Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
03_zahtevani Kvalitet Vode Za Pice

03_zahtevani Kvalitet Vode Za Pice

Ratings: (0)|Views: 28 |Likes:
Published by Blanka Đulabić

More info:

Published by: Blanka Đulabić on May 23, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/13/2013

pdf

text

original

 
 28
3. ZAHTEVANI KVALITET VODE ZA PI
Ć
E
Zahtevani kvalitet vode za pi
ć
e direktno uti
č
e na zdravlje stanovništva i na cenuvode koju je neophodno proizvesti, jer iziskuje primenu odgovaraju
ć
ih tehnologija u pripremi. On je definisan propisom koji se zove Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vodeza pi
ć
e (u daljem tekstu Pravilnik), donetim 1998. godine (Sl. list SRJ br. 42/98) sadopunama iz 1999. godine (Sl. list SRJ 44/99). Pravilnik je formulisan na osnovu podataka Smernica Svetske zdravstvene organizacije iz 1993.
1
i predloga Direktive EUiz 1994. godine
2
uzimaju
ć
i u obzir iskustva iz sopstvene prakse. Važno je napomenutida je pomenuta Direktiva
3
doneta na nivou EU dve godine kasnije uz odgovaraju
ć
eizmene predloga što ima za posledicu izvesna neslaganja sa važe
ć
im Pravilnikom kodnas.Iste godine kad i Pravilnik, doneta je Direktiva 98/83/EC koja se odnosi na vodunamenjenu ljudskoj upotrebi, a cilj joj je zaštita zdravlja od štetnih efekata bilo kakvogzaga
đ
enja koje se može na
ć
i u vodi i to tako što
ć
e se obezbediti da ona bude zdrava i
č
ista. To zna
č
i da u njoj nisu prisutni mikroorganizmi, paraziti, kao ni supstance koje u broju ili koncentraciji predstavljaju potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje, odnosnoda zadovoljava minimum uslova datih kao vrednosti specifi
č
nih parametara. OvomDirektivom je obuhva
ć
eno 48 parametara od prethodnih 66 (iz Direktive iz 1980.godine), uklju
č
uju
ć
i i 15 novih parametara. Za flaširanu vodu dato je 50 parametara. Ti parametri obuhvataju za kvalitet vode i zdravlje ljudi najvažnije parametre, uznapomenu da je državama
č
lanicama ostavljen prostor da dodaju i druge parametre zakoje smatraju da je to potrebno u skladu sa lokalnim uslovima, prirodnim i socio-ekonomskim razlikama koje uslovljavaju da se ve
ć
ina mera koje se preduzimaju uokviru monitoringa, analiza i popravki vrše na lokalnom, regionalnom i nacionalnomnivou u toj meri da prisutne razlike ne odstupaju od zakona, pravila i odredbiobuhva
ć
enih Direktivom. Dakle, države
č
lanice su obavezne da pored parametra datihDirektivi obuhvate i sve druge parametre neophodne za zaštitu ljudskog zdravlja nasvojoj teritoriji, kao i da obezbede zahtevani kvalitet proizvodnje, distribucije i kontrolevode namenjene za ljudsku upotrebu. U slu
č
aju da je neophodno doneti strožijestandarde nego što ih propisuje Direktiva o tome treba obavestiti Komisiju EU. Naš Pravilnik pre svega prihvata vrednosti iz predloga Direktiva EU. Razlogneslaganja pojedinih parametrara našeg Pravilnika je
č
injenica da je došlo do razlika u predloženoj i krajnje usvojenoj varijanti Direktive, a naš Pravilnik je u me
đ
uvremenudonet. Vrednosti ovih parametara trebalo bi opet kriti
č
ki razmotriti i usvojiti onevrednosti koje obezbe
đ
uju bolji kvalitet vode za pi
ć
e, pri tom vode
ć
i ra
č
una da kod onih parametara koji nemaju bitan uticaj na zdravlje da se prihvate manje zahtevne normekako bi jeftinije i jednostavnije tehnologije mogle da obezbede traženi i potrebni
1
WHO (1993) Guidelines for drinking water quality, Sec., Ed., Vol 1, Recomendations
2
Council Directive, Com (94) 612
3
Council Directive 98/83/EC of 3 November 1998 on the quality of water intended for humanconsumption, OJ L330, 32-54.
 
29kvalitet vode za pi
ć
e. U slu
č
ajevima gde ne postoje podaci ni kod nas ni u Direktivi EU prihva
ć
ene su preporuke SZO, sa preporukama da se kod nas što pre finansirajuistraživanja iz tih oblasti kako bi se na osnovu njih verifikovale vrednosti tih parametarakvaliteta vode za pi
ć
e ili ustanovile neke druge vrednosti. Ta potreba i danas stoji i ona je uobi
č
ajena praksa razvijenih evropskih zemalja. Insistiranja na nižim vrednostimanekih parametara koje toksikološki nisu dokazani po pravilu poskupljuju tehnologiju prerade vode i mogu biti potpuno nepotrebna. S druge strane, ako resursi nisu ugroženi,a toksikološke vrednosti nisu pouzdane, insistiranje na nižim vrednostima može zna
č
itio
č
uvanje resursa vode na prihvatljivom nivou.Upore
đ
ivanjem vrednosti maksimalno dopuštenih koncentracija utvr 
đ
eno je dakod neorganskih materija u vodi za pi
ć
e naš Pravilnik ima strožije definisane vrednostiod Direktive EU u pogledu amonijaka, bora, fluorida, hlorida, kadmijuma, natrijuma initrita. Vrednosti su strožije i od npr. nacionalnog nema
č
kog propisa
4
.U pogledu organskih materija Pravilnik SRJ dozvoljava višu vrednost za PAH,tetrahloreten i trihloreten u odnosu na Direktivu EU. Za veliki broj parametara kojeDirektiva EU ne obuhvata odre
đ
en je MDK u skladu sa Smernicama SZO iz 1993.godine (npr. alkil-benzeni i hlorovani benzeni, dietilheksiladipinat i dietilheksilftalat). Uslu
č
aju epihlorhidrina vrednost usvojena u našem Pravilniku koja je u skladu saSmernicama SZO iz 1993. godine ipak je
č
etiri puta viša od vrednosti koje dozvoljavanema
č
ki nacionalni propis, odnosno Direktiva EU. U pogledu pesticida naš Pravilnik jeu potpunosti usaglašen sa Direktivama EU, sem u slu
č
aju lindana koji je kod nasdozvoljen u koncentraciji od 0,2 µg/l, dok Direktiva EU propisuje koncentraciju od0,1µg/l.Troškovi smanjenja koncentracija pesticida, kao i nitrata na dozvoljeni nivo su uvelikoj meri uslovljeni praksom u poljoprivredi. Proizvodi razgradnje pesticida moguizazvati probleme u vodi za pi
ć
e. Me
đ
utim, u najve
ć
em broju slu
č
ajeva toksi
č
nost tih produkata razgradnje nije uzeta u obzir u Smernicama SZO zato što nemaodgovaraju
ć
ih podataka o njihovom prisustvu, identitetu i biološkoj aktivnosti. Sa tim uvezi je izuzetno važno prikupiti podatke o materijama koje se koriste kod nas u poljoprivredi i za koje je mogu
ć
e da dospeju u izvorišta iz susednih zemalja prekozaga
đ
enih površinskih voda.U vezi sa prisustvom koagulacionih i flokulacionih sredstava u vodi za pi
ć
ePravilnik dozvoljava ve
ć
u koncentraciju epihlorhidrina i akrilamida u odnosu naDirektivu EU, ali su te koncentracije i dalje u okviru preporuka SZO iz 1993. i iz 2004.godine.Završna dezinfekcija vodovodske vode je od velikog zna
č
aja, posebno uuslovima loše distribucione mreže i velike mogu
ć
nosti reinfekcije vode jer se jedino nataj na
č
in mogu spre
č
iti hidri
č
ne bakterijske i virusne infekcije. Dezinfekciona sredstva, pored toga što su snažni biocidi, tako
đ
e su sposobna da reaguju sa drugim sastojcima uvodi i pri tom formiraju nova jedinjenja sa potencijalno štetnim i dugotrajnim efektimana zdravlje. Stoga, opšta procena uticaja dezinfekcije na ljudsko zdravlje mora uzeti uobzir ne samo mikrobiološki kvalitet tretirane vode, ve
ć
i toksi
č
nost dezinfekcionihsredstava i njihovih produkata reakcije. Naš Pravilnik je u potpunosti u saglasnosti saDirektivom EU i preporukama SZO u pogledu sporednih proizvoda dezinfekcije i primene hlora i hlor-dioksida za dezinfekciju. Pri tome treba znati da Direktiva EU ne propisuje maksimalno dozvoljenu koli
č
inu hlora i hlor-dioksida za dezinfekciju nitinjihovu rezidualnu koncentraciju. U Nema
č
koj je praksa da se upotrebljavamaksimalna doza od 1,2 mg/l, 0,4 mg/l i 10 mg/l respektivno za hlor, hlor-dioksid i
4
Verordnung über die Qualität von Wasser für den menschlichen Gebrauch (TrinkwV 2001) zuletztgeändert am 25. November 2003.
 
 30ozon, dok se reziduali moraju kretati u granicama 0,1-0,3, 0,05-0,2 i 0,05 mg/l redom zahlor, hlor-dioksid i ozon
5
. U pore
đ
enju sa našim propisom to zna
č
i da je u Nema
č
kojdozvoljena skoro tri puta manja koncentracija hlora za dezinfekciju i manji rezidualnakon hlorisanja nego što je to slu
č
aj kod nas (kod nas je dozvoljeni rezidual hlora do0,5 mg/l u redovnim prilikama). Vrednost za dozu hlor-dioksida koja se može primeniti je usaglašena, a naš Pravilnik ne propisuje dozu ozona koja se može primenjivati, nitirezidual ozona. Imaju
ć
i u vidu visok sadržaj organskih materija u podzemnim vodama uBanatu i mogu
ć
nost uvo
đ
enja predozonizacije u obradi vode akvifera Dunava može se pretpostaviti da
ć
e se pojaviti potreba za boljim zakonskim regulisanjem ovog na
č
inadezinfekcije.Zna
č
ajan aspekt kvaliteta vode predstavljaju i supstance u vodi i parametrikvaliteta vode koji uti
č
u na upotrebnu vrednost vode (organolepti
č
ke karakteristike na prvom mestu, ali i korozivnost vode, tendencija ka stvaranju kamenca). U DirektivamaEU vrednosti glavnih parametara kojima se definišu organolepti
č
ke karakteristike vode(boja, miris i ukus, mutno
ć
a) date su opisno, dok Smernice SZO i Pravilnik navodevrednosti za boju i mutno
ć
u. Direktive EU su u parametre kvaliteta vode uvrstile provodljivost, koncentraciju jona vodonika i oksidabilnost, dok ih u Smernicama SZOnema (sem pH, ali nije navedena vrednost). Direktive EU ne obuhvataju temperaturu, aSmernice SZO ne navode vrednost temperature, ve
ć
samo opisnu preporuku. Vrednosti parametara u Pravilniku su u saglasnosti sa preporukama SZO, a za pH i sadržajorganskih materija su restriktivnije u odnosu na propis EU. Posebno je zna
č
ajan problem organskih materija jer su one na teritoriji Vojvodine u velikoj meri uzro
č
nik neispravnosti kvaliteta vode za pi
ć
e. U Direktivi EU sadržaj organskih materija može dase kre
ć
e do 5 mgO
2
/l, što je maksimalno dopuštena koncentracija i u nacionalnomnema
č
kom propisu. To je znatno više nego što dozvoljava naš Pravilnik (8 mg/l,KMnO
4
, odn. 2 mgO
2
/l). Prema nema
č
kom propisu ovaj parametar 
č
ak ne mora da seanalizira kada se rade merenja TOC, a za TOC
č
ak i nije definisana vrednost, negosamo uslov da ne dolazi do nenormalnih promena. Dakle, pažnja koja se ovom parametru kod nas posve
ć
uje je izuzetno visoka ako se poredi sa evropskim propisima.Veliko je pitanje da li je to opravdano i na to je nemogu
ć
e dati odgovor bez opsežnihistraživanja razli
č
itih opcija u preradi vode. Kako sadržaj organskih materija u velikojmeri može poskupiti neophodnu preradu voda pri vrednosti kakva sada jeste preporuka je da se ova vrednost preispita, pre svega sa aspekta uticaja prisutnih prirodnihorganskih materija na mikrobiološku stabilnost vode i stvaranje dezinfekcionihnusproizvoda vezano za lokalne uslove. Kada govorimo o mikrobiološkoj stabilnosti preduslov za bilo kakav ozbiljan zaklju
č
ak i strateško opredeljenje mora biti procenasituacije u pogledu kvaliteta mreže i rizika vezanih za njega, planova njenog održavanjai vremenskog perioda neophodnog za progres u ovoj oblasti.Pored direktnog pore
đ
enja vrednosti razli
č
itih tipova parametara kvaliteta vodeza pi
ć
e postoji niz sli
č
nosti i razlika u strukturi Pravilnika i Direktive EU, odn.nema
č
kog nacionalnog propisa. Radi lakšeg pore
đ
enja, u tabeli 14 dat je pregledsadržaja Pravilnika i nacionalnog propisa Nema
č
ke.U oba propisa je obuhva
ć
ena i problematika monitoringa u smislu frekvencije,obima i mesta uzimanja uzoraka, postupci u slu
č
aju vanrednih stanja odn. higijensko-epidemioloških indikacija. Pravila monitoringa postavljena su u Direktivi EU. Ona dajeminimum zahteva sa kojima treba da bude uskla
đ
en svaki lokalni program monitoringa.Posebno se naglašava da u slu
č
ajevima gde se izvodi dezinfekcija vode, ona mora biti pod nadzorom i da je kontaminacija dezinfekcionim nusproizvodima minimalna, bez
5
Aufbereitungstoffe und Desinfektionsverfahren gemäß 11 TrinkwV 2001

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->