio pretsedavajui Saveta za meunarodne odnose, kao i direktor "Fordove fondacije" i "ejz Menhetn banke". Bio je lan Komiteta 300, uestvovao u stvaranju Ujedinjenih nacija i Evropske zajednice. Zagovomik bacanja atomske bombe na Japan, a posle rata zaloio se za oslobaanje Hitlerovog bankara Hjalmara ahta od optube za ratne zloine, kao to je uradio i za 234

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija druge naciste; J. Edgar Huver, mason trideset i treeg stepena, legendarni direktor FBI. Mrzeo je Kenedija, jer je najavljeno da e posle izbora 1964 godine biti smenjen. Huver je odravao tesne veze sa Mejerom Lenskim i Antidefamacijskom ligom. ADL je 1947 godine osnovala svojim novcem fondaciju koja je nosila Huverovo ime. Prvi predsednik "Huverove fondacije" bio je rabin Pol Riman, direktor ADL u Vaingtonu. Huver je bio i blizak prijatelj Luisa Blumfilda, direktora "Permindeksa"; Derald Ford, mason trideset i treeg stepena, lan Saveta za medunarodne odnose, Bilderberg grupe i takozvanog establimenta istone obale. Kada je postao predsednik SAD-a, posle Niksonove iznuene ostavke, traio od Frenka era, predsedavajueg Senatskog komiteta za obavetajni rad, da svi senatski izvetaji o zaverama i atentatima u SAD-u, ukljuujui Kenedijev, ostanu tajna. Glavno zatakavanje su obavili mediji, a obavljaju ga i sada. Nije udo da sve nadnacionalne organizacije, javno ili tajno, kontroliu novine i televizije, trudei se da zatvore sve kanale kroz koje bi istina o dogaajima i linostima mogla da izae u javnost. Bivi Mosadov agent, Viktor Ostrovski, pie u australijskom listu "Nova zora", novembra meseca 1995 godine: "Shvatio sam da je okupacija severnoamerikih medija potpuna. Kada se tie tema kao to je generalno Bliski Istok, a posebno Izrael, vie ne postoji slobodna tampa... Oduvek sam znao da postoje dvostruki standardi kada se radi o temama koje su bitne za jevrejsku zajednicu. Ono to nisam znao, bilo je, kolika je hipokrizija te zajednice i medija koji za nju lau. Znao sam da kontroliu filmsku industriju i da ima/u uticaja u Vaingtonu... Sada su uz pomo zastraivanja i prevara oigledno preuzeli veliki deo amerikih medija." Izdava magazina "Lajf', Riard Bilings, vodio je pravu kampanju kako bi diskreditovao Dima Garisona i njegovu istragu. Kasnije je radio u Komitetu za ubistva u amerikom Kongresu, pod direktorom G. Robertom Blekijem koji je bio blizak sa Morisom Dalicom, ovekom Mejera Lenskog. Zakljuak Komiteta je bio da je Kenedija ubila mafija. Firraa "Tajm-Lajf" se kasnije spojila sa Vornerom i tako je nastala medijska imperija "Tajm-Vorner". Oni su kupili "CNN" Teda Tarnera i tako postali mega kompanija. Ali to nije kraj. Porodica Bronfrnan 1993 godine kupuje kontrolni paket akcija "Tajm-Vornera". Ironija ove eme, iz koje se vidi totalua kontrola nad medijima, je u torae da je Vorner, jedan od najveih filmskih distributera u svetu, bio distributer upravo filma 235

Dosije Omega "JFK" Olivera Stouna, koji govori o ubistvu Kenedrja. U ovom filmu krivica za ubistvo baena je na vojnoindustrijski kompleks i CIA. Pravi zaverenici i Mosad se ne spominju. Stouna optuuju da je slian posao. bacanje praine u oi po narudbini, uradio i u filmu o Riardu Niksonu. Izvrni producent filma "JFK", ovek koji je naao novac, bio je Arnon Milhan, kasnije identifikovan kao tajni operativac Mosada i veliki trgovac orujem. Novinar Aleksander Kokburn, u asopisu "Nacija", 18 maja 1992 godine napisao je da je Milhan identifikovan u jednom izraelskom izvetaju 1989 godine kao verovatno najvei izraelski trgovac orujem. Kompanija koju je posedovao, uhvaena je u krijumarenju upaljaa za nuklearno oruje, i to Iraku! Kompanija za odnose sa javnou, koju je Stoun angaovao da radi na publicitetu filma "JFK", bila je "Hil i Nolton" iz Vaingtona. Ova firma koordinirala je propagandnu akciju podrke Americi u toku invazije na Irak. Direktor "Hil i Noltona" koji je vodio film "JFK" bio je Frenk Mankievi, koji je svoju karijeru poeo u Antidefamacijskoj ligi iz Los Anelesa. Konani dokaz o zaveri dao je pukovnik Trenton Parker, bivi visoki operativac CIA, koji je bio u vezi sa kontraobavetajnim odeljenjem CIA, poznatim kao "Pegaz". Parker je izjavio da je "Pegaz" imao u svom posedu trake sa snimljenim razgovorima ljudi koji su umeani u ubistvo. Imenovao je Rokfelera (nije rekao ime), Alena Dalsa, Donsona iz Teksasa, Dorda Bua i Edgara Huvera. Parker kae:
"Trake sada nisu kod mene, sve su predate kongresmenu Lariju Mekdonaldu. Ali sam slusao snimak razgovora izmeu Rokfelera i Huvera, u kome Rokfeler kaze: 'Da li emo imati problema? Proverio sam sa Dalsom. Ako oni obave voj posao, mi emo obaviti na'. Ima mnogo iraka, jer Huveru nije padalo na pamet da mu se telefon prislukuje."

Grupa "Pegaz" je kongresmenu Mekdonaldu predala i trake o kriminalnim aktivnostima unutar CIA u periodu od 1976 do 1982 godine. Mekdonald, lan monog Komiteta za vojne potrebe, eleo je da obelodani zapanjujue podatke o CIA i korupciji vlade, kada se vrati sa puta po Dalekom Istoku. Imao je nesreu da se nalazi u avionu koreanskog avioprevoznika kojeg su oborili Sovjeti. Kompjuter u avionu, u kojem su svi podaci potrebni za let, bio je reprogramiran da skrene avion u ruski vazduni prostor, a Rusi su ekali da ga obore, kako pie Rodni Sti u svojoj knjizi "Varanje Amerike".
236

Atentati i zavere
Ubistvo Dona Kenedija oznailo je poetak serije politikih ubistava u Americi, to je bio dokaz da Novi svetski poredak gubi strpljenje u primeni svojih planova, jer je postalo oigledno da je njihovo odvijanje nailazilo na brojne prepreke. U kratkom roku od nekoliko godina ubijeni su Robert Kenedi, Malkolm X i Martin Luter King, izbila je afera Votergejt, a po Americi su poele da prate bombe koje su podmetali ekstremisti u rasponu od islamskih i arapskih grupa, do ekstremista Amerikanaca, bilo da su na pozicijama belih suprematista ili parareligioznih sekti za kontrolu uma. Nesumnjivo je da je ubistvo Roberta Kenedija bacilo u zasenak sve ostale dogaaje, jer od vremena antikog Rima nije bilo sluaja da dva brata uu u politiku tako uspeno i oba zavre tragino, kao rtve atentata. Zvanina verzija ubistva Bobija Kencdija glasi da je ubijen u hotelu "Ambasador" u Los Andelesu, posle govora koji je odrao u okviru kampanje za nominaciju predsednikog kandidata Deraokratske stranke. Ubica je i ovog puta "usamljeni atentator" Sirhan Sirhan. Postoje jasne indicije da je ubica Tejn Judin Cezar, ovek iz obezbeenja firme "Lo kid". Kasnije je otkriveno da je Cezar radio za mafijaki sindikat Mejera Lenskog. U irem kontckstu, jo jedan ovek iz "Lokida", Riard Batler, prijatelj neonaciste Keita Gilberta, umcan je u itavu emu atentata na ljude koji su se suprotstavili Komitetu 300. Keit Gilbert je 1965 godine optuen za neuspeli atentat na cmakog lidera Martina Lutera Kinga, etiri dana poto je ubijen drugi crnaki lider, Malkolm X. Gilbert je u zatvoru ispriao da su iza njega stajale mone snage, a ispostavilo se da ga je finansirao beli suprematista, Loren Hol. Hol je bio dounik Edvina Miza, pravnog savetnika Ronalda Regana, tada guvernera Kalifornije, u istrazi oko ubistva Dona Kenedija. Tuilac Dim Garison je traio izruenje svedoka Judina Brcdlija u vezi ubistva Dona Kenedija. Regan je odlagao izvrenje zahteva dok Nikson nije postao predsednik, a onda ga odbio bez objanjenja. Miz e kasnije postati dravni javni tuilac, kada Regan bude postao predsednik. Loren Hol i njegov sin, Loren mlai, su optueni da su vodili organizaciju za rasturanje droge u Oklahomi, 1989 godine. Loren mlai je izjavio da je novac od droge korien da se pri237

Dosije Omega bave sredstva za kontrae u Nikaragvi, omiljenoj operaciji Regana i Bua. Jasno je da su isti ljudi koji su ubili Dona, ubili i njegovog brata Bobija. Bilo im jasno da e Bobi, ako postane predsednik, prevrnuti nebo i zemlju da pronae ubice svog brata. O ponovnoj promeni politike SADa prema Bliskora Istoku, Izraelu i organizovanom kriminalu nisu smeli ni da razmiljaju. I ovog puta je za atentat izabran ubica sa programa kontrole uraa. Bivi operativac CIA, Robert Morou, u svojoj knjizi "Senator mora da umre: ubistvo Roberta F. Kenedija", razrauje detaljno postupak pripreme atentatora koga ovog puta nije dala CIA ili Mosad, ve njihova filijala, iranska obavetajna sluba SAVAK. Utvreno je da se nekoliko nedelja pre ubistva, u izborni tab Boba Kenedija infiltrirao Kajber Kan, visoki oficir SAVAK-a, koji je toboe raziao sa iranskim ahom. Kenedi ga je prihvatio, a Kan je uskoro doveo jo nekoliko svojih ljudi u izborni tab. rtveno jagnje, koje e biti iskorieno u ubistvu Boba Kenedija, bio je iranac Sirhan Sirhan. Sirhan je bio lan Drevnog mistinog reda Ruinog Krsta i zavrio je njihov kurs "kontrole modanih talasa". Nauio je kako da sebe dovede u stanje transa, fiksirajui sopstvene oi u ogledalu. U toku tih stanja, pisao je nekoherentne tekstove pune pretnji nasiljem i ubistvom. Ovoga se nije seao kada bi se vratio u svesno stanje, ali je prepoznavao rukopis kao svoj. Dve nedelje pre ubistva, trans iskustva su postajala sve ekstreranija, inilo mu se da vidi Kenedijevo lice u ogledalu, a u transu je zapisao u svoju svesku "Ubij Kenedija" i "Kenedi mora biti ubijen pre 5 juna 1968 godine". Ovaj datum je oznaavao godinjicu pobede Izraela nad Arapima. Sirhanov psihijatar, koga sam spominjao u prvom delu knjige, Bernard L. Dajmond, je dao svoje "struno miljenje" da je Sirhan "sam sebe programirao da ubije Kenedija". Evo kako je izgledao taj dan "samoprogramiranog" ubice, onako kako ga je Sirhan opisao na suenju: U noi ubistva, 4 juna, Sirhan se naao sa prijateljem na veeri, a posle toga je nameravao da ode na sastanak rozenkrojcera. Ali njegov "prijatelj" je kod sebe imao novine u kojima je Sirhan video najavu parade koja slavi godinjicu izraelske pobede. U novinama je pisalo da je dogadaj "ove veeri", ali ono to Sirhan nije video bilo je da je nekako dobio sutranje novine. Parada je bila predviena za no 5 juna. Ne znajui to, Sirhan je promenio plan za to vee i otiao na paradu. Naravno, nje nije bilo. Po svedoenju koje je dao pod hipnozom Dajmondu, oseao se usamljeno i ba mu je pala na pamet devojka koju je znao iz gimnazije i koju je mislio da moe sresti u hotelu "Ambasador". Nije znao da se "sluajno" u hotelu odrava promocija Bobija Kenedija.
238

Atentati i zavere Sirhan je prvo malo lutao oko hotela, popio nekoliko pia i napio se. Oko jedanaest sati uvee odluio je da ide kui, to je bilo zadnje svesno seanje te noi. Pod hipnozom je opisao kako je otiao do svojih kola, ali je bio pijan i loe se oseao, pa nije seo da vozi. Tada je primetio svoj pitolj na zadnjem seditu kola i brinui da ga neko ne ukrade, zatakao ga je za pojas pantalona. Vratio se u hotel da popije kafu i sedeo je pored "zgodne, tamnokose ene", koja nikad nije identifikovana. Kad je hteo da kupi drugu kafu, naao se pred niom u kojoj je bilo "ogledala i bljetavog svetla". Od toga mu se zavrtelo u glavi. Vrata sa staklima, pred kojima se naao, vodila su u kuhinju, ali nije proao kroz njih, ve je duim putem, naokolo, krenuo u kuhinju. Bio je u hipnotikom transu, sedeo je za stolom i nije znao gde se nalazi. Podigao je pogled i video grupu ljudi kako prilazi. Jedan od njih bio je Bobi Kenedi. Svesnim delom svog uma odluio je da mu prie i rukuje se sa njim. Umesto toga, izvadio je pitolj i poeo da puca. Psihijatar Dajmond je ovo rastumaio sledeim reima: "Sirhan je izvrio zloin u 'zoni sumraka', ne znajui ta se zapravo desava." udno je to kako je Bobi Kenedi proao kroz kuhinju ba u to vreme? eleo je da izae na glavni ulaz, da se sretne sa masom koja ga je ekala posle govora, ali su ga odgovorili, jer je bilo opasno da to uradi, pa su mu predloili prolaz kroz kuhinju. ovek koji je insistirao da se ide kroz kuhinju bio je Frenk Mankievi, bivi predsednik Antidefamacijske lige koji je vodio publicitet Stounovog filma o ubistvu Dona Kenedija! Pored Bobija se nasao Tejn Cezar, "straar" angazovan u poslednjem trenutku. Po Robertu Morou, ovaj Pakistanac-Amerikanac pucao je iz CIA pitolja skrivenog u kameri. Postoji fotografija ovog oveka, snimljena nekoliko sekundi pre ubistva, sa kamerom u ruci. Hitci koje je ispalio Sirhan Sirhan su promaili cilj, pravi atentator bio je Cezar. Malkolm X je ubijen dok je govorio u "Odubon holu" u Njujorku. Preko puta se nalazi "Kolumbija prezviterijanska bolnica", ali su na poziv da je ovek ustreljen odbili da dou. Malkolmovi pratioci su odjurili u bolnicu, zgrabili nosila i lino preneli svog lidera u bolnicu. Jedan od njegovih bliskih saradnika, Leon 4X Amir, dao je izjavu FBI da su u ubistvo umeani neki elementi iz vlade i organizacije samog Malkolma X, "Nacije islama". Nekoliko dana kasnije bio je mrtav. Uzrok smrti je prvo bilo samoubistvo, onda prevelika doza droge i konano "prirodni uzroci". Nije bilo sporno da se u sve crnake pokrete u Americi FBI lako infil239

Dosije Omega trirao. Ova operacija se zvala "Cointelpro", a na njenom elu je bio Vilijem Saliven, prijatelj Dejmsa Engltona. Saliven je bio veza izmeu FBI i Vorenove komisije, a "Cointelpro" se esto oslanjao na informacije Antidefamacijske lige. FBI je koristio i antikomunistiku grupu po imenu "BOSSI" da se ubaci u "Naciju islama" i grupu koja se odvojila od Malkolma X, "Organizaciju afroamerikog jedinstva". Na elu "BOSSI"-ja bio je Entoni Julazovic, a njegov glavni operativac bio je Don Kaulifild. Obojica su raskrinkani u okviru afere Votergejt, kao lanovi tima Riarda Niksona za obavljanje prljavih poslova. Martin Luter King ubijen je 4 aprila 1968 godine, u toku kampanje za prava crnakog stanovnitva i protiv rata u Vijetnamu. King je bio meta Salivenove "Cointelpro" operacije koja je pratila svaki njegov potez. Pre Kingovog dolaska u "Lorejn" hotel u Memfisu, Tenesi, na recepciji se pojavio "ovek iz pratnje", koji je traio da se promeni soba u kojoj je trebalo da odsedne King i da mu se da nova "soba na drugom spratu koja gleda na plivaki bazen". Osoblje na recepciji je izjavilo da misli da ovaj ovek nije bio crnac, vec belac koji je nosio crnu minku. To je bila esta taktika obavetajnih slubi kada je naminkane provokatore ubacivala u demonstracije crnaca, kako bi izazvali nerede za koje su bile optuivane crnake organizacije. Ovaj "pratilac" sigurno nije bio Kingov ovek. King je pogoen hitcem iz puke kada je izaao na balkon. Crni policajac, koji je bio ef obezbeenja za doktora Kinga, poslat je kui protiv svoje volje nekoliko sati pre atentata, a obezbeenje je sa osam ljudi smanjeno na jednog policajca. Ambulantna kola, koja su dola na poziv, nisu mogla da priu hotelu, jer im 'se na putu "sluajno" prepreilo vatrogasno vozilo iz stanice koja se nalazila pored hotela. Martin Luter King je ubijen, zato to je bilo planirano da bude ubijen. Isti sluaj je i sa ubistvom Jicaka Rabina, izraelskog premijera, 1995 godine. Prema izraelskoj tampi, Rabin je odrao nekoliko tajnih sastanaka sa Henrijem Kisinderom, par nedelja pre atentata. Uzimajui u obzir fantastino obuceno izraelsko obezbeenje, postavlja se pitanje kako je "usamljeni atentator" uspeo da doe do Rabina. Poznati izraelski novinar, istraitelj Beri emi, sproveo je privatnu istragu, razgovarajui sa svedocima, Rabinovim telohraniteljima, njegovom udovicom, hirurzima i pripadnicima izraelskih obavetajnih slubi. Svoje nalaze prezentirao je sudu, ali je ostala zvanina verzija da je ubica jedan atentator. Posle toga emi je, rizikujui mnogo, poeo da objavljuje svoje nalaze. Njegov zakljuak je sledei: 240

Atentati i zavere "Teorija o jednom atentatoru, koju je prihvatila 'amgar kommja' izraelske vlade, je zatakavanje zavere da se, navodno, izvede neuspeni atentat kako bi se popravila Rabinova popularnost medu biraima. Jogal Amir je pristao da obavi ovaj posao za svoje kontrolore iz izraelske obavetajne slube. Amir je ispalio orak! I pucao je samo jedanput, ne navodno tri puta. Balistiki testovi raeni u poticijskoj laboratoriji pokazuju da aura naena na mestu atentata ne odgovara Amirovom. pistolju. Nije primeeno da Rabin krvari! Takoe je misterija zato je Rabinovom automobilu trebalo skoro dvanaest minuta da stigne do bolnice, kada je uz pratnju motorcikala sa upaljenlm sirenama mogao do bolnice da stigne za jedan minut. U toku te udne vonje, u kolima je Rabin upucan dva puta, i to pravim mecima, od strane svog telohranitelja Jorama Rubina. Njegov pitolj je u bolnici 'nestao' i nikada nije pronaen. Dva metka izvaena iz tela premijera su nestala negde i nije ih bilo jedanaest asova, kada su se ponovo pojavila. Rubin je, naravno, izvrio samoubistvo. Oficiri na mestu atentata su svedoili da je Jicak Rabin smeten u kola bez vidljivih rana. Hirurzi u bolnici, koji su se borili da spasu ivot Rabinu, su izjavili da je doveen u tekom stanju, sa dve velike rane na grudima i tekom povredom kimenog stuba ispod vratnog dela, gde je zavrio jedan od metaka. Nije bilo anse da Rabin, sa ovakvim ranama, sedne u kola i doveze se do bolnice u svesnom stanju." Ovaj emiev izvetaj dopunili su i drugi. Na sasluanju u sudu Amir je izjavio: "Ako kaem istinu, ceo sistem e kolabirati. Znam dovoljno da unitim ovu zemlju,'" Agent in Beta, koji je bio u Amirovoj blizini kada je ovaj pucao u Rabina, izjavio je na svedoenju: " UO sam policajca kako vice ljudima da se smire. Pucanj je laan." Lea Rabin je izjavila na sudu da njen suprug nije pao, poto je navodno bio pogoen iz blizine, ve je "stajao i izgledao vrlo dobro". Naravno, sud je odbacio sva ova svedoenja. ta zna ena ta je atentat. To zna samo komisija. Navodni atentator na Kinga bio je Dejms Erl Rej, koji je pucao iz puke, iz zgrade koja se nalazi preko puta hotela. Teko da je Rej aten241

Dosije Omega tator, pre e biti da je "rtveno jagnje", to je omiljena kombinacija onih koji stoje iza ovih atentata. Bivi FBI strunjaci za balistiku, koji su sproveli privatnu istragu, tvrde da je, prema ulaznoj rani, bilo nemogue pogoditi Kinga iz Rejove sobe, sem ako deo puke nije bio ukopan u zid dvadesetak santimetara pod odreenim uglom. Metak je doao sa ulice, ali je Dejms Erl Rej osuen na doivotnu robiju i pre par godina umro je u zatvoru. Pred smrt je dao intervju u novinama u kome je izjavio da nije pucao u Martina Lutera Kinga. Izgleda da je kljuna linost u atentatu bio Dek Jangblad, bivi ameriki obavetajac, koji je poceo da se pojavljuje na mestima na koja je Rej odlazio. Kada mu je na suenju pokazana Jangbladova fotografija, Rej je potvrdio da ga je taj ovek pratio nedeljama pre atentata. Jedan od Jangbladovih saradnika bio je Frenk Fiorini, koji je kasnije promenio ime u Frenk Stardis. Ovaj ovek je bio jedan od provalnika u aferi Votergejt. Novinar Luis Lomas, pisac knjige "Ubiti crnca", istraivao je ubistva Malkolma X i Martina Lutera Kinga. Otkrio je da je Don Ali, blagajnik "Nacije islama", radio za FBI. U jednom trenutku bio je najuticajniji ovek u "Naciji islama", a veze su vodile ka obavetajnim organizacijama. Lomas je eleo da snimi dokumentarni film, pogotovo to je bilo indicija da je "detektivska agencija" Gaja Banistera u Nju Orleansu imala pipke u mnogira atentatima. Nekoliko dana po poetku snimanja, otkazale su konice na Lomasovom automobilu i on je poginuo u nesrei. Godinu dana posle ubistva Martina Lutera Kinga, njegov brat se misteriozno udavio u bazenu. Susedi su uli krike i pljusak vode, a onda je nastupila tiina. Dve godine posle toga nastradala je i majka Martina Lutera Kinga. "Usamljeni ludak" je uao u lokalnu crkvu, u koju je redovno odlazila gospoa King, i otvorio vatru, pa je meu pogoenima bila i gospoa King. Sva ova ubistva su se desila dok je Edgar Huver bio na elu FBI, dok je pokuavao da zaustavi pokret cmaca za graanska prava. Ne mogu da zaobiem, u opisu ovili dogaaja, jednu linost koja se tada pojavila na politikoj sceni u SAD-a, a prole godine je dolazio u Jugoslaviju kako bi molio da se oslobode zarobljeni ameriki vojnici. To je Des Dekson, propovednik i politiar, inae lan Saveta za meunarodne odnose. Postao je slavan na dan ubistva Martina Lutera Kinga. Bio je njegov saradnik, iako se prialo da e se King zahvaliti Deksonu na saradnji. Odmah posle ubistva, Dekson se pojavio na konferenciji za tampu u krvavoj koulji i ispriao kako je doktor King umro na njegovim rukama. To ga je uinilo poznatim irom Amerike, ali je iza242

Atentati i 7.avere zvalo veliku ljutnju Kingovih ljudi, jer ovo jednostavno nije bilo istina. Dvadeset godina kasnije, Dekson je u tv ou Fila Donahjua priznao da je lagao i da nije drao glavu Martina Lutera Kinga u svojim rukama, dok je ovaj umirao. ija krv je bila na koulji, u emisiji nije objanjeno. Podravao je Dorda Bua u njegovoj predsednikoj kampanji 1988 godine, a na pitanje novinara ta misli o sudbini Reja, odgovorio je da Rej ne treba da bude puten na uslovnu slobodu, iako je vie puta u intervjuima izjavljivao da je po sredi zavera, a ne ubistvo od strane pojedinca. Kako objanjava ovu kontradikciju u stavovima? Nikako. Niko ga nije pitao da objasni. Iran-kontra je afera vezana za ime Dorda Bua, koji je doao na elo CIA 1975 godine, naimenovanjem od strane predsednika Forda. CIA je mona organizacija kojom rukovode drugi, ma koliko to zvualo neobino, jer vei deo mranih poslova koje obavlja su za potrebe Novog svetskog poretka, a manji deo za viadu SAD-a. O tome svedoi razgovor izmeu autora i jednog pripadnika CIA, u knjizi "Matriks" Valdamara Valeriana: "Ne zavaravajte se... CIA je samo deko sa prutom u ruci. NSA su oni koji imaju timove z.a odstrel. Pogledajte u njihove arhive, neete nita nai. Pogledajte u njihov budet, nema niega. CIA je samo figura, ali to se tie obavetajnog rada, NSA je mnogo superiornija, daleko odmakla u 'crnim vestinama'. CIA je optuena za stvari koje radi NSA. NSA je mnogo surovija i daleko vie postie... CIA skuplja informacije, ali vojska vodi ou... Ovu zetnlju predvodi osamnaest ili dvadeset ljudi. Oni nisu izabrani. Izabrani Ijudi su samo figure za tipove koji imaju vie moi nego pred.sednik SAD-a." Valerian: "Mislite rei da predsednik nema vlast?" "Ne bukvalno da nema viast. Ima vlast da donosi odluke o onome to mu se prezentira. Obavetajne agenclje mu kau samo ono to ele da mu kau." Bu se naao na elu takve CIA, ali je sam bio i ostao element "unutranje vlade", tajnog tela koje ine lanovi CIA, NSA, FBI, NASA i Federalne rezerve. Ovaj neformalni kartel za manipulaciju u korist Novog svetskog poretka se finansira trgovinom droge na globalnom nivou. im je stigao u tab CIA, u Lengliju, Bu je sastavio svoj tim saradnika, koji je bio galerija mranjaka iz perioda neuspele invazije na Kubu, ubistva Kenedija i rata u Vijetnamu. Prvi na toj listi je bio Teodor ekli, koji je dobio titulu zamenika direktora za tajne operacije. ekli je bio
243

Dosije Omega ef stanice CIA u Majamiju ezdesetih godina, odakle su se pojavili E. Hauard Hant i njihovi "vodoinstalateri", kao i Feliks Rodrigez. ekli je bio i ef stanice CIA u Sajgonu, u toku vijetnamskog rata, gde je bio jedan od rukovodilaca operacije "Feniks". Smatra se da je oko etrdeset hiljada Vijetnamaca ubijeno zbog saradnje i sumnje da sarauju sa Vijetkongom. ekli je vodio i veliku operaciju trgovinc drogom sedamdesetih godina u kojoj su Buovi ljudi, Donald Greg i Feliks Rodrigez, imali vanu ulogu. Teodor ekli je kasnije ak postao Buov "pisac govora", to sarao pokazuje da su ljudski talenti nemerljivi. Po zavretku karijcre, preselio se da ivi u Medelin, Kolumbija, gde je sedite jednog od najveih svetskih kartela narko mafije. Tomas Klajns, takoe iz CIA stanice u Majamiju, bio je jo jedan saradnik Bua u CIA administraciji, koji e se nai umean u aferu Iran-kontra. Pravu mo Bu je dobio kada je postao potpredsednik Ronalda Regana, 1981 godine. Regan je sa sedamdeset godina bio najstariji ameriki predsednik u istoriji. Ve tada je imao blage simptome bolesti koja e biti kasnije identifikovana kao Alchajmerove bolesti. Svakog popodneva bi morao da odrema, a skoro svaki govor, ma koliko bio kratak i obian, morao je da mu se napie. Sve ono na ta Regan nije mogao da se koncentrise, ili nije hteo, iz senke je preuzimao Bu. Posle pokuaja atentata na njega, koji je izvrio "usamljeni ludak" Don Hinkli, Reganovo stanje se pogoralo. Otrina uma je jo vie popustila, a potreba za snom je bila sve vea. Ovo je Dordu Buu dalo polpunu kontrolu nad posloviraa drave, uz asistenciju mentora koji ga je uvek gurao napred, Henrija Kisindera. Bu je osnovao niz organizacija unutar vlade i sebe postavio na elo tih organizacija: Stalna grupa za predplaniranje krize, Centar za upravljanje krizom, Radna grupa za teroristike incidente, Grupa za borbu protiv terorizma, Operativna podgrupa. Sve ove grupe kontrolisala je Specijalna situaciona grupa, na ijem elu je bio Bu. Kroz ove grupe e se odvijati operacija oruje za drogu, odnosno Iran-kontra. Negirajui amerike zakone koji su zabranjivali isporuku oruja Iranu i pomaganje gerilaca koji su se borili protiv vlade u Nikaragvi, Nacionalna grupa za planiranje, u kojoj su sedeli Regan, Bu, Kejsi i drugi lanovi vlade, donela je odluku 25 juna 1984 godine da svesno prekri amerike zakone, tako to de kontrae finansirati preko Hondurasa, kao to su San Salvador ve koristili protiv Nikaragve. Celu operaciju je koordinirao oficir Nacionalnog saveta za bezbednost, Oliver Nort. Iako je Bu u javnosti objavio "rat drogi", krijumarenje droge se obavljalo u samoj 244

Atentati i zavere njegovoj blizini. Feliks Rodrigez se 18 januara 1985 godine sreo sa svojim imenjakom Ramonom Milianom Rodrigezom, blagajnikom i peraem novca, koji je radio za medelinski kokainski kartel. Kada se naao u zatvoru "Butner" u Severnoj Karolini, dao je sledeu izjavu novinarki Marti Hani: "U zamenu z.a novac koji bi iao kontraima, Feliks bi iskoristio svoj uticaj na visokim mestima da dovede kartel u Ameriku. Istina je, jedna od kljunih taaka je bila ta da je mogao da razgovara direktno sa Buom. Pltanje 'dobre volje' nije neto to bi moglo da ide kroz dvadeset i sedam birokratskih ruku. To je neto to je bilo direktno izmeu njega i Bua." Da je ovaj sastanak izmeu dva Rodrigeza zaista odran, potvrdio je lino Feliks, a "Majami Herald" je to objavio 30 juna 1987 godine. Ramon Rodrigez je inae bio prisutan na Reganovoj inauguraciji 1981 godine. To nije nita udno poto je na inauguraciji bila prisutna i druga vana linost mranih operacija, Lio eli iz P2 loe. Poetkom septembra 1986 godine, penzionisani general major Don K. Singlaub uputio je Oliveru Nortu pismo u kome ga je upozorio da Feliks Rodrigez previe pria o "dnevnim kontaktima" sa Buovom kancelarijom i da to moe naneti tetu Reganu i Republikanskoj stranci. U svojoj knjizi "Van kontrole" iz 1987 godine, Lesli Kokbum navodi razorne dokaze o umeanosti Bua u krijumarenju oruja i droge. Kokbum pie da su avioni natovareni drogom sletali direktno u vojnu bazu Houmsted na Floridi, koristei CIA kodove i signale. U toku 1986 godine Regan-Bu administracija je priznala da su kontrai Adolfa amora, koga je pomagala CIA, uestvovali u transportovanju kolumbijske droge u Ameriku, a svedoenje Dona Stokvela, biveg visokog slubenika CIA, otkrilo je da je krijumarenje droge kljuna taka operacija CIA sa kontraima. Dord Morales, jedan od najveih krijumara droge June Amerike, svedoio je o ponudi iz 1984 godine da prebacuje oruje kontraima. Za uzvrat, CIA mu je pomogla da prokrijumari tone kokaina u SAD, preko privatnog aerodroma na ranu Dona Hala, saradnika Olivera Norta. Olivera Norta je vie interesovao onaj deo koji se ticao odnosa sa Iranom. Oruje je ilo u Iran, preko Izraela, u zamenu za taoce. Oslobaanje talaca je bilo objanjeno angaovanjem i naporima Teri Vajta, izaslanika kenterberijskog nadbiskupa. Vajt je zloupotrebljen bez svog znanja i pristanka, a Nort mu je prepustio sve javne zasluge za oslobaanje talaca, jer nije mogao da 245

Dosije Omega javno objavi kako su taoci zamenjeni za oruje, pogotovo to je Bu javno izjavio kako nee praviti ustupke teroristima. Droga iz Irana je oprana preko vajcarske, to je objasnio an Cigler, lan vajcarskog parlamenta, u svojoj knjizi "vajcarska pere najbelje": "Trgovina koju je razvio Nort sa svojim sauesnicima bita je u isto vreme i prosta i lukrativna. Uz ekspertsku pomo vajcarskih magnata, uz diskretnu pomo vajcarske tajne slube, su isporuili ameriko i izraelsko oruje imamu Homeinija. Imam je deo platio u dolarima, a veinu je platio drogom. Kumovi turske i libanske mafije koji ive u Cirihu, pretvorili su drogu u gotovinu na meunarodnom tritu. Poto su uzeli svoj deo profita, kumovi su ostatak deponovali na ifrovane raune koji su bili otvoreni u glavnim bankatna i finansijskim institucijama Zeneve i Ciriha." Pria o krijumarenju oruja u Iran ima jo jedno bono, vrlo mrano, poglavlje. U intervjuu italijanskoj televiziji u maju 1990 godine. CIA agent Ibrahim Razin ispriao je o svom saznanju, preko jednog efa mafije, da je Lio eli poslao telegram, u febmaru 1986 godine, Filu Gvarinu, bliskom saradniku Dorda Bua. Prema Razinu, u telegramu je pisalo: "Reci naem dobrom prijatelju Busu da e vedsko drvo biti poseeno." Tri dana kasnije, vedski premijer i bilderbergovac, Ulof Palme, je ubijen. Razin, koji je morao da se krije, jer mu je ivot bio ugroen, rekao je da je Palme ubijen poto je previe znao o prodaji amerikog oruja Iranu, u koju je bila umeana i P2. Prodaja oruja Iranu, kae Razin, bilo je vraanje usluge Homeiniju za odlaganje oslobaanja talaca dok se izbori u Americi ne zavre, kako Dimi Karter ne bi mogao oslobaanje talaca da upie kao svoj poen u predizbornoj kampanji. Dord Bu je odleteo u Pariz na sastanak sa Irancima (ukljuujui Ajatolaha Mehdija) u hotelu "Ric", 19 oktobra 1980 godine. Bua su pratili: Vilijem Kejsi, koji e uskoro postati ef CIA; Donald Greg, operativac CIA; Robert Mekfarlejn, lan Nacionalnog saveta za bezbednost; senatori Don Tauer i Don Hajnc, i operativac CIA i obavetajne slube mornarice, Gunter Rosbaher. Posle sastanka, Rosbaher je Bua vratio u Ameriku, letei u dvosedu SR-71, to je Buu omoguilo da stigne na vreme da odri govor u vaingtonskom "Hiltonu", negirajui 246

Atentati i zavere

da je bio u Parizu na osnovu vremena potrebnog za uobiajeni let. Agent Mosada, Ari Ben-Menae, je takoe potvrdio da se sastanak u Parizu odrao. On je bio prisutan, jer je Izrael bio posrednik za trgovinu orujem izmeu Amerike i Irana. Negiranje Bua da je ikada uo za ovaj dogovor, palo je u vodu kada je Rodni Sti u svojoj knjizi objavio kopije pisama NSA, u kojima je opisana operacija sa Iranom. Na svakom pismu je oznaka: "kopija za potpredsednika Bua". Krajem 1986 godine, Iran-kontra skandal je postao javan. Avion koji je poleteo 5 oktobra iz vazduhoplovne baze Ilopango u San Salvadoru, natovaren orujem i municijom za kontrae, oboren je projektilom sandinista. Tri lana posade su poginula, ali je jedan, Judin Hasenfus, iskoio padobranom i bio zarobljen. Feliks Rodrigez je odmah obavestio Bua, a moni mehanizam opstrukcije pravde i zatakavanja se pokrenuo. Samo tako se moe objasniti injenica da Dord Bu nije odgovarao ni za najmanji prekraj, da ne govorimo za krivina dela krenja ustava, nezakonite trgovine i ostalih. ak ni broj Buovog privatnog telefona, pronaen u depu poginulog pilota Baza Sojera, nije bio dokaz protiv Bua. Zato su rtvovani svi potinjeni - Don Regan, admiral Don Pointdekster, Oliver Nort i general major Riard Sikord. Bu nita nije znao o aferi, kao ni dravni sekretar za odbranu, Kaspar Vajnberger (lan Saveta meunarodnih odnosa i Trilaterale), a naravno ni predsednik Regan. Pukovnik Nort je odgovarao, ali je na kraju skoro ispao heroj, to jasno govori o snazi vlade u senci i nivou kontrole medija. Vilijem Kejsi, ef CIA (malteki vitez), bio je teko bolestan, pa je ostavljen da "umre u miru", to se i desilo par meseci kasnije. Aferu Iran-kontra istraivala je senatska komisija na ijem elu je bio Don Tauer, senator koji je bio sa Buom na sastanku u Parizu! U komisiji su bili i Brent Skoukraft (lan Saveta medunarodnih odnosa, Trilaterale i Bilderberg grupe), Kisinderov ovek i Ed Maski, koji je odlian za sve to se od politiara bez stava trai. Tauerova komisija, "nezavisna u svom radu", oslobodila je Bua krivice za aferu Iran-kontra. Kada je postao predsednik SAD-a, Bu je Tauera naimenovao za dravnog sekretara odbrane, a Skoukrofta za savetnika za nacionalnu bezbednost. Senat je odbio da prihvati Tauerovo imenovanje i ovaj je poceo javno da izraava svoje razoarenje zbog uinjene mu nepravde. Na mesto sekretara za odbranu izabran je Dik ejni (lan Saveta meunarodnih odnosa), a u vreme dok piem knjigu postao je potpredsedniki kandidat uz sina Dorda Bua, koji se kandiduje za
247

Dosije Omega amerikog predsednika. Tauer, koji je bio viak, a sem toga je mnogo znao i o ubistvu Kenedija, doiveo je pad aviona 5 aprila 1991 godine. Buu mora da je laknulo. Bu je ostale uesnike afere pomilovao i stvar je zatakana, a dalje pokrivanje ovakvih zavera preuzeo je njegov naslednik na mestu predsednika, Bil Klinton, za vreme ijeg mandata se dogodila jedna od najmranijih afera daljeg razbijanja ustava i legalnosti vlasti SAD-a: eksplozija bombe u Oklahoma Sitiju. Oklahoma Siti je bio poprite neverovatnog i krvavog dogaaja, 19 aprila 1995 godine, kada je u vazduh odletela zgrada federalnih slubi, a tom prilikom je u ruevinama smrt nalo stotinu i ezdeset i osam ljudi, ena i dece. Atentator je uhvaen u roku od etrdeset i osam asova. Zove se Timoti Mekvej, a imao je i pomagaa po imenu Teri Nikols, koji ga je vozio. Uhapsio ih je saobraajac na autoputu, na osnovu opisa koji je dala lokalna policija. Zvanino saoptenje bilo je da je Mekvej parkirao kombi napunjen eksplozivom ispred zgrade, izaao iz vozila koje je eksplodiralo u devet asova i dva minuta (9:02h) i raznelo zgradu. Iste veeri, Bil Klinton se pojavio na televiziji i optuio Narodnu miliciju Oklahome, jednu od mnogih, prokaenih, arijevskih organizacija koje postoje u Americi, da je odgovorna za atentat. Ovaj istup iznenadio je sve. Prvo, Klinton je ugrozio istragu objavivi ime krivca pre nego to je to uinio dravni javni tuilac i time se umeao u ono to nije njegova nadlenost. Drugo, odakle mu informacija koju je izneo. Odmah je stigao odgovor od onih koje je oznaio kao krivce. Bio je prilino neprijatan i glasio je da je Timoti Mekvej pripadnik Delta jedinica i da ima ugraen mikroip. Zapreeno je iznoenjem novih, neprijatnih detalja, ako se Klinton ne ogradi od optube. Desilo se neto neverovatno, sledee veeri Klinton se na televiziji izvinuo za ometanje istrage! Naravno, odgovor Narodne milicije nije komentarisao, ali zato su se u istragu ukljuili mnogi kompetentni i ugledni ljudi i njihov nalaz bio je okantan. Zvanina verzija koju je objavio FBI bila je kako je i oekivano. Krivac je Timoti Mekvej. U kombiju je bilo pet stotine kilograma eksploziva napravljenog od vetakog ubriva, ali poto je granitna zgrada, koja je zauzimala ceo blok, bila razneta, koliina eksplozivnog ubreta se poveavala do dve hiljade i etiri stotine kilograma. ak i tada nije objavljeno kako je zgrada razorena ravnomerno sa svih strana, jer bi se oekivalo da ako je eksplozija bila na ulici, u kombiju, onda bi najvie stradalo lice zgrade ispred koga je kombi bio parkiran, a manje oni udaljeni delovi, da ne govorimo da tete skoro
248

Atentati i zavere

ne bi bilo na delu zgrade sa druge strane, u drugoj ulici, na koju zgrada takoe izlazi. U istragu su se samoinicijativno ukljucili strunjaci za eksploziv, kao i bivi policajci, od kojih je najpoznatiji Ted Ganderson. bivi ef FBI drave Nebraska i ef obezbedenja Olimpijade u Los Anelesu, a sada direktor ugledne firme za pitanja obezbeenja. Prva stvar koja je utvrena, a ne spominje se u zvaninom izvetaju FBI, je da su oevici uli dve eksplozije u vrlo kratkom razmaku od desetak sekundi. Drugo, zakljuak svih strunjaka za eksplozive bio je da primitivna bomba napravljena od vetakog ubriva, bez obzira na koliinu, nema razornu snagu koja se vidi na ostacima zgrade, i da je rastur delova zgrade, koje je eksplozija odbacila nekoliko stotina metara od centra eksplozije, samo potvrda da je eksplozivna naprava aktivirana unutar zgrade. Razorni eksploziv bio je verovatno TNT ili ak jaa vrsta eksploziva. Ispitivanja oevidaca i prolaznika koji su se zatekli na mestu eksplozije potvrdila su jo jednu nedoslcdnost zvaninog izvetaja. Naime, u izvetaju se kae da je Mekvej bio sam u kombiju koji je dovezao pred zgradu, parkirao ga, a zatim odetao par minuta pre eksplozije. Oevici tvrde da je sa Mekvejom u kombiju bio jo jedan mukarac tamne puti, verovatno Arapin poreklom, koji je izaao na uglu ulice pre nego to je Mekvej nastavio vonju i parkirao kombi ispred zgrade. Interesantno je da FBI nikada nije proverio ko je bio taj mukarac. Silina eksplozije bila je tolika da je njen udar zabeleen na seizmografu Oklahoma geolokog odelenja Univerziteta Oklahoma, i to prvi u devet asova, dva minuta i trinaest sekundi (9:02:13'), a drugi deset sekundi kasnije, u devet asova, dva minuta i dvadeset i tri sekunde (9:02:23'). Dobivi sve podatke, za Gandersona nije bilo sumnje - eksploziju je izazvala stravina naprava poznata kao barometrika bomba. Morara da pojasnim o emu se radi, jer sam o ovom atentatu govorio u emisiji "Crna kutija" na televiziji "Politika" u novembru 1996 godine. Barometrika bomba je elektrohidrodinamika gasna bomba ija snaga prevazilazi viestmko snagu klasine bombe sa najjaim eksplozivom, recimo TNT. Bomba eksplodira u dve faze, u razmaku od desetak sekundi. Prvo eksplodira eksploziv poznat kao PETN, koji oslobaa oblak hemikalija, amonijum nitrata i aluminijura silikata. Oblak dobija energiju strahovite siline od snanog elektrostatikog polja koje izaziva druga eksplozija eksploziva koji se zove PDTN. Da bi ste znali kako se pravi ova bomba, morate biti strunjak za eksplozive visokog ranga, sa spiska onih koji imaju pristup najvieg nivoa vladinim ili bezbednosnim 249

Dosije Omega tajnama i vojnom kompleksu gde postoje hemijska i elektronska sredstva potrebna za pravljenje bombe. Barometrika bomba zahteva "Q" stepen bezbedonosne dozvole, to odgovara stepenu bezbednosti i tajnosti koja se odnosi na komponente atomskog oruja. Ako je Gandersonova analiza tana, onda Mekvej i njegovi eventualni pomagai iz Narodne milicije Oklahome ni sluajno nemaju znanje i materijal potreban za pravljenje bombe. Dalja istraga nezavisnih strunjaka dala je podatke koji su zaokruili priu. Timoti Mekvej je bivi pripadnik "Delta Forces", ili kako je njihovo zvanino ime "MJTF" ("Military Joint Tactical Force"), elitnih jedinica amerike armije iji je jedan od zadataka izvrenje diverzija. Sa njim je bio "trei ovek" u akciji. koji je zapravo pravi voa tima. O njemu se zna da je iraanin, da je strunjak za diverzije i da je iz Oklahotna Sitija na vreme povuen iz akcije i sklonjen u neku od vojnih baza, verovatno Edvards, gde ga je nemogue nai i gde civilni istrani organi nemaju pristup. Akcija nije uspela, jer je Timoti Mekvej trebalo da pogine u eksploziji kombija! Time bi pria o "jednom atentatoru" bila potpuna. Bomba u kombiju je zakazala i nije eksplodirala na vreme, kada je kombi parkiran ispred zgrade. Mekvej je uradio ono to mu je reeno i spasla ga je sluajnost. Zato je plan morao munjevito da se menja. Mekveja je trebalo uhapsiti kao krivca. To nije bilo teko. Kao veina operativaca Delta jedinica, Mekvej je imao ugraen ip, koji alje signal na osnovu koga se vojnik moe pronai, ako se izgubi tokom akcije, ostane odseen u neprijateljskoj pozadini ili bude zarobljen. ip se obino ugrauje u zid debelog creva, tako da se moe izvaditi samo operativnim putem. Zato nije udno da je Mekvejev signal lako praen do motela gde je odseo i dalje na autoput. Hapenje koje je izvrio saobraajac samo potvruje pretpostavku da Mekvej nije imao ega da se plai, jer je "izvrio zadatak", pa je raislio da mu policija zapravo prua zatitu da stigne do siguraog odredita, neke od vojnih baza. Zato se nije oseao kao begunac i krivac i dozvolio je da ga saobraajac uhapsi. Da je znao da je rtveno jagnje, kao to su bili i svi prethodnici u slinim atentatima, nema anse da bi obian saobraajac mogao da uhapsi komandosa Delta jedinice. U "Delte" se regrutuju nekadanja deca iz sirotita, bez rodbine, kako bi bez moralnog optereenja radili sve to se od njih trai. Kada doive nervni slom zbog onoga to rade, ili vide neto to nisu smeli, nestaju. Zbog napora kojima su izloeni, fizikih, a posebno psihikih, veina prolazi programe kontrole uma ija
250

Atentati i zavere

implantacija podrazumeva "traumu" koja se nekad nanosila elektrookovima, a danas se to radi na sofisticirani nain, halucinogenim drogama i psihijatrijskim metodama. Zato nije udno da se pripadnici Delta snaga ne snalaze u obinim ivotnim situacijaraa, jer je pitanje koliko uopte mogu da funkcioniu van programa kontrole uma. Strano, ali istinito. Na suenju koje je odrano tek nedavno, Mekvej je izjavio da se ne sea atentata i podmetanja bombe. To je razumljivo, jer on je na progTamu kontrole uma i program mu ne dozvoljava da se seti. Glavni svedok optube, poznanica Mekveja, Lori Fortijer. izjavila je pred sudom kako joj je Mekvej priao da e podmetnuti bombu i tako se osvetiti zbog napada federalnih snaga na pripadnike sekte Davidova grana u Vakou, Teksas. Naravno, Lori Fortijer, dugogodinja narkomanka, i njen mu, kao i Mekvej, pripadnici su iste militantrte milicije. Njeno svedoenje, oigledno nameteno, pokuaj je da se ovaj atentat povee sa unitenjem davidijanaca, kada je poginulo devedeset ljudi, i prikae Mekveja kao jo jednog "sluenog militaristu" koji mrzi saveznu vladu. Delta jedinice su subverzivna, tajna vojska, koja se koristi za vrlo specifine zadatke. Jedan od takvih zadataka su obavili i u Bosni. Po jednom izvoru, u Bosnu su stigli u zadnjim daniraa Buove administracije, kao tajna snajperska jedinica koja je pucala na sve strane u sukobu, kako bi u stvari zapoeli konflikt u Bosni koji ce sledea amerika administracija iskoristiti u svoje politicke svrhe. Vratimo se Oklahoma Sitiju. Na suenju se pojavio svedok koga optuba sigumo nije elela da vidi. Majkl J. Rikonouto, dizajner barometrike bombe, koji je potvrdio da je eksploziju izazvala upravo ta bomba i da su jo 1988 godine u dva maha, iz vojnog skladita u Aberdinu, drava Vaington, ukradeni delovi barometrike bombe, a da krivci nikad nisu uhvaceni. Ono to je definitivno potvrdilo priu o zaveri, bilo je neverovatno saznanje da su tog jutra, oko osam asova, svi dravni slubenici iz FBI i BATF (Biro za alkohol, duvan i vatreno oruje) dobili poruke na pejdere da ne dolaze na posao! Da je u pitanju zavera, potvrdili su agenti CIA, Dejmi Blek i Ron Dekson, u pismenom priznanju Ministarstvu pravde koje se nije pojavilo na suenju. Po njima, postoji organizacija unutar CIA poznata kao Komitet desetorice, koja je digla zgradu u vazduh i podmetnula Timoti Mekveja koji je osuen na smrt za ono to nije uradio. Oni koji su stvarao izvrili zloin, nisu uhvaeni i osueni. Oni kao da ne postoje u ovom sluaju, ali postoje iza egzekutora. Ko su u stvari ti ljudi, vidi se iz zahteva Bila Klintona Senatu, da se proire 251

Dosije Omega ovlaenja FBI da otvara potu, prislukuje telefone, pretrauje domove ljudi i oduziraa papire i dokumenta po svom nahodenju, kao i predlog da se ublae restrikcije o meanju vojske u sprovoenju unutranje bezbednosti. Klinton je od medija traio da izbace sa svojih stranica i svojih ekrana "antivladine ekstremiste", sve u duhu kako demokratiju u "najdemokratskijoj zemlji na svetu" vide oni koji imaju ta da kriju od svog naroda, a to se pokazalo i u Oklahomi. Ono to su neki novinari. prisutni na licu mesta, videli i prijavili, pa bili ubrzo uutkani, je da se prilikom eksplozije uruio deo podne ploe zgrade ispod koje se ukazao splet podzemnih hodnika u kojima su bili tenkovi, kamioni i druga vojna oprema! "Vlada u senci" ne radi samo na ruenju amerikog ustava, tanije na njegovom potkopavanju i pripremanju da se u jednom trenutku, ako je potrebno i orujem, on srui i uvede diktatura. Dokazi o izgradnji podzemnih gradova postoje i o njihovoj nameni se sve zna, ali je ta pria toliko neverovatna veini obinog graanstva, da je to najbolja zatita planovima Novog svetskog poretka. O podzemnim gradovima je najbolje svedoio onaj koji je gradio te gradove, Fil najder, koji je otkrio previe informacija u svojim javnim nastupima 1995 godine, to je platio glavom u januaru 1996 godine, kada je zadavljen klavirskom icom, to strano podsea na egzekucije koje je vrio Gestapo u toku Drugog svetskog rata i ima simbolino znaenje ako se zna biografija Fila najdera. Otac Fila najdera bio je Oto Oskar najder, u toku rata kapetan nemake podraornice, zarobljen i prebaen u SAD. Bio je izumitelj specijalne kamere velike brzine snimanja, koja je korisena za snimanje eksplozije hidrogenske bombe 12 jula 1946 godine, na ostrvu Bimini. Fil najder je bio inenjer geologije i zahvaljujui svom znanju postao je jedan od vodeih strunjaka za izgradnju podzemnih gradova. Kada je shvatio da e namena ovih podzemnih gradova biti uperena protiv amerikog naroda, progovorio je o tome. Izjavio je da se finansiranje podzemnih vojnih baza finansira iz "crnog budeta", koji iznosi dvadeset i pet odsto budeta SAD-a, odnosno 1,25 triliona dolara za dve godine (preko hiljadu milijardi dolara). Trenutno u SAD-u ima stotinu i dvadeset i devet podzemnih gradova. Dubina na kojoj se grade je od sedam stotina do hiljadu i pet stotina metara. U proseku zauzimaju 2,66-4,25 kubnih milja. U potpunosti su osposobljeni za samostalni ivot i funkcionisanje. Ulaz u ove gradove je iskljuivo u vojnim bazama. Takoe su baze izgraene ispod velikih aerodroma, to je bitno za brzo premetanje ljudi u te gradove i iz njih, a baze se
252

Atentati t zuvere nalaze i ispod velikih amerikih gradova, kao to je Njujork, koje jednog trenutka treba preuzeti ukoliko doe do dravnog udara. Bahatost aktera Novog svetskog poretka ogledala se u izgradnji aerodroma u Denveru, na ijim muralima je ispriana kompletna istorija i ideologija Novog svetskog poretka (pogledati fotografije na kraju knjige). Aerodrom u Denveru je veliki, ali vojna baza na kome se nalazi je jo vea. Podzemni grad zauzima 4,5 kvadratnih milja (7,2 kvadratnih kilometara), a vojna baza 88,5 kvadratnih milja (141,6 kvadratnih kilometara). Aerodrom i pratei objekti su izgraeni u pustari, esnaest kilometara od grada Denvera sa kojim su spojeni irokim autoputem, a zauzimaju povrinu od neverovatnih pedeset kvadratnih railja (osamdeset kvadratnih kilometara). U gradnji aerodroma bilo je udnih graevinskih reenja. poput velikog koridora za elektrino vozilo slino tramvaju, koje prevozi putnike s kraja na kraj ovog ogromnog kompleksa. Na tavanici ovih tunela ugraeni su tuevi. Poto je sve od betona, pitanje je kakvi poari su tu mogui i ta e da se gasi. Rasporeeni su u duini od kilometar i po. Ovaj tunel u preniku ima deset do dvanaest metara. Povezan je pasarelama ispod zemlje sa pet zgrada, koje su izgraenc oko aerodromske zgrade, a onda proglaene za greku i zatrpane zemljom! Neke od ovih zgrada su visoke pedeset metara! Najnia je dvadeset i est metara, a jedna, srednje visine, ima etrdeset i dva metra. Kada je poela gradnja, postojao je samo tunel koji je dolazio "od nekuda". Radnicima je bilo zabranjeno da u njega ulaze. Ceo kompleks je gradilo pet firmi, a svaka je gradila samo jedan segment. Gradnja je ila po fazama, tako da se nije mogao stei uvid u celinu. Kako bi koja faza bila zavrena, tako su radnici otputani, a za sledeu fazu su dovoeni novi. Cela oblast je puna elektromagnetnih struja, tako da moe da se uje "zujanje" kad se ude, posebno u nie nivoe. Sve je ograeno icom i ogradom. Na aerodromu se vidi neto to podsea na male tornjeve za hlaenje nuklearnih postrojenja. Na pitanje emu slue, odgovor je da su to sistemi za ventilaciju. Da sve neugodno asocira na koncentracioni logor, jasno je kada se pogledaju ve spomenuti murali u aerodromskoj zgradi. Uraeni su grandiozno, ali sadraj je uznemiravajui. Mogu se videti udna bia obuena u nemake uniforme iz Drugog svetskog rata, udne biljke koje ne lie na biljke koje se mogu videti u batama i ne pripadaju flori Amerike, i udne ivotinje, mitoloke i stvarne, u udnim kombinacijama. Simbolika postoji na ovim muralima, a stvamo znaenje prepoznali su samo malobrojni.
253

Dosije Omega Murali su slika budueg sveta, kontrolisanog, porobljenog, komarnog, u kome e vladati nadljudi predstavljeni kao "vanzemaljci", a kontrolisati "svetska" armija slina SS jedinicama. Pojedini simboli na muralima su takozvani triger simboli i slike za one koji su bili na programu MK Ultra, a ija je sutina kontrola uma kroz satanske rituale. Sve biljke na muralima su ili otrovne ili halucinogene, a sve ivotinje ili povezane sa satanizmom ili su iz masonskog simbolizma. Munina koju oseaju oni koji ulaze u ovu zgradu bila bi jo vea kada bi znali da je Denver (Kolorado), zapadni centar Novog svetskog poretka, odnosno vlade u senci. Atlanta (Dordija) je istoni centar budueg vrlog sveta. Da li je zato tu odrana Olimpijada? Zar lanovi Komiteta 300 ne zovu sebe "Olimpijcima"? Za Olimpijadu je vezan jedan incident. Neko je podmetnuo bombu, stvorila se panika i bilo je povreenih, a osumnjien je jedan pripadnik obezbedenja, koji je posle osloboen zbog nedostatka dokaza. Ali, nije sve tako prosto kao to izgleda. Za vreme Olimpijade, Atlanta je bila grad pod totalnom kontrolom televizijskih kamera koje su bile postavljene na svim prilazima gradu. svim autoputevima, eleznici, aerodromu, podzemnoj eleznici, avenijama i ulicama, svim javnim zgradama, hotelima i restoranima, a sve sa objanjenjem da je to zbog bezbednosti graana i turista koji su doli na Olimpijadu. Ako se gleda sa stanovista Olimpijade i bezbednosti svih uesnika i gledalaca, onda je to opravdano. Ali ako se gleda iz drugog ugla, da je Olimpijada idealna prilika da se uivo isprobaju neke stvari koje se ne mogu organizovati tek tako, radi probe, onda je jasno da je Olimpijada upotrebljena i za druge ciljeve. Izvrena je proba dravnog udara i kontrole ogromne mase ljudi okupljene na jednom mestu. Bomba je bila diverzija potrebna da se vidi obim i jaina panike mase, kao i brzina reakcije FEME, koja se pojavila na sceni da bi intervenisala, smirila masu i "pronala krivca", a sve to pod kontrolom hiljade kamera rasporedenih po celom gradu. Ne znam da li su organizatori krize bili zadovoljni brzinom i nainom reagovanja, ali je interesantno da su testiranja raznih scenarija poela da se odvijaju upravo u vrerae mandata jedne od najnegativnijih linosti koje su bile predsednik SAD-a, i zato mu posveujem celo poglavlje u pokuaju da osvetlim ko je ovek kojim SAD zavravaju ovaj milenijum.

254

Bil Klinton
Bil Klinton je prvi predsednik koji dolazi iz Arkanzasa, drave znaajne za Novi svetski poredak. Tu je sedite junog krila amerikih masona kotskog obreda (Klintonov guru e biti Parson Fot, mason 32 stepena), a iz ove organizacije je dola ideja za osnivanje zloglasnog Kju Kluks Klana, kao organizacije nastale na amerikom jugu, koja je odigrala vanu ulogu u amerikom graanskom ratu. Njihov amblem sadrzi malteki krst i druge oznake koje sugeriu da je Klan direktno nikao iz Vitezova zlatnog kruga, koji su za Rotilde odigrali mranu ulogu manipulatora, takoe u graanskom ratu. Danas se tvrdi da Kju Kluks Klan finansira Mosad, i da je ova organizacija trojanski konj za akcije Anti-defamacijske lige. Iz ove politike atmosfere, paljivo kontrolisane od Rokfelera (Vintrop Rokfeler je bio guverner Arkanzasa), sa proizvodne trake politikih klonova sii e jo jedan ameriki predsednik. armantan, zavodljiv, medijski ubedljiv, idealan za opinjavanje naivnog i izmanipulisanog javnog mnjenja, a zapravo beskarakteran, slab, sklon porocima koje ne moe da obuzda, idealna marioneta ije konce vuku drugi u opasnim smerovima, i paradigma degradiranog politiara iz zavrne faze kancerogenog irenja nove svetske ideologije. Od malih nogu je "spreman" za politiara, od "predsednika razredne zajednice" pa do samog vrha, predsednika SAD. Kada je postao predsednik, "sluajno" se u medijima pojavio film koji prikazuje tadanjeg amerikog predsednika Dona Kenedija kako aska sa gimnazijalcima, mladim demokratama, i gle uda, u prvom planu Bil Klinton, rukuje se sa predsednikom koji mu postavlja pitanje a ustreptali gimnazijalac odgovara. "Kontinuitet" postoji za naivnog gledaoca, "jo je Kenedi video potencijal u ovom deaku" i sline akcije iz programa kontrole uma za iroke mase. Zapravo je maina za pravljenje predsednika radila sa programom za narednih dvadeset godina, po poznatoj emi "Daemo im sada predsednika iz Demokratske stranke, kako bi i dalje mislili da je izbor njihov". U intervjuu sa Dejmsom K. Kilpatrikom izjavio je da je od rane mladosti znao da postoji vlada u senci, sastavljena od bankara i jakih politiara koja politiku agendu kontrolie iza scene. Shvatio je, kae,
255

Dosije Omega da mora da postane deo tog uskog kruga ako eli da postane uesnik procesa donoenja odluka koje oblikuju svet. Shvatili su drugi pre njega, a taj izbor je potvren osamdesetih godina kada se u Vinroku, Arkanzas, na farmi Vintropa Rokfelera, sreo sa efom dinastije Rokfeler, Dejvidom, koji je napravio vie amerikih predsednika u ovom veku nego to bi Bogu bilo mogue. Ugurali su Klintona u svaku moguu organizaciju svetske moi i tajno drutvo, kako bi se upoznao i povezao sa kljunim ljudima svetske vlasti, sa kojima e saraivati kada postane predsednik SAD. Tako je bio Roudsov stipendista, lan Saveta za medunarodne odnose, Trilateralne komisije, mason, lan iluminatskog masonskog drutva Zaka de Molea, i Bilderberg grupe, od 1991 godine, kada je pozvan na kongres u Baden Baden, jer je odlueno da e biti sledeci predsednik SAD. Tako je jedna lokalna karijera, u umaloj sredini Arkanzasa, gde ste mogli biti guvemer a da to nikora nita ne znai van seoskih okvira juga Amerike, postala svetska. U vreme predsednike kampanje, u listu "Forvard" pojavio se kritiki lanak u kome se, ne bez sarkazma, primettfo da Bil Klinton treba da ima na umu da predizbornu kampanju vodi u SAD a ne u Izraelu. Ovo zbog toga to su u Klintonovom timu kljuna mesta zauzimali ranogi pripadnici jevrejske zajednice u Americi. Na prvom mestu je bio David Ifin, dugogodinji generalni sekretar "Ameriko izraelskog komiteta za javne odnose" (AIPAC). On je u Klintonov tab uveo i druge poznate cioniste, meu kojima su bili Stjuart Ajzentajn, bivi savetnik Dimija Kartera za unutranja pitanja, i Moric Amitaj, vrlo sposobni menader. Ni ostali lanovi taba nisu bili bez "pedigrea": Ralf Nirenberger, vodei lan izraelskog lobija u Vaingtonu, Tom Parker, jedan od najpoverljivijih ljudi senatora iz Konektikata Dozefa Libennana, lana Saveta za meunarodne odnose i sada podpredsednikog kandidat u kampanji Al Gora za amerikog predsednika (kako je svet mali), Al Dvoskin, visoki funkcioner nekoliko jevrejskih organizacija, Bob Liber, profesor sa Dordtaunskog univcrziteta, Majki Ajzenberg, aktivista B'nai B'rita, Al Mozes, predsednik Amerikog jevrejskog kongresa, Majkl Mandelbaum, strunjak za odnose Istok-Zapad i lan Saveta za meunarodne odnose, inae ovek od velikog poverenja Edgara Bronfmana, predsednika Svetskog jevrejskog kongresa, Strob Talbot, u to vreme urednik "Tajma", Robert Rajh, profesor ekonomije sa Harvarda i glavni Klintonov savetnik za ekonomska pitanja, Robert Altman, podpredsednik "Grupe Blekstoun" i poznat bankar, povezan sa Savetom za 256

Hil Klinton

meunarodne odnose, Rokfelerom i "Leman braders", Robert Rubin i Kenet Brodi, bankar firme "Goldman Saks", koji je, posredstvom Henri Kisindera, postao glavni sponzor Borisa Jeljcina, i Majkl Kantor, predsednik Klintonove predizborne kampanje. Gledajui ovaj spisak, pitam se da li je ijedan lan Trilaterale i Saveta za meunarodne odnose ostao bez posla. Kantor je bio usko povezan sa istaknutim jevrejskim advokatom i demokratom arlsom Manatom. Manat je vrlo zanimljiva linost, poto je najbolji prijatelj advokata Sidni Korsaka. Taj advokat je poznati specijalista za odbranu lanova organizovanog kriminala, mafije. Korsak je branio takve "marke" kao to su bili Mejer Lenski i Bagsi Zigel i vai za oveka "sa dobrim vezama tamo gde treba". Moda su mislili da e trebati i Klintonu pa su ga drali u blizini. Prema "Amerikan Fridom Netvorku", Klinton je u Arkanzasu bio na elu sloene organizacije koja se bavila vercom droge, pranjem novca i korupcijom. Jedan od Klintonovih saradnika iz vremena kada je bio guvemer, Leri Nikols, prvi je javno progovorio o posebnim aktivnostima nekadanjeg guvernera. Nikols je bio direktor marketinga firme "Arkanzas Divelopment Fajnens Autoriti" (ADFA). Ovu dravnu firmu stvorio je Klinton, kako je javno objasnio, kako bi novac od poreza iao u investicioni fond sa niskim kamatama iz koga e se davati krediti lokalnom biznisu, koledima, kolama i crkvama, i stimuliu zapoljavanje. Ono to Klinton nije oekivao bilo je da e Nikols jednog dana progovoriti. Nikols je rekao:
"..Sedeo sam i radio usred politike maine Bila Klintona. Tu je on vrio isplate, uzvraao ljudima usluge iz kampanje. Bio sam na interesantnom mestu i to sam znao. Ako vam je trebao milion dolara, svoju molbu bi ste predali u advokatsku firmu Rouz* i platili 50 hiljada dolara. Iako je u drzavi Arkanzas bilo pet firmi koje su bile mnogo kvalifikovanije za papire od vrednosti, molbe su ile u Rouz, koja ih je pokupila sve. Poeo sam da proveravam neke stvari i propitujem blagajnika, Bila Vilsona... kako ljudi otplauju rate tih zajmova? Pogledao me je i rekao: 'Nikako'. Mislio je da ja znam. Ovo me je pogodih... Tada sam poeo da prikupljam dokumenta. Kada bi svi otili, ja bih ostao u kancelariji kao da radim godinji izvetaj. Tako sam imao pristup dokumentaciji i sve sam kopirao".
*Sluajno je ovo advokatska firma koju je vodila Hilari Klinton, lan Saveta za meunarodne odnose.

257

Dosije Omega Daklem, ADFA se bavila pranjem novca! Bila je paravan za davanje kredita prijateljima, koji bi zatim finansirali Klintonove izborne trokove, a u isto vreme bi se tu oprao i novac od krijumarenja droge. Nikols nastavlja: "Meseno je na Menu stizao sto miliona dolara vredan tovar kokaina. Imali su problem... bio je to problem za malu dravu kao to je Arkanzas. Kako e se oprati sto miliona dolara meseno? ADFA do 1989 nije postojala u Arkanzasu. Ono to su radili je bilo da prebace novac u Floridu, koji bi kasnije bio prebaen u BCCI. Oni bi prebacili novac u banku u Dordiji, koji bi kasnije bio vraen u BCCI. Onda bi ga ubacili u 'Sitikorp' u Njujorku, koja bi novac poslala u inostranstvo". U centru ove operacije bio je Klintonov najblii prijatelj, Den Lasiter, koji e otii u zatvor zajedno sa predsednikovim bratom, Roderom Klintonom, zbog kokaina. Dok Delafter, policajac koji je radio na sluaju Lasiter, je prikupio detaljne izjave od ljudi povezanih sa Klintonovim prijateljem, koji je drogu koristio najee kao mamac za mlade devojke koje je kasnije, kao ovisnike, koristio za seksualne usluge. Policajac je ispriao o problemima i ometanjima u toku istrage, od kolega u odelenju, zbog toga to je postojala veza izmedu dravne policije i guvernerove kancelarije. Lasiter je u zatvoru proveo manje od godinu dana, a kada je izaao na uslovnu, Klinton mu je dao potpuno pomilovanje. Jedna od najveih operacija krijumarenja droge zapoela je 1982, ba na aerodromu Mena, a inicijator je bio Beri Sil. U Arkanzas je preao jer u njegovoj rodnoj Lujzijani vlast je bila "nezgodna", reila je da okona njegove poslove. Policajac Rasel Vel, koji je vodio istragu protiv Sila, kae: "Ispriao je da je 1983 godina bila neverovatno uspena za krijumarenje kokaina. Imao je etiri svoja aviona na aerodromu Mena, kupljena za krijumarenje". Avioni su imali specijalna kargo vrata, inae nedozvoljena, koja su mogla da se otvore u letu kako bi se izbacila droga ili novac na drugim lokacijama u Arkanzasu. Za deset godina, koliko je Mena koriena za operaciju krijumarenja droge, nije podignuta nijedna znaajna optunica. Beri Sil je bio deo lanca koji je povezivao Bila Klintona, Olivera Norta, administraciju Regan-Bu i Iran-kontra. Oliver Nort je odrao poetkom osamdesetih godina seriju sastanaka u Litl Roku, glavnom gradu Arkanzasa, kako bi postavio osnove za krijumarenje oruja kontrairaa. Jedan od operativaca bio je Beri Sil, a drugi Teri Rid, bivi vojni pilot, koji se dose258

Bii Klinton

lio u Litl Rok 1983 i osnovao bazu za trening kontraa u gradiu Nela Ark, dvadeset kilometara od Mene. Sil je iz Mene oruje odvozio u Boliviju, Argentinu, Brazil, i kontraima u Nikaragvu, a avioni su se vraali krcati drogom, jer su bliske veze Sila i CIA bile garant njegove "nedodirljivosti" za organe zakona. Beri Sil je zaradio oko 50 miliona dolara kao pilot, a moe se samo pretpostaviti koliko su zaraivali ostali, na prodaji kineskih AK-47s puaka i drugog lakog naoruanja. Prema izvanrednoj knjizi Teri Rida i Dona Kamingsa, "Kompromitovani", droga i novac su stizali iz Kolumbije, preko Paname na Kajmanska ostrva, a slubenici carine i kontrolori leta su imali instrukcije da ignoriu ove "crne letove". Piloti su nedeljno donosili oko 9 miliona dolara koji su se prali preko BCCI banke, a onda ubacivali u Ameriku. Beri Sil je konano uhapen od strane DEA. Da bi se izvukao prokazao je i dao dokaze o nekolicini velikih narko dilera. Ispriao je javno kako su mu CIA i DEA naredili da fotografie zvaninike sandinistike vlade u Nikaragvi kako ubacuju drogu u avion, namenjenu Americi. Ovu fotografiju je upotrebio Regan u govoru na televiziji 1986 godine, kao deo propagande protiv reima Nikaragve. Ovo je navelo Kongres da odobri 100 miliona dolara kontraima u Nikaragvi, koji su, inae, krijumarili drogu u dogovoru sa CIA. Za ovu operaciju je znao tadanji podpredsednik Bu. Sil je ispriao reporterima da sandinisti na fotografiji uopte nisu utovarivali drogu, da to uopte nisu bili sandinisti, ve znaajne linosti kolumbijskog i panamskog podzemlja. Govorio je i o vezama kontraa i kolumbijskih narko kartela. Na kraju, DEA je izdala Sila jer mu je umesto zatite "omoguila" da bude u kunom pritvoru, gde je nekoliko dana kasnije, u februaru 1987, imao posetu u vidu tri kolumbijska "istaa" naoruana uzijima i mak-10 automatskim pukama sa priguivaima. Sil je bio mrtav. Zato je DEA odbacila Berija? Moda zato to je, kako Teri Rid navodi u svojoj knjizi, Klinton rekao:
"Sil je postao prevelik za svoje pantalone i to ubre je zaslutilo da umre, po mom miljenju..."

Ipak, operacija iz Mene ( ifrovana imena Rua Kentaura i Most od zada, koja im je dao Vilijem Kejsi, direktor CIA) je iz Arkanzasa prebaena u Meksiko pod imenora Operacija crvotoni crv. Ovo je meu lanovima ekipe iz Arkanzasa izazvalo veliku ljutnju, jer nije im se iz ruku putao ovako sladak kola. Rid u svojoj knjizi, kao uesnik i oevidac, 259

Dosije Omega daje detaljan prikaz napetog sastanka nekolicine vrhunskih operativaca ove operacije. Vilijem P. Bar, kasniji Buov dravni tuilac, doneo je loe vesti ljutom Klintonu. Sastanku su prisustvovali jo Oliver Nort, Rid i dvojica operativaca CIA. Sreli su se jedne martovske noi 1986, u naputenom vojnom skladitu iz Drugog svetskog rata u Kamp Robinsonu, na periferiji Litl Roka. Razgovor je poeo otro, uvredama, da bi Bar rekao: "Dogovor je bio da se na novac opere kroz tvoj posao sa zajmovima i obveznicama. Ono to nismo planirali jer da si ti ugrozio nae pranje. Zato povlaimo operaciju iz Arkanzasa. Postala je odgovornost za nas. Nisu nam potrebne ive odgovornosti". "ta misli pod tim ive odgovornosti'?" zahtevao je Klinton objanjenje. "Ne postoji takva stvar kao to je mrtva odgovornost. To je oksimoron, kapira? Ili vi, Roudsovi stipendisti, niste to studirali?" uzvratio je otro Bar. "ta! Jel' ti to nama preti? Jer ako..." Ovde je Bar promenio ton i nastup. Umekao je razgovor i zavrio ga zakljukom koji "otvara oi" za mnoge stvari koje su dole kasnije: "Ti i tvoja drava ste bili naa velika aktiva. Lepota svega, kao to zna, je u tome to si demokrata, a sa naom sposobnou da uticmo na obe partije, ova zemlja moe prevazii partijsku blokadu. Gospodin Kejsi mi je rekao da ti prenesem poruku, da ako ne zajebe ovo i napravi neku glupost, postaje broj jedan na kratkoj listi za posao koji si oduvek eleo. To je prilino jaka stvar, Bil. Zato nam pomozi da odrimo sve ovo i biemo zajedno unapreeni. Ti i momci kao to smo mi, smo oevi nove vlasti. Doavola, mi smo novi savez". Ovo su bile godine kada je poelo "ienje" nepoeljnih svedoka, koji su znali ili uestvovali, u raznim mutnim, poslovnim ili privatnim, aferama Bila i Hilari Klinton. Nije samo u pitanju umeanost u trgovinu drogom ve i bankarske prevare, iznude, seksualne avanture, napadi, pretnje, premlaivanja, zatakavanja, provale, podmiivanje, krae, paljevine, sukob interesa, pranje novca, zvanine lai, nedozvoljena trgovina, silovanje, izborne prevare, ometanje pravde, uticanje na federalne svedoke, unitavanje sudskih dokumenata, uvreda Kongresa, i 56 smrtnih sluajeva ljudi koji su na neki nain bili deo svih ovih deavanja,
260

Bil Klinton od kojih je smrt Beri Sila jedna u nizu. Neki od ovih ljudi su sigurno umrli nesrenim sluajem, ali je teko rei da su svi urarli igrom sluaja. Procenite sami: rtva broj 2. Luter "Deri" Parks uivao je u ukusnoj hrani meksikog restorana u Litl Roku, 26 septembra 1993. Na putu prema kui, njegova kola su prisilno zaustavljena. Iz Derijevog tela izvaeno je devet metaka. Bio je vlasnik firme "Amerikan Kontrakt Servisiz" koja je davala telohranitelje i pratioce za Klintonovu kampanju. Znao je dosta o Klintonovim "slobodnira aktivnostima", zapravo, skupljao je dokaze o njegovim seksualnim aferama u proteklih est godina. Oigledno, ne dovoljno diskretno. Nekoliko dana pre smrti, neko je provalio u njegovu kuu i pokupio ono to je bilo kljuno, fotografije, imena, datume, a njegova ena Dejn kae da je alarm struno onesposobljen i da nita drugo nije ukradeno. Njegova najvea greka bila je to je pretio Klintonu, ne samo u vezi seksualnih afera, ve i duga od 81000 dolara za usluge pratilaca, koje Klinton nikada nije platio. Londonski Sandej Telegraf je objavio izjavu Derijevog sina koji je rekao da je njegov otac ubijen kako bi se spasila politika karijera Bila Klintona. rtva broj 3. Don Parnel Voker, vii istraitelj RTC, radio je na dosijeu Vajtvoter Divelopment Korporejna, istraujui komplikovanu mreu koju su isprepleli brani par Klinton i Dim Mekdugal, preko banaka, dravnih agencija Arkanzasa, i Medison Garanti Sejvingz and Loan, kako bi dravu prevarili za milione dolara. Kasnije je utvreno da je samo Medison imao gubitak od 65 miliona dolara. Kada je Voker istragu Medisona po kuao da prebaci iz Kanzas Sitija, gde je istraga ometana, u Vaington, iznenada mu se "pomutilo u glavi". Razgledajui nove stanove u Arlingtonu, Virdinija, iznenada je odluio da skoi sa balkona. Njegova porodica i prijatelji tvrde da nije bio depresivan. Moda je bio samo impulsivan. Zrtva broj 4. Deni Ferguson je bio policajac u Arkanzasu, koji je Polu Dons doveo kod Klintona. Pria se ne bi proula da Denijeva brbljiva supruga Keti njje priala prijateljima i komijama pikantne detalje o tome kako Deni dovodi devojke Klintonu i uva strau dok ovaj uiva u seksu. Bila je to prava tekua traka. Stotinu ena je prolo ovaj put, neka261

Dosije Omega da i po nekoliko dnevno. Mnogi saobraajni prekraji zavravali su pristankom da je bolje pruiti Bilu malo zadovoljstva nego ii u zatvor. Keti je ispriala kako je Bil pobesneo kada je Pola Dons odbila "da sarauje". Desetog maja, Keti je naena mrtva, sa pitoljem u ruci. Zvanina istraga je presudila: samoubistvo. Medicinske sestre koje su radile sa Keti u istoj bolnici jednoglasno su izjavile da nema anse da osoba kao to je bila Keti izvri samoubistvo. Kada je njeno telo preneto u rartvanicu da se priprerai za sahranu, zaposleni su otkrili malu ranu od metka iza levog uha. Rana spomenuta u zvaninom izvetaju, na desnoj slepoonici, bila je, zapravo, izlazna rana. Ketin mu, Deni, koji se neposredno pred njenu smrt razveo od Keti, iznenada je promenio priu, po kojoj nikada nije vodio Polu Dons kod Bila. Ketin novi prijatelj, s kojim je ivela pre smrti, Bil elton, u javnosti nije prestajao sa kritikom i tvrdnjom da je Keti ubijena. Uskoro, mesec dana posle Keti, i elton je "izvrio samoubistvo", ispalivi sebi metak u glavu, iza uha! Zato ljudi biraju tako komplikovan nain da se ubiju? rtva broj 5. Vinsent Foster, zvanino drugi po rangu pravni savetnik Bele kue, najvii je slubenik administracije koji je umro nasilnom smru, od vremena Kenedijevih. Rodom iz Litl Roka, prijatelj Hilari i Bila od studentskih dana na pravnom fakultetu, umean u aferu Vajtvoter kao advokat, savetnik Bila Klintona, bio je svedok mnogih tajni branog para Klinton pa je njegova smrt, u prvom trenutku oznaena kao samoubistvo, izazvala mnogo nedoumica pogotovo to su okolnosti ukazivale na drugaiji rasplet. Evo kako izgledaju te nedoumice, koje sam razmatrao u emisiji "Crne kutije" na televiziji Politika. Dvadesetog jula 1993 u Marsi parku naeno je telo Vinsa Fostera. Istraga je tvrdila da je re o samoubistvu. Malo neobino, jer je tog dana posle ruka na brzinu, zgrabio sako, saradnicima rekao "Vratiu se", i izaao iz Bele kue. Trebalo bi da poverujemo da je posle toga otiao u svoju kuu u Dordtaunu, uzeo revolver, dovezao se nazad u mimi park u Arlingtonu, preao 60 metara strmog terena, spustio se u gusto bunje, seo, pucao sebi u usta, posle toga odbacio svoje naoare etiri metra dalje u gusto bunje, i pao na lea u potpuno ispravljenora stanju, sastavljenih nogu, ispruenih ruku pored tela, sa revolverom u ruci. Dan pre samoubistva, Foster se naao na ruku sa dvojicom advo kata radi konsultacija, jer su krajnje neprijatni detalji oko afere Vajtvo262

Btl Klinton

ter poeli da izlaze u javnost. Pitanje je prosto, zato bi neko angaovao advokate ako je dan kasnije nameravao da se ubije? Gde je metak? Neverovatno paljivom pretragom parka uz pomo detektora metala, naeno je ak nekoliko metaka koji nisu traeni, ali nije naen metak iz Fosterovog revolvera. Da li su policija i FBI traili na pogrenom mestu? Foster se navodno ubio, i to iz revolvera Kolt 38 sa dugom cevi. Istraitelji koji rade na samoubistvima, iz prakse tvrde da u sluaju pucanja u glavu, zbog trenutnog razaranja mozga prestaju sve voljne funkcije pa i dranje oruja u ruci. Za razliku od uobiajene "holivudske" varijante samoubistva, kada oruje ostane u ruci, kod pravog samoubistva oruje uvek odleti iz ruke, ponekad ak metar ili dva od samoubice, a u ekstremnira sluajevima i dalje. Zna se da je izlazna rana uvek vea od ulazne. Metak kalibra 38 bi na potiljku stvorio izlaznu ranu prenika osam do devet centimetara. moda i veu, a krv i mozak bi bili rasuti svuda uokolo. Ovde to nije sluaj. Izlazna rana je mala, prenika oko tri centimetra, to navodi da je smrtonosni metak bio sa polovinom barutnog punjenja, to je tipino za profesionalne ubice a ne za samoubice. Zato niko nije uo zvuk pucnja. Na mestu na kome je lealo telo ima malo krvi a fragmenti lobanje nisu naeni. S obzirom na tip oruja (revolver s "burencetom"), izlazni gasovi iz cilindra se kreu unapred, du cevi. To bi znailo da ako je Foster drao cev revolvera u ustima, mikroskopska zrnca baruta bi se nala na njegovim obrazima. Takvih tragova nije bilo. Nije bilo tragova baruta ni na ruci u kojoj je drao oruje. Na oruju nisu naeni otisci Vinsa Fostera! Ostaci baruta naeni na odelu Fostera nisu iz tog revolvera! Foster je, po tvrdnji prijatelja, bio levak, a revolver je naen u desnoj ruci! Iako je leao na vlanoj zemlji, u bunju, na Fosterovim cipelama nije bilo tragova zemlje iz parka u koji je doao da se ubije. Verovatno je lebdeo ka mestu samoubistva i zato nije isprljao cipele. Cija kosa (misteriozne plavue?) je naena na njegovom sakou, i na ijem tepihu je leao, jer su naena vlakna na njegovim pantalonama? "Pismo samoubice" se pojavilo est dana posle smrti u Fosterovoj torbi. uti papir s porukom bio je iscepan na 27 paria i ni na jednom nije naen otisak prsta! Probajte to da izvedete. Tri meseca je trajala istraga nad ovim detaljem od strane Stratedik Investmenta, a tim su inila trojica najveih eksperata za istrane radnje. Njihov nedvosmisleni zakljuak je da je "zadnja poruka" isti falsifikat. 263

Dosije Omega Posle nalaenja tela, organi lokalne policije i FBI su dva asa sedeli u Beloj kui i ekali da im se dozvoli da uu i zapeate Fosterovu kancelariju. Za to vreme, lanovi taba Hilari Klinton Megi Vilijems, Petsi Tomason i Bilov stafer Berni Nusbaum su u Fosterovoj kancelariji "vrili inventar"! Nusbaum je kasnije izjavio da je policija ekala samo "deset minuta da ue u kancelariju". Sve to je uzeto iz kancelarije, odneto je u privatne prostorije Hilari Klinton na spratu, i nikada nije videno, niti je istrani organ traio od prve dame da te papire do stavi sudu. Policija je traila da joj se preda pejder Vinsa Fostera, koji se nalazio kod sekretarice Hilari Klinton (?), kako bi se videlo ije poruke je primio na dan smrti, ali je odlukom predsednika to odbijeno! Da bi olakao istragu, potreseni predsednik je naimenovao specijalnu komisiju koja e istraiti smrt Fostera. Problem sa predsednikim komisijama je taj to ona preuzima sve konce voenja istrage, iskljuujui iz nje FBI! Na elu istrane predsednike komisije bio je Robert Fisk, advokat iz Arkanzasa, poznat po tome to je on prodao zemlju Vajtvoter, oko ega je i izbila afera. Sumnjien je za pranje novca u Arkanzasu, a tvrdi se da je imao udela u unitavanju dokumentacije u advokatskoj firmi Rouz, kako bi se sakrili tragovi afere. Kao to se vidi, vrlo kompetentna linost za voenje istrage. Londonski Sandej Telegraf otkriva da je Foster dosta putovao po svetu i poseivao vajcarsku dok je jo radio za advokatsku firmu Rouz. Utvreno je da je leteo avionima "Delta Erlajnz", uz popust koji se odobravao viim slubenicima vlade pre nego to je postao vladin slubenik. Dva puta je u vajcarsku leteo avionima kompanija "Amerikan Erlajnz" i "Svis Er", ostajui u vajcarskoj manje od 24 asa. Prvog jula 1993 Foster je rezervisao kartu za jo jedan let, ali ga je otkazao. Kasnije tog meseca je bio mrtav. Njegova ena nije znala nita o putovanjima u vajcarsku. Ko bi eleo da jedan kompetentan, odan saradnik ovako zavri? Foster je znao previe i bio je na ivici da "pukne". Celog tog meseca tamni oblaci su se gomilali na horizontu afere Vajtvoter. Na dan (samo)ubistva primio je telefonski poziv iz Litl Roka, od kolege iz firme Rouz, koji ga je obavestio da su inkriminirajua dokumenta dostavljena sudiji Dejvidu Hejlu. U oajnikom pokuaju da zaustavi dalju istragu, Bil Klinton je otpustio direktora FBI, Vilijema Sena, to je prvi takav sluaj u amerikoj istoriji. Za novog direktora naimenovan je Luis Fri, poznati konzervativac iji je roeni brat lan ekstremne katolike organi264

Bil Klinton

zacije Opus Dei. Jo ranije, Foster se poverio svom zetu, bivem kongresmenu Berilu Entoniju, da namerava da podnese oslavku (?), jer se plai da e Kongres narediti istragu u vezi njegovog delovanja i ulea n mnogim aferama. U novije vreme Fosterov strah, vidi se, bio je opravdan. Taker i Mekdugal su osueni, pa Klintonu ne ostaje nita drugo sem da kae: "Moji partneri u Vajtvoter Divelopmentu su sve osudeni kriminalci, ali ja sam ist kao sneg". I kad to kae, treba mu verovati. To to se na mnogim ekovima iz afere Vajtvoter nalazi potpis Hilari Klinton ne znai da je ona kriva zbog krivokletstva, jer je tvrdila da nema nikakve veze sa ovom aferom, ve je to nameteno iz Republikanske stranke. Ko hoe, neka veruje.
Zrtve broj 6 i 7

C.Viktor Rejder II, i njegov sin Montgomeri, su poginuli kada je njihov mali avion pao 30 jula 1992 po lepom vremenu, u blizini Enkorida, Aljaska. Viktor je bio bivi finansijski kopredsednik Klintonove predsednike kampanje za finansije, i kao ovek s integritetom poeo da se ljuti na Klintonov nain prikupljanja sredstava. Uskoro su se razili, a Viktor je postao potencijalno opasna linost od koje su mogle da procure neprijatne informacije. rtva broj 8 Herel Frajdej je bio lan Rejderovog komiteta i odlian pilot. Njegov avion je eksplodirao dok se pribliavao sopstvenoj sletnoj stazi u Arkanzasu, 1 marta 1994. Ta pista je bila bolja od veine pista u veim gradovima, i udno je kako je avion eksplodirao. rtva broj 9 Samo dva dana kasnije, dr Ronald Roders, zubar iz Rojala, Arkanzas, bio je spreman da ispria neke stvari o Klintonu novinaru Ambrouzu Evans-Priardu iz londonskog Sandej Telegrafa, kada se njegova dvomotoma Cesna sruila po lepom vremenu, sa punim rezervoarom, na prilazu Lotonu, Oklahoma. Neposredno pred ruenje javio se kontroli leta u Lotonu rekavi da mora da sleti jer je ostao bez goriva. Jedan strunjak za avione objasnio je kako dolazi do nesree u ovakvim sluajevima. U avion se postavi bomba. Pokvari se pokaziva goriva i u jednom trenutku skazaljka padne na "prazno". Pilot krene na sletanje, i kada se spusti na odreenu visinu aktivira se bomba slabog 265

Dosije Omega dejstva koja prekida dovod goriva. Avion u poniranju u odsudnom trenutku ostaje bez goriva, motor se gasi, avion ne uspeva da krene u uzgon i pada. Sve izgleda kao greka pilota. Ono to je upadljivo je da je vie aviona palo na isti nain, pa se moe rei da je i ovom prilikom previe koincidencija. rtve broj 10 i 11 Kevin Ajvs i Don Henri, tinejderi iz Brajanta, Arkanzas, pokuali su u toku noi iz prikrajka da posmatraju ta se deava na aerodromu Mena, podstaknuti priama da tu sleu nepoznati avioni. Pronaeni su sledeeg jutra, 23 avgusta 1987, mrtvi, na inama pruge, kao da ih je pregazio voz. Dravni istraitelj, Fahmi Malak, koga je imenovao Bil Klinton, zvanino je napisao da je re o nesrenom sluaju. Roditelji to nisu prihvatili, traili su novo vetaenje, koje su vlasti na raznim nivoima doekali na no. Roditelji su dobili sudski nalog koji je nareivao davanje svih laboratorijskih nalaza novom istraitelju, kako bi se dobilo drugo miljenje. Malak je odbio da sarauje u prvom trenutku, ali je ipak morao da se pokori nalogu suda kako bi izbegao krivinu odgovornost. Rezultati su pokazali da je Henri uboden vie puta u lea, a da je Ajvs imao teke povrede lobanje od vie udaraca, pre nego to su tela ostavljena na inama. Malik je izjavio da su po njemu, deaci zaspali na pruzi i tu doiveli nesreu. Zamislite, spavanje na pruzi! Malik je inae imao mnogo zatakanih afera u radu. Prvo je Klintonovu majku, Virdiniju Keli, dok je radila kao medicinska sestra anestetiarka, oslobodio optube da je nemarom prouzrokovala smrt dva pacijenta. Malakov biser je bio kada je smrt oveka sa etiri metka u grudima proglasio za samoubistvo. konano je preterao kada je smrt oveka odrubljene glave u izvetaju okarakterisao kao "smrt od prirodnih uzroka". Klinton je morao da ga brani u javnosti izjavama kako je ovaj nalaz posledica "premora zbog preteranog posla". Nasilna smrt dvojice tinejdera izazvala je burne reakcije. Mnogi su se javili sa tvrdnjom da znaju neke neprijatne detalje u vezi celog sluaja, to je prouzrokovalo pravi talas neobinih smrti ovih svedoka. Zrtve broj 12-17 Keit Koni je dobio posekotinu na vratu i beao je da se spasi kada je motorciklom naleteo na kamion. "Saobraajna nesrea", zakljuak policije. Gregori Kolins je ubijen pucnjem iz puke u lice. 266

BU Klinton

Keit Mekaski je brutalno izboden u svojoj kui-113 uboda noem. Znao je da mu nema spasa, najavio je svoju smrt porodici i prijateljima. Spaljeno telo Defa Roudsa pronaeno je na gradskom otpadu. upucan u glavu pre spaljivanja, i delimino odseenih aka, stopala i glave. Def, mladi iz Bentona, Arkanzas, pozvao je oca telefonom, dve nedelje pred smrt, i rekao da mora da napusti grad jer zna previe o smrti deaka i Mekaskija. Naalost, nije umakao. Riard Vinters je ustreljen iz skraene dvocevke. Dordan Ketelson je umro od puanog metka u glavu, na parkiralitu jedne kue u Garland Kauntiju. erif je presudio, "Samoubistvo". Grupa graana ujedinjena u "Graane za potenu vladu" (Citizens for Honest Government), koja je proizvela sjajnu video kasetu o Bilu Klintonu, tvrdi i u ovom sluaju da je policajac Don Braun reio slucaj ubijenih momaka. Dokaze je prezentirao nekim lanovima Kongresa a onda ih predao FBI. Uskoro je smenjen a FBI dokaze "dri za sebe". Detektiv Braun kae: "Znamo ko je ubio ovu decu. Razlog zato je ova istraga usporena, zaustavljena... je taj to vodi pravo do Bila Klintona, koji je umean u zatakavanje. Pobrinuo se za sve koji su prikrili bilo ta u ovom predmetu, svi su unapreeni!" rtva broj 18 Deni Kazolaro je bio reporter koji je istraivao veze izmeu Vajtvotera, Mene, BCCI, Iran-kontra, firme "Park-o-Meter (koja je cevi za uline parking satove koristila za transport droge, od aerodroma Mena dalje), ADFA (Klintonova operacija vredna milijardu dolara bazirana na dravnim obveznicama). Sam je svoju operaciju nazvao "Oktopod", ne znajui da se mrani pipci pruaju ka njemu. U noi 10 avgusta 1991, godine, dok je ekao vane informacije o afere Iran-kontra, naen je u kadi, prerezanih vena, u hotelu u Zapadnoj Virdiniji. rtva broj 19 Pol Viler, advokat iz Vaingtona, duboko je bio u istrazi oko Mene i drugih skandala. Trebalo je da se sretne sa bivim advokatom Denija Kazolara, ali je 22 juna 1993 godine, naen mrtav u svom stanu, sedei na WC olji. Izgleda da postoji plaeni ubica koji je patoloki vezan za kupatila. 267

Dosije Omega rtva broj 20 Ed Vili, menader finansijskog komiteta u Klintonovoj kampanji. prema izvoru iz Teksasa, bio je ovlaeno lice koje je baratalo sa torbama punim gotovog novca. Navodno se ubio 30 novembra 1993 godine. rtva broj 21 Don A. Vilson, gradski venik u Vaingtonu, znao je dosta o Klintonovim prljavim igrama. Spremao se da javno istupi i obelodani ono to zna. Umesto toga odluio je da se obesi, 19 maja 1993 godine. rtve broj 22-56 Pad amerikog aviona AIR FORCE 2 (Boing 737-200, vojna verzija CT-43A) kod Dubrovnika u Hrvatskoj, 3 aprila 1996 godine, u kojoj je poginuo ameriki ministar trgovine Ron Braun i trideset etiri lana delegacije i posade aviona, je posle istrage Pentagona ocenjen kao greka amerike posade, propusta u komandovanju i loe podeenih instrumenata za proceduru prilaenja pisti. Kao i sva slina zvanina saoptenja, i ovo ima jednu tipinu greku: tretira nezavisne strunjake i javno mnjenje kao idiote. Bilo je vrlo lako ustanoviti da je saoptenje puno rupa, da je zatakavanje bilo lako razobliiti i samim tim posumnjati u prave razloge pada aviona. Tog dana je u ilipima padala lagana do umerena kia. Avion sa Ron Braunom je trebalo da doleti iz Tuzle, stotinu i trideset milja severoistono od Dubrovnika. Pre ovog aviona, na ilipe je tog dana, bez probleraa, sletelo pet aviona. Napolju je duvao savreno pogodan vetar, etrnaest milja na as (22,4 km) od istoka prema zapadu, savren zbog stodvadeset stepeni sa severa, to je samo jedan stepen odstupanja od savrenog vetra u elo za sletanje aviona. Suprotno izvetajima iz nekih amerikih novina, to nije bila mrana i olujna no. Bila je sredina popodneva. U tornju aerodroma sedeo je Niko Jerki, koji je radio na ureaju NDR kojim se avion navodi. Njegov zadatak je kljuan. U tano odreenom trenutku iskljuie svoj signal, a istog trenutka e se ukljuiti signal u dipu koji je u podnoju brda Sveti Ivan. Ameriki operativac u dipu e tako lanim signalom promeniti kurs aviona za celih deset stepeni i poslati ga daleko od kursa na sever, u brdo visoko sedam stotina metara. U etrnaest asova i etrdeset i osam minuta (14:48h) kontrolni toranj je uputio prijateljsku poruku avionu i potvrdio da je sve u redu. Opisali su vreme na ilipima - vidljivost pet milja (osam kilometara), vetar etrnaest milja na as, svi letovi su prizemljeni normalno. Letei na deset 268

Bil Klinton

hiljada stopa (tri hiljade i tristo metara) i udaljeni vie od etrdeset milja, kapetani Eli J.Dejvis, i Tim efer, zahvaljuju na reima dobrodolice. U Splitu, u etraaest asova i pedeset i dva minuta (14:52h), glavna regionalna radarska stanica gubi avion sa svojih ekrana. Na aerodromu ilipi, u isto vreme, Jerki poziva Amerikanca na Svetom Ivanu. Zajedno odbrojavaju - pet, etiri, tri, dva, jedan. Simultano, Jerki se iskljuuje a Amerikanac ukljuuje. Na ostrvu Koloep, u etrnaest asova i pedeset i etiri minuta (14:54h), avion je na kursu i prelee iznad prvog radio fara 11.9 milja (devetnaest kilometara) od aerodroma. Ukljuuje se na drugi i poslednji far koji sada alje signal sa Svetog Ivana. Ovo menja avionu stvarni pravac sa stodevetnaest stepeni na stodevet stepeni. to vodi pravo u Sveti Ivan. Ali kontrolni toranj u ilipima ne zna da je avion sada van kursa, jer nema radar. AWACS, etrnaest asova i pedeset i est minuta (14:56h), avion amerikog vazduhoplovstva koji kontrolie avio-saobraaj iznad Bosne gubi trag avionu upravo kada on prilazi Dubrovniku. Poto je skrenuo sa kursa manje od jedne milje u tom trenutku, niko u AWACS-u ne uoava problem. Srebreno - etrnaest asova i pedeset i sedam minuta (14:57h), seljani uju avion koji prolee neuobiajeno blizu i nisko. Plat - u etrnaest asova i pedeset i sedam minuta (14:57h), stanovnici sela Ana i Miho Duplica istravaju iz kue i vide avion kako se pomalja "kao duh iz oblaka". Velji Do - u etrnaest asova i pedeset i osam minuta (14:58h), svi stanovnici ovog malog sela u podnoju Svetog Ivana uju avion direktno iznad svojih glava, u oblacima, zatim urlik njegovih monih motora za jedan trenutak. U avionu, zvuno upozorenje iz ureaja za odreivanje udaljenosti od zemlje se iznenada oglaava, a kapetan Dejvis istog trenutka povlai avion na gore i ulevo. Dve ili tri sekunde od upozorenja nisu bile dovoljne. Vrh levog avionskog krila zakaio je zeralju, bacivsi avion direktno u kameno brdo, izazvavi eksploziju od koje se potresla zemlja. Ogromna vatrena lopta zapaljenog goriva se uzdigla nad mestom pada a onda je zavladala tiina. Repni deo aviona je ostao nedirnut, a ostatak aviona je bio rasut po brdu, to je kasniju identifikaciju mnogih putnika inilo nemoguom. Svih trideset petoro ljudi su bili mrtvi sem stjuardese eli Keli, koja je, sedei u repu, preivela samo sa manjim povredama. 269

Dosije Omega ilipi, u petnaest asova i osamnnaest minuta (15:18h), Amerike vlasti su obavetene da je avion pao na nepoznatu lokaciju. Niko Jerki odlazi kui da pokupi svoju nagradu, ali ga nagrada ne eka. Dolazi tri dana kasnije, metak u grudi, ispaljen neposredno pre zakazanog sasluanja pred istranim timom amerikog vazduhoplovstva. Tim za likvidaciju je stavio pitolj u ruku likvidiranog oveka i nestao. Nije bio potreban ivi svedok koji bi progovorio. Kao jedna od mnogih rtava u aferi Vajtvoter, Jerki je odmah proglaen za samoubicu, iako za to nema nikakvih dokaza, a rana na grudima je redak primer samoubistva, posebno iz pitolja velikog kalibra neuobiajenog u Evropi. Brzo zvanino saoptenje dato u vezi srarti Jerkia bilo je da je razlog samoubistva romantine prirode, problemi sa devojkom. Na mestu udesa, u devetnaest sati i dvadeset minuta (19:20h), etiri asa i dvadeset minuta posle pada, stie prva jedinica specijalnih snaga Hrvatske, i nalazi Kelijevu, kao jedinu preivelu od posade. Pozivaju helikopter koji treba da je prebaci u bolnicu. Kada je stigao, ona je u njega ula bez pomoi bolniara. Ali Kelijeva nije preivela ovaj kratak let. Umrla je u putu. Prema izvetaju do koga je doao novinar Doj L. Dordan, autopsija je kasnije otkrila rez dug deset santimetara preko glavne femoralne arterije. Takoe je pokazala da je rez nastao najmanje tri asa posle njenih drugih posekotina i modrica. Ovaj izvetaj, naravno, stvara pred oima uasavajuu scenu u helikopteru, gde jedan operativac specijalnih snaga dri enu koja se otima i gui njene krike, dok joj drugi ree arteriju na nozi. Daljeg istraivanja tela nastradalih nije bilo, jer je Klinton naredio kremaciju svih rtava. Teko je izvriti autopsiju na pepelu. Od vremena pada, vedina zvaninih lica pa ak i novinara su odbijali ak i pomisao na uznemiravajuu mogunost da je Ron Braun ubijen od strane ljudi bliskih predsedniku. Ipak, suoeni sa nemogudnou da pojme kako su dva iskusna pilota koja prate NDR signal pala 1.6 railja od kursa i kako far koji je pouzdan na daljini od pola metra od mesta sletanja moe odvesti avion tako daleko od piste, zapitali su se ta se zaista desilo. Zvanino objanjenje vazduhoplovstva je da su piloti pogreno natelovali kompas. To je nemogue. Piloti rutinski nameste kompas pred samo uzletanje. Ako su tom prilikom pogreili za deset stepeni, ne bi bili na kursu prilikom preletanja prvog radio fara, 11.8 milja udaljenog od aerodroma. Umesto toga bi bili miljama udaljeni od kursa leta. Da bi ovo objanjenje bilo jo apsurdnije, avion je pratio NDR signal a ne kompas. 270

Bil Klinton

Jedno od oajnikih objanjenja je bilo da je iznenadni boni udar vetra "oduvao" avion sa kursa. Nije verovatno: ovo bi podrazumevalo vetar koji je duvao pod uglom od devedeset stepeni u odnosu na onaj koji je stvamo duvao. Veina zvaninika i medija je za nesreu krivila slabu vidljivost. Podaci pokazuju da je vreme izmeu etrnaest asova i pedeset i etiri minuta (14:54h) i etrnaest asova i pedeset i osam minuta (14:58h) bilo u okvirima normalnih uslova za sletanje. U svakom sluaju, piloti na nekoliko milja od piste za sletanje se radije oslanjaju na signal fara nego na vizuelno uoavanje mesta sletanja. Umor i napetost pilota? Teko u toku leta od etrdeset i pet minuta. Sto se tie otkazivanja opreme na klimavom starom avionu, Air Force Two, je avion broj dva Bele kue, njime su leteli Hilari i elzi Klinton i sekretar odbrane Vilijem Peri, nedelju dana pre nesree. Sve u vezi sa ovim letom je bilo provereno i uvebano nedelju dana unapred. Sto se tie mogunosti udara groma ili drugih problema koji dovode pilote do toga da izgube signal fara, obojica su bili obueni za standardnu proceduru ilipa: ako izgube signal ili promae aerodrom, istog trenutka prave zaokret u desno i gore, da budu sigurni da su izbegli Sveti Ivan. Nesumnjivo je da su piloti verovali da prate signal, jer bi izveli zaokret po standardu. Sem toga, tokovi su bili izbaeni, to je govorilo da oekuju sletanje svakog trenutka. Svi previaju oiglednu injenicu da avion nije skrenuo sa kursa u zadnjem trenutku. On je iao pravo kao strela ka svojoj sudbini od momenta kada je napustio far na Koloepu i prihvatio signal sa ilipa. Problem je bio to far nije bio na ilipima, ve na Svetom Ivanu. Sve posle ove injenice je neuspela igra da se ovo ubistvo zataka. Ron Braun je bio umean u mnoge malverzacije, priraanje mita, sklapanje tetnih ugovora sa Vijetnamcima, Kinezima (kada je vojna oprema deklarisana kao civilna, to je strogo kanjivo po amerikim zakonima), neumereno troio novac, izdravao skupu i bahatu ljubavnicu u Vaingtonu koja je privlacila previe panje, imao nerealne politike ambicije da bude ak potpredsednik SAD, i kada mu je blago savetovano da se smiri, poeo je da preti, to je fatalna greka svih onih koji precene svoju snagu. Bio je previe umean, postao je opasan svedok, morao je da nestane. Mogao bih da napiem posebnu knjigu o pretnjama, prebijanjima, neuspelim atentatima na neistomiljenike ili opasne svedoke, a o ljubav271

Dosije Omega nim aferama jednog neartikulisanog oveka da i ne govorim. Naveu samo nekoliko primera. Denis Patrik iz Kentakija preiveo je tri pokuaja ubistva i sada je u federalnom programu zatite svedoka. Bio je partner firme Lasiter & Komp. u Litl Roku, a da to nije ni znao! Desetine miliona dolara je prelo preko njegovog rauna 1985 i 1986 godine, a da ne samo da to nije znao, nego to nije bio ni njegov novac! Sluajnou, korienje tog rauna je prestalo sa smru Beri Sila, 19. februara 1986 godine. Seate se da sam napisao da je Den Lesiter za krijumarenje droge proveo u zatvoru samo est meseci. Nisam vam rekao da je iz istranog zatvora ovlastio Petsi Tomason da upravlja njegovom kompanijom, jer je kompanija morala da radi ono to joj je bio posao, da prima dravne obveznice i protura ih dalje, a cifra je slatka, jo est stotina i ezdeset i est miliona dolara. Te obveznice su ile kao depoziti u Medison Garanti. A Petsi je postala ef Odelenja za administraciju Bele kue. Bilo je nekoliko sluajnih poara u kojima je izgorela vana dokumentacija. U pono, 24. januara 1994 godine, izbio je poar u kancelariji Pita Marvika u Vorten Taueru, u Litl Roku. Bilo je to samo etiri dana poto je naimenovan prvi istrani sudija u buduoj aferi Vajtvoter. Interesantno je da je to bio mali poar, ali je izbio ba u delu gde se nalazila dokumentacija vezana za Medison. Ista stvar se desila sa medicinskim kartonima Bila Klintona poto je odbio da objavi njihov sadraj. Na njima su se nalazili dokazi da je Klintonu od mrkanja kokaina uniten veliki deo nazalnog tkiva. "Nije tano", rekao je Klinton, "ja imam hroninu alergiju". Setite se da je Bilov brat Roder priznao da je u jednom periodu dnevno mrkao est do osam grama kokaina, esto u privatnom avionu Dena Lesitera koji je bio "pokretna urka" na koju je i Bil esto dolazio, i gde je kokain bio uvod u zabavu. Naalost, to e ostati samo nagaanje i prie iz druge ruke. Doktor koji je uvao dokumentaciju o "alergijama" izgleda da je bio aljkav ovek, pa mu je izgorela dokumentacija. Ono to nije izgorelo je dokumentacija Vajtvotera iz koje se moe videti kako se pravio novac. Martin Gros, autor knjige "Veliki Vajtvoter fijasko", daje primer: "Najvei vic cele afere Vajtvoter je tvrdnja Hilari KHnton da je bila pasivni investitor. Uzmite sluaj parcele Vajtvoter 13. Imam kopiju tapije. Nije platila ni dolar za nju. Pozajmila je trideset hiljada dolara
272

Bil Klinton na nju, podigla modei kuu (nije ilo), prodala je za dvadeset i tri hiijade dolara. Stavila je u dep prvu ratu. ovek koji je kupio je bankrotirao. Hilari je otila u sud koji radi bankrotstva, ponovo je kupila kuu za osam hiljada dolara, i preprodala za dvadeset o sedam hiljada dolara. I onda kae da je pasivni investitor! Ja kaem, da je bila jo samo malo aktivnija, bila bi pomamna".

U svojoj poreskoj prijavi za 1979 godinu, Hilari je upisala da je neke Bilove koriene gae (ne alim se dok ovo piem) poklonila u dobrotvorne svrhe, procenila na dva dolara po paru i za taj iznos umanjila poresku osnovicu za tu godinu. Kakva ljubav prema sitnicama i kakvo cicijatvo koje ne zaobilazi ni gae. Ali kako objasniti Bilovu, vie puta javno ponovljenu tvrdnju, da je "zaboravio" da u svojoj prijavi umanji osnovicu za sumu izgubljenu u poslu Vajtvoter. Cifra je inae sitnica, ezdeset i osam hiljada i devet stotina dolara, Odgovor je prost, Bil nije nita izgubio u Vajtvoter transakcijama, a nije eleo da rizikuje zatvor za falsifikovanje poreske prijave. Teko je bilo ustanoviti ta je stvamo bilo u papirima. Prema svedoenju na sudu, 3. februara 1994. godine, ba u vreme kada je naimenovan specijalan savet za Vajtvoter, neko je u advokatskoj firmi Rouz naloio kuriru Deremi Hedisu da u "rederu" isecka dvanaest kutija dokumentacije. Neki kau da uobicajena dokumentacija nije ni pravljena. Nije bilo pisanog ugovora o partnerstvu. Transakcije se nisu otpisivale, iako Klintonov agent za nekretnine kae da je ostvareno tri stoline hiljada dolara od prodaje. Tapije nisu registrovane. Ako je plaana kamata na bankarske kredite, nema ekova koji to potvruju. Novac iz Vajtvotera, verovatno nekoliko miliona, je veto etan iz jedne fiktivne kompanije u drugu, a usput je skretao u razne depove. Korisnici su bila najuglednija imena Arkanzasa, guvemer Taker, Set Vord, i moni direktori firmi Val-Mart i Tajsons iken, sve finansijeri Klintonovih kampanja. Ali nisu Klintonovi naivni i neveti da bi se dali lako uhvatiti, Kada je Medison Garanti otiao u gubitak za ezdeset i pet miliona ustanovljeno je da je jedan od najveih nevraenih kredita imao jedan od direktora, Set Vord, na est stotina hiljada dolara. Sluajno je Vord last Veba Hjubela. Veb je slucajno Hilarin partner u advokatskoj firmi, koji je bio na znaajnoj funkciji ministarstvu pravde i zato odreen da vodi istragu Vajtvoter!
273

Dosije Omega Kada su finansijski strunjaci firme RTC preuzeli Medison, Hilari je bila pravozastupnik Medisona jo nekoliko mcseci. Kada je RTC podnela tube protiv Medisonovih dunika traei nazad ezdeset miliona dolara, Hilari je uspela da ih ubedi da zahtev smanje na jedan milion dolara! Kakav pregovara! Hilari je zatim od tog novca nagovorila RTC da otpie dug Seta Vorda od est stotina hiljada dolara, ostavljajui tako RTC-u etiri stotine hiljada dolara. Prava pria tek sledi. Hilari je ovo radila ne za Medison, ve za RTC, iji je savetnik postala! Hilari je uspela da je RTC angauje, da spase dravi to se spasti moglo. i iz te pozicije smanjila zahtev na jedan milion! Njen honorar za rad u RTC je bio, kakva sluajnost, etiri stotine hiljada dolara. Poto je RTC, odnosno drava imala upravo toliko, struno reeno, drava je od dunika povratila nula dolara. Koji genije je nagovorio RTC da angauje Hilari Klinton? Naravno, Vins Foster! Kada je preporuio Hilari zaboravio je da spomene RTC-u da Hilari ve radi za suprotnu stranu, Medison. ak je napisao pismo u kome tvrdi da advokatska firma Rouz ne zastupa tedie! Ovde sada dolazimo na tra, da su Foster i Hilari bili vrlo bliski. Ne samo to su bili partneri u Rouzu, mnogi ljudi koji su ih videli zajedno tvrde, da su bili partneri i u krevetu. Sem to su se javno grlili, kao prijatelji, proveli su mnogo zajednikih vikenda u brvnari u planinama, koja je bila vlasnitvo Rouza, kao poslovni partneri i prijatelji. A kada je Hilari 1986 godine podnela zahtev za razvod od Bila, Vins je bio pored nje da joj prui moralnu podrku. Nekako u tom vremenu Bilova politika karijera je krenula uzlaznom putanjom pa je Hilari povukla zahtev. Mudar potez pametne ene. Ali ni Bilov instinkt za opstanak nije za potcenjivanje. Uvek se izvlaio iz mnogobrojnih krenja zakona i afera, ostavljajui saradnike i nevine uesnike da se "peku na grilu". U februaru 1994 godine, asopis Amerikan Spektator na dve strane je naveo verovatna i navodna Klintonova krenja zakona, i ukupna potencijalna kazna iznosila je stotinu sedamdeset i osam godina zatvora i 2.5 miliona dolara u novcu. Ukljuili su i Hilarinu listu u lanak, i njen zbir je pokazao etrdeset i sedam godina zatvora i 1.2 miliona u novcu. Postavlja se pitanje kako je, pored svih krenja zakona i ponaanja nedostojnog amerikog predsednika, Klinton ostao predsednik u dva mandata. Da li su ameriki ustav, zakoni, i etiki i moralni koncept obinog amerikog graanina postali toliko iskrivljeni da ih jedan prevarant, ma kako vet bio, moe savijati prema potrebi? Ne verujem. Mislim da 274

Bil Klinton

se amerika demokratija i ameriki narod nalaze na ivici opasnog ponora, ali sam siguran da nee dozvoliti da ih gurnu u ambis one snage koje su stvorile, izmeu ostalog, i Bila Klintona. On je ne samo hibridni proizvod najcrnje, luciferijanske, ideologije, on je... mnogo mraniji proizvod nego to moete i da zamislite. Skoro svi istraivai Klintonovog ivota slau se da je njegova biografija tipian primer "legende", lane biografije, koja se svesno plasira kako bi se pokrili vani podaci iz ivota. U sluaju Bila Klintona, kao i kod veine politiara koji imaju potrebu za skrivanjem porekla ili neprijatnih injenica, takoe postoji biografija koja nita ne govori. Zvanina biografija kae da je njegov bioloki otac, vrlo rano, posle Bilovog roenja, napustio malog Bila, njegovu majku, odlutao negde i vie se nije pojavio. Zato se pojavio ouh, pa je Klinton svoje originalno prezime Blajt promenio u ouhovo Klinton, u znak zahvalnosti. I on je bio esto odsutan dok nije umro, a mama, kojoj je bilo dosadno, esto je ila u Vegas da se kocka. O emu govori ovakva biografija? O podacima koji se ne mogu proveravati. ta to ima Klinton da sakrije? Ili tanije, ta kriju oni koji znaju pravu istinu. Po jednom izvoru, Klinton je vanbrano dete nekog od Rokfelera, a sve prie o njegovom tobonjem ocu i ouhu su bacanje praine u oi. Zato je njegov politiki uspon do mesta predsednika tako uspean i nezaustavljiv, bez obzira na afere i kriminal. Kopu za priu iz drugog izvora morate potraiti u prvom delu knjige, jer je slina prii Deri Smita. Seate se, Smit je jedan od pro dukata programa "Lebensborn", u okviru koga su pripadnici "nacistike elite" stvarali potomke i krajem rata ih krili u raznim zemljama, kako bi ova deca jednog dana preuzela kljunu misiju, stvaranje novog Rajha, ovog puta uspenijeg od prethodnog. Poznato je da je Jozef Mengele bio veliki strunjak za genetiku, da je prebegao u SAD, gde je dobio zatitu u okviru programa "Spajalica", i nastavio sa svojim eksperimentima. Za njega je bio mali problem da izvede istorijsku misiju, da sa sobom ponese zamrznutu spermu Adolfa Hitlera, i stvori ko zna koliko potomaka "velikog voe". Po ovom izvoru, izmeu 1946 i 1950 godine rodilo se nekoliko deaka, koji su danas svi na svetskoj politikoj sceni. Jedan od njih je i ameriki predsednik Bil Klinton. Ako vam se ovo ini neverovatnim, ne ostaje mi nita drugo nego da vam iznesem i priu o pravom poreklu Adolfa Hitlera. 275

Adolf Hitler i Rotildi

Hitler je roen u malom mestu Braunau-am-In, na granici Austrougarske i Nemake i niko u ovom povuenom deaku nije mogao da nasluti budueg kancelara, diktatora i osvajaa. Ono to se zna o njegovoj mladosti i ivotu do Prvog svetskog rata, pod tekim je nasleem sovjetske antinacistike propagande koja je Hitlera predstavljala kao kloara i "molera" (a to je preuzela propaganda i u naoj zemlji), to je samo bukvalno prevedena nemaka re sa znaenjem "slikar" (dakle, nije bio "soboslikar", to bi rekli Hrvati). Kloari sigurno nemaju anse da postanu kancelari, a podcenjivati opasne ljude je neoprostiva greka, koju je Evropa krvavo platila. Hitler nije imao formalno obrazovanje, ali je kao svaki autodidakt, ponekad na granici fanatizma, postao ekspert za nemaku srednjevekovnu istoriju, poeziju i ezoteriju. Ezoterija je bila centralna tema njegovog ivota i politikog rada, a nacizam je prevashodno ezoterijski koncept proizaao iz jednog posednutog uma (zapravo vie takvih posednutih umova). Prvi veliki uticaj na njega izvrila je Helena Blavacka, osniva Teozofskog drutva (1875 godine u Njujorku, sa pukovnikom Henrijem Olkotom), koja je, sem to je imala ogroman uticaj na ezoteriju XIX i XX veka, bila i lan mnogih tajnih drutava. Istraivai njenog ivota otkrili su da je odravala veze sa Karbonarima, tajnim, revolucionarnim drutvom iz Italije, koji su imali bliske veze sa Crnim plemstvom, a bila je lan "egipatskog" drutva Bratstvo Luksora, koje je kasnije napustila zbog okrenutosti drutva ka "sebinosti, novcu i nemoralu". U svojim knjigama, "Razotkrivena Izis" iz 1877 i "Tajna doktrina" iz 1888 godine, tvrdila je da je u telepatskoj vezi sa Skrivenim gospodarima ili Nadljudima koji ive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa kojima se moe stupiti u vezu mentalnim putem, ako ste upueni u tajne ezoterije i nauite odreene magijske rituale. Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo koje promoviu ljudi kao to je bila Alis Bejli, teozofska vidovnjakinja iz perioda posle Blavacke, je tema koja danas ini sutinu pokreta Novog doba (New Age) i ere Vodolije. Bejlijeva je tvrdila da "kanalie" poruke entiteta po imenu "Ti276

Adolf Hitler i Rotildi

betanac" i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije "Hijerarhija gospodara" i "Nova svetska religija". Iz njenog "teorijskog rada" nikle su dve organizacije, Lucis Trast (imenovana po "donosiocu svetlosti") i Dobra volja sveta, koje su, interesantno, veliki oboavaoci i uporni promoteri Ujedinjenih nacija, kljune organizacije Novog svetskog poretka u obmanjivanju oveanstva od kako postoji "pravda" u svetu, Dragi veliki uticaj na Hitlera imala je knjiga "Dolazea rasa" lorda Edvarda Bulver-Litona (Komitet 300), britanskog ministra kolonija, kljune linosti za izvoz opijuma u Kinu. Bio je blizak ljudima iz Engleskog rozenkrojcerskog drutva, s kojima je delio strasnu ljubav prema ezoterijskoj magiji. U svojoj knjizi opisao je monu civilizaciju koja ivi unutar nae planete. Ta civilizacija bila je u posedu sile po imenu "Vril" psihike sile kojom su mogli da ine neverovatne stvari. Ovi podzemni supermeni e jednog dana izai na povrinu zemlje i preuzeti vlast nad svetom. Ova tema se pojavljuje i kod drugih ezoterijskih tajnih drutava. Red zlatne zore, osnovan 1888 godine, od strane dr Vejna Vestkota, masona, i S. L. Matersa je takoe negovao verovanje u Tajne poglavare. Maters je stvorio niz rituala i inicijacija kako bi lanovi postigli pun psihiki i fiziki potencijal. Verovao je da je to dostupno malom broju pojedinaca, iako su u jednom periodu imali dosta lanova i hramove u Londonu, Edinburgu, Bradfordu i Parizu. I Red zlatne zore je verovao u Vril, a jedan od tajnih znakova reda, ispruena desna ruka, postao je zvanini nacistiki pozdrav uz uzvik "Hajl Hitler". Red se kasnije raspao na frakcije koje su predvodili Maters, pesnik Vilijem Jejts i zlokobni Alister Kroli. Jedan drugi red, Red orijentalnih templara (O.T.O.) takoe je preuzeo uenje o Vril energiji, a dva nemaka maga, Gvido fon List i Lanc fon Libenfels, u svojim proslavama letnjeg solsticija u prirodi, crtali su na zemlji znak Hermetikog krsta, takoe poznatog kao Torov eki, ili narodski reeno - kukasti krst. Lanc fon Libenfels (pravo ime Adolf Lanc) stavio je kukasti krst na zastavu koja se vijorila na njegovom "hramu" i simbolizovala je kraj hrianske ere i poetak arijevskog natoveka. Za rasno inferiorne narode, koje su List i Libenfels nazivali "mranim silama", kao to su Jevreji, Sloveni i crnci, preporuivali su kastraciju kao nain unitenja. Obojica su imali veliki uticaj na Hitlera, a 1932 godine Libenfels je zapisao: "Hitler je jedan od naih uenika... Doiveete jednog dana da e on, i kroz njega mi, biti pobednik, i razviti pokret od koga e svet drhtati..." 277

Dosije Omega Kukasti krst potie iz vremena kada je Sunce bilo bog. Od vajkada je ovek znao da se sve kree u nekom skladu, da svet nije statian, pa je statini krst zamenio dinaminim krstom, svastikom. U najstarijim svetim knjigama susreemo taj simbol kao sveto slovo unakrsne etvorke: etiri ukrsnice Sunca - dve ravnodnevnice (21.3 i 23.9) i dve obratnice (22.6 i 21.12); etiri elementa prirode po Empedokleu - vatra, voda, vazduh, zemlja. Kukasti krst se nalazi na svim stranama sveta: na vazama stare Troje, na peatu starog Knososa pre 3000 godina, na slici Dionisija Zagreusa u Pompeji, na zidu biblioteke u Hongou u Kini, na maevima japanskih samuraja, na grobnoj ploi iz Zenice iz IV veka. Nalazimo ga zaista u svim civilizacijama sveta, iz raznih vremenskih razdoblja. Nacisti su zaboravili da je sovastika-svastika jevrejski znak: eto ga na sinagogi Kapemauma, eno ga na Josipu i Mariji u manastiru Hora (mozaik Kahrija Dami u Carigradu)... Svi veruju u njegovu snagu; Dingis kan ga nosi na zapad, Hitler na istok, nose ga gnostike sekte, sekte bogumila, teozofi, rozenkrojceri. Na japanskom se svastika kae "manji", to znai venost kao i osnovni broj 10.000. U Kini znai sveukupnost bida i pojavnog, jedan u sveoptem, simbol svejedinstva "Ijnjan". Sloveni su imali sveto slovo u obliku svastike, Svar-rumu, a germanska runa verdandi ima oblik svastike. Sama re svastika je sanskritskog porekla. Sve sekte i tajna drutva imaju samo jedan cilj, da ovladaju nekim tajnim znanjem ali ne sa ciljem duhovnog napretka, jer duhovno znanje ne poznaje zemaljske odnosno materijalne zakone, ve imaju cilj da ovladaju ovozemaljskom vlau, te se pravi cilj zaodeva i sakriva misticizmom. Nacisti su to jako dobro znali. Na miljenje i verovanja Adolfa Hitlera uticala su i dva Engleza, Alister Kroli i Hjuston Stjuart emberlen. Kroli se rodio 1875 godine u Vorviksajeru, a posle naputanja univerziteta u Kembridu uao je u red Zlatne zore, 1898 godine. Posle raspada reda putovao je u Meksiko, Indiju i na Cejlon gde je upranjavao jogu i upoznao budizam. To je okupiralo njegovo okultno interesovanje do 1904 godine, do doivljaja u Kairu, kada je posle jednog ezoterijskog rituala pao u trans i svojoj eni Rouz poeo da kanalie tekst koji mu je "slao" egipatski bog rata, Horus. Dobio je nalog da bude u svojoj hotelskoj sobi u odreeno vreme i tri dana uzastopce komunikator mu je slao tekst koji je Kroli, tehnikom automatskog pisanja, beleio. Tako je nastala "Knjiga zakona". Staro doba Ozirisa bilo je zavreno i zamenilo ga je doba Horusa. Staro doba e se zavriti u krvi (i zaista, Prvi svetski rat je to potvrdio), a
278

Adotf Hitler i Rotildi

stari vrednosni sistem religioznosti, demokratije, oseanja i humanosti e biti odbaen od rase nadljudi. Izdiktirani tekst je pun mrnje prema slabima, bednima i ponienima, podsea na bes drevnih bogova koji se obruavaju na uplaenu pastvu. Komunikator je Krolija poistovetio sa Zveri 666 iz Otkrovenja, koja e unititi hrianstvo, i od 1909 godine Kroli, pod uticajem ovog uenja, tanije ove negativne svesnosti (koja vodi i iluminate) u oboavanju Svevideeg oka, postaje vodei mag u Evropi. Dolazi na elo OTO-a i njegova uenja stiu sve vie pristalica u odreenim krugovima. Slian uticaj imao je i emberlen (Komitet 300). Roen je u Engleskoj 1855, a u Nemaku se doseljava 1882 godine. Oenio se Evom, cerkom Riharda Vagnera, a veliku slavu stekao je knjigom "Temelji devetnaestog veka". Svoje knjige je takoe pisao u transu, posednut od istih demona kao i Kroli, koji su ga doveli do vie nervnih slomova na takav nain da je u svojoj autobiografiji napisao da se ne sea da je napisao tekstove koje je potpisao kao svoje. Ono to je Hitlera privuklo u emberlenovim knjigama bila je teza da sve civilizacije potiu od arijevske rase iji su najistiji predstavnici Nemci, a da su Jevreji neprijatelji koji e zagaditi arijevsku krv. Nemaki kajzer Vilhelm II, i Hitler, smatrali su emberlena prorokom. On je postao savetnik nemakog cara i dosta uticao da ovaj krene u Prvi svetski rat, kako bi se ispunilo "proroanstvo" o svetskoj vlasti. emberlen je dobio gvozdeni krst za svoje "zasluge", a umro je 1927 godine potpuno slomljena duha i tela. Ono to je manje poznato je da je i Hitler heroj iz Prvog svetskog rata i nosilac jednog od najviih nemakih odlikovanja, koje je dobilo samo etvoro ljudi u toku Prvog svetskog rata, a emberlena je upoznao posredstvom Alfreda Rozenberga, izbeglice iz Rusije, Jevrejina poreklom, i sataniste. Rozenberg je Hitleru dao primerak "Protokola sionskih mudraca" (o emu e vie rei biti u posebnom poglavlju), koji e u glavi Adolfa Hitlera izazvati ekstatino oduevljenje i potvrditi njegove najsumanutije ideje. U predveerje Prvog svetskog rata, Hitlera je u Beu upoznao doktor Johan Valter tajn i bio zaprepaen poznavanjem i analizama "neukog" Hitlera, napisanih u vezi najteeg i najboljeg nemakog srednjevekovnog speva "Parsifal" Volfraraa fon Eenbaha, oko koga su najvei nemaki lingvisti, strunjaci za poeziju i staroneraaki jezik, decenijama lomili struna koplja. Po tajnu, koji je morao da pobegne u Englesku kada je Hitler doao na vlast 1933 godine, dubina 279

Dosije Omega Hitlerovog uvida u znaenje epa bila je fascinantna i do danas se smatra neprevazienom, to naravno nije popularno rei, tajn je uskoro shvatio da je ovo poznavanje postignuto upotrebom droga (meskalina), to je dovelo do proirenja Hitlerove svesti i uvida u vie nivoe svesnosti, pa je Hitler sebe prepoznao u liku zlog Klingsora i smatrao da je njegova reinkarnacija. O luciferskoj posednutosti Hitlera pisao je Herman Rauning u knjizi "Hitler govori":
"...Bez ikakve sumnje, Hitler je bio posednut od sila izvan njega skoro demonskih sila za koje je pojedlnac po imenu Hitler bio privremeni nosilac. Meavina banalnog i natprirodnog stvorila je nepodnoljiv duaiitet ega ste bili svesni u njegovom. prisustvu... Bilo je to kao da gledate u bizarno lice iji izraz kao da odraava neuravnoteeno stanje uma, praeno uznemirujuim utiskom skrivene moi."

Hitlerova opsednutost "natovekom" i njegov strah pred ovim biem, njegove none more i napadi paranoinog straha govore da je ovaj entitet verovatno bio vidljiv za Hitlera. Engleski ezoterik Trevor Ravenskroft, uz pomo Johana Valtera tajna, zakljuio je u knjizi "Koplje sudbine" da je Hitler u magijskira ritualima prizvao monog demona Levijatana (biblijskog Satanu, poznatog i kao Uroboros, zmiju koja grize sopstveni rep) i kasnije nije mogao da ga se oslobodi. Posle Prvog svetskog rata Hitler se doselio u Minhen. Radio je na organizovanju pijunske mree unutar radnikog pokreta i obrauna sa Vajmarskom republikom. Tu je naiao na malu, patetinu politiku partiju po imenu Nemaka radnika partija. Ona je bila "istureno odelenje" ezoterijskog tajnog drutva Nemaki red (Germanen Orden), koje je bilo ekstremno nacionalistiko i antijevrejsko. Iz ovog reda nastala su slina drutva, ukljuujui zloglasno Drutvo Tule. To je navodno bila drevna izgubljena civilizacija na severu u kojoj su iveli ljudi plave kose i plavih oiju. Osniva Drutva Tule bio je Rudolf Glauer, astrolog, koji je promenio ime i postao baron fon Zebotendorf. Njegov program je bio revolucija protiv Jevreja i marksista, a za nemaku rasu gospodara. Iz ovog drutva nikla je Nemaka radnika partija, koja e jednog dana postati Nacional-socijalistika partija. Drugi znaajan okultista u Hitlerovom ivotu bio je Ditrih Ekart, alkoholiar, narkoman, glavni urednik partijskog lista "Folkien Beobahter", lan Drutva Tule, ovek koji je u Hitleru prepoznao nemakog 280

Adolf Hitier i Rotildi

"mesiju". On je odgovoran za Hitlerovo uvoenje u magijske rituale i tajna drutva, a svom prijatelju u pismu iz 1923 godinc, kae: "Sledite Hitlera! On e igrati, ali ja sam taj koji bira muziku. Dali smo mu sredstva komunikacije sa Njima. Ne alite za mnom: ja sam uticao na istoriju vie od bilo kog Nemca". Hitler je bio lan jo jednog ezoterijskog drutva, Luminozne loe ili Vril drutva. Nemaki naunik, strunjak za rakete Vili Lej, koji je pobegao iz Nemake, otkrio je postojanje Vril drutva i verovanje nacista da e stupiti u kontakt sa rasom nadljudi koji ive u unutranjosti zemlje i ovladati Vril energijom. Nekoliko ekspedicija upueno je na razne tacke zemljine kugle - Brazil, Severni pol, Juni pol, kako bi pronale ulaz u podzemlje planete. Ostvareni su kontakti i sa nekim seklama na Tibetu, jer se verovalo da lame, i sam Dalaj lama, znaju ulaz u ambalu, mitski podzemni grad u kome ivi Kralj straha, ili Gospodar sveta. Lame iz sekte Zeleni zmaj boravili su sve vreme Drugog svetskog rata u Nemakoj, gde su se bavili magijskim ritualima, i svi izvrili ritualno samoubistvo kada su Rusi uli u Berlin Bilo je evidentno da su nemaki konstruktori aviona i letelica ili ispred svog vremena. Pred kraj rata, nekoliko meseci pre kapitulacije, poeli su probni letovi onih letelica koje danas zovemo "leteim tanjirima". Interesantno je da je jedan model nosio oznaku Vril-7. Da li to znai da su nacisti otkrili tajnu Vril energije? Ovo je vrlo znaajna tema, ma koliko zvuala neverovatno, pogotovo to su sve konstruktore i prototipove letelica na kraju rata preuzeli Amerikanci, i u najveoj tajnosti nastavili rad na njima do dananjeg dana.* lanstvo Tule inili su najpoznatiji okultisti Nemake tog doba i nacisti iz samog vrha nacistike Nemake, meu njima Hajnrih Himler, Herman Gering, Rudolf Hes, Alfred Rozenberg, Julijus trajher, Karl Haushofer, ali i ljudi koje tu niste mogli da oekujete - Rudolf tajner, koji se kasnije odvojio, osnovao Antropozofsko drustvo i distancirao od nacizma. Jo jedna od Hitlerovih okultnih opsesija vezana je za Koplje sudbine, kojim je po legendi rimski centurion Longin probo bok Isusa razapetog na krst. Ovo koplje ima magijsku mo, po verovanju okultista, i
*Ovo e biti tema jedne od mojih buduih knjiga. 281

Dosije Omega ko je u njegovom posedu vlada svetom u dobru ili zlu. Kada je Nemaka anektirala Austriju 1938 godine, prvu stvar koju je Hitler uzeo iz Hofburga bilo je Koplje. Posle rata Ajzenhauer ga je vratio Austrijancima, a moe se danas videti meu kraljevskim nakitom Habzburga u Hofburgu, jer su Habzburzi sarn vrh iluminatske piramide prikazane na poleini amerike novanice od jednog dolara (o tome u kasnijem poglavlju), mada neki kau da je original Koplja kod Rokfelera, a u Be je vraena kopija. Da ne ulazimo u polemiku oko Koplja, jer to nije bitna tema ove knjige, samo u reci da je moje miljenje da je Koplje u Hofburgu pravo, jer potvruje "svetsku vlast" Kurla Valdhajma, jedno vreme generalnog sekretara UN-a, inae naciste, iluminata i ralnog zloinca sa Kozare, a Koplje e potvrditi i buduu svetsku vlast Karla fon Habzburga, o emu u takoe pisati u jednom od sledeih poglavlja. Da zaokruimo prvo priu o nacistikom okultizmu. Sem Hitlera, opsesivni okultista bio je i Hajnrih Himler. Svoje okultno znanje usmerio je u najmranijem pravcu koji je rezultirao osnivanjem SS-a, a ta organizacija je epitom ukupnog ezoterijskog verovanja nacista. Znak duplog "S" izabrao je lino Himler, a zapravo je re o sig runi. U lanstvo su primani iskljuivo "rasno isti", a njihova obuka nije bila sarno vojna ve i ezoterijska, gde je itanje runa (bacanje kamenia sa urezanim znacima rune na osnovu ega se itala sudbina) bilo obavezno. SS je bio zamiljen kao tajno, crnomagijsko drutvo. Njihovi rituali bili su preuzeti iz drugih vojno-svetenikih redova, vitezova templara i jezuita. Najvie inicirani lanovi, njih trinaest, inili su Veliki savet vitezova, na ijem elu se nalazio Veliki majstor Hajnrih Himler, a crnomagijski rituali su obavljani u zamku Vevelsburg u Vestfaliji, kojeg su esesovci kupili 1933 godine i preuredili za odravanje rituala. U prvom delu knjige spomenuo sam Majkla Akvina, potpukovnika amerike armije, osnivaa cmomagijskog drutva Hram Seta i lana satanistike crkve i najblieg saradnika andora Laveja. Akvino je u zamku Vevelsburg izveo ritual prizivanja Princa tame, 1982 godine. Naime, Akvino se divi "magijskom opredelenju" nacistikog Anenerbea, i svoje sledbenike u Hramu Seta smatra magijskim naslednicima svog uzora. Akvino o nacistima pie: "Veina nacista je bila u stanju da postigne transfer svesti jedino u zemaljskom smislu, u vrsti ekstatine nesebinosti stvorene i odravane propagandom. Ali monasi-vitezovi predratnog SS-a mogli su da prezru, ak voljno prigrle, smrt ljudskog tela, jer je svest bila preusmerena na 282

Adotf Hitier i Rotildi vii ivotni oblik, onaj hegelijanske drave, i pojedinano rtvovanje u pravcu jaanja tog ivotnog oblika koji e doprineti njihovoj besmrtnosti. Sve reference smrti pojedinca u SS-u, kao to su simboli mrtvake glave i ritualno zavetovanje na vernost do smrti, bili su u stvari injenica arogantne afirmacije besmrtnosti." Ovakvo neskriveno divljenje prema navodnoj spremnosti na rtvovanje "za ast otadbine" SS-a nije usamljen sluaj u amerikoj vojsci i u Akvinovom sluaju vodilo je do identifikovanja sa idealima SS-a. Zato je odlazak u zamak Vevelsburg bio dugo eljeni trenutak. Ono to je eleo da poseti bila je Mermerna sala, kruna sala koja je izgraena na mestu nekadanje kapele. Prema Akvinu, inspiracija je bila Sala Grala, koju je po Hitlerovim instrukcijama realizovao Alfred Roler za opersku predstavu "Parsifala" u Bajrojtu, 1934 godine. Na podu od crvenog italijanskog mermera nalazi se disk od tamno zelenog mermera. iz koga izlazi dvanaest krakova. Ovaj disk je tumaen kao "solarni simbol", a u stvari je tajni magijski sigil ezoterijskog reda poznatog kao Vestfalien Femgerihte, ili skraeno Vem. Ovo je bilo mesto okupljanja nacista-vitezova koji su verovali da su deo iste magijske tradicije. Ispod Mermerne sale, u tajnoj odaji poznatoj kao Sala mrtvih, Akvino je izveo ritual invokacije Princa tame. To je bio jo jedan dokaz da nacizam i satanizam, zajednu ali i odvojeno, ive i danas. Prikriven kontinuitet nacistikog ureenja Evrope doivljavaju danas svi oni koji ne znaju korene Evropske zajednice. Hitler je osmislio Evropsku ekonomsku zajednicu (Europaische Wirtschaft-gemeinschaft), a ideju je prvi izneo takode Austrijanac, grof Rihard N. KudenhoveKalergi 1923 godine, u knjizi u kojoj predlae stvaranje Ujedinjenih drava Evrope. Ime je dobio po kompozitoru Rihardu Vagneru, o kome je Hitler rekao da ko bude razumeo Vagnera razumee i nacistiku Nemaku. Bliski prijatelj grofovog oca bio je Teodor Hercl, osniva cionizma. Grolbva knjiga zvala se "Pan Evropa" i dovela je do stvaranja Pan-evropske unije (zvui li vam ovo poznato?) sa ograncima irom Evrope. Ovaj koncept podrali su vodei evropski politiari, izmeu nstalih Vinston eril. zatim ameriki establiment, Don Foster Dals, Nikolas Marej Batler, predsednik Kolumbija univerziteta i Karnedijeva fondacija za meunarodni mir, dr Stiven Dugan. osniva i prvi predsednik Instituta za obrazovanje, koji je u potpunosti kontrolisao Savet za meunarodne odnose. U svojoj autobiografiji grof je napisao: 283

Dosije Omega "Poetkom 1924 godine dobili smo poziv od barona Luja de Rotilda. Jedan od njegovih prijateija, Maks Varburg iz Hamburga, proitao je moju knjigu i poeleo da nas upozna. Na moje veliko iznenadenje (kako da ne!) Varburg je spontano (obavezno!) ponudio 60.000 zlatnih maraka kao podrku pokretu za prve tri godine... Maks Varburg, koji je bio jedan od najuzvienijih i najmudrijih ljudi koje sam sreo, imao je princip da finansira ovakve pokrete. U toku celog ivota ostao je iskreno zainteresovan za Pan-Evropu. Maks Varburg je organizovao svoje putovanje u Ameriku 1925 godine, kako bi me upoznao sa Polom Varburgom i Bernardom Baruhom." Oni koji su fmansirali boljeviku revoluciju i obe strane u svetskim ratovima, ukljuujui Adolfa Hitlera, stajali su iza stvaranja i Evropske zajednice i Ujedinjenih nacija. Prvi korak u stvaranju Evropske zajednice bilo je donoenje odluke o ujedinjenju industrije uglja i elika, u julu 1952 godine. kroz Evropsku zajednicu uglja i elika, ime su ove industrijske grane u Zapadnoj Nemakoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu dole pod jedinstvenu kontrolu. Ova organizacija je odreivala cene, odluivala o investicijama, a odluke donosila glasanjem. Ova zajednica je poznata i pod imenora "umanov plan" (nazvan po francuskom ministru inostranih poslova i kasnijem premijeru Robertu umanu), ali pravi ovek u pozadini bio je an Mone, direktor Komisije za planiranje. Mone i njegovi mentori iz Saveta za meunarodne odnose pokuali su da stvore evropsku armiju po istom konceptu. Pozvali su na sveopte razoruanje i stvaranje jedinstvene evropske armije, ali je to koncept koji tek na kraju ovog veka dobija svoje konkretne obrise. U Rimu je 25 marta 1957 godine potpisan akt kojim je est zemalja stvorilo Evropsku ekonomsku zajednicu ili Zajedniko triste, i Evropsku zajednicu za atomsku energiju (Evratom). Jedinstven evropski akt kojim su ukinute trgovinske barijere u zapadnoj Evropi i ugo, vor u Mastrihtu 1992 godine, zavrni su delovi plana za stvaranje Ujedinjenih drava Evrope. Ovaj oprezni pristup, od skoro pedeset godina, sluio je samo jednom cilju, da evropska javnost neosetno prihvati gubitak nacionalne suverenosti u korist svetske drave. Obini gradani nisu bili u stanju da sagledaju kuda vode pojedinani, ak nekonzistentni potezi, ali se sada vidi da je skoro svaki deli doao na svoje mesto. Interesantno je da je Josif Staljin, u knjizi "Marksizam i nacionalno pitanje", napisao: 284

Adolf Hitler i Rotildi "Podelite svet u regionalne grupe, kao tranzitnu fazu do svetske vlade. Stanovnitvo e lake odustati od nacionalne lojalnosti, prvo ka neodreenoj regionalnoj lojalnosti, a onda e prihvatiti svetski autoritet. Kasnije, svi regioni se mogu podvesti pod svetsku diktaturu." Staljin je ovde govorio o konceptu svetske diktature proleterijata, to ije daleko od generalne ideje zagovornika Novog svetskog poretka, jer su i boljevika Rusija i nacistika Nemaka, kao primeri svemone, korporativne drave, prototip budue svetske diktature sa robovlasnikim ureenjem. Veliki srpski teolog, dr Justin Popovi nadahnuto je pisao o pitanju Evrope, prelomljeno kroz analizu knjievnog dela Fjodora Dostojevskog. Na Vidovdan 1940 godine, Justin je o Dostojevskom napisao: "U Evropi nije bilo ni mislioca, ni filosofa, ni pesnika, koji je kao Dostojevski snano i svestrano osetio velianstvenu dramatinost i jezivu traginost evropskog oveka i svih njegovih tekovina." Dostojevski se bavi ovim fenomenom u svom romanu "Idiot" (1868 godine), kroz ono to govori glavni junak, knez Mikin: "Rimokatolicizam je isto to i nehrianska vera. To prvo, a drugo, rimokatolicizam je gori od ateizma... Rimokatolicizam veruje da se bez svesvetske driavne vlasti Crkva ne moe odrzati na Zemlji, pa vie: Non posumus! Po mom miljenju, rimokatolicizam nije uopste ni vera, nego neposredan, odluan nastavak Zapadne rimske imperije, a kod njega je sve potinjeno toj misli, poevsi od vere...". Pitanje Svetog rimskog carstva i dinastije Habzburga razmatrau u jednom od narednih poglavlja, a sada da se vratimo poreklu Adolfa Hitlera. Kroz knjigu se provlai jedna vrlo jasna linija koja bi mogla uproeno da se rezimira konstatacijom da su nacizam i Hitlera stvorili Rotildi! Oni su bili ti koji su aranirali Hitlerov dolazak na vlast kroz tajna drutva iluminata u Nemakoj kao to su Thule-Gesellschaft i Vril-Gesellschaft. Rotildi su ti koji su finansirali Hitlera kroz "Bank of England" i druge engleske i amerike izvore kao to je "Kun i Leb banka" koja je finansirala i revoluciju u Rusiji. Samo srce Hitlerove ratne maine inio je gigant "I. G. Farben", kojeg sam spominjao ve vie puta i koji je imao i svoj ameriki 285

Dosije Omega ogranak koji su kontrolisali Rotildi, kroz svoje "egrte" Varburge. Pol Varburg je sedeo u upravnom odboru amerikog "I. G. Farbena". Zapravo, Hitlerov "I. G. Farben" koji je rukovodio robovskim konc-logorom Auvic, u kome je troio jedan od svojih kljunih "proizvoda", Ciklon B, bio je ogranak ogromnog "Standard Oila" (danas "Ekson") iji su zvanini vlasnici bili Rokfeleri, ali iza njihove imperije oduvek kao kontrolori stoje, naravno, Rotildi. U oba svetska rata novinske agencije u Nemakoj bile su u vlasnitvu Rotilda, koji su znali da kontrolisu i filtriraju informacije koje su ulazile i izlazile iz Nemake i tako doziraju, poveavaju ili smanjuju tenziju, koja je pojaavala ili stiavala ratne operacije, zapravo tok rata, onako kako je odgovaralo ovim "vladarima iz senke". Iluminati su opsednuti "krvnom lozom" i genetskim kodom koji vrlo paljivo reproduciraju i prate u onima koje guraju na vlast. Svi ameriki predsednici, ukljuujui i budueg, Dorda Bua mlaeg, (upravo dok zavravam knjigu traju "preganjanja" ko e biti predsednik, eksponent Iluminata, koji su po nalogu Rotilda "pustili niz vodu" Izrael i prepustili ga na milost i nemilost Arapa iju naftu ele, i Jevreja iji lobi u Americi ulae poslednje atome snage, novca i uticaja kako bi njihovi kandidati, Gor i Liberman, pobedili i zaustavili propast), a da ne govorimo da su mnogi evropski lideri u vreme Drugog svetskog rata, eril i Staljin, takoe genetski vezani za "plavu krv". Ona se tako zove jer pripada neemu to nema genetske veze sa veinom oveanstva u svetu, ali to nije tema ove knjige i o tome u, moda, pisati nekom drugom prilikom. Vratimo se Hitleru. Prema psihoanalitiaru Valteru Langeru i njegovoj knjizi "Hitlerov um", Rotildi su pomagali Hitlera iz jednog vrlo prostog razloga - HITLER JE BIO ROTILD! Iz ovog ugla gledano, sve se savreno uklapa, od podrke nemakih iluminata (zar zaista mislite da "kloar", kako Hitlera opisuje zvanina istorija i to "nauno", moe da postane nemaki mesija), koja je dovela Hitlera do mesta apsolutnog diktatora, gospodara ivota i smrti, do podrke engleske kraljevske kue Vindzor (ne zaboravite, oni su zapravo Nemci, iz plemike kue Zakse-Koburg-Gota) i njenog lana i ratnog heroja lorda Mauntbatena, koji je delimino Rotild (i satanista, to je manje vano, ali karakteristino). Zato nije udno to je i nemako plemstvo, stare junkerske porodice koje svoje poreklo znaju vekovima unazad, vatreno podravalo Hitlera. Jednostavno, znali su ko je. Langer pie: 286

Adolf Hitter i RotSildi "Adolfov otac, Alojz Hitler, bio je nezakonito dete Marije Ane ikelgruber. Zvanino se smatra da je otac Alojza Hitlera (ikelgrubera) hio Johan Georg Hajdler. Ima onih koji su ozbiljno sumnjali da je Hajdler bio otac Alojza... Jedan austrijski dokument pokazuje da je Marija Ana Sikelgruber ivela u Beu u vreme kada je ostala trudna. U to vreme je radila kao slukinja u kui barona Rotilda. im je porodica otkrila njenu trudnou poslala je nazad kui, gde se Alojz rodio."

Langerove informacije potiu iz materijala Gestapoa, jer je 1940 godine visoki oficir Gestapoa, Hansjurgen Keler, napravio slubenu zabeleku o istrazi koju je naredio austrijski kancelar Dolfus u vezi porekla Hitlerove porodice. Originalne Dolfusove nalaze Keler je dobio, nckoliko godina pre, lino od Hajdriha, efa nacistike tajne slube. Dosije je, pie Keler, izazvao takvu pusto kao to nijedan dosije na svetu nije izazvao. Keler dalje pie:
"...Druga gomila u plavoj fascikli sadrala je dokumenta koja je sakupio Dolfus... Njegov zadatak nije bio teak, kao ovek na elu Austrije lako je mogao da otkrije sve line podatke porodice Adolfa Hitlera, koji je roen na austrijskom tlu... Originalne krstenice, policijske kartice za registraciju, protokoli, itd, sve je to bilo u dosijeu, i na osnovu toga je austrijski kancelar sklopio sve pojedinane delove ove slagalice, stvarajui manje vie loginu celinu... Mlada sluavka... (Hitlerova baka)... dola je u Be i postala sluavka koja je radila u kuama bogatih porodica. Ali nije imala sree. Posto je bila zavedena, i trebala da rodi dete, vratila se kui u svoje selo... Kod koga je mlada devojka bila u slubi u Beu? Otkriti to nije bio teak problem. Jako rano u Beu je bio uveden sistem obavezne policijske registracije. I posluga i poslodavac bi bili kanjeni ako zanemare ovu obavezu. Kancelar Dolfus uspeo je da otkrije ovu registracionu kartu. Mlada, bezazlena sluavka radila je u rezidenciji Rotilda... i Hitlerovog dedu treba traiti u ovoj velianstvenoj kui. Dolfusov dosije zakljuen je ovim dokumentom.'"

Da li su ova kopanja po prolosti brinula Hitlera, da li ih je nasluivao, da li je po "anlusu" Austrije zatakao neprijatnu istinu? Lenger o tome kae:
"Meni se ini da je Hitier znao za svoje poreklo pre kancelarovih istraivanja. Kao i njegov otac pre njega, kada su okolnosti postale 287

Dosije Omega teke, Hitlerovi su preli u Be. Hitlerov otac je napustio svoje rodno selo u mladosti, da bi potraio sreu u Beu. Kada je Adolf postao siroe, posle majine smrti u decembru 1907, otiao je u Be odmah posle sahrane. Tu kao da je nestao u toku prvih deset meseci boravka. Ovaj period je za istraivae potpuna misterija. Ima smisla, kada je ustanovljeno da je Hitler bio Rotild, da je pozvan da se upozna sa svojim roacima i da porodica proceni njegove potencijale za svoje budue poduhvate." Rotildi, i drugi iluminati, bili su poznati po tome to su imali mnogo vanbranih potomaka, u okviru svog tajnog programa odgajanja dece, koja su davana lanim roditeljima koji su ih podizali kao svoju. Zato izgleda udno kako su "obina deca" skromnog porekla uspevala da se uzdignu do samih vrhova vlasti, bogatstva i moi. Neki od njih su, ne znajui, imali programiran uspon. Hitler je takoe imao decu, roenu i odgajanu po ovom principu, iako se zvanicna istorija upinjala da dokae kako se nije enio, pa saraim tim nije ni imao decu. Njegovi potomci su danas sigurao meu nama, nose druga imena, ive u raznim zeraljama, ali se ka vrhovima moi uzdiu sa saznanjem o svom tajnom poreklu. Ovo vam se ini neverovatnim? Hitler je imao problema sa optubom da je bio u vezi sa svojom roakom Geli Raubal i da je sa njom imao vanbranu erku. Geli to nije mogla da potvrdi (ili opovrgne), jer je misteriozno ubijena 1931 godine, odmah po roenju erke. Ostaje da razreimo koji Rotild je mogao da bude Hitlerov deda. Uvidom u dokumentaciju ispada da je u vreme roenja Alojza Hitlera, 1837 godine, jedini Rotild koji je iveo u Beu bio Solomon Mejer. Njegova ena nije ivela s njim, jer je brak bio u takvom stanju da je radije ivela u Frankfurtu. Njihov sin Anselm Solomon takoe je ceo ivot proveo u Parizu i Frankfurtu, daleko od oca. Da je Solomon bio jedini kandidat za Hitlerovog dedu potvruje knjiga Hermana fon Goldmita, iji otac je bio Solomonova desna ruka, objavljena 1917 godine, u kojoj o Solomonu pie: "... da je etrdesetih godina prolog veka razvio neoprezni entuzijazam prema mladim devojkama... i ...imao je brojne avanture sa vrlo mladim devojkama, koje je policija zatakavala." Dokaz da je Hitler bio poreklom Rotild vidi se i iz naina kako su se u Nemakoj posle Prvog svetskog rata stvarale politike i ekonomske 288

Adolf Hitler i Rotildi

okolnosti koje je Hitler direktno eksploatisao u svom usponu na vlast. Jedan od Hitlerovih finansijera, Fric Tisen, izjavio je 1945 godine u jstrazi: "Prihvatanjem Jangovog plana* i njegovih finansijskih principa sve se vie poveavala nezaposlenost, dok se milion ljudi nije nalo bez posla. Ljudi su bili oajni. Hitler je rekao da e on reiti problem nezaposlenosti. Vlada je u to vreme bila slaba, a situacija je bivala sve gora. To je bio razlog ogromnog uspeha Hitlera na izborima. Kada su izbori odrani, dobio je 40% glasova." Austrijska spisateljica i istraiva Gertruda Elijas identifikovala je Hjalmara ahta kao glavnog posrednika izmeu nacista i bankarske elite u Londonu. aht je bio Hitlerov savetnik za finansije i predsednik "Rajhsbanke". Na dokumentu ahtovog naimenovanja, 17 marta 1933 godine, nalaze se dva potpisa - Adolfa Hitlera i Maksa Varburga, potrka Rotildovih. aht je, inae, vrlo cenjena linost ak i danas u bankarskim krugovima u Evropi, jer je 28 februara 1930 godine osnovao "Banku za meunarodno poravnanje" u Bazelu.** Osnivaki kapital su obezbedile Belgija, Nemaka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Japan, kao i "Morgan kompanija" iz Njujorka, "Prva nacionalna banka Njujorka" i "Prva nacionalna banka ikaga". Gde god vidite u naslovu "Prva banka" neega, znajte da tu banku totalno kontrolie Komitet 300. Trenutno u BIS-u uvaju 192 tone zlata iz oko stotinu zemalja. Ukupan kapital od 120 milijardi dolara koristi se delora za kreditiranje lanica, zatitu domaih valuta ili za poravnanje platnih bilansa. Vratimo se ahtu. U Engleskoj, kljuna figura bio je Montagju Norman (Komitet 300), guverner "Bank of England" (koju kontroliu
*Nemaka se posle Prvog svetskog rata katastrofalno zaduivala, u okviru Dejvisovog plana, kratkoronim kreditima, tako da je 1929 godine dug Nemake meunarodnim bankama iznosio esnaest milijardi dolara(!) to je bila enormna suma u to vreme. Predloeno je novo reenje od strane Ovena D. Janga, koji je bio eksponent "Morganove banke" i "Deneral Elektrika". Plan je bio genijalan. Otplata dugova se vie nije mogla vriti robama i sirovinama ve iskljuivo novcem. Nemaka ekonomija je bila unitena preko noi. **U BIS-u (Bank of International Settlements) se nalazi zlato bive SFRJ vredno est stotina miliona dolara i ova banka e presuditi kako e to zlato biti podeljeno meu bive republike SFRJ, sada samostalne drave. 289

Dosije Omega Rotildi) i bliski prijatelj ahta. Kada je Hitler izabran, ponuen je kredit nacistima. aht i Norman su se sreli jo jednom, 11 juna 1934 godine u Nemakoj, i dogovorili nove kredite za Hitlera. Posle invazije ehoslovake, 1939 godine, Norman je uradio jo jednu neverovatnu stvar - prebacio je Hitleru eko zlato deponovano u Londonu, uz saglasnost Nevila emberlena. Neverovatno, ali iz sada poznate perspektive, Rotildi su pomagali svog roaka preko "Narodne banke Engleske" i svojih slubenika, porodice Norman, koji su bili guverneri "Narodne banke Engleske" kao da je to njihova privatna banka. Jedan deda, Dord Vord Norman, bio je guverner od 1821 do 1872 godine, a drugi deda, lord Kolet, bio je guverner od 1887 do 1889 godine. Montagju Norman bio je u Americi u Rotildovoj firmi "Braun braders", a za to vreme druio se sa porodicom W. A. Delana (Komitet 300), roaka Frenklina Delano Ruzvelta, kasnijeg predsednika SAD. Gertruda Elijas kae da je "Narodna banka Engleske" saraivala sa jednim od vodeih cionista, lordom Berstedom iz "Rojal Da ela", u prebacivanju novca bogatih nemakih cionista u Palestinu. Ovaj novac, kako pie, pomogao je da se stvori ekonomija u tek stvaranoj dravi. "Oni su bili privilegovana klasa emigranata dok je Jevrejima bez imovine odbijan azil i nestali su u Holokaustu." Pretpostavka je, ma koliko ovo surovo zvualo. da je svesno rtvovanje Jevreja od strane "jevrejske elite" (Rotilda i drugih) trebalo da poslui odreenoj svrsi. Rozenberg, zvanini partijski ideolog nacista, je ovek koji je Hitleru doneo "Protokole sionskih mudraca" to je postao osnov nacistike propagande - nemaka arijevska rasa protiv jevrejske nie rase, iz ega je proizaao snaan ujedinjujui faktor "nacija protiv zajednikog neprijatelja" i postao osnov snane kontrole nad nacijom. Ali to su elementi koje su istoriari ve identifikovali. U poslednjih nekoliko godina pojavilo se mnotvo protivrenih informacija koje zbunjuju istoriare i sve vie remete "utvrenu dijagnozu" ta je bio nacizam i hitlerizam. Austrijski pisac, Rudolf Komer, napisao je pre pojave nacista da "... ako se pojavi neka politika partija sa antisemitskim programom kojom upravljaju jevrejski ili polujevrejski fanatici, moraemo da se priuvamo." 290

Adolf Hitler i Rotildi Ernest Haftengl, bliski prijatelj Frenklina Ruzvelta, a poznavao je i Hitlera pre toga, vrlo ozbiljno je shvatio Komerovu primedbu: "Razmiljao sam o primedbi Rudolfa Komera, o antisemitskom programu kojim upravljaju jevrejski ili polujevrejski fanatici, i pao mi je na pamet Rozenberg koji je pojavom odavao Jevrejina, iako bi on sam lestoko protestvovao ako bi neko pomenuo njegnvo poreklo*. Ipak, esto sam imao priliku da ga vidim kako sedi u zadimljenim kafanamu u Brinertrase ili Augustentrase, sa maarskim Jevrejinom po imenu Holoi, koji je bio jedan od njegovih glavnih saradnika. ovek je sebi dao ime Holander u Nemakoj i bio jo jedan od mnogih jevrejskih antisemita... Sumnjao sam da je arijevsko poreklo mnogih drugih, trasera i trajhera koji su izgledali kao Jevreji, kao i Leja, Franka i ak Gebelsa, bilo takvo da bi imali tekoa da dokau svoj pedigre." Pre nekoliko godina engleski list "Dejli telegraf" objavio je istraivanja Brajana Riga, istoriara sa Kembrida, koji je istraivao istoriju svoje porodice iz koje su mnogi lanovi, kao Jevreji, zavrili u Auvicu. Razgovarao je sa mnogim bivim oficirima i vojnicima Vermahta i potomcima poginulih oficira. Iz istraivanja jasno proizilazi da je Hitler ucpobitno znao da su u njegovoj armiji ratovale na hiljade vojnika i oficira jevrejskog porekla, koje je Hitler esto usmeravao na unistavanje pripadnika upravo jevrejske vere. Licemerno je potpisivao dekrete o "istoti njihove nemake arijevske krvi" iako je sedamdeset i sedam generala i visokih oficira Vermahta bilo "meane" krvi ili su bili oenjeni "istim Jevrejkama". Meu Rigovim sagovornicima bio je i nekadanji nemaki kancelar Helmut mit, inae oficir nemakog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu, bez obzira to mu je deda bio "ist Jevrejin". I komandant ratnog vazduhoplovstva, rajhsmaral Herman Gering, falsifikovao je krtenicu svog zamenika, feldmarala Erharda Milha. U dokumentu od 7 avgusta 1935 godine Gering pie: "Hitler je Milha proglasio arijevcem, iako je njegov stvarni otac, Jevrejin Karl Brauer, Erhardov ujak." Polujevrejin je bio i potpukovnik dr Ernst Bloh koji je bio na elu nacistike obavetajne slube u Varavi. Njegov ef, admiral Vilhelm *Rozenbergovo poreklo danas nije tajna za istoriare, ono je jevrejsko, estonsko i francusko. 291

Dosije Omega Kanaris, naredio je 1939 godine da Bloh u Varavi pronae rabina Jozefa mersona, uvenog vou sekte ultraortodoksnih Jevreja Lubavihter, i prebaci ga u Latviju, odakle je posle premeten u SAD. Tu je iveo do svoje smrti, 1994 godine, i bio pravi "vesnik mesije" za svoje sledbenike. Abver je sigumo znao ko je Smerson, ali je verovatno ve tada onima koji su pripremali rat i videli u budunosti stvaranje drave Izrael, ovaj najavljiva Spasioca bio potreban kao vdiki propagator drave Jevreja i povratka u "jevrejsku svetu zemlju". Rig je takoe otkrio da je sedamnaest osoba jevrejskog porekla u toku postojanja nacistike Nemake odlikovano Vitekim krstom, najviim nemakim vojnim odlikovanjem. Takoe je dokumentovao da je 2400 rodaka zavrilo u logorima smrti, a da 1000 onih koji su bili u uniformama nemake vojske nije moglo da im pomogne. Nije li to strano? Od poetka veka, u toku Prvog svetskog rata i u vremenu izmeu dva rata, odvijao se pakleni, minuciozno razraden plan, pokriven nevienora manipulacijom i prevarom svetskog javnog mnjenja kako bi se plan ostvario. Stvaranje i negovanje monstruma, Adolfa Hitlera, ilo je nepogreivom linijom kreiranja uslova za novij svetki rat u kome e izginuti desetine miliona ljudi kako bi se ubrzali procesi stvaranja svetske vlade, njene politike strukture na globalnom nivou i svesti kod ljudi, da je to neophodno kako bi se obezbedila "kolektivna sigurnost" kao osiguranje od buduih svetskih ratova koje "niko ne eli". Tajna kampanja ila je vrlo iroko, od podsticanja Hitlerovih fanatinih pretenzija, poev od knjige "Mein Kampf" (koju je inae za Hitlera napisao Karl Haushofer, koji je priznao da je glavni izvor njegovih ideja za knjigu bio Halford J. Makinder, direktor elitne Ekonomske kole u Londonu), pa do otvorene podrke u engleskim aristokratskim krugovima, od lanova Okruglog stola, Kraljevskog instituta, Komiteta 300, Lajonela Kertisa, Leopolda Ejmerija, lorda Lotijana, Defrija Dosona, vikonta Hejlama, vojvode od Kenta, brata kralja Edvarda VIII i kralja Dorda VI. Edvard nije abdicirao s engleskog prestola, posle jedanaest meseci kraljevanja, zbog udovice, ve zbog otvorenih simpatija prema nacistima, i verovatno je da bi bio protiv rata sa Nemakom, koji se ve pripremao iza kulisa. Illuminati i Rotildi su konstantnim povlaenjem i glumljenjem slabosti i neodlunosti ohrabrivali Hitlera da ide iz jedne avanture u drugu. Zato je na elu britanske vlade bio tragini naivac, Nevil emberlen, koji je verovao da zna ta radi, iako su drugi vukli poteze kojih on nije 292

Adolf Hitler i Rotildi hio svestan i koji e dovesti Hitlera da napravi greku posle koje nee moi nazad - invaziju na ehoslovaku 1939 godine. Koliko je emberlen bio van dogaaja svedoi njegova izjava na Radio BBC, da je sukob izmeu Nemake i ehoslovake bio: "...svaa u dalekoj zemlji izmeu ljudi o kojima mi ne znamo nita." Gertruda Elijas pie: "Ono to je otkriveno je zoprepaujue, ak i u dananje vreme, a to je podatak da su postojali aranmani koji su prethodili prodaji ehoslovake od strane emberlena 1939 godine, koji su Nemaku pretvorili u vojnu supersilu. injenica je da su zavodi "koda", najvea fabrika municije u centralnoj Evropi, koju je kontrotisala francuska firma "najder Kruzo", i najvea eliana kao to je "Vitovic", bili vlasnitvo Rotilda, i sve je to predato Nemakoj... Smrtna presuda (ehoslovakoj) bila je potpisana u kancelarijama "Unilevera" u Ausigu, seditu pronacistike klike." Kad je okupacija ehoslovake okonana, situacija se promenila preko noi. Lord Halifaks je zapoeo propagandnu akciju koja je stvor i l a pravu ratnu paniku, poznatu kao "plaenje ratom". Vlada je pustila u promet prie koje su sa preterivanjem govorile o snazi nemake vojske. U narodu je irena panika kako e Nemci zapoeti rat bacanjem bojnih otrova iz aviona nad Engleskom, pa se poelo sa deljenjem gasnih maski i kopanjem rovova u engleskim parkovima! Lord Lotijan i lord Astor su iznenada poeli da dre govore iji sadraj je bio potpuno suprotan onom to su govorili godinama pre toga. Rat sa Nemakom! - sve je bilo transparentno jasno, jedino to javnost nije mogla ak ni da nasluti prave razloge ove nagle promene. Osramoeni emberlen je otiao, novi premijer je postao Vinston eril. Kakva sluajnost da erilovi imaju bliske veze sa Rotildima. Vinstonovog oca, lorda Randolfa erila, finansirala je kua Rotild dok je bio britanski ministar finansija, sredinom XIX veka, a njegov najblii prijatelj bio je Natanijel Rotild. Kada je umro, ostao je dug Rotildima od 65.000 funti, to je za to vreme bila velika suma. Vinston im je takoe dugovao, i bio dobar prijatelj lorda Viktora Rotilda i njegovog glavnog pomagaa u Americi, Bernarda Baruha. Veza se ne prekida ni danas. Porodica eril je 1995 godine prodala Vinstonove papire, prepisku i 293

Dosije Omega drugu zaostavtinu Memorijalnom fondu za nacionalno naslee za 12,5 miliona funti. Predsednik Memorijalnog fonda, koji je dareljivo odreio kesu, je lord Jakob Rotild. erilovi su odravali bliske veze i sa Bernardom Baruhom i porodicom Sesils. Sesilsi su kontrolisali mreu koju su u svetu razapeli jezuiti, i bili na usluzi drugim vanim porodicama evropske elite kao to su Habzburzi i Crno plemstvo u Italiji. Kada je pre par godina izala knjiga amerikog istoriara Riarda Brajtmana, "Zvanine tajne", poele su une polemike oko njenog kljunog navoda da je britanska obavetajna sluba, pa samim tim i amerika, od kraja 1941 godine, kada je provaljen nemaki sistem kodiranih radio poruka "Enigma", znala za masovno unitavanje Jevreja, ali da nita nije preduzela da to sprei. Ve prilikom napada na Sovjetski Savez poele su da stiu radio vesti o "ienju terena". Izmeu 19 i 22 avgusta vojnici 45-og bataljona ubili su 1059 Jevreja u Slavuti, na junom delu fronta. U Ukrajini je 320-ti bataljon ubio poetkom septembra prvo 4200, a onda jo 2000 Jevreja. U Kamenec-Podolsku, takoe u Ukrajini, nemaka policija masakrirala je dvadeset hiljada Jevreja. Krajem 1941 godine ifrovane poruke postale su vrlo eksplicitae. Sadrale su podatke o deportovanju Jevreja u logore, naruivan je Ciklon B, traili su se strunjaci radi dovrenja Auvica, a onda su u toku sledee tri godine, u bezbrojnim izvetajima, sledile statistike o ubijenima i deportovanima. Zato Zapad nije reagovao? Brajtman je trpeo strahovite kritike zbog iznetih podataka. Opravdavanje utanja esto je imalo bljutav ukus. Po jednima, Britanci nisu reagovali kako Nemci ne bi shvatili da im je ifra provaljena. Drugi su smatrali da je utanje posledica iskustava iz Prvog svetskog rata, kada se ispostavilo da su informacije o nemakim zverstvima u Belgiji i Francuskoj bile propaganda, pa su se plaili da i ovog puta ne dou u istu situaciju. Osim toga, Zapad se plaio reakcije Arapa i njihovog prelaska na stranu nacizma ako se ovaj previe bude zalagao za Jevreje. Kolega istoriar, Don Kigan, napao je Brajtmana u "Njujork Tajmsu" napisavi da nije uzeo u obzir injenicu da su saveznici imali druge prioritete (!) i da su "humanitarni problemi" morali da ostanu u drugom planu. U Londonu je reagovao lord Dener od Braunstona, koji je Brajtmanove teze nazvao "uvredljivim". Nije se naao niko ko bi hrabro izrekao pravu istinu: da je britanska obavetajna sluba MI6, na ijem elu je bio lord Viktor Rotild, namerno zadravala sve ove informacije. Razlog za to je, rekao bih, plan Rotilda i iluminata da se Jevreji u 294

Adoif Hitler i Rotildi Evropi "prorede", i da se ta strana injenica iskorisli posle rata kao jedan od glavnih argumenata za stvaranje drave Izrael! Drugi svetski rat bio je sutinski bitan za planove o globalnoj kontroli. Posle njega, u kratkom roku, stvoren je itav niz institucija globalne ccntralizacije, kao to su Ujedinjene nacije, Evropska zajednica, NATO i itav niz drugih organizacija u oblasti finansija, biznisa i medija. Rotildi su dugo razradivali i ostvarivali plan stvaranja "privatnog carstva" u Palestini, a jedna od kljunih karika bilo je ubeivanje Jevreja da se ponovo nasele u "svojoj domovini". arlsa Rasela, iluminata koji je stvorio drutvo Kula svetilja, poznato kao Jehovini svedoci, inae satanistu i pedofila po tvrdnji njegove ene, finansirali su Rotildi. Trebao im je ovaj kult kontrolc uma, kao to su im trebali mormoni Dozefa Smita, masona trideset i treeg stepena, inae vrlo slinog ustrojstva jehovistima koje su finansirali kroz svoju ameriku filijalu "Kun, Leb i Ko". Svi glavni jehovisti i mormoni su bili u isto vreme i masoni. Jo 1880 godine Rasel je prorekao da e se Jevreji vratiti u svoju domovinu. Nije bio vidovit, znao je da postoji plan koji e se jednom ostvariti. Podsetiu jo jednom na 1917 godinu i Balfurovu deklaraciju, koja je predviala stvaranje Palestine. Naunici su kasnijc dokazali da je pismo napisao, sam sebi, lord Lajonel Valter Rotild. U tome mu je pomogao Alfred Milner, koji je bio na elu Okruglog stola, jedne od najvanijih tajnih organizacija XX veka. Iz ideja i planova Okruglog stola nikli su Bilderberg grupa, Savet za medunarodnc odnose, Trilateralna komisija i Kraljevski institut za medunarodne odnose. Sluajnou, lord Balfur je bio lan tzv. unutranjeg kruga lanova Okruglog stola, a Alfred Milner predsednik, a finansijer, ko bi drugi nego lord Lajonel Valter Rotild. Dve godine kasnije, 1919, odrana je mirovna konlerencija u Versaju. Konferenciju su organizovali i vodili "vitezovi" Okruglog stola Alfred Milner, Edvard Mandel Haus i Bemard Baruh. Jedna od odluka bile su ogromne reparacije koje je Nemaka morala da plati, to je otvaralo put totalnog bankrotstva Ncmake i uzdizalo jednog Rotilda i Hitlera ka vlasti u Nemakoj. Da ovo nisu moje izmiljotine, potvrduju podaci. Amerikog predsednika Vudrou Vilsona "savetovali" su u Versaju pukovnik Haus i Bernard Baruh, Rotildovi ljudi, lideri Okruglog stola u Americi. Britanskog premijera Lojda Dorda "savetovali" su Alfred Milner, Rotildov slubcnik, i ser Filip Sasun, direktni potomak 295

Dosije Omega Majera Amela Rotilda, osnivaca dinastije Rotilda. Francusku je predstavljao or Klemanso, a njegov "savetnik" na konferenciji bio je ministar unutranjih poslova or Mandel, ije pravo ime je bilo Jeroboam Rotild. elite dalje? U amerikoj delegaciji, u kojoj su bila braa Don Foster i Alen Dals, kasnije otvoreni nacisti i podrzavaoci Hitlera, o emu sam ve u ovoj knjizi pisao, kljuna linost bio je ovek Rotildovih, Pol Varburg iz "Kun Leba" i amerike filijale "I. G. Farbena". U nemakoj delegaciji, jedan od lanova bio je njegov brat, Maks Varburg, koji e postati Hitlerov bankar! Njihov domain na "mirovnoj konferenciji" bio je baron Edmond de Rotild, veliki zagovornik stvaranja drave Izrael. Ovo naseljavanje Izraela poelo je upravo 1880 godine, kako je Rasel prorekao, kada je Edmond de Rotild poeo da finansira ruske Jevreje kako bi doli u Palestinu da osnuju naselja, farme i fabrike, i ponu nov ivot. Iako je Edmund de Rotild nazivan "ocem Izraela" i bavio se ovim projektom do svoje smrti 1934 godine, njegov pravi cilj bio je unapreenje interesa Rotilda, a prema Jevrejima se odnosio sa prezirom i upravljao gvozdenom rukom farmama i fabrikama u Palestini. Kada su se 1901godine jevrejski naseljenici poalili na njegove diktatorske manire u upravljanju "Jiuvom", baron Rotild je odgovorio:
"Ja sam stvorio Jiuv, ja lino. Prema tome, nijedan ovek, bilo kolonista ili organizacija, nema pravo da se mea u moje planove..."

U ovoj jednoj reenici vidi se pravi stav Rotilda prema jevrejskom narodu. Svi koji su se nali na njihovom putu nemilosrdno su uklonjeni. Cionistika teroristika organizacija ubila je grofa Bernadota, meunarodnog posrednika, 17 septembra 1948 godine, zato to je hteo da predloi novu rezoluciju u Ujedinjenim nacijama o razdvajanju zaraenih strana u Palestini. Edmond de Rotild je bio veliki prijatelj Teodora Hercla, jednog od voda cionistikog pokreta, kao i Haima Vajcmana, drugog velikog lidera ovog pokreta. Jednom prilikom mu je rekao:
"Bez mene, cionizam ne bi uspeo, ali bez cionizma, moj rad bi bio potpuno zaustavljen."

Ovim tezama daje potvrdu izjava P. W. Bote, biveg predsednika June Afrike, data 1998 godine: 296

Adolf Hitler i Rotildi "Imao sam nekih udnih poslova sa engleskim Rotildima u Kejptaunu, kada sam bio predsednik.", rekao je i ispriao mranu priu koja sve govori o Rotildima. Prvo su zatraili sastanak sa njim i njegovim ministrom inostranih poslova Pikom Botom (nisu u srodstvu), inae iluminatom. Na tom sastanku, Rotildi su mu rekli da se na bankovnim raunima u vajcarskim bankama nalaze ogromne sume novca koji je nekad pripadao nemakim Jevrejima, i da je slobodan za investiranje u Junu Afriku ako se dogovore o kamatnim stopama. Bilo je to bogatstvo oteto nemakim Jevrejima koji su stradali pod nacistikim reimom, to je nedavno otkriveno i pojavilo se u svetskoj javnosti. Rotildi su, od kraja rata, taj novac obrtali kao svoj! P. W. Bota je odbio taj novac, ali je Pik Bota napustio sastanak u drutvu Rotilda i mogue je da je neki dogovor kasnije napravljen. Juna Afrika je inae bila polje irokog delovanja Rotilda, prvo preko njihovog oveka Sesila Dona Roudsa, kao i Barnija Barneta, Alfreda Bejta i porodice Openhajmer, koji ve dva veka pljakaju Junu Airiku nemilice eksploatiui njena prirodna bogatstva. Openhajmeri su toliko veliki i moni da, recimo, Rokfeleri u odnosu na njih deluju kao siromani roaci iz provincije. Openhajmeri su vlasnici giganta po imenu "Anglo Amerikan Korporejn" koji eksploatie zlato i dijamante i kontrolie svetsko trite dijamanata odredujui kvote i cene, a novac se preko kompanije "Minorko" na Bermudima reinvestira u SAD. Ne moe se ni naslutiti koliki je novac u pitanju u proteklih pola veka uao u SAD, ali se pretpostavlja da je jedna od najveih svetskih banaka. "Sitikorp", pod njihovom kontrolom. Openhajmeri su preuzeli kontrolu i nad svojirn najveim rivalom u Junoj Africi, "Konsolidejitid Gold Filds", kupivi 28% akcija, i diktiraju uslove proizvodnje i prodaje zlata, dijamanata, platine, titana, bakra, gvoa, urana i pedeset i dva druga metala i minerala koji se proizvode u Junoj Africi. Nije zato udo to su Openhajmeri kljuni lanovi Okruglog stola i Komiteta 300. Jedan od najveih pekulanata na berzama irom sveta, u slubi Novog svetskog poretka, je Dord Soro, maarski Jevrejin sa amerikim pasoem. Na berzama pekulie milijardama dolara sa ciljem destabilizacije valuta i trita stvarajui enormne profite u tom procesu. Organizacija preko koje idu pekulacije zove se Kvantum grupa i u njoj dominiraju vajcarski i italijanski finansijeri, pripadnici Crnog plem297

Dosije Omega stva. Soro je zapravo paravan za anglo-francusku bankarsku grupaciju Rotilda. Jedan od lanova upravnog odbora Soroevog Kvantum fonda je Riard Kac, predsednik "Rotild Italija S.p.A." u Milanu i lan upravnog odbora N. M. Rotild. Drugi direktor Kvantuma je Nils O. Taube, partner Rotiida u firmi "Sv. Dejms Pleis Kapital". Jedan od Soroevih partnera u nekoliko njegovih poduhvata bio je ser Dejms Goldsmit, roak Rotilda. Poznato je da je Soro izvrio pravi monetarni udar na englesku funtu, to je u jednom trenutku izazvalo jake poremeaje u evropskom monetarnom sistemu, pa su posle toga naglo porasli zahtevi za uvoenjem jedinstvene evropske monete. Valutne pekulacije niti su pekulacije, niti su sluajne. One se paljivo planiraju i sprovode kako bi izazvale odreene efekte. Zato treba biti oprezan kada se Soroev fond pojavi sa "humanitarnim" programima u nekoj zemlji. Pomo i stipendije su samo praina u oi. Cilj je miniranje bankarskog sistema te zemlje i otimanje milijardi kroz pekulacije. Da zakljuimo o Rotildima (nekada Bauersima). Od dana kada se pre dva i po veka, 24 februara 1744 godine, rodio Majer Amel u getu Frankfurta, u kui koja je nosila broj 148, svet vie nije bio isti. Majer Amel je bio veoma obdaren, bio je trgovac vinom i tofovima, i kako je raslo njegovo bogatstvo i veze, dobijao je podrku monih i uticajnih iluminata iz vladarske kue Hese (Gijoma d' Asi Kasel Vilhelma IX), nastavljajui i ukljuujui se u jednu od najozloglaenijih crno okultnih krvnih loza srednjevekovne Nemake. Njihovo novo uzeto ime "crveni tit" (rotes-schild), koji je stajao na fasadi kue, zapravo je heksagram - Davidova zvezda ili Solomonov peat, i drevni je ezoterijski simbol, a sa Jevrejima je povezan preko Rotilda koji su se nametnuli svetu kao "najznaajniji Jevreji" novog doba. Rotildi su kljuna krvna loza Iluminata i za Jevreje u svetu su zainteresovani samo onoliko koliko to odgovara njihovim potrebama. Poto je postao sitni menja novca, a daleko od toga da je bio bankar, ostalo je nejasno kako je Majer Amel u vrlo kratkom periodu, posle Napoleonovih ratova, podigao novu bankarsku dinastiju u Evropi. Neki ezoterici tvrde da je Majer Amel potpisao "ugovor sa avolom" i prodao due svoje dece i svih svojih potomaka u zamenu za novac i svetsku mo, ali u domenu materijalnog sveta jasno je da je Majer Amel svoje sinove, "pet strela kue", ujedinjene duhom odgovornosti prema porodici, vredne, uporne 298

Adolf Hitler i Rotildi i sposobne, poslao u Evropu, kako bi stvorili bogatstvo i stekli mo. Vrlo brzo stvoreno je pet banaka: u Beu (Solomon), Napulju (Kalman), Parizu (Jakob), Londonu (Natan) i Frankfurtu (najstariji sin koji se takoe zvao Amel). Sinovi su sledili oevu filozofiju, da je brojna porodica osnov snage, pa su akcionari uvek bili sinovi i bliski roaci. Iako je finansijska imperija rasla iz generacije u generaciju, mo i bogatstvo je ostajalo u porodici, a "dooi" sa strane su paljivo birani i branim vezama uvoeni u osnovni tok. Rotildi su svoj politiki uticaj gradili kroz imid spasilaca domovine, jer su u zemljama u kojima su iveli spremno priskakali u pomod vladarima ili narodnim bankama spasavajui ih bankrotstva u kritinim trenucima. Naravno, tada je teko bilo uoiti ono to je osnova njihove politike, da iza kulisa stvore krizu, a onda se javno pojave da je ree, vukui za sebe korist. Jedna od njihovih vrhunskih podvala, tipina za tak t i k u koju primenjuju dva veka, su "Protokoli sionskih mudraca" za koje je ljaga baena na jevrejski narod, koji toboe priprema osvajanje sveta. "Protokoli" su stvoreni u radionici Rotilda, govore o njihovim sopstvenim planovima, a protureni su u carskoj Rusiji poetkom veka, jer su tu spremali revoluciju, ruenje pravoslavne carevine ogromnih potencijala koji se nisu smeli aktivirati u ovom veku. Dimenzija koja je zaprepaujua je da su Rotildi ovo kukaviije jaje podmetnuli jevrejskom naradu i zamenom teza pretvorili u svoj odbrarabeni tit, jer se Jevreji i njihove organizacije ceo ovaj vek pravdaju i bore protiv kleveta iznetih u tom pamfletu, titei pritom interese Rotilda, to jeste glavni cilj ove neverovatne diverzije. Ono to je posledica ove tragine zablude jeste da e, jednog dana, ako Rotildi i njihovi pomagai zavladaju svetom, jevrejski narod platiti estoku cenu svojoj istorijskoj zabludi i naivnosti, to se uostalom ve vidi, jer je Bilderberg grupa donela odluku 1998 godine da dravu Izrael prepusti na milost i nemilost muslimanima poto im treba njihova nafta. Trenutno se na elu dinastije Rotild nalazi Gi de Rotild iz francuskog ogranka. Ajk ga u svojoj knjizi naziva jednim od najgrotesknij i h eksponenata trauma bazirane kontrole uma, koji se njima aktivno bavi kako bi potinjavao druge. On je, po Ajku, lino odgovoran za smrt miliona ljudi, bilo direktno ili preko svojih pomagaa. Lana je slika patetine rtve koju je hteo da odglumi poetkom osamdesetih godlna kada je francuska vlada nacionalizovala njegovo sedite u ulici Lafajet, i kada je sebe nazvao "Jevrejinom pod Petenom i obespravljenim 299

Dosije Omega ovekom pod Miteranom". Daleko od toga. Svet se nalazi na ivici sloma koji su, izmeu ostalih, programirali i Rotildi. Najpogrenija stvar je liti suze saoseanja nad njihovom sudbinom, dok i dalje rade na svom osnovnom planu - pokoravanju sveta i ljudskog roda u korist onog koji stoji iznad njih i daje im demonsku snagu. Njihov povratak u Frankfurt, posle pedeset godina, i ponovno otvaranje banke u Nemakoj, potvrduje samo jednu stvar koja se desila na samitu Evropske zajednice u Nici - Nemaka postaje vodea zemlja Evrope i formalno, za budui Evrokorpus, Nemaka e dati ezdeset hiljada vojnika, najvie od svih zemalja zajednice, a glavnokomandujui je nemaki general. Vermaht ponovo marira, a Rotildi e pomoi iz senke.

300

Oma krivice oko vrata sveta

Mnogi istraivai rada tajnih drutava tvrde da su se iluminati pojavili u javnosti po nalogu Rotilda. Naime, jezuitski svetenik Adam Vajshaupt prekrio je zavet ne spominjanja rei "iluminat" i 1 maja 1776 godine objavio osnivanje organizacije sa tim imenom. Radio je na univerzitetu u Ingoltatu kao profesor prava, i postulati "novoosnovanog drutva" bili su ukidanje svih nacionalno ureenih drava, ukidanje privatne svojine, patriotizma, privatnih kua i individualnog stanovanja, ukidanje religije i uvoenje jedne ideologije koja bi se bazirala na totalitarizmu i kontroli stanovnitva. Iste godine kada je obznanio postojanje nove organizacije, Vajshaupt je objavio knjigu "Bogatstvo nacija", koja je postavila ideoloke temelje razvoja kapitalizma i industrijske revolucije. "Komunistiki manifest" Karla Marksa i Fridriha Engelsa, objavljen pedeset godina kasnije, prepisani je program Iluminata Adama Vajshaupta. Nije sluajno to je amerika Deklaracija nezavisnosti napisana iste godine kad i program Iluminata. Njih su u Americi zvali Jakobincima, odnosno lanovima Jakobinskog kluba. U paniji su se zvali Alumbradors, u Francuskoj Guerients. Tajne svih ovih drutava bile su u stvari tajne Bratstva zmije. Njihovo uenje, razblaeno, simbolino, esto bez pravog razumevanja znaenja simbola, bilo je takoe uenje Bratstva zmije, staro hiljade godina, iji su nosioci bili "prosvetljeni" ("iluminirani"). Zato je Vajshaupt dobio nalog da obelodani postojanje Iluminata ostaje za diskusiju, ali su svoje uenje pretoili u programe drugih tajnih drutava, u prvom redu masona koje su, malo po malo, poeli da kontroliu. Na politikom planu, svoju doktrinu ruenja starog poretka kako bi uspostavili novi, koji e kontrolisati, najbolje su demonstrirali 1789 godine. Francuska revolucija je dravni udar Iluminata, ruenje monarhije, deklarisane diktature jednog oveka, kralja, i njena zamena nevidljivom diktaturom "volje naroda" odnosno "parlamentarne demokratije" koja daje iluziju vladanja naroda i u ime naroda, ali koja je zapravo struktuirana tako da manjina u senci moe da kontrolie vlast. Mnogi poznati revolucionari u Francuskoj primali su novac iz Nemake, kao i mnogi slavni i ugledni plemii koji su po pravilu bili na elu masonskih loa. Jedan od onih koji su iz senke vukli konce iluminatske zavere bio je Mojsije Mendelson, iluminat, koga rabin Marvin 301

Dosije Omega S. Antelman u svojoj knjizi "Eliminisanje opijata" iz 1974 godine oznaava kao kljunog manipulatora iz uske "jevrejske" klike koja je, zapravo, imala za cilj unitenje judaizma i drugih religija i uvoenje kulta Svevideeg oka koji e biti religija iluminatskog doba. Ovaj luciferijanski kult je u pozadini Francuske revolucije i povezan je sa porodicom Rotild. Mendelson je iste godine, 1776, kada je objavljeno postojanje Iluminata, osnovao svoj pokret - Haskala, koji se toboe borio za plemenite ciljeve judaizma, ali zapravo imao na umu program Iluminata. U masonske loe u Francuskoj, naroito one koje su bile pod jurisdikcijom Velikog Orijenta, su se infiltrirali iluminati i kroz njih zapalili vatru revolucije. Markiz de Mirabo je 1786 godine formirao lou Iluminata na Jakobinskom koledu u Parizu, a lanovi su dobili ime Jakobinci. Iste godine, jo jedna grupacija Iluminata Svevideeg oka po imenu Frankisti (nazvani po Jakobu Franksu) stvorila je lou u Frankfurtu. Jedan od njenih vodeih "svitaca" bio je Mihael Hes, slubenik Majera Amela Rotilda. Ove dve grupe, Jakobinci i Frankisti, bili su u centru pokretanja Francuske revolucije. Planovi ove organizacije otkriveni su kada se umeao Boji prst. Jednog lana organizacije, Adama Vajshaupta, udario je grom u Ratisbonu i ubio ga. Kod njega su naeni papiri sa tajnim planom za svetsku revoluciju, na koje su neverovatno podseali "Protokoli sionskih mudraca" koji su se pojavili vie od sto godina kasnije. Daklem, nije slueni pamfletista Nilus autor, niti je to "operacija" carske policije Ohrane. Re je o politikoj zaveri koja je zamiljena odavno, a faze se proteu decenijama, ak vekovima unapred. Posle pronalaska planova, bavarska vlada je pretresla sedite Iluminata. Naeno je dosta informacija i one su poslate francuskim vlastima, ali dogaaji u Francuskoj su ve bili u fazi kada se nisu mogli zaustaviti. Do 1789 godine u Francuskoj je radilo 2000 masonskih loa povezanih sa Velikim Orijentom u kome su sedeli iluminati. Francuska revolucija bila je krvava i surova, a likvidirane su i sve njene vode koje nisu bile lanovi Iluminata. Robespjer je odrao jedan od svojih poznatih govora, 28 jula 1794 godine, u kome je jasno rekao da u pozadini revolucije stoje "agenti korupcije i ekstravagancije", mona sredstva koja ele da unite revoluciju, a da ih dre "neisti apostoli ateizma i besmrtnosti koje su u njegovoj osnovi". Iste te noi u Robespjera je pucao nepoznati atentator, a sutradan je Robespjer zavrio na giljotini. Ova revolucija postavila je matricu koja se primenjivala irom Evrope i sveta i zadrala do danas svoje osnovne karakteristike: 302

Oma krivice oko vrata sveta 1) finansijska kriza koja donosi patnju i elju za promenama; 2) obmanjivanje uticajnih ljudi koji podravaju "stvar" ne shvatajui ta je pravi cilj; 3) odbacivanje ovih ljudi kada ispune svoj zadatak; 4) masovna propaganda koja koristi prirodan oseaj masa prema nepravdi, da dezinformie i vodi javno mnjenje u eljenom pravcu; 5) irenje lai o protivnicima plana i blaenje njihovog karaktera do take kada ljudi poinju da oseaju veliku mrnju prema njiraa; 6) organizovanje "iznajmljene rulje" koja agituje i ohrabruje druge da srue postojei poredak; 7) na kraju sledi uspostavljanje lane demokratije ili alteraativne diktature. Iz ove svesti, kao estoko sredstvo dezinformacije i subverzije, nikli su i "Protokoli sionskih mudraca". Mnogi ih zovu "Protokoli iluminata", jer ele da ih distanciraju od vezivanja za jevrejski narod sa kojim objektivno ovi planovi nemaju veze. No zbivanja u Rusiji, gde su postojala jaka antisemitska oseanja, pokazuju da su iluminati odigrali znaajnu ulogu u organizovanju i voenju Oktobarske revolucije. Francuski pisac Lion de Ponan napisao je knjigu "Tajne sile revolucije - Revolucionarna uloga judaizma", koju je 1928 godine izdao "Brosar". Tu je dat neverovatan spisak vrhova Boljevike partije i dravnih organa u vreme Lenjina. Lista izgleda ovako - Savet narodnih komesara: 22 lana, 17 Jevreja, procenat 77,2; Komesarijat rata: 43 lana, 33 Jevreja, procenat 76,7; Komesarijat unutranjih poslova: 16 lanova, 13 Jevreja, procenat 81,2; Finansije: 30 lanova, 24 Jevreja, procenat 80; Pravda: 21 lan, 20 Jevreja, procenata 95; Javni poslovi: 53 lana, 42 Jevreja, procenat 79,2; Socijalna pomo: 6 lanova, 6 Jevreja, procenat 100; Rad: 8 lanova, 7 Jevreja. procenat 87,5; Crveni krst boljevika (Berlin, Be, Varava, Bukuret, Kopenhagen): 8 lanova, 8 Jevreja, procenat 100; Komesari provincija: 23 lana, 21 Jevrej, procenat 91; Novinari: 41 lan, 41 Jevrej, procenat 100. Sastav narodnih komesara izgledao je ovako: Lenjin, pravo ime Uljanov, Jevrej po majci; Trocki, pravo ime Brontajn; Steklov, pravo ime Naamkis; Martov, pravo ime Cederbaum; Gusjev, pravo ime Drapkin;
303

Dosije Omega Kamenjev, pravo ime Rozenfeld; Suhanov, pravo ime Himer; Lagecki, pravo ime Rrahman; Bogdanov, pravo ime Silbertajn; Gorev, pravo ime Goldman; Uricki, pravo ime Radomiselski; Voladarski, pravo ime Koen; Sverdlov, zadrao pravo ime; Kamkov, pravo ime Kac; Ganecki, pravo ime Jurstenberg; Dan, pravo ime Gurevi; Mekovski, pravo ime Goldberg; Parvus, pravo ime Geljfand; Rosanov, pravo ime Goldenbah; Martinov, pravo ime Cimbar; ernomorski, pravo ime Cernomordik; Pjatnicki, pravo ime Levin; Adramovi, pravo ime Rein; Loincev, pravo ime Blajhman; Zvezdi, pravo ime Fontajn; Radek, pravo ime Sobelson; Litvinov, pravo ime Finkeltajn; Maklakovski, pravo ime Rozenblum; Lapinski, pravo ime Levenson; Vobrov, pravo ime Natanson; Ortodoks, pravo ime Akselrode; Garin, pravo ime Gerfelt; Glazunov, pravo ime Sulce; Lebedeva, pravo ime Limso; of zadrao ime; Kamenski, pravo ime Hofman; Naut, pravo ime Ginsburg; Zagorski, pravo ime Kramalnik; Izgojev, pravo ime Goldman; Vladimirov, pravo ime Feldman; Bunakov, pravo ime Fundaminski; Manuilski zadrao ime; Larin, pravo ime Luri. Meu njima je bilo i pet Rusa - Lunaarski, Kolontaj, Krasin, ierin i Golkovski, i jedan Letonac - Peters. Od ukupno 545 lanova boljevike administracije tog doba, 447 su bili Jevreji, 30 Rusi, 34 Letonci, 22 Armenci, 12 Nemci, 3 Finca, 2 Poljaka i 5 pripadnika pet drugih naroda. Nije udo da je ova sluajnost izazvala podozrenje i tvrdnju kako Jevreji spremaju svetsku zaveru, to je u kasnijem periodu, pred Drugi svetski rat, izazvalo pravu antijevrejsku paranoju. Ljudi koji estoko napadaju "Protokole", kao osnovnu tezu, istiu da su "Protokoli" falsifikat. ega? Nema falsifikata bez originala, jer se samo u odnosu na original moe meriti odstupanje od njega, pa to odstupanje postaje falsifikat. "Protokoli" su originalan dokument organizacije koja ga je perfidno prilepila Jevrejima, kako bi, krijui se iza njihovog pravdanja, radila na njegovom ostvarivanju. udno je koliko ono to je opisano u "Protokolima" podsea na stvarna zbivanja u ovom veku. Uznemiravajue je videti kako se jedan po jedan protokol ostvaruju, a pritom ne jenjava kampanja Rotildovih organizacija, Antidefamacijske lige i B'nai B'rita, koje lepe etiketu "antisemitizma" na sve one koji ele da upozor na to ta su zapravo "Protokoli". Zamenom teza, da je cionizam (iza kog stoje Rotildi) legitimni pokret jevrejskog naroda u borbi za "njihova pra va" (koja?), Rotildi su kompleks krivice dela oveanstva zbog stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu nametnuli svetskom javnom mnjenju.
304

Oma krivice oko vrata sveta Taj paravan skriva pravu sustinu cionizma koji nije sinonim za jcvrcjski narod. Mnogi Jevreji nisu cionisti, mnogi ne-Jevreji su cionisti. Jevreji koji su protiv cionizma esto imaju ozbiljne probleme u svakodnevnom ivotu. Ideja da se "Protokoli" objave javno nikada nije postojala. Otkriveni su sluajno, kao uputstvo za rad namenjeno "proradivanju" u loama Iluminata i drugih organizacija Novog svetskog poretka. Kada su otkriveni, onda je izvrena promena plana, jer trebalo je "Protokole" nekome "priiti", a to je bio jevrejski narod. Izmiljen je pokret za njihovu "zatitu", cionizam, i on je organizovao dvostruku igru, uvrede i odbrane od uvreda, kako bi to zamutilo horizont, kako se ne bi dolo do stvarn i h inicijatora. Razvijanjem tehnika kontrole uma u ovom veku i njihovom masovnom upotrebom, svetska javnost je ubedivana da ono to gleda ne vidi, da ono to uje ne veruje, da ono to se deava u mnogim zemljama nije u vezi sa "Protokolima", poto su oni "falsifikat". Tiranija ima mnogo oblika i mnogi su lako uoljivi. Kolektivna indoktrisanost Nemaca u toku nacistike vladavine dovela je do jedinstvenog prihvatanja "istine" o Jevrejima i to je bio osnov za njihovo proganjanje i unitavanje. No, skriveni oblici tiranije, koja se ispoljava i kao hipokrizija, su opteprihvaeni obrazac "normalnog" naina miljenja u svetu danas. Kako bi se inae moglo dogoditi da se oko kljun i h pitanja ivota bez problema primenjuju dvostruki standardi (to je srpski narod tako jasno doiveo u poslednjih deset godina) i da se to verovanje u pogrenu procenu, esto stvorenu u centrima manipulacije, o kojoj govorim u ovom poglavlju, zavrava na povrini ljudske savesti. Danas se najvei zloini, ak i genocid, vre pod firmom "zatite ljudskih prava". Bombardovanje bez objave rata je "uvoenje demokratije", a razbijanje jedne zemlje (Jugoslavije) izvedeno je iz njenih bivih republika, "ratom preko posrednika". Ta sila iz senke uspela je da ivot ljudi dotera do opasne ivice. ivimo atomizirani, u zemljama koje se plae drugih ljudi. ivirao u svetu kome je nametnut strah od drugih ljudi, bilo zbog drugaije boje koe, drugaije religije ili drugih kulturnih obrazaca, a pritom je kampanja oko jednog sveta, opteg svetskog zajednitva, vea nego ikada. to je kampanja oko ruenja postojeih granica i barijera vea, to je vea homofobija, nikla iz jednoumnog koncepta brisanja razlika, jer je za to "doslo vreme". Razlike se mogu obrisati raznim oblicima prinude - ekonomske, politike, kulturne, ali se iza takve prinude jasno vidi krajnji cilj "vladara iz senke". Biemo jedan svet - sjedinjen u ropstvu.
305

Dosije Omega Strah vlada svetom od poetka civilizacije do danas. Zato su sva tajna drutva po svojoj organizaciji parareligiozna. Imaju cilj ("verovanje"), imaju pravila (rituale), imaju sankcije (kaznu). to je cilj nekog drutva nerealniji to su sredstva nemilosrdnija. Svi rasizmi bazirani su na pogrenim mitovima. Kolektivna svest naroda i oekivanje posledica su fizike neslobode, predrasuda, rasizma, pogrenih vrednosnih sudova, esto veto pothranjivanih od onih koji znaju ta e im to doneti. Oseaj individualne krivice najlake se prazni kroz religioznost. Nije zato udo to veliki religijski sistemi odumiru, a stvara se, svakodnevno, mnotvo novih religijskih zajednica u kojima se ini da je "oprost" lakse dobiti. Jednom kada se uhvatimo na trik da postoje samo dva pola prosuivanja - "dobar" i "lo", bez nijansi izmeu njih, postali smo roboti, lako podloni manipulaciji. Drugi svetski rat je primer. Nacisti su bili jednoobrazno zli, inkarnacija svega nakaznog, a nasuprot njima stajali su saveznici, koji su simbolizovali dobrotu, slobodu, vrline. Jo jedna crno-bela fantazija. Kako danas objasniti ljudima da je pobeen Vermaht, a ne nacizam, da su najvei ratni zloinci izbegli sud pravde tako to su pobegli u SAD i nastavili da za novog gospodara rade isto ono to su radili kao nacisti, da je unitenje Evrope u fizikom, duhovnom, ekonomskom i svakom drugom smislu bio jedini plan onih koji su svet uvukli u rat. Zato "Protokoli" nisu priraitivni falsifikat. Oni su cinina eksplikacija onoga to se deava oveanstvu u ovora veku. Kritika "pisca pamfleta" je smena pred injenicom da se svet gazi i razbija po principima iznetim sa takvom preciznou da se moemo zapitati ko su ti zlokobni proroci koji su to stavili na papir. Ko god je drao pero manje je znaajan od onih koji su mu aputali formulacije u uho. Svet mora biti totalno opljakan od "elite", silovan, zgaen, ponien, premlaen, jer to je sudbina namenjena svima onima koji ne ele da dobrovoljno predaju pljakaima svoja dobra, svoje telo i duu. Zato se sveti dri u gvozdenim mengelama sofisticiranog ropstva, jer se ne sme desiti da neko bude van njih i pokae da postoji alternativa. Zato je dravni teror svetskih sila jedini oblik komunikacije u svetu, bez obzira u kakve celofane ga zaraotavali. Ovde pravila igre postoje samo za one koji treba da izgube i taj privid fer-pleja postoji samo dok ne izgube. Posle toga se pojavljuje pravo lice tiranije, nernilosrdno, ljudodersko, zatirue. Zato, ako vas uzbuuje sudbina vaih potomaka, ako vas plai slika sveta u kome e iveti, uinite sada makar minimum. Proitajte "Protokole sionskih mudraca" i ne dozvolite da vas sledbenici ovog luciferijanskog kulta zaplae kako to nije dozvoljeno. 306

Propaganda Masonica Due (P2)

Loa P2 u Rimu osnovana je 1877 godine zbog onih masona koji su dolazili u glavni grad iz drugih delova Italije. Van lanstva za nju sc nije ni znalo, a ezdesetih godina ovog veka imala je samo etrnaest lanova. Tada je Veliki majstor Italije, Lino Salvini, dao nalog Liu Deliju da unapredi njen rad i za nekoliko godina na spisku lanova se nalo hiljadu ljudi, ali kakvih! lanovi su postali najmoniji ljudi Italije - biznismeni, politiari, generali vojske i policije, kardinali Katolike crkve, koji su se udruili, kako su kasnije optueni, da su spremali dravni udar i preuzimanje vlasti u Italiji. Neki verzirani istraivai rada ovih organizacija tvrde da je isti metod trebalo da se primeni i u drugim evropskim zemljama. Zato je loi P2 bila nadreena masonska loa Alpina iz vajcarske, u kojoj su lanovi bili i osniva Rimskog kluba Aurelio Peei, kao i Henri Kisinder. Danas u ovoj loi ima i lanova iz redova vladajue koalicije DOS-a u Jugoslaviji. Iznad loe Alpina, kao krajnja instanca koja kontrolie rad masonskih loa, je Sionski priorat. Sedite loe P2 bilo je u hotelu "Ekscelzior", gde su se odvijale ceremonije prijema novih lanova, pod nadzorom biveg Velikog majslora Italije, ordana Gamberinija. Bez sumnje je linost Lia elija kljuna u delovanju ove organizacije, pa u ukratko opisati njegovu burnu biografiju. Roen je u Pistoji, u Toskani, 1919 godine. Napustio je kolu sa jedanaest godina, bavio se raznim poslovima, a sa dolaskom Musolinija na vlast pristupa faistima. Uestvovao je u graanskom ratu u paniji kao pripadnik brigade "Crna strela", koju je Musolini uputio da se bori protiv republikanaca. Iz Spanije se vratio 1941 i iste godine obreo se u Jugoslaviji kada je kao komesar crnokouljaa u Boki Kotorskoj uestvovao u otimanju zlata Kraljevine Jugoslavije, skrivenog u Crnoj Gori. Kraj rata doekao je u Italiji, gde je uestvovao u organizovanju "pacovskih kanala" kojima su nacisti, uz pomo Katolike crkve, beali u Junu Ameriku. Jedan od tih kanala iskoristio je i sam, i naao se u Argentini gde je vrlo brzo doao do vrha argentinske faistike vlasti Huana Perona, kome je bio ekonomski savetnik, i Hoze Lopez Rege, organizatora 307

Dosije Omega odreda smrti poznatih kao "Trostruko A" (Antikomunistika Alijansa Argentine). Odredi srarti, odgovomi za smrt hiljada ljudi, plaali su se iz novca koji je donosio kokain krijumaren u Amerikn. U svojim mnogobrojnim poslovima u Argentini, eli se obogatio, postao vlasnik velikih raneva na kojima je gajio stoku, pa je poslove Crne internacionale irio i u drugim zemljama, kao to je Nikaragva, iji je diktator Anastasio Soraoza takoe bio vrlo sklorv nacistima. eli ne zaboravlja Italiju, pa je u to vreme uspostavio veze sa nacistikom paramilitarnom organizacijom koja je delovala u Italiji kao paravan za CIA, a zvala se "U Gladio". Vratio se u Italiju sredinom ezdesetih godina kao poasni konzul Argentine. Uspostavio je brojne kontakte na visokim mestima, a mason Velikog Orijenta postao je 1965 godine. Savet Velikog Orijenta e zbog toga sigurno zaaliti, jer da se Veliki Orijent Italije nije bavio politikom ne bi proizveo lou P2 i posle njenog otkrivanja morao da se raspusti. Postao je i malteki vitez, to mu je omoguilo ulazak u najvie krugove Vatikana, to su i P2 i CIA jako dobro iskoristile, a to e dovesti do velikog finansijskog skandala oko vatikanskih finansija i "Banco Ambrosiano". Zato nije udno da je eli bio pozvan na inauguraciju amerikog predsednika Regana (poasni lan Maltekih vitezova), a bio je 1 na inauguracijama amerikih predsednika Kartera i Forda koji je mason. Takode se hvali prijateljstvom sa Dordom Buom. Nije udno to je sedamdesetih godina ve imao jake veze sa obavetajnim krugovima i amerikom ambasadom u Rimu. eli je, kao oigledno ovek od poverenja, koristio sredstva CIA za antikomunistiku propagandu u Italiji, to nije uspelo ni tadanjem efu italijanske kontraobavetajne slube, Vitu Mieliju. eli je radio punom parom da dobije zvanino priznanje za italijansku masoneriju od masonerije SAD-a, centra masonerije kotskog obreda. Italijanska masonerija ima dugu istoriju kontraverznog postupanja i meanja u politiku. Musolini je zabranio rad italijanskih masona, kao to je Hitler zabranio rad nemakih masona, to nije smetalo da mnogi nacisti iz samog vrha vlasti budu masoni. Posle rata, CIA je bila ta koja je vrila pritisak na italijansku vladu da dozvoli obnavljanje masonskih loa u Italiji, a Majka loa koja e "doneti svetlost" bie iz Londona. Tako se nastavila duga tradicija masonerije u Italiji, od vremena Garibaldija i Mazinija, od karbonara koji su bili bliski sa mafijora, ali i sa mnogo opasnijom i tajanstvenijom organizacijom, sa Crnim plemstvom, iji koreni su meu vitezovima Gvelfima, o emu u pisati neto kasnije. 308

Propaganda Masonica Due (P2)

Sedamdesetih godina eli je ukljuio neke od najmonijih ljudi Italije u P2. Organizacija je striktno potovala princip tajnosti lanstva i mogue da je samo eli znao spisak svih lanova, i jo moda dvojica najbliih saradnika. Organizacija je bila podeljena u dve velike divizije, a ove u vie manjih grupa. Jedino su vode ovih grupa znale ko su im lanovi u grupi. Voe grupa su, vertikalno, formirali svoju grupu, i tako do vrha. Postavlja se pitanje kako je onda otkrivena ovako konspirativna organizacija. Dravni tuilac Agostino Kordova istraivao je veze izmeu mafije i neregularnih loa, poev od zaplene jedne isporuke droge koju je uvao mafijaki klan Peo na imanju izvesne oje Tauro, cime su izali na videlo dvadeset i est razliitih masonskih zajednica od kojih su samo etiri bile registrovane i poznate. Kordova je nastavio sa istragom u Palmiju i uskoro se u mrei nala velika riba, Lio eli, ije ime je poelo da se pojavljuje u kontekstu trgovine orujem i drogom, kao i zloina mafijakog porekla. Prilikom prislukivanja telefonskih razgovora, mafija Marino Pulito je govorio o elijevom interesovanju kod visokih linosti drave i kod nekih javnih tuilaca, o mogunosti zatakavanja procesa koji se vodio protiv klana Modeo. Tragajui za nekim potvrdama o depozitu, tajno prenetom iz banke "San Spirito" (pripada Vatikanu), koji je pronaen u kui jednog lana kalabrijske loe, istrane sudije su otkrile mreu neregularaih loa koje su se razgranale po itavoj Italiji i iji su neki kraci ili ka Liu eliju. No, opisau hronoloki kako su se stvari odvijale. Iz Milana su 15 marta 1981 godine, u najveoj tajnosti, put Areca krenula etiri automobila u kojima su bili pripadnici finansijske policije. Voa grupe je dobio uputstva u zapeaenoj koverti, sa nalogom da je otvori tek kad od Milana odmakne sto kiloraetara. U koverti je bio nalog za pretres vile "Vanda" Lia elija (nazvane po elijevoj supruzi). Bio je to ozbiljan nalog jer su imanje i kua imali eksteritorijalni s t a t u s zbog elijevog diplomatskog statusa trgovinskog predstavnika Argentine u Italiji. Meta nije bio eli, da ironija bude potpuna. Traili su se dokazi protiv bankara Mikelea Sindone, velikog prevaranta i strunjaka za iznenadna bankrotstva i nestanak uzetih kredita. Mala digresija o Sindoni, jer je neraskidivo vezan sa nainom kako je delovala P2. Njegove rtve bile su brojne privatne banke i barem tri drave. Bio je finansijski genije. Premijer ulio Andreoti ga je jednom prilikom opisao kao "spasioca lire". Sindona je bio finansijski savetnik 309

Dosije Omega Vatikana, savetnik Pavla VI, ali njegov pravi posao bio je vezan za mafiju. ef mafije Stefano Bontante mu je bio prijatelj, a Sindona je bio glavni "pera novca" od kidnapovanja i droge, izmeu SAD-a, Bahama, vajcarske i Sicilije. Godinje je prao jednu milijardu dolara za mafiju. Malverzacije s tuim parama su mu bile u krvi. U jednom trenutku preko pet stotina frrmi mu je poverilo svoj novac. Posle silnih malverzacija, kada mu je policija ve bila za vratom, 1974 godine, pobegao je u SAD. Raunao je na elijeve masonske i mafijake veze u Americi i verovatno bi sve bilo u redu da nije sa neto gotovine i papira od vrednosti otvorio banku ("Frenklin benk"). Strast ka prevarama nije mogao da kontrolie, ponovila se pria od ranije, ali sa amerikim poreskim organima i sudovima nema ale. eli je potegao mnoge veze, ali nije vredelo. Ostala je samo jedna mogunost i Sindona je, suoen s kaznom zatvora od dvadeset i pet godina, platio kauciju od tri miliona dolara, izaao na slobodu i lanim pasoem, koji su mu obezbedili efovi porodice Gambino, iz Njujorka pobegao u Italiju. Raunao je na prijatelje sa Sicilije ija e se imena takoe pojaviti na elijevom spisku - akomo Vitale, Salvatore Belasai, Karnelo enoveze i mnogi drugi. No, situacija u Italiji je bila takva da je Sindona shvatio da bi mogao da zavri u moru, sa cementnim cipelama na nogama, jer je previe znao. Kako je doao u Italiju, tako se vratio u SAD, posle sedamdeset i pet dana, tvrdei da je bio kidnapovan, to nije prolo na sudu, pa je dobio etiri dodatne godine zatvora. U Italiji, Sindona je dobio doivotni zatvor. Tu je umro 22 marta 1986 godine, otrovan strihininom u eliji. Zvanino, bilo je to samoubistvo, samo niko se nije zapitao kako je nabavio otrov. Kada je mali karavan finansijske policije stigao u elijevu kuu, njega tamo nije bilo. Istrane sudije su zapoele pretres i svakim minutom ok je bio sve vei. Nali su gomilu dokumenata koja su nosila oznaku "top secret", zapisnike sa sednica vlade premijera Kosige, dokumenta tajne policije, izvetaje o trgovini orujern sa raznim zemljama, papire koji su otkrivali tajne veze i poslove Rumunijom, odnosno aueskuom. Otkrili su i ono zbog ega su doli - Sidona i eli su bili bliski prijatelji i "braa" iz iste loe. Sem to je bio lan tajne masonske loe, Sindona je bio i njen najvei finansijer. Spisak imena novootkrivene loe, po jednoj verziji 953, po drugoj 962 imena, bio je okantan. Tu su bila imena tri ministra, etrdeset poslanika parlamenta, etrdeset i tri generala, osam admirala, stotine dravnih slubenika i diplomata, efova obavetajnih slubi, etiri efa 310

Propaganda Masonica Due (P2) policije najveih gradova u Italiji, industrijalaca, bankara, tv zvezda i dvadeset i etiri novinara. S nevericom su istrane sudije proitale imena Pjetra Longa, generalnog sekretara Socijaldemokratske stranke, zatim je tu bio socijalista i ministar Enriko Manko, pa dvojica demohriana, Franko Foski i Adolfo Sarti, pa nekadanji ef obavetajne slube Vito Mieli, koji je u vreme otkrivanja tajne loe bio poslanik neofaistike stranke. Zatim oficiri SISMI-ja, Musamei i Belmonte. kao i ef SISMIja, general Santovito. Tu su i dva generala finansijske policije, Donato Loprete i uzepe Trizolini, politicar Fabricio ikito, lan sekretarijata Socijalistike partije Italije i najvei italijanski izdava, Anelo Rikoni, direktor uglednog lista "Korijere dela sera" iz Milana, Tason Din Bruno, kao i njegov glavni urednik Di Belo i najomiljeniji novinar italijanskih domaica, Mauricio Konstaneo. Neki lanovi su uhapcni zbog kriminala, a njihovo lanstvo je otkriveno kasnije, kao to je general Rafaele udie, komandant finansijske policije Italije, koji je 1977 godine prodavao lo-ulje kao dizel gorivo za automobile, ime je drava oteena za milijarde lira poreza, a velike sume novca su zavrile u vajcarskim bankama. U jesen 1980 godine, udie je suden, a kao pomagai bili su ve spomenuti generali Loprete i Trizolini. Jedan drugi oficir je suen zbog pijunae, pukovnik Antonio Viecer, zbog odavanja vojnih tajni eliju. Velika medunarodna potera bila je za firentinskim advokatom Federikom Federiijem. Uhapen je septembra 1982 godine u vajcarskoj, u isto vreme kad i Lio cli i u istom gradu, enevi. Sem to je prodao pet hiljada protivtenkovskih granata. Federii je traen zbog teroristikog napada, takozvanog bolonjskog masakra, kada je u eksploziji bombe 2 avgusta 1980 godine poginulo osamdeset i etvoro ljudi. U zatvoru se naao jo jedan uesnik atentata, Elio Colini, koji se prilikom hapenja izdavao za tajnog agenta francuskc obavetajne slube, a u istrazi je odao kao izvrioca zloina Stefana dele Kjale. U vreme prvih policijskih otkria u vili "Vanda", Veliki majstor Velikog Orijenta Italije, general avijacije u penziji Enio Bateli, sazvao je sastanak efova loa cele Italije, 22 marta 1981 godine. U rimskom hotelu "Hilton" dva dana se vealo kakav stav da se zauzme. Veina majstora je bila za iskljuenje elija iz masonskog bratstva, ali je na kraju pobedio ipak Bateli koji se autoritetom Velikog majstora zaloio da se brat u nevolji ne dira. Dalji razvoj dogaaja pokazao je da je i 311

Dosije Omega ovaj vrh bio sauesnik u ilegalnim poslovima tajne loe. Nekadanji drugi ovek P2, advokat E. Benedeti i rimski advokat Franesko Siniskalki, koji je bio iskljuen iz masona 1976 godine kada je tuio elija prvo masonskom, a onda i graanskom sudu, ukazujui na njegove metode ucene i finansijske malverzacije. pa su sada mogli da podsete na svoje ranije optube koje su se pokazale istinitim. Sve to tada nije vredelo. Tadanji Veliki majstor Velikog orijenta ltalije, Salvini. ugasio je lou P2, da bi godinu dana kasnije ponovo aktivirao tu lou i proglasio Lia Delija za Velikog majstora. Te godine iskljueni su iz velike loe elijevi protivnici - Benedeti, Siniskalki i drugi. eli je imao u rukama i novog efa Velike loe Italije, generala Batelija, za koga se tvrdi da je bio faista u toku rata. Meu elijevim papirima naen je takav jedan spisak uspenih ljudi koji su u toku rata bili faisti. Oigledno je taj spisak imao neku svrhu. Verovatno ucenu kada bi neko sa tog spiska mogao da uini odreenu uslugu. CIA agent, Riard Breneke, izjavio je u intervjuu za italijansku televiziju 1990 godine sledee: "Mi (CIA) smo koristili pomo ovih Ijudi (P2) da unosimo i iznosimo drogu i novac u SAD, i to isto u Italiju. Koristili smo ove ljude da stvore situacije koje e dovesti do irenja terorizma u Italiji i drugim evropskim zemljama, poetkom sedamdesetih godina. P2 je jo iva i jo uvek slui za iste ciljeve kao poetkom sedamdesetih. CIA je finansirala P2 u rasponu od jedan do deset miliona dolara meseno... Novac CIA se koristio z.a nekoliko stvari, jedna je hio terorizam. Druga svrha je hila da se obezbedi podrka u krijumarenju droge iz drugih zemalja u SAD." Kada je izbio skandal sa P2 u njega su bili umeani i visoki zvaninici Vatikana, ukljuujui dravnog sekretara, kardinala Vijoa. Prema Stivenu Najtu, Vijo je bio taj koji je vrio pritisak u vrhovima Vatikana da se ublai stav Katolike crkve prema masonima. Drugi autor, Don Kornvel, u knjizi "Zavera u Vatikanu", kao i Dejvid Jelop u knjizi "U Boje ime", misle da je Vijo glavni osumnjieni za ubistvo pape Jovana Pavla I koji je umro posle samo trideset i tri dana nakon izbora za papu, 28 septembra 1978 godine. Ovaj papa, iskren i blag ovek, objavio je da e raskrinkati finansijske malverzacije u Vatikanu, a verovatno i prodor masonerije i obavetajnih slubi u centar katolianstva. Sumnje u ubistvo izaziva zbunjenost lekara koji su kao uzrok navodili srani 312

Propaganda Masonica Due (P2) udar, rak, tumor na mozgu. Mnogi veruju da je bio otrovan, pogotovo to je u roku od etiri asa nakon smrti ve bio balsamovan, a njegovi unutranji organi izvaeni i spaljeni. Autopsija nije izvrena, jer je to "bilo neprilino" i bio bi nevien presedan da se secira jedan papa. Stensfild Tarner, bivi ef CIA, izjavio je da je lini lekar Jovana Pavla I bio ovek Agencije. Kardinal Vijo je, u trenutku grie savesti, izjavio da e objaviti istinu o smrti pape, ali je umro 1979 godine, pa nije stigao. Lekari koji su pregledali telo Vijoa su prvo izjavili da je umro od bronhijalne pneuraonije, a potom je usledila izjava da su mu otkazali bubrezi, da bi se kasnije dijagnoze odnosile na hepatitis i unutranje krvarenje. Boe, prosvetli lekare Vatikana, a pomozi im i da neto naue iz medicine. P2 je odigrala i kljunu ulogu u "bekstvu" ratnog zloinca Herberta Kaplera iz zatvorske bolnice u Rimu 1977 godine, a zapravo se radi o Kaplerovom oslobaanju. Re je o dogovoru politikih vrhova u Rimu i Bonu, tako da je pria Kaplerove ene Analize da ga je sakrila u kofer (?), spustila liftom do automobila i odvezla se u Nemaku, dobra kao scenario za crtani film a ne za priu o bekstvu iz zatvora. Lift u bolnici je toliki da u njega kofer ne moe da stane, a prava pria je da je P2 organizovao prevoz i predaju Kaplera na graninom prelazu Brenero gde ga je preuzela nemaka obavetajna sluba. Skandal je trajao nekoliko dana, vojnici koji su uvali Kaplera su blago kanjeni zbog "nedovoljne budnosti", a Kapler je posle bekstva bio iv jo osam mescci. Za to vreme, Italija nije traila od Nemake izruenje Kaplera, iako ove dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji kriminalaca. Posebna pria je fmansijski skandal sa "Banko Ambrozijano" i njenim direktorom Robertom Kalvijem. Vatikansku banku, koja se krije pod bezazlenim imenom "Institut za verske poslove" ("Instituto per le Opere di Religione") ili skraeno IOR, vodio je osamdesetih godina ameriki biskup Pol Marcinkus. Mikele Sindona, koji je ve radio sa Vatikanom, doveo je svog prijatelja, takoe genijalnog bankara i lana P2, Roberta Kalvija, direktora "Banko Ambrozijano" koji je obeao da e dovesti u red finansije Vatikana. Uskoro je mnogo novca poelo da se sliva u Vatikan preko kredita koje je obezbedila "Banko Ambrozijano", ali i da se odliva preko fiktivnih firmi otvorenih u of-or zonama irom sveta. Ono to Kalvi nije znao, bilo je da je Opus Dei, religiozno drutvo osnovano u paniji izmeu dva rata, svoje pipke pruilo u Vatikan i zahvaljujui beskrupuloznosti postalo najmoniji red Katolike 313

Dosije Omega crkve. Organizacijom podseaju na vojno-monaske redove, Templare i Malteke vitezove, ali makijavelistikim potezima ostvaruju svoj osnovni cilj da postanu "crkva u crkvi" i praktino istisnu ostale monaske redove, u prvom redu jezuite, sa pozicija koje su ostali redovi, stari vekovima, imali u Katolikoj crkvi. Opus Dei stoji iza izbora Vojtile za papu Jovana Pavla II. Opus Dei, koji vodi poslove Vatikana, vei deo novca koristi za jaanje svoje moi unutar Katolike crkve i poslednjih dvadeset godina oko toga se vodi estoka borba za prevlast unutar Vatikana. Kalvi to nije znao. Nije znao da je Opus Dei ogromna sredstva prelio u poljski sindikat "Solidarnost" radi ruenja komunistike vlasti u toj zemlji. Sve je to bilo milo Vojtili, dao je odreene ruke za delovanje Opus Dei-ju, pa je sem tri stotine miliona dolara koje je dobila "Solidarnost" i P2, stalno pritiskao Kalvija izvlaei novac koji je zavravao tamo gde je hteo eli i oni koji su radili sa njim, tanije gde su traili oni iznad njega. U jednom trenutku dug je dostigao 1,5 railijardi dolara i Kalvi je poeo da trai nazad novac koji su P2 i Opus Dei "uzeli na zajam". Kada je video da od vraanja novca nee biti nita, a pritom su njega pritiskale druge svetske banke da vrati uzete kredite, Kalvi je pokuao preko Vatikana da izvri pritisak, ne shvatajui da upravo tu sedi Opus Dei i da je to prva velika greka koju je napravio. Druga velika greka, koja je zapeatila njegovu sudbinu, bila je pretnja da e javno objaviti kako su ga Opus Dei i Vatikan nasamarili. Uskoro je nestao iz Italije i pojavio se u Londonu, gde je naao smrt. Naen je obeen 15 juna 1982 godine na mostu koji se zove "Most crnih fratara". Policija je zakljuila da je re o samoubistvu. Istog dana, slubenica "Banko Ambrozijano". Gracijela Koroer koja je vodila knjige P2, pala je sa etvrtog sprata banke. Sama smrt Roberta Kalvija nosi odreene poruke, ritualne simbole, koji ukazuju na to ko stoji iza ubistva drugog "bojeg bankara". Masoni vole simboliku. "Most crnih fratara" dobio je ime po tome to je nekada tu postojala crkva Dominikanskog reda koje su zvali "crni fratri" zbog crnih mantija koje nose. lanovi P2 takoe nose crne odore prilikom svojih rituala. Sem toga, u Tarot kartama, meu Velikim Arkanama, postoji karta koja se zove "Obeeni ovek" i koja prikazuje obeenog oveka kako visi iznad vode. Jedno od osnovnih znaenja ovc karte je "sadanja rtva zbog budue koristi". Ne treba objanjavati ovo znaenje. P2 je jako dobro znao da Kalvi mora biti uklonjen i da e to biti na korist zatiranja tragova koji bi vodili ka organizaciji. Naime, 314

Propaganda Masonica Due (P2) P2 je mnogo opasnija i znaajnija organizacija nego to moe i da se pretpostavi. Odavno je otkriveno da postoji loa P3, u paniji, koju kontrolie Opus Dei. To znai da postoji i loa P1. Naravno, razotkrivanje P2 posluilo je da se sva krivica koncentrie tu, i sauva loa P1. Uostalom, pravo ime loe P2 nije "Propaganda 2", ve "Protetta Masonica Due", to e rei "Zatitna masonska loa broj 2". Zar zaista mislite da e u istoj loi sedeti najmoniji ljudi sveta, rame uz rame sa obinim lanovima drutva, anonimnim i sitnim u odnosu na njih. Zar loa P2, kojoj je Kisinder na spisku kao kontrolor, ili ulio Andreoti, najmonija linost italijanske politike druge polovine ovog veka, malteki vitez i uticajni lan Sionskog priorata, treba da rizikuju da se neki bezazleni, obini lan negde izlane i kae pored koga sedi? Sedite loe Pl je u Francuskoj. Tu deluju vrlo mone masonske loe: Velika nacionalna loa Francuske-"Opera", Velika loza Francuske i Velika nacionalna loa Francuske-"Bine", koje daju lanove sa najviim, trideset i treim stepenom, u Vrhovni savet. Taj savet je loa P1 i pod direktnom je kontrolom Sionskog priorata. Zato ne treba da udi to se eli, pored silnih osuda, izvlai iz zatvora, uporno izmie pravosuu mnogih zemalja i pored bolesti i poodmaklih godina i dalje dri mnoge konce u rukama i zna tajne od kojih se die kosa na glavi. Ono to je meni interesantno, a nadam se da e to jednog dana neko istraiti i objaviti, je elijevo poznanstvo sa Titom, est boravak u Jugoslaviji i odlino poznavanje srpskog jezika. Ima podataka da se u martu 1998 godine leio u jednoj beogradskoj bolnici. Ono to neki poznavaoci ove oblasti misle je da P2 jo uvek postoji u obliku mree skrivenih loa.

315

Masoni
O masonima u govoriti samo u kontekstu teme, ostavljajui van ove knjige istorijski razvoj, organizaciju, proklamovane ciljeve, rituale i popularne zablude ovog mistinog, religiozno-filozofskog pokreta, jer su o tome drugi pisali mnogo kompetentnije. Jasno je, iz prethodnog poglavlja, da sem registrovanih loa koje postoje u velikom broju zemalja i imaju brojno lanstvo, a sigurno se na niim stepenima bave i humanitamim radom i samousavravanjem, postoje i tajne loe koje se na visokim stepenima, ak iznad trideset i treeg (za kojeg se misli da je vrh masonske piramide, a nije), bave svetskom politikom na najviem nivou i finansijama iji obim ne moe ni da se zamisli, a takoe i ritualima koji nemaju veze sa ritualima masonerije na niim nivoima, ve bi se mogli nazvati luciferijanskim. Osnovno sredstvo organizacije je ono to je izneto u "Iluminatskim Protokolima", posebno u Protokolu broj 15, koji predvida manipulisanje masonskim loama i braom masonima na niira nivoima hijerarhije. Oigledno je da postojanje loa kao to je P2 izlazi iz okvira klasine, ritualne masonerije. Ovakve loe su pre subverzivne, teroristike organizacije, kojima su kvazimasonski rituali samo paravan za ostvarivanje pravog cilja. Uostalom, pravilo za ulazak u P2 postojalo je samo u ovakvoj loi i nema nikakve veze sa pravilima za prijem u javne loe. "Ulaznica" za P2 morala je da bude neka tajna - dravna ili vojna, uvek u pisanom obliku, koju bi novi lan poverio Liu eliju. ta se dalje deavalo sa kandidatom, a ta sa dokumentom? Ako je tajna bila vredna, obavljao se prijem, ako ne, kandidat je trebalo da nae neto bolje. Anelo Rikoni, najvei italijanski izdava, u nedostatku neke tajne otkupio je od anonimnog amatera fotografiju nagog pape Jovana Pavla II za pedeset miliona lira i dao je eliju kao svoju ulaznicu. A fotografija? Njenu tajnu e obelodaniti Vani Nistiko, bivi ef odeljenja za tampu Socijalistike partije Italije, koji je uz socijalistu Fabricija ikita javno priznao da je bio lan loe P2. Prilikom jednog susreta sa elijem, u jesen 1980 godine, u seditu P2 u hotelu "Ekscelzior", eli je izvadio gomilu fotografija i pokazao ih Nistiku,
316

Masoni "Zaprepastio sam se,", izjavie Nistiko. "Kada sam ih ugledao nisam mogao da poverujem svojim oima. U prvi mah mi se inilo da je re o nekakvoj fotomontai, ali ne - bile su to prave, izvorne fotografije. Na jednoj od njih bio je nag papa Jovan Pavle II, mimljen kako stoji na ivici svog bazena u Kastelgandotfu." eli je ovu papinu fotografiju prokomentarisao: "E, dragi moj, obavestajna sluba je slaba. Ako je ove slike mogao da naini neki fotoamater, zamisli koliko bi tek za jednog profesionalnog ubicu bilo lako da ubije papu?" Da bi se olakalo komuniciranje izmeu masona i lanova drugih ezoterijskih, vitekih i tajnih drutava, i kako bi se suzbio strah obinih ljudi koji zaziru s pravom od "tajnih" drutava i onog to se u njima radi, lanstvo javnih organizacija kao to je Trilateralna komisija, Savet za meunarodne odnose i Bilderberg grupa, po pravilu se preplie sa lanstvom u masonskim loama. Naravno, ova ogromna mrea tajnih i javnih organizacija ima svoje ekskluzivne "elije" o kojima se malo ili nita ne zna, gde se u najuem krugu donose vane odluke, kao to su Parlor klub ili Klub ostrva. U SAD-u deluje drutvo Mrtvaka glava (Skull and Bones Society), koje je tesno vezano sa masonima, a takav je i Red oranista u Severnoj Irskoj. I Okrugli sto je bio osnovan na masonskim premisama i slui sada kao veza izmedu raznih tajnih drutava. Malteki vitezovi su jo jedna elitna organizacija koja koordinira tajne akdvnosti iluminata i Vatikana i ima ogroman uticaj na poslove Vatikana, ali je u isto vreme i njegova "udarna pesnica" jer je direktno potinjena papi. Jasno je zato ezoterijski redovi moraju da imaju i nivo javnog delovanja, a to je nain da se legalno i neprimetno ukljue u javno funkciunisanje sistema, kako bi delovali unutar njega, a u korist tajnog drutva kome pripadaju. S druge strane, tajnost se ljubomorno uva jer dominacija se lake moe ostvariti strahom, koji proistie iz tajnovitog i nepoznatog, pogotovo to komunikacija ide samo u jednom smeru - od tajnih drutava ka javnom sektoru ivota. Tajna drutva ne bi ni posto jala kada bi, recimo, zainteresovani graanin poslao pitanja i dobio odgovor o delovanju devet nepoznatih ljudi iz Loe devet sestara u Parizu i l i Quatuar Coronati loe u Londonu. Bez obzira na tajnost u radu, 317

Dosije Omega masone i druga tajna drustva je mogue identifikovati preko ezoterijske simbolike koja je vrlo bitna za njihov rad i daleko je od "kostimiranih ceremonija", kako neki veruju. Simboli nisu samo znaci raspoznavanja izmeu lanova, oni su kljuevi za odreena zvanja i znanja, mesto u hijerarhiji, kako bi se strogo odvojila znanja onili koji na njih imaju prava zbog odreenog mesta u hijerarhiji, u odnosu na one koji do tih znanja jo nisu doli. Sjedinjene amerike drave su najbolji primer onoga o emu govorim. Njihovi dravni simboli su zasnovani na ezoterijskim principima i znanju. Veliki peat Sjedinjenih drava je prepun masonske simbolike, ukljuujui piramidu i Svevidee oko. Ovaj simbol je stavljen na ameriki dolar u vreme predsednika Frenklina D. Ruzvelta, masona. Ve sam spomenuo da je Deklaracija o nezavisnosti i izlazak u javnost Iluminata pao u istu godinu, 1776-tu. To nije sluajnost. Brojevi imaju posebnu energetsku vibraciju, kao i rei (zvuk), boje i simboli. Vrhovni iluminati, ije je ezoterijsko znanje veliko, prodiru u poznavanje tajni makro i mikrokosmosa, i to znanje koriste na nain koji nije poznat obinim ljudima, jer ove vibracije utiu na podsvest na nain koji jo u potpunosti ne razumemo. Zato se neki dogaaji tempiraju u tano odreeno vreme kako bi se ta energija iskoristila za uspeh poduhvata. Ovo znanje je staro. Verovatno potie iz stare Haldeje, gde su matematika i astronomija imale neverovatan nivo, preko Vavilona, antike Grke, do dananjih ezoterijskih drutava. Upotreba broja 7 u Otkrovenju svetog Jovana Bogoslova ima ezoterijska, a ne literaraa znaenja. Biblija je inae prepuna numerologije koju je crkva shvatala i prenosila bukvalno, sem najviih poznavalaca koji su znali pravo znaenje nekih brojeva. Broj 13, tanije 12+1, ima veliki ezoterijski znaaj. On oznaava transformaciju, novo roenje, nov red. Isus ima dvanaest uenika, apostola; Oziris, bog Egipta, ima dvanaest sledbenika; Buda ima dvanaest uenika, kao i bog Acteka, Kvecalkoatl. Bilo je i dvanaest vitezova Okruglog stola kralja Artura, dvanaest sinova Jakova, dvanaest plemena Izraela, dvanaest znakova zodijaka. Nadzorni komitet Bilderberg grupe ima 39 lanova (13+13+13), a lokacije za svoje sastanke bira po ezoterijskom principu. Na primer, 1965 godine bilderbergovci su se sastali na jezeru Komo u Italiji, drevnom sreditvu Reda Komoini, pretea srednjevekovnih masona. enevu, sedite mnogih institucija Novog svetskog poretka, tajna drutva smatraju jednim od najvanijih zemaljskih energetskih centara. 318

Masoni Brojevi 13 i 33 su na razne naine iskorieni i kao logotipi mnogih poznatih svetskih firmi. Frensis Bejkon je koristio broj 33 kao svov ezoterijski kod u mnogim delima. kotski obred masonerije ima 33 stepena. Na ve spomenutom dolaru, piramida ima 13 stepenica koje simbolizuju 73 stepena Iluminata. Piramida ima inae 33 kamena. Na peatu, orao (do 1841 godine je bio feniks) ima 13 pera u svakom krilu, 13 strela u desnoj kandi i maslinovu granu sa 13 listova u levoj, a u kljunu dri svitak sa 13 slova. Oko njega se nalazi 13 zvezda koje formiraju Davidovu zvezdu, a tu je i tit sa 13 traka koje predstavljaju prvobitnih 13 drava. Na logu Ujedinjenih nacija mapa sveta je napravljena od 33 segmenta, a iza njih je 13 klipova kukuruza. Zgrada UNa je sagradena na jednom od najsvetijih mesta (energetskih taaka) Indijanaca. Logo kompanije "Proktor i Gembl" je stari masonski simbol - bradati ovek u krugu 13 zvezda. Jo tipiniji primer je doprinos Fransoa Miterana, masona vrhunskog ranga, iji je brat bio Veliki majstor Velikog Orijenta Francuske. Kao mason, Miteran je uradio neto to je u jednom trenutku smatrano svetogrem. Na ulazu u Luvr postavio je veliku staklenu piramidu, imitaciju Velike piramide u Gizi do najmanjeg detalja. Razmere Miteranove piramide imitiraju piramidu u Gizi ak do ugla nagnutosti, koji iznosi 50,7 stepeni. Visina je 21,60 metara, to je 1/100 ere koja ima 2160 godina. U osnovi, strana piramide ima 35 metara. Ove mere imaju u osnovi zlatni broj (1,618) i njegovu obrnutost (0,618), vrlo znaajne brojeve za masonsko posveenje, koji omoguavaju da se odrede tanc razmere uzdunog ctvorougla masonskog hrama i boanskog trougla koji ga krasi, jer 35m x 0,618=21,63m. Isto vai za staklene paralelograme ije mere su 3m sa l,90m, a od kojih se sastoji piramida u Luvru: 3m x 0,618=l,854m. Veliku piramidu okruuju tri male piramide, visoke 5 metara, sa stranom od 8 metara u osnovi. I ove mere odgovaraju zlatnom broju: 8m x 0,618= 4,944m. Povrina tla na kome je piramida je 35m na kvadrat-1225 kvadratnih raetara. Re je o boanskom broju, a formula za dobijanje tog broja je T=n(n+l)/2. Radi se o pitagorejskom Tetraktisu koji omoguava spajanje boanskog i ljudskog. itav sklop piramide je zbir ezoterijskih simbola zasnovanih na broju 6. Piralnida je sastavljena iz 684 trouglova koji se brojano iskazuju kao 666+6+6+6, Vidljivi deo piramide se sastoji od 324 x 4=1296 trouglova, 36 na kvadrat, ili (6x6) x (6x6). Broj 36 po kabalistikom tumaenju daje "boanski" broj 666, broj Zveri. Miteranova piramida je 319

Dosije Omega prazna i simbolizuje grobnicu hrianske monarhije koja je ukinuta Francuskom (iluminatskom) revolucijom. Francuska rimokatolika monarhija trajala je 1296 godina, od preobraanja i krtenja Klovisa 496 godine do uspostavljanja Prve republike 1792 godine, to je tano 1296 godina (u masonskom popisu nazivlja, broj oveka je 108, 1/12 od 1296; 108 je i 1/20 ere od 2160 godina). Ovde je jasno predstavljena utopija Novog doba (New Age). Kralja, bojeg pomazanika na zemlji, mora zameniti masonska republika, pretea Svetske vlade. Tako e hrianstvo, nastalo u eri Ribe, biti zamenjeno ekumenskom svetskom religijom u eri Vodolije. Tu ulogu e pripomoi Svetski savet crkava i vaseljenski patrijarh koji je protiv izvornog uenja i kanona Pravoslavne crkve. Ispod ove staklene piramide odrana je osnivaka skuptina Svetske akademije kulture, na ijem elu je bio nobelovac Eli Vizel, ija specijalnost su poslednjih godina bili zahtevi da se bombarduje Srbija. Umesto Sfinge u Gizi, ispred Miteranove piramide nalazi se olovni kip Luja XIV na konju. Re je o alhemiarskom simbolu: Kralj Sunce, Apolon, olienje Svetlosti, zatoenik je olova odnosno podzemne tmine. On eka da u piramidi bude preobraen u zlato svetlosti. Miteran je zasluan i za dogradnju Pale Roajala, takozvanih "stubova Danijela Birena". Tamo je ranije bilo 140 stubova, a Biren im je dodao jo 260, pa je njihov broj sada 400, to kad se podeli sa deset daje broj Iskuenja, a prema Pitagorinom Tetraktisu oznaava bie stavljeno u karantin - 260 stubova podeljeno je u 13 redova, tako da u svakom redu ima po 20 stubova. Od tih 260 dodatih stubova, 44 su puni stubovi koji u mitologiji Maja predstavljaju broj obilazaka Meseca oko Zemlje. Ta 44 stuba, poreana u tri niza, razdvajaju dve povrine. U tim povrinama nalazi se po 108 stubova, to oznacava broj oveka (6 na kvadrat+6 na kvadrat+6 na kvadrat), a ostalih 216 (6x6x6) su 1/10 stare ere. Svih 260 Birenovih stubova su obredni kalendar koji je bio u upotrebi kod Maja i sluio je za odreivanje povoljnih i nepovoljnih dana za vrenje rtvenih obreda. Ispod ploe na kojoj su stubovi nalaze se tri potoka i jedan bunar koji predstavljaju biblijski Bezdan. Potoci simbolizuju mitsku reku Alfu, a 44 stuba simbolizuju i 44 svee koje se pale na jevrejski praznik Hanuka i znae oienje u Hramu. Miteranove graevine nazivaju se "fabrikama vetrova" s odreenim razlogom. Vetrovi u kabalistikoj simbolici proizvode umne i duhovne preobraaje i utiu na psihu stanovnitva. Vetar, simbol duha, blagosti, ali i ljutnje i svetske pomame (Pandorina kutija), je snaga kojom treba 320

Masoni ovladati. U kvartu Defans, gde se nalazi Ministarstvo odbrane, krov je izgraen u obliku zodijaka, a pred vratima je znak Vodolije koji simbolie vazduh. Interesantno je da se tu dogaaju neobjanjive atmosferske pojave, a itavo zdanje sagraeno je tako da lii na "hodnik za vetrove". Kompleks je otvoren 14 jula 1989 godine, na dvestotu godinjicu Francuske revolucije, tokom sveanog zasedanja grupe G7. Tom prilikom 7 predsednika i 15 posveenika iz Saveta sastalo se na vrhu "Luka Bratstva". Sedeli su oko okruglog stola imitirajui vitezove Okruglog stola kralja Artura. To nije bilo sluajno, poto su vitezovi kralja Artura tragali za Svetim Gralom, a u grozniavoj potrazi za Gralom su bila mnoga tajna drutva. Smatra se da je Gral u posedu Templara. "Luk Bratstva" je sagraen kao astronomski hram i njegovo otvaranje oznaava poetak takozvanog Novog doba. Da bi jedna loa poela sa radom potrebno je prisustvo sedam lanova, tano koliko ih je bilo na krovu. I G7 je masonski simbol. "G" je kralj-slovo u masonskoj azbuci (Geometre, Gloire, Grandeur, God - Geometar, Slava, Veliina, Bog). Pre nego to je poeo sastanak na "Luku", sedmorica velikodostojnika su posetili piramidu ispred Luvra i prisustvovali smotri vojske na Jelisejskim poljima, to takoe ima magijsku simboliku (Sedam kraljeva iz Apokalipse). "Luk Bratstva" ima oblik oltara i predstavlja "naopaki Jerusalim". U Svetom pismu, "nebeski Jerusalim" silazi sa Neba da okona vladavinu Zveri, dok sa ovog naopakog Jerusalima Zver kree u juri na Nebo kako bi preuzela vlast od Boga. Sahrana Fransoa Miterana, koji je umro od raka, obavljena je etnjom ulicama Pariza i zaustavljanjem pred znaajnim masonskim graevinuma u gradu, a kada se pogleda plan etnje gradom vidi se da je u obliku zmije Vroboros. To je zmija savijena u krug i grize sopstveni rep, to na simbolian nain oznaava povezanost ivota i smrti. U hrianskoj simbolici, zmija je personifikacija avola, Vroboros je i Levijatan, odnosno Satana. Pariz nije sluajno "grad svetlosti". Na Trgu Bastilja, na stubu u sredistu, nalazi se pozlaeni kip Luonoe, alfe i omege masonskog pentagrama, pobunjenog andela, poznatog kao Lucifer, koji na elu ima zvezdu, u desnoj ruci baklju, a u levoj raskinute lance. Sem na Miteranovoj sahrani, crnomagijski simbol Uroborosa mogao se videti i prilikom etnji graana po Beogradu, u zimu 1997/98 godine, a ne zaboravite da je srednjevekovni Beograd bio napravljen u obliku pentagrama. Jo jedna znaajna politika linost zapadne Evrope, mason Velikog Orijenta i malteki vitez, je bivi kancelar Nemake, Helmut Kol. 321

Dosije Omega Velika jevrejska loa B'nai B'rit odlikovala je Kola svojim najveim odlikovanjem - Blutorden-dem Joseph-Orden, odnosno Ordenom Josifa. Ovo odlikovanje dodeljuje se za izvanredne zasluge onim Jevrejima koji su se zauzimali za dobro jevrejskog naroda na poseban i istaknut nain. Taj orden je dobio u svoje vreme i Menahem Begin. Pitate se od kud taj orden Helmutu Kolu. Deda i baba nemakog kancelara zvali su se Salomon i Sara Kon. Konovi su bili hazarski Jevreji koji su kao trgovci pod imenom Kon (Kohn) iveli u junoj Poljskoj, odnosno Galiciji. Preko Praga su doli u Be gde su iveli do smrti kao poznati i uvaeni bogati poslovni ljudi. Njihovi potomci su se preselili u Ludvighafen gde se 1930 godine rodio Henoh Kon koji e kasnije postati Helmut Kol. Sem to je mason, nekada veliki prijatelj Miterana, blizak je prijatelj porodice Rotild iz Londona i redovan je gost na svim skupovima bankara, bez obzira to vie nije na politikoj funkciji. Slini podaci su se pojavili i za Rusiju, 1995 godine, kada je izvesni Oleg Platonov izneo spisak sa imenima poznatih ruskih politiara. Na njemu su imena Mihaila Gorbaova, poslednjeg predsednika SSSRa, zatim tada aktuelnog predsednika Borisa Jeljcina, koji je malteki vitez. Na spisku su i tadanji svetski prvak u ahu, Gari Kasparov, kao i ef ruske diplomatije Andrej Kozirev. Tadanja ruska elita pripadala je uglavnom loi Vzaimodejstvije (Zajedniko delovanje). Meu lanovima su bili bii premijer Jegor Gajdar, bivi rainistar Pjotr Aven, ekonomista Leonid Abalkin, vlasnik banke "Nacionalni kredit" i firme "Olbi", Oleg Bojko, direktor "Avtomaza", Vladimir Kadanjikov i direktor "Inkombanke", Vladimir Vinogradov. Brojni su masoni i u ruskom PEN centru kao i u Meunarodnom ruskom klubu. lanovi Rotari kluba, paramasonske organizacije, su pisac Anatolij Ananjev, zatira vlasnik velike medijske kompanije "Most", Vladimir Gusinjski, i vlasnik sline firme, "Germes", Oleg Volkov. Ruski kosmonaut Georgij Greko lan je masonskog kluba Magisterijum, a bivi prvi vice premijer, Genadij Burbulis, i bivi predsednik parlamentarnog komiteta za spoljnu politiku, Jevgenij Ambarcumov, lanovi su masonske komisije Velika Evropa. Novi ruski predsednik, Vladimir Putin, je po jednima mason, to se moe zakljuiti po dvorani u kojoj je polagao zakletvu predsednika i koja je prepuna masonskih simbola. Po drugima je templar, lan preovlaujue organizacije meu oficirima biveg KGB-a. Iz ovoga se vidl da je uspon na vlast nemogu bez pripadnitva nekoj monoj organizaciji. U ovom sluaju i ja tipujem na Templare koji su sa vrha vlasti
322

Masoni
skinuli Malteke vitezove (Putin protiv Jeljcina) u Rusiji. Putinov odlazak u Italiju, kako bi presekao vrpcu na postavljenom spomeniku Pukinu, smean je povod u odnosu na to da ruski predsednik nije obian dokon i besposlen ovek. Posle toga, Putin odlazi da se sretne sa papom Jovanom Pavlom II, a prethodno sa ser Endrju Bertijem, Velikim majstorom Maltekih vitezova, jer ulazak u papin salon vodi kroz "malteko pretsoblje". Sigurno je Putin morao da im objasni svoj budui stav prema Maltekim vitezovima i katolikoj opciji u Rusiji, kao to je jugoslovenski predsednik Vojislav Kotunica morao da proe istim putem kako bi sa papom razgovarao o svom odnosu prema Maltekim vitezovima, njihovim eljama, kao i eljama Vrhovnog masonskog saveta Nemake, njegovim aspiracijama prema Banatu, povratku "folksdojera", delovanju Katolike crkve u Crnoj Gori, ili ko zna sve o kojim temama koje mi ne mogu pasti na pamet ovog trenutka. Koliko daleko raasoni planiraju i kako ostvaruju svoje planove neka podseti i let na Mesec amerikih kosmonauta. Prvi kosmonaut koji je kroio na Mesec bio je Nil Armstrong, a za njim Edvin Oldrin (Auldrin, u originalu). Obojici ime poinje na "A", kako bi se stihu iz Jevanelja: "Ja sam Alfa i Omega, ja sam prvi i poslednji..." dao magijski znaaj koji je vaan za masone. Oldrin, mason trideset i treeg stepena, je na Mesec poneo uglomer i estar. Meni lino se u povezivanju "nebeskog sa zemaljskim" vie svia stav oca Justina Popovia da "dvadeseti vek znai savez sa avolom". Ta istina nas pritiska, bez obzira da li to ljudi vide ili se to krije od njihovih oiju. U Srbiji, a kasnije i u Jugoslaviji, masoni su imali veliki uticaj na politiki ivot. ak bi se raoglo rei da su masoni bili preovlaujui lanovi svih jugoslovenskih vlada od 1918 do 1941 godine. U toku rata, najvaniji masoni su otili u inostranstvo, a oni koji su ostali su "uspavali rad" svojih loa. Skoro svi puisti od 27 marta 1941 godine su bili masoni, a neki su radili i za britanski "Intelidens servis". Veliki broj masona, nekoliko stotina, bili su uhapeni posle kapitulacije Jugoslavije. Brzo su puteni uz pomo Nemaca masona, Franca Nojhauzena, opunomoenog ministra za privredu Srbije, koga je lino podrao Gering, takoe raason. Masoni su bili i Jozef Matl, major Abvera i Vajnman, major Gestapoa, a sve njih je pokrivao ef Abvera Kanaris. U Hrvatskoj, uhapeni masoni su odvedeni u Jasenovac, gde je postupak prema njima bio dosta blag. Nisu tueni, nita nisu radili, a ostavljen im je i novac. Veina je putena iz logora aprila meseca 1942
323

Dosije Omega godine. Iako su formalno bili zabranjeni, delovali su neometano jer je veliki broj visokih ustakih funkcionera pripadao masonima, a najpoznatiji su bili Slavko i Eugen Kvaternik. I meu venicima AVNOJ-a bilo je masona, to nije smetalo OZNI da posle rata strelja jedan broj masona zbog pripadnosti mrei engleske obavetajne slube. Loe nisu obnovljene, ali su masoni bili pojedinano kontaktirani, dok su masoni i rotarijanci iz Amerike vodili veliku kampanju, pedesetih godina, u korist Jugoslavije, odnosno brae u Jugoslaviji, to nije bilo teko jer ameriki masoni kontroliu humanitarne organizacije "UNRA" i "CARE". Postepeno su masoni jaali svoj uticaj u tradicionalno svojim sredinama, na Beogradskom univerzitetu i u Srpskoj akademiji nauka. Neki su aktivno uestvovali u studentskim demonstracijama i protestima na Beogradskom univerzitetu 1968 godine, a sedamdesetih godina francuska masonerija, u prvom redu Veliki Orijent, na ijem elu se tada nalazio kao Veliki Majstor ak Miteran (brat Fransoa Miterana), podravala je "mas pokret" u Hrvatskoj i brata masona Miku Tripala. Novija istorija masonerije u Jugoslaviji vezana je za obnavljanje rada masonskih loa u Jugoslaviji, pa je 1990 godine obnovljena Velika loa Jugoslavije, na ijem elu se kao Veliki Majstor naao Zoran Nenezi, a "svetlost" je dala, da se posluimo masonskom terminologijom, Ujedinjena velika loa Nemake. To je bilo izvesno iznenaenje ako se zna da je francuska masonerija tradicionalno podravala jugoslovensku masoneriju i da je decenijama vodila estoku borbu sa engleskom masonerijom oko uticaja u Jugoslaviji. U igri su uvek bili i italijanski masoni, zbog pretenzija Italije prema Dalmaciji, kao i loe iz Maarske i eke. Po udnoj koincidenciji ove zemlje su i u razbijanju Jugoslavije i nametanju sankcija naoj zemlji bile najglasnije i najagilnije. Posebno zadovoljstvo su masoni ovih zemalja doiveli razbijanjem Bosne i Hercegovine, koja je poprite sueljavanja raznih masonskih interesa, pa je to bila prilika da se ti interesi zadovolje, da svi nezadovoljnici dobiju svoje "geostrategijsko pare kolaa" i da se situacija na kljunom prostoru Evrope, na Balkanu, okrene u korist najmonije zemlje Evrope i reavanju njenih decenijskih frustracija zbog dva izgubljena svetska rata. Veliki Majstor Nenezi se nije dugo zadrao na svom mestu, postao je smetnja za odreene apetite i igre, pa je uskoro smenjen, i onda je usledila klasina igra prevare i dezinformacija formiranjem etiri nove masonske loe koje rade neregularno, ali postoje. Za ije potrebe i u ime ega, ostaje pitanje. Evropu je iznenadio i uzdrmao podatak
324

Masoni koji je Nenezi javno izneo. a to je da su mnogi nemaki nacisti nali utoite meu masonima, a neki postali i Veliki majstori Ujedinjene velike loe Nemake - Teodor Fogl (VM 1958-1959), Konrad Merkel (1960-1961), Rihard Miler-Berner (1961-1062), Hajnc Rigerberger (1966-1968) kao i Georg Fromholc, Veiiki majstor Velike zemaljske loe Nemake (1973-1977). Nije nepoznato da su devedesetih godina na razbijanju Jugoslavije iznutra delovali i neki masoni, u prvom redu tadanji preraijer Ante Markovi, kao i moni ef tajnih slubi Stane Dolanc. Ante Markovi je kao genijalni potez uveo ekonomske reforme Defrija Saksa, ija sutina je pljaka nacionalnih ekonomija svih zemalja biveg komunistikog bloka koje treba "reformisati". Danas Ante Markovi "savetuje" vladu Makedonije na poziv brata masona, amerikog oveka, Vasila Tupurkovskog. Stane Dolanc, veliki trgovac orujem, imao je poslovne aranmane sa Lorensom Iglbergerom, nekada ambasadorom SAD-a u Jugoslaviji. Naime, Iglberger je 1986 godine pomogao da se osnuje "LBS banka", njujorka filijala "Ljubljanske banke" koja je sluila za pranje novca od prodaje oruja, a saraivala je sa "BNL bankom" u Atlanti, koja je kreditirala nabavku opreme za proizvodnju bojnih otrova za Irak. Iglberger je bio direktor "LBS banke" u periodu od 1986 do 1989 godine, a 20% njenih poslova u Njujorku je ilo preko "BNL". Ako pretpostavimo da su masoni imali aktivnog ucea u politikom ivotu Jugoslavije u svim njenim periodima u ovom veku, nema razloga da sumnjamo da je tako i sada. Jo pre nekoliko godina na sred Knez Mihajlove ulice, ispred zgrade Srpske akademije nauka, postavljena je vema kopija nedovrene piramide sa poleine amerikog dolara. Jedna "neformalna grupa", kao lanica DOS-ove opozicione grupacije, koja se zove G17 plus, je tipina masonska tvorevina (znaenje slova "G" za masone sam ve objasnio). Ima i onih uticajnih politiara DOSa, na znaajnim funkcijama u saveznoj i republikoj vladi, koji su lanovi masonskih loa u Nemakoj i vajcarskoj, odakle stie snana podrka promenama u Jugoslaviji koje sprovodi nova vlast od septembra 2000 godine, Ve je opte mesto ponavljanje da se irok opseg delovanja obavlja i kroz paramasonske organizacije, kao to su rotarijanci i mnoge kulturne institucije i fondacije iz sveta koje pruaju finansijsku, naunu i drugu pomo "zemljama u razvoju", gde spadamo i mi. Po njihovim reima, mi smo u situaciji kada se pomo ne odbija, a pogotovo to to pomae "demokratske procese" u naoj zemlji i "slobodne
325

Dosije Omega medije", pa kako sada rei da ta pomo ima svoju cenu koja e morati da se plati jednog dana. Uostalom, razorno delovanje raznih komiteta za pomo moe se pratiti kroz raspad zemalja Istone Evrope, gde je socijalizam, potpuno iscrpljen svojom ispraznou, pao pred novim vizijama opte sree, pa nije teko uoiti u maarskom parlamentu masonsku simboliku na svakom koraku, ili na primer u Poljskoj, spregu katolianstva i masonerije. Jedan od takvih konkretnih "doprinosa" je iz 1995 godine, kada je iz Vrhovnog masonskog Saveta Nemake u Frankfurtu, posredstvom poverenika u Beu, u Vrac stigao nalog da se reaktivira rad masona prekinut 1940 godine odlukom Velike loe slobodnih zidara Jugoslavije. Za masone u Vrcu bie zaduena Privremena uprava masonske loe Aurora, a program delovanja je "ruenje neodrive diskriminacije starosedelaca Vojvodine, koji su zbog velike zastupljenosti dooa u organima vlasti u podredenom poloaju". Masoni iz Nemake zahtevaju da se Kosovo i Metohija izjednae u svemu sa uom Srbijom i Crnom Gorom, a insistirae da prestane meanje Srbije u rad vojvoanskog parlamenta. Ovo mi neto poznato zvui, na kraju 2000-te. Nemaki masoni pozivaju svoje sledbenike u Vrcu da prue otpor "uspostavljanju punog nacionalnog i kulturnog integriteta srpskog naroda", da se odupru "hegemonistima iz Beograda" i da pokrenu starosedeoce u Vojvodini da "izraze svoje opravdano nezadovoljstvo prema ratnim zloincima (Srbima) koji nisu prihvatili ustavni i pravni poredak Hrvatske i koji su otuda pobegli od tobonjeg hrvatskog progona i "enocida". ta je kruna ovog bezobraznog meanja u unutranje stvari Jugoslavije vidi se iz kljunog dela teksta: "... Na strateki pravac delovanja jeste da se u Vojvodinu ponovo vrate proterani Nemci (folksdojeri), da se tako sa njima ponovo vrati na ove prostore zdrav i civilizovan duh... Tako emo uiniti da Vojvodina opet bude bogata i da se potpuno samostalno razvija..." Verovatno do otcepljenja, kako bi se prikljuila "Novom rimskom carstvu", bolesnoj utopiji Vatikana i kue Habzburg, novoj Austrougarskoj koja e u podunavski region ukljuiti svoje bive pokrajine. Da autonomai Vojvodine nita ne rade sluajno, vidi se i iz delovanja izvesne dr Edite Stoji, roene Arntajn, o kojoj su se poetkom 1997 godine pojavili neki tekstovi u nemakim i austrijskim novinama. 326

Masoni Delovanje dr Stoji se odvijalo preko Beograda, gde je ona direktor Centra za susedne zemlje i regionalnu saradnju. Naravno, "regionalna saradnja" se ba locirala u Vrcu, preko masonskih i rotarijanskih krugova, pa pravo u "Hemofarm", jednog od najveih proizvoaa lekova, ne samo u Jugoslaviji, ve i u ovom delu Evrope. "Poslovne veze" su uspostavljene direktno iz Centra, ali i preko privatne firme ("Bizma") gospoe Stoji. Da spomenem da je Stojika bila udata za profesora Pravnog fakulteta u Sarajevu, Mustafu Imamovia, bliskog prijatelja Alije Izetbegovia, to naravno nema nikakve veze sa delovanjem u Beogradu, a prema Banatu. Zakuvanoj situaciji u ovom delu zemlje kumuju ne sarao odreeni krugovi iz Nemake, masonski i BND-ovski, ve se sa njima nadmeu i rumunske masonske loe, pod zatitom francuskog Velikog Orijenta. Kad rasparaju Jugoslaviju i podele "evropski masonski kola" krenue dalje. Cilj raasonskih snova je Rusija, gde poslednjih godina masoni i druga tajna drutva doivljavaju nevienu ekspanziju, poev od predsednika drave (Jeljcina kao maltekog viteza), preko ministara i poslovnih ljudi. Ruski narod e pred naletom ovih organizacija, kao i svih verskih sekti koje haraju zemaljom bez ogranienja, morati da se bori svim silama da sauva svoje nacionalno bie i svoju nezavisnost, kako ne bi podlegao optem naletu mondijalizma. To e biti i problem ove zemlje, jer se Novi svetski poredak, ijih se ponuda za novi i bolji ivot treba uvati, ve uanio u mnogim busijama naeg ivota, i eka pravi trenutak da izae na otvoreno.

327

Drutvo Mrtvaka glava

Ovo je vano drustvo sa ogromnim uticajem u Americi. Njegova baza je Jejl univerzitet sa centrom u mauzoleju bez prozora koji je poznat kao "Grobnica" i u kome se lanovi okupljaju dva puta nedeljno tokom kolske godine. Tana istorija drutva Mrtvaka glava nije poznata, ali se zna da je uvedena u SAD pre oko stoezdeset godina kao Loa 322 tajnog nemakog drutva koje je u Nemakoj bilo poznato pod imenom Bratstvo smrti. Prerueni iluminati, kau poznavaoci. Simbolizam njihovih ceremonija uvoenja lanova u drutvo, blizak je masonskim. U Americi poinju s radom 1832/33 godine, uz aktivno uee generala Vilijema Hantingtona Rasela i Alfonsa Tafta, predstavnika slavnih porodica koje su odigrale vanu ulogu u istoriji Amerike. Drutvo Mrtvaka glava je elitistiko i rasistiko, bazirano na novcu steenom kroz ilegalnu trgovinu drogom. Drutvo je 1856 godine zatieno kroz "Rasel trust" i posebnim zakonom drave Konektikat osnivaci su osloboeni zakonske obaveze da popunjavaju godinji izvetaje o poslovanju. Ceremonije inicijacije se i anas odravaju na ostrvu Dir, na reci Svetog Lorenca. Procedura izbora novih lanova nije se izmenila od 1832 godine. Svake godine petnaest novih lanova se bira, i to uvek sa zavrne godine studija. U proteklih stoezdeset godina oko dve i po hiljade diplomaca Jejla je inicirano u drutvo. U svako doba je ivo i aktivno izmeu petsto i esto lanova, a otprilike jedna etvrtina se bavi unapredenjem interesa drutva. Tajna drutva su inae specijalnost Jejla. Postoje jo dva tajna drutva, Svitak i klju i Vuja glava, koja su takoe osnovana sredinom prolog veka. Da li su konkurencija drutvu Mrtvaka glava teko je rei, pre e biti da su deo iste celine. Verovatno je da su lanovi takozvanog istonog liberalnog establimenta, koji sebe smatra amerikom elitom, lanovi makar jednog od ova tri tajna drutva. Ostrvo Dir je vlasnitvo "Rasel trusta" koji poseduje i veinu zemljita na kome se nalazi univerzitet u Jejlu. Porodica Rasel stvorila je ogromno bogatstvo kroz trgovinu opijumom u devetnaestom veku, kroz sindikat trgovaca drogom poznat kao "Rasel i kompanija". Njihovi jedini rivali bili su iz Perkins sindikata, iz Bostona, koji su branim vezama bili povezani sa drugim porodicama britanskog aristokratskog porekla, iz perioda trgovine robljem. Rasel je kupio Perkinsove i postao jedna od centralnih 328

Drutvo Mrtvaka glava figura trgovine opijumom u Americi, u rangu sa porodicama "plave krvi" kao to su Kulid i Delano (Komitet 300), koje su davale amerike predsednike. Ove porodice su bile povezane sa isto takvim porodicama u Engleskoj, Kesvikovima, Dardin Mestisonora i drugima, koje su u poslu trgovine opijumom imale podrku britanske vlade lorda Palmerstona, koji je bio na elu Velikog Orijenta. Poto je izvor njihovog prihoda bio poznat u uem krugu uesnika, nije udo da su za svoj sirabol izabrali gusarsku zastavu - mrtvaku glavu sa ukrtenim kostima. Ova veza traje i danas kroz porodice ija imena dobro poznajemo - Bu, Rokfeler, Hariman, Vitni, Pejn, Vanderbilt, Bandi. Veina vue poreklo od onih dvadeset, trideset porodica "puritanaca" koje su stigle iz Engleske u Ameriku izmeu 1630 i 1660 godine. One se dre zajedno, uvrujui se kroz brane veze i ukrupnjivanje kapitala, ne dozvoljavajui da politika i ekonomska mo u Americi isklizne iz njihovih ruku. Jedna od takvih porodica, iz drutva Mrtvaka glava, su danas Lordovi, vlasnici poznate njujorke advokatske firme "Lord, Dej i Lord". Dre samo velike klijente - "Njujork Tajms" i Rubin fondaciju, koji finansiraju Institut za studije politike u Vaingtonu. Vinston Lord (Trilaterala, Bilderberg grupa) postao je predsedavajui Saveta za meunarodne odnose 1983 godine. Porodini klan Buovih ve je decenijama zastupljen u Mrtvakoj glavi. Preskot Bu je iniciran 1917 godine, a onda se oenio devojkom iz pnrodice finansijera, Vokerovih. Dord Herbert Voker ralai je takode bio iz Mrtvake glave, Preskotov sin, Dord Herbert Voker Bu je 1948 godine uao u drutvo, to e biti presudno u njegovom usponu do mesta efa CIA i predsednika SAD-a. Poznato je da je Jejl i Mrtvaka glava omiljeno lovite novih kadrova za CIA i skoro je sigurno da je Bu od studentskih dana bio regrutovan za rad u Agenciji. Njegov otac, spomenuti Preskot, bio je poznat u Mrtvakog glavi po jednom bizarnom dogadaju. U maju 1918 godine, Bu i pet drugih lanova Mrtvake glave, oskrnavili su grob indijanskog poglavice Deronima u Fort Silu, Oklaho ma, i ukrali lobanju koju su doneli u svoj tab u Jejlu, gde su je koristili u ceremonijama i ritualima. Ovu priu potvrdili su zahtevi Indijanaca i Neda Andersona (poglavice Apaa San Karlos) da se lobanja vrati, al i nije poznato da li je to uinjeno. Jedan lanak iz 1989 godine, u "Njujorkeru", opisuje kako je jedan "Mrtvac" sedamdesetih godina lino video tridesetak ljudskih lobanja u "Grobnici". Ove bizarnosti navodim samo da bi se videlo kakav je mentalni sklop ljudi koji dolaze na vlast u Americi i presudno utiu na zbivanja u svetu. Kao ilustraciju, opisau 329

Dosije Omega vam deo ceremonije inicijacije. Kandidat lei go u mrtvakom sanduku, a za "intimni deo" tela mu je vezana traka, i dok masturbira naglas prepriava detalje svojih seksualnih iskustava (ako ih je imao). Jasno je da se kasnijim ucenama i strahom lanovi dre vrsto u stegama drutva. Posle inicijacije, lan dobija novo ime. Postao je "vitez", u tradiciji drugih tajnih drutava. Stariji vitezovi u Mrtvakoj glavi zovu se patrijarsi, a svi ostali, koji nisu lanovi, su neznaboci, varvari i vandali. "Mrtvaci" su naroito bili aktivni u vreme Prvog svetskog rata i boljevike revolucije u Rusiji. U upravnom odboru "Morgan Garanti Trasta", koji je finansirao boljevike, podravao Staljinovu diktaturu i finansirao obe strane u dva svetska rata, sedelo je devet lanova Mrtvake glave, a meu najpoznatijima bili su W. Averel Hariman, Hari P. Vitni, Najt Vuli i Persi Rokfeler. U firrai "Braun Braders" ("Hariman" od 1933 godine) u upravnom odboru sedelo je osam lanova Mrtvake glave, meu njima W. A. Hariman, E. Roland Hariman, Najt Vuli i Preskot Bu. Oigledno je da su do Drugog svetskog rata bili vrlo aktivni u promovisanju koncepta eugenike (nauke o istoti rase, tako drage njihovim uzorima u nacistikoj Nemakoj), a tvorci su i Svetskog saveta crkava, udruenja verskih zajednica raznoraznih usmerenja osnovanih samo sa jednira ciljem: da se uniti hrianstvo, da se njena osnovna doktrina ekumenizam, sprovede u korist Katolike crkve uz propast pravoslavlja, to e biti pretekst stvaranja nove religije u novom milenijumu, religije bez Boga, na ijem e elu biti Maitreja, ovaploceni Lucifer. Danas se lanovi Mrtvake glave nalaze u svim vanim svetskim organizacijama, u prvom redu u Savetu za meunarone odnose, kao i u bitnim industrijskim granama sa kraja milenijuma, u armiji, medijima, obavetajnim organizacijama, farmaceutskoj industriji, trgovini drogom, obrazovanju, proizvodnji hrane, kontroli populacije. Dok zavravam ovu knjigu, upravo je na predsednikim izborima u Americi pobedio jo jedan lan Mrtvake glave, Dord Bu mlai, unuk Preskota Bua, sin Dorda Bua Sr. Dinastija je uspostavljena, mrane sile su iza scene, nov ameriki kabinet Bua mladeg je vojna vlada sastavljena od previe penzionisanih generala i ljudi iz vojnog kompleksa. Time SAD postaju rtva "mekog" vojnog dravnog udara, dok mnogi analitiari i novinari naivci unapred proriu kako Bu mlai nee biti lo predsednik. Tome se raduju i u Rusiji, a niko se nije zapitao iju lobanju e Bu ii da iskopava. Kad budu shvatili ko je zapravo na vlasti u Americi iza Bua mlaeg, po obiaju e biti prekasno.
330

Malteki vitezovi
Na delovanje obnovljene masonerije u Jugoslaviji nadovezalo se i delovanje Maltekih vitezova, jednog od najstarijih i najuticajnijih vojnovitekih redova Katolike crkve, ije je delovanje znaajno i danas, jer su jedni od kljunih nosilaca katolikog prozelitizma irom sveta, a naroito protiv pravoslavlja. U jeku sankcija protiv Jugoslavije, mitropolit crnogorski, gospodin Amfilohije, objavio je na crkveni praznik Lucindan 30 oktobra 1993 godine, da se velika relikvija, ruka svetog Jovana Krstitelja, nalazi u posedu Srpske pravoslavne crkve. Ova vest izazvala je veliko uzbuenje u mnogim krugovima, naroito onih vojno-religioznih redova, Templara i Maltekih vitezova, iji je svetac zatitnik Jovan Krstitelj. Za one kojima nije poznata istorija Suverenog vojnog reda hospitalaca svetog Jovana Jerusalimskog, Rodosa i Malte (kako danas glasi puno ime reda), dau kratku hronologiju dogaaja od vremena koje je interesantno za nau priu - od osvajanja Malte od strane Napoleona. 10 juna 1798 godine Napoleon osvaja Maltu, to je za red bio veliki udarac, jer od dobijanja ostrva 1530 godine na poklon od Karla V, posle gubljenja Rodosa, Malteki vitezovi su odoleli mnogim opsadama. Ovoj nisu, pa se Veliki majstor Ferdinand fon Hompe 17 juna 1798 godine odrekao titule Velikog magistra (majstora) i sa vitezovima, relikvijama i pokretnom imovinom uputio za Rusiju gde im je ponueno utoite. Ruski car Pavle I se samoproglaava za Velikog majstora (samo de facto, kako naglaava red) i ostaje to do 1801 godine, kada je na njega izvren atentat. Malteki vitezovi su sa sobom doncli i jednu od svojih najveih relikvija - ruku svetog Jovana Krstitelja koja se uvala u Zimskom dvorcu u Sankt Petersburgu. Posle gubljenja podrke u Rusiji, red se povlai, ali relikvije ostaju u Rusiji. Aleksandar III ruku prenosi u dvorac "Gatino" i ona tu ostaje do Oktobarske revolucije 1917 godine. Carica majka, Marija, nosi ruku u rodnu Dansku, ali zalaganjem kijevskog mitropolita Antonija Hrapovickog ruka stie u Beograd 1923 godine i poverava se na uvanju jugoslovenskom kralju Aleksandru I Karaoreviu. Tu ruka ostaje do 1941 godine, do napada Nemake na Jugoslav i j u . Kralj Petar II Karaorevi, pre naputanja Jugoslavije, ostavlja relikviju stareini manastira Ostrog u Cmoj Gori, Marku Kalanju. 331

Dosije Omega Ovde moram da napravim malu digresiju. Pored desne ruke svetog Jovana Krstitelja na Malti su uvane jo dve svetinje - ikona Svete Bogorodice koju je naslikao apostol Luka i stavroteka u kojoj se nalazi estica asnog krsta na kojem je bio razapet Isus Hristos. Karakteristino je da desnica Jovanova nema mali i domali prst. Jedan prst uva se u Otomanskom muzeju u Istambulu, a drugi je ugraen u (vetaku) ruku svetog Jovana Rrstitelja koja se uva u Sijeni. Tu ruku doneo je u Srbiju prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava. Na njoj su zabeleene sledee rei: "Preteeva desnica Jovanova. Pomeni me Savu arhiepiskopa Srpskoga." Ruka je neko vreme bila u manastim ia, a zatim u Pekoj patrijariji, sve do pada srpske drave kada ju je Jelena (supruga Lazara, sina ura Brankovia) odnela u Moreju kod svog oca despota Tome Paleologa, roenog brata Konstantina XI Dragaa, poslednjeg vizantijskog cara. Toma Paleolog je ovu ruku poklonio papi Piju II, koji ju je odneo u svoj rodni grad Sijenu. Ove relikvije je u Crnoj Gori otkrila tajna policija i 1951 godine ruka, ikona i estica krsta zavravaju u sefu UDBE u Titogradu, po nareenju Blaa Jovanovia. Pravo udo je da ta informacija, verovatno zbog neznanja efova tajne policije Crne Gore, nije stigla do Josipa Broza Tita, jer bi ih sigumo uzeo sebi, to bi njegovom ugledu u organizacijama u kojima je bio lan donelo nesluene visine. Bilo kako bilo, 1968 godine tadanji funkcioner Marko Orlandi vraa ruku i esticu krsta Crkvi, jer je to "njena imovina", a ikonu daje Cetinjskom muzeju, jer je to "umetnost" i zato "pripada narodu". Ruka je u Cetinjskom manastiru. Kako se ova vest pojavila u medijima, krenula je kampanja iz maltekih krugova prema Jugoslaviji. Jedan krak krenuo je iz Amerike, gde su Malteki vitezovi izuzetno uticajni. Prvi cilj je bio gaenje Velike loe Jugoslavije, jer im nije odgovarao ni Zoran Nenezi kao Veliki majstor ni to to je "svetlost" za osnivanje masonske loe dola iz Nemake. Posle gaenja sledilo bi osnivanje nove loe pod patronatom masona i Maltekih vitezova iz Amerike, a ako se to prihvati potei e milijarde dolara. Naravno, neki naivni su se upecali na tu priu, ne znajui da obeane milijarde dolara nisu stigle ni u jednu zemlju kojoj su obeane. Tako su se u igri nala dva srpska pisca akademika, a jednom je obeana podrka u kandidovanju za Nobelovu nagradu za knjievnost. Za one koji ne znaju, za dobijanje Nobelove nagrade za knjievnost dovoljno je da budete makar prosean pisac, ali obavezno
332

Malteki vitezovi mason trideset i treeg stepena, to je presudno. Zato mnogi genijalni pisci nisu dobili ovu nagradu, jer nisu ispunili kljuni zahtev da budu "braa", a koga interesuje kvalitet pisanja neka se obrati knjievnim kritiarima a ne Nobelovom komitetu. Sem akademika, ponuda je otila i nekim ljudima iz vrhova sudstva, policije i Demokratske stranke Zorana inia koja je i pre toga imala podrku masona iz loe Alpina. Uostalom, izborni slogan Demokratske stranke na jednim od prethodnih izbota bio je "Poteno". Na engleskom on glasi "on the square" i bukvalo znai "na kvadrat", matematiki izraz za stepenovanje, ali medu masonskom braom znai "poteno", pa ko razume poruku to bolje za njega. Inicijativa iz Njujorka nije se tada ostvarila, ali je zato u decembru 1993 godine stigla zvanina delegacija Maltekih vitezova koju su inili profesor Enriko de Santis, ef pravnog odelenja reda, Stefan Erkole Vlahovi i Antonio Sovinjano. Imali su na umu uspostavljanje meudravne saradnje kakvu su obnovili sa Rusijom, ali tadanji jugoslovenski predsednik Zoran Lili nije ih primio. Primio ih je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle, 6 decembra 1993 godine, i odbio pomo u novcu, otvaranju bolnica, univerziteta i slinih mamaca koje Malteki vitezovi bacaju u prvom nastupu, jer bi posle toga sigurno usledio zahtev za otkupom ruke Jovana Krstitelja i ostalih relikvija. Ne uspevi u Beogradu, vitezovi su se uputili u Crnu Goru. Tu su primljeni vrlo srdano. Priraili su ih tadanji ministar inostranih poslova Cme Gore, Miodrag Leki, ministar zdravlja Miomir Mugoa i potpredsednik crnogorske vlade Rade Perovi. Malteki vitezovi su obeali Crnoj Gori pomo u lekovima i ponudili saradnju na drugim poljima, istiui pritotn da su pod jurisdikcijom Amerike pravoslavne crkve, to je trebalo verovatno da omeka stav Srpske pravoslavne crkve, i traei da otvore kancelariju u Cmoj Gori gde bi delovali kao humanitarna organizacija. Da ne bude zabune, Malteki vitezovi jesu ortodoksna katolika organizacija sa vrlo strogim praviliraa, ali su u novije vreme dosta spustili kriterijume za prijem, stvarajui tako i laicke delove reda kako bi omasovili organizaciju. Naime, od osnivanja pa do XVII veka jedina klasa vitezova bili su: Vitezovi pravde ili Zavetovani vitezovi. Sredinom XIX veka broj vitezova'bio je toliko mali da je redu pretilo gasenje. Neke od najpoznatijih italijanskih plemikih porodica ponudile su svoju pomod prinevi Kolona, Orsini, Barberini (sve pripadnici Crnog plemstva), ponudili su redu svoj uticaj, novac, ugled i obnovili ga. Proirili su ga na protestantske zemlje, organizujui ogranke, kao i na pravoslavne
333

Dosije Omega zemlje koje su takoe bile u mogunosti da formiraju svoje ogranke. U protestantskim zemljama malteki vitezovi organizovani su u okviru Velike oblasti Brandenburga Reda svetog Jovana u Nemakoj, vedskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, vajcarskoj, Finskoj i Maarskoj. U Nemakoj, u Redu Johanitera, deluje preko tri hiljade vitezova koji iroko sarauju sa bolnicaraa, klinikama, medicinskim fakultetima i kolama, a pruaju pomo i drugim zemljama preko svoje organizacije "Johanniter Unfall Hilfe". Na elu Johanitera bio je nekada kralj Pruske ili lan kraljevske porodice, zatim nemaki car (poslednji Viljem II), a posle toga su na elo dolazili plemii iz porodice Hoencolern. U vedskoj su takoe pod jurisdikcijom krune. u Holandiji takoe - na elu je bio princ Henrik, kraljiin otac, a u Engleskoj vojvoda od Glostera. Kralj Petar II Karadorevi bio je na elu pravoslavnog ogranka reda Matiekih vitezova od 1965 godine, pa do svoje smrti 1970 godine, kao Suvereni protektor i sedamdeset i trei Veliki magister Reda svetog Jovana Jerusalimskog. Posle smrti, njegov sin, princ Aleksandar II Karaorevi, odbio je da preuzme tu funkciju. O tome je sainjen "Pro tokol" izmeu tadanjeg Velikog magistra reda, Fra Anela di Mojana da Kolonja i princa Aleksandra. Razmenjena su odlikovanja - Veliki majstor je dobio Orden belog orla, a princ Aleksandar Veliku ogrlicu Ordena za zasluge. Prijatelj kralja Petra II, Tomas enon, baron Foran, vojvoda od Sen-Bara, i sam malteki vitez, opisuje svoje druenje sa princom Aleksandrom Karaoreviem i njihovu zajedniku posetu Vatikanu, 1980 godine: "Imali smo audijenciju kod pape koju je organizovao kardinal Marten, koji se starao o papskom domainstvu... Prisustvovali smo divnom zvaninom ruku koji je, u Maltekoj palati, priredio princ i Veliki poglavar Suverenog maltekog reda. Prestolonaslednik je tada bio primljen u svojstvu efa drave. Kod pape ... poseta je trajala otprilike dvadeset pet minuta. To je bila uzvratna kurtoazna poseta, takorei upoznavanje... Posle posete papi otili smo na sastanak sa princom Suverenog maltekog reda..." Kakve bi tek poasti imao Aleksandar Karaorevi da je ostao na elu Pravoslavnog priorata Reda svetog Jovana Jerusalimskog. Moda bi se lako vratio i na presto Jugoslavije, to je sada teko, jer Jugoslavija njegovog dede Aleksandra I vie ne postoji. Susret Dorda Bua i Mihaila Gorbaova na brodu kod ostrva Malta (koje li simbolike)' oznaio je ukidanje Istone Nemake i povlaenje 334

Malteski vitezovi Sovjeta iz itave Istone Evrope. Upravo su Gorbaov i Jcljcin, preko Maltekih vitezova i u dogovoru s papom Jovanom Pavlom II i Ronaldom Reganom otvorili vrata raspada SSSR-a i prodiranju katolicizma u Rusiju i Ukrajinu, to su 1992 godine obelodanili tadanji predsednik ruskog parlamenta Ruslan Hazbulatov i ukrajinski pisac Boris Olejnik. U tom smislu su poznate novine "Sovjetskaja Rasija" i "Pravda" pisale o tajnom Jeljcinovom predsednikom ukazu broj 827, kojim se Rusija povezuje, posle dvestagodinje pauze, sa Maltekim redom, jednim od glavn i h oslonaca papstva i onim to se u Rusiji naziva "svetskom vladom" i " mondijalistikom diktaturom". List "Pravda" je objavila i fotografiju Jeljcina u odori viteza Maltekog reda i navodi da je primljen 16 novembra 1991 godine s titulom komandora. Prodor u pravoslavne zemlje tako je pnnovo otpoeo, sa novim entuzijazmom i novim igraima na sceni. Malteki vitezovi se nisu libili da finansiraju kupovinu oruja za Hrvatsku Franje Tumana, da skupljaju novcane priloge u Barskoj biskupiji i da ih alju u Hrvatsku, da nabavljaju oruje za iptarske separatiste na Kosovu posredstvom katolikog svetenika Ljua erija iz Uroevca, uz obilatu pomo "Radio Vatikana". Nali su politiku podrsku meu liberalima u Crnoj Gori, a sigumo stoje iza verske sekte ekskomuniciranog raspopa Miraa Dedejia ije delovanje je upereno protiv Srpske pravoslavne crkve. Jo jedna organizacija koja je pod kontrolom pape je populistika organizacija Zajednistvo i osloboenje (Comunione e liberazione), skraeno poznata kao ieiini, ije vodstvo je skriveno u Vatikanu, a koja se takoc bavi propagandom u korist Vatikana a protiv drugih zemalja, ovom sluaju Jugoslavije. Na godinjem zboru u Riminiju. avgusta 1990 godine, ielini su spremno prepustili govornicu za javni nastup upravo spomenutom Ljua erdiju koji je tom prilikom otvoreno zagovarao secesiju Kosova. Daklem, nije nepoznato ta malteki vitezovi ele u Jugoslaviji, bez obzira na povod zbog kog dolaze. Nema sumnje da su Malteki vitezovi kljuni uesnici velike igre moi unutar Novog svetskog poretka, glavni borci za stvaranje novog Svetog rimskog carstva na elu sa Habzburzima i glavni nosioci ezoterije Novog svetskog poretka, u bliskim vezama sa Crnim plemstvom i ostalim tajnim drutvima. Od svog osnivaa, benediktinskog fratra, oca erara, do dananjeg Vetikog majstora, ser Endrju Bertija, poJitika je bila njihovo omiljeno polje aktivnosti. Zato su u laiki deo reda ukljuivali poznate svetske politiare, naroito iz SAD-a. Jedan od takvih je Aleksander Hejg, bivi dravni sekretar i komandant NATO pakta, Ronald Regan kao 335

Dosije Omega poasni lan, dvojica bivih efova CIA, Vilijem Kejsi (u periodu od 1981 do 1987 godine) i Don Mekon (ef u vreme Kenedija). Ova veza sa CIA posebno je vana, jer jo od osnivanja CIA. Malteki red sa njim odrava tesnu obavetajnu saradnju. ak je 1948 godine Malteki red odlikovao izbeglog nacistikog generala Rajnharda Gelena koji je organizovao evropske aktivnosti CIA po uzoru na Abver i preveo veliki broj nacista koji su bili operativci CIA u periodu hladnog rata. Malteki vitez bio je i Dord Roka, zamenik efa kontraobavetajnog sektora CIA. Iz obavetajnih krugova u Maltekim vitezovima bio je i Aleksandar de Marene, ef francuske obavetajne slube SDECE, a lan je i bivi francuski predsednik Valeri iskar d'Esten. Vitezovi su bili debelo umeani i u trgovini orujem i drogom u aferi "Iran-kontra" koja se zavrila, ako se seate, "kozmetikim" kanjavanjern pukovnika Olivera Norta. Njega je na suenju branila advokatska firma Beneta Vilijemsa, maltekog viteza. U lanstvu su i mnogi poznati industrijalci. Na kraju Drugog svetskog rata, industrijalac koji je pomogao da mnogi nacisti nau sigurno utoite u Americi bio je J. Piter Grejs, jedno vreme na elu amerikih Maltekih vitezova. U lanstvu su i Li Ajaoka, nekadanji direktor "Krajzlera", Spiros Kuras, Dejms Bakli, direktor radija "Slobodna Evropa", nekadanji ameriki ambasador u Rimu, Don Volt, kao i elita italijanske politike scene - Franesko Kosiga, ulio Andreoti, Amintore Fanfani, direktor "Fijata" ovani Anjeli i mnogi drugi. Amerika spisateljica Beti Mils, u svojoj knjizi "Pukovnik Nort, Vilijem Kejsi i Malteki vitezovi", otkriva da su tridesetih godina ovog veka Malteki vitezovi pokuali dravni udar u Americi. U centru zbivanja bio je malteki vitcz Don J. Raskob, a udar je propao kada je general marinaca Smedli Batler odbio da uzme uee u ovom planu. On je ak prijavio Raskoba, koji je bio jedan od trinaest osnivaa reda Maltekih vitezova u Americi, a u to vreme je bio direktor "Deneral Motorsa", kompanije koju je kontrolisao J. P. Morgan. Odrano je kongresno sasluanje o ovom sluaju, ali Raskob nije bio pozvan na njega. O tome se kasnije nita nije pojavilo ni u tampi ni u knjigama. Nije udno, jer su ugledni malteki vitezovi bili na elu velikih medijskih kompanija. Meu njima su Vilijem F. Bakli, nafta i izdava, lan Mrtvake glave, Saveta za medunarodne odnose i malteki vitez. Frenk ekspir, predsednik televizijske kompanije "CBS", potpredsednik "RKO", ameriki ambasador u Vatikanu, malteki vitez, lan Heritid fondacije. 336

Malteki vitezovi Snaga reda potie iz veza sa najmonijim porodicama u Americi, iako svi nisu biii lanovi reda, kao to su Delanovi, Forbsovi, Epltoni, Bejkoni, Bojlstonovi, Perkinsi, Raselovi, Kaningemi, oovi, Kulidi, Parkmani, Ranvelsi, Kabotovi, Kondmansi i drugi. Red je jak i u Engleskoj i Kanadi, U kanadskom Institutu za meunarodne odnose sedeo je ser Kenet Strong, koji je na kraju Drugog svetskog rata bio zaraenik efa M16, i koji je bio kljuni ovek u Kanadi kao zastupnik interesa engleske krune. Bio je u upravnom odboru "Banke Nove kotske" kroz koju se pere novac od trgovine heroinom u Kanadi. Ako je Strong bio drugi, ko je bio prvi? Odgovor je ser Brajan Edvard Mauntin, ugledni lan Reda svetog Jovana Jerusalimskog. U knjizi "Red svetog Jovana Jerusalimskog", objavljenoj 1986 godine, dr Don Kolmen o redu pie sledee: "...Stoga to nije tajno drutvo, osim tamo gde je njegova svrha bila pervertovana na unutranji krug kao to je Red podvezice, koji je prostituisana oligarhijska tvorevina britanske kraljevske porodice, koja se izruguje svemu onome za ta se Suvereni red svetog Jovana Jerusalimskog zatae. ... Kao primer, ateista lord Piter Karington, koji se pretvara da je anglikanski hrisanin, ali koji je lan Reda Ozirisa i drugih demonskih sekti, ukljuujui masoneriju, proizveden je u Viteza podvezice, u kapeli Svetog ora u zamku Vinzor, od strane Njenog velianstva, kraljice Elizabete II, pripadnika Crnog plemstva Gvelfa, koja je na elu Anglikanske crkve, koju u potpunosti prezire." Iza uzimanja novog imena reda u Britaniji i njegovog distanciranja od Vatikana, koje je formalno a ne sutinsko, stoji kraljica Viktorija koja je 1885 godine redu dala ime Protestantski najuzvieniji red Jerusalima. U njega su tada uli predstavnici svih plemikih porodica koje su se obogatile trgovinom opijumom i koje su inile kimu britanskog imperijalizma. Tako je ostalo do danas. Vitezovi Reda podvezice su centar ili unutranji krug voa Komiteta 300, "elita elite" Suverenog reda svetog Jovana Jerusalimskog. Zato nije udno to se trenutno ser Endrju Berti nalazi na elu Maltekih vitezova, u rangu kardinala i linog savetnika pape, koji je nazaobilazna instanca pre dolaska pred Jovana Pavla II. Iako je papa Vojtila nominalni ef Maltekih vitezova, bio je jednom upozoren da slua ta mu se kae. Inae, on sa sobom nosi pastirslu tap sa iskrivljenim ili slomljenim krstom, koji sugerie iskrivljenu figuru Isusa. Ovo su izmislili satanisti u V veku i koriste ga crni magovi. Zabranjen je u Srednjem veku. U godini kad je ubijen papa Jovan
337

Dosije Omega Pavle I, kada je na tron stupio papa Vojtila, Vatikan je izdao seriju potanskih maraka na kojima su predstavljene piramida i Svevidee oko. I pored oporaene, Vojtila jeste bio izbor "crnih fratara" iz tajnih krugova Novog svetskog poretka. Kardinal Frensis Perlman iz SAD-a, ispovednik maltekih vitezova, pripadnik duge Ilinije Malteza, na traenje Beinskog i Kisindera proteirao je izbor Vojtile za papu, pogotovo to su Vojtila i Zbignjev Beinski u srodstvu. Slian Maltekom redu je Suvereni konjiki red Svetog Groba, nastao u vreme krstakih ratova. Red dodeljuje Orden Svetog Groba, koji je dobio i srpski patrijarh Pavle prilikom posete Jerusalimu 1994 godine. To je treci po starosti uvedeni orden hrianske crkve, ustanovljen posle sabora u Nikeji 1099 godine i nalazi se na popisu odlikovanja koja dodeljuje takozvana zapadna hrianska crkva ljudima zaslunim za odbranu vere. Ono to je evidentno na svetskoj sceni u poslednjih tridesetak godina je pomirenje Katolike crkve i masonerije. Prola su davno vremena kada je papa Klement V izoptio Templare iz Katolike crkve, mnoge osudio na lomau i zabranio red. Od tada, do XX veka, Katolika crkva je nekoliko puta bacala anateme na lanove masonskih loa znajui da su masoni nastali iz Templara, koji su u ilegali preiveli progone, a jo postoje i deluju i danas. Situacija se promenila u ovotn veku, zaslugom masona trideset i treeg stepena, barona Iv Marsodona, koji je u Vrhovnom savetu Francuske imao titulu Blagotvornog viteza Svetog grada. Takoe je bio vitez Suverenog Maltekog reda. Intencija masonerije bila je asimilacija hrianstva. Za to je trebalo nai prijatelje i uticajne saradnike na hrianskoj strani. Marsodon je 1947 godine poeo pregovore sa kardinalom Ronkalijem, papskim nuncijem u Parizu i buduim papom Jovanom XXIII. Postavlja se pitanje na kojoj osnovi i na kom zajednikom sadratelju se zasnivala ova saradnja. Odgovor je - na ekumenizmu. Katolika crkva nikada nije odustala od ideje da pravoslavnu crkvu stavi pod svoju jurisdikciju, a masoni su u tom ciljanom ishoditu Katolike crkve videli olakani put za sebe. Kada bude postojala samo jedna hrianska crkva u svetu, kako je papa Jovan rekao: "zbliavanje, zatim susret, i na kraju potpuno ujedinjenje", onda e biti lake za masone da ostvare svoj kosmopolitski cilj, ak moda formalno ostavljajui papu na elu takve "svetske religije". Pod papom Pavlom VI dolazi do malog zatija. Ekumenski pokret sveden je na mirnu koegzistenciju. Papa Jovan Pavle I bio je suvie
338

Matteki vitezovi kratko na elu Katolike crkve da bi ucinio bilo ta, ali je zato Vojtila, papa Jovan Pavle II, ekumenizam prihvatio oberuke, postavi njegov vel i k i zagovornik sa ambicijom da postane duhovni i svetovni "kralj sveta", novi Mesija, novi Spasitelj. Zapoeo je iroku akciju koja je rezultirala susretom i "poljupcem mira" sa marokanskim kraljem Hasanom II 1985 godine u Kazablanki, a 1986 godine u riraskoj sinagogi poljubio se sa velikim rabinom Eli Toafom. Te iste godine, 27 oktobra, u italijanskom gradu Asiziju, organizovao je molitveni sabor raznih hrianskih i drugih denominacija. Ekumenski susret u Asiziju ponovio se 1993 godine, a iste godine zapoeo je teoloki dijalog izmedu pravoslavne i katolike crkve na konferenciji u Balamandu (Liban), koji su svetogorski monasi ostro osudili u svom pismu upuenom Vaseljenskom patrijarhu. Svoj odnos prema masonima papa je potvrdio oktobra meseca 1983 godine, kada se u magazinu "Oi" pojavila fotografija na kojoj je papa, koji se drei se za ruke sa drugim uglednicima, formirao "bratski lanac", to je isti masonski ritual. Taj odnos prema masoner i j i dobio je i formalnu potvrdu. U novo redigovanom II kanonskom kodeksu Rimokatolike crkve iz 1987 godine, izostavljen je kanon broj 2335, koji je pod pretnjom iskljuenja iz crkve, zabranjivao rimokatolicima da budu lanovi masonskih loa. Podsetiu da jo nije zaboravljena afera iz 1979 godine kada je ubijen novinar Nino Pekoreli, bivi mason, koji je tvrdio da u Vatikanu postoji masonska loa, i lino optuio kardinale Vijoa, Kazarolija, Poletija, Baa, nadbiskupa Marcinkusa i monsinjora de Bonisa da su lanovi te masonske loe. Ekumenizam kao interkonfesionalni paravan masonerije i Novog svetskog poretka se nije ograniio da deluje samo na planu odnosa izmeu crkava. Veoma iroko deluje i kroz kvazireligijski pokret "Nju ejd" (New Age), koji u skladu sa demokratskim pluralizmom propagira da su sve vere jednake, pa tako pored velikih svetskih religija u sebe inkorporira i sve dalekoistone i okultno-ezoterjjske gmpacije koje sve zajedno samo to nisu stvorile novu religiju za novo doba Vodolije, koje je po njima ve poelo. Po njima, poto je era Ribe (hrianstva) zavrena, nastupa nova era, sa novom religijom koja e ujediniti svet. Pod ijom kontrolom, nije potrebno naglaavati.

339

Crno plemstvo i engleska kraljevska kua

Vodee jezgro svetske elite, pri samom vrhu piramide svetske vlasti, su porodice koje ine takozvano Crno plemstvo. Oni su bili paravan plana da se Viljem Oranski dovede na engleski presto, a svoje korene vode od Gvelfa, takoe poznatih kao Neri ili Crni Gvelfi, a danas Crno plemstvo. Oni su bili sila iza Normana koja je pokorili Englesku posle bitke kod Hestingsa, 1066 godine, sa Viljemom Osvajaem na elu. Kasnije, sa bazom u enovi, Crno plemstvo je podralo Roberta Brusa da doe na presto kotske, i ova genetska linija i tajno drutvo su osigurali da Viljem Oranski postane kralj Engleske, kotske i Irske. Kroz Viljema, Crno plemstvo je stvorilo "Englesku banku" i ozloglaenu "Istonoindijsku kompaniju" koja je osvojila Aziju i Bliski Istok za britansku krunu. Ova elita "plave krvi" bila je stacionirana u enovi i Veneciji i dala je velike pomorce i osvajae. I Don Kabot (pravo ime ovani Kaboto) i Kristifor Kolumbo su iveli u enovi pre nego to su krenuli na svoja putovanja "otkrivajui" delove amerikog kontinenta u razmaku od etiri godine. Jedna od vanih porodica Crnog plemstva je i porodica ovanija Anjelija, vlasnika i direktora "Fijata", lana Bilderberg grupe i maltekog viteza. Porodica Anjeli je bila bliska i sa Musolinijem, koji je ovanijevog dedu naimenovao za doivotnog senatora. Mnoge od ovih porodica svoje poreklo mogu da dokumentuju vie od hiljadu godina u nazad, a najpoznatije porodice Crnog plemstva su iz vremena rata izmeu Gvelfa i Gibelina u Italiji, u dvanaestom i trinaestom veku. Gvelfi su dobili ime po Velfu, nemakom princu koji se borio za kontrolu nad Svetim rimskim carstvom, a Gibelini su dobili ime po imenu zamka koji je pripadao njegovim protivnicima, porodici Hoentaufen. Gvelfi su podravali papu, a Gibelini vladavinu porodice Hoentaufen. Na kraju dugotrajnog sukoba pobedili su Gvelfi (Crno plemstvo). Posle pobede postali su izuzetno moni, kontroliui bankarstvo i trgovinu. Osnovali su znaajne finansijske centre u Lombardiji, a njihovim delovanjem poinje razvoj Firence, enove, Venecije i Milana. Uticaj su proirili na sever Evrope, do Hamburga, Amsterdama i Londona. 340

Crno plemstvo i engleska kraljevska kua Danas Crno plemstvo kontrolie bankarstvo, osiguranje, trgovinu i kljuni finansijski centar u Evropi - vajcarsku, gde se pere novac od svih velikih prljavih poslova u svetu, od droge, oruja i drugih ilegalnih aktivnosti, odlino sakrivenih iza licemerne fasade vajcarske uspektabilnosti i neutralnosti. Pripadnici Crnog plemstva danas su po pravilu u lanstvu Komiteta 300. Komitet 300, koji se provlai kroz ovu knjigu na vie mesta i naina, je najvie tajno drutvo koje ini vladajua klasa u kojoj su kraljica Engleske. kraljica Holandije, kraljica Danske i druge kraljevske porodice Evrope. Ove porodice su odluile, u trenutku smrti kraljice Viktorije, matrijarha venecijanskih Crnih Gvelfa, da lanove svojih porodica "uvedu u biznis" sa nearistokratama, monim poslovnim ljudima u svetu (koje je engleska kraljica zvala prostacima), kako bi ostvarili svetsku kontrolu. efovi mnogih vlada zovu ovo svemono telo "Magovi". Staljin ih je zvao "sile mraka", a ameriki predsednik Ajzenhauer. koji se nikada nije izdigao iznad stcpena "hofjuden" (dvorski Jevrejin, upotrebljava se u potcenjivakom smislu "potrko"), nazvao ih je, pogreno ih procenjujui i potcenjujui, "vojno- industrijski kompleks". Osiguravajue kompanije su klju biznisa Komiteta 300. Njihovi su giganti osiguranja "Asikuracioni enerali di Venis" i "Riunione Adriatika di Sikurta", iji depoziti u zlatnim vajcarskim francima lee u "Banci za medunarodno poravnjanje" u Bazelu. Clanovi upravnih odbora ovih giganta osiguranja su: porodica ustinijani, Crno plemstvo Rima i Venefije. ije poreklo see u esti vek, do cara Justinijana; ser Doslin Hambro, iz "Hambros Merant banke"; Pjerpaolo Lucati, ije poreklo datira od stare, istoimene porodice Crnog plemstva Venecije i Umberto Ortolani, takoe iz stare, istoimene porodice Crnog plemstva. Druge vane porodice venecijanskog Crnog plemstva su: porodica Dorija, potomci uvenog admirala, finansijeri panskih Habsburga; Eli de Rotild iz francuske grane Rotilda; baron Avgust fon Fink, drugi najbogatiji ovek Nemake; Franko Orsini Bonakazi iz drevne porodice Crnog plemstva Orsinijevih, koja svoje poreklo vue od drevnog rimskog senatora istog imena; porodica Alba, koja svoje poreklo vodi od slavnog vojvode od Albe; baron Pjer Lamber, roak belgijskih Rotilda; Etijen d'Avinjon, pripadnik francuskog Crnog plemstva, lan Rimskog kluba i Komiteta 300, koji je dobio zadatak da uniti industriju elika u svojoj zemlji; Zbignjev Beinski, lan Komiteta 300, Saveta za meunarodne odnose i Rimskog kluba, pripadnik starog poljskog Crnog plemstva. 341

Dosije Omega Britanske kompanije osiguranja, koje kontrolise kraljevska porodica, su "Igl Star", "Prudenal aurans kompani" i "Prudenal inurans kompani", koje kontroliu najvee araerike kompanije za osiguranje, ukljuujui "Olstejt inurans". Od njih je najvanija "Igl Star", koja je i paravan za delovanje kontraobavetajne slube MI6, ali njen znaaj ne proizilazi iz veliine ve iz injenice da su vlasnici engleska kraljevska porodica. Borba za vlast u samom vrhu ovih tajnih drutava se neprekidno vodi, to potvruju estoki lini napadi na princa arlsa, javno objavljivanje njegovih linih, ljubavnih izjava gospodi Parker preko telefona, obnarodovani skandali o ljubavnim aferama ledi Dijane. sada pokojne, kao i nedavno navodno samoubistvo Anjelijevog sina. Iz dobro obavetenih krugova ve je procurela informacija da je Anjelijev sin drogiran i onda ubijen, to je njegovom ocu poslednja opomena. Pitanje je sarao zbog ega. Poto se mesto i uloga engleske kraljevske porodice ne moe zaobii u ovoj knjizi, sada je pravi trenutak da o njima kaem nesto vie. Jedan od najuvenijih Jevreja, engleski lord Dizraeli Bikonsfild (iveo od 1804 do 1881 godine) rekao je jednom da "svetom ne upravljaju linosti koje stoje na elu drava i vlada, nego tajna drutva". Ta tajna drutva ne vladaju uvek neposredno, pomou direktnih nareenja, nego obino "vaspitavaju" vodee krugove drutva tako da oni vode svoj narod u odreenom pravcu, esto mislei da time ispunjavaju dunost prema otadbini. Pripadnik sloja onih koji su pripremali tlo za nastanak novog poretka svakako je bio i Frensis Bejkon, baron od Verulama (iveo od 1561 do 1626 godine). Bio je sin Nikole Bejkona, lorda-uvara peata i jednog od glavnih savetnika kraljice Elizabete. Za vreme njenog naslednika, kralja Demsa, Frensis Bejkon postaje lan tajnog saveta, lord-uvar Velikog Peata i lord-kancelar. Bio je vrlo obrazovan, naunik, jedan od osnivaa eksperimentalnog metoda, prouavao je filozofiju i bio poznavalac jevrejske Kabale. Bio je tipian predstavnik svog doba - s jedne strane veliki naunik, a s druge, krajnje amoralan i egoistian ovek. Od njegovih brojnih dela svakako treba istai nedovreno delo "Nova Atlantida" ("New Atlantis"), u kome je postavio koncept idealne drave koja u potpunosti odgovara idealnom modelu Novog svetskog poretka, kao i delo "Sermones fidelis"("Govori vernog"). U ovom delu, objavljenom posle njegove smrti, Bejkon iznosi svoje teze o spoljnoj politici Engleske. U vreme kada je Engleska bila mala drava, kada nije imala svojih kolonija i nije bilo izgleda da postane svetska imperija jer je bila u spoljnoj blokadi, Bejkon je vizionarski pisao
342

Crno plemstvo i engleska kraljevska kua da Engleska mora da zadobije prevlast na morima i na taj nain i u cjelom svetu. "Narod koji caruje nad morima uvek moe da se upusti u rat ili da ga izbegne prema svojoj elji, a pomou oruija da uva svoju tertioriju koja hrani njegove snage. Ranije ili kasnije, sva bogatstva e pripasti tom narodu, posebno bogatstvo Indije." Bejkon pie da e takav narod tokom vremena carovati nad drugim dravama i narodima. Engleska stalno mora imati na raspolaganju izgovore na osnovu kojih bi u svako doba mogla zapoeti rat sa drugim dravama. Bejkon savetuje da se koriste sposobni ljudi, ak i u sluaju da njihov moral nije visok, jer uspevaju samo oni koji su bestidni i lino zainteresovani za uspeh svog poduhvata. Te ljude, spremne na intrige, treba podupirati, jer su korisniji od potenih ljudi! Moglo bi se rei da je Britanija, sudei po rezultatima, sledila Bejkonova uputstva. N o Bejkon nije bio samo politiar makijavelista, on je imao viziju jednom mnogo savrenijeg drutva, drave totalne kontrole i neporecive snage koja e vladati svetom. Njegovo nedovreno delo "Nova Atlantid a" govori o utopiji Novog svetskog poretka. Bejkon je bio rozenkrojcer i odlian poznavalac jevrejske Kabale, pa nije udo to se u njegovom delu ostrvo (po Bejkonovom miljenju ostrvo ima velika preimustva kao najpodesnija teritorija za dravu koja bi imala prevlast nad ostalim svetom) zove Benzalem. Iako je svoja dela pisao uglavnom na latinskom jeziku, Bejkon je izabrao jevrejsko ime koje u prevodu znai Sin mira. Na elu Benzaiema je kralj sa parlamentom, ali ni kralj ni parlam e n t nisu prava vlast na ostrvu. Vlast se nalazi u rukama tajnog drutva koje takoe ima jevrejski naziv, Drutvo Solomonovog hrama. Ovo drutvo radi na osvajanju svetske vlasti pomou sopstvene drave koja mu slui kao sredstvo. Drutvo se preko svojih agenata ubacuje u druge drave da bi ih slabilo i ruilo iznutra, po mogudnosti bez rata. Rat je ponekad neugodno sredstvo i esto puta izaziva reakciju koja osnauje napadnutu dravu, jer kod nekih naroda jo su jaki oseaji asti, religije i rodoljublja. Da bi te "predrasude" bile unitene, agenti drutva e u tim zemljama stvoriti odelenja Hrama Solomona i krijui se iza humanitamih ideja ruiti porodicu, religiju i rodoljublje. Ali jevrejski naziv ostrva i drutva koje njime upravlja, samo delimino otkrivaju Bejkonovu ideologiju. U svom delu, na jednom mestu bez dvoumljenja pie
343

Dosije Omega da se Benzalem stvara u cilju pripremanja svetskog carstva. Tu s divljenjem govori o narodu koji ivi na ovom fantastinom ostrvu, a taj narod su Jevreji. O njima pie kao o narodu koji su sauvali u punoj istoi, i preneli na Benzalem, predanja iz nestale Atlantide. Ovi Jevreji na Benzalemu se razlikuju od svojih sunarodnika u drugim dravama. Na Benzalemu nisu nepomirljivi neprijatelji hrianstva, ve Isusu priznaju velike vrline. Ali zato, pie Bejkon, ti Jevreji veruju da je "Mojsije preko tajne Kabale propisao za Benzalem zakone koje oni sada uvaju i da e u vreme kada doe Mesija i sedne na svoj presto u Jerusalimu, kralj Benzalema sesti do njegovih nogu, dok e se drugi kraljevi drati na odstojanju." Danas bi se moglo rei da je Engleska u velikoj meri ispunila plan Bejkona i postala Benzalem, a da je Bejkonov Hram Solomona istovetan sa Komitetom 300 koji uva Englesku, a rui ostale drave, kada je to u njegovom interesu. Ovde se moramo malo pozabaviti istorijom engleskih dinastija, kako bi smo doli do centralne teme ovog poglavlja. Poeu od onog dela kada na engleski presto stupaju nemaki prinevi. 18 septembra 1714 godine, posle smrti kraljice Ane, na engleski presto dolazi Dord I (Georg Ludvig), izborni princ Hanovera i rodak kraljice Ane. Dord I je bio protestant i nije znao ni re engleskog. Vladao je do 1727 godine. Za njegove vladavine (1717 godine), dr Dejms Anderson, svetenik kotske crkve, napisao je uvenu "Andersonovu knjigu konstitucije", osnovnu knjigu moderne masonerije. Te godine suj se etiri londonske loe ujedinile u Ujedinjenu veliku lou Engleske. Preskoiemo u devetnaesti vek, u vladavinu kraljice Viktorije, koja dolazi na vlast posle smrti ujaka, Viljema IV, 1837 godine. Vladala je do 1901 godine, pune ezdeset i tri godine. To je bila najdua i za Engleze najslavnija vladavina jednog monarha. Kada je dola na vlast, imala je osamnaest godina. Godine 1840 udala se za svog roaka, nemakog princa Alberta od Zaksen Koburg Gota. U braku sa Albertom imala je devetoro dece - pet keri i etiri sina. Za vreme njene vladavine Engleska je postala najvea kolonijalna sila na svetu i u to vreme se govorilo da "Sunce nikada ne zalazi nad britanskim carstvom". Viktorija je nizom politikih brakova Engleskoj obezbedila uticajne veze po Evropi, pa su je zvali "evropskom bakom". Svoju erku Viktoriju udala je za nemakog vladara Fridriha III. Njihov sin Viljem II bio je poslednji 344

Crno plemstvo i engleska kraljevska kua nemaki car. Drugu erku, Alisu, udala je za Ludviga IV Hesenskog. Iz njihovog braka roena je budua ena ruskog cara Nikolaja II Ro manova, kao i ena Ludviga od Batenberga, oca Alise od Batenberga. Treu erku, Helen, udala je za Kristijana od lezvig-Holtajna. etvrta erka, Beatrisa, udala se za Henrija od Batenberga. Peta erka, Lujza, vojvotkinja od Argila, nikada se nije udavala. Svog sina, kasnijeg kralja Edvarda VTI, oenila je Aleksandrom Danskom, roenom sestrom Viljema Danskog. Viljem Danski postao je Dord I Grki. Njegov sin, Andrej Grki je u braku sa Alisom od Batenberga dobio sina Filipa, vojvodu od Edinburga i mua Elizabete II, dananje kraljice Velike Britanije. Iz ovoga se vidi da su Filip i Elizabeta rod! Elizabeta II je dola na presto 1952, a 1960 godine je proglasila da e njeni naslednici nositi ime Mauntbaten-Vindzor. Naime, njen otac Dord VI, koji je vladao Britanijom u periodu od 1937 do 1952 godine, promenio je ime porodice u Vindzor, po imenu kraljevske rezidenci j e u blizini Londona, kako bi se sakrilo u imenu nemako poreklo vladarske kue, to je postalo bitno pogotovo posle Drugog svetskog ra t a . Vladavina Elizabete II i nesreen privatan ivot njene dece koji karakteriu razvodi (to je neprimereno i skandalozno za jednu vladarsku kuu) princa arlsa, princeze Ane i princa Andreja, dali su obiman materijal za prouavanje ekscentrinosti ove porodice i otkrile su se mnoge njihove tajne. Princ arls i njegovo interesovanje za paranormalne fenomene e biti okosnica ovog malog istraivanja, to ne znai da se neu pozabaviti i ostalim lanovima kraljevske porodice, roacima i precima, jer o njihovim interesovanjima i "hobijima" na ovom planu ima mnogo verodostojnih podataka. Prvi interesantan datum je 6 mart 1977 godine, a mesto zbivanja je aerodrom u Najrobiju (Kenija), gde je tog dana sleteo avion kojim je pilotirao ovek koji je sigurno zasluivao sve poasti namenjene lanu kraljevske porodice, ali koje su ovog puta izostale na izriit zahtev gosta. Poseta je morala biti potpuna tajna, a naroito je bilo vano izbei novinare i njihov ponekad nepodnoljiv interes za lanove kraljevske porodice. Posle kraeg zadravanja avion je ponovo uzleteo i krenuo na severozapad. Cilj je bio provincijski centar Nakuru. Odatle su ovaj mladi i njegova mala pratnja dipovima krenuli u divlju i lepu savanu, u lepotu i mirnou istog zvezdanog neba pod kojim se mirno spava i sanja. Princ arls veruje u snove, u njihovu proroku dimenziju i uvek pored kreveta dri olovku i papir kako bi mogao da zapie ono to 345

Dosije Omega sanja. Princ veruje i u druge stvari. Veruje da ima spiritistike sposobnosti i da su koincidencije putokazi, a kada se pojavi neki od njih, on ga analizira da bi video kuda ga usmerava. "...Moderna medicina mora u sebe inkorporirati psihiko, spiritualno i paranormalno..." "Mnogo se moe nauiti iz drevnih sistema proricanja kao sto su Ji ing, astrologija i visak...Sve religije su u krajnjoj konsekvenci jedna religija..." Ovo su neke od izjava koje je u jednom periodu svog ivota javno iznosio, to je u javnosti esto nailazilo na nerazumevanje. Bio je predmet podsmeha, a satiriari u tampi su dobili obilje ideja na temu kako se sprdati sa prestolonaslednikom. Zato je put u Keniju morao biti potpuna tajna. Voa ovog "safarija" je vrio interesantna linost, ser Lorens van der Post, u to vreme vitalni ovek od sedamdeset i jedne godine. Ovaj mentor e odigrati znaajnu ulogu u razvijanju odredenih interesovanja princa arlsa. Izlet u Afriku je organizovao jer je ne samo bio roen u Junoj Africi, ve je bio osniva "Vildernes Faundejn", organizacije koja je trebala da razvija kod mladih ljudi intuitivnu stranu njihove linosti, a najbolje mesto za to je bila Afrika. Ovu organizaciju su podravali i vojvoda od Velingtona, Edmund de Rotild, princ arls i mnogi drugi ugledni i uticajni ljudi. Van der Post, iako kod nas nije poznat, takoe je ugledna linost - pisac, istraiva, ratni heroj, psiholog amater, mistik, savetnik lorda Mauntbatena i prijatelj nekih od najuticajnijih i najvanijih ljudi ovog veka. Mesto gde je doveo princa arlsa nije sluajno izabrano. Van der Post je bio veliki oboavalac i prijatelj Karla Gustava Junga, ije je uenje o kolektivnom nesvesnom usvojio u potpunosti i znatan uticaj ove teorije preneo i na arlsa. Dolazak u Keniju, na isto mesto gde je Jung boravio pedeset i dve godine pre toga (1925-te), imao je siraboliko znaenje. U ovom delu Kenije Jung je proveo nekoliko meseci prouavajui pleme Elgoni i njihove mitove, magijske rituale i snove. Ovde je njegova hipoteza, da postoji spiritualna dimenzija ljudske egzistencije, dobila konanu potvrdu. Ovo je duhovna atmosfera u kojoj se naao princ arls. Put u Afriku je imao duboko spiritualno znaenje za van der Posta i to je bilo mesto na kome e arls doiveti spiritualnu transformaciju. Po pisanju van der Posta, koje je on kasnije pokuao da demantuje, arls je imao duboko religiozno iskustvo u Keniji, to je postalo 346

Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca taka preokreta u njegovom ivotu. Princ je tada imao dvadeset i devet godina i ova etapa u njegovom duhovnom razvoju ga je neraskidivo povezala sa van der Postom i duhovnim nasleem Junga. Od tog trenutka, arls se poeo ivo zanimati za Jungove ideje o religiji i kolektivnom nesvesnom i njegove interpretacije snova, koincidencija i intuicije. Princ arls je odmah napisao pismo i posetio Vinifred Rafort, jungovsku psihoanalitiarku koja se specijalizovala za tumaenje snova. Knjiga dr Vinifred Rafort "Neto se dogada" ostavila je dubok utisak na van der Posta. koji ju je proitao 1981 godine. Doktorka Rafort je tada imala devedeset i sedam godina i mada slabog zdravlja redovno je odravala seanse terapije snova, zasnovane na Jungovoj teoriji o kolektivnom nesvesnom. Van der Post je knjigu preporuio princu arlsu. To je teko delo, neatraktivno, osim za one koji se zanimaju za vezu izmedu religije, psihologije i Junga. Princ je pokazao interes za ovu ezoterijsku temu i im je proitao knjigu, javio se piscu i posetio je. Bilo je to 1983 godine, a u njegovom drutvu bila je i princeza Dijana. RazHovoru je prisustvovala i vodila beleke dr Dijana Bejts, erka doktorke Rafort. Ovoj poseti prethodila je intenzivna prepiska izmeu princa arlsa i doktorke Rafort, a pod njenim uticajem arls je poeo da vodi "dnevnik snova". Drao je pored kreveta papir i olovku kako bi mogao da zapie snove kojih se seao, jer je posle toga pokuavao da odgonetne ta mu to kolektivno nesvesno pokuava da saopti. Moda se nadao da e oiveti takozvani "veliki san" ime je Jung oznaio san ko ji je proroki. Dr Bejts je o razgovoru svoje majke i princa rekla da je bio prisan, kao da su se znali godinama. On je traio da mu lino protumai pojedine delove knjige i razgovor je potrajao etrdeset i pet minuta . Detalji nisu poznati, a to je bio njihov prvi i poslednji susret, jer je etiri meseca kasnije dr Rafort preminula. Primeri koji slede govore da je preobraaj princa arlsa bio veliki i da je verovao u radikalni religijski koncept kolektivnog nesvesnog. Poetkom decembra 1982 godine, princ arls je, voen koincidencijom, poeo da govori o alternativnoj medicini na sastanku Britanskog lekarskog drutva. Putokaz mu je bila Paracelzijusova knjiga na koju mu je pao pogled, a princ je primetio da poruke dolaze "iz mnogo dubljeg izvora nego to je svesna misao", to je, esencijalno, Jungov koncept. Drugo, 15 jula 1983 godine, otvorio je kontraverznu kliniku za alternativnu medicinu na opti bes lekara, pritom izjavivi da govori "iz ono malo intuitivnog oseaja koji ima...", to je jo jedan jungovski postulat da i
347

Dosije Omega intuicija potie iz kolektivnog nesvesnog. Tome u prilog govore i njegovi kontakti, prepiska i susret sa doktorkom Rafort. Potom, 16 juna 1984 godine, izjavio je kako pokuava da postane svesniji "shvatajui da koincidencija moe biti putokaz, a od nedavno, seajui se i zapisujui snove". Sredinom 1985 godine, arls je u jednom intervjuu rekao sledee: "Mislim da mnogo toga sto je Jung rekao ima smisla u mnogim oblastima, a posebno ono to je napisano u Bibliji i indijskoj religiji, i u islamu, i mnogim drugim... neosporno. Obrazac se razvija, mislim, koji svi mi pokuavamo da istraitno, da idemo istom stazom, da odgovorimo na ista pitanja, mi se pribliavamo razliitim stazama, ali se, konano, staze spajaju negde u beskraju, i to je vana stvar." Vrlo opasne rei od budueg vode Engleske crkve. Ali princ je samo izneo Jungov stav da su sve religije podjednake vrednosti. arls je izabrao van der Posta da bude kum na krtenju princa Vilijema. injenica da van der Post veruje da su sve religije, hrianstvo, islam, animizam ili bilo koja druga, komponente iste sile. Jasno je da je princ arls znao koja je van der Postova religiozna pozicija, ali i pored toga ga je izabrao da uestvuje u vanoj ceremoniji anglikanske crkve, kao to je krtenje budueg vladara Engleske. Slina kontraverza je nastupila 1985 godine, prilikom arlsove posete Rimu, kada je izjavio da bi rado prisustvovao misi. Protestanti su se estoko usprotivili, pa je poseta katolikoj crkvi otkazana. Ko zna ta bi se desilo da je odluio da prisustvuje molitvi u damiji ili hindu hramu. Jasno je da je princ arls pokazao vie nego akademski interes za uenje Junga o kolektivnom nesvesnom. Bez sumnje, princ arls je sledbenik ovog uenja. To moe imati opasne reperkusije onog trenutka kad postane vladar i prepusti kolektivnom nesvesnom da kroz intuiciju, snove i koincidencije kristalie njegove odluke. Ili moda ja greim, moda e upravo tako postupati vladari "novog doba". Nov, udan dogaaj, iz koga se videlo da je princ arls poznavalac spiritizraa, druge oblasti paranormalnog, zbio se prilikom njegove posete jednom sirotitu u jugozapadnom Londonu. Obavljajui ovu protokolarnu obavezu, ozario se kada je video grupu ljudi koji su svi nosili bed sa natpisom: "Leenje je dar Duha". Iz razgovora sa njima se potvrdilo da je re o spiritistima, a da arls ita i da je oaran knjigom Teda Frikera, duhovnog iscelitelja, vrlo poznatog u Londonu. Ovaj ovek je 348

Crno plemstvo i engleska kraljevska kua za sebe tvrdio da je iveo u Svetoj zemlji u vreme Hrista, a da je kasnije bio obuavan na Nebu za svoju misiju leenja ljudi, i poslat nazad na Zemlju (preko Totenhema) da zapone svoju misiju leenja. Frikerova knjiga "Bog je moj svedok" ima odeljak koji je vredan citiranja, kako bi se videlo kakvi ljudi su uticali na arlsa. Pie Friker: "Svake noi kad bih legao u krevet okruili bi me duhovi koji su dolazili da razgovaraju sa mnom, ne samo doktori koji su me savetovali ve i mnogi drugi koji su mi pomagali da resim. razne probleme koje su imali moji pacijenti. Jedne noi sam ih upitao: Zato je Bog izabrao mene? Dva meseca kasnije, dok sam imao uobicajene none diskusije sa duhovima, iznenada su mi saoptili da e mi odgovoriti na pitanje. Leao sam mirno u krevetu iekujui ta e se dogoditi. Ne dugo posle toga video sam ispred sebe veliki ekran, kao da sam gledao u veliki televizor. Prvo to sam video bio je, nije bilo dileme, lik Isusa kako hoda praen velikom grupom ljudi. Dok sam ovo gledao, jedan glas mi je davao objanjenja. Nastavio sam da gledam i panju mi je privukao deak od dvanaest, trinaest godina, koji je koraao jedno pedeset metara iza grupe. Nosio je dugu odeu, na nogama je imao sandale, a na glavi malu crnu kapu. Glas mi je rekao; Vidi li onog deaka? Deaka u dugoj odei? - upitao sam. - Takvu odeu su nosili Jevreji u to vreme, a taj deak si ti! Toliko si voleo Isusa da si trazio od majke da te budi rano svakog jutra da bi mogao da ga prati celog dana. To je razlog zato smo te izabraii da se vrati i sprovodi Njegovo delo, da lei bolesne. Sada sam razumeo. Kada god nekome govorim o svojim vienjima, navru mi seanja na kuu u Jerusalimu, kada sam bio deak. Nikada nisam bio tamo i ne znam gde je ta kua, ali u mom unutranjem oku jasno vidim usku ulicu i dvospratnu kuu. Upitao sam: Kako je bilo moje ime? - Anson, stigao je odgovor. To znaci Sin Nazareta. Sutra emo ti ime napisati preko portreta koji visi na zidu u tvojoj klinici. Jedva sam doekao sledee jutro da odem do klinike, i kada sam stigao otiao sam pravo u moju sobu. Preko moje slike je neko napisao ime Anson, ba kao to su mi rekli." Friker je leio mnoge poznate linosti u svetu, izmeu ostalih i nekadanjeg kralja Saudijske Arabije, Fahda, kome izgleda nije smeta349

Dosije Omega lo to mu je iscelitelj u prethodnom ivotu bio Jevrejin. Naravno, ko eli da veruje u ovakve prie, da je neko iveo u vreme Isusa i od njega dobio dar isceljenja, neka veruje. Zamislite vladara Benzalema kako ita ovakvu literaturu. Bejkon mora da se prevre u grobu. Princ arls u ovakve prie veruje, jer je od malih nogu bio pod uticajem svoje blago ekscentrine pra-tetke, princeze Meri Lujze, unuke kraljice Viktorije, potpuno obuzete okultizmom, koja je bila redovni pacijent Hari Edvardsa, jo poznatijeg iscelitelja od Frikera. Edvards je bio spiritistiki medijum sposoban da padne u trans i kontaktira "drugu stranu". Verovao je da njegova mo isceljenja potie od duhova dvojice mrtvih pionira medicine - Luja Pastera i lorda Listera. Sluena princeza je posle jedne seanse kupila knjigu "Spiritistike prie za decu" Olive Barton, isceliteljke i Edvardsove asistentkinje. Ova morbidna knjiga govori o ivotu umrle dece na "drugoj strani" gde se ona igraju, idu u kolu (!) i prave svakodnevne nestaluke. Pedesetih godina ovakav idiotizam bio je popularan, pa je ova knjiga dola u ruke princa arlsa, tada deaka u dobu kada imaginacija nahranjena ovakvim priama moe imati uticaja na kasniji ivot oveka. Naravno, kasnije se ispostavilo da "duh" koji je Bartonovoj priao ove prie koristi Edvardsa kao medijuma, a Edvards je koristio jednog od svojih duhova po imenu Ruben (logino je da duh sa "druge strane" bude Jevrejin kad je u pitanju Isus i celokupno hrianstvo), koji mu je saoptio ovu tipino malograansku bljuvotinu najnieg nivoa. Inae, stav Anglikanske crkve po ovom pitanju je udan. Jo 1937 godine preduzeta je sistematska istraga, pa su klerici ak sedeli na seansama sa medijumima. Njihov izvetaj je procureo u javnost i izbio je skandal, jer spiritizam nije bio a priori osuen i odbaen, poto je ostavljena mogunost da se moda "ne komunicira samo sa zlim duhovima nieg reda ve da postoji mogunost da se komunicira i sa dobrim duhovima". Nadbiskup Kenterberija, dr Kozmo Lang, bio je izriito protiv spiritizma i njegovog upranjavanja. etrdesetih i pedesetih godina, ljudi koji su se bavili spiritizmom bili su hapeni i novano kanjavani. Do dananjeg dana ovaj kontraverzni predmet debate nije razreen, ali nas interesuje kakvi su pogledi princa arlsa po ovom pitanju i kako e se to odraziti na njegovo ponaanje kad bude seo na britanski presto i time automatski postao i poglavar Anglikanske crkve. arls je za konsultanta po ovom pitanju izabrao dr Mervina Stokvuda, biskupa Sautvarka, koji je otvoreno podrava spiritizam, poseivao sve
350

Crno plemstvo i engleska kraijevska kua kongrese spiritista i bio lan Drutva za psihika istraivanja. Citirau neke od njegovih izjava: "Ako ete izbaciti sve pojave vezane za spiritizam iz Biblije, moraete da izbacite jako mnogo. Iritira me kada ljudi celu ovu stvar odbacuju kao crnu magiju i nevaljalstvo". Druga izjava po kojoj je postao poznat je: "Hvala Bogu za medijume i iscelitelje. Jednog dana se fiziko telo raspada u prah i pepeo, a spiritualno ili eterino telo se oslobaa iz svog zatvora." Ovaj duhovnik je hladnokrvo izjavio da princ ima pravo da istrauje svoje duhovne potrebe i znanja, a greka lei u onim duhovnicima koji odbijaju da prihvate da se psihika zbivanja nisu deavala samo u biblijsko vreme, ve se deavaju i danas, i da je bolje prema tim pitanjima imati otvoren um, a ne zatvoren. "Otvaranje uma" za psihika saznanja nije tipino samo za princa arlsa, ve i za njegovu majku, kraljicu Elizabetu. asopisi su 1976 godine objavili senzacionalnu vest da se kraljica Elizabeta i princeze Margareta i Aleksandra, lee kod oveka koji nije registrovani lekar i koji koristi metode alternativne medicine u svora radu. Kao i veina senzacionalistikih vesti i ova je samo delimino tana. Nije u pitanju mukarac ve ena, a terapija jeste neobina. Osoba koju su poseivali zove se Kej Kirnan i vodi "Blouston kliniku" u Harli Hausu, u Londonu. Nudi nekoliko vrsta terapija, neke fizike neke psihike, a sama je medijum sposobna da padne u trans. Kraljica je dola da je poseti, jer je oseala neprekidne bolove u ramenu koje je iaila cepajui drva na jednom od svojih imanja. Zaceljenje je ilo sporo. Gospoica Kirnan je ponudila terapiju na amerikoj maini "diapuls", koja emituje pulseve elektromagnetnih talasa visoke frekvencije kroz telo. Reklamira se da lei sve: stres, herpes, zatvor, modrice, artritis, ireve, bol u leima, lou cirkulaciju. Pristalice izraavaju veliko oduevljenje u vezi ovih terapija, dok klasina medicina pokazuje sav svoj akademski prezir. Zato amerika maina, i njoj sline, ostaju van medicinskog establimenta i njima rukuje nemedicinsko osoblje. Kraljica je na klinici bila dva puta. Oba tretmana su trajala po devedeset minuta, kada joj je rame tretirano izmeu dve kondenzatorske 351

Dosije Omega ploe. Ono to je trebalo da ostane tajna, ipak je procurelo u javnost. Gospoica Kirnan je u jednom lanku priznala da princezu Margaretu poznaje dvadeset godina, a princezu Aleksandru, kojoj je leila artritis, jo due. Njihove prie su doprle do kraljice koja se zainteresovala za terapiju. Ono to nije trebalo napisati u novinama je da gospoica Kirnan radi sa mainom ne samo mehaniki, ve svoje misli usklauje sa frekvencijom maine i koristi je kao kanal za svoje spiritistike i duhovne snage. Kraljica je imala i druge udne saradnike koji su za sebe tvrdili da poseduju psihike moi. Jedan od njih je bio izvesni Mr. Bruk koji je svojom metodom, koju je zvao "promena impulsa", leio kraljiine trkake konje. On je vrhove prstiju postavljao na greben konja i kroz prste "kanalisao impulse" u nervni sistem ivotinje. Tretman je sluio za poboljsanje opteg stanja, pogotovo to su ivotinje mnogo prijemivije za magnetnu terapiju, pa su rezultati bolji nego kod ljudi. Tako dolazimo i do gospoe Lavender Daver, udovice biveg funkcionera Konzervativne stranke, koja je mnogo ucinila za razvoj alternativne medicine u Engleskoj. Svojim novcem je osnovala Institut za kompleraentamu medicinu. Ovaj institut je imao jaku podrku princa arlsa i ostalih lanova kraljevske porodice, a na Institutu se koristila altemativna tehnika poznata kao "radionika". I ona je leila ljude i trkake konje, preko dve stotine njih, jer je poznato da su kraljica i njena majka vlasnici najboljih ergela trkakih konja u Engleskoj, pa im je ponuda da e konji biti uvek u vrhunskoj formi sigurno zvuala privlano. Radioniku kao terapiju izmislio je poetkom dvadesetog veka dr Albert Abrams, ugledni lekar i neurolog. U dijagnostici je koristio aparate kojima je iz kapi krvi ili uzorka kose merio neku vrstu ivotne sile i na osnovu njene snage odreivao da li je pacijent zdrav ili ne. Naravno, zvanina medicina je odbacila ovaj metod kao budalatinu. U Americi je radionika zabranjena i svi koji se njome bave odgovaraju na sudu. Ali zato u Engleskoj oni koji se njome bave nemaju problema. Gospoa Daver je objasnila da radionika deluje na univerzalno nesvesno i da je dovoljan visak koji dri nad uzorkom kose pacijenta i specifina pitanja, pa da otkrije o kakvoj je bolesti re. Princ arls pokazuje veliko interesovanje za rad Instituta, a uz njega su pokrovitelji iz kraljevske porodice i kruga bliskih prijatelja. Meu njima su: Angus Ogilvi, mu princeze Aleksandre, sestre vojvode od Kenta, inae direktor "Engleske banke" i predsednik ogromnog
352

Crno plemstvo i engleska kraljevska kua "LONRHO" konglomerata; major Don Vils, ija ena Din je kraljiina dama pratilja; dr arls Eliot, homeopat koji lei kraljicu; lord Oksi, kraljiin prijatelj sa konjskih trka; ser Entoni Oklend, staJni podsekretar u ministarstvu inostranih poslova i Komonvelta i ef Diplomatskog servisa koji odluuje o postavljenjima za rad na dvoru; dr Aleks Forbs, prijatelj princa arlsa i najpoznatiji praktikant alternativne medicine u Britaniji. Administrator instituta, Entoni Beird, govori u kodiranim frazama o princu arlsu i njegovora angaovanju oko instituta. Interpretirane u jungovskom maniru, njegove rei dobijaju na znaenju: "Princ arls je bio dovoljno senzitivan da oseti da je doao pravi trenutak da se svetu skrene panja na komplementarnu medicinu. Njegov sopstveni instinkt mu je rekao da je pravi trenutak. Dokaz je u konsekvencama." Konsekvence su brojna pisma koja su stizala, naroito iz Amerike. "Zakljuak iz njih je da nismo ni svesni koliki efekat su imali govori princa arlsa. Oni su odjeknuli itavim zapadnim svetom. Ljudi sada oseaju da mogu slobodno da govore o ovim terapijama. Moda nije prava re. Ljudi ponovo otkrivaju ono to su imati u prolosti, elju da povrate kontrolu nad sopstvenim umom i telom. To je divan momenat, ne samo oigledan. On takoe govori o duhovnoj promeni u ljudima dve zetnlje." Da nisu tako naivni i ekscentrini kao to izgleda, neka poslui podatak da je princ Filip lan i omiljeni lik mnogih organizacija za zatitu ivotne sredine, dok njegov sin, princ arls, poseduje milione jutara uma u Velsu gde se drvo redovno see, a takoe je jedan od najveih vlasnika sirotinjskih kua u predgraima Londona gde su uslovi ivota, zagaenost vazduha i svi ostali uslovi ispod svih nivoa ivota u razvijenim zemljama. Ve sam rekao da se Komitet 300 velikim delom nalazi pod kontrolom britanskog monarha, kraljice Elizabete II, a da je kraljica Viktorija bila daleko od ekscentrinosti i skoro paranoina u vezi uvanja tajne da je Dek Trbosek ostavljao masonske simbole na mestima zloina, koji su aludirali na vezu Komiteta 300 i "eksperimenata" kojeg je izvodio lan kraljevske porodice, visoko rangirani mason kotskog rituala masonerije. Sve operacije engleske kraljice sprovodi i osigurava
353

Dosije Omega MI6, pogotovo u bivim kolonijama imperije, naroito u Kanadi koja je slino vajcarskoj i vana zbog mnogih poslova Komiteta 300. U Kanadi se nalazi sedite "Trizek Holdings", konglomerat kompanija koje su navodno u vlasnitvu porodice Bronfman. a zapravo su najvanija imovina engleske kraljice u ovoj zemlji. Bronfmani su pod kontrolom MI6 jo od Drugog svetskog rata, kada su ser Kenet Kejt i ser Kenet Strong stvorili "Trizek", a "hofjuden" Bronfmani su paravan za operacije MI6 i pranje novca od trgovine drogom, orujem, ucenama i drugih prljavih poslova. Na svu tu prljavtinu, malo tipine engleske ekscentrinosti dode kao sjajno sredstvo za skretanje panje svetskih medija i bulevarske tampe sa stvarnih dogaanja.

354

Kultovi kao mono oruje

Oksfordski renik definie kult kao "sistem religioznog oboavanja izraenog kroz ceremonije; posveenost ili potovanje prema osobi ili stvari". Ovo je suvie neprecizna i iroka definicija pojma kulta jer, kako duhovito primeuje Dejvid Ajk, po ovoj definiciji i bankarstvo je kult poto su u njemu ljudi "posveeni i potuju stvar - novac". Nije sluajno da su manipulatori, a ne sastavljai renika, eleli da ovo znaenje bude ovako neprecizno interpretirano. Zato je ispiranje mozga svetskoj javnosti po pitanju kultova ilo uvek u tom pravcu da su osnivai i voe kultova opasni ludaci, koji izigravaju "mesiju" i zloupotrebljavaju svoje lanove na razne naine. Tako se u svesti ljudi automatski stvara negativni predznak prema svemu to se etiketira kao kult i to kod obinih ljudi, kojima je ova manipulacija naturena, izaziva reakciju tipa: "To su ludaci, neto mora da se preduzme". Dva dogaaja su potnogla ovakvom tretiranju kulta - masakr u Donstaumi 1978 godine i Vako 1993 godine. U Donstaunu, u Gvajani, "mesija" Dim Dons je zatraio od svojih lanova da izvre kolektivno samoubistvo, to je uinilo oko devet stotina lanova, 18 novembra 1978 godine, ispivi sok sa cijanidom. Oni koji su odbili da popiju otrov su ubijeni. Jedan od glavnih finansijskih pomagaa Donstauna bio je dr Lorens Lejton srednji, koji je bio ef laboratorije hemijskog i biolokog rata amerike armije u "Dagvej pruving graundu", drava Juta. Njegova supruga je svoje porodino bogatstvo nasledila iz poslova koji su vodeni sa "I. G. Farben" kartelom. Njihov sin, Lorens Lejton mlai, bio je lan naoruane gmpe sekte koja je likvidirala predstavnika Kongresa, Lea Rajana, koji je istraivao delovanje Hrama naroda u Donstaunu. Rajan je bio i predlaga i koautor takozvanog HjuzRajan amandmana, koji je obavezivao CIA da obavetava Kongres o svojim tajnim operacijama. Kakva sluajnost da se Rajan, koji je predloio amandman za kontrolu tajnih operacija CIA, zatekne ba u Donstaunu kad je zapoela pucnjava. Interesantno je da su i Lejtonovi povezani sa CIA. Lorensova erka, Debora Lejton Bleki, bila je udata za Dorda Filipa Blekija, koji 355

Dosije Omega je uplatio prvu ratu za zemljiste u Donstaunu za Dima Donsa. Bleki je bio bivi agent CIA u Angoli i ranogi istraivai tvrde da je Donstaun trebalo da bude kamp za obuku pobunjenika iz Angole. Kontakte sa CIA imali su i zvaninici amerike ambasade u Gvajani. Riard Dvajer, visoki zvaninik ambasade, po sopstvenom priznanju. bio je na imanju u toku istrage, a vien je kako pretresa mrtve i uzima njihova dokumenta. Dvajer je inae bio i saradnik Zbignjeva Beinskog. Za Dima Donsa postoje podaci da je bio u kontaktu sa CIA jo ezdesetih godina, a pre Gvajane imao je "izvianje terena" u Brazilu, gde je trokove njegovog puta i boravka pokrila amerika ambasada. Objanjavao je onima koji su se interesovali za razlog njegovog dolaska u Brazil da radi za obavestajnu slubu amerike mornarice. udna podudarnost je da je i Ron Habard, osniva sajentologije, u mladosti radio za mornariku obavetajnu slubu. Dima Donsa je svuda pratio njegov nerazdvojni prijatelj, Den Mitrione, koji je radio kao instruktor CIA i stmnjak za ispitivanje i tehnike torture zarobljenika. lanovi Hrama naroda su pruali aktivnu podrku predsedniku Gvajane, Forbsu Burnhamu, koji je otvoreno govorio o svojim vezama sa CIA. Dems T. Riardson, profesor sociologije na univerzitetu Nevada, objavio je studiju o Hramu naroda, u kojoj je vrlo interesantan jedan deo: "Zbog nebrige zvaninika Amerike, koji nisu naredili autopsiju onih koji su umrli u Gvajani, nikada neemo znati koliko ih je izvrilo samoubistvo, a koliko ih je bilo ubijeno, Dr Lesli Mutu, glavni medicinski istratitelj gvajanske vlade i prva medicinski kompetentna osoba koja je stigla u Donstaun, rekao je reporterima; 'Ne verujem da je vie od dve stotine osoba umrlo svojom voljom.' To je izjavio posto je pregledao izvestan broj tela i mesta njihove smrti. Ovo pitanje je detaljno mzraivano u seriji lanaka Deirdre Grizvold koja postavlja pitanja o moguoj umesanosti CIA u tragediju u Donstaunu, Grizvoldova, koja optuuje ameriku vladu za namerno unitavanje dokaza zbog neizvrenih autopsija, ukazuje na nih iznenaujuih veza izmeu Hrama naroda i CIA. Ona primeuje da su belci, voe Dionstauna, moda bili agenti CIA, a da je Donstaun bio pion u politikoj igri u koju su umeani Amerika, Kuba i Gvajana..." Postoje dokazi da je Donstaun bio eksperiment kontrole uma i deo projekta MK Ultra. Naene su velike koliine psihijatrijskih preparata, 356

Kultovi kao mono oruje dovoljnih za drogiranje dve stotine hiljada ljudi godinje, a lanovi kulta su nosili oznake za identifikaciju, sline onima koje ljudi nose u bolnici. U Donstaunu je bila izgraena odlino opremljena bolnica, dok je nstatak naselja bio u dosta jadnom stanju. Meavina crnaca, ena i bivih osuenika, lanova Hrama naroda, oslikava prosenu populaciju koja se birala za MK Ultra eksperimente. Crnci su vezivani kada bi stigli u Gvajanu, a u naselju su radili osamnaest asova dnevno. Majkl Mejers u svojoj knjizi "Da li je Donstaun bio CIA medicinski eksperiment", istrauje upravo ovu dimenziju povezanosti Donstauna, MK Ultra i ideologije nacistikog tipa. Zakljuio je da je Donstaun bio finalni eksperiment na terenu, u okviru programa MK Uitra i da je Dim Dons angaovan od strane CIA da ga sprovede. Mejers navodi da je eksperiment zapoet 1965 godine, kada su Dons i Hram naroda zapoeli delovanje u gradiu Ukija, u Kaliforniji: "...Grupa se odmah infiltrirala u 'Mendosino' dravnu bolnicu za mentalno zdravlje, koja e obezbeivati ne samo TP* za njegove (Donsove) medicinske eksperimente, ve e biti poligon za obuku medicinskih tehniara potrebnih za krajnji eksperiment. U toku vrlo kratkog perioda svi zaposieni u bolnici bili su ianovi Hrama naroda. Od medicinskih sestara do terapeuta, od lekara do istaica, svaki radnik kompleksa zamenjen je lanom Hrama. Kalifornija je zapravo dala 'Mendosino' bolnicu Dimu Donsu." Zvanino saoptenje o masakru bila je tipina meavina oiglednih lai, kontradikcija i zatakavanja, koja se ponavlja svaki put kada se desi neto strano, sa neshvatljivom pretpostavkom da je celokupna svetska javnost glupa i da nema ljudi koji su u stanju da sami donose zakljuke. Brojka kojom se baratalo je da u naselju ivi hiljadu i sto ljudi, to je dobijeno na osnovu broja pasoa i evidencije prilikora dolaska u Gvajanu. Odmah posle tragedije objavljeno je da je broj poginul i h etiri stotine, a posle toga devet stotina i trinaest ljudi. Skoro dve stotine ljudi se negde zagubilo. Ovo nije bez znaaja, jer su odredi smrti, odnosno telesna garda Dima Donsa, brojali izmeu sto dvadeset i dve stotine ljudi. Dok je lanstvo Hrama naroda bilo dominantno crnako, garda je bila dominantno bela. Uprkos zvaninog broja od *TP - "test persons" (osobe za eksperimente), kako su ih i nacisti zvali. 357

Dosije Omega devet stotina mrtvih, samo etiri stotine tela je pronaeno, pa je ostala spekulacija ta se desilo sa preostalih pet stotina. Prema tvrdnji vojnog istraitelja, koji je radio na identifikaciji mrtvih, stiglo je nareenje od zvaninog predstavnika amerike vlade, Roberta Pastora, da se prestane sa identifikacijom tela. Nekoliko dana posle ovog dogaaja, stiglo je neverovatno saoptenje - tela pet stotina rtava su pronaena. Gde su bila? Leala su ispod onih etiri stotine otkrivenih u prvom trenutku, pa nisu bila odmah vidljiva! Ni navodno ugljenisano telo Dima Donsa nije pregledano po propisima, pa njegova smrt ostaje pod velikom sumnjom. Neki istraivai tvrde da se Dons izvukao, zajedno sa svojom bandom ubica, a dokaz za to su bili atentati i udne smrti mnogih ljudi koji su loe govorili o kultu ili bili pretnja za njegov rad. Vlada je negirala da je pronala Donsovu listu za likvidaciju neprijatelja, ali su mnogi sa "nepostojee" liste umrli nasilnom smru u roku od nekoliko meseci posle masakra u Donstaunu. Na vrhu liste bio je Dord Moskone, gradonaelnik San Franciska, koji je ubijen devet dana posle masakra u Donstaunu. Hram naroda je uloio mnogo novca u izbornu kampanju Moskonea, a za uzvrat Dim Dons je postao naelnik odelenja za stanovanje San Franciska. Mnogi lanovi Hrama su takoe dobili posao u gradskoj administraciji, posebno u odelenju za socijalnu pomo, i to su koristili kao sredstvo da beskunike i siromahe vrbuju za sektu. Sledea na listi za likvidaciju bila je Deni Mils, bivi lan Hrama naroda, koja je po naputanju kulta napisala knjigu "Mojih est godina s Bogom", gde je iznela mnogo neprijatnih detalja o Donsu i sekti. U leto 1979 godine, Deni, njen mu i njihova erka naeni su ubijeni u kui u Berkliju. Ubice nisu pronaene. Novinarka Keti Hanter, koja je pisala o udnoj smrti sedam lanova sekte, dok je ova jo bila u Kalifomiji, takode je umrla pod nerazjanjenim okolnostima. Tako se CIA i ko zna jo ko, i ovog puta izvukla sa minimalnom tetom po svoje mrane operacije, nemilosrdno uklanjajui tragove svog protivustavnog delovanja u Americi i van nje. U seanju ljudi, posle samo dvadeset godina, ostalo je nejasno seanje na "neke ludake" i masovnu smrt nesrenih, izmanipulisanih ljudi koji su bili rtve smrtonosnog eksperimenta, a da to nisu ni slutili. To i jeste poenta, da vas masakriraju posle najmranijih zloupotreba, a da javno mnjenje proguta priu o ludacima koji kvare ovaj lepi svet, Mnogo elemenata masakra iz Donstauna ponavlja se u sluaju Vakoa. Na dan 19 aprila 1993 godine, vie od osamdeset mukaraca, ena 358

Kultovi kao mono oruije i dece spalila je ive araerika vlada, odnosno FBI i Biro za alkohol, duvan i vatreno oruje (BATF). Ovi nesrenici bili su pripadnici sekte Grana Davidova, a opet je po zvaninom saoptenju ovo bila grupa sluenih sledbenika opasnog "mesije" Dejvida Korea. Nema sumnje da je Kore bio rasejan ovek, ali je upravo to to je fokus bio na njemu zamaglilo kljuno pitanje: Zato je toliko ljudi umrlo od ruku dravnih agencija? Ono to pokuavaju da zatakaju je logika dogaaja koji su prethodili nesrenom i krvavom raspletu, zapravo planiranom i vojniki sprovedenom masakru. Prvi sukob zbio se u februaru, kada se etvoro operativaca BATF-a, obuenita u crno, pribliilo zgradi, i poto nije bilo znaka prisustva u njoj, trojica su kroz prozor ula u zgradu. etvrti je ostao napolju, onda ubacio u kuu nekoliko runih bombi i otvorio vatru iz automatskog oruja. Trojica operativaca BATF-a bila su mrtva! Sve ovo tvrdila je Linda Tomson u svojoj tv emisiji. Da li je ovaj scenario istinit? Nije utvrdeno, ali je od tog dogadaja poela opsada koja je trajala pedest i jedan dan. Mediji su ovom dogaaju posvetili punu panju, izvetavajui dnevno o razvoju situacije. Propaganda je profilisana tako da je davidijance i Korea prikazivala u svetlu koje je sugerisalo razreenje. Denet Rino, Klintonov dravni javni tuilac, dala je saglasnost za akciju koja nije ostavila ni jednog preivelog. Njeno opravdanje za oruanu intervenciju bilo je da su deca u opasnosti i da je akcija preduzeta da se ona spasu. Utoliko je udno da ni jedno dete nije spaseno, vec su sva stradala. Cela ideja o spasavanju dece ima koren u tvrdnji koja je koriena u propagandi protiv davidijanaca, da su decu seksualno zloupotrebljavali. Denet Rino je u kasnijoj istrazi o masakru priznala da nema ni jedan dokaz koji bi podupreo ovu priu, ve je ona posrednog karaktera, odnosno dobijena od anonimnog dounika. O tome da je protiv opkoljenih ljudi voena prava ratna operacija u kontrolisanim medijima nije bilo ni rei. Imanje na kome su se nalazili Kore i njegovi sledbenici nou je bilo osvetljeno reflektorima, kako niko ne bi mogao da pobegne i kako ne bi mogli da spavaju. Infracrvenim kamerama snimana je zgrada pa se neprekidno znalo ta se deava unutra i gde su koncentrisani opkoljeni ljudi. Tenkovi (!) su napali 19 aprila ujutru, u lest asova. Jedan tenk je dugo vremena vozio napred-nazad na-malom prostoru ispred zgrade, a Tomsonova tvrdi da je to bilo tano iznad podruma u kome su se ene i deca nalazili svake noi, kako bi se sklonili od buke i svetla. Da li je tenk zatrpavao bunker, onemoguujui 359

Dosije Omega zarobljenima da izau? Drugi tenkovi su direktno krenuli na zgrade, ruei ih svojom snagom. U tom trenutku se pojavila vatra koja se munjevito proirila celim kompleksom. Ko je zapalio vatru? Zvanina istraga tvrdi da su Kore i njegovi sledbenici bili ti koji su se sami zapalili i rtvovali. Ali kako objasniti podatak da je neko iz FBI, u trenutku kad je poeo napad, zvao bolnicu "Parklend" u Dalasu i traio obavetenje koliko bolnica ima kreveta na odelenju za opekotine? Mnoga pitanja su ostala bez odgovora, jer se zvanina istraga nije njiraa bavila. Prvo pitanje je na nivou logike: Ako je Kore bio tako opasan ludak, zato nije organizovano njegovo hapenje prilikom dolaska u grad radi kupovine ili dok je dogirao izvan imanja? Oigledno da je BATF prekoraio svoja ovlaenja, namerno zamenjujui teze kako je Koreova sekta trgovala orujem, tanije kupovala i prodavala oruje, i da je to bio razlog za BATF da se umea. To je smeno objanjenje, jer je trgovina orujem u Teksasu slobodna i hiljade firmi i pojedinaca se bavi ovim poslom. Malo svetla na ceo sluaj baca vie puta pokuano, od strane Klintonove administracije, umanjenje ili ukidanje ustavnog prava graana SAD-a da slobodno kupuju i poseduju lino oruje. Klinton, koji se sloio sa napadom na davidijance, javno je izjavio: "Svedoci smo, naalost, porasta ove vrste fanatizma irom sveta. Moda emo morati da mu se ponovo suprotstavimo." Odavno pripadnici raznih "belih milicija" u Americi optuuju vladu SAD-a, konkretno Klintona, da je pokuao vie puta da "razorua narod", kako bi se olakalo uvoenje diktature nacistikog tipa. Te sumnje su porasle posle dogaaja u Oklahoma Sitiju, Vakou i na drugim mestima. Pripadnici tih organizacija se opisuju kao arijevci, rasisti i ak nacisti, to je netano, jer u o neonacistikim organizacijama u Americi rei neto vie na stranicama koje slede. S druge strane, kao odgovor, nita manje vatren i iskljuiv, stiu optube da je amerika vlada organizovala iroku zaveru protiv naroda i ustava, nazivajui tu vladu "ZOG" ("Zionist Occupation Government") - "Cionistika okupaciona vlada", i organizujui FEMU. Upravo su BATF i FBI, avgusta 1992 godine u Ajdahu, izvrili napad na jednu porodicu, pripadnike "milicije". To je uveni sluaj porodice Rendija Vivera, koga su pokuali da ucene kako bi postao dounik BATF-a, podmeui mu nezakonito posedovanje oruja. Kada je Viver 360

Kultovi kao mono oruje odbio saradnju, etiri stotine pripadnika BATF-FBI izvrilo je napad na Viverovu kuu. Tom prilikom je poginuo njegov etrnaestogodinji sin, enu su mu ubili na kunom pragu iako je u naruju drala bebu, a potom su ubili ak i njihovog psa. Viver i njegov prijatelj, Kevin Haris. bili su ranjeni. I da zavrimo sa masovnim samoubistvima u okviru kulta, primerom Reda solarnog hrama u vajcarskoj. Prvo je 1994 godine svet bio okiran kada su pronaena tela, a saoptenje je glasilo da je re o samoubistvu sledbenika dvojice "mesijanskih" liera. Sledeeg dana, to je iznenada postalo masovno ubistvo od strane dvojice voa i za njima je poela meunarodna potera u vajcarskoj, Kanadi i drugim zemljama. Neto kasnije, ispostavilo se da je jedan od voa naen mrtav meu telima. Sada je to bilo masovno ubistvo od strane drugog voe. Posle jo nekoliko dana i on je naen meu mrtvima. U decembru 1995 godine, jo esnaest lanova, ili navodnih lanova, naeni su ubijeni u Francuskoj. Ko je ubio njih? Niko ne zna ili ne eli da zna, a svetskoj javnosti se preko medija ponudila samo drastina pria bez ulaenja u stvarne razloge za masovna ubistva. Vano je da je sve opet pokriveno priora kako je re o jo jednom kultu ludaka. Usamljeni glas u moru povrnosti je profesor Masimo Introvinji iz Centra za studije novih religija u Torinu (Italija), koji je ustanovio da su postojale veze izmedu Reda solarnog hrama i francuske obavetajne slube, kao i masonske loe P2. Naravno, postoje kultovi koji ne likvidiraju svoje lanove, ali njihovi ciljevi i nain delovanja nisu nita manje sporni ili problematini. Hram Seta i Majkla Akvina sam spomenuo vie puta. No, malo ljudi zna da je Akvino bio lan Crkve Satane Antona Laveja, osnovane 1966 godine, a da su organizacije kao to su Hram Seta ili Red vukodlaka nastale iz nje. Sve ove organizacije zatiene su Prvim amandmanom amerikog ustava, bez obzira to zagovaraju potpuno ruenje svih postojeih moralnih obrazaca i pokazuju nezdravo oduevljenje nacizmom. Mnoge zablude o satanizmu potiu iz naivnih, pogrenih procena da je re o istraivanju novih iskustava, inae popularno prikazanih u filmovima, pa su se mnogi ljudi nekritiki u to upustili i na kraju platili ak i ivotom, a mnogi postali predmet opasne manipulacije iz koje se ne mogu lako iupati. Sedamdesetih godina su mnogi holivudski glumci koketirali sa satanizmom. Neki su to shvatili kao zabavu, recimo peva Semi Dejvis mlai, koji je o tome kasnije javno govorio, i kada je shvatio opasnost zaustavio se na vreme. Neki su ubijeni, kao to je to bila eron 361

Dosije Omega Tejt, rtva Mensonove porodice. Po svoj prilici, u satanistike krugove ju je uveo njen tadanji suprug, filmski reditelj Roman Polanski, poznat po filmu o satanizmu "Rozmarina beba" i svojim vezama sa maloletnicama, zbog ega je osuen u Americi, a koje su tako dragi "objekt" u satanskim ritualima. Satanistiki kultovi su opasni upravo zbog toga to promoviu ideologiju koja tei da uniti svaku moralnu granicu izmeu dobra i zla, i stvori drutvo u kome je sve dozvoljeno. Tu lanu snagu superiornosti nad konvencijama daje im upravo verovanje u Satanu ili Seta, ili neki trei entitet koji "pobeuje Boga", iskljuivo hrianskog, to je posebno interesantno u svetlu ruenja hrianstva na poetku takozvanog doba Vodo lije. Iako veina lanova ovih kultova ne ele da se bave kriminalnim aktivnostima, na kraju bivaju u to uvueni mimo svoje volje, jer se u okviru satanistikih kultova deavaju stvari koje su nasilne, destruktivne i povezane sa zlim oblicima okultizma. One postoje kao deo ireg spektra kriminalnih aktivnosti, od kojih je satanska seksualna zloupotreba dece, eksploatacija i zloupotreba ljudi na razne naine, zatim svetske rareze trgovine drogorn i orujem, prostitucija, pornografija i druge organizovane kriminalne radnje. Ljudi se interesuju za satanizam i cmu magiju iz mnogih razloga, ali osnovni je e za moi. Ljudi koji ele mo i dominaciju nad drugima (govorim o judeohrianskoj religiji), negiraju Boga i okreu se Satani, elei da im on podari mo za koju veruju da je vea od Boje, upravo zbog toga to je Satana gospodar materijalnog sveta, dok Bog trai mnoga odricanja, samokontrolu nad strastima i nerealnim ambicijama, a kao nagradu prua prilino nejasan i neopipljiv koncept spiritualnosti i blaenstva u duhovnom. Satanska racionalizacija je zato prijemiva jednom krugu ljudi koji su spremni da u okviru popularnog koncepta "prodaje due avolu", u zamenu dobiju mo, bogatstvo, seksualna osvajanja ili bilo ta drugo to poele. Kako se ide ka viim oblicima upranjavanja satanizma tako se ovi prosti motivi nadrastaju, to hrianska crkva dugo nije htela da uvai, ulazeci u oblast gnosticizma kao vieg oblika negiranja Boje milosti i teko ostvarivog ideala opte dobrote. Tako su se razvili ozbiljni sektaki pokreti u okviru hrianske religije, koji su negirali koncept dobrog Boga, kao to su katari, po ijem uenju Bog iz Starog zaveta je bio zapravo Satana, rival svemonom Bogu i tvorac materijalnog sveta. Kroz vekove, forme i sadraj satanistikih kultova su se menjali, ukljuujui u sebe kvazi paganske elemente, bezvredne parie, izmi362

Kultovi kao mono oruje

ljene pretee i toboe mona uenja nestalih, predhrianskih religija, kao i itav spektar znanja iz alhemije, Kabale, astrologije i drugih paranaunih i parareligioznih duhovnih proteza. Devetnaesti i dvadeseti vek su bili vreme prave eksplozije nastanka ezoterijskih i mistinih drutava od kojih su mnoga u sebi imala elemente crnomagijskih i satanistikih verovanja i rituala. Jedna od nezaobilaznih linosti ovog miljea je Alister Kroli, najzlokobniji crni mag dvadesetog veka, najvei zagovornik i glorifikator slobodne volje, ija je jedna fraza, nikla iz mladalake pobune protiv fundamentalizma i licemerja doba i zemlje u kojoj se rodio, postala moto magiara dvadesetog veka, a takoe i omiljena fraza onih koji ga nisu razumeli dajui joj znaenje koje ona ne nosi. Vrhunac njegovog magijskog delovanja bilo je u okviru O.T.O.-a, nemakog ezoterijskog drutva koje je imalo ogranak i u Engleskoj i ije ucenje sadri upranjavanje seksualne magije, u ta se Kroli upustio bez ogranienja sa prostitutkama, decom, ivotinjama, mukim sledbenicima, svojim brojnim enama i ljubavnicama, to rau je donelo apsolutnu negativnu etiketu i, uz drogu, unitilo mu ivot. Krolijev sledbenik u Americi bio je dr Don Parsons, inae naunik, koji se naao na elu Agape loe O.T.O.-a, Parsons je takoe bio pristalica ivotne filozofije bez ogranienja. Njemu se 1945 godine pridruio jo jedan potovalac Krolijevog uenja, Lafajet Ronald Habard, kasniji osniva sajentologije. Parsons i Habard, strasno zaiteresovani za magiju, pokuali su da izvedu seksualno-magijski ritual inkarniranja demonskog duha u detetu, poznat kao Babalon, kome e Parsons biti otac, a Habard svedok, to je Kroli s prezrenjem odbacio kao budalatinu. Habard i Parsons su se razili, a Habard je kasnije priao kako se zapravo infiltrirao u O.T.O. kao agent obavetajne slube moraarice, to verovatno jeste bila istina. Habardov sin, Ron de Volf, u intervjuu "Penthausu", 1983 godine, tvrdio je suprotno, da je njegov otac bio vatreni pristalica magije i bio ubeden da je naslednik Alistera Krolija, pa je ak uzeo sebi i Krolijevo magijsko ime Zver 666. ezdesete godine su bile godine procvata cme magije i satanizma. Hipi kultura se deklarisala ne samo kao "mir, ljubav i mo cvea" ve je prigrlila mnoge oblike misticizma i magijskog miljenja. "Porodica" arlsa Mensona bila je upravo taj privlani i destruktivni primer kulta okupljenog oko droge koji je vodio harizmatski voa autoritarnog tipa. Svoje sledbenike ubedio je da je u isto vreme i Isus i Satana, sto je bila glavna ideja grupe koja se zvala Proces crkva konanog suda, koja 363

Dosije Omega se dosta rairila Kalifornijom ezdesetih godina i koja je, po verovanju eksperata, dosta uticala na Mensona. Proces crkva nastala je iz jedne ranije grupe, Kompulsivna analiza, koju su u Engleskoj 1964 godine formirali Robert i Meri En DeGrimston, inae bivi lanovi Sajentoloke crkve. Proces crkva je vrbovala bogate mlade ljude koji su imali status u svetu finansija, biznisa, vlade i estrade. Jedno vreme procesovci su svoju komunu preselili u Meksiko, ali su posle 1967 godine ponovo u velikira gradovima Amerike (Njujorku, San Francisku), gde su mogli da se prepoznaju po dugim crnim ogrtaima. Njihovo uenje bilo je gnostiko verovanje da su Hrist i Satana odbacili svoje neprijateljstvo i da e uskoro ujediniti snage kako bi oveanstvo doveli do kraja, kada e Hrist suditi oveanstvu, a Satana izvriti presudu. Grupa je izdavala asopise pune slika smrti, nacistike simbolike i zaklinjanja od strane lanova satanista da se itaoci "oslobode ograda u sebi" i upuste u silovanja, ubistva i destrukciju. Proces crkva je zvanino zabranjena 1974 godine, ali su iz nje nikle filijale koje deluju u tajnosti. Walpurgisnacht (Valpurgijska no, 30 april) je vaan dan u kalendaru svakog sataniste. Taj dan je 1966 godine oznaen kao "prva godina", Anno Satanas modernog satanizma. Te noi je bivi cirkuzant i ukrotitelj lavova, muziar i radnik u zabavnom parku, Anton andor LaVej (iveo od 1930 do 1997 godine) proglasio sebe visokim svetenikom Amerike crkve Satane. LaVejova "crkva" imala je sedite u njegovoj kui (ofarbanoj u crno) u San Francisku, u kojoj je LaVej obavljao satanska venanja, krtenja, sahrane i vrio satanistike obrede na horizontalnom oltaru, "ivom oltaru" u vidu gole ene koja je simbolizovala "zadovoljstva mesa". Ovakve i sline informacije u medijima obavljale su jednu od kljunih funkcija za Crkvu Sataninu, jer su garantovale medijsku panju. Drugo, i sigurno vanije, inile su da ceo poduhvat izgleda okantno ali bezopasno, i trede, sluile su da sakriju, od onih koji nisu videli dalje, zamku ozbiljne poruke LaVeja - povlaivanje sopstvenim eljama. LaVej se pojavljuje kao nastavlja stavo va Alistera Krolija i propagira da je slobodna volja jedini zakon kojim pojedinac treba da se rukovodi. Mediji su LaVeju, koga su videli kao bezopasnog prevaranta i proizvodom tipine subkulture Kalifornije, pruili ono to je eleo. U crnoj magiji, snaga mita, rituala ili organizacije ne lei u njenoj autentinosti, ve u njenoj sposobnosti da privue panju uesnika i publike. LaVejova filozofija satanizma i crne magije, sumirana u definiciju, glasi: 364

Kultovi kao mono oruje "Staza crne magije se koristi za poteno zadovoljenje ega pohlepa, ponos, pouda, bes, bilo koji od sedam smrtnih grehova." Iako je LaVej na jednom nivou predstavljao izazov konvencionalnorn hrianstvu srednje klase u Americi, ni svoju crkvu, ni sebe, nije smatrao specifino antihrianskom. Za njega, hrianstvo je jednostavno bilo irelevantno. Nije zadovoljavalo osnovne ljudske emotivne potrebe, negiralo je ovekovu telesnu prirodu i svoje sledbenike dralo u poziciji zavisnosti od Boga koji je "malo brinuo zbog patnji sa kojima se sreemo". LaVeja nije interesovalo duhovno iskupljenje. Interesovala ga je magija kao mo, a bogatstvo je bilo oblik moi. Ovaj odnos prema novcu, koji je usmeravao u krajnje utilitarne pravce, dovee ga u sukob sa lanovima koji su u crnoj magiji videli neto drugo. Jedan od takvih lanova, tanije svetenika Crkve Satanine, bio je Majkl Akvino. lan LaVejove crkve postao je 1969 godine i imao je biografiju kojom je LaVej bio zadivljen. U to vreme bio je porunik amerike armije, specijalista za obavetajni i psiholoki rat. Doktorirao je politike nauke na univerzitetu Kalifornija u Santa Barbari, bio padobranac, pripadnik specijalnih jedinica, ekspert za psiholoke operacije i strateki obavestajni rad. Uestvovao je u specijalnom psiholokom ratu u Vijetnamu kao oficir 82-ge padobranske divizije. Odlikovan je vie puta, a 1973 godinc prelazi u rezervu i u inu potpukovnika postaje komandant 306-og bataljona za psiholoke operacije u Fort Mekarturu u Kaliforniji. Akvino je brzo napredovao u LaVejovoj organizaciji, postavi svetenik i urednik crkvenog asopisa "Rascepljeni papak" (to je, figurativno, simbol avola). Ve od 1972 godine LaVej nije odravao javne ceremonije u svojoj kui, ve se bavio osnivanjem i aktivnostima grupa i filijala crkve u drugim gradovima, koje je zvao "groto". eleo je da stvori mreu satanskih grupa irom Amerike i razradio je hijerarhijsku strukturu crkve kroz koju se napredovalo u zavisnosti od poznavanja crnomagijskih vetina. Ali za tu mreu mu je trebao novac. Godinja lanarina od deset dolara i izmedu petnaest i dvadeset i pet hiljada sledbenika, kada je Crkva Satanina bila na vrhuncu popularnosti, nije bila dovoljna. Zato je poetkom 1975 godine u crkvenom asopisu objavio da su svi vii stepeni inicijacije dostupni onima koji ponude donacije u novcu, nekretninama i vrednim umetnikim predmetima. Akvino je bio uzdrman: "Ako je postojao jedan ujedinjujui faktor koji nas je privukao satanizmu, onda je to bio stav crkve prema licemerju. Zato kada smo
365

Dosije Omega uli za ovu odluku, naa reakcija bila je da je Anton LaVej izdao svoju crkvu, izdao sve na emu je radio toliko godina." U junu 1975 godine usledilo je masovno naputanje kljunih ljudi iz Crkve Satanine, na elu sa Akvinom koji je bio svetenik etvrtog stepena, i njihov prelazak u novoosnovanu organizaciju Hram Seta. U noi 21 juna 1975 godine, Akvino je izveo ritualnu magijsku ceremoniju prizivanja Princa tame. Satana se ovaj put otkrio kao egipatski bog Set, koji je naloio osnivanje nove crkve u njegovo ime, izbrisao sve reference na hrianskog davola i oznaio Akvina kao naslednika Alistera Krolija i kao Magusa, svetenika petog stepena novog eona Seta. Struktura Hrama Seta bila je slina organizaciji La Vejove crkve, sem to se "grotoi" sada zovu "piloni". Ali namere nove organizacije su mnogo ozbiljnije nego u prethodnom obliku, iako je sutinski stav isti: ovek je Bog, ili potencijalni Bog. Sadanji visoki svetenik Hrama Seta, Don Veb, je to izrazio na sledei nain: "Misija Hrama Seta je da ponovo uspostavi tradiciju samooboenja." Prvi visoki svetenik Hrama Seta, Akvino, bio je formulator principa Hrama i njegova je podela manifestovanog univerzuma na tri nivoa realnosti, to je jedan od osnovnih postulata rada Hrama. U svakodnevnom svetu, takozvanom "prirodnom redu", posmatramo odnos uzrokposledica i na njemu je baziran nauni metod i tehnologija. Na drugom nivou, formulisanom uglavno kroz Platona (kome se Akvino veoma divi) je filozofska misao. Ona je karakterisana procesom dedukcije i indukcije - snaga razuma koja podupire posmatrane injenice. Iza ovoga, na dubljem nivou, je svet magijske realnosti. Postoje spiritualne i psihike dimenzije ljudskih stanja, kae Akvino, i one prevazilaze zemaljske nivoe egzistencije. Tamo gde se Akvino razlikuje od hriana, mistika i pagana je njegovo verovanje da psihika dimenzija razdvaja ljudsku vrstu od ostatka Prirode. Po njemu, mistici i okultisti su zadovoljni da podvedu svoju linu posebnost toku kosmike svesti i da se sutinski predaju vioj sili. Hriani su pritisnuti oseanjem krivice i hipokrizije i nalaze se u poziciji prihvatanja "otrcanih moralnih standarda" u pokuaju da zadovolje Boga. Za Akvina, satanizam je jedinstven, jer zagovara ponaanje koje je pitanje samoopredeljenja. Na prvo itanje Hram Seta izgleda kao benigna magijska organizacija posveena istraivanju potencijala individue kao svojevrsna organi366

Kultovi kao mono oruje

zacija za samopomo. Ona je svakako vic od toga, jer propagirajui deifikaciju oveka (svog lana) prilazi vrlo blizu mitologiji spiritualnog iluminatizma, doktrine izabranih, koju je Akvino povezao sa mistinim aspektima nacizma. Tu njegovu povezanost sa ezoterijom nacizma sam ve pomenuo, pa u samo ponoviti da je Akvino privuen pretpostavkom da su nacisti bili u stanju da ispolje izuzetnu psihiku snagu "koja je bila pogreno usmerena", ali je, po Akvinu, vredna divljenja. Po njemu, konani cilj je "razvoj i konana sposobnost da sebe uinite konstantom, a sve ostalo varijabilom, podvrgnuto Njegovoj volji". To je napredovanje ka mestu na kome "vreme postaje va sluga, a ne gospodar. To e vam omoguiti da pobedite smrt." Sada je jasno da je klju Akvinove fllozofije kako prevariti smrt. Postoje dva puta: jedan je genetski inenjering koji podrazumeva manipulaciju ivotne sile u biu. Akvino veruje da je psiha nezavisna od tela, niti je u njemu zatvorena, i da je um maga u stanju da dosegne "beskrajnost svog svesnog postojanja". Za majstora setijanca, prostor svesti bukvalno nema granica. Cilj je sataniste da "proviri kroz zavesu tame i smrti, a ostane vezan za zemaljsko". Tenja da se prevazie fizika smrtnost (i verovanje da se to dostiglo na neki nain), vodi u preziranje etikih i svih drugih normi, vladavinu nad telom (uglavnom tudim), razaranjem i unitavanjem ivog, kao "dokazom da su granice zemaljske egzistencije raskinute". Bukvalno shvadeni postulati satanske filozofije pokazuju se u svom ogoljenom vidu kao zloin. Ono to satanisti ne shvataju, pa ak ni dr Akvino, je da Satana ne eli od svojih sledbenika nikakvu filozofiju, nikakvo pribliavanje Apsolutu, ve samo ono to je njemu potrebno u poslednjih nekoliko hiljada godina - smrt, krv, razaranje, teror i strah nevinih rtava ijom se energijom hrani. Intelektualiziranje satanizma je nemogue, jer je njegova sutina upravo u tome da terorie jadno ljudsko bie, a ne da odgaja "partnere". No, iz ovog idejnog galimatijasa nikle su mnoge opasne organizacije koje su, na raznim nivoima, racionalizovale satanistiku praksu i teoriju, koja je pokrivala njihovu potrebu za destruktivnim ispoljavanjem. U maju 1991 godine, policija u Istonom Grinviu, Rod Ajlend, primila je prijavu stanara jedne zgrade koji su se alili da ih iz stana u prizemlju teroriu pripadnici satanistikog kulta. Posle istrage, uhapeni su izvesni Dozef Krione i Dozef Almeida, dvadesetogodinjaci, koji su se hvalili da su kao satanisti ubili i rtvovali veliki broj ivotinja. 367

Dosije Omega Oni koji su ih prijavili su tvrdili da su im Krione i Almeida pretili, a da je Krione tvrdio da je demon i da je imao seksualne odnose sa leevima. Policija je u stanu pronala kolekciju ivotinjskih kostiju, knjige o satanizmu i okultizmu, pribor za satanske rituale i posudu punu krvi od ubijene make, kako se kasnije ispostavilo. Uhapena su i dva mladia koji su prijavili sataniste, jer se ispostavilo da su i oni ucestvovali u ritualima. Meu naenim ritualnim predmetima bio je i medaljon od belog emajla u obliku obrnutog pentagrama, to je znak za lana prvog stepena Hrama Seta, koji je pripadao Krioneu, kao i primerci asopisa "Svitak" koji je izdavao Akvino, a tu je bila i njegova knjiga "Crna magija u teoriji i praksi". Sva etvorica su optueni za nezakonito ubijanje ivotinja i skrnavljenje grobova. Ali Dozef Krione nije doekao suenje. Nekoliko meseci posle hapenja naen je mrtav. Zvanino tumaenje je bilo samoubistvo zbog prekomerne doze droge. Ostala trojica su osueni na uslovne kazne. Jo jedna opskurna mala grupa koja se naslanjala na Hram Seta devedesetih godina, bila je Crkva Gavrana. Njihov rad se bazirao na gruboj verziji nekromansije (komunikacije sa mrtvima). Kult je imao dva rituala koje su upranjavali lanovi: Ritual crnog trna-smrti i Pakleni ritual ivih mrtvaca, zbrkanu meavinu seksa, smrti, neprijateljstva, fantazija o osveti nad drugima i degradaciju ena koje su uestvovale u ritualima. Cilj rituala bio je da se probudi duh nedavno preminule osobe i natera da uniti neprijatelja. Rituali su se obavljali nou na groblju, ukljuivali su seks i zazivanje Lucifera da pomogne u ritualu. Interesantno je da satanski rituali po pravilu ukljuuju sadomazohistiki seks kao neophodan deo rituala. ak i uglaeniji lanovi Hrama Seta su vie puta raspravljali o filozofiji markiza de Sada, pa je Akvino na obaveznoj listi literature za svoje lanove stavio i film "Pria o O". Po Akvinu, to nije pria o sadomazohizmu ve govori o "stepenu uzajamne predaje koju ljubav podrazumeva". Ovaj status potinjene ene, zapravo objekta satanskog i seksualnog rituala, svoju krajnost ima u Hramu Elite, koji je 1986 godine osnovala Lin Nelson, koju je Akvino iskljuio iz Hrama Seta. Njena "crkva" je kola seksa i lanice Elite svoju seksualnu magiju upotrebljavaju na "slabim, seksa gladnim ivotinjama" od kojih spremno uzimaju novac i skupe poklone. Jedna od grupa pod uticajem satanizma bila je i TOPY, Hram vidovite mladei. Osnovan u Americi 1981 godine od strane muziara sa umetnikim imenom Denezis P. Orid, sa ispostavama u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemakoj i vedskoj. TOPY se bavi samoosloba368

Kultovi kao mono oruje anjem kroz ritualnu seksualnu magiju i kroz samopovreivanje zarezivanjem koe, kako bi se oslobodila energija koja bi, inae, mogla da izazove ludilo ili nasilje. TOPY je manje organizovan kult, a vie labava organizacija istomiljenika, uglavnom mladih, neoenjenih belaca. "Odbijamo kontrolu na bilo kom nivou da se pojavi", pie u njihovom manifestu. Organizacija eli da "okira, zgadi ili zabrine porodice lanova i drugih graana". Tako je 1992 godine Skotland Jard pogreno razumeo jedan promotivni film P. Orida zamenivi ga za autentine snimke satanistikog rituala u kome se vidi silovanje, zloupotreba dece, sadomazohistiko vezivanje i abortus, a sve to zainjeno satanistikom simbolikom. Tek kasnije, posle velike buke u britanskim novinama, ustanovljeno je da je glumica u videu Oridova supruga Pola i da je njihovo ponaanje, kao i hiljade kaseta koje cirkulisu svetom, u skladu sa "programom" TOPF-ja. Nikolas rek i njegova partnerka Zina LaVej, erka Antona LaVeja, osnivaju 1984 godine grupu po imenu Red vukodlaka. Njihov moto je da "oslobode zver u oveku" i promoviu viziju natoveka i roba, eksplicitno objanjenu odnosom grabljivca i rtve ekstrapoliranog u svetu ljudske interakcije, gde nema mesto koje mu pripada. Zina je javno krtena, od strane svoga oca, po satanistikom ritualu, kada je imala tri godine. Vrlo ozbiljno shvata svoje korene, vidi sebe kao roenog satanistu, "magijsko dete" zaeto "demonskom energijom" za koju je njen otac bio samo orue. Sa rekom je radila u Crkvi Sataninoj, koja je za uzvrat distribuirala literaturu Reda vukodlaka. Zina se otvoreno razila s ocem na Valpurgijsku no (Walpurgisnacht) 30 aprila 1990 godine, objavivi zvanino i ritualno da raskida sa Crkvom Sataninom i Antonom LaVejom lino. Po Zininom vienju, LaVej je bio cinini arlatan, koji je bio dobar samo da je zane, a njena majka Dijana je prava, prirodna carobnica, koja je istinska snaga iza Crkve Satanine. Ispod ove "satanske sapunske opere" lei ozbiljno organizovan kult. Zina, koju zovu "Firerkom" satanistikog poretka, odbacila je "istoni i negativni judeohrianski lik" Crkve Satanine u korist "zapadnoevropske magijske tradicije" (u ovom kontekstu tevtonske mitologije). Red vukodlaka veruje u svetu, oslobadajuu, snagu straha: "Strah je klju prosvetljenja i jedino njegovim prihvatanjem um se moe potpuno osloboditi. Strah. Strava. Uas. Sve su ovo magijska pomagala za iniciranog u procesu zadobijanja prevlasti nad duom." 369

Dosije Omega Red vukodlaka je za svoj simbol usvojio lik vuka Fenrisa iz nordijske mitologije. Vezan od strane bogova, Fenris e se osloboditi u vreme Ragnaroka - vreme pada bogova, najavljeno mrnjora, incestom, ubistvom i ratom. Tada e ovaj vuk raskinuti lance i prodrati svet. Fenris je slika apokalipse, idealno odgovara Redu vukodlaka, koji za sebe tvrdi da predstavlja svete destruktivne sile:
"Od pada Atlantide do uzdizanja Treeg Rajha, i dalje, pratili smo i uzrokovali svaku katastrofu i nesreu koja je blagoslovila oveanstvo."

Ova varvarska mitologija, kako pie Linda Blad, osnov je cilja Reda vukodlaka da "stvori meunarodnu rnreu sa ciljem stvaranja novog satanskog svetskog poretka". 8 avgusta 1988 godine Red vukodlaka je sponzorisao javnu ritualnu proslavu koja je ukljuivala video dramatizaciju ubistva eron Tejt, a za to vreme su Zina i njen otac Anton (jo su bili u prijateljskim odnosima) sa pozomice itali naglas odlomke iz satanske biblije. Ovaj satanski ou odvijao se u znaku datuma - 8. 8. '88, koji je usko povezan sa znaenjem broja osam za neonaciste koji ga na sebi tetoviraju, jer osmo slovo engleske abecede je "H", pa je 88=HH, skraenica od "Hajl Hitler". Tako se novi satanski svetski poredak bez magije pretvara u novi nacistiki svetski poredak. Jo 1989 godine u izvetaju policije iz San Antonija, Teksas, pie da su tinejderi satanisti preli na "veu stvar" - obrijali su glavu i postali neonacisti. Ovim momcima je satanizam postao dosadan, rtvovanje ivotinja vie ih nije uzbuivalo, sada su interesantniji neonacizam i beli suprematizam, prie o proienju arijevske rase i rasizam preraa crnciraa i Jevrejima. lanovi najznaajnije takve grupe, Arijevsko bratstvo, otvoreno nose nacistike i satanske simbole kao to je tetoviran broj 666 ili kukasti krst upisan u pentagram. Organizacije Bela arijevska mlade (White Aryan Youth-WAY) i Beli arijevski otpor (White

Aryan Resistance-WAR) odravaju bliske veze sa ve spomenutom organizacijom TOPY. U Nemakoj, interesovanje za okultno i satanizam je u ogromnom porastu. Sada pokojni, Fridrih Vilhelm Hak, luteranski pastor, strunjak za kultove, procenio je da 1988 godine deset hiljada Nemaca pripada aktivnim satanistima. U zvaninom istraivanju sprovedenom u minhenskim srednjim kolama, zabeleeno je da je etiri odsto uenika priznalo da je uestvovalo na najmanje jednoj satanskoj crnoj misi.
370

Kultovi kao mono oruje Poznato je da je i Anton LaVej bio skuplja "uspomena" iz Treeg Rajha, a da su bivi lanovi njegove crkve. Majkl Grumboski i Don Amend, osnovali grupe, hibridne kombinacije satanizma i neonacizma. Grumboski je osniva Reda crnog ovna, a Amend osniva Hrama male majke. Grumboski je pritom visoki lan Hrama Seta. Dok je trajao, njegov red je bio meavina satanizma, okultizma i arijevske rasne superiornosti. Amendova grupa odravala je bliske veze sa desniarskom, paganskom grupom iz Kanade, po imenu Kanadski pokret Odinista, ko ji je kombinovao divljenje prema nordijskim bogovima i antisemitizam. Amend se takode trudio da uspostavi kontakt sa neonacistikom grupom Nacionalna partija renesanse, iji je voda, Dejms Madol, bio zainteresovan za Crkvu Sataninu. Neki istoriari popularne literalure pekuliu da se Hitler i njegov krug moda bavio satanizraom u bukvalnom sraislu oboavanja davola, te da su tajno sluili crne mise, ali za to nema konkretnih dokaza. Razlog za uspostavljanje afiniteta izmeu nacista i modernih satanista je u ideologiji. Kao i nacisti, satanisti tee da se izdignu iznad dobra i zla i mataju da osvoje kosmiku mo bogova. Satanisti se dive Hitleru kao monom crnom magu koji je kontrolom volje doao do moi kojora je manipulisao celom nacijom i izazvao svetski rat. Otud i fascinacija Majkla Akvina nacizmom, jer je nemaka superdrava, kojom se upravljalo po principima crne magije, ustala protiv sveta. Moram da spomenem jo jednu organizaciju inspirisanu nacizmom. Zove se Abraksas fondacija, a ime je dobila po demonskom tvorcu materijalnog sveta koga su oboavali gnostici na poetku hrianske ere. Basilides, egipatski gnostik iz drugog veka nove ere je pouavao da je ovaj svet zlo mesto gde je dua poslata da bude kanjena, a oko Abraksasa, koga je izjednaio sa jevrejskim Jehovom iz Starog zaveta, stvorio je kult koji je potrajao do srednjeg veka, kada je bilo vie jeretikih sekti koje su ga oboavale (iz njegovog imena izvedena je slavna magijska re Abracadabra). U naem dobu, Karl Jung je veliao Abraksasa kao pravog Boga koga je potisnulo hrianstvo i u kome nije bilo sukoba izmedu dobra i zla, svetla i tame, istine i lai. U jesen 1989 godine, novinar Lamar Graham upoznao je "vampira" iz Krvave osovine (Axis Sanguinaries), filijale Abraksas fondacije, po imenu Majkl Denkins, ako mu je to bilo pravo ime. Denkins i njegovi prijatelji su se bavili "krvavim okultizmom", jer piju krv na svojim seansama, ne da bi pro duili ivot, ve uticaj, to je "vanije od toga da li ete iveti godinu 371

Dosije Omega dana due". Trenutno je na elu Abraksas fondacije, sada sa seditem u Denveru (Kolorado), muziar Bojd Rajs, poznat i po umetnikom imenu Non. Rajs opisuje Abraksas fondaciju kao "socijalno darvinistiki istraivaki sentar". Tridesetog decembra 1986 godine, Rajs je bio gost Toma Mecgera i Toma Padeta iz Belog arijevskog otpora u njiho-voj tv emisiji. Sutina ideologije Belog arijevskog otpora je vrsta nacizma "radnike klase" poznate kao Trea pozicija ili Trei put, koja odbacuje i komunizam i kapitalizam i predstavlja prave naciste kao radikalne socijal-revolucionare koje je izdao Hitler. Heroji Tree pozicije su braa traser, Gregor i Oto, koji su organizovali nacistiki pokret medu seljacima i radnicima u Bavarskoj, kao i Emst Rem, voa SA. Rajs opisuje svoju rok muziku kao elju da utie na "mozak", kao iskustvo za sluaoca koje je "drugaije". Njegov tipian koncert se sastoji od odlomaka Vagnerove muzike preseene ubaenim glasovima Hitlera i Mensona, praenih Rajsovirn stihovima koje urla publici: "Da li elite totalni rat? Vi elite totalni rat!" Kakva umetnost. Na nesto "niem duhovnom planu" je Grupa Luciferovog svetla, ija Crkva Luciferovog svetla je satanistiko tajno bratstvo sa seditem u Tampi, Florida. Prema njihovoj literaturi, "arijevska rasa potie od andela koji su doli sa neba... Arijevska deca su istinska deca Satane i Gospodari sveta po tom pravu". Luciferova grupa nudi kurseve iz satanske teologije ali "ne vraa uplate ako razoarate Njegovo velianstvo Satanu". Keri Bolton, koji se nalazi na popisu lanstva Hrama Seta iz 1992 godine, kao lan drugog stepena, osnovao je na Novom Zelandu satanistiku grupu Red levoruke staze. Usko je povezan sa Nacionalistikom radnikom partijom koja nastupa sa belake suprematistike pozicije. Red nudi dopisne kurseve iz satanizma za trideset dolara, bez mogunosti vraanja. I u ovom sluaju ispada da Satana voli novac i da mu ne pada na pamet da ga vrati. Ako zavrite kurs i Collegium Satanas bude zadovoljan, potpisujete zavet vernosti Satani i dobijate sertifikat zareenja u satansko svetenstvo, "sjajno odtampan crnim slovima na crvenoj podlozi, pogodno za uramljivanje". Trebale bi mi strane i strane da opiem koliinu asopisa i satanskih broura koje se vie nego ikad bave nacizmora, germanskom mitologijom, "naunim" radovima koji negiraju nacistike zloine, gasne komore, Holokaust, sve to zamuljano u pravu izofrenu zbrku anela, demona, kvazi istorije, arheologije, vetiarstva, leenja na daljinu (i
372

Kultovi kao mono oruje blizinu) i svog ostalog intelektualnog ubreta Nju Ejda (New Age). Sve to vri snaan mentalni pritisak na ljude koji nemaju kritiki odnos prema ovoj materiji i koji ulaze u neku od brojnih organizacija koje se ovim bave. Jednom kad uu, verovali u uenje ili traei sebe, teko c'c se odupreti svojevrsnoj indoktrinaciji koja je tako dobro bila proverena u nemakim okultnim drutvima s poetka dvadesetog veka, to je dovelo do formiranja Treeg Rajha. Ideja da se to ponovi je oigledna. Ako mislite da taj napor nije opasan, grdno se varate. Primer za opasne je Akvinov saradnik u oboavanju germanskih ideala, dr Stiven Edred Flauers, trenutno na funkciji visokog svetenika Hrama Seta i elnog oveka Reda trapezoida. Red trapezoida nikao je iz Crkve Satanine. Svoje ime izvukao je iz LaVejovog stava da napetost, neprijateljstvo i strah mogu biti inspirisani gledanjem u neharmonine uglove i biti uzrok negativnog ponaanja. Predstavljajui novoosnovani red, Flauers je citirao Hajnriha Hajnea i njegovo vienje drevnih nemakih ratnika koji su se digli u "ludakom besu" da srue gotske hrianske katedrale. Red trapezoida je kao svoj drugi simbol usvojio Fenris vuka, kao to je to uinio Red vukodlaka. I Akvino je sa svoje strane eksplicitno definisao germansku religiju kao srodnika satanizmu: "Germanska tradicija je takoe deo naslea Princa tame, i stoga ima posebno mesto unutar Hrama Seta, koji prihvata sve manifestacije Sila mraka u svetu. Nije zato udno sto Hram sebe od nedavno reklamira u neopaganskim publikacijama kao Hram Seta i Votana." Na elu ovih organizacija nisu obini ludaci, niti obini ljubitelji nacizraa, ve ljudi koje Dim uce sjajno defmie: "U relacijama dvadesetog veka, on ili ona, e biti potpuno ludi. A to nee znati. Mislie da su naili na neku veliku tajnu... Na kraju, uenje bi trebalo da omogui iniciranima da ukrste i pomemju elemente ludila i normalnosti, stvarnosti i halucinacija, usmerene od strane smirene i samokontrolirajue volje."

373

Zver 666
Otkrovenje Jovanovo je poslednja knjiga u Bibliji, knjiga kojom se Biblija zavrava i koja nadahnuto govori prorokim jezikom o kraju sveta, budunosti oveanstva i hrianske crkve, u razdoblju od smrti Isusove do njegovog drugog dolaska. Kako se bliio kraj drugog milenijuma, tako se hrianski fundamentalizam, posebno u Americi, sve vie bavio Apokalipsom i Antihristom, kreirajui atmosferu kroz medije da je neminovni, skori kraj sveta tu. Ono to je Jovan Bogoslov opisao kao budunost oveanstva, na silu se smeta u zadnje godine dvadesetog veka, pa ispada da je Jovan Bogoslov jedinstven prorok koji je knjigu pisao za ba ovo pokolenje, a ne za neka koja su ve prola ili za neka koja e se tek roditi. To je malo verovatno. Poznato je sa koliko bezobzirnosti razni tumai istrauju Nostradamusa i njegove katrene, stavljajui ih u funkciju dnevne politike danas u svetu, iako je sam Nostradamus u pismu svom sinu Sezaru napisao da se otprilike jedna treina njegovih katrena odnosi na blisku budunost od nekoliko godina od vremena u kome je iveo, treina katrena na budunost dvadeset do trideset godina od vremena u kome je iveo, a preostala treina na neku daleku budunost koju ni sam nije mogao da vremenski locira. Nije u pismu napisao koja treina katrena se odnosi na tu daleku budunost, ali za to su se pobrinuli raznorazni strunjaci i tumai, trpajui sve mogue i nemogue varijante u ovaj vek. Pitanje Otkrovenja nije tako naivno kao to izgleda, niti je komercijalizacija u ovom trenutku ekspanzije Nju Ejda (New Age) sluajna i dotie se ba propasti hrianstva. Jasno je da je na planu duhovno ruenje i porobljavanja oveka, kako bi postao obezdueni bioloki robot, to je ideal robovlasnikog Novog svetskog poretka. Ruenje hrianstva jedan je od osnovnih ciljeva. Zato se s jedne strane promoviu druge religije kao bolje i pogodnije od hrianstva, a s druge strane se hrianstvo direktno napada kroz afirmaciju satanizma u raznim oblicima, kao prirodnog neprijatelja hrianstva. Na ruku im ide i rastakanje u samom telu hrianstva. Neke protestantske sekte, kao to je Anglikanska crkva, odstupile su od crkvenih kanona, poeli su da se
374

Zver 666

modernizuju u poteri za vernicima, poeli su da zareuju ene, venavaju homoseksualce, vre zajedniku crkvenu slubu sa pripadnicima drugih religija i uestvuju u radu Svetskog saveta crkava, labavog konglomerata raznih verskih zajednica i religijskih usmerenja, ujedinjenih konceptom ekumenizma. Ekumenizam koji agresivno promovie papa Jovan Pavle II, a u tome mu zduno pomae Vaseljenski patrijarh Vartolomej, ima za cilj stvaranje Novog kanonskog poretka. Tako Novi svetski poredak ima svoj pandan u hrianstvu - ekumenizam. Nije zato udan nalet hrianskog fundamentalizma u jednoj vanoj dimenziji, a to je da nam predstoji Apokalipsa. Po fundamentalistima, svet je na kraju svog ivota, a kao predznak tog kraja pojavie se Antihrist koji e nad ljudima sprovesti neviden teror i strahovladu, kako bi se u zavrnom obraunu, bitci kod Armagedona, sudarile snage dobra i zla. Zlo e konano biti poraeno, a tada e se u svom punom sjaju po drugi put pojaviti Isus i spustiti se sa neba, mrtvi e ustati iz grobova i uspostavie se novo carstvo boje, a odabrani e iveti u venoj milosti. Uenje o bliskom dolasku Hrista, kao zemaljskog cara koji e osnovati hiljadugodinje zemaljsko svetsko carstvo sa usreenim oveanstvom, je kanonski osueno kao sektako uenje hilijazma. ini se da je pravoslavno hrianstvo (ono koje se nije utopilo u zapadni ekumenski pokret) ostalo poslednja prepreka pred naletom onih koji svesno rue hrianstvo i onih koji u tome uestvuju kao izmanipulisani i nesvesni saucesnici. Za obine itaoce najinteresantnije je bilo da saznaju ko e biti Zver koju oznaava broj 666, kako to pie u trinaestom poglavlju, stih osamnaest iz Otkrovenja:
"Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izrauna broj zvijeri: jer je broj ovjekov i broj njezin est stotina i ezdeset i est."

U vreme hladnog rata, Antihrist se poistoveivao sa Sovjetskim Savezom - "carstvom zla", kako ga je ocrnio ameriki predsednik Ronald Regan. Ono to ni Regan ni ostali tumai nisu uoili, a to su mogli da su paljivo itali Otkrovenje, je da e Antihrist biti ovek, a ne drava, organizacija, pokret ili predmet. Neki tumai u Jugoslaviji (gde je tampa prepuna kvazi biblijskih tekstova i tumaenja na temu Antihrista, Zveri i ostalih srodnih tema) otkrili su da je papa zapravo Antihrist, dokazujui to natezanjem neke titule koju papa nikad nije nosio, kako bi se ona numeroloki uklopila u broj 666. Opet je u pitanju
375

Dosije Omega nepoznavanje Otkrovenja. Papa je duhovnik, sveteno lice, i u Bibliji je identifikovan kao lani prorok, pa ne moe u isto vreme biti i Antihrist, koji je svetovno lice koje e zavladati svetom. Gde je onda zabuna u tumaenju broja 666? Zabune nema. Upotreba broja 666 je sloenije pitanje i ne slui samo da oznai oveka. Slui da sakrije oveka na koga se odnosi taj broj, a masovna upotreba broja 666 slui da obelei i oznai njegovo carstvo - materijalni svet koji e mu pasti pred noge kada se bude pojavio. Najira mogua upotreba broja 666 ima i magijsko dejstvo na oveka, pripremajui njegovu podsvest za dolazak Zveri i svodei ovekov praktini ivot, u svakodnevnoj komunikaciji, na to eu upotrebu ovog broja. Sledbenici crnomagijskih kultova i tajnih drutava, kojima je Lucifer bog kome se klanjaju, vrlo perfidno i temeljito uvode biblijske elemente u svakodnevni ivot ljudi, sa jasnim crnomagijskim kontekstom predaje oveka u ruke Zveri. Neki ozbiljni tumai Otkrovenja tvrdili su da je Jovan Bogoslov brojem 666 oznaio konkretnog oveka, Douu ben Dezua, koji je osnovao duhovnu akademiju u Dundiapuru, u Iranu. Kao pripadnik nestorijanske jeresi, imao je cilj da hrianstvo zameni oboavanjem Behemota, demona zla, koji je zapravo Sorat, zli demon sunevog kulta. Dvoroga zver iz Apokalipse je Ahriman, demon materijalnog sveta, esto danas poistoveivan sa Amerikom, to naravno nema veze sa Jovanom Bogoslovom, ali ima sa onima koji ele da Amerika bude Ahrimanova zemlja, kako bi crpeli njegovu zlu, demonsku snagu. Sada je malo jasnije zato treba sruiti hrianskog Boga. Nije zato udo to se broj 666 pojavio u najiroj upotrebi u bankarskom sistemu. Prve tri cifre novog meunarodnog sistema monetarne kartice su 666. ifra "Svetske banke" je 666. Kartica australijske "Nacionalne banke" nosi broj 666. Banke u Roridi koriste broj 666. ekovi u bankama u Bombaju nose broj 666. Na lozovima izraelske lutrije utisnut je broj 666. Line karte Evropske zajednice, koje e se uvesti u sve zeralje Evropske zajednice, imaju fino izatkanu mreu linija, arabesku sastavljenu od estica. Stari Haldejci su imali numeroloki sistem baziran na estici, koji su neki kompjuterski strunjaci primenili kako bi identifikovali matricu broja 666 u irokoj, ali skrivenoj upotrebi. Sistem je prost, u njemu prvo slovo alfabeta ima numeriku vrednost 6, a svako sledee numericku vrednost uveanu za broj 6. Na primeru engleskog alfabeta slovo "A" ima numeriku vrednost broja 6, "B" je 12, "C" je 18, "D" je 24, i tako dalje. Ovaj princip primenjen na neke rei iz engleskog jezika dao 376

Zver 666 je neoekivane rezultate. Kreditna kartica VISA primer je kompleksne upotrebe broja 6, izvuene ak iz tri civilizacije. "VI" je rimsko 6, "S" je Stigma iz grkog alfabeta ija numerika vrednost je 6, "A" je iz vavilonskog alfabeta i ima vrednost 6, to sabrano znai VISA=666. Kada sam na poetku ovog poglavlja napisao da je kraj drugog milenujuma vreme pojaanih aktivnosti onih krugova koji bi hteli da se ostvari Apokalipsa, onda to nije bilo sluajno. Godina najjae aktivnosti bila je 1998 godina, to e rei 3 x 666. Ovo je prvi put u proteklih dve hiljade godina hrianske ere da se numeriki ostvarila ova kombinacija. Zato se u toku 2000-te godine odralo toliko crnomagijskih manifestacija? Vrlo prosto, 2000:3=666,666. I ovo se numeriki uklopilo po prvi put u ovoj eri. Zato se 31 Decembra 2000-te ekao novi milenijum? Vrlo prosto, na ovaj dan se kod katolika slavi Silvestrovo, a ime je dobio po uspomeni na papu Silvestra, koji je po legendi potpisao ugovor sa Satanom 999 godine (obrnute tri estice), i koji je Silvestru obeao papski presto, a Silvester Satani obeao zauzvrat sve ljudske due! Ko hoe nek misli da je ovo izmiljotina, ali ugovor sa Satanom se uva u Vatikanu. Ono to nije sluajnost je da se meunarodni kompjuterski centar u Briselu zove "Zver", da ga koriste za pripremu novog identifikacionog sistema graana koji ima, kakve li sluajnosti, osamnaest cifara (6+6+6). Podzemni grad od trideset kvadratnih kilometara ispod Brisela popularno se zove "Kripta", a ulaz u njega je iz crkve Svete krvi Isusove. Isti takav podzemni kompjuterski centar se nalazi i u Americi, u Vazduhoplovnoj akademiji u ejen planinama (Kolorado Springs), a trei je u Australiji i zove se "Satelitski kontrolni centar",a nalazi se u Alis Springsu. Kad smo ve kod kompjutera, ova sprava ima numeriku vrednost 666: C O M P U T E R = = = = = = = = 18 90 78 96 126 120 30 108

ukupno 666 377

Dosije Omega Kod pojmova koji se sastoje od dve rei, ne zaboravite da u sopstvenom traenju numerikih vrednosti imena za prazan prostor izmeu dve rei umanjite zbir za 192, jer je tolika numerika vrednost praznog prostora izmeu rei u kompjuteru. Tako ete ustanoviti da "Banka fedealne rezerve" u Americi ("Federal Reserve") ima vrednost 666 i da ime grada Njujork (New York) daje 666, a u njemu je sedite Ujedinjenih nacija. Po istom principu, Sjedinjene Amerike Drave (US Of America) imaju numeriku vrednost 666, jer su centar sila zla koje e koristiti Antihrist. Broj 666 se moe nai i u numerikoj vrednosti imena mnogih ljudi, to ne znai da su automatski glavni Antihrist, ve da su duu prodali avolu i da su spremni da slue Antihristu, njegovom poslaniku na zemlji. To jasno kae Jovan Bogoslov u svojoj Prvoj poslanici, 2,18: "Djeco! poljednje je vrijeme, i kao sto uste da e doi Antihrist i sad mnogi antihristi postae..." Jedan od takvih likova je Kisinder, to jasno proizilazi iz njegovog prezimena: K I S S I N G E R = 66 = 54 = 114 = 114 = 54 = 84 = 42 = 30 = 108

ukupno 666 Prvi ratni brod kojim je Anvar el Sadat, tadanji egipatski predsednik, uplovio u Suecki kanal na dan njegovog ponovnog otvaranja, na pramcu je imao vojnu oznaku 666. Frekvencija na kojoj je emitovana prva radio emisija u Sjedinjenim Amerikim Dravama bila je 666 megaherca. Televizija je takoe u Otkrovenju, njen zadatak je: "I bi joj dano da dade duh ikoni zvijerinoj, da progovori ikona zvijerina..." 378

Zver 666 U asopisu koji izdaje EZ (Evropska zajednica) moe se proitati: "EZ prihvata tumaenja biblijskih knjiga Jezekilja, Danila i Otkrovenje." ta ima Evropska zajednica da prihvata biblijska proroanstva, i to ba ovih proroka, a ne nekih drugih? Da li EZ postaje biblijsko drutvo ili hoe da porui neto drugo? Za Otkrovenje je jasno, i za Danila, najveeg proroka Starog zaveta je isto jasno. On je prorokovao i tumaio snove Navukodonosoru, a posebno jedan san o razvoju carstava i njihovoj propasti. Jezekilj je u svojoj knjizi govorio o susretu sa Bogom, koji ga je dva puta pohodio, dao uputstva i zakone za izrailjski narod i doao strano da ga kazni to se nije pridravao datih zakona. Ko je taj Bog zapravo, Jezekilj nije znao, ali moda mudrijai iz Evropske zajednice znaju. Ne pada im na pamet da citiraju starozavetnog proroka Isaiju iji se pojedini stihovi odnose na njih, kao recimo 13,12: "Kako pade s neba, zvijezdo danice, keri zorina? Kako se obori na zemiju koji si gazio narode?" Lucifer ili Luonoa je sjajna zvezda "koja je pala", koju je Bog oborio s neba kada se ovaj pobunio protiv njega. Koncept Novog svetskog poretka je koncept iluminata i svetskog poretka sa Antihristom na elu. Vladar sveta vie nee biti Isus Hristos, ve ovek Zver 666. Na zemlji e se ostvariti raj bez Boga i bie to raj oveka. Novi svetski poredak kao novi utopizam poiva na pretpostavkama puritanizma XVII veka koji su doneli prvi useljenici u Ameriku. On propoveda superiornost belaca anglosaksonskog porekla i protestantskih verskih uverenja, a predstavlja svojevrsni anahronizam u dananjem dobu. Ovaj ideoloki koncept, naivan i licemeran u isto vreme, sprovodi se krajnjom upornou, ak i orujem, i predstavlja oblik novog fanatizma i zaslepljenosti. Oni koji se ne priklone konceptu bie "disciplinovani" orujem, kao to je to sluaj sa Republikom Srpskom i Srbijom. Sve tp se odvija po scenariju iz Apokalipse i "nepostojee" knjige (Kuminata) i "falsifikata" iz Protokola Sionskih mudraca (Iluminata). Pritom se Biblija koristi kao oblik zamajavanja, jer ruenjem Boga (u oveku) rusi se i ovek. Bezazleni italac Apokalipse moe da se zapita zato slepo slede Apokalipsu kada e na kraju biti poraeni, jer tamo jasno pie da e na 379

Dosije Omega kraju pobediti Isus. U tome je sutina svake pobune. Pali aneli veruju da e jednom pobediti, misle da je taj trenutak doao, da e konano sile mraka, ojaane zlom posejanim u ljudima, preovladati i unititi Boga. Zato se scenario prividno odvija po matrici iz Apokalipse, do odlune bitke, kljunog sukoba na Armagedonu, kada e pokuati da "prevare" proroanstvo o konanom ishodu. Naravno da to nije mogue, ali sve vrste zaslepljenosti se odlikuju suenjem svesti i odsustvom racionalnog miljenja. Iz tog mraka u mozgovima (i na alost duama) mnogi protagonisti Novog satanskog poretka u ovoj fazi rade na utiranju puta i stvaranju uslova za pojavu Antihrista. Kako e se on zvati manje je bitno, njegove karakteristike su date u Otkrovenju i na drugim mestima u Bibliji. Paljivi itaoci Biblije znaju da je Isus doao iz plemena Davidova, iz Jude, iji je simbol lav. Antihrist e doi iz plemena Dan. Za njega Jakov kae da e biti "zmija" koja e iz potaje ujedati. Dan je bio sin slukinje, nezakonito dete, pa e zato iz njegovog plemena doi "bezakonik" koji e se dii protiv Boga. Simbol plemena Dan je bazilisk, za koga kae Isaija u 14,29: "...jer e iz korijena zmijinjega niknuti zmija vasilinska, i plod e mu biti zmaj ognjeni krilati." U Otkrovenju pie i da "zlo dolazi sa severa", to je jasna poruka, jer pleme Dan pripada takozvanim severnim plemenima. Sada su stvari malo jasnije. Ono to mnoga tajna magijska drutva znaju je da se "bezakonik" mora pojaviti iz srodstva sa Isusom, mora ga sruiti potomak njegove krvne loze i mora biti izdan, po drugi put, od onoga koji je nikao iz njegovog krila. Ovde dolazimo na klizav teren. Ko to moe da bude iz Isusove krvne loze kad je iz jevanelja jasno da se Isus nije enio, pa samim tim nije ni mogao da ima potomke, odnosno krvnu lozu. Ve od XIX veka mnogi biblisti su neporecivi autoritet Biblije doveli u pitanje otkrivanjem mnogih neloginosti, nedoslednosti i pogrenih podataka koji su zamagljivali pravu prirodu jevanelja. Jako tesko je istraivati istorijskog Isusa ne zadirui u boanskog Isusa i ne dolazei u sukob sa kanonskim stavom Crkve, da je biblijska istina jedna i nepromenljiva. Ja u se ivotom istorijskog Isusa pozabaviti ukratko; ne da bih ruio dogmu Crkve ve da bih pokazao na kojoj ravni se, u potaji, vodi borba da se upravo srui Isus. 380

Zver 666

etiri jevanelja i Dela apostolska mogu se itati na dva naina. Mogu se itati i shvatiti bukvalno i uz odreen napor i predznanja moe se u njima otkriti druga ravan saznanja, ravan inicijacije i esenskog uenja koje jevanelja pokazuje u sasvim drugom svetlu. Zadrau se na ovom peer nivou, skrivenom nivou znaenja jevanelja. Ova znaenja dopunila su otkria svitaka sa Mrtvog mora i zapisa iz Nag Hamadija, iji sadraj je uslovno gnostiki, ali daje sustinu uenja sekte esena koja su velikim delom inkorporirana u jevanelja kao uenje Isusa Hristosa. Jasna je suprotnost izmedu objekta vere koji mora biti natprirodan i istorijske istine. No, razotkrivanje nekih istorijskih injenica ne moe ugroziti veru u oveku, jer ona funkcionie na metafizikom planu ne dodirujui svet injenica. Jedna od osnovnih injenica iz ivota Jevreja prvog veka nove ere jeste obaveza Jevreja, koji se pridravaju verskih pravila, da moraju biti oenjeni. Neoenjeni punoletni mukarac jednostavno nije imao status u zajednici, a jo manje je mogao biti lider ili rabin. Postoji izuzetak, kao recimo askete u esenskim manastirima koji su bili neoenjeni, kao to je bio sluaj sa Jovanom Krstiteljem. Isusa njegovi sledbenici oslovljavaju sa "ucitelju", to podrazumeva da je bio oenjen, jer neoenjeni rabin, uitelj, jednostavno je bio nezamisliv. Drugi vaan detalj je Isusovo poreklo. Neosporno je da je "naslednik loze Davidove", po mukoj liniji direktni potomak kralja Davida, loze i dinastije koja se nije prekidala od Davida do Isusa, pa je zato kao legitimni kralj Jevreja i nosio titulu Mesije. Zamisiite sad prestolonaslednika Davidovog prestola koji je odluio da se ne eni, da nema mukog naslednika, da prekine lou Davidovu i na taj nain direktno odbaci vekovna iekivanja izraelskog naroda da stekne slobodu i da njime vlada potomak Davidov, to je jedina prihvatljiva varijanta pred oima Boga i naroda. To bi bio bogohulni in, izdaja sopstvenog naroda i vere, a Isusu ni jednog trenutka to nije padalo na pamet. Isusov celibat je pogreno tumaen, vekovima posle njegove smrti, kako bi se saobrazio sa potrebama nove hrianske crkve. ivei u esenskoj zajednici, Isus se pridravao vrlo strogih pravila, a jedno od njih je bilo viegodinje povlaenje iz svetovnog ivota u usamljeniki ivot manastira. Celibat jeste bio ideal svakog esena, najvii oblik ivota, a brak i seks se nisu smatrali svetim, ali je nosilac Davidove loze morao da rtvuje svoju istotu upravo zbog dinastikih obaveza. U svetovni ivot se vraao svake este godine, samo na mesec dana, u toku decembra meseca, a nekada i ranije, u zavisnosti od kalendara koji su 381

Dosije Omega eseni precizno vodili zbog svojih proroanstava o kraju sveta. Tada je iveo sa svojom enom Marijom Magdalenom i cilj tog zajednikog ivota je bio da se zane naslednik koji je morao da se rodi u septembru sledee godine, kao i svi Davidovi naslednici, i time potvrdi legitimitet svog prava. Ako bi se kojim sluajem rodila devojica, onda bi sledei izlazak iz manastira usledio ve posle tri godine, ako bi se rodio decak, onda se potovalo ustaljeno pravilo od est godina do sledeeg izlaska iz manastira. Isus se rodio u martu mesecu 7 godine pre nove ere, a ova "greka" u roenju dugo je bila predmet rasprava i sukoba u okvim esenske zajednice, jer su njeni ortodoksni lanovi smatrali da je ovom grekom u vremenu roenja izgubio pravo na presto, pa da bi njegov brat Jakov trebalo da se nae na mestu prestolonaslednika, to je nosilo u strogoj hijerarhiji esena odreene obaveze, ali i prava. Da ne irim priu, to se nije desilo, Isus je bio ne samo svetovni vladar Jevreja, ve je u jednom trenutku uzeo i sveteniku titulu i tako po prvi put u esenskoj zajednici spojio ono to je strogo bilo razdvojeno vekovima. Obaveza voa ovih loza, Davidove dinastike i Cadokove svetenike, bila je da imaju naslednike, kako bi se jednog dana ostvario kljuni, dugo eljeni dogaaj, razlog nadanja naroda da Izrael ima ponovo svoju dravu i vladara. Prvo dete Isusa i Marije Magdalene bila je erka, roena u septembru 33 godine. U junu 37 godine rodio se sin Isus Just. Krajem marta 44 godine rodio se drugi sin. U martu mesecu 48 godine Isus se eni po drugi put, Lidijom, enskim biskupom iz Tijatire. U martu 51 godine rodila im se erka. U septembru 53 godine, Pavle, verni sledbenik, eni se najstarijom Isusovom erkom Tamarom-Fivom. Tako postavi njegovim zetom, a iz plemena Venijamina, Pavle je zapoeo krvnu lozu koja preko Five zapoinje sa Isusom, a zavrava sa srpskim Nemanjiima, kao to muka linija ide do francuske vladarske kue Merovinga. Onima kojima se ini neverovatnom ova moja tvrdnja o poreklu Srba, odnosno Nemanjia, neka u crkvi Svetih arhanela pogledaju freske. Na jednom stubu naslikana je loza Nemanjia, na drugom loza Jesejeva (Jesej - "ovek", otac Davidov). Jesej je pomenut u rodoslovu Isusa Hrista u jevaneljima po Mateji i Luki. Isus je "ibljika iz stabla Jesejeva". Ali to e biti predmet neke druge knjige. Ovo sam sve naveo da bih doao do take u kojoj vam moram neto rei i o tajnom drutvu poznatom kao Sionski priorat. Neu pisati
382

Zver 666 o onom to moete proitati u knjizi "Sveta krv i Sveti Gral". Rei u samo da su Merovinzi, iako pobijeni i istrebljeni od Karolinga, ouvali krvnu lozu Isusa preko jedne bone porodine grane Anujaca, a ovi je produili preko jo jedne mone krvne loze, preko Habzburga, do dananjih dana. Aktivni podravalac je bila Katolika crkva, ija je vekovna tvorevina, Sveto rimsko carstvo, zapravo bilo jezgro onoga emu su teili potomci krvne loze Isusa i Sionski priorat - stvaranju teokratske drave u Evropi, ujedinjenih zemalja Evrope, preobraenog Svetog rimskog carstva sa Habzburzima na elu, uz pomo radikalno reformisane crkve koja bi sluila ovom cilju. U devetnaestom veku Sionski priorat odbacuje Katoliku crkvu kao krajnje konzervativnu, umalu, prevazienu instituciju i nastavlja sam da radi na planu ujedinjene Evrope. Prvi veliki udarac Habzburka monarhija doivljava 1914 godine u Sarajevu, kada srpski nacionalista Gavrilo Princip puca u omraenog predstavnika Habzburke monarhije, nadvojvodu Ferdinanda. Ni Sionski priorat ni Habzburzi nisu uoili simbolinu i stranu poruku Neba, da sa svojim planovima stanu. Atentator se zvao Gavrilo - Gabrijel, koji nije samo Boji glasnik ve i aneo rata! Habzburzi su krenuli u rat protiv Srba, "druge grane sa istog stabla" i izgubili i rat i carstvo. Ponovo se nisu urazumili ni Habsburzi ni Sionski priorat, gurajui opciju koja je "otpadnika". Napravili su ujedinjenu Evropu, EZ, bazirajui je na monetarnom i ekonomskom planu, dakle magijskom, a ne duhovnom, to je jedino i bilo mogue ako se zna ko je kapitalom i magijskim moima stajao iza plana. Don Tod, bivi iluminat, lan Vrhovnog saveta trinaestorice, kae o nezavrenoj piramidi na poleini novanice od jednog dolara: "Vrh ove piramide, ugaoni kamen, predstavija porodica Rotild, Rotild Tribunal. Njih smatraju boanstvom u ljudskom obliku! Njihovu re iluminati, dakle prosvetljeni, smatraju golim zakonom... Oko u vrhu piramide je oko Lucifera. On je taj duh-predvodnik, on je ta unutranja instanca rukovoenja! Veruje se da je porodica Rotild lino u vezi sa avolom i da sa njim razgovara. Ja sam lino bio u vili Rotildovih i ja sam to doiveo i ja znam da je to tano!" Ako su Rotildi "ugaoni kamen" Luciferove piramide, onda je vrh, pic tog kamena Antihrist. On ne moe biti iz porodice Rotild, jer se oni bave prljavim i neasnim poslom, lihvarenjem, ved mora biti iz 383

Dosije Omega kue Habzburg, iz "krvne loze", i mora biti "otpadnik". Habzburzi su dali veliki doprinos formiranju ujedinjene Evrope, a ta ujedinjena Evropa aktivno radi na stvaranju nove Habzburke monarhije, zajednice podunavskih zemalja, od bivih zemalja koje su bile u sastavu nekadanje monarhije. Cela stvar dobija na jasnoi ako se zna da je Oto fon Habzburg, koji je na elu "dinastije", bio jedno vreme i Veliki majstor Sionskog priorata, do 1992 godine. Sionski priorat, kao to sam rekao, tei stvaranju Ujedinjenih drava Evrope, koje treba da budu protivtea Sjedinjenim Dravama i tampon prema Rusiji. Isti cilj ima i Pan-Evropa Ota fon Habzburga koja, kao i "Krajzau krug" Helmuta Jakoba fon Moltkea, za simbol ima keltski krst (krst u krugu). Keltska crkva, dok je postojala, bila je nazarenska, sa jakim primesama judaizma u uenjima i ritualima. Seate se da sam na poetku ovog poglavlja napisao da EZ prihvata proroanstva Danila, starozavetnog proroka. To ine iz jednog prostog razloga, jer misle da se stihovi Danilovi (2,44) odnose na njih: "A u vrijeme tijeh careva Bog e nebeski podignuti carstvo koje se do vijeka ne e rasuti, i to se carstvo ne e ostaviti drugom narodu; ono e satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo e stajati do vijeka." Ono to su zaboravili crnomagiari Evropske unije je da e im "carstvo" trajati do poetka Armagedona, kada e Novo rimsko carstvo biti uniteno kao avolska tvorevina, pre dolaska Mesije. Da sebe vide kao Novo rimsko carstvo potvruju rei Anri Spaka, biveg generalnog sekretara NATO pakta, koji je u dokumentamoj tv emisiji "BBC"-a o stvaranju Evropske unije doslovce rekao: "Oseali smo se kao Rimljani tog dana... Mi smo svesno, jo jednom, stvorili Rimsko carstvo." Poodmakle godine ivota spreavaju Ota fon Habzburga da dovri delo stvaranja Habzburke monarhije u novom obliku. Aktivno je radio na prvoj fazi, razbijanju istonoevropskih drava na sastavne delove, koji su nekada bili regioni unutar Habzburke monarhije. Tako su opet spremne za ujedinjenje eka, Slovaka, Maarska, Austrija, Slovenija, Hrvatska... Smeta samo Srbija i Srbi, ali i za njih su spremljene "gorke pilule" i ostaje samo da ih piju u odreenim intervalima. Za terapiju e se pobrinuti Otov sin, naslednik dinastije, Karl fon Habzburg (lan Komiteta 300). Oenjen je erkom barona Hansa Hajnriha fon Tisena i
384

Zver 666

Bornemise (lan Komiteta 300). Interesantno je da su svoje prvo dete krstili u katedrali u Zagrebu, a ceremoniju je obavio lino hrvatski kardinal Kuhari. Da li je razlog dinastiki, da se time potvrdi pripadnost Hrvatske novoj Habzburskoj monarhiji, ili su razlozi dublji - krtenje kao odavanje pote "najveem sinu hrvatskog naroda, Josipu Brozu Titu?" Ono to je krajnje uznemiravajue je to to je ovaj Habzburg (u originalu Karl von Habsburg) obeleen brojem 666! Da li je konano Novi svetski poredak dobio svog vou? Ispunjava mnoge preduslove: iz kraljevske je loze, lan je najvanije organizacije na svetu koja okuplja, integrie i usmerava aktivnosti mnogih drugih tajnih organizacija. Otprilike je u godinama kada moe da stupi na politicku scenu, ima (porodinu) obavezu da obnovi Habzburku monarhiju, jer su tokovi vraanja istorije na stanje pre 1914 godine uzeli maha u Evropi. Ostaje da se vidi da li su mu ambicije svetske. Nadam se da nisu. Verovatno se pitate otkud mi ideja da je Tito, voa radnikog pokreta i partizanskog rata, toliko vaan Habzburzima da bi mu odali potu. Odavno je poznato da je Titova biografija lana. Neosetno se u ovoj knjizi pojavilo nekoliko lanih biografija - Klintonova, Hitlerova i sada Titova. udi me samo da toliko dugo istina o njegovom ivotu ostaje podsvesni tabu u ovoj zemlji, da postoji jo uvek mnogo ljudi u Jugoslaviji koji misle da je on znaajna figura nae istorije, linost koja je stvorila modernu Jugoslaviju, a posebno su neverovatna miljenja kako se u njegovo vreme bolje ivelo. To kako se ivelo i ono to se desilo posle njegove smrti sada se razjasnilo. Dolo je vreme da platimo ceh dobrog ivota koji nam je on omoguio. Samo zbog kontrole uma, na kojoj je drao ovaj narod trideset i pet godina, treba da bude obrisan za sva vremena iz istorije srpskog naroda kome se desio, po Bojoj kazni ili po kazni onih kojima je stvarno pripadao, to ostaje da se vidi. Mnogi istoriari su se bavili njegovim ivotom i nesporno je da nije roen u Kumrovcu 25 maja 1892 godine, kao i da nije umro 4 maja 1980 godine. Rupe i lai iz njegove biografije su dugo ostale neistraene obzirora da je to moglo biti nezdravo u samoupravnoj diktaturi u kojoj smo iveli. Razni datumi s kojima se operisalo su bili plod rada KOS-a kako bi se stvar maksimalno zamutila i sakrila prava istina. Pravi biser kontrole uma su bili Titov ivotopis namenjen uenicima osnovnih kola i upinjanja zvaninih biografa da popune rupe u njegovoj revolucionamoj biografiji. Generacije i generacije dece (naravno i ja) uile su o siromanora detinjstvu u Kumrovcu, uvanju krava, bravar385

Dosije Omega skom zanatu, tekom revolucionarnom radu, ustanku protiv Nemaca u Drugom svetskom ratu, bitci na Sutjesci i psu Tigru koji mu je spasao ivot, i nebrojenim drugira detaljima lane biografije, majstorski sastavljene za one kojima je um ve ispran i koji veruju u ono to itaju. Lik koga znamo kao Tita, roen je u Beu, 16 juna 1892 godine u osam asova i etrdeset i osam minuta (u horoskopu Blizanac, podznak Lav). Po krtenici pronaenoj u osmoj bekoj optini Alferc, kao majka upisana je Marija, a otac je nepoznat (strana 606, redni broj u knjizi roenja 195). Njegov astrolog u Jugoslaviji, danas profesor univerziteta, morao je jako da se uva kako ne bi saoptio ono to je video u horoskopu. Vratimo se datumu roenja koji je sigurno 16 juni, a jedna od potvrda je to se u novoj Jugoslaviji Titov roendan slavi kao "Dan Armije". Toboe, to je dan vanog vojnog sporazuma izmeu Srbije i Cme Gore. Samo da podsetim, Dan Armije u Titovoj Jugoslaviji bio je dan osnivanja Prve proleterske brigade. Samo niko nije smeo glasno da podseti da je Prva proleterska bila osnovana na Staljinov roendan. Otac je nepoznat iz vrlo prostog razloga - bio je poznat, ali nije smelo da se upie njegovo ime u inae pedantnu administraciju Habzburke monarhije, pogotovo to je Marija radila kao sobarica na dvoru Habzburga. U arhivama Kominterne, tanije NKVD, iji je znaajni operativac bio, kasnije rezident u Spaniji u toku graanskog rata, svojeruno je napisao u biografiji da mu je pravo ime Josif (a ne Josip kako se prozvao kada je postao Hrvat), a ime oca Franc, a ne Franjo kako je pisalo u zvaninoj biografiji posle rata. Ni ime Josif nije pravo, odnosno to je pravoslavna verzija njegovog imena Jozef. I sa prezimenom je bilo problema. U dokumentima rejonskog revolucionarnog komiteta Omske oblasti, prilikom venanja 1920 godine sa Pelagijom Denisovnom Belousovom, upisao je svoje ime kao Josif Francovi Brozovi. Inae, ovo je bilo drugo venanje sa istom osobom - prvi put su se venali 1918 godine u pravoslavnoj crkvi u Omsku, koji je tada bio pod vlau belogardejaca generala Aleksandra Kolaka, sa tada etrnaestogodinjom Pelagijom. Kada su doli crvenoarmejci, morali su ponovo da se venaju, jer nova vlast nije priznavala crkvene brakove. To je poetak korienja lanih imena i lanih biografija iju je upotrebu doveo do savrenstva. Tako je bio Fridrih Fridrihovi Valter, pa Georgijevi, onda Hauzer, Rudi, Bradop, Pepo, Ivica, Jozef Gomaher, Oto, Timo, Jaromir Havliek, Ivan Tomenek, Don Karlson, Slavko Babi, Spiridon Mekas, Karl Zajner, Ivan Kostanjek, Ivan Kisi, Petar, Novak, Zagorac, Isakovi, 386

Zver 666 Viktor, Viktorov, Titus... ak ni Vladimir Dedijer, zvanini dvorski biograf, nije znao njegovo pravo ime, a da ne priamo da je povrh svih kon-spirativnih i revolucionarnih imena i nadimaka Tito Dedijeru ispriao neverovatnu priu o svom navodnom pretku iz esnaestog veka, Ambroziju, po kome je uzeo nadimak. Zamislite "zagorskog Dudeka" koji zna svoje pretke etiri veka unazad, ali zato njega niko nije znao kada je doao u Kumrovec posle rata. Sve to Dedijeru i drugiraa nije bilo udno. Nemojte misliti da takozvani Tito nije znao svoje poreklo. Jo u toku rata ponovo je uspostavio kontakte sa svojim pravim krugom, sa ljudima iz tajnih organizacija kojima je pripadao poreklom i za koje je odradio ogroraan posao. U diplomatskom istorijskom arhivu Italije postoji dokument o poseti marala Tita bazilici Svetog Petra u Vatikanu. 9 avgusta 1944 godine. U to vreme se sreo sa erilom u Napulju. ali je na jedan dan skoknuo do Vatikana. Sa kim se sreo i o emu se razgovaralo nije poznato, jer su arhivi Vatikana dostupni istraivaima zakljuno sa 1939 godinom. Sigumo je da je eril znao ko je takozvani Broz, a o Vatikanu da ne govorim. Sa sigurnou moemo rei da je bio iluminat visokog ranga, pripadao je loi u samom Vatikanu, bio je lan Kupole i bio je u Savetu tridesettrojice. Koncept treeg sveta (nesvrstanih) u jeku hladnog rata i bipolarnog sveta na ivici nuklearnog rata, bio je njegovo dostignue i njegov zadatak. Lider treeg sveta koji ide toboe svojim putem, a zapravo je oblik globalizacije Novog svetskog poretka koji je zaiveo i pokazao da je prijateljska globalizacija mogua i poeljna. Svoje iluminatske dunosti ispunjavao je bez greke. Ratne reparacije iz Drugog svetskog rata, koje je Nemaka trebala da isplati Jugoslaviji, oprostio je svom bratu masonu Viliju Brantu, po masonskom principu da dugove brai treba opratati. Tako smo umesto reparacija uzeli kredit u vrednosti jedne desetine reparacija, ili ak manji. I u trenutku smrti ostao je ovek vredan divljenja, kao i Fransoa Miteran. Titova sahrana je prava paganska apoteoza, a najmoniji ljudi sveta i krunisane glave doli su da se poklone jednom od svojih. I dan navodne smrti, 4 maj, izabran je u skladu sa masonskom tradicijom. Taj datum je jedan od zvaninih masonskih praznika, "dan socijalnog staranja", kada su masoni milosrdni prema svima kojima je pomo potrebna. Tito je umro jo 16 februara 1980 godine (6+6+6). U sledeih osamnaest godina (6+6+6) vren je strahovit pritisak u celom svetu, sruen je komunizam i Berlinski zid, razbijen je Varavski pakt i Sovjetski Savez. Razbijena je i Jugoslavija, jer sve je trebalo da se zavri
387

Dosije Omega jo 1992 godine, to je sedam hiljada i petsto godina od "stvaranja sveta", kada je trebalo da nastupi nova era, era Lucifera. Kada je taj datum proao, jedini pogodni je bio 1998 godina (3 x 666), no ni tada svet nije osvojen, niti je nastupio Novi svetski poredak. Tito nije sahranjen u Beogradu. Sahranjen je meu svojim roacima u Beu, na groblju Habzburga kojima je pripadao, moda pored svog oca, imperatora Franca Jozefa, iji je vanbrani sin bio. To potvrduje i zlatna ploa sa imenom koja je postavljena u Vatikanu, u Zavodu Svetog Jeronima, gde je pored imena upisana i njegova titula, "von Habsburg und Loraine". Postoji jo jedan dokaz njegovog carskog porekla. Posle smrti, Katolika crkva je ustanovila nov praznik, praznik "Svetog Josipa radnika", i stavila ga, sasvim sluajno, u 1 maj. To je dan iluminata koji je kasnije podvaljen radnicima kao meunarodni praznik rada. Zato nije udno to je Karl fon Habzburg, krtenjem sina u Zagrebu, odao potu svom preminulom roaku, na iju "tvorevinu" polae dinastiko pravo, jer mu je roak to ostavio u naslee. Nedavno se u bekim novinama, u naizgled bezazlenom lanku, pojavila rasprava i fantastini scenario o tome ta bi bilo sa Jugoslavijom i Evropom da Tito nije vladao Jugoslavijom. Navodno, trei svetski rat, atomski, izbio bi odmah posle drugog, da nije bilo Tita. No, to je manje vano. Ono to je vanije to je da novine Tita zovu "crvenim Habzburgom". Nikada nisam uo da je Tito imao ovaj nadimak ili atribut. Cilj novog nadimka je da pone pripremu javnog mnjenja za otkrivanje njegovog pravog identiteta.

Svet budunosti
Kakva e biti naa budunost moglo je da se vidi na zatvaranju Olimpijade u Barseloni 1994 godine. Ideja zatvaranja bila je tipino masonska, sa simbolinim predstavljanjem stvaranja sveta iz haosa. Na stadionu su vulkani (pakao) bljuvali vatru, demoni su skakali i jurcali unaokolo "pravei red iz haosa", pojavila se grupa koja je nosila brod kome treba "navigator", a kao vrhunac ceremonije, u pravoj apoteozi satanizma, ogromni, zeleni zmaj (Satana iz Biblije) se uzdigao iznad prisutnih i posmatrao svet nad kojim gospodari. Ovoj predstavi su najvie aplaudirali oni koji su shvatili njenu simboliku, na elu sa bivim faistom Huanom Antonijem Samaranom. Bojim provienjem, jugoslovenska reprezentacija nije uestvovala na zatvaranju. Takozvani slobodni, demokratski svet, ve je okovan, samo jo ne uje zveket ropskih lanaca. To to pripadnici Delta jedinica (kao recimo Timoti Mekvej) nose ugraen mikroip, samo je poetak igosanja ljudi od strane Zveri, kao to pie u Apokalipsi. Sutina je u drugom delu stiha, koji govori da nee modi da kupuje ni prodaje niko ko nema "ig". U slobodnom svetu ovaj princip je sproveden uvoenjem kreditne kartice. Gotov novac, kojim moe bez ogranienja da se plaa, trajae jo izvesno vreme, a zatim e biti potpuno povuen "kako bi se olakalo plaanje", jer e kupac imati na ruci utisnut hologram od osamnaest cifara kojim e ga identifikovati kompjuter, ali ne samo zbog stanja na bankovnom raunu. ta ako kompjuter ima uputstvo da odreenom graaninu odbije bilo kakvu uslugu, izmeu ostalog kupovinu hrane i drugih neophodnih potrebtina zbog toga to je dotini graanin "nepodoban"? Mislite da je ovo moja fantazija? Amerika je ve uvela ovaj sistem za primaoce dravne socijalne pomoi kroz sistem elektronske kartice EBT (Elektronik benefit transfer). U Velikoj Britaniji, kompanija "Eim UK", specijalizovana za automatsku identifikaciju, napravila je model lica koje na elu ima utisnut bar-kod, a koristi ga u reklamne svrhe (za sada). Znak Zveri u Apokalipsi je zapravo mikroip koji, regulie identifikaciju. Oznaavanje osudenih kriminalaca posebnom narukvicom, to se sada isprobava u Americi, a cilj je da signal
389

Dosije Omega iz narukvice onemoguava kriminalcu da pobegne i sakrije se, prvi je korak ka utiskivanju iga na kou ili implantiranje mikroipa pod kou, sa istom namenom. Uostalom, engleska kraljica Elizabeta je dala da se njenim kunim Ijubimcima, slatkim malim psima, ugradi mikroip kako bi se lako pronali ako se izgube ili ih neko ukrade. Primena ipa moe biti mnogo opasnija. Elektronskom stimulacijom ugraenog mikroipa mogu se aktivirati luenja nekih lezda, i obrauto, mogu se zaustaviti odreeni fizioloki procesi u telu, to moe imati pogubne posledice po zdravlje. Po istom principu, mikroip ugraden enama moe biti kontrolor ovulacije, odnosno sredstvo za zaustavljanje stope rasta populacije, omiljene teme satanista Novog svetskog poretka. Kompjuteri, preko ugraenih mikroipova, mogu izazvati poremeaje u velikom broju ljudi u istom trenutku, bilo da su posredi halucinacije, strah, agresivnost ili bilo koja druga vrsta ponaanja u odreenom trenutku. Pre par godina pojavila se udna informacija, da su britanski premijer Bler i ministar inostranih poslova Kuk proli kroz program sofisticirane tehnologije kontrole uma, ifrovano ime "Pandora", u organizaciji firme "ARPA" ("Advanst Riser Prodekts Ejdensi"). Famozni HAARP je zamiljen kao metereolosko oruje, a onda se ispostavilo da moe da emituje elektromagnetne talase na frekvencijama koje su opasne po ljude. O zloupotrebi elektromagnetnih pulsirajuih talasa odreene frekvencije, bez ustezanja je govorio Zbignjev Beinski. Njegova elja je stvaranje kontrolisanog drutva, potinjavanje ljudi do nivoa gubljenja odlika samostalnog bia sa linim integritetom. Indijanci iz plemena Hopi u Americi imaju u svom predanju proroanstvo da niko nee moi da kupuje ili prodaje bez znaka medveda. Kada ovaj znak postane vidljiv, kae proroanstvo, trei veliki rat e doi. Ako zamislite kako izgleda znak koji medved ostavlja na kori drveta kada otri svoje kande, postoji zastraujua slinost sa emom bar-koda na svakom proizvodu. Novi svetski poredak frontalno gura oveanstvo u ropstvo, kroz kontrole hrane, energije, kredita, finansija i linih sloboda, kako bi se ostvarila sustina Novog svetskog poretka, da poremeti i destabilizuje ljudsko drutvo, pritom konstantno punei ui oveanstvu kako je to za njegovo dobro, kako je to "civilizacija", dok one koji im se suprotstavljaju igou da su ekscentrici i bolesnici koji ive u svetu svojih fiks ideja o navodnom neljudskom poretku i globalnom nacizmu koji je pred vratima. Svi koji ele da glasno kau da se sa neim ne slau, 390

Svet budunosti izvrgnuti su ruglu kroz mehanizme medijske manipulacije i sistem kriterijuma koji ih predstavlja kao subverzivne i destruktivne osobe. Tako patriotizam i nacionalizam postaju arhaina i negativna svojstva karaktera, a odricanje od svega to je lino i posebno postaje obrazac nove filozofije ivljenja, gde je Evropa postala merilo svih stvari i cilj svih napora "zaostalih" zemalja. Novi kriterijumi etikih vrednosti pretvorili su ove principe u uplje ljuture, a rei kao to su "ljubav" i "saoseanje" su rei kojih se treba stideti. Kao lideri su nam se nametnuli ambiciozni egoisti, iji su ivotni horizonti omeeni tenjom ka bezobziraoj dominaciji, a neleeni kompleksi inferiornosti su opasan reagens kojim su spremni da zapale vatru osvetoljubivosti prema svemu to je drugaije ili iznad njihovih diktata, ispunjavajui tako zadatak zbog kog im je i data mo. ak i oni koji nisu vernici, oni koji su po prvi put proitali Bibliju, ili samo Otkrovenje, prepoznaju korene dananjeg zla u svetu, koje nije ljudsko ve iskonsko pra-zlo, nastalo verovatno kad i pra-dobro. Pored svih pria racionalista, kako je ovo doba nauke i nevienih tehnikih dostignua, veini ljudi je u dubini due jasno da je ljudsko bie slaba tvorevina, podlona "kvarenju" i nemona pred zlom, koje se pojavilo da proguta svet u kome se inilo da ivot moe biti lep. Ono to je najstranije, zlo nad ljudima vre drugi ljudi, ili bar bia koja samo lie na ljude, a unutranjost im je neka druga, promenjena. Tako je Zlo okrenulo oveka na oveka i preko leda slabih i nemonih eli da pobedi Onog koji je izvor nase nade da se moemo spasiti. Ne treba biti vernik pa verovati u spasenje. Nada u spas due jeste dar Tvorca, jer je ne bismo inae ni oseali. Ta nada e biti iskra budue pobede nad besprimernim cinizmom tvoraca Novog svetskog poretka, izreenog u knjizi "Vrli novi svet" Oldosa Hakslija, kroz usta Velikog Inkvizitora: "Na kraju e oni (ljudi) poloiti svoju slobodu pred nae noge i rei nam: uini od nas svoje robove, ali nas nahrani."

391

Dodatak I
Delimina lista politiki i drutveno prominentnih linosti, umeanih u kriminalne aktivnosti amerike vlade, koji uestvuju u irenju ideologije Novog svetskog poretka kroz masovnu kontrolu uma; imena korumpiranih lanova policije i "legalnih kriminalaca" koji rade za tajne slube; imena pevaa i grupa kantri muzike umeanih u kriminalne aktivnosti: - bivi ameriki predsednik Dord Bu, osniva organizacije politikih linosti Novog svetskog poretka, koji sebe zovu Konzorcijum ili Komiluk; - bivi ameriki predsednik Ronald Regan; - bivi ameriki predsednik Derald Ford; - bivi ameriki predsednik Bil Klinton; - kralj Saudijske Arabije Fahd; - bivi meksiki predsednik de la Madrid; - bivi meksiki predsednik Salinas Gortari; - bivi kanadski premijer Pjer Trido; - bivi dravni sekretar Madlen Olbrajt; - bivi ef CIA Bil Kejsi; - sadanji podpredsednik Amerike Dik ejni; - saudijski ambasador u Americi, princ Bandar Bin Sultan; - bivi ameriki dravni tuilac Dik Tornborou; - bivi ameriki diplomata Filip Habib; - ameriki senator Robert C. Bird; - ameriki kongresmen Dim Trafikant; - ameriki senator Don Danfort (i njegov brat blizanac); - ameriki kongresmen Gaj Vanderjagt; - ameriki potpukovnik Majkl Akvino, osniva Hrama Seta; 392

Dodatak I - izdava "Hastlera" Lari Flint; - advokat Bob Benet i kralj droge Bil Benet; - glavni "pornograf" mafije Majkl Dante, alijas Majkl Viti; "Potroni" materijal, kako cinino zovu one lanove koji su posluili kao etapne instance: - Bejbi Dok Divalije (Haiti) - general Manuel Norijega (Panama) - Sadam Husein (Irak)

Operativci visokog nivoa: - bivi guverner Miigena Dord Romni; - bivi guverner Tenesija Lamar Aleksander; - predsednik SAD-a Dord Bu, mlai, pranje novca, kontrola uma u bezbolu; - bivi ameriki ambasador u Francuskoj Doe Roders; - predsednik "Bezbol asocijacije Amerike" Pit Juberot, kontrola uma; - Tomi Lasorda, "LA Dodersi", mafija, kontrola uma; - Nolan Rajan, bezbol igra, pranje novca preko Bua mlaeg; - Bokskar Vili, peva, CIA operativac; - Merl Hagard, peva kantri muzike, "Lejk Sasta" - centar traume bliske smrti; - Riard Fulton, bivi gradonaelnik Nevila, Tenesi; - Fejt Tomas, bivi erif Nevila,Tenesi; - Dimi Svagart, tv propovednik; - Dim Bejker, tv propovednik; - Aleks Hjuston, operativac CIA, bivi "hendler" Keti O'Brajen, Gudletsvil, Tenesi; - Erl O'Brajen, operativac CIA, pedofil, otac Keti O'Brajen; 393

Dosije Omega Vejn Koks, okultni serijalni ubica, veza CIA, atam, Lujzijana; Hoze Busto, kralj kokaina, "Kontinental iping". San Huan, Portoriko; Henk Kokran, CIA kralj droge, Hendersonvil, Tenesi; Don Barns, oblasna policija Frederik, Merilend; Muni Lin, "hendler" pevaice Lorete Lin, kontrola uma, Hariken Hils, Tenesi; Ernest Rej Lin, "hendler" Lorete Lin, Hariken Hils, Tenesi; Ken Rili, menader Lorete Lin, neonacista, operativac CIA, Galatin, Tenesi; Sju Karper, CIA koordinator, atanuga, Tenesi; Bob Tanis, operativac CIA, mafija, pedofil, pornografija, Vest Oliv, Miigen; Dek Grin, kantri peva, operativac CIA, belo roblje, kokain, Gudletsvil, Tenesi; Dimi Voker, porno fotograf, Okifenoki, Dordija; Forest (Dag) Daglas i arls (Marf) Marfl, plaene ubice, veza Dek Grin/Henk Kokran; Henri Ejd, promoter kantri muzike, CIA koordinator, distribucija kokaina, Vaterlo, Indijana; Don Govoruk, zatakavanje, ef policije Vintersprings, Florida; Dim Stivens, pedofil, pornografija, kokain, Okala, Florida; Von Hestbek, Danac, porno/kokain distribucija, Majarai, Horida; Velton Lang, menader Konvej Tviti, pornografija, kokain, belo roblje, Hendersonvil, Tenesi; Dajen Martin, CIA veza droga, Kinioki, Havaji; Def Merit, CIA veza droga, Virdin ostrva; Dim Drejk i sin, kokain/porno distribucija, Majami, Florida; Dejvid Rorik alijas Dejv Roe, pedofil, pornografija, satanista, distribucija kokaina, belo roblje, Frenklin, Tenesi; Den Smit, kokain, Nju Martinsvil, Zapadna Virdinija; Majk Mekvin, pranje novca, Majami, Florida; Mara Hil, kokain pilot za NCL, Silver Spring, Merilend; Bred Dej, transport kokaina, Albukerki, Novi Meksiko;

394

Dodatak I - Lojd Meki, transport kokaina, Albukerki, Novi Meksiko; - Leri Vilt, laboratorija kokaina, Hendersonvil, Tenesi; - Dimi Stur, zabavlja, pornografija, belo ropstvo, kokain, Florida, Njujork; - Riard i Beri Rajt, kokain, Njujork, Njujork; - dr Mark Donel, zatakavanje, dobavlja droge, Medison, Tenesi; - Henri Stami, kokain, Nevil, Tenesi; - Leri i Rudi Gatlin ("Gatlin braders"), pevai kantri muzike, kokain, Nevil, Tenesi; - arli Dik, belo roblje, mu/vlasnik Petsi Klajn; - Don L. Saliven, kokain, Majami, Florida; - Redi Meklaflin ("Mekfaden Talent Agencija"), operativac CIA, belo roblje, kokain, Maunt Dolijet, Tenesi; - Brent Magor, CIA operativac, belo roblje, kokain, Voren, Ohajo; - Deri i Arlen Peti, pevai, kokain, Kejp Koral, Florida; - Lori Morgan, peva, belo roblje, kokain, Gudletsvil, Tenesi; - Inglbert Hamperdink, belo roblje, kokain, Kalifornija; - Irbi Mandrel, otac/menader/kontrolor Barbare, Lujze i Irlene, belo roblje, CIA tajne operacije; - Bokskar Vili, peva, pedofil, kokain, CIA tajne operacije, Dalas, Teksas; - Tomi Overstrit, belo roblje, kokain, CIA operativac, Nevil, Tenesi; - Dudi ektor, advokat specijalizovan za zatakavanje, CIA, Grinbrajer, Tenesi; - Ivan Rouz, belo roblje, pornografija, CIA operativac, Spartansburg, Pensilvanija; - Bil Plemons, CIA koordinator, Papijon, Nebraska; - Hal Medous, direktor CIA centar bliske smrti, Svis Vila, Lampe, Misuri; - Bili Roj Mur, Gospodnja kapela, uvoz kokaina, belo roblje, Brentvud, Tenesi; - Gospodnja kapela, uvoz kokaina, belo roblje, Hendersonvil, Tenesi; - Dord Mofet ("Verajeti Atrakns"), CIA koordinator, Zensvil, Ohajo; 395

Dosije Omega Dim Mejnard, CIA tajne operacije, uvoz kokaina, Belize; Hauel Vilson ("Farmerska banka"), pranje novca, Vajthaus, Tenesi; Rej i Redina Mejers, pedofili, kokain, Kukvil, Tenesi; arli Prajd, CIA tajne operacije, belo roblje, pornografija, kokain, Dalas, Teksas; arli Braun, obavetajna sluba vazduhoplovstva, kokain, ubistva, Grinbrajer, Tenesi; Teri Gej i Ken Gej, provalnici, ubistva za ob.s.vazduhoplovstva, Ridtop, Tenesi; Dim Miel, droga, CIA operativac, Orea, Havaji; Sparki Anderson, bezbol menader, belo roblje, pedofil; Henk Levin, okultni programer-vojska, vodi deije zabavite, Hendersonvil, Tenesi; Meri Koks Farmer, okultizam, belo roblje, majka serijalnog ubice Vejna Koksa, atam, Lujzijana; Bobi i Vanda Viton, pedofili, kokain, belo roblje-mormonski i masonski nivo, Hendersonvil, Tenesi; Kent Vestberi, kompozitor, belo roblje, kanibalizam-okultni nivo, kokain, Kotontaun, Tenesi; Doris i Fran Rajt, kokain, Vaington, DC; ervud Hit, belo roblje, Gudletsvil, Tenesi; Kent Vestberi, belo roblje, okultizam, Kotontaun, Tenesi; Di Klark, meksiki braon heroin, kokain; Deri i Badi Metkalf ("Metkalf osiguranje"), kokain; Pat Korn, belo roblje, kokain, Hendersonvil, Tenesi; Dejvid Hil, belo roblje, kokain, Godletsvil, Tenesi; Dvejn Bazil, belo roblje, kokain, Marion, Ohajo; Dord, Dons, kokain, Nevil, Tenesi; Merl Kilgor, zabavlja/menader, visoki svetenik, kokain, belo roblje, kanibalizam; Stiv Kilgor, kokain, okultizam, Medison, Tenesi; Leo Tejlor, belo roblje, kokain, Nevil, Tenesi; Roni Profet, peva, trgovac robljem u okviru projekta Monarh, kokain,

396

Dodatak I okultizara, Nevil, Tenesi; Deri Li Luis, belo roblje, droga, Memfis, Tenesi; Badi Roders, "Ujka Bad", kokain, Frenklin, Tenesi; Dik Flad, belo roblje, pornografija, Odom, Dordija; Din Haski, pedofil, kokain, Ovensboro, Kentaki; Din Jang, pedofil, belo roblje, kokain, Mejersvil, Merilend; Boni Nelson, kokain; Denis Vajt, pornografija;

U razne programe "vlade u senci" ukljueni su i sledei pevai i muzike grupe: - "Alabama", "Oukrid bojs", "Dads", "Bandana", "Rajt braders", "Atlanta", "For gajs", "Drifters"; - Vili Nelson, Rris Kristoferson, Glen Kembel, Meril Ozmond, Vejlon Denings, Lin Anderson, Deri Barlou, eli Vest, arli Voker, Bobi Viton, Peni Dehejven, Badi Kilen, Dejvid Alen Koe, Doti Vest, Henk Snou, Bili Voker, il Rivs, Dim Vest, Roni Stounmen, Dejv Roland i Sugar, Bak Trent, Marti Martel, Vern Gosdin, Helen Komelijus, Rej Pilou, Dini Pruet, Mel Tilis, Narvel Felts, Roj Druski, Dim Veb, Dejv de Bolt.

397

Bibliografija
- "Trance-formation of America", by Cathy O'Brien - "The Immaculate Deception", by Russel S. Bowen (America West) - "First draft: Overviw of investigation of the Group 1983-1992" by David E. Rosenbaum - "Who's who of the Elite", by Robert Gaylon Ross, Sr. (New York, 1995) - "Dirty Little Secrets of the Vietnam War", by James F. Dunnigan & Albert A. Nofi (St.Martin's Press, 1999) - "Conspirators' Hierarchy: The Story of the Committee of 300" by dr John Coleman (America West Publishers, 1992) - "Banditska Rusija", by Andrej Konstantinov (Moskva, 1997) - "And the Truth Shall Set You Free", by David Icke (Bridge of Love, 1995) - "Between Two Ages: Americas Role in the Technotronic Era", by Zbigniew Brzezinski (Viking Press, 1970) - "Inside the Company: CIA Diary", by Philip Agee (1975) - "Gideon's Spies - The Secret History of the Mossad", by Gordon Thomas (St.Martin's Press, 1999) - "George Bush, The Unauthorised Biography", by Grifin Webster Tarpley & Anton Chaitkin (Executive Intelligence Review, 1992) - "From the Shadows", by Robert M.Gates (Simon&Schuster, 1996) - "Spider's Web", by Alan Friedman (Faber & Faber, 1993) - "Spies without Cloaks", by Amy Knight (Princeton University Press, 1996) - "Abu Nidal: A Gun for Hire", by Patrick Seale (Random House, 1992) - "A Spy for All Seasons: My Life in the CIA", by Duane R.Clarridge (Scribner, 1997) - "The Kennedys in Hollywood", by Lawrence J. Quirk (Taylor Publishing, 1996) 398

Bibliografija - "The Walking Dead", by John Parker (Simon & Schuster, 1995) - "The New World Order", by Ralph Epperson (Publius Press, 1991) - "Sleeping with the President", by Gennifer Flowers (Anonymous Press, 1998) - "Je suis un Ferayin", by Mahmoud Issa & Huquette Chuchet-Cheruzel (Editions Stock, 1976) - "Geheim gesellshaften und ihre macht in 20. jehrhundert", by Jan van Helsing (Ewertverlag, 1993) - "Operation James Bond", by Christopher Creighton (Simon & Schuster, 1996) - "The Spear of Destiny", by Trevor Ravenscroft (Samuel Weiser, 1973) - "The History of Magic in the Modern Age", by Nevill Drury (Constable, 2000) - "A Rumor About the Jews", by Stephen Eric Bronner (St.Martin's Press, 2000) - "The Prince and the Paranormal", by John Dale (A Star Book, 1986) - "To End a War", by Richard Holbrook (Random House, 1998) - "The New Satanists", by Linda Blood (Warner Books, 1994) - "The Messianic Legacy" by M. Baigent, R. Leigh, H. Lincoln (Jonathan Cape,1986) - "The Mark of the Beast", by T. Ravenscroft & T. Wallace-Murphy (Narodna knjiga, 1999) - "The Signature of God", by Grant R. Jeffrey (Word Publishing,1998) - "The Lost World of Agharti", by Alec Maclallan (Souvenir Press, 1982) - "The Millennium Book of Prophecy", by John Hogue (Harper San Francisco 1994) - "The Historical Jesus", by John Dominic Crossan (Harper San Francisco, 1991) - "King David", by Jonathan Kirsch (Ballantine Books, 2000) - "The Dead See Scrolls", by M. Wise, M. Abegg Jr., E. Cook (Harper San Francisco, 1996) - "A New World Order Intelligence Update" (Toronto, 1999) - "Jesus the Man", by Barbara Thiering (Corgi Books, 1992) 399

Dosije Omega "Prie evanelista", by Zenon Kosidowski (Svjetlost, 1990) "Ugovor s avlom", by Vladimir Bayer (Zora, 1969) "Tajanstveni svet masona", by Mihailo Popovski (privatno izdanje) "Zavera u Vatikanu", by Don Kornvel (Gradina 1992) "Masoni u Jugoslaviji 1764-1980", by Zoran Nenezi (Narodna knjiga, 1984) - "Od vitezova hospitalaca Sv. Jovana Jerusalimskog do Maltekih vitezova", by Bertran Galimar Ravinji (Mono, Manjana pres, 1999)

lanci:
- "Deep Black -The CIA's Secret Drug Wars", by David G. Guyatt ("Nexus", 1997) - "Govemments against the People - Crimes against Humanity", by Susan Bryce 1997 - "Murder in the First Degree", by Nick Guarino ("The Wall Street Underground" 1996) - "The Clinton Chronicles", by "Citizens Video Press", 1994 - "Nostradamus" , kompleti asopisa 1990-2000 (izdanje Pavle Mati) - "Tito nije Broz", by Pero Simid (feljton "Veernje novosti", 1992) - "Ortakluk mafije i (neo)faizma", by Aleksandar Antoni (feljton "Veernje novosti") - "Masoni bude autonomae" by Momilo Kovaevi, lanak "Politika Ekspres", 18.12.1995. - "Doktorkine tajne veze", by Ivan Babi, lanak "Politika Ekspres", 27.2.1997. - "Feljton o Maltekim vitezovima", by Milena Marjanovi, "Politika Ekspres", septembar 1994 - "Malteki vitezovi pod Lovenom", by Radomir Vukevi, "Duga", 5.2.1994. - "O gresima i zaslugama", by Dragomir Acovi, "Intervju", 31.8.1990. - "Tito se pred smrt ispovedio papi", by Duka Jovanid, "Duga", 23.1.1995.

400