3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEIVANJA (lan 1. Zakona o nasleivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu ve priznato pravo na novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio iv prestaje da bude lino pravo koje se gasi njegovom smru i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloenja: Tokom prvostepenog postupka utvreno je sledee injenino stanje: Pokojni suprug tuilje bio je korisnik prava na novanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tuilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaivana u skladu sa reenjem koje je doneo tueni, u odgovarajuim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaivana iznos odreen reenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tuena nije donela novo reenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inae, tuilja je pravnosnanim ostavinskim reenjem nadlenog suda oglaena za naslednika na zaostavtini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zakljuuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lino subjektivno pravo koje prestaje smru nosioca tog prava, pa je tubeni zahtev odbijen. Stav je Okrunog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne moe prihvatiti, jer je usled pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je pravo na novanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, lino subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zakljuak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavtinu za sluaj smrti njegovog nosioca. Meutim, pravo na novanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz l. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i lanova njegovog domainstva. Kada je pravo na novanu naknadu propisanim pravnim aktom ve priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio iv vie ne predstavlja lino pravo koje se gasi njegovom smru, ve je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaene mesene rate, u periodu u kome je nosilac prava bio iv, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji moe biti predmet nasleivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada tete ukoliko je zbog nezakonitog naina njenog obrauna ista nastupila u vidu razlike izmeu iznosa naknade koji je bio utvren pravnosnanim i konanim pravnim aktom i stvarno isplaenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne moe naslediti jer je lino subjektivno i prestaje smru njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu tete zbog nezakonite isplate za vreme ivota titulara je imovinsko pravo i ini deo zaostavtine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu l. 1 st. 2 Zakona o nasleivanju, zbog ega je injenino stanje nepotpuno utvreno. (Reenje Okrunog suda u Niu, G. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donoenje dopunskog reenja o nasleivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagai mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim reenjem o nasleivanju. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvreno, a nije ni bilo sporno, da je reenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavtina ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavtine oglaeni njegovi sinovi, ovde uesnici kao predlagai, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donoenje dopunskog reenja istiu uesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana jo 1959. godine, nije bilo uslova za donoenje dopunskog reenja s obzirom da u trenutku ostavioeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se trai donoenje dopunskog reenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno reenje o obustavi postupka na osnovu l. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u albi da predlagai imaju pravni interes za donoenje dopunskog reenja koji se sastoji u tome to je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko reenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan nain dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleivanju prava na eventualnu naknadu ili vraanje nacionalizovane imovine, zbog toga to se predlagai, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., reenjem o nasleivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga to ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet naslea osim onih nepokretnosti koji su blie navedeni u oznaenom reenju o nasleivanju. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, moe se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavtine. Ako to nije uinjeno, onda se takav zahtev moe staviti u parninom postupku. Iz obrazloenja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zakljuak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavtine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u voenju I ostavinskog postupka o kojem odluuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavtine, jer se odvajanje zaostavtine od imovine , naslednika moe ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom sluaju ostavinski postupak pravnosnano okonan, a zahtev za odvajanje zaostavtine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zakljuak drugostepenog suda da se navedeni zahtev moe ostvariti u parninom postupku. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

NASLEDNO PRAVO

4.
Pravno su neosnovani albeni navodi tuenog da naslednici ne mogu nasleivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, jer su ta prava lina tj. vezana za linost osiguranika, s'obzirom da je u pitanju materijalna teta, a ne nematerijalna. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, l. 97. ovo regulie, ali se ne odnosi na deo o kamati, zbog ega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koje je prvostepeni sud i primenio. (Iz presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 4346/02 od 13.02.2003. god.)

5.
Lino imovinsko pravo je tesno vezano za linost svog imaoca, pa zato prestaje njegovom smru i ne moe biti predmet zaostavtine. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, ostavilac V. J. preminuo je 3.09.1993. godine. Kao njegovu zaostavtinu njegova supruga prijavila je prava po reenju preduzea "V...", br. ____ od 13.12.1975. godine, kojim je ostaviocu dat na korienje jednoiposoban stan u naselju B...J... Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da navedeno pravo ne moe biti predmet nasleivanja u smislu lana 113. ZVP u vezi lana 2. tada vaeeg Zakona o nasleivanju, te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavtine iza pokojnog J. V. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. Naime, odredbom lana 2. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", broj 52/74), propisano je da se nasleivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Pravo iz pomenutog reenja kojim je ostaviocu dat na korienje predmetni stan je lino imovinsko pravo koje je tesno vezano za linost svog imaoca nosioca prava, te prestaje smru titulara, usled ega ne ulazi u sastav zaostavtine koja se obrazuje za sluaj smrti tog lica. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4212/03 od 24.12.2003. god.)

6.
Kod naknadno pronaene imovine, sud ima obavezu da sa sigurnou utvrdi predmet ove imovine i ispita da li meu naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. Iz obrazloenja: Iz sadrine spisa predmeta proizilazi da je zaostavtina iza pokojnog D. J. raspravljena reenjem prvostepenog suda, poslovni broj ______ od 15. oktobra 1998. godine, te da su u postupku raspravljanja zaostavtine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi. S obzirom da odredbe Zakona o vanparninom postupku, koje ureuju pitanje reavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju (lan 128. do lana 131), ne iskljuuju mogunost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronaene imovine, prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P. J. za raspravljanje naknadno pronaene imovine ostavioca zakae
-4-

NASLEDNO PRAVO

roite i utvrdi da li meu naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. Kako prvostepeni sud to nije uinio, a osim toga ni sa sigurnou utvrdio sastav naknadno pronaene imovine ostavioca, jer ako su to novana sredstva na raunu (tednji), onda predmet naknadno pronaene imovine ini i kamata na ta sredstva, valjalo je uvaavanjem albe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci, a shodnom primenom lana 380. take 3. Zakona o parninom postupku. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e zakazati roite i sa sigurnou utvrditi predmet naknadno pronaene imovine, pa poto ispita da li meu naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine, uz pravilnu primenu materijalnog prava, doneti novu odluku kojom e raspraviti naknadno pronaenu imovinu ostavioca. (Iz reenja Okrunog suda u Novom Sadu G. br. 480/02, od 25.02.2002. god.)

7.
Zaostavtinu ne ine predmeti domainstva manje vrednosti . Iz obrazloenja: Dopunskim reenjem Optinskog suda u G... O. br. _____, od _______ godine, utvrena je naknadno pronaena imovina iza smrti pokojnog, pa su za nabrojane pokretne stvari, za naslednike proglaena odreena lica. Protiv navedenog reenja uesnik supruga ostavioca je izjavila albu. Okruni sud u ... je svojim reenjem G.______, od________ godine, ukinuo dopunsko reenje Optinskog suda u G. U obrazloenju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo. Naime, jo u toku postupka, uesnik supruga pokojnog je podneskom traila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu, odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavtinu ostavioca, to je ponovila i u albi. Prvostepeni sud se nije izjanjavao o sadrini tog podneska niti je traio od uesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domainstva manje vrednosti, ili pak zahtev koji se odnosi na stvari steene njenim doprinosom u branoj zajednici. Naime, odredbom lana 1. Zakona o nasleivanju je regulisano da zaostavtinu ne ine predmeti domainstva manje vrednosti. Stoga, prvostepeni sud treba da razmotri zahtev uesnika podnosioca albe sa aspekta primene lana 1. Zakona o nasleivanju u novom postupku. (Iz reenja Okrunog suda u aku G. br. 1001/2000 od 05.09.2000.god.)

8.
Pravo korienja grobnog mesta pripada licu koje je oglaeno za naslednika, bez obzira da li je za naslednika oglaeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7323/98 od 13.05.1999. god.)

9.
Reenjem u ostavinskom postupku se ne moe vriti brisanje tj. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavtine ostavioca.
-5-

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Brisanje odn. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavtine ostavioca treim licima u ostavinskom postupku nije ni predvieno ni dozvoljeno Upravo suprotno, ostavinski sudija je duan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka - raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime. Ukoliko trea lica polau pravo na imovinu ili na deo te imovine, upisane na ime ostavioca, oni utvrivanje prava svojine na toj imovini mogu traiti samo u parnici. (Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 523/97 od 22.04.1997. god.)

10.
Sporna nepokretnost je postala drutvena svojina reenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz dravine pravnog prethodnika tuilaca. Dopunsko reenje o nasleivanju kojim su tuioci oglaeni za naslednike je irelavantno kao i injenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tuioca. Sud pravilno zakljuuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tuilaca. (Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 744/95 od 05.02. 1996. god.)

11.
Ukoliko se dokae suvlasniko pravo ostavioca na stanu kao brane tekovine, isto pravo e biti predmet nasleivanja. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 10550/95)

12.
Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parninog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u branoj zajednici. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 2976/95)

13.
Imovina steena u porodinoj zajednici predstavlja zajedniku imovinu svih lanova domainstva koji su privreivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasniki udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajednike imovine. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G.853/95)

14.
Ako naslednici ne postave zahtev da se poniti itav ugovor kojim je ostavilac otuio zajedniku imovinu steenu u braku, brani drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska, odnosno nasledna prava samo na delu zajednike imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. (Vrhovni sud Srbije, Rev.917/95)
-6-

NASLEDNO PRAVO

OSNOVI NASLEIVANJA (lan 2. Zakona o nasleivanju)

15.
Sud e odbaciti albu kao nedozvoljenu ukoliko alilac nije naslednik lica ija je zaostavtina raspravljena, odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 4122/95 od 12.04.1995. god.)

SPOSOBNOST ZA NASLEIVANJE (lan 3. Zakona o nasleivanju)

16.
Legatar je primio legat konkludentnom radnjom, samo ako se moe sa izvesnou zakljuiti da postoji volja da se legat prihvati, a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta. Iz obrazloenja: Tuilja se - po miljenju prvostepenog suda - prihvatila legata, prava doivotnog stanovanja, jer se nije izriito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odrie legata. Moe smatrati da se tuilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doivotnog uivanja u stanu poto je nakon ostavioeve smrti u neprekidnoj dravini predmetnog stana, koju je i titila od tuenika i pred sudom, ime je jasno izrazila volju da taj stan koristi. albom se osnovano prigovara na takav zakljuak prvostepenog suda poto navodi da je tuilja supruga ostavioca i da su oni iveli u predmetnom stanu, koji je posle smrti supruga tuilja nastavila da koristi oekujui da e na ime svog nunog dela dobiti svojinu na tom stanu. (Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 1431/2005 od 24.10.2005. god. )

17.
Uesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca moe podneti tubu za utvrivanje oinstva, shodno odredbama Porodinog zakona. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G.685/98 od 30.04.1998. god.)

18.
Ako ostavilac za ivota nije priznao za svoje vanbrano dete ni pred jednim organom, niti je oinstvo utvreno pravnosnanom sudskom odlukom, nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na naslee iza smrti njegovog pretpostavljenog oca. (Vrhovni sud Srbije, Rev.br.1521/98 od 08.04.1998.god.)
-7-

NASLEDNO PRAVO

NEDOSTOJNOST ZA NASLEIVANJE (lan 4. Zakona o nasleivanju)

19.
O nedostojnosti za nasleivanje sud vodi rauna po slubenoj dunosti, ali je teret injenine tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji, na stranci koja to tvrdi. Iz obrazloenja: Razlozi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je vanbrani sin pok. A. M. Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina. Do 1992. godine imao je retke kontakte sa ocem, a od te godine nije bilo kontakta. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. Nije se tee ogreio o obaveze izdravanja, niti mu je uskratio nunu pomo. Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleivanje oca. Tuilac nije umiljajno usmrtio svoga oca, niti je to pokuao. Izmeu njih je bilo samo svae. Nije se tee ogreio o zakonske obaveze izdravanja prema njemu. Preko oca je primao penziju svoje majke, a pok. A. M. izdravanje nije ni bilo potrebno. Ne moe se govoriti ni o uskraivanju pomoi ostaviocu, jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da nema osnova za primenu lana 4. Zakona o nasleivanju koji rgulie pojam nedostojnosti za nasleivanje. Prema stavu 1. taka 1. ovog lana, ne moe se naslediti na osnovu za-kona ili zavetanja niti stei kakvu korist iz zavetanja (nedostojan je), onaj ko je umiljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokuao. Prema taki 4. ovog lana, nedostojan je onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja, ili uskratio nunu pomo. Prema stavu 2. ovog lana, sud na nedostojnost pazi po slubenoj dunosti. U konkretnom sluaju, istaknuti razlozi za nedostojnost tuioca da nasledi svog oca, sada pok. A. M., nisu ispunjeni. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tuilja nije pruila odgovarajue dokaze. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih injenica izveo zakljuak primenom pravila o teretu dokazivanja iz lana 221a ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 2870/05 od 14.11.2006. god.)

20.
Ne moe se zakonom iskljuiti iz prava na nasleivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dunost njene odbrane. Iz obrazloenja: Odredbama l. 4. stav 1. taka 5. Zakona o nasleivanju (Sl. glasnik RS br. 46/95) propisano je da ne moe naslediti po osnovu zakona ili zavetanja, niti stei kakvu korist iz zavetanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dunost njene odbrane, a do smrti ostavioeve ne vrati se u zemlju. Prema lanu 5. Zakona, ostavilac moe oprostiti nedostojnost, izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dunost njene odbrane. Oprotaj mora biti uinjen u obliku potrebnom za zavetanje.
-8-

NASLEDNO PRAVO

Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog l. 4. stav 1. taka 5. Zakona o nasleivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekrajem naslednika prema ostaviocu, ve sa njegovim ogreenjem prema dravi. Meutim, razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu, po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemenog prava na nasleivanje. Naime, ureivanje uslova i naina ostvarivanja Ustavom zajemenog prava na nasleivanje u skladu sa zakonom, ne daje ovlaenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da odreena lica iskljui iz prava nasleivanja, odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca, jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jami pravo svojine i pravo na nasleivanje (l. 34. stav 1. i 2. Ustava). Ustav je predvideo ogranienja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (l. 59. i 62), kao i mogunosti eksproprijacije nepokretnosti, odnosno ogranienja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opti interes utvren na osnovu zakona (l. 63. Ustava). U konkretnom sluaju, ogranienje prava na nasleivanje, kao i prava samostalnog raspolaganja uinjena su radi ostvarivanja dunosti odbrane zemlje. Na taj nain je ogranieno jedno Ustavom zajemeno pravo, da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrene dunosti, ime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi rauna o vrednostima koje su Ustavom zajemene, tako to e jednom Ustavom zajemeno pravo ograniiti radi drugog, samo ako je to neophodno. Navedenim odredbama Ustava nije predvieno ogranienje slobode raspolaganja imovinom za sluaj smrti, niti je takva mogunost izriito rezervisana za zakon, pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskrauje pravo ostavioca da slobodno raspolae svojom imovinom, pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu, jer vojni obveznici podleu krivinim sankcijama u sluaju izbegavanja dunosti na osnovu vojne obaveze. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda, nesaglasna je i sa lanom 13. Ustava, koji utvruje princip pravne jednakosti graana, odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga ono to je isto ili bitno slino nejednako pravno tretira, a ono to je bitno razliito, da se tretira pravno jednako, kao to je to u konkretnom sluaju uinjeno propisivanjem ogranienja naslednih prava odreene kategorije vojnih obveznika. (Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U.br. 358/95 od 25.09.2003. god.)

21.
Nedostojan je da nasledi, kako na osnovu zakona, tako i na osnovu testamenta, onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja koju je imao prema ostaviocu, kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nunu pomo. (Vrhovni sud Srbije, Rev, br. 5003/97 od 18. 03.1998. god.)

22.
Nedostojno je da nasledi, kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta, lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za tee krivino delo, pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju. (Vrhovni sud Srbije, Rev.br. 4333/96 od 27.01.1998. god.)

23.
Nedostojno je za nasleivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdravanja i staranja o ponaanju deteta, koje se odalo uivanju droge. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G.10266/96 od 08.11.1996. god.)
-9-

NASLEDNO PRAVO

24.
Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvrilo kriivino delo obustavljena zbog odustanka javnog tuioca, krivini spisi nisu dovoljni da sumnja, makar i bila osnovana, preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleivanje. Pri tome se mora oceniti od kakvog je znaaja injenica da je javni tuilac odustao od gonjenja, odnosno mora se sa sigurnou ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleivanje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4052/95 od 24.10.1995.god.)

KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( lan 8. Zakona o nasleivanju)

25.
Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje injenica utvrenog vanbranog oinstva - izjavom o priznanju oinstva ili pravnosnanom sudskom odlukom kojom je utvreno oinstvo. U odsustvu navedenih akata ne moe se prihvatiti kao utvrena injenica o oinstvu deteta roenog van braka, pa mu se ne moe ni priznati svojstvo zakonskog naslednika. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno: Sada pokojni imenovani umro je 05.02. 2004. godine. Od zaostavtine je ostavio nepokretnu imovinu, kao i zakonske naslednike erke, koje su se prihvatile naslea koje im po zakonu pripada. Prvostepeni sud ih je, shodno l. 122. Zakona o vanparninom postupku i l. 9. Zakona o nasleivanju, oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti. Tokom ostavinskog (vanparninog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23.05. 2007. godine) naloio imenovanoj D. H. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca. Poto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09.06.2007. godine), to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I. oglasio njegove keri. Navodi imenovane D. H. - da se iz dostavljenih dokaza javnog belenika moe zakljuiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca - neprihvatljivi su. Naime, krug zakonskih naslednika je normiran l. 8. Zakona o nasleivanju - odreuje se sa obzirom na krvno srodstvo, srodstvo po usvojenju i branom odnosu. Prema l. 45. st. 4. Porodinog zakona, koji je vaio u momentu smrti ostavioca kada je uesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika, kao i odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece, koji je vaio u vreme roenja imenovane uesnice D. H. - propisano je da se ocem deteta roenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili ije oinstvo bude utvreno pravnosnanom sudskom odlukom. U konkretnom sluaju, ova uesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju oinstva sada pok. ostavioca niti pravnosnanu sudsku odluku kojom je utvreno da je on njen otac. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti, proizilazi da imenovana uesnica D. H. nije erka sada pok. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika.
- 10 -

NASLEDNO PRAVO

Zbog toga su bez znaaja albeni navodi u vezi injenice da je naa drava potpisnica Hake konvencije od 05.10.1961. godine. Takoe, neosnovani su albeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznaene odluke suda u Gloucestershire od 12.12.2007. godine, budui da je ova izjava data prema zahtevu imenovane uesnice D. H. i prema sasluanju navedenog svedoka, te da je ista od 12.12.2007. godine, a ostavilac je umro 05.02.2004. godine. Moe se zakljuiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajuem postupku utvreno oinstvo, a samim tim ni injenica da je imenovana uesnica D. H. zakonski naslednik ostavioca. Zbog toga, ona nije uesnik ostavinskog postupka, niti je ovlaeno lice za izjavljivanje albe u ovoj pravnoj stavri, te je drugostepeni sud odbacio albu kao nedozvoljenu. (Reenje Optinskog suda u Vrnjakoj Banji, O. 135/07 od 18. 09. 2007. godine i Reenje Okrunog suda u Kraljevu, G. 2233/07 od 18.01. 2008. godine)

26.
Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da trae procenu i popis zaostavtine. Iz obrazloenja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe lana 6, 79, 83, 130. i 140. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik PC" br. 52/74, 1/80, 25/82) koji je vaio u vreme smrti ostavilje LJ. M., prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavtini LJ. M. po osnovu testamenta V. B. Predlog M. J., sestre pokojnog supruga ostavilje, koji je umro pre ostavilje, da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavtine odbijen je kao neosnovan, zato to ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi lana 920. Zakona o nasleivanju, pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1774/04 od 16.09.2004. god.)

27.
Zbog toga to neko od zakonskih naslednika nije uestvovao u ostavinskom postupku, isti se ne moe voditi vie puta. U tom sluaju e sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz l. 130. ZVP-a. Iz obrazloenja: Pobijano reenje u delu kojim je odbijen predlog za donoenje dopunskog reenja ne sadri bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 2. ZPP-a, a injenino stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvreno. Naime, iza smrti pokojnog ostavioca M.M. doneto je nasledno reenje O. br.____/81-83 od 20. 03. 1986. godine, kojim je zaostavtina raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se trai donoenje dopunskog reenja, a pored toga tim reenjem uesnik M. i nije oglaen za naslednika, pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donoenje dopunskog reenja, poto se zaostavtina ne moe vie puta raspravljati. Isticanje alioca u albi da mu reenje o nasleivanju iz 1986. godine nije nikada dostavljeno, nije od znaaja u ovom postupku, jer ako neko lice nije uestvovalo u postupku rasprave zaostavtine, kao to bi se to moglo zakljuiti iz spisa O. br.____/81-83 za uesnika M., isti u smislu l.
- 11 -

NASLEDNO PRAVO

130. ZVP-a svoja prava moe ostvarivati u parnici, pa je stoga Okruni sud kao u izreci pod 1. odluio na osnovu l. 380. ta. 2. ZPP-a. Meutim, osnovana je alba uesnika M. kojim se pobija reenje u pogledu odluke o trokovima postupka. Naime, prema odredbi l. 89. ZVP-a ostavinski postupak se pokree i vodi po slubenoj dunosti, ali i u interesu uesnika u nasleu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti, tako da svaki uesnik u nasleu snosi svoje trokove povodom uea u ostavinskom postupku, te je iz tih razloga Okruni sud preinaio pobijano reenje i zahtev uesnice M.G. za naknadu trokova postupka odbio kao neosnovan, primenom l. 380. ta. 3. ZPP-a. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 1249/04 od 30.09.2004. god.)

28.
Nije pravno relevantna injenica, okolnost da je ostavilac vie puta i pred svedocima izjavio da je tuilac njegov vanbrani sin i to je znalo itavo selo, poto vanbrano svojstvo tuioca nije utvreno na nain kako to propisuje Porodini zakon. Iz obrazloenja: Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tuioca odbili kao neosnovan. S obzirom na utvreno injenino stanje, tj. da sada pokojni nije tuioca priznao za svoje vanbrano dete, da oinstvo nije utvreno pravosnanom sudskom odlukom, niti se sada pokojni prema tuiocu ponaao kao njegov otac, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tuiocu prizna pravo na naslee iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. Isticanje u reviziji da je sada pokojni vie puta i pred svedocima izjavio da je tuilac njegov sin i to je znalo itavo selo, nisu pravno relevantne injenice za ovaj spor, poto vanbrano svojstvo tuioca nije utvreno na nain kako to propisuje Zakon o braku i porodinim odnosima. Stoga navodi tuioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava, nisu osnovani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1682/99 od 29.06.2000. god.)

OSTAVIOEVI POTOMCI I BRANI DRUG (prvi nasledni red) (lan 9. Zakona o nasleivanju)

29.
Prijemom odgovarajueg novanog iznosa, naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavtine. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi pravilno zakljuuju, da su tuioci prijemom isplate iznosa od po 5.500 DM, izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavtini svoje majke. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu odreenog novanog potraivanja, po osnovu naslea, bez osnova.
- 12 -

NASLEDNO PRAVO

Pravilno su primenjeni l. 10, 28, 32, 140. i 142. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, 1/80 i 25/82), koji je vaio u vreme otvaranja naslea pok. M. T. Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda, utvrivanje vrednosti zaostavtine, izdavanje u korist potomaka koji je privreivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavtinu, odgovornost naslednika za ostavioeve dugove, kao i pravo na deobu nasledstva. U sutini, svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrenog injeninog stanja, zbog ega se prema lanu 385. stav 3. ZPP revizija ne moe izjaviti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1736/04 od 12.05.2005. god.)

OSTAVIOEV BRANI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (lan 12. Zakona o nasleivanju)

30.
Brani drug pokojnika, u braku bez dece, nasleuje u drugom naslednom redu, zajedno sa ostavioevim roditelja, tako da branom drugu pripada 1/2 zaostavtine, a drugu polovinu dele ostavioevi roditelji. Iz obrazloenja: Nesporne su injenice da su iza sada pokojnog M.C.od koga je oduzeto zemljite po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S.C., sin M.C. i unuke S.M. i J. od umrle kerke D.M. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraanje zemljita i svima pripada odgovarajui zakonski deo i to: - udovi biveg vlasnika S.C. 1/3; - sinu biveg vlasnika M.C. 1/3 i - unukama biveg vlasnika S.M. i D. po pokojnoj kerki D.M. - 1/3. U toku postupka za vraanje zemljita pre donoenja prvostepenog reenja umro je podnosilac zahteva - sin biveg vlasnika M.C. a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga - dece nisu imali. Kod ovakvog injeninog stanja, prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novanu naknadu pripada i to: - udovi biveg vlasnika prema udelu od 1/3; - snahi po pokojnom sinu biveg vlasnika umrlog u toku postupka za vraanje zemljita, a pre donoenja prvostepenog reenja - prema udelu od 1/3; - unukama biveg vlasnika S.M. i J. po umrloj kerki D.M. - prema udelu od 1/3. Reavajui po albi tuilaca udove biveg vlasnika, te njegovih unuka S. M. i J. iza umrle kerke D.M, tueni organ je albu odbio. Vrhovni sud Srbije je reavajui po tubi tuilaca (alilaca) istu uvaio i ponitio osporeno reenje tuenog organa. Ovo sa razloga to su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novanu naknadu snahi biveg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraanja zemljita na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom branom drugu - podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3. Poto oni nisu imali dece, ona kao brani drug nasleuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom lana 11. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", br. 45/95), kao i odredbama lana 13. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", broj 52/74). Odredbama lana 14. ranijeg Zakona o nasleivanju, kao i lana 12. novog Zakona o nasleivanju propisano je da drugi nasledni red ine ostavioev brani drug i ostavioevi roditelji, kao i njihovo potomstvo. Ostavioev brani drug nasleuje 1/2 zaostavtine, a drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji. Ako ostavioev roditelj ne moe da nasledi (jer je umro) a to je bivi vlasnik u spornom sluaju kome je
- 13 -

NASLEDNO PRAVO

oduzeto zemljite i isto se vraa njegovim naslednicima u postupku vraanja zemljita, njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca (braa i sestre ostavioca), njegovi unuci po pravu predstavljanja, a to su u spornom sluaju podnosioci zahteva za vraanje zemljita - unuke biveg vlasnika S.M. i J. po pokojnoj kerki D.M. Znai, snaha biveg vlasnika moe naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljita koja bi pripala pokojnom sinu biveg vlasnika, kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka, a pre donoenja prvostepenog reenja, a drugu polovinu nasleuju ostali naslednici sina biveg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca - biveg vlasnika S.M. i J. po umrloj kerki D.M. Stoga e tueni organ ponovo odluivati o albi tuilaca postupajui u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U. 741/97 od 04.02.1998. god.)

31.
Zaostavtinu lica umrlog bez potomaka i branog druga nasleuju njegovi roditelji na jednake delove. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda, G. 104/95)

AKO OSTAVIOEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (lan 15. Zakona o nasleivanju)

32.
Brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu ivi. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom odbijen je tubeni zahtev tuilje kojim je traila da se utvrdi da je sudski testament koji je sainio ostavilac nitav. Protiv ove presude albu je izjavila tuilja, pobijajui presudu iz svih zakonom propisanih albenih razloga. alba tuilje nije osnovana. U toku prvostepenog postupka nisu uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. Zakona o parninom postupku na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, a u albi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parninom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donoenje zakonite i pravilne odluke. Neosnovano je isticanje u albi tuilje da je injenino stanje pogreno i nepotpuno utvreno u smislu odredbe lana 355. Zakona o parninom postupku. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe lana 8. Zakona o parninom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T.M. i njena tetka pokojna M.D., majka ostavioca, roene od istog oca i majke P.J. i P. L., te da su roditelji ostavioca M.. i M.D. umrli pre ostavioca, a da sem ostavioca druge dece nisu imali, a da su tuena i ostavilac zakljuili brak dana 31.10.1997. godine. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, koje se navodima albe ne dovodi u sumnju, pravilno je zakljuio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tuilje, te da tuilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede. Prvostepeni sud je poao od lana 15. Zakona o
- 14 -

NASLEDNO PRAVO

nasleivanju koji propisuje da ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva, brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu. Te je sledom toga, prvostepeni sud pravilno postupio kada je tubeni zahtev odbio kao neosnovan, dajui jasne i dovoljne razloge, koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okruni sud. Okruni sud je cenio albene navode tuilje da je testamentalni naslednik u momentu sainjavanja testamenta bila vanbrana supruga ostavioca, pa je naao da su isti bez znaaja za donoenje drugaije odluke u ovoj pravnoj stvari, imajui u vidu priloeni izvod iz matine knjige venanih, iz koga se vidi da su tuena i ostavilac bili brani drugovi. Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, Okruni sud je odbio albu tuilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu , saglasno odredbi lana 368. Zakona o parninom postupku. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 4123/00 od 10.05.2000. god.)

KADA BRANI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEIVANJA (lan 22. Zakona o nasleivanju)

33.
Ako do kraja ivota ostavioca brana zajednica nije trajno uspostavljana, tada tuena moe izgubiti pravo zakonskog nasleivanja umrlog supruga iz l. 22 st. 3. Zakona o nasleivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktika brana zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tuioevog pretka, i to nezavisno od povlaenja tube za razvod braka. Iz obrazloenja: 1998. godine je trajno prestao brak tuene i pravnog prethodnika tuilaca, i to njenom krivicom. Bivi suprug je tada podneo tubu za razvod braka. Iako je ova tuba povuena, faktika brana zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti. Zbog toga je pravilno utvreno da je izgubila pravo na zakonsko nasleivanje, nezavisno od toga to su povremeno odravali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja brane zajednice prestale krivicom tuene neovlaenim iznoenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvri prenos svoje imovine njenoj kerki iz prethodnog braka. (Presuda Optinskog suda u Niu, P. 4438/06 od 04.04.2006. godine i Presuda Okrunog suda u Niu, G. 2009/08 12.11.2008. godine)

34.
Izmeu ostalog, brani drug gubi pravo nasleivanja i kad je njegova zajednica ivota sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem. Iz obrazloenja: Pravo zakonskog nasleivanja brani drug gubi u smislu lana 22. stav 3. Zakona o nasleivanju kad je njegova zajednica ivota sa ostaviocem prestala krivicom nadivelog branog druga ili sporazu- 15 -

NASLEDNO PRAVO

mom sa ostaviocem. Sporazum nadivelog branog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove brane zajednice mora biti izriit i rezultat njihove slobodno izraene volje, a moe biti sadran i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su brani drugovi sainili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. Ukoliko je zajednica ivota trajno prestala krivicom nadivelog branog druga, on gubi pravo na naslee ako je prestanak brane zajednice skrivio namerno odn. svestan da je njegovo ponaanje prema ostaviocu suprotno branim obavezama koje je - u smislu lana 61. Zakona o braku i porodinim odnosima - zakljuenjem braka preuzeo. Odluku o gubitku prava zakonskog nasleivanja tuenog, kao nadivelog branog druga sada pok. suprunika, niestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog tekog zdravstvenog stanja kojme se ne moe pripisati u krivicu prestanak brane zajednice, te da je do prestanka brane zajednice dolo ako ne krivicom tuenog, onda njihovim preutnim sporazumom. Ovi razlozi niestepenih sudova ne mogu se prihvatiti, s obzirom da brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja, u smislu lana 22. stav 3. Zakona o nasleivanju, kada je prestanak zajednice ivota nastao ili krivicom nadivelog branog druga ili sporazumom sa ostaviocem, kao rezultat njihove izriite i slobodno izraene volje. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3451/01 od 11.0 4. 2002. godine)

35.
Brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja, i kad je njegova zajednica ivota sa ostaviocem prestala krivicom nadivelog branog druga ili u sporazumu sa ostaviocem . Iz obrazloenja: Prema lanu 22. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS" broj 46/95) brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tuba bila osnovana; 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poniten posle ostavioeve smrti, a razloga koji su branom drugu bili poznati u trenutku zakljuenja braka; 3) ako je njegova zajednica ivota sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom, ili u sporazumu sa ostaviocem. Brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja u smislu lana 22. stav 3. ovog Zakona kad je njegova zajednica ivota sa ostaviocem prestala krivicom nadivelog branog druga, ili u sporazumu sa ostaviocem. Sporazum nadivelog branog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove brane zajednice mora biti izriit i rezultat njihove slobodno izraene volje. Ovaj sporazum moe biti sadran i u predlogu za sporazumni razvod braka, koji su brani drugovi sainili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca. Ukoliko je zajednica ivota trajno prestala krivicom nadivelog branog druga, on gubi pravo na naslee ako je prestanak brane zajednice skrivio namerno, odnosno uz svest da je njegovo ponaanje prema ostaviocu suprotno branim obavezama koje je u smislu lana 61. Zakona o braku i porodinim odnosima zakljuenjem braka preuzeo. Niestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleivanja tuenog kao nadivelog branog druga sada pokojne E. zasnovali na okolnostima tekog zdravstvenog stanja pokojne, to joj se ne moe pripisati u krivicu, i da je do prestanka zajednice ivota dolo ako ne krivicom tuenog, onda njihovim preutnim sporazumom. Ovakvi razlozi niestepenih sudova se ne mogu prihvatiti, s obzirom da brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja u smislu lana 22. stav 3. navedenog Zakona o nasleivanju, kada je prestanak zajednice ivota nastao ili krivicom nadivelog branog druga ili u sporazumu sa ostaviocem, kao rezultat njihove izriite i slobodno izraene volje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3451/01 od 11.4.2002. god.)
- 16 -

NASLEDNO PRAVO

36.
Pravo zakonskog nasleivanja, brani drug gubi kada je prestanak zajednice ivota nastao krivicom nadivelog branog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem. Iz obrazloenja: Ukoliko je zajednica ivota trajno prestala krivicom nadivelog branog druga, on gubi pravo na naslee ako je prestanak brane zajednice skrivio namerno, odnosno uz svest da je njegovo ponaanje prema ostaviocu suprotno branim obavezama koje je u smislu lana 61. Zakona o braku i porodinim odnosima zakljuenjem braka preuzeo. Niestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleivanja tuenog, kao nadivelog branog druga, zasnovali na okolnostima tekog zdravstvenog stanja njegove supruge, kojoj se prestanak brane zajednice ne moe pripisati u krivicu, usled ega su zakljuili da je do prestanka zajednice ivota dolo ako ne krivicom tuenog, onda njihovim preutnim sporazumom. Ovakvi razlozi niestepenih sudova se ne mogu prihvatiti, s obzirom na to da brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja u smislu lana 22. stav 3. Zakona o nasleivanju i kad je prestanak zajednice ivota nastao ili krivicom nadivelog branog druga ili u sporazumu sa ostaviocem, kao rezultat njihove izriite i slobodne volje. Kako su niestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlune injenice iz lana 22. Zakona o nasleivanju i utvrde pravu volju tuenog i ostavilje ija je zajednica ivota trajno prestala pre smrti ostavilje, stvarne razloge zbog kojih je dolo do prestanka njihove brane zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama lana 22. stav 1. u vezi sa stavom 3. istog zakona, Vrhovni sud je na osnovu lana 394. stav 1. i lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i odluio kao u izreci. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3415/01, od 11.04.2002. god.)

37.
Naslednici, bilo da su zakonski ili testamentalni, imaju pravo da podnesu tubu za ponitenje braka iz uzroka apsolutne nitavosti iz Porodinog zakona i posle prestanka braka, jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poniten, iako se pravo zahtevanja ponitaja braka, kao lino pravo, ne moe nasleivati. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4111/98 G. 161/98 od 09.09.1998. god.)

POVEANJE NASLEDNOG DELA BRANOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU - USLOVI ( lan 23. Zakona o nasleivanju)

38.
Posle smrti svog branog druga, supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavtini ako je ona male vrednosti, a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upuuju na to da bi podelom zaostavtine tuilja dola u oskudicu.
- 17 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Sudovi su, odluujui o osnovanosti tubenog zahteva a nakon izvrenog vetaenja, zakljuili da tuilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavtini posle smrti svog supruga, jer je predmetna zaostavtina male vrednosti, te da bi njenom podelom tuilja zapala u oskudicu. Ovo zbog toga to tuilja konkurie u zaostavtini ostavioca sa tuenim kao bratancem ostavioca, dakle - sa naslednikom drugog naslednog reda, a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tuilja upuuju na to da bi podelom zaostavtine tuilja dola u oskudicu. Iz tih razloga su odluke niestepenih sudova u potpunosti u skladu sa lanom 23. Zakona o nasleivanju, koji je bio na snazi u vreme otvaranja naslea posle smrti ostavioca. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1291/01 od 23.03.2001. godine)

39.
Kad je zaostavtina male vrednosti, a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve, da upuuju na to da bi , podelom zaostavtine tuilja dola u oskudicu, tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavtini. Iz obrazloenja: U toku ostavinskog postupka utvreno je da zaostavtinu ostavioca ini pravo svojine na 1/2 stana ukupne povrine 37,95 m2, koji je steen po osnovu ugovora o otkupu stana, i 1/2 novanih sredstava na deviznoj tednoj knjiici, da tuilja ima 79 godina, prima mesenu penziju od 1.500 dinara u dva dela, srani je bolesnik, a da tueni, ostavioev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina, po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja, poseduje 9 ari zemljita koje daje u arendu, ivi sam i ima sinove koji su u braku. Pored toga je utvreno da je tueni kao davalac izdravanja nakon smrti supruga tuilje kao primaoca izdravanja postao vlasnik zemljita povrine 10 ari sa kuom povrine 56 m2 na toj parceli, i svih pokretnih stvari koje se u kui nalaze. Odluujui o osnovanosti tubenog zahteva, nakon izvrenog vetaenja, sudovi su zakljuili da tuilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavtini iza smrti svog supruga, jer je predmetna zaostavtina male vrednosti, te da bi njenom podelom tuilja zapala u oskudicu. To zbog toga to tuilja konkurie u zaostavtini ostavioca sa tuenim kao bratancem ostavioca, dakle sa naslednikom drugog naslednog reda, a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tuilja upuuju na to da bi podelom zaostavtine tuilja dola u oskudicu, pa su odluke niestepenih sudova u potpunosti u skladu sa lanom 23. Zakona o nasleivanju, koji se ima primeniti na ovaj sluaj ("Sl. glasnik SRS", broj 52/74), a koji je bio na snazi u vreme otvaranja naslea iza smrti ostavioca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1291/01 od 23.03.2001. god.)

USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (lan 34. Zakona o nasleivanju)

40.
Ne nasleuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. godine, koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje.
- 18 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Tuilac - kako je utvreno pobijanom prvostepenom presudom - ima pravo naslea iza svoje tetke - pokojne imenovane, te da je - po tom osnovu - vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznaenoj katastarskoj parceli, uz obavezu tuenika da ovo prizna i trpi da se tuilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upie kao vlasnik u zemljinim i drugim javnim knjigama. Zatim je utvreno da tuilac ima pravo na 1/2 dela potraivanja na ime neisplaenih penzija iza pokojne za period od 1994. do 1995. godine, pa je obavezan tueni da tuiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tuiocu naknadi parnine trokove u iznosu od 104.700,00 dinara. Prvostepeni sud utvruje da je tuilac roen 28.02.1951. godine i da je usvojen 17.04.1951. godine od strane imenovanih pokojnih, kao branih drugova. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947. godine, koji ne pravi razliku izmeu potpunog i nepotpunog usvojenja, a nasledna prava usvojioca nisu ograniena niti iskljuena, niti je usvojenje prestalo, prvostepeni sud zakljuuje da se radi o potpunom usvojenju i da tuilac, u smislu lana 34. Zakona o nasleivanju, kao naslednik iz drugog naslednog reda, ima pravo naslea nakon smrti imenovane pokojne, roene sestre prvoimenovane pokojne. Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda ne moe se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne injenice. Naime, tano je da Zakon o usvojenju iz 1947. godine nije pravio razliku izmeu potpunog i nepotpunog usvojenja, ali to ini Zakon o usvojenju iz 1976. godine. Za reenje ove pravne stvari znaajna je odredba lana 32. tog Zakona, koja - u stavu 1.- propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadanjim propisima moe na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz l. 11. i 12. ovog Zakona, a prema stavu 2. - predlog u smislu stava 1. ovog lana moe se podneti nadlenom organu starateljstva prema mestu prebivalita usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prema tome, da li je usvojenje tuioca iz 1951. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu lana 32. Zakona o usvojenju iz 1976. godine, odluujua je injenica za donoenje odluke u ovoj pravnoj stvari. To, meutim, prvostepeni sud nije utvrivao, to e biti duan da uini u ponovnom postupku, pri emu je tuilac duan da dokae da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima. ( Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 1227/07 od 31.08.2007. godine )

KO SU NUNI NASLEDNICI (lan 39. Zakona o nasleivanju)

41.
U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrivanje novane protivvrednosti nunog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede.
- 19 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Krug nunih naslednika ostavioca (potomci, usvojenici i njihovi potomci, brani drug, roditelji, usvojilac, brae i sestre, dedovi i babe i ostali preci) odreen je lanom 39. Zakona o nasleivanju, dok je lanom 40. istog regulisano da nunim naslednicima pripada deo zaostavtine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nunim delom. Nuni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostavioevog branog druga je polovina, a nuni deo ostalih nunih naslednika je treina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleivanja. Ako nuni naslednik ne moe ili nee da nasledi, njegov nuni deo ne prirasta ostalim nunim naslednicima. O nunom delu sud odluuje samo na zahtev nunih naslednika, a ne i po slubenoj dunosti i to samo o nunom delu onih naslednika koji su zahtev podnel. Neosnovano imenovana naslednica u albi istie da je prvostepeni sud trebalo reenjem da utvrdi ko je obveznik vraanja poklona usled povrede nunog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nunog dela odn. obveznik isplate novane protivvrednosti njenog nunog dela, u kom roku je obveznik duan isplatiti novani iznos utvrenog nunog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrenu visinu nunog dela od dana utvrivanja vrednosti nunog dela do isplate. Jer, navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tubeni zahtev treba postaviti radi izluenja na bazi konkretizovanih elemenata, tj. da se odreeno navede i postavi u emu se sastoji povreda nunog dela, koliki je deo kojim je nuni deo povreen te da se trai da sud obavee tuenika na izluenje njegovog nunog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost. (Iz Presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 144/06 od 08.02.2007. godine)

42.
Nije aktivno legitimisano za voenje parnice za ponitaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleivanja bila pozvana na naslee kad ne bi bilo testamenta, niti bi mu usled ponitenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavtine. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da je sada pok. R. M. dana 17.09.1990. godine, ostavila sudski testament pod R. br. ____/90, po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuenoj S. Testator je bila maeha tuioeva. Imovina sa kojom je sada pok. R. raspolagala testamentom bila je ranije vlasnitvo tuioevog oca V. koji je ugovorom o doivotnom izdravanju istu ostavio sada pok. R. u naknadu za izdravanje, to znai da je sada pok. R. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. Meutim, tuilac smatra da ima pravnog interesa da trai ponitaj tog testamenta, jer je njime obuhvaena imovina njegovog oca koju on, kako smatra, kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi, a ponitaj testamenta trai zbog zavetaoeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. Pravilno zakljuivi da tuilac nije aktivno legitimisan za voenje ove parnice u kojoj trai ponitaj testamenta iz razloga propisanih lanom 61. Zakona o nasleivanju, poto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleivanja bila pozvana na naslee kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled ponitenja testamenta pripala neka korist iz zaostavtine, sudovi su odbili tubeni zahtev. (Vrhovni sud Srbije, Beograd, Rev. br. 3381/91 od 05.02.1992. god.)
- 20 -

NASLEDNO PRAVO

NUNI DEO (lan 40. Zakona o nasleivanju)

43.
Osim ako se nuni naslednik izriito odrekao prava na nuni deo u prvostepenom ostavinskom postupku, ovo pravo se moe isticati sve do pravnosnanog okonanja ostavinskog postupka, pa i u postupku po albi. Iz obrazloenja: Na ostavinskoj raspravi uesnica S. kao zak. zastupnik mal. D. i . izjavila je da priznaje u njihovo ime zavetanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava naslea koje im pripada po zavetanju, meutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjanjavala i o pravu na nuni deo mal. uesnika, o emu je sud bio duan da od uesnice S. uzme potpunu i jasnu izjavu, a kako ostavinski sud o pravu na nuni deo moe odluivati sve do okonanja ostavinskog postupka, jer se ovo pravo moe isticati sve do pravosnanog okonanja ostavinskog postupka, pa i u albenom postupku, osim u sluaju kada su se uesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku, a kako to ovde nije sluaj, i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko to uesnike nije upoznao o njihovom pravu na nuni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu, Okruni sud je naao da je alba osnovana, pa e u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati uesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi. Pored toga, izreka pobijanog reenja nije razumljiva u delu kojim je uesnik M. oglaen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje, jer je potrebno da se tano opie na kojoj imovini je koji naslednika oglaen. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 541/06 od 13.04.2006. god.)

44.
Nuni naslednik moe isticati pravo na nuni deo sve do okonanja ostavinskog postupka, pa i u albenom postupku. Iz obrazloenja: U podnetoj albi uesnice istiu da je sada pok. S. pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i trae da se sprovede rasprava u odnosu na istu, navodei da im prvostepeni sud nije ostavio mogunost da se o navedenim injenicama izjasne. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano reenje, ve je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavtine i da prema l. 113. st. 2. ZVP raspravi zaostavtinu ostavioca koju ine pokretne stvari. Pored toga u podnetoj albi uesnice istiu da prvostepeni sud nije odluio o njihovom pravu na nuni deo. Kako se ovaj prigovor moe isticati sve do okonanja ostavinskog postupka pa i u albenom postupku osim u sluaju kada se uesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku, to je i ovaj navod albe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogunost uesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom, niti je o tom njihovom pravu odluivao. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1190/05 od 20.10.2005. god.)
- 21 -

NASLEDNO PRAVO

45.
Nuni naslednik, za koga je testator odredio da nuni deo primi kao legatar, moe se odrei legata i traiti da mu se nuni deo ustupi na teret cele zaostavtine. Iz obrazloenja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev tuilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2.09.1991. godine, njenog supruga sada pok. B. P. biv. iz LJ..., povreen nuni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavtine pok. B. koja se sastoji od nepokretnosti blie oznaenih u izreci pobijane presude sadri bitnu povredu odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 2. ta. 14. ZPP-a, koja se sastoji u tome to za odluku u tom delu presuda ne sadri potpune i jasne razloge o svim odlunim injenicama, istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrenom injeninom stanju, to je imalo za posledicu i pogrenu primenu materijalnog prava. Prema odredbi l. 27. Zakona o nasleivanju (''Sl. glasnik SRS'', br. 52/74, 1/78) koji je vaio u vreme otvaranja naslea iza pok. B. P. biv. iz LJ... (21.09.1991 godine) nunom nasledniku pripada odreeni deo svake stvari i prava koji sainjavaju zaostavtinu, ali zavetalac moe odrediti da nuni naslednik primi svoj deo i u odreenim stvarima, pravima ili novcu, dok prema odredbi l. 86 istog zakona, zavetalac moe ostaviti testamentom jednu ili vie odreenih stvari ili neko pravo odreenom licu, ili naloiti nasledniku ili kome drugom licu kome neto ostavlja da iz onoga to mu je ostavljeno da neku stvar odreenom licu, ili da mu isplati sumu novca, ili da ga oslobodi nekog duga, ili da ga izdrava ili uopte da u njegovu korist neto uini ili da se uzdri od neega ili da neto trpi (st. 1) i takvim se zavetanjem po pravilu ne postavlja naslednik ; takvo zavetanje naziva se legat, a lice kome je namenjeno naziva se legatar. Ovo znai da od volje testatora zavisi, kada on odreuje testamentom nuni deo nunom nasledniku, da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor). Ako je u konkretnom sluaju u pitanju legat, na ta bi mogla da ukae sadrina testamenta : '' svom bratu P. R. iz B. ostavljam u dravinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu svojoj supruzi O. dajem pravo doivotnog uivanja na stanu koji se nalazi na spratu kue obavezujem svog brata R. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O. isplati 10.000 DM smatram da ovakvo uinjeni raspored imovine nisam okrnjio nuni deo svoje supruge O'', ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi l. 91. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. Primena navedenih zakonskih propisa je od znaaja za odluivanje u ovoj pravnoj stvari. Naime, prihvatajui kao pravilno stanovite izneto u albi tuilje, da se nuni naslednik moe odrei legata (u sluaju kada je testator odredio nuni deo nunom nasledniku u tom obliku) i traiti da mu se nuni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavtine, a s obzirom da se, u ostavinskom postupku do njegovog prekida, tuilja nije na izriit nain izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odrie i na sadrinu zahteva tube, kojim trai da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavtini pok. B. (koliko bi i iznosio njen nuni deo, bez legata), za sada nije jasno da li se tuilja prihvatila legata, i da li se u smislu l. 47. navedenog Zakona o nasleivanju, tuilji ima uraunati legat u njen nuni nasledni deo. Po shvatanju ovoga suda, ukoliko se legatar nije na izriit nain prihvatio legata, ili ukoliko ve nije primio ono to mu je legatom ostavljeno, ima pravo da se legata odrekne do okonanja ostavinskog postupka. Stoga, u ovako nejasnoj situaciji, prvostepeni parnini sud je bio duan najpre da ispita da li je tuilja primila neto od onoga to joj je zavetano, a u suprotnom ukoliko nije, da zatrai od tuilje da se potpuno i odreeno izjasni o tome da li legat prihva- 22 -

NASLEDNO PRAVO

ta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e najpre, saglasno navedenim primedbama, i s obzirom na sadrinu navedenih odredbi l. 27. i 86. Zakona o nasleivanju iz 1974. godine, na pouzdan nain raspraviti pravnu prirodu zavetanja tuilji, a ukoliko nae da se radi o legatu uraunavanje e izvriti zavisno od toga da li je tuilja legat prihvatila ili ga se odrekla, pri emu e, u sluaju uraunavanja, uzeti u obzir i vrednost lokala, to je inae propustio da uini pobijanom presudom, na ta se osnovano ukazuje albom tuilje. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 509/05 od 19.05.2005. god.)

46.
Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 5681/98 od 17.11.1999. god.)

47.
Kad je povreen nuni deo, a povreen je ako je vrednost primljene zaostavtine manja od vrednosti nunog dela, onda u tom sluaju u smislu l. 34. u vezi l. 40. Zakona o nasleivanju nuni naslednik moe da trai da se izvreni poklon vrati da bi se dopunio nuni deo. Iz obrazloenja: Tuilac je traio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov._____ od 7.4.1982. godine, kojim je njegov otac R. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuenom B. povreen njegov nuni nasledni deo. Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku tuilac i tueni su kao zakonski naslednici pok. R. nasledili imovinu koja je obuhvaena reenjem o nasleivanju O.____/91 od 28.2.1992. godine i dobili po jednu treinu. U raspravljanju zaostavtine nije obuhvaena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. Ispitujui osnovanost tubenog zahteva prvostepeni sud je izvrio procenu nasleene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom l. 26. i 28. Zakona o nasleivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom sluaju primenjuje. Nakon izvrene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nuni deo tuioca iznosio 170.606 dinara a da je od raspravljene zaostavtine dobio imovinu u vrednosti od 277.785 dinara, to prelazi vrednost nunog dela. Vrhovni sud je naao da je na ovako utvreno injenino stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tuioca odbijen kao neosnovan. Kad je povreen nuni deo, a povreen je ako je vrednost primljene zaostavtine manja od vrednosti nunog dela onda u tom sluaju u smislu l. 34. u vezi l. 40. Zakona o nasleivanju nuni naslednik moe da trai da se izvreni poklon vrati da bi se dopunio nuni deo. Poto je u ovom sluaju utvreno da vrednost zaostavtine, koju je tuilac primio, prelazi vrednost nunog dela, jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi trokovi koje je iskljuivo snosio tueni, a ne i tuilac, onda zahtev tuioca ne moe biti osnovan, jer njegov nuni deo nije povreen. Tuilac u reviziji svojim navodima napada injenino stanje smatrajui da nije pravilna odluka, da mu nije povreen nuni deo uz tvrdnju da nije izvrena procena kompletne imovine, ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe l. 385. st. 3. ZPP.
- 23 -

NASLEDNO PRAVO

Revizijski navod tuioca da se sestra stranaka M. B. ve odrekla naslea i time poveala kvotu nunog dela ostalih naslednika nema znaaja, jer je iz ostavinskog reenja O. ___/91 nesumnjivo utvreno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. B. sa jednakim delovima od po 1/3 proglaeni: njegova supruga, majka stranaka, te tuilac i tueni, to znai da nije prihvatila zakonsko naslee. (Vrhovni sud Srbije Rev. 4051/98 od 9.11.1999. god.)

48.
Lice moe ostvarivati pravo na nuni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleuje. Iz obrazloenja: Nije sporno da tuena nije nuni naslednik prve supruge njenog mua. Okolnost da jeste nuni naslednik svog pokojnog mua, nema znaaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova. On je imao samo pravo doivotnog uivanja a ta lina slubenost se gasi smru i nenaslediva je. Poto njen mu za ivota nije pobijao testament njegove prve supruge, zadovoljio se pravom line slubenosti i njegova druga supruga, sada, ne moe pretendovati na nuni deo iz zaostavtine prve supruge njenog mua. Pravo njenog supruga je bilo strogo lino i ugasilo se njegovom smru. (Vrhovni sud Srbije, Beograd, Rev. broj 1275/97 od 26.03.1997. god.)

Nuni nasledni deo utvruje se za svakog zakonskog naslednika pojedinano, u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G . 2352/95 od 16.03. 1995. god.)

49.

NAMIRENJE NUNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOEVE DUGOVE ( lan 41. Zakona o nasleivanju)

Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zakljuio pre braka povreeno je pravo na nuni deo supruge ostavioca. Pravo na nuni deo je nasledno pravo i ne moe se iskljuiti zbog pravne sigurnosti. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. oktobar 2004. god.)

50.

POVREDA NUNOG DELA ( lan 42. Zakona o nasleivanju)

51.
Iako u momentu kada je poklon uinjen nisu bili ni zakonski ni nuni naslednici ostavioca, nuni naslednici mogu tubom traiti da se utvrdi da je uinjenim poklonom povreen njihov nuni deo.
- 24 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Iz injeninog utvrenja u prvostepenom postupku, proistie da su tuioci tubom traili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968. godine, kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih, svom sinu sada pokonom K.M., pravnom prethodniku tuenih, povreen je njihov nuni deo. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloenje da 1968. godine, kada je ovaj poklon uinjen, tuioc M.M. nije bio ni roen (roen je 1971. godine) a da u isto vreme M.D. nije bila venana supruga pokojnog ostavitelja (venali su se tek 1987. godine), te da iz ovih razloga ne moe biti povreen njihov nuni deo, jer u vreme uinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nuni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga. U postupku po albi tuitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zakljuak niestepenog suda ne moe prihvatiti. Imajui u vidu utvrenu injenicu da je suprug odnosno otac tuioca M.B. preminuo 1993. godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tuioci oznaeni kao njegovi zakonski naslednici isti po l. 25. st. 1. i 3. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, 1/80 i 25/82), koji je vaio u vreme otvaranja naslea i koji se u ovom sluaju primenjuje shodno odredbi l. 237. st. 1. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95) ulaze u krug nunih naslednika i imaju pravo na nuni deo, te shodno tome aktivno su legitimisani za podnoenje tube da im je uinjenim poklonom 1968. godine njihov nuni deo povreen. (Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 5166/2006 od 15.12.2007)

52.
Kada je nuni deo povreen ostavioevim zavetajnim raspolaganjem i poklonima, nuni naslednici, iji je nuni deo na taj nain povreen su ovlaeni da trae da se njihov nuni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom, a zatim i poklonima, koji se vraaju redom kako su uinjeni. Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva je utvrivanje da je testamentima pok. D. M. i pok. M.M. povreen nuni nasledni deo tuilje-protivtuene te je traeno srazmerno smanjenje zavetajnog raspolaganja u visini nunog dela. Predmet protivtubenog zahteva je da se u nasledni deo tuilje-protivtuene urauna poklon koji je dobila od pok. D.M. i pok. M. M., a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T...D... i stana u ulici V...S..., u B... Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T...D..., a tuilja-protivtuena, nosilac stanarskog prava u ulici V...S... i tokom 1990. godine izvrena je zamena ovih stanova, a 1992. godine stanovi su otkupljeni. Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parninih stranaka sada pok. D.M. i pok. M.M. sainili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavtinu, idealnog dela stana u ul. V...S... ostavili sinu - tuenom-protivtuiocu. Tuilja - protivtuena je erka testatora. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je testamentalnim raspolaganjem povreen nuni deo tuilje - protivtuene i da je ona kao nuni naslednik ovlaena da trai da se njen nuni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom, a shodno lanu 42. Zakona o nasleivanju. Prvostepeni
- 25 -

NASLEDNO PRAVO

sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz lana 48. stav 3. Zakona o nasleivanju da se prilikom utvrivanja vrednosti zaostavtine, na osnovu koje se izraunava nuni deo, dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac uinio zakonskom nasledniku, tuilji-protivtuenoj, sa razloga to je dolo do zamene drutvenih stanova izmeu tuilje-protivtuene i njenog oca sada pok. D.M., a okolnost da je dolo do zamene veeg stana za manji ne moe biti osnov i razlog da se ova razlika urauna u poklon, s obzirom da su ovi stanovi bili u drutvenoj svojini. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 1376/03 od 11.9.2003. god.)

UTVRIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAUNAVA NUNI DEO (lan 48. Zakona o nasleivanju)

53.
Prilikom izraunavanja nunog dela, obraunska vrednost zaostavtine se utvruje tako to se utvrdi aktiva, potom pasiva, tj. odbijaju se iznosi ostavioevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavtine i uobiajenih trokova njegove sahrane. Iz obrazloenja: U dokaznom postupku pred Optinskim sudom u G... utvreno je sledee injenino stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. Ista je pored stranaka (dva sina) imala jo estoro dece. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovanost sudskog testamenta sem tuioca. Sud je pravilno primenio odredbu lana 48. Zakona o nasleivanju koji govori o izraunavanju nunog dela, postupku utvrivanja vrednosti zaostavtine, aktivu, pasivu zaostavtine i utvren je procenat povreenog nunog dela tuioca. Optinski sud u G... je svojom presudom P. br.______, od 6. februara 2001. godine, delimino usvojio tubeni zahtev tuioca, pa je utvreno prema tueniku da je sudskim testamentom R. br._____, od 31. maja 1988. godine, koji je sainila pokojna majka stranaka, povreen nuni deo tuioca, te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tuiocu priznaje pravo na nuni deo od 4,57% od zaostavtine pokojne, a koje je blie opredeljeno u izreci presude. Protiv navedene presude tuenik je izjavio albu. U albi je istakao da je on lino izdravao majku posle deobe sa njenom decom poev od 7. maja 1980. godine, pa sve do njene smrti, odnosno 132 meseca i 12 dana, pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izraunava povreeni nuni deo. Okruni sud u ... je svojom presudom G. br._______, od 31. maja 2001. godine, odbio kao neosnovanu albu tuenika i potvrdio je prvostepenu presudu. U drugostepenoj odluci je ukazano sledee: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povreeni nuni deo tuioca i pravilno ga izraunao u procentu. To to tuenik istie u albi da je iskljuivo do smrti izdravao majku, nema nikakvog znaaja kod okrnjenja nunog dela. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. 648/01 od 31. 05. 2001. god.)
- 26 -

NASLEDNO PRAVO

TA SE SMATRA POKLONOM (lan 50. Zakona o nasleivanju)

54.
S obzirom da su tuioci imali iskljuivu nameru da tuenoj uine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doivotnim izdravanjem, odluka niestepenih sudova kojom se to utvruje je pravilna. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je da su parnine stranke - tuioci roditelji tuene. Oni imaju i stariju erku koja sa branim drugom samostalno ivi. Tuioci su svojim erkama inili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim branim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tuioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u sutini - na poklon tuenoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su brani odnosi bili ve poremeeni. Da se ne bi plaali dva puta trokovi kupoprodaje i poklona, tuena i bovaj rani par zakljuuju pred Optinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tuene - tuilac, prema kojem predlagai brani par priznaju protivniku predlagaa (tuenoj) pravo svojine i dravine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da u konkretnom sluaju izmeu stranaka nije zakljuen ugovor o doivotnom izdravanju ve su tuioci imali iskljuivu nameru da tuenoj uine poklon kupovinom spornog stana. Kako tuena kao poklonoprimac po zakljuenju ugovora prema tuiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno niestepeni sudovi odbili kao neosnovan tubeni zahtev tuilaca kojim su traili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tuena obavee da tuiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne moe isticati svojinske pretenzije prema zaostavtini poklonoprimca potomak koji je uinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloenja: U reviziji se neosnovano istie da je tueni odn. prvotuilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tuilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije uinio. Sudovi su naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kui i pravo korienja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tuilac ne moe isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavtini, odnosno njenim naslednicima. On je uinio poklon majci, obezbeujui joj novac za kupovinu kue od treeg lica, a poklonom se stie svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavtinu. Dakle, tuilac moe pretendovati na njenu zaostavtinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVETAJNIH RASPOLAGANJA I VRAANJE POKLONA (lan 53. Zakona o nasleivanju)

56.
Pravo na nuni deo je nasledno pravo i ne moe se iskljuiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi zakljuuju da predmetnim raspolaganjem ugovorom o poklonu, tuiljino pravo na nuni deo nije povreeno, bez obzira na injenicu to je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nuni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo odreene pravne posledice, da se u ovo steeno pravo sada ne moe zadirati jer bi u suprotnom naelo pravne sigurnosti bilo narueno. Ovo zbog toga to je A. M. ugovor o poklonu sa svojom erkom sada pok. J. zakljuio dve godine pre zakljuenja braka sa tuiljom. Prema lanu 25. stav 1. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tuilja, kao brani drug sada pok. A. spada u krug njegovih nunih naslednika. Pravo na nuni deo kao nasledno pravo ne moe se iskljuiti zbog naela pravne sigurnosti. Prema lanu 26. stav 2. ovog zakona, nuni deo branog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleivanja. Taj deo prema lanu 27. istog zakona nunom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sainjavaju zaostavtinu. Pritom lanom 28. ovog zakona, propisan je nain izraunavanja nunog i raspoloivog dela (nain utvrivanja vrednosti zaostavtine). Vrednost poklona procenjuje se na nain propisan lanom 30. tog zakona, a nain reduciranja raspolaganja zbog povrede nunog dela propisan je l. 34. i 35. istog zakona. Uraunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je l. 46, nain uraunavanja propisuje l. 48. a odreivanje vrednosti poklona pri uraunavanju regulie lan 52. Zakona o nasleivanju. Prema lanu 56. stav 2. tog zakona, pokloni uinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na naslee usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od naslea, uraunavaju se u nasledni deo. U konkretnom sluaju, niestepeni sudovi se zbog pogrenog pravnog stanovita nisu bavili uslovima za primenu instituta nunog dela, iako je oigledno da je tuilja nuni naslednik, nije utvreno koliko iznosi njen nuni deo i da li je taj nuni deo raspolaganjem ostavioca povreen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUNI DEO STVARNO PRAVO ( lan 59. Zakona o nasleivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOE ZAHTEVATI NUNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (lan 60. Zakona o nasleivanju)

58.
Nasledniku izjavu moe pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, moe je pobijati i svako iji je nuni nasledni deo povreen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUENJA NUNIH NASLEDNIKA (lan 61. Zakona o nasleivanju)

59.
U odsustvu linih odnosa izmeu roditelja i dece, zbog toga to oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teke bolesti roditelja nije uzdralo, potpuno ili delimino, od korienja prava na zakonsko izdravanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije tee ogreilo prema roditelju. Iz obrazloenja: Zavetalac je zavetanjem izriito iskljuio iz naslea tuilju, navodei da je ona nedostojna za naslee zbog grube neblagodarnosti, iz razloga to, kada se zavetalac pre vie godina razboleo od teke bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za leenje, a to je dovelo do odricanja, trpljenja i liavanja osnovnih potreba tuenika i njegove porodice, a tuilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Viu ekonomsku kolu, ali je ipak insistirala da se za nju plaa izdravanje, ustanovljeno sudskom odlukom, to je zavetaoca liavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zavetalac je oekivao, iako to nije traio, da e ga u takvoj situaciji tuilja
- 29 -

NASLEDNO PRAVO

osloboditi tereta izdravanja, iako meu njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. Smatra da su to razlozi za iskljuenje iz naslea. Kod ovakvog stanja stvari, prvostepeni sud je, pravilno reavajui o zahtevu tuilje radi povrede nunog naslednog dela, najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne vanosti iskljuenja tuilje iz naslea. Prema odredbi lana 61. Zakona o nasleivanju, zavetalac moe iskljuiti iz naslea nunog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zavetaocu, ako je umiljajno uinio krivino delo prema zavetaocu, njegovom detetu, usvojeniku, branom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepotenom ivotu). Iskljuenje moe biti potpuno ili delimino. Uslovi punovanosti iskljuenja propisani su lanom 62. Zakona a posledice iskljuenja lanom 63. Zakona. Razlozi pokojnog za iskljuenje tuilje iz naslea svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tuilje prava na zakonsko izdravanje prema njemu kao ocu, obzirom na injenicu da je izdravanje zahtevala i posle redovnog kolovanja, iako je samo formalno upisala Viu ekonomsku kolu; na neispunjeno oekivanje da e mu tuilja pomoi tako to e se odrei prava na izdravanje, u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo oekivati, obzirom na teku bolest pokojnog i u vezi sa tim teku materijalnu situaciju njega i njegove porodice; i to ga nije poseivala za vreme bolesti. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zakljuio da zakonskih uslova za iskljuenje iz naslea tuilje nije bilo i da iskljuenje nije punovano. Kada je re o prvom razlogu za iskljuenje iz naslea, tuenici niim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tuilja nije bila na redovnom kolovanju, iako je teret dokazivanje ove injenice, prema odredbi lana 62. stav 4. Zakona o nasleivanju, bio na njima. Naprotiv, u prethodnoj parnici, postupajui po tubi pokojnog, radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdravanja prema tuilji ustanovljene sudskom odlukom, gde se kao razlog za tubu navodi da je teko bolestan, prvostepeni sud je pravnosnanom presudom odbio tubeni zahtev. Tom prilikom je, izmeu ostalog, utvreno da je tuilja redovan student Vie ekonomske kole i da teka bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdravanja. Prema tome, tuilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdravanje prema pokojnom kao ocu. Tuilja je imala po zakonu pravo na izdravanje na teret pokojnog kao roditelja, pa Okruni sud nalazi, kao i prvostepeni sud, da okolnosti to tuilja nije pomogla pokojnom ocu, tako to bi se uzdrala, potpuno ili delimino, od korienja prava na zakonsko izdravanje i to ga nije poseivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice injenice da odnosi izmeu roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. To se nikako ne moe pripisati u krivicu tuilji, kao detetu i pravilan je zakljuak da se tuilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze, nije tee ogreila prema pokojnom ocu. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 1448/2006 od 21.12.2006. god.)

60.
Zavetalac moe iskljuiti iz naslea naslednika koji ima pravo na nuni deo, ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio prema ostaviocu. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 61. istog zakona, zavetalac moe iskljuiti iz naslea naslednika koji ima pravo na nuni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio prema ostaviocu. Pri tome, zavetalac mora uvek koristiti oblik zavetanja koji je propisan za stavlja- 30 -

NASLEDNO PRAVO

nje zavetanja i u njemu izraziti iskljuenje nunog dela lan 62. navedenog zakona. Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zavetanjem. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukiji raspored imovine i red nasleivanja nego to ga propisuje zakon treba smatrati zavetanjem pa nije nuno da ovo pismeno sadri i postavljenje naslednika. Zbog toga je zavetalac u ovom sluaju mogao izvriti iskljuenje i u pismenom sastavu sainjenom 28.6.1996. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. Ocenom izvedenih dokaza, a kako to nalae propis l. 8. ZPP, niestepeni sudovi utvruju da je ostavilac poslednjih godina ivota bolovao od tuberkuloze plua, dosta vremena je provodio na leenju u bolnici. Meutim, za vreme dok je boravio u svojoj kui nije imao ko da brine o njemu, zbog ega su uslovi stanovanja bili teki, tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je iveo nije se moglo ui. Vie puta je ostavilac traio pomo od tuilje u vezi izdravanja to je ova odbijala a istovremeno je upuivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraao sa molbom da zakljui ugovor o doivotnom izdravanju. Iz utvrenih injenica osnovano su sudovi izveli zakljuak da takvo ponaanje tuilje predstavlja tei stepen ogreenja o zakonske i moralne obaveze tuilje prema ostaviocu koje sadri obeleja krivice, zbog kog razloga je ostavilac mogao tuilju da iskljui iz naslea. (Vrhovnoi sud Srbije Rev. 1045/99 od 25.8.1999. god.)

61.
Da bi zavetalac iskljuio nunog naslednika iz naslea mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u l. 42. Zakona o nasleivanju. Iz obrazloenja: Izvedenim dokazima je utvreno da je tuena jedino dete tuioca i ostavilje. Oni su tuenoj zamerali to nije zavrila studije, to je bez njihovog znanja napustila kuu i udala se za oveka o kome oni nisu imali pozitivno miljenje, to je iz kue otuila vei iznos gotovog novca i vie predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci, te da se prema njima ponaala nepristojno i vreala ih pogrdnim reima. Takav odnos tuene prema roditeljima naveo je ostavilju da je iskljui iz naslea. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su, po oceni Vrhovnog suda, pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz lana 42. Zakona o nasleivanju za iskljuenje nunog naslednika iz nasledstva. Naime, prema navedenoj zakonskoj odredbi, zavetalac moe iskljuiti nunog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio o njega ili njegovog branog druga, ako je sa umiljajem uinio neko tee krivino delo prema njemu ili njegovom branom drugu, detetu ili roditelju, ako je uinio krivino delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti, nezavisnosti zemlje i sl., ili ako se odao neradu i nepotenom ivotu. U konkretnom sluaju, ponaanje tuene ne moe se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za iskljuenje nunog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe. Stoga je tubeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. Navodi revizije da je otuenjem novca i zlatnog nakita tuena prema tuiocu i njegovoj pok. supruzi izvrila krivino delo, po oceni Vrhovnog suda, nije od uticaja na donoenje drugaije odluke, jer za takve svoje tvrdnje tuilac nije podneo potrebne dokaze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4256/98 od 12.05.1999. god.)
- 31 -

NASLEDNO PRAVO

POSLEDICE ISKLJUENJA (lan 63. Zakona o nasleivanju)

62.
Iskljuenje iz naslea se vri u formi zavetanja a njime se gubi pravo na naslee u meri u kojoj je odreeno. Iz obrazloenja: Prema l. 61, 62. i 63. Zakona o nasleivanju, zavetalac moe iskljuiti iz naslea nunog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom, umiljajnim krivinim delom uinjenim prema njemu, njegovom detetu, usvojeniku, branom drugu ili roditelju; odavanjem neradu ili nepotenom ivotu). Iskljuenje se vri u formi koja vai za testament, a njime se gubi pravo na naslee u meri u kojoj je odreeno. Ono mora biti izraeno na nesumnjiv nain. Poeljno je navesti i uzrok, koji mora postojati u vreme ostavioeve smrti. Tuilja je iskljuila iz naslea tuenog, svog sina, "bez prava na nuni deo". S obzirom na obim iskljuenja, zahtevi tuioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veliinu njegovog nunog dela su neosnovani. Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili. Bez uticaja su navodi revizije da niestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tuilac vreao, maltretirao i fiziki napadao majku, jer se, po lanu 385. stav 3. ZPP, revizijom ne moe pobijati utvreno injenino stanje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1131/02 od 28.03.2002. god.)

URAUNAVANJE POKLONA (lan 66. Zakona o nasleivanju)

63.
Sud e prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uraunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika - uputiti na parnicu. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je oalbenim reenjem prekinuo ostavinski postupak, naavi da je meu uesnicima postupka sporno ta ini zaostavtinu ostavioca odn. da li je namera ostavioca bila da se uesniku nasledniku poklonoprimcu ne urauna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac uinio. Ovakav zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti kao pravilan. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e najpre sa sigurnou razjasniti da li je meu uesnicima postupka sporno da se poklon uraunava u nasledni deo uesniku poklonoprimcu ili je sporna
- 32 -

NASLEDNO PRAVO

vrednost poklona koja se uraunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavtine. To pitanje e se razjasniti odgovarajuim izjavama uesnika postupka. Ako sud ostane pri zakljuku da je u konkretnom sluaju sporno samo uraunavanje poklona u nasledni deo, prekinue ostavinski postupak i na odgovarajuu parnicu e uputiti uesnike u ijem je interesu da se poklon urauna u nasledni deo. Ako sud nae da je sporna samo vrednost poklona koji se uraunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavtine, pa zavisno od toga i eventualno pravo uesnika poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavtine, sud e pristupiti utvrivanju vrednosti poklona i zaostavtine i to e reavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor meu uesnicima. Tek ako se takav spor pojavi postupak e se prekinuti uz uput na parnicu. (Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 235/07 od 09.02.2007. godine)

64.
Svakom zakonskom nasledniku uraunava se u nasledni deo sve ono to je dobio na poklon od ostavioca ma na koji nain, osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona, ili kasnije u testamentu, da se poklon nee uraunati u nasledni deo. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. Iz obrazloenja: U provedenom postupku je utvreno, da su tuilja i tuena od svog oca za vreme njegovog ivota dobile na poklon odreenu imovinu. Tubom se trai da se utvrdi da je tuena dobila na poklon parcele blie oznaene prvostepenom presudom, te da se ovaj poklon uraunava u nasledni deo tuene. Utvreno je da je sada pokojni otac parninih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili odredbu l. 46. Zakona o nasleivanju. Ovom odredbom je predvieno u stavu 1. da se svakom zakonskom nasledniku uraunava u nasledni deo sve to je dobio na poklon od ostavioca ma na koji nain. Istom odredbom u stavu 3. je predvieno da se poklon ne uraunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu, da se poklon nee uraunati u nasledstvo, ili se iz okolnosti moe zakljuiti da je to bila volja ostavioeva. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izraena reima, da posle njegove smrti tuilja i tuena dele njegovu imovinu kako znaju. Po miljenju Vrhovnog suda pravilno su niestepeni sudovi protumaili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je uinio svojim erkama, ovde tuilji i tuenoj uraunavati u nasledstvo. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se istie da volja ostavioca nije pravilno protumaena. (Vrhovni sud Srbije Rev. 2601/97 od 18.02.1998. god.)

65.
Sanaslednik koji povue tubu u sporu radi utvrivanja namirenja u naslednom delu poklonom, na koji je bio upuen od strane ostavinskog suda, nema pravo da nakon povlaenja tube i pravosnano zavrenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrenje, jer zakon o vanparninom postupku takvu mogunost nije propisao. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4123/97)
- 33 -

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon ija se vrednost priraunava vrednosti iste zaostavtine smatra se svako ostavioevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su uinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uraunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uraunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike ve i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uraunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne moe u posebnoj parnici, po pravosnano okonanom ostavinskom postupku, traiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOE ZAHTEVATI URAUNAVANJE (lan 77. Zakona o nasleivanju)

69.
Uraunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po slubenoj dunosti ve samo po zahtevu odreenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 624/95)

POJAM ZAVETANJA (lan 78. Zakona o nasleivanju)

70.
Zakon o nasleivanju ne predvia zajedniko zavetanje, pa ako su dva lica sainili takvo zavetanje, isto je nitavo. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zavetalac docnijim ugovorom raspolae istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVETAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (lan 79. Zakona o nasleivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno liena poslovne sposobnosti raspolau pretpostavljenom sposobnou za rasuivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloenja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blai kriterijumi od onih koji vae za optu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su odreeni lanom 79. Zakona o nasleivanju kao sposobnost za rasuivanje - takvo duevno stanje kod zavetaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni znaaj svojih postupaka, tj. da zna ta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je ua od poslovne sposobnosti, zbog ega nije bitno da li je zavetalac imao optu poslovnu sposobnost, ve da li je bio sposoban za testiranje. Na taj nain, za lica koja nisu potpuno liena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuivanje - l. 156. i 166. Zakona o nasleivanju. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zavetaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zavetaoca, bez obzira gde je testament sainjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloenja: Prema razlozima niestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sainila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuu u Kikindi zavetala prvotuenom, a svoju ostalu imovinu deci na razne delove. Osporeni testament sainjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodei da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog belenika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sainjavanja testamenta i otvaranja naslea imala kanadsko dravljanstvo, a uslov za sticanje ovog dravljanstva je i poloen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odluujui o albi tuilaca drugostepeni sud je zakljuio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da ita i pie i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz lana 64. Zakona o nasleivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima moe sainiti samo testator koji zna da ita i pie, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeruno potpie u prisustvu dva svedoka, izjavljujui pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuenih se osnovano ukazuje da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama lana 30. stav 2. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo drave ije dravljanstvo je zavetalac imao u momentu sainjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zavetaoca, se stoga, po stanovitu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zavetaoca, bez obzira gde je testament sainjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zavetalac ima vie dravljanstava (bipatridi), merodavno pravo odreuje se prema odredbama lana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u sluaju da je zavetalac dravljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i dravljanstvo neke druge drave, smatrae se da ima samo jugoslovensko dravljanstvo. U pogledu punovanosti testamenta sa stanovita forme, punovanost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama lana 31. navedenog Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zavetalac je imala kanadsko dravljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, niestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zavetalac u vreme sainjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i dravljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li e za ocenu punovanosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republikog dravljanstva) ili pravo strane drave iji je dravljanin bila i u kojoj je imala prebivalite, ukoliko dravljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuivanje u vreme sainjavanja testamenta utvruje se vetaenjem. Iz obrazloenja: Presudom je dobijen tubeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okruni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimino lien poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraena. Prvostepeni sud je bez vetaenja sposobnosti testatora za rasuivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuivanje. Sud nije struan da utvruje da li je testator bio sposoban za rasuivanje u vreme sainjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno struno znanje u smislu lana 250. ZPP. Sud je bio duan da odredi sudsko psihijatrijsko vetaenje radi utvrenja sposobnosti za rasuivanje testatora i da pri tom pokua da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sainjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvrilo vetaenje. (Iz odluke Okrunog suda u Poarevcu G. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i ivotno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sainiti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predvienom zakonom.
- 36 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Meu parninim strankama nije sporna injenica, da je pok. A. bila pismena, da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9. januara 1994. godine kada su svedoci sa tuenikom bili kod nje u kui i oko 35 - 45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili, da eventualna bolest i ivotno doba ostavioca sada pok. A. ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da saini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeruni, pismeni pred svedocima ili sudski), pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazei od odredbi lana 73. Zakona o nasleivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok. A. bio na snazi, tubeni zahtev tuioca usvojili i odluili kao u izreci prvostepene presude. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost, da je sada pok. A. tri dana nakon posete tuenog sa svedocima na dan 9.1.1994. godine umrla, jer iz spisa predmeta proizilazi da pok. A. pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sainiti redovan testament, ve naprotiv da je prema mestu gde je ivela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogunosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament. (Vrhovni sud Srbije, Rev.3896/97 od 02.12.1997. god.)

VOLJA ZA SAINJAVANJE ZAVETANJA ( lan 81. Zakona o nasleivanju)

76.
Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zakljuenja testamenta kao pravnog posla, nuno je da je ona uinjena slobodno, to znai da sadri svest o svim elementima i znaaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zakljuenje pravnog posla. (Vrhovni sud Srbije, Rev.br. 142/97 od 06.05.1997. god.)

SVOJERUNO ZAVETANJE (lan 84. Zakona o nasleivanju)

77.
Forma (oblik) zavetanja mora biti ispotovana u potpunosti, jer je ono strogo formalni akt. Zbog toga nije punovano kada ga zavetalac nije svojeruno potpisao. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom napisati i potpisati - lana 84. Zakona o nasleivanju.
- 37 -

NASLEDNO PRAVO

Zavetanje je ruljivo ako ga je sainio onaj koji nije imao zavetajnu sposobnost, ako je u vreme zavetanja bilo mana zavetaoeve volje i ako pri sainjavanju zavetanja nisu ispotovani oblik i uslovi odreeni Zakonom - lan 164. Zakona o nasleivanju. Ruljivo je zavetanje koje nije sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom - lan 168. Zakona o nasleivanju. Oblik i uslovi zavetanja - testamenta odreeni su lanom 83. Zakona, a oblici zavetanja predvieni su odredbama l. 84. do 113. Zakona. U konkretnom sluaju, zavetanje koje je sainila imenovana pokojna nije punovano jer nije sainjeno u skladu sa Zakonom. Naime, re je o svojerunom testamentu, koji - prema lanu 84. Zakona - mora potpisati zavetalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili optepoznatim nadimkom. Za punovanost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zavetalac celokupan tekst testamenta svojeruno napisao i da ga je i svojeruno potpisao. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom sluaju, pa su stoga niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev tuioca i utvrdili da je ovaj testament nitav i da ne proizvodi pravno dejstvo. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2306/08 od 09.04.2009. godine)

78.
Zavetanje nije punovano kada ga zavetalac nije svojeruno potpisao, jer je ono strogo formalni akt ija oblik mora u potpunosti biti ispotovan. Iz obrazloenja: Oblik zavetanja mora u potpunosti biti ispotovan, jer je zavetanje strogo formalni akt. Odredbom lana 84. Zakona o nasleivanju propisano je da zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom napisati i potpisati. Odredbom lana 164. ovog Zakona propisano je da je zavetanje ruljivo ako ga je sainio onaj ko nije imao zavetajnu sposobnost, ako je u vreme zavetanja bilo mana zavetaoeve volje i ako pri sainjavanju zavetanja nisu ispotovani zakonom odreeni oblik i uslovi. Odredbom lana 168. istog Zakona propisano je da je ruljivo zavetanje ako nije sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim Zakonom. Zavetanje - testament mora biti sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim lanom 83. Zakona, a oblici zavetanja predvieni su odredbama l. 84. do 113. U konkretnom sluaju, zavetanje koje je sainila pokojna nije punovano, jer nije sainjeno u skladu sa odredbama Zakona. Re je o svojerunom testamentu, koji prema lanu 84. Zakona mora potpisati zavetalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili optepoznatim nadimkom. Za punovanost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zavetalac celokupan tekst testamenta svojeruno napisao i da ga je svojeruno potpisao. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom sluaju, pa su stoga niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev tuioca i utvrdili da je ovaj testament nitav i da ne proizvodi pravno dejstvo. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2306/08 od 09.04.2009. godine)
- 38 -

NASLEDNO PRAVO

79.
Za punovanost svojerunog zavetanja bitno je da se radi o autentinom tekstu ostavioca sa jasno izraenom namerom sainjavanja zavetanja, napisanog i potpisanog njegovom rukom, pri emu nije od znaaja na kom jeziku, pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili tampanim) sadrina zavetanja napisana. Iz obrazloenja: Odredbama lana 84. stav 1. Zakona o nasleivanju je propisano da zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom napisati i potpisati. Iz navedenog proizilazi da svojeruno (olografsko) zavetanje predstavlja oblik redovnog, privatnog i pismenog zavetanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zavetanje bude napisano i potpisano od strane zavetaoca. Iskljuena je mogunost korienja raunara, pisae maine i dr. Tehnika pisanja zavetaoca, korienje tampanih ili pisanih slova, nije blie propisana, usled ega se ne moe prihvatiti zakljuak drugostepenog suda da se svojeruno zavetanje mora da saini pisanim slovima. Ovo ogranienje ne proizilazi iz citiranih odredbi, kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zavetanja. Provera autentinosti teksta zavetanja moe biti izvrena i kada je zavetanje pisano tampanim slovima, pa se po oceni Vrhovnog suda ne iskljuuje mogunost da zavetalac svoju poslednju volju izrazi svojerunim zavetanjem napisanim tampanim slovima. Stoga, za punovanost svojerunog zavetanja nije od znaaja na kom jeziku, pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili tampanim) sadrina zavetanja napisana, ve je bitno da se radi o autentinom tekstu ostavioca sa jasno izraenom namerom sainjavanja zavetanja, napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom sluaju, autentinost spornog teksta od 05.11.2000. godine i nije bila sporna." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 3551/07 od 08. 05. 2008. godine)

80.
Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovaan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpiu. To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu poto svedoci potvruju autentinost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju testament, dok sama sadrina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, pokojna majka tuene, a baba tuilaca je 1998. godine zapoela sainjavanje pismenog zavetanja pred svedocima tako to je sadrinu zavetanja diktirala unuci, erki testamentalne naslednice, koju je ova kucala na pisaoj maini. Posle itanja onoga to je izjavila pred dva svedoka, izjavila je da je to njena poslednja volja, a ovo pismeno kao svedok zavetanja potpisao samo jedan svedok. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala linu kartu, a to nije uinila ni kasnije, do smrti zavetaoca. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili da je ovako pismeno zavetanje pred svedocima nitavo i da kao takvo ne postoji, zbog ega su usvojili tubeni zahtev.
- 39 -

NASLEDNO PRAVO

Nije osnovano isticanje tuene u reviziji da je materijalno pravo pogreno primenjivano. Naime, odredbom lana 85. Zakona o nasleivanju propisano je da zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeruno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju, a poeljno je da se naznai njihovo svojstvo svedoka. Zavetalac treba da potpie napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament, a svedoci se moraju odmah potpisati, jer je njihova uloga da potvrde autentinost ostavioevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. Stoga, ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nuna za njegovu punovanost. Odredbom lana 83. istog Zakona izraen je znaaj forme zavetanja kao uslova za njegovu punovanost jer je propisano da zavetanje mora biti sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim tim zakonom. Testament, kao sveani, strogo formalni akt, obezbeuje autentinost izjave poslednje volje zavetaoca. Forma testamenta osigurava slobodu volje, ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima znaaj uslova za punovanost testamenta, a ne samo za njegovo dokazivanje. Odredba lana 85. Zakona o nasleivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovanost ove vrste testamenta. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovaan ako prilikom davanja izjave zavetaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu poto svedoci potvruju autentinost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju testament, dok sama sadrina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. (Vrhovni sud Srbije Rev. br. 1255/05 od 27.12.2005. god.)

81.
Kada je testator sainio testament tako to je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk, a svedoka pri sainjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadrinu testamenta, tada je osnovan tubeni zahtev tuioca za ponitaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta zavetanja pred svedocima predvienog lanom 85. Zakona o nasleivanju, niti forme svojerunog zavetanja predvienog lanom 84. Zakona o nasleivanju. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tubeni zahtev tuioca protiv tuenih, pa je poniten "testamenat" u pisanoj formi sainjen 10.03.2000. godine od strane pokojnog, koji je proglaen u predmetu ostavinske rasprave O. br. _______, te se zaostavtina ima raspraviti prema zakonskom redu nasleivanja. Drugostepeni sud je albu tuenih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Pravilna je odluka suda kada je ponitio navedeni testamenat, s obzirom da je isti izdiktirao pokojni, tekst je pisalo tree lice, a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta, niti onih koji bi potvrdili sadrinu testamenta. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, pa time nema uslova za punovanost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojerunog testamenta, a primenom odredbe l. 84. i 85. Zakona o nasleivanju. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 55/04 od 22.01.2004. god.)
- 40 -

NASLEDNO PRAVO

82.
Pismena zabeleka se ne moe izjednaiti sa svojerunim testamentom ostavioca. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tubeni zahtev tuilje kojim je traila da pismena zabeleka koju je ostavilac sainio, predstavlja svojeruni testamenat ostavioca. Drugostepeni sud je odbio, kao neosnovanu, tuiljinu albu i potvrdio je prvostepenu presudu. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavtina pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i uesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. Kako je tuilja kerka pokojnog, pronala u arhivi ostavioca pismeno nazvano zabeleka koju je ostavilac sainio, to je tubenim zahtevom traila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeruni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavtina i da se poniti njena naslednika izjava koju je dala u ostavinskom postupku. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleke i naao da ista ne sadri volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom stanom i ko e biti naslednik. Iz pomenute zabeleke proizilazi da je ostavilac preporuio tuenoj drugoj kerki da se ne prihvati naslea na stanu jer joj je pomogao novano prilikom drugih kupovina, pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazei da pomenuta zabeleka ne predstavlja svojeruni testamenat ostavioca. (Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. br. 598/03 od 10.04.2003. god.)

83.
Svojerunim testamentom mogu se ostaviti u naslee sve stvari i prava koje pripadaju testatoru, pa i pravo korienja grobnog mesta, bez obzira to naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika. Prenos prava korienja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u graansko-pravnom smislu kojim se vri prenos prava korienja s jednog lica na drugo pravnim poslom meu ivima, ve na osnovu Zakona o nasleivanju. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, sada pokojna D.K. je svojom zaostavtinom raspolagala svojerunim testamentom kojim je ostavila u naslee, pored ostalog i pravo korienja oznaenog grobnog mesta, naslednoj uesnici B.N. Pokojna D.K. je umrla 3.10.1995. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika. Optina je u postupku raspravljanja zaostavtine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. Pravilnom primenom materijalnog prava, odlueno je da za naslednika, na osnovu testamentalnog prava na nasleivanje, bude oglaena nasledna uesnica B.N. Shodno odredbi lana 2. Zakona o nasleivanju koji je vaio u vreme smrti ostavilje, nasleivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima, a u smislu odredbe lana 6. istog Zakona, naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovu testamenta. Odredbom lana 17. Odluke o sahranjivanju i
- 41 -

NASLEDNO PRAVO

grobljima je propisano da u sluaju smrti korisnika grobnog mesta, pravo korienja grobnog mesta pripada fizikom licu koje je oglaeno za njegovog naslednika. Kako je navedenim propisima predviena mogunost nasleivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta, to obuhvata i mogunost nasleivanja prava korienja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovanim testamentom ostavilje. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korienja grobnog mesta ne mogu nasleivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne moe nalaziti u prometu, iz razloga to prenos prava korienja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u graansko-pravnom smislu kojim se vri prenos prava korienja s jednog lica na drugo pravnim poslom meu ivima, ve na osnovu Zakona o nasleivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima. (Vrhovni sud Srbije Rev. br. 4914/02 od 06.11.2003. god.)

84.
Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom, jer nema svojerunog potpisa testatora, tada nema mesta upuivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavtine, jer se punovanost testamenta moe oceniti i na osnovu same isprave. (Iz presude Okrunog suda u Pozarevcu, Gz. 345/99 od 18.03.1999. god.)

85.
Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom napisati i potpisati. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem je raspravljena zaostavtina iza smrti pok. V. V. na taj nain to je na njegovoj zaostavtini na osnovu svojerunog testameta za jednog naslednika oglaena P. M. iz B... Protiv ovog reenja blagovremeno je izjavila albu tuena Optina..., zbog bitne povrede postupka i pogrene primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno reenje bude ukinuto. Ispitujui pravilnost prvostepenog reenja u okviru zakonskih ovlaenja iz lana 381. ZPP. Okruni sud je naao da je alba naslednog uesnika neosnovana. Iz injeninog stanja, koje je utvrdio prvostepeni sud, proizilazi da je pre smrti pok. V. V. ostavio svojeruni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavtinu ostavio u naslee naslednom uesniku P. M. Ovaj testament je zatvoren, pa je pravosnanom presudom Treeg optinskog suda u B... u predmetu P. br._______ utvreno postojanje ovakvog testamenta. S obzirom na izloeno, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog uesnika P. M. oglasio naslednicom po osnovu svojerunog testamenta pok. V. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parninog postupka na koje ovaj sud pazi po slubenoj dunosti to je prvostepeno reenje na osnovu lana 380. stav 2. ZPP. potvreno. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 12248/96 od 21.01.1997. god.)
- 42 -

NASLEDNO PRAVO

86.
Za punovanost svojerunog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se pie, da li je sadrina izraena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom, pa zato on moe biti sainjen u formi pisma koje roditelj upuuje svom detetu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2488/96)

PISMENO ZAVETANJE PRED SVEDOCIMA (lan 85. Zakona o nasleivanju)

87.
U smislu lana 85. Zakona o nasleivanju, ne predstavlja punovaan pismeni testament pred svedocima zavetanje sainjeno tako da zavetalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sainjeni tekst potpisuje. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14.02.2005. godine u jutarnjim asovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kui su bili tueni i jo dvojica imenovanih. Pokojni je, uzevi list iz svog bloka na kome je ve bilo napisanog teksta, rekao tuenom da napie sledei tekst: "Ostalo novca kod J., ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J. i M.". Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih, sada pokojni ostavilac i tueni, koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. Pre potpisivanja ostavilac nije proitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja, ve je tuenom saoptio da "uva imanje i da uva papir jer - ako mu se ta desi - da e ono biti njegovo". Ostavilac se iz bolnice vratio 14.02.2005. godine, a preminuo je 10.02.2006. godine. Hteo je da saini zavetanje, ali to nije realizovao zbog pogoranja zdravstvenog stanja. Relevantna odredba: Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeruno potpisati - lan 85. Zakona o nasleivanju. Dakle, pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt, pa je za njegovu punovanost potrebno da zavetalac sainjeno pismeno proita, da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeruno ga potpie. Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje, to je u konkretnom sluaju zavetalac uinio. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2213/08 od 03.09.2008. godine)

88.
Ne predstavlja punovaan pismeni testament pred svedocima - u smislu lana 85. Zakona o nasleivanju - zavetanje sainjeno tako da zavetalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje.
- 43 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Odredbom lana 85. Zakona o nasleivanju propisano je da zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeruno potpisati. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt, pa za njegovu punovanost potrebno je da zavetalac sainjeno pismeno proita, da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeruno potpie, a ne da zavetalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje, to je u konkretnom sluaju zavetalac uinio. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2213/08 od 03.09.2008. godine)

89.
Kada je advokat sainio pismeni testamenat u ime zavetaoca, pa ga je proitao uz prisustvo zavetaoca, a isti potvrdi da je u njemu sve ispotovano kako je rekao, radi se o nitavom pravnom poslu pismenom zavetanju pred svedocima, shodno lanu 85. Zakona o nasleivanju. U konkretnom sluaju zavetalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u G...M... P. br. ____/05 od 22. juna 2006. godine usvojen je tubeni zahtev tuioca pa se utvruje da je pismeno zavetanje pred svedocima pokojnog nitavno i ne proizvodi pravno dejstvo. Presudom Okrunog suda u ..., G, ____/06 od 18. oktobra 2006. godine odbijen je kao neosnovana alba tuenih, a presuda prvostepenog suda je potvrena. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji, uz prisustvo tuene, bez prisustva zavetaoca sainio zavetanje, zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka, tuene i samog zavetaoca naglas proitao, a potom je zavetalac izjavio obraajui se tuenoj ispotovala si onako kako sam ja rekao. Na pravilno utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu lana 85. Zakona o nasleivanju koja izriito predvia formu za pismeno zavetanje pred svedocima, a bitan elemenat te forme je da zavetalac izjavi pred svedocima da je sainjeno pismeno proitao. U konkretnom sluaju ovog bitnog elementa forme nema, jer izvedenim dokazima nije utvreno da je zavetalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno proitao, niti ga je pred svedocima proitao. U situaciji kada zavetala nije ni diktirao test testamenta, odnosno svoje zavetanje, ve je to uinila njegova supruga tuena, forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom. Kako je predviena strogo formalna procedura i da zavetanje nije sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom, nedostatak forme ne prua dovoljno garancije za obavljanje autentinosti poslednje volje zavetaoca, usled ega ne moe proizvoditi pravno dejstvo. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 1253/06 od 18.10.2006. god.

90.
Pismeno zavetanje pred svedocima, za iju su punovanost ispunjeni zakonski uslovi, proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zavetalac docnije raspolagao imovinom zavetanom ovim zavetanjem.
- 44 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost pismenog testamenta pred svedocima u smislu lana 64. Zakona o nasleivanju, koji je vaio u vreme sainjavanja testamenta. Tueni nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimino u smislu lana 100. Zakona o nasleivanju, niti da ga je opozvala sainjavanjem docnijeg testamenta u smislu lana 101. istog Zakona. Takoe nije utvreno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zavetanom ovim testamentom u smislu lana 102. Zakona o nasleivanju. Stoga je pravilan zakljuak niestepenih sudova da je punovaan sporni testamenat pred svedocima od 25.04.1986. godine, koji se u fotokopiji nalazi u spisima, a revizijom tuenih se neosnovano istie pogrena primena materijalnog prava. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1748/05 od 22.08.2006. god.)

91.
Punovaan je tzv. zajedniki testament, odnosno testament pred svedocima od strane dva lica testatora, na istom listu hartije. I pored ove okolnosti, radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda delimino je usvojen tubeni zahtev tuilaca, pa se ponitava testamenat sastavljen pred svedocima 1.11.1974. godine, ali samo u odnosu na pok. M. O., a odbija se deo tubenog zahteva za ponitaj istog testamenta u odnosu na pok. R. O., kao neosnovan. Presudom drugostepenog suda, preinaena je prvostepena presuda u stavu 1. izreke, tako da se odbija tubeni zahtev tuilaca kao neosnovan, kojim su traili ponitaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok. M. O. Iz spisa proizilazi da su oba lica testatori brani drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom jednom listu hartije. Na bazi pravilno utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo nalazei da je nitav testamenat u odnosu na pok. M. O. Oigledno se radi o tzv. zajednikom testamentu, ili preciznije, o testamentu pred svedocima od strane dva lica testatora ali na istom listu hartije, pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine. Ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok. M. O. jer se ne moe testamenat proglaavati dva puta. Naime, nakon smrti svakog od navedenih testatora, proglaen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora. Isti ispunjava uslove iz l. 69. i 90. Zakona o nasleivanju jer je svaki testator uredno sainio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumaiti prema pravoj volji testatora, a volje oba testatora su jasne i precizne. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1. izreke preinaena. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 74/05 od 1.01.2005. god.)

92.
Alografsko zavetanje (pismeno zavetanje pred svedocima), ako nije proitano pred svedocima i ako zavetalac nije izjavio da je njegovo - nepunovano je.
- 45 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Tuilac je sin zavetaoca a tuena vanbrana supruga. Pismenim zavetanjem pred svedocima zavetalac je svoju zaostavtinu zavetao tuenoj. Zavetanje je pisano pisaom mainom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je leao zavetalac i servirke iste bolnice. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaom mainom ne itajui njegovu sadrinu, a smatrajui da se izjanjava o tome da li je zavetalac psihiki sposoban da raspolae svojom imovinom. Isto pismeno, potpisala je i servirka, koja se ak i ne sea za kog pacijenta je to uinila. Prema odredbi lana 85. Zakona o nasleivanju, zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeruno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju, a poeljno je da se naznai i njihovo svojstvo svedoka. Nuno je da sam zavetalac napie ili kome drugom izdiktira sadrinu zavetanja, potom da zavetanje proita, da ga prizna za svoje, i konano da ga svojeruno potpie. Za punovanost ovog oblika zavetanja obavezno je prisustvo dva svedoka, ali samo za vreme trajanja dve poslednje zavetaoeve radnje: za vreme njegovog priznanja zavetanja za svoje i njegovog svojerunog potpisivanja zavetanja. Oba svedoka istovremeno moraju da uju i razumeju zavetaoevu izjavu kojom on zavetanje potvruje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju inu zavetaoevog potpisivanja zavetanja. Iz nesumnjivo utvrenog injeninog stanja da svedok lekar nije ni znao ta potpisuje mislei da potpisuje izjavu o psihikom stanju zavetaoca, a drugi svedok - servirka je to potpisala ne znajui ni sutinu ni sadrinu onoga to potpisuje, da zavetanje pred njima nije proitano, niti je zavetalac izjavio da je zavetanje njegovo, oigledno je da nisu ispunjeni uslovi predvieni lanom 85. Zakona o nasleivanju, zbog ega takvo zavetanje ne moe proizvoditi pravno dejstvo, odnosno nepunovano je. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2413/2004 od 20.10.2004. god.)

93.
Pismeni testamenat pred svedocima je nitav ako testatorka nije pismena, bez obzira to je na testamentu stavila otisak kaiprsta, a shodno lanu 85. Zakona o nasleivanju. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tubeni zahtev tuioca, pa se utvruje da je nitav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17.06.1996. godine i zaostavtina pok. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. Drugostepeni sud je albu tuenika odbio kao neosnovanu, i potvrdio prvostepenu presudu. Neosnovano je isticanje u albi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. Dokazima je utvreno da je testatorka bila nepismena, a na kraju testamenta je stavila otisak kaiprsta. Dakle, testamenat je nitav, jer nije sastavljen u skladu sa odredbom lana 85. Zakona o nasleivanju, a ne moe se konvalidirati stavljanjem otiska kaiprsta. (Iz presude Okrunog suda u aku G. br. 73/04 od 22.01.2004. god.)

94.
Ako nije proitano pred svedocima i ako zavetalac nije izjavio da je njegovo, alografsko zavetanje (pismeno zavetanje pred svedocima) je nepunovano odn. ne moe proizvoditi pravna dejstva. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2413/o4 od 20.10.2004. god.)
- 46 -

NASLEDNO PRAVO

95.
Pismeni testament sainjen u prisustvu samo jednog svedoka je nitav testament. Iz obrazloenja: Primenjujui pravilno materijalno pravo, niestepeni sudovi su ponitili pismeni testament sainjen pred svedocima s obzirom na odredbu lana 69. Zakona o nasleivanju, koji je bio na snazi u vreme sainjavanja testamenta. Ovom odredbom propisano je da su nitave odredbe testamenta kojima se ostavlja neto sudiji koji je testament sastavio, svedocima pri njegovom pravljenju, kao i precima, potomcima, brai i sestrama i branim drugovima ovih lica. Poto je utvreno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta, kojim su tuenoj ostavljene odreene nepokretnosti, njen roeni brat, to su niestepeni sudovi pravilno ponitili sporni testament. Neukost zavetaoca pri sainjavanju zavetanja i okolnost to advokat, u ijoj je kancelariji zavetanje sastavljeno, nije upozorio ostavioca na to ko moe, a ko ne moe biti svedok zavetanja, ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme lana 69. Zakona o nasleivanju, pa je nitavo zavetaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji moe biti testamentalni svedok. Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zavetanje pred svedocima, bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentinost testamenta, jer bi u tom sluaju i on bio svedok zavetanja i tada bi zavetanje imalo dva svedoka, pa bi bila bez uticaja injenica to je brat testamentalnog naslednika, kao trei svedok potpisao zavetanje. Ovakvo pri izostanku potpisa advokata, kao svedoka zavetanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sainjavanja zavetanja, je bez uticaja na punovanost zavetanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1286/01 od 3.4. 2002. god.)

96.
Pismeni testament pred svedocima punovaan je ako ga je zavetalac svojeruno potpisao pred dva svedoka izjavljujui pred njima da je to njegov testament, pri emu nije od znaaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da je zavetalac T. G., 23. jula 1996. godine, sainio pismeni testament pred svedocima. Ovim testamentom zavetalac je ostavio tuenima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodinu stambenu zgradu, a takoe i sve pokretne stvari i novac, a sa razloga to se o njoj ve due vreme brinu i staraju. Testament je napisao advokat na pisaoj maini u prisustvu testamentalnih svedoka, pa je zavetalac proitao u sebi testament i nakon to ga je proitao izjavio "ba tako sam hteo", a nakon toga svojeruno potpisao sve primerke testamenta, zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. Ovaj testament je proglaen u ostavinskoj raspravi. Tuioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima, navodei da u tekstu testamenta nije navedeno da je zavetalac proitao testament, suprotno odredbi lana 85. Zakona o nasleivanju, to ini nedostatak zakonom propisane forme, i povlai njegovu nitavost. Niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da je tubeni zahtev tuilaca za utvrivanje nitavosti testamenta neosnovan.
- 47 -

NASLEDNO PRAVO

Kod utvrenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviene navedenim propisom, ne moe se dovesti u pitanje punovanost takvog testamenta samo zbog toga to u tekstu nije navedeno da je zavetalac ve pismeno proitao. Ovo zbog toga to je pismeni testament pred svedocima punovaan ako ga je zavetalac svojeruno potpisao pred dva svedoka izjavljujui pred njima da je to njegov testament, to je u postupku i utvreno, pri emu nije od znaaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta. U pogledu reenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povreena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovanost tog testamenta u smislu lana 85. Zakona o nasleivanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2332/01 od 11.04.2002. god.)

97.
Zavetalac moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeruno potpisati. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zavetanja mora sainiti su neophodni, jer kada je neko trei po zavetaoevom kazivanju sainio zavetanje, zavetalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. Da bi to uinio, on mora da proita zavetanje, pa je za punovanost alografskog zavetanja neophodna wegova potpuna pismenost. Zavetalac ne sme biti samo delimino pismen ili da ne zna da ita, ali zna da se potpie. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, sada pokojni D.A., 19.01.1998. godine, sainio je pismeno zavetanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zavetao ovde tuenom, maloletnom I.J. Zavetalac nije znao da ita i pie, ve samo da se potpie. Utvrujui injenicu da sada pokojni D., prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem, nije izjavio da je to njegov testament, niti ga je pre potpisivanja proitao, niestepeni sudovi su usvojili tubeni zahtev, osnovano zakljuujui da osporeno zavetanje ne ispunjava uslove forme iz lana 85. Zakona o nasleivanju, zbog ega ne proizvodi pravno dejstvo. Naime, prema odredbi lana 85. stav 1. Zakona o nasleivanju, zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeruno potpisati. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zavetanja mora sainiti su neophodni, jer kada je neko trei po zavetaevom kazivanju sainio zavetanje, zavetalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. Da bi to uinio, zavetalac mora da proita zavetanje, pa je za punovanost alografskog zavetanja neophodna potpuna pismenost zavetaoca. Zavetalac ne sme biti samo delimino pismen (da zna irilicu, a zavetanje napisano latinicom) ili zna irilicu, a zavetanje napisano latinicom) ili da ne zna da ita, ali zna da se potpie. Prema tome, injenica da je pokojni D.A. pred vie ljudi, od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta, izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I., u situaciji da mu je zavetanje sainilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije proitao, niti izjavio da je to njegovo zavetanje, nije od uticaja. S obzirom da ovako sainjeno zavetanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zavetanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zavetanje ponitili. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 889/02 od 26.09.2002. god.)
- 48 -

NASLEDNO PRAVO

98.
Punovanost zavetanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zavetajna svedoka kako u trenutku kada zavetalac izjavljuje da je sainjeno pismeno proitao i da je to njegova poslednja volja, tako i istovremeno u trenutku kada se zavetalac potpisuje. Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo, da posvedoe autentinost zavetaoevog potpisa i drugo da posvedoe autentinost zavetaoeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst proitao i da je to njegova poslednja volja. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja.

Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 83. Zakona o nasleivanju, zavetanje mora biti sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom. lan 85. istog zakona kae: Zavetalac, koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeruno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zavetanja trae se formalnosti: da zavetalac zna da ita i pie, da je tekst zavetanja napisan po nekoj drugoj osobi, da je taj tekst svojeruno potpisan od zavetaoca, da je svojeruni potpis zavetaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka, da uz stavljanje svojerunog potpisa zavetalac pred svedocima da izjavu da je ve sainjeno pismeno zavetanje proitao i da je ono to je potpisao njegova poslednja volja. Ovde se radi o izjavi zavetaoca pred svedocima zavetanja da je konkretno pismeno koje je potpisao proitao i da sadri njegovu poslednju volju. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo, da svedoe autentinost zavetaevog potpisa i drugo da svedoe autentinost zavetaoeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst proitao i da je to njegova poslednja volja. Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zavetaoca jedinstvena pravna radnja. U ovom sluaju nije na nesumnjiv nain sud raspravio i utvrdio da li je zavetalac M. L. u prisustvu dva svedoka, nakon to joj je dat u ruke pismeni tekst zavetanja, koji je sainio advokat izjavila da je to konkretno pismeno proitala i da je to njena poslednja volja. Prvostepeni sud utvruje ponaanje i rei koje je tuilac izrekao kada mu je advokat predala odtampani tekst njegovog pismenog zavetanja kao i da je isti postupak sproveden iza M. L., koja je nakon to je proitala pismeni tekst njenog zavetanja isti potpisala. Iz takvog utvrenja suda ne moe se sa sigurnou zakljuiti da li je ispunjen bitan uslov za punovanost takvog zavetanja u smislu lana 85. Zakona o nasleivanju upravo injenica da li je zavetalac takvo zavetanje svojeruno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zavetanje proitala i da je to njena poslednja volja. Revizijski sud po slubenoj dunosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (lan 386. ZPP). Kako je revizijski sud naao da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno, to su presude niestepenih sudova u skladu sa odredbom lana 395. stav 2. ZPP-a ukinute i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu injeninu osnovu za zakonito presuenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4910/02 od 11.12.2002. god.)
- 49 -

NASLEDNO PRAVO

99.
Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima moe biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznaeno, ako ispunjava uslove iz clana 68. Zakona o nasleivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zavetaoca, a zatim testament potpisalo. Dakle, pismeni testament je punovaan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban, ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona. (Vrhovni sud Srbije, Rev.br. 5593/98 od 13.05.1999. god.)

100.
Zavetalac koji zna da ita i pie moe napraviti testament na taj nain to e ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeruno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujui pred njima da je to njegov testament. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1954/97od 02.09.1997. god.)

101.
Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu, upuuje na to da zavetalac nije znao da ita i pie, te da nije ni mogao sainiti pismeni testament pred svedocima. injenicu da je zavetalac potpisao jedno punomoje ne znai da je znala da ita i pie na pismu na kome je sainjen testament. (Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 258/96)

102.
Pismeni testament pred svedocima koji saini zavetalac - nepismena ena, i na njemu umesto svojerunog potpisa stavi rukoznak, nije punovaan zbog nedostatka forme. (Iz reenja Okrunog suda u Kosovskoj Mitrovici, G. 149/95 od 17.05.1995. god.)

103.
Pismeni testament testatora sastavljen latininim pismom (za koje je utvreno da testator nije znao da ita i pie), je nitav, zbog nedostatka propisanog oblika. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 1501/95 od 15.12. 1995.god.)

SAINJAVANJE SUDSKOG ZAVETANJA (lan 86. Zakona o nasleivanju)

104.
Ako zavetanje sastavljeno pred sudijom i zapisniarom ne ispunjava sve uslove nune za punovanost zavetanja to zavetanje e imati pravnu vanost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nune za punovanost pismenog zavetanja pred svedocima. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 4084/96)
- 50 -

NASLEDNO PRAVO

105.
Oteenom pripada pravo na naknadu tete, ukoliko je nepravilnim radom suda dolo do sainjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. (Okruni sud u Beogradu, Rev. 10563/95)

SUDSKO ZAVETANJE AKO ZAVETALAC NIJE U STANJU DA GA PROITA (lan 88. Zakona o nasleivanju)

106.
Sudski testament je nitav ukoliko sudija njegovu sadrinu nije proitao testatoru a isti je nepismen, uz prisustvo dva svedoka i zapisniku konstataciju. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kaiprsta jer je nepismen, na testamentu se mora oznaiti da je njegovu sadrinu sudija proitao testatoru uz prisustvo svedoka. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tubeni zahtev tuilaca pa se utvruje prema tueniku da je nitav testament pokojnog sastavljen u sudu. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu tuenika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvreno da je testator sastavio testament pred sudom, i stavio otisak kaiprsta jer je nepismen. Na testamentu nema oznaenja da je njegovu sadrinu sudija proitao testatoru uz prisustvo svedoka. Kako to nije uraeno, sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog, povredio je inperativnu normu predvienu lanom 66. Zakona o nasleivanju, koji tu odluku direktno predvia. Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za sasluanje kao svedoka postupajueg sudije koji je sastavio testament, jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide, pa je taj predlog zaista i suvian. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog nitav. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 975/04 od 15.09.2004. god.)

PUNOVANOST MEUNARODNOG ZAVETANJA (lan 92. Zakona o nasleivanju)

107.
Nitavi meunarodni testament ne utie na njegovu eventualnu punovanost kao testamenta drugog oblika.
- 51 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Iz odredbe lana 92. stav 2. Zakona o nasleivanju proizilazi da meunarodni testament ( kao pismen, redovan i javni oblik zavetanja ), po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta, jer ga ostavilac moe - ali i ne mora - napraviti. Shodno tome, nitavost meunarodnog testamenta ne utie na njegovu eventualnu punovanost kao testamenta drugog oblika. Mogue je, dakle, da testament - iako nitav kao meunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleivanju - bude punovaan kao testament neke druge zakonom propisane forme. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 7128/96 od 26.8.1996. god.)

108.
Nitavost meunarodnog testamenta ne utie na njegovu eventualnu punovanost, kao testamenta drugog oblika, jer meunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta, jer ostavilac moe, ali ne mora, napraviti takav testament. (Vrhovni sud Srbije, Rev.5338/95od 13.12.1995. god.)

USMENO ZAVETANJE (lan 110. Zakona o nasleivanju)

109.
Ako je zbog akutnog i tekog pogoranja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka, ime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovanost takvog zavetanja - smatrae se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zavetalac nije bio u mogunosti da saini pismeno zavetanje. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24.09.1999. godine, dijagnostifikovana i operisana. Zbog postoperativnih komplikacija, 17.10. iste godine je trebala biti reoperisana. Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice, kojima je izjavila svoju poslednju volju - da svu svoju imovinu ostavlja tuenom. Preminula je 22.10.1999. godine. Svedoci usmenog testamenta su 27.10.1999. godine sainili zajedniku pismenu izjavu. Ostavilja je sa tuenim bila u bliskim odnosima, imala je nameru da sa njim zakljui ugovor o doivotnom izdravanju za ta je i zatraila saglasnost Ministarstva finansija, koju do smrti nije dobila. Iz nalazom i miljenja vetaka utvreno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode, na dan sainjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojee operacije, za koju je toga dana i saznala. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je u niestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tubeni zahtev tuioca - da se utvrdi nepunovanim usmeno zavetanje ostavilje proglaeno pred etvrtim optinskim sudom u Beogradu dana 15.11.1999. godine.
- 52 -

NASLEDNO PRAVO

Relevantna odredba: Zavetalac moe poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika ne moe sainiti pismeno zavetanje - lan 110. stav 1. Zakona o nasleivanju. U konkretnom sluaju, ispunjeni su kumulativni uslovi za punovanost usmenog zavetanja predvieni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike, budui da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije dolo do tekog pogoranja njenog zdravstvenog stanja, to ju je dovelo u situaciju da nije u mogunosti da saini pismeno zavetanje, kako zbog tekog psihofizikog stanja u kome se nalazila pre druge operacije, tako i zbog toga to zbog katarakte nije mogla da pie, to su potvrdili svedoci, a to nije iskljuio i vetak oftamolog; zatim, izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka, koji su pismeno sastavili zavetaoevu izjavu, u smislu lana 111. Zakona o nasleivanju. Stoga je niestepenim presudama tubeni zahtev tuioca pravilno odbijen kao neosnovan, a revizijom se neosnovano istie pogrena primena materijalnog prava. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 815/08 od 12.02.2009. godine)

110.
Godine ivota ostavioca, zbog kojih se nije moglo sainiti pismeno zavetanje, ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu lana 110. Zakona o nasleivanju. Iz obrazloenja: Tuioci su zakonski naslednici ostavioca, roene 19.05.1923. godine a preminule 6.08.2002. godine. U ostavinskom postupku pred Optinskim sudom, na roite odrano 14.11.2003. godine su pristupila dva svedoka usmenog zavetanja i proglaen je usmeni testament ostavioca. Ostavilac je preminula 6.08.2002. godine, u svojoj kui, a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zavetanja. U kui je ivela sama od smrti svoga supruga 1991. godine, i bila je u prijateljskim odnosima sa tuenima unazad vie od 40 godina. Uzajamno su se poseivali, pa je pokojna poslednji put bila u kui tuenih 2.08.2002. godine, a preminula je dana 6.08.2002. godine. U vreme ove posete tuenima, u obinom razgovoru je iskazala elju da imovina iji je vlasnik, posle njene smrti pripadne tuenima. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zavetanja. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru, da imovinu ostavi tuenima, i to u prisustvu drugog svedoka zavetanja. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina, bila je vitalna za svoje godine, vrlo pokretna i temperamentna, i nije bolovala od teih bolesti. Preminula je usled izliva krvi u mozak. Cenei utvreno injenino stanje u smislu odredbe lana 110. Zakona o nasleivanju, niestepeni sudovi su izveli pravilan zakljuak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovanost usmenog zavetanja. Izjava odreenog lica o elji da njegova imovina posle smrti pripadne odreenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se rasporeuje imovina za sluaj smrti, u smislu odredbe lana 78. Zakona o nasleivanju. Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina, to iskazivanje elje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. ak i kada bi iskazana elja sada pokojne predstavljala zavetenje, nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izreena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zavetalac ne moe sainiti pismeno zavetanje.
- 53 -

NASLEDNO PRAVO

Godine ivota ne predstavljaju izuzetne prilike, a posebno pri utvrenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine, pokretna i da nije bolovala od teih bolesti, te da dana 2.08.2002. godine, kada je iskazala elju, nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je spreavala da saini pismeno zavetanje. Imajui u vidu navedene okolnosti, i injenicu da je dana 2.08.2002. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zavetanja, tubeni zahtev je pravilno usvojen i zavetanje poniteno, na osnovu l. 164. i 165. Zakona o nasleivanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2156/2005 od 26.10.2005. god.)

111.
Za punovanost usmenog zavetanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledei uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zavetalac u nemogunosti da sastavi pismeno zavetanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zavetalac dao izjavu poslednje volje. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne, neoekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zavetalac nije u mogunosti da saini pismeno zavetanje. Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se, u tom smislu, ne smatra izuzetnim ve upravo oekivanim prilikama, to osporeno zavetanje ini nepunovanim. Iz obrazloenja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. U momentu sainjavanja usmenog zavetanja, zavetalac je imao oko 90 godina, leao je u bolesnikoj postelji zbog otvorenih vena na nogama, bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebaen je u bolnicu, gde je sledeeg dana i preminuo. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuivanje. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega, posle ega je on patio za njom, potpuno se predao i poeo da vene. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju, pokretan samo uz pomo ukuana. Kod tako utvrenog injeninog stanja drugostepeni sud pravilno zakljuuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovanost usmenog zavetanja. Naime, prema odredbi lana 110. stav 1. Zakona o nasleivanju, za punovanost usmenog zavetanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova, i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje, nemogunost zavetaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zavetanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zavetalac dao izjavu poslednje volje. U konkretnom sluaju, u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike, pod kojima se podrazumevaju iznenadne, neoekivane ili nepredvidljive prilike zavetaoca zbog kojih on nije u mogunosti da saini pismeno zavetanje. U konkretnom sluaju, radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje dui vremenski period.Otuda se to ne smatra izuzetnim, ve upravo oekivanim prilikama, to osporeno zavetanje ini nepunovanim. (Vrhovni sud Srbije, Rev.br.1557/04 od 23.12. 2004. god.)

112.
Usmeno zavetavanje je nitavo ukoliko poslednja volja nije izreena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalau i opravdavaju tu vrstu zavetavanja. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za nitavost usmenog zavetanja.
- 54 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadrano u odredbama lana 164. povezano sa lanom 110. ZON-a, kada su usvojili zahtev tuilaca i ponitili usmeno zavetanje ostavilje od 25.05.1997. godine. Zavetalac moe poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne moe primiti pismeno zavetanje, kako propisuje lan 110. Zakona o nasleivanju . Sporno zavetanje nije sainjeno u zakonom propisanoj formi, jer zavetajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim lanom zakona, jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike, objektivne ili subjektivne prirode, zbog kojih zavetalac nije bio u mogunosti da napravi redovan testament. Kako Zakon o nasleivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovanost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika, odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za nitavost usmenog zavetanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 3059/01 od 04.04.2002. god.)

113.
Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta, u svakom konkretnom sluaju ceni parnini sud. Iz obrazloenja: Usmeni testament iz lana 74. Zakona o nasleivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika, zbog kojih zavetalac nije bio u mogunosti da saini redovan, pismeni testament, a sam usmeni testament prestaje da vai protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sainjen. Pod izrazom izuzetne prilike podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom sluaju spreile zavetaoca u sainjavanju pismenog testamenta i mora se tumaiti restriktivno, jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta. U konkretnom sluaju imajui u vidu citirana pravila, iz utvrenih injenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O.N. ivela u N...S..., u kojem postoji Optinski sud, Biro za pruanje pravne pomoi i vrlo razvijena advokatura, da je svako jutro pila kafu sa kominicom K.V., da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tuilji, niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana, a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego to je umrla, da je osim tuilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sainjavanja pismenog testamenta, da je usmeni testament izjavila 03.02.1996.godine, a ostaviteljica je umrla 09.02.1996. godine est dana nakon toga, iz ega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sainjavanje usmenog testamenta. Neosnovano tuilja u albi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. injenica da je postala nepokretna, sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku, zbog koje nije mogla sainiti usmeni testament, s obzirom da iako je bila leei bolesni, bila je sposobna za rasuivanje, svesna i orjentisana do poslednjeg dana to znai da nije bilo subjektivnih prepreka za sainjavanje redovnog pismenog testamenta. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03.02.1996.godine a ostaviteljica umrla 09.02.1996.godine, postojali su i objektivni uslovi da se
- 55 -

NASLEDNO PRAVO

u narednih 6 dana preduzmu mere radi sainjavanja pismenog testamenta od strane suda, traenjem izlaska sudije na lice mesta, radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata. Tuilja niim nije objasnila zato je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice, te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz lana 76. stav 2. Zakona o nasleivanju nisu ispunili vie od godinu dana. (Iz presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 4039/02 od 19.12.2002. god.)

114.
Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno pravna dejstva. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne moe se konvalidirati ni u sluaju kada je u pretenom delu izvren. Iz obrazloenja: Zakon o nasleivanju koji je vaio u vreme smrti oca stranaka (Sl. glasnik RS, br. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleivanju (Sl. glasnik SRS, br. 52/74) predviali su mogunost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka jo za vreme njegovog ivota u korist potomaka pretka, a na osnovu zakljuenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka bie punovaan ako je sainjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupioevi potomci koji e po zakonu biti pozvani da ga naslede. Sada pokojni otac stranaka za svog ivota nije zakljuio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine, a to je uslov za punovanost takvog ugovora. Usmeni ugovor na koji se tuena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne moe se konvalidirati ni u sluaju kada je u pretenom delu izvren. Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva, to su pravilno niestepeni sudovi odbili protivtubeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu, Rev. 1030/01 od 16.05.2001. god.)

115.
Zavetalac moe, kad usled izuzetnih prilika nije u mogunosti da napravi pismeni testament, izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka, a to propisuje Zakon o nasleivanju. Kad je zavetalac, kasnije, s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament, ali to nije uinio, ve je samo u prisustvu tri svedoka rekao da e svoju imovinu zavetati tuiocu, on je time samo dao obeanje, pa ovde nema usmenog testamenta. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju koje se revizijom ne moe pobijati, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo. Naime, lanom 73. Zakona o nasleivanju, propisano je da zavetalac moe izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogunosti da napravi pismeni testament. Prema stanju u spisima, ne moe se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogunosti da napravi pismeni testament u kon- 56 -

NASLEDNO PRAVO

kretnom sluaju, jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20.3.1996. godine bio svestan i orjentisan. Dakle, ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zakljuenja ugovora o otkupu stana 20.3.1996. godine, pa do 26.3.1996. godine, ali isti to nije uinio, ve je u prisustvu dva svedoka, samo rekao da e svoju imovinu zavetati maloletnom tuiocu, dakle on je samo obeavao, ali u konkretnom sluaju nije bilo usmenog testamenta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1552/99 od 02.02.2000. god.)

116.
Kad zbog izuzetnih prilika zavetalac ne moe sainiti pismeno zavetanje, moe poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna svedoka. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 110. stav 1. Zakona o nasleivanju, zavetalac moe poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika ne moe sainiti pismeno zavetanje. U konkretnom sluaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zavetalac nije mogao sainiti pismeno zavetanje. On je bio pismen ovek, a dan uoi smrti bio je uobiajnog, relativno dobrog zdravstvenog stanja, ak je tog jutra otiao i do pijace. Prema tome, prilike su bile sasvim uobiajene, zavetalac je uoi smrti proveo na uobiajen nain, toga popodneva bio je u drutvu svedoka, koje je pozvao u kuu. Nita nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama, koje bi bile podobne da dovedu do punovanog usmenog zavetanja. Zbog toga su niestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom sluaju ne moe raditi o valjanom usmenom zavetanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5001/99 od 11.11.1999. god.)

117.
Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolniko leenje pred svedocima izjavio usmeni testament, da bi potom bio prebaen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro, a uz to je bio star, bolestan i nepismen, a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemoguena komunikacija, postojale su izuzetne prilike koje su onemoguavale sainjavanje redovnog testamenta, pa je tako, u smislu lana 110. Zakona o nasleivanju, punovaan usmeni testament. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 226/99 od 16.02.1999. god.)

118.
Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca, nisu aktivno legitimisana u sporu za ponitaj usmenog testamenta. (Vrhovni sud Srbije Rev. 326/98)

119.
Bolest i ivotno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sainiti pismeni testament. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3896/97)
- 57 -

NASLEDNO PRAVO

KO NE MOE BITI SVEDOK (lan 113. Zakona o nasleivanju)

120.
Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno, ne moe biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta. Iz obrazloenja: Osnovani su navodi albe da je pobijana presuda zasnovana na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju i pogrenoj primeni materijalnog prava. Prema stanju uspisima, ovde se radi o tubi radi ponitaja testamenta sainjenog pred svedocima. Tuilja je tvrdila da taj testament nije sainjen u smislu lana 64. Zakona o nasleivanju, zbog ega zaostavtinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleivanja, a ne na osnovu spornog testamenta. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev tuilje, jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zakljuio da je sporni testament sainjen u svemu na nain predvien zakonom. Meutim, po shvatanju ovog suda, takav zakljuak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima albe. albom se tvrdi da pri donoenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu lana 68. stav 2. Zakona o nasleivanju, kojom je predvieno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne moe biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno. To je nova injenica koja u dosadanjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjanjavao, a po shvatanju ovog suda, to je trebalo da uini po slubenoj dunosti, jer je ona od bitnog znaaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donoenju odluke o postavljenom tubenom zahtevu. (Iz reenja Okrunog suda u apcu, G. 22/00 od 07.02.2000. god.)

USLOVI I ROKOVI (lan 119. Zakona o nasleivanju)

121.
Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na nain odreen testamentom izvre deobu svoje suvlasnike imovine je doputen testamentalni uslov. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Navedenim pravnosnanim reenjem nadlenog Optinskog suda od 21.06.1972. godine raspravljena je zaostavtina imenovane pokojne - majke parninih stanaka. Istu ini 1/2 dela naznaenih nepokretnosti, pravo korienja na naznaenim katastarskim parcelama, pravo vlasnitva kue i lokala izgraenih na tim
- 58 -

NASLEDNO PRAVO

katastarskim parcelama i pravo korienja naznaene katastarske parcele. Na ovom placu se sada nalazi neuknjiena kua. Za naslednike na ovoj zaostavtini oglaeni su njen suprug i erke - ovde parnine stranke, svi sa udelima od po 1/3. Tako je suprug (otac parninih stranaka) sada uknjien sa 4/6 suvlasnikih delova, a stranke sa po 1/6 suvlasnikih delova na navedenim nepokretnostima. Otac parninih stranaka je sudski overenim zavetanjem od 16.08.2001. godine, sainjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sainjavanje zavetanja, ostavio tuilji I tuenoj precizno oznaene delove imovine, uz uslov da se svaka odrekne delova koje e prihvatiti ona druga. Preminuo je 30.10.2001. godine. Na bazi utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da nema materijalnopravnih uslova za utvrenje nitavosti njegovih sudskih zavetanja. Pre svega zato to se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, koji bi se zato smatrali nepostojeim, u smislu lana 120. Zakona o nasleivanju, time to je zavetajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogunosti naslea. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu lana 119. navedenog Zakona. Takoe su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da je zavetaoeva sposobnost za rasuivanje u to vreme relativno bila sauvana i da navedenim zavetanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova, zbog ega nema materijalno-pravnih razloga za utvrenje nitavosti pobijanih zavetanja. Kako i sa pravnog stanovita Vrhovnog suda ovakvim zavetajnim raspolaganjima zavetalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlaenja tuilje na odreenoj imovini, ve joj je dao mogunost da postane naslednik na delu imovine svog oca, ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zavetanjem, to su neosnovani revizijski navodi o pogrenoj primeni materijalnog prava. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1800/09 od 12.11.2009. godine)

122.
Zavetalac moe u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. Kada je testator, nakon realizacije Ugovora o otkupu stana - to ima karakter odlonog uslova koji se ostvario - postao njegov vlasnik, moe ga prenositi u svojinu treim licima putem testamenta. Iz obrazloenja: Odredbom lana 83. stav 2. Zakona o nasleivanju propisano je da zavetalac moe u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. U kontretnom sluaju odloni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario, s obzirom da je ona sa prodavcem, i to Optinom Z..., zakljuila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik, i po nalaenju ovog suda sainjeni sudski testament je u svemu pravno valjan. Bez uticaja su albeni navodi tuioca da se za ivota moe raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine, s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zavetaoca. U konkretnom sluaju u momentu smrti zavetaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini, te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu treim licima putem testamenta. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu G. br. 10810/96 od 21.11.1996. god.)
- 59 -

NASLEDNO PRAVO

AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (lan 122. Zakona o nasleivanju)

123.
Za ostavioeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvrena deoba nasledstva.

Iz obrazloenja: Tubom u ovoj parnici tuilac D.R. je traio da se obavee tuena kao naslednik pok. V.V. po pravnosnanom ostavinskom reenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____- USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaanja i sa kamatom od 22.10.1983. godine pa do isplate. U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tuilac je preinaio tubu tako to je tubu proirio na jo jednog naslednika po istom ostavinskom reenju M.O. kao novog tuenog, a tubeni zahtev je opredelio tako da se oba tuena obaveu da traeni iznos solidarno isplate tuiocu. Kako tuilac preinaenom tubom nije obuhvatio u svojstvu tuenih sve naslednike pok. V.V. oglaene pravnosnanim ostavinskim reenjem, prvostepeni sud je naao da je tuba neuredna, zbog ega je doneo pobijano reenje o odbaaju tube primenom l. 140. Zakona o nasleivanju i l. 106. i 109. Zakona o parninom postupku. Osnovano se tuioevom albom pobija pravilnost prvostepenog reenja o odbaaju tube. Shodno odredbi l. 140. st. 1. i 3. Zakona o nasleivanju, naslednik odgovara za dugove ostavioeve do visine svog naslednog dela, bez obzira da li je izvrena deoba nasledstva. Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparniarstvo u smislu l. 201. Zakona o parninom postupku, zbog ega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostavioevog poverioca ne predstavljaju jednu parninu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaeni tubom za isplatu ostavioevog duga. Obim njihove obaveze jasno je odreen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleivanju, a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omoguava poveriocu da radi ostvarenja svog potraivanja podnese tubu samo protiv jednog naslednika. U tom sluaju je proirenje tube na drugog naslednika kao novog tuenog izvreno u skladu sa l. 196. ZPP, kako nije bilo mesta nalaganju ureenja tube obuhvatanjem svih naslednika u smislu l. 190. u vezi l. 101. ZPP. Kako tuba inae sadri sve to je potrebno da se po njoj postupa u smislu l. 106. i 186. ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nunog suparniarstva iz l. 201. ZPP nije bilo mesta ni odbaaju tube, zbog ega je pobijano reenje zasnovano na pogrenoj primeni navedenih odredbi. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 4959/98 od 11.06.1998. god.)

- 60 -

NASLEDNO PRAVO

NALOZI (lan 132. Zakona o nasleivanju)

124.
Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament, ve on ostaje kao poslednja volja zavetaoca, ali bez naloga, pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu, a ne po zakonu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 737/95 od 01.03.1995.god.)

TUMAENJE ZAVETANJA (lan 135. Zakona o nasleivanju)

125.
Prilikom tumaenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzee se u obzir sve relevantne injenice i okolnosti, i u tom cilju primeniti sva raspoloiva sredstva. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je pravni prethodnik stranaka, njihov otac sada pok. R. . biv. iz B..., testamentom ostavio svojim sinovima i unucima svakom po jedan plac, kao realan deo nepokretne imovine, a tuenom i jednu kombinovanu zgradu, koja je ostala na parceli tuioca, pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tueni zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tuioca, ili je pak uz tu zgradu tueni dobio i pravo svojine na zemljitu na kojem se nalazi i koje slui za redovno korienje zgrade, jer o tome testament nita ne govori, prvostepeni sud je, ispitivanjem prave volje testatora, zakljuio da je ta volja bila da tueni zgradu izmesti na svoj plac, da je to s obzirom na karakteristike navedenog graevinskog objekta, sasvim mogue, a ovo i stoga to je i ostavilac navedenu zgradu ranije ve jednom izmetao. Navedeni zakljuak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve injenice i ocene sve okolnosti koje su od znaaja za tumaenje prave volje testatora. Naime, ovde je od bitnog znaaja injenica da li, s obzirom na svoje graevinsko-tehnike karakteristike, predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu, i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora, odnosno, da li da tueni, pored zgrade, bude vlasnik i zemljita na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade, ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljite, a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tueni zgradu ukloni sa tuioevog placa i izmesti na svoj plac. Po nalaenju Okrunog suda, navedenu spornu injenicu, kako se osnovano istie u albi tuioca, prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez graevinsko-tehnikog vetaenja, pa e stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud, saglasno navedenim primedbama, vetaenjem preko vetaka graevinske struke utvrditi da li postoje tehnike mogunosti da se zgrada premesti ili je pak to tehniki neizvodljivo zbog graevinsko-tehnikih karakteristika, a sve kako bi bio u prilici da to pravilnije protumai testament i pravu volju ostavioca, pri emu e prvostepeni sud i na pouzdan nain proveriti tvrdnju tuioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premetao, tako to e zatraiti da se o ovome izjasni i tueni, ali detaljnije i tuilac. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 496/05 od 14.04.2005. god.)
- 61 -

NASLEDNO PRAVO

NITAVOST ZAVETANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA, JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIAJA (lan 155. Zakona o nasleivanju)

126.
Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovara (koji je zakljuio ugovor o otkupu stana iz drutvene svojine) priznaje drugom ugovarau da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana, ali da se kao vlasnik moe uknjiiti tek posle njegove smrti. Po svojoj prirodi, takav predstavlja raspolaganje za sluaj smrti, ali ne u formi testamenta. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi po miljenju Vrhovnog suda - nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja. Takom 2. ovog vansudskog poravnanja, imenovani pokojni priznaje tuenoj da je ona, svojim sredstvima, otkupila predmetni stan te da je - po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava - vlasnik stana, ali da se - kao vlasnik - moe uknjiiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge. Dakle, moe se zakljuiti da su pokojni i tuena zakljuili neimenovani ugovor koji tuenoj nije omoguio sticanje vlasnikih prava na predmetnom stanu. Neimenovani ugovor - jer vlasnik stana sada pokojni priznaje tuenoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge moe uknjiiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige, a tek tim inom bi ona postala vlasnik stana. Iz samog teksta vansudskog poravnanja, kao i iz faktike situacije, proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti, te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolae - to je i uinio zakljuivi Ugovor o doivotnom izdravanju sa tuiljom 08.08.2004. godine. Nakon njegove smrti, 24.12.2004. godine, sprovodei navedeni ugovor, tuilja se uknjiila u zemljinu knjigu, postala vlasnik predmetnog stana i stekla dravinu na istom. S obzirom na ove injenice, savesnost odn. nesavesnost tuilje prilikom zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju (ime su se bavili niestepeni sudovi, a i tuena u reviziji) postaje nebitna, jer je tuilja taj ugovor zakljuila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana. Tuena, na osnovu vansudskog poravnanja, nije stekla vlasnitvo na predmetnom stanu. Radi se o obeanju da e ga dobiti nakon smrti vlasnika, iz ega proizilazi da se radilo o raspolaganju za sluaj smrti, ali ne u formi testamenta, koje ne proizvodi pravno dejstvo. Prema tome, iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora, neodreenog pravnog posla koji je tuena zakljuila, ona ne moe da ostvari ni vlasnika prava na predmetnom stanu, a shodno tome ni da trai iseljenje tuilje koje ga kao vlasnik i zakoniti dralac. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3279/07 od 14.02.2008. godine)

127.
Ne moe se tubom traiti utvrivanje nitavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeruno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predvien zakonom.
- 62 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pokojni L.S. je umro 7.3.1986. godine, a iza sebe je ostavio zaostavtinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat. parc.192/3 KO V.B. Pok. S. je zajedno sa svojom decom potpisao 21.12.1983. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom. Pred Optinskim sudom u V.B. 16.10.1986. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavtina pok. S. Ostavioevi naslednici i to sin D. i erke L.. i V.R., dali su naslednike izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok. L.S., i predloili da se imovina raspodeli na taj nain kako je naznaeno u naznaenom pismenu naslovljenom kao testament, to je sud prihvatio, doneo rasporedno reenje pod brojem O.141/86 od 16.10.1986. godine i za naslednike zaostavtine pok. L.S. oglasio po osnovu Zakona L.., V.R. i L.D. na odreenim delovima. U obrazloenju reenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavtinu pok. L.S. Pri ovako utvrenom injeninom stanju prvostepeni sud nalazi da naznaeno pismeno pok. S. ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski, ni olografski, ni pred svedocima. Vetaenjem od strane vetaka grafologa utvreno je da je potpis pok. S. na testamentu autentian. Stoga je sud naao da je tubeni zahtev tuioca neosnovan, da se ne radi o testamentu, ve o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, koji nije sudski overen, ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga, pa je stoga tubeni zahtev odbio kao neosnovan. Po oceni Okrunog suda, prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio injenino stanje i u skladu sa utvrenim injeninim stanjem doneo ispravnu odluku. Istina, prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta, sudskog, olografskog, pred svedocima i dr., to se moe prihvatiti jer utvreno injenino stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. Svojeruno, a to je utvreno putem vetaenja, ali isti nije on i napisao, pa ne moe ispunjavati uslove za svojeruni testament, niti pak za neki drugi testament. Meutim, ono to je bitno za reenje ove pravne stvari je i injenica da je pokojni S., umro 7.3.1986. godine. Prema l. 130. ranijeg (tada vaeeg) Zakona o nasleivanju propisano je da zaostavtina umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. U toku voenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S. nije bilo isticanja da naznaeno pismeno ispunjava uslove za testament, pa je sud zaostavtinu raspravio na osnovu Zakona. Zaostavtina je raspravljena, uesnici su oglaeni za naslednike na odgovarajuim delovima, a prema l. 139. ranijeg Zakona o nasleivanju, predvieno je da "pravo zahtevati zaostavtinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom draocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za draoca stvari i zaostavtine, a najdalje za deset godina raunajui za zakonskog naslednika od smrti ostavioeve, a za testamentalnog naslednika od proglaenja testamenta". Pokojni S. je umro 7.3.1986. godine a tuilac je podneo tubu dana 10. jula 2006. godine, dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca. Iz toga proizilazi da tuilac praktino nema pravo traiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavtini pokojnog S. Osim toga, imovina je ve raspravljana po osnovu Zakona, a ne po osnovu testamenta pa se ne moe ni traiti utvrivanje nitavosti testamenta jer isti praktino ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament. (Presuda Optinskog suda u Kraljevu P.br. 259/07 od 22.5.2008. godine i Presuda Okrunog suda u Kraljevu G.br. 2070/08 od 25.11.2008. godine)

Meu svim tuiocima po tubi za utvrivanje nitavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes, nasledno-pravnog karaktera. To znai da se tubeni zahtev mora reiti prema svima na jednak nain, tj. o jedinstvenim materijalnim suparniarima. Oni su jedinstveni tuioci pod utvrenim uslovima. (Iz reenja Okrunog suda u Prizrenu, G. 498/95 od 26.12.1995.god .)
- 63 -

128.

NASLEDNO PRAVO

NITAVOST ZAVETANJA ZBOG ZAVETAJNE NESPOSOBNOSTI (lan 156. Zakona o nasleivanju)

129.
Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno liena poslovne sposobnosti. Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blai kriterijumi od onih koji vae za optu poslovnu sposobnost, a odreeni su lanom 79. Zakona o nasleivanju kao sposobnost za rasuivanje. To je takvo duevno stanje kod zavetaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni znaaj svojih postupaka, tj. da zna ta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je ua od poslovne sposobnosti, tako da nije bitno da li je zavetalac imao optu poslovnu sposobnost, ve je bitno da je bio testamentalno sposoban. Tako i za lica koja nisu potpuno liena poslovne sposobnosti, postoji pretpostavka da su sposobna za rasuivanje. Iz obrazloenja: to se tie testamentalne sposobnosti, alba nije osnovana, a ovo iz razloga to se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blai kriterijumi od onih koji vae za optu poslovnu sposobnost, i oni su odreeni lanom 79. ZON-a kao sposobnost za rasuivanje, to znai takvo duevno stanje kod zavetaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni znaaj svojih postupaka, tj. da zna ta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka, pa je u tom smislu testamentalna sposobnost ua od poslovne sposobnosti, tako da nije bitno da li je zavetalac imao optu poslovnu sposobnost, ve je bitno da je bio testamentalno sposoban. Tako za lica koja nisu potpuno liena poslovne sposobnosti, postoji pretpostavka da su sposobna za rasuivanje (l. 156. i 166. ZON-a). (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1161/04 od 12.02.2004. god.)

130.
Testament je nitav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sainjavanja bilo takvo da nije odraavalo njegovu pravu volju. Iz obrazloenja: Obe pobijane presude niestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrenom injeninom stanju da je ostaviteljica sada pok. K. dana 14. septembra 1992. godine sainila testament, kojim svoju imovinu ostavlja tuenoj prvog reda. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrivanja valjanosti tog testamenta. U postupku je utvreno da je testatorka jo znatno ranije pre sainjenja ovog spornog testamenta dana 18. maja 1987. godine sainila testament kojim imovinu ostavlja bratu I., odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga to on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije nita nasledio iza roditelja. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sainjenja spornog testamenta tj. dana 26. septembra 1992. godine i u bolnicu je bila primljena 21. septembra 1992. godine. Bolovala je od malignog tumora glave, pankreasa sa metastazama, a prema nalazu vetaka hirurga koji je nju leio (izvrio hirurku intervenciju) i dva vetaka neuropsihijatra, u vreme sainjenja
- 64 -

NASLEDNO PRAVO

testamenta bila je u opte tekom stanju organizma, jako anemina i sa tekim poremeajima metabolizma. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem unog sadraja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sainjenja spornog testamenta, jer nije mogla da shvati stvarni i pravni znaaj svoje izjave volje. Prema nalazu strunih vetaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri emu nagonsko afektivno ponaanje potiskuje racionalno ponaanje. Pri takvom stanju stvari sudovi su zakljuili da stanje svesti testatorke u kritino vreme kad je sainila sporni testament je bilo takvo da nije odravalo njenu pravu volju, pa su tuioci imali graansko-pravno ovlaenje da u sudskom postupku trae ponitaj osporenog testamenta. Za takvo presuenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i briljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno, o emu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili injenino stanje, i zato smatraju da su utvrene injenice istinite i zato je tubeni zahtev tuilaca osnovan. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1654/99 od 03.05.2000. god.)

KADA JE ZAVETANJE RULJIVO (lan 164. Zakona o nasleivanju)

131.
Rok za podnoenje tube za ponitenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode, na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja vae za rokove zastarelosti. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, prema stanju u spisima, usmeni testament pokojne N.G. sainjen je u korist tuenih i proglaen na zapisniku kod nadlenog Optinskog suda dana 25.05.1994. godine.Zaostavtina ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom reenjem istog Optinskog suda dana 27.06.1994. godine.Zakonski zastupnik tuioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19.12.1994. godine, kada je uloio albu protiv ovog reenja.. Reenjem nadlenog Okrunog suda od 07.02.1995. godine prvostepeno reenje je ukinuto. U ponovnom postupku Optinski doneo je reenje dana 1.3.1995. godine, kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavtine pokojne N.G. i Optinu P. uputio na parnicu radi osporavanja pravne vanosti usmenog testamenta ostavilje. Navedeno reenje zakonski zastupnik Optine P. je primio 24.10.1997. godine, a tubu radi nitavosti usmenog testamenta podneo 09.01.1998. godine. Kod takvog injeninog stanja, niestepeni sudovi su nali da je tuba nedozvoljena, jer je podneta po proteku roka iz lana 77. Zakona o nasleivanju, koji je u to vreme bio u primeni. Prema stavu drugostepenog suda, rok iz lana 77. primenjenog Zakona o nasleivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti. Vrhovni sud nalazi da je stanovite drugostepenog suda pravilno. Iz spisa proizilazi da je tuilac traio ponitaj usmenog testamenta pokojne N.G. zbog nedostatka oblika. Odredbom lana 77. navedenog Zakona o nasleivanju, koji se u ovom sluaju primenjuje na osnovu lana 237. vaeeg Zakona o nasleivanju, s obzirom na datum sainjavanja testamenta, propisa- 65 -

NASLEDNO PRAVO

no je da ponitenje testamenta zbog nedostatka oblika moe traiti posle otvaranja naslea samo lice koje ima pravni interes, i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament, a najdalje za deset godina od proglaenja testamenta. Rok od godine dana ne moe poeti da tee pre proglaenja testamenta. Po shvatanju ovog suda, radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode, ijim protekom se gubi pravo za traenje ponitaja testamenta zbog nedostatka oblika. S obzirom na takvu njegovu prirodu, iskljuena je mogunost prekida i zastoja, koji vae za zastarne rokove. Stoga su revizijski navodi o pogrenoj primeni materijalnog prava neosnovani. Budui da se radi o materijalno-pravnom roku, a ne procesnom, trebalo je tubeni zahtev odbiti kao neosnovan. Okolnost to je prvostepeni sud tubu odbacio, ne ini takvu bitnu povredu odredaba parninog postupka zbog koje bi pobijano reenje moralo biti ukinuto, jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka, nema pravo na traenu sudsku zatitu. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnoenje tube za ponitaj testamenta zbog nedostatka oblika. Zato nisu od znaaja navodi revidenta da je tuba podneta u roku oznaenom u reenju suda kojim je upuen na ovu parnicu. ( Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 970/06 od 08.11.2007. godine )

132.
Razloge nitavosti zavetanja moe isticati svako zainteresovano lice, a razloge ruljivosti zavetanja moe isticati samo pravno zainteresovano lice. Iz obrazloenja: Tuilja je sestra od tetke ostavioca. Njena pok. majka i majka ostavioca su roene sestre ( od istog oca i majke ). Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali. Tuena je bila brana supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. Ostavilac u trenutku sainjenja zavetanja nije bio potpuno lien poslovne sposobnosti. U vezi sa takvim injeninim stanjem, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da tuilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu, jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. Ovo proizilazi iz odredbe lana 15. Zakona o nasleivanju - ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili nee da naslede, brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu. Ostavilac u trenutku sainjenja zavetanja nije bio potpuno lien poslovne sposobnosti, to ini da se u konkretnom sluaju ne radi o nitavosti u smislu lana 156. Zakona o nasleivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuivanje potpuno lien poslovne sposobnosti i na nju se moe pozvati svako zainteresovano lice ). S obzirom na osnov tubenog zahteva za ponitaj zavetanja, re je o ruljivosti zavetanja, u smislu lana 164. Zakona o nasleivanju, a ponitaj zavetanja zbog ruljivosti moe zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu lana 165. navedenog Zakona ). Za razliku od nitavosti (apsolutne nitavosti), kod koje razloge nitavosti moe isticati svako zainteresovano lice, kod ruljivosti (relativne nitavosti) razloge moe isticati samo pravno zainteresovano lice. Pravni interes, koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica, ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na naslee da nema testamentalnog naslednika. S obzirom da ostavioevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca, tuena kao brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu i po zakonu iskljuuje tuilju iz zakonskog reda nasleivanja. Zbog svega navedenog, tuilja nema pravni interes da zahteva ponitaj spornog sudskog zavetanja kojom je za naslednika imenovana tuena, tim pre to tuilja i nije u krugu nunih naslednika, u smislu lana 39. Zakona o nasleivanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5452/2000 od 30.05.2001. god.)
- 66 -

NASLEDNO PRAVO

KO MOE ZAHTEVATI PONITAJ ZAVETANJA ZBOG RULJIVOSTI (lan 165. Zakona o nasleivanju)

Aktivna legitimacija za ponitaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleivanja bilo pozvano na naslee kada ne bi bilo testamenta, ukljuujui lice iskljueno iz naslea, odn. lieno nunog dela kao i svako drugo lice koje uini verovatnim da bi mu usled ponitenja testamenta pripala neka korist iz zaostavtine. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1393/04 od 23.12.2004. god.)

133.

134.
Za razliku od nitavosti zavetanja, kod koje razloge nitavosti moe isticati i svako zainteresovano lice, kod ruljivosti razloge moe isticati samo pravno zainteresovano lice. Pravni interes, koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica, ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na naslee da nema testamentalnog naslednika. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da je tuilja sestra od tetke ostavioca, jer su njena pok. majka M.T. i majka ostavioca pok. D.M. roene sestre, dakle od istog oca i majke. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali. Tuena je bila brana supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. U trenutku sainjenja zavetanja ostavilac nije bio potpuno lien poslovne sposobnosti. Na osnovu takvog injeninog utvrenja niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da tuilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu, jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. Ovakav zakljuak proizilazi iz odredbe lana 15. Zakona o nasleivanju, kojom je propisano da ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili nee da naslede, brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu. S obzirom da ostavilac u trenutku sainjenja zavetanja nije bio potpuno lien poslovne sposobnosti, to znai da se u konkretnom sluaju ne radi o nitavosti u smislu lana 156. Zakona o nasleivanju, koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuivanje potpuno lien poslovne sposobnosti i na nju se moe pozvati svako zainteresovano lice. Imajui u vidu osnov tubenog zahteva za ponitaj zavetanja, re je o ruljivosti zavetanja u smislu lana 164. Zakona o nasleivanju. Ponitaj zavetanja zbog ruljivosti moe zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno lanu 165. navedenog Zakona. Za razliku od nitavosti (apsolutne nitavosti) kod koje razloge nitavosti moe isticati svako zainteresovano lice, kod ruljivosti (relativne nitavosti), razloge moe isticati samo pravno zainteresovano lice. Pravni interes, koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica, ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na naslee da nema testamentalnog naslednika. U pogledu reenog, a s obzirom na utvrenje u postupku da ostavioevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca, tuena kao brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu i po zakonu iskljuuje tuilju iz zakonskog reda nasleivanja. Sa svega navedenog tuilja nema pravni interes da moe zahtevati ponitaj spornog sudskog zavetanja kojom je za naslednika imenovana tuena, ovo tim pre to tuilja nije ni u krugu nunih naslednika u smislu lana 39. Zakona o nasleivanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5452/00 od 30.05.2001. god.)
- 67 -

NASLEDNO PRAVO

RULJIVOST ZAVETANJA ZBOG ZAVETAJNE NESPOSOBNOSTI (lan 166. Zakona o nasleivanju)

135.
Zavetanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zavetaoca u vreme njegovog sainjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuivanje zavetalac nije mogao da izrazi svoju volju. Takvo zavetanje je ruljivo. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zavetanjem od 30.04.2005. godine, sainjenim pisaom mainom, raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tuene. Lino je diktirao tekst zavetanja, proitao ga i potpisao, nakon ega su zavetanje potpisali i svedoci. Autentinost potpisa testatora je proverena vetaenjem. Tekst zavetanja je otkucan na istoj maini bez vaenja papira. Tuioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upueni na parnicu radi dokazivanja nepunovanosti zavetanja. Na takvo injenino stanje, pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zavetanje, sainjeno u formi zavetanja pred svedocima (tzv. alografski testament) i da su prilikom njegovog sainjavanja u potpunosti potovani zakonski uslovi, propisani lanom 85. Zakona o nasleivanju za ovaj oblik zavetanja. Meutim, osnovano se revizijom ukazuje da niestepene odluke ne sadre razloge o zavetajnoj sposobnosti pokojnog, iako je tubom pored ostalog, osporena punovanost zavetanja i po ovom osnovu. Naime, tubom i na raspravi osporena je sposobnost zavetaoca za rasuivanje i ukazano da zavetanje ne predstavlja izraz volje pokojnog, dugogodinjeg i leenog zavisnika od alkohola. Relevantna odredba: Ruljivo je zavetanje lica koje je u trenutku njegovog sainjavanja bilo nesposobno za rasuivanje - lan 166. Zakona o nasleivanju. Zavetanje je strogo formalni akt, koji ima za cilj obezbeenje volje lica da raspolae svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zavetaoca u vreme sainjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuivanje on nije mogao da izrazi svoju volju. Bez znaaja je, pri tome, postojanje ili nepostojanje sudske odluke o liavanju poslovne sposobnosti, kao i da li je zavetalac bio nesposoban za rasuivanje iz trajnih ili privremenih razloga. U svakom sluaju, zbog nesposobnosti za rasuivanje zavetaoca u vreme sainjavanja testamenta, zavetanje ne proizvodi pravno dejstvo. Kako niestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zavetaoca u vreme sainjavanja zavetanja, zbog nedostataka razloga o odlunim injenicama, pobijana odluka je zahvaena bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. Bez obzira to je zavetanje sainjeno u zakonskom obliku i formi, niestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tuioce kao jedinstvene suparniare u smislu lana 204. Zakona o parninom postupku. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e ispitati da li je tuba za ponitaj zavetanja zbog zavetaoeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz lana 169. Zakona, te - ukoliko jeste - da li su ispunjeni zakonski uslovi iz lana 166. Zakona za ponitaj zavetanja po ovom osnovu. To su preduslovi za donoenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1179/08 od 27.05.2009. godine)
- 68 -

NASLEDNO PRAVO

136.
Zavetalac mora biti pismen, odnosno mora znati da ita i pie to predstavlja uslov za punovanost pismenog zavetanja pred svedocima. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju stranke su roena braa. Njihov otac, sada pok. S. R. biv. iz N... je sainio pismeno zavetanje pred svedocima 20. 3. 2003. godine, koje je proglaeno u Optinskom sudu u N... dana 30. 6. 2003. godine u predmetu O. br. 1401/03. Tim zavetanjem sada pok. S. je tuiocu ostavio u naslee drugi sprat porodine kue sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kunog placa, kao i nepokretnu imovinu u selu S... a tuenom B. je ostavio u naslee prvi sprat porodine kue u N... sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju, deo kunog placa i nepokretnosti u selu S..., kao i sve pokretne stvari pokustvo i alat i radionicu za preradu trske. Njihov otac je umro 7. 5. 2003. godine, i u ostavinskom postupku pred Optinskim sudom u N... O. br. 1401/03 doneto je reenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavtine a tuilac upuen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu vanost pismenog zavetanja. U toku postupka vetak Z. je dao miljenje da sada pok. S. nije bio sposoban za rasuivanje kada je sainio zavetanje. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje prvostepeni sud je zakljuio da je zavetanje bez pravne vanosti jer prema l. 166. Zakona o nasleivanju zavetanje je ruljivo ukoliko ga je sainilo lice koje u trenutku njegovog sainjavanja nije bilo sposobno za rasuivanje. Osnovano se albom tuenog ukazuje da se pobijana presuda zasniva iskljuivo na dopunskom nalazu i miljenju vetaka od 17. 10. 2006. godine, kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz vetaka od 24. 4. 2006. godine, a kojim vetak daje sada sasvim suprotno miljenje od prvobitnog nalaza. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i miljenje vetaka od 24. 4. 2006. godine kojim je vetak dao miljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upuuju da je u vreme sainjavanja spornog zavetanja pok. S. bolovao od trajnog ili privremenog duevnog oboljenja, privremene duevne poremeenosti ili zaostalosti u duevnom razvoju. Tim nalazom je objasnio da je pok. S. bolovao od zloudnog tumora plua, ali da postojei podaci ne upuuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihiko stanje, te da je u vreme sainjavanja zavetanja pok. S. bio sposoban za rasuivanje. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije vetak daje svoj novi nalaz i miljenje od 17. 9. 2006. godine, navodei da se sa znaajnom verovatnoom moe tvrditi da sada pok. S. u vreme zakljuenja spornog zavetanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju. Pri izradi ovog nalaza vetak citira medicinsku dokumentaciju koja je sluila kao osnov za vetaenje i analizom te dokumentacije moe se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potie iz perioda posle sainjavanja spornog zavetanja. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar - novembar 2002 godine. Nalaz i miljenje vetaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrivanju injenica od znaaja za odluivanje po tubenom zahtevu. Meutim, u spisima predmeta postoje dva razliita nalaza i miljenja jednog istog vetaka, bez obzira to je drugi nalaz i miljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije, ali ona uglavnom potie iz perioda nakon sainjavanja zavetanja. To sve ukazuje da injenino stanje nije potpuno i pravilno utvreno. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fiziko i psihiko stanje ostavioca u vreme sainjavanja testamenta bilo takvo da ga je inilo nesposobnim da shvati znaaj i posledice sainjavanja zavetanja. Ovo stoga to vetak ni u svom nalazu i miljenju od 17. 9. 2006. godine, ne daje izriito izjanjenje o sposobnosti sada pok. S. da saini zavetanje, ve vetak govori o "znaajnoj verovatnoi" i "postojanju mogunosti", a to svakako ne moe biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zavetaoca.
- 69 -

NASLEDNO PRAVO

Uslov za punovanost pismenog zavetanja pred svedocima je da zavetalac zna da ita i pie i propisan je sa ciljem obezbeenja autentinosti volje ostavioca koji itanjem moe proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sainio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja.Uloga svedoka pismenog zavetanja je da potvrdi autentinost ostavioevog potpisa ali i njegove izjave da zavetanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz l. 166. Zakona o nasleivanju za ponitaj zavetanja i da li je sada pok. S. bio sposoban za rasuivanje u trenutku sainjavanja zavetanja, ili iz l. 167. istog Zakona kojim se regulie ruljivost zavetanja, a imajui u vidu njegovo telesno stanje. (Presuda Optinskog suda u Niu P. 5783/03 od 28. 9. 2007. godine i Reenje Okrunog suda u Niu G. 5158/07 od 21. 1. 2008. godine)

RULJIVOST ZAVETANJA ZBOG MANA ZAVETAOEVE VOLJE (lan 167. Zakona o nasleivanju)

137.
Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog reenja to to uesnica u postupku za raspravljanje zaostavtine u albi istie da ima pravo na trokove sahrane od naslednika ostavioca. Jer - uesnici su istim reenjem upueni na parnicu, a nisu istim oglaeni za zakonske naslednike na zaostavtini. Iz obrazloenja: Uesnica u albi - pobijajui prvostepeno reenje od maja meseca 2004. godine - istie da trai trokove sahrane. To je bez uticaja na pravilnost pobijanog reenja - po shvatanju Okrunog suda - zato to uesnici koji su upueni na parnicu nisu oglaeni pobijanim reenjem za zakonske naslednike na zaostavtini pokojnog. Po navedenom reenju oni nita nisu nasledili, ve su samo upueni na parnicu da dokau da svojeruni testament koji je sainio ostavilac, ne proizvodi pravno dejstvo, jer nije sainjen dobrovoljno. (Iz reenja Okrunog suda u Niu, G. 172/2006 od 18.01.2006. godine )

ROK ZA PONITAJ ZAVETANJA ZBOG ZAVETAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (lan 169. Zakona o nasleivanju)

138.
Rok u kome se moe traiti ponitaj testamenta (zbog nedostatka forme) tee od dana saznanja za testament, ali ne pre proglaenja testamenta. Zastarevanje se prekida ne samo podnoenjem tube, ve i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5157/97)
- 70 -

NASLEDNO PRAVO

ROK ZA PONITAJ ZAVETANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (lan 170. Zakona o nasleivanju)

139.
Tuba za ponitaj testamenta zbog nedostatka oblika moe se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament, ali ne pre njegovog proglaenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 7515/98 od 10.06. 1999. god.)

140.
Ponitaj testamenta zbog nedostatka oblika moe se traiti u objektivnom roku od 10 godina. U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava, a ne zastarni, pa o njemu sud vodi rauna po slubenoj dunosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 4953/95 od 15.11. 1995. god.)

DOKAZIVANJE UNITENOG, IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVETANJA (lan 171. Zakona o nasleivanju)

141.
Uniten, izgubljen, sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovanog testamenta ako se ispune uslovi iz lana 171. Zakona o nasleivanju, a teret dokazivanja njegove punovanosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. Iz obrazloenja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvreno je, a to utvrenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud, da je pok. suprug tuilje u formi pismenog testamenta pred svedocima, izrazio svoju poslednju volju tako to je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj. tuilji, da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na odreenom mestu u njegovoj kui, gde je stajao i gde ga je tuilja, kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu, kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora, koji je odstranjen u meuvremenu od njegovog sainjenja do uzimanja od strane tuilje, tako to je deo listova sa svih primeraka testamenta odseen, skraen u delu gde je pri dnu stranice iza sadrine testamenta bio potpis testatora. Nije se moglo utvrditi ko je to uinio i kad je to uinio. Zakon o nasleivanju koji je vaio u vreme sainjenja spornog testamenta, u svom lanu 78. odreuje stroge uslove da izgubljeni, sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovanog testamenta. To su materijalnopravne injenice nune za postojanje prava naslea lica koje se na takav testament poziva. Testament moe, shodno pomenutom lanu 78. Zakona o nasleivanju, da proizvede dejstvo punovanog testamenta pod uslovima: 1. ako tuilac dokae i sud utvrdi da je testament postojao; 2. ako tuilac dokae i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu, i u kome od tih propisanih
- 71 -

NASLEDNO PRAVO

oblika; 3. ako tuilac dokae i sud utvrdi da je tim testamentom tuilac odreen za naslednika; 4. ako tuilac dokae i sud utvrdi da je testament uniten sluajno ili radnjom drugog lica (tj. ne od testatora) ili da je izgubljen, sakriven ili zaturen i, ukoliko se to dogodilo za ivota ostavioca, da se dogodilo bez njegovog znanja. S obzirom na iznete uslove potrebne po lanu 78. Zakona o nasleivanju, utvreno stanje injenica iz napadnute prvostepene odluke, a koje je u svemu prihvaeno i od strane drugostepenog suda, bilo je dovoljno za reenje spora u ovom predmetu. Postojanje pismena u kojem je sadrana poslednja volja pokojnog supruga tuilje kao testatora, s potpisima svedoka na njemu, uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta, izuzev potpisa testatora, oznaava nesumnjivo uz sve ostale dokaze, koji potvruju vreme sainjavanja testamenta, lice koje je sainilo testament, motive za takvo raspolaganje testatora, kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih taaka 1, 2. i 3. Meutim, uslov iz take 4. nije ispunjen, a bez njega nije bilo mogue udovoljiti tubenom zahtevu onakvom kakvim ga je tuilja opredelila. Ona naime nije uspela da dokae da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadrana poslednja volja njenog pok. supruga, rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba lana 78. Zakona o nasleivanju, da je takvo stanje stvari nastalo sluajem ili radnjom nekog drugog lica, bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja, bilo po njegovoj smrti. To to je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sainjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugaiji ishod spora, to se inae revizijom pogreno istie, jer bi u meuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa, bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga dolo bilo sluajem, bilo radnjom nekog drugog lica, s tim to ukoliko bi to bilo za ivota ostavioca, bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao, poto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje, predstavljalo praktino opoziv njegove poslednje volje. Prema odredbi lana 221a Zakona o parninom postupku, kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne moe sa sigurnou da utvrdi neku injenicu, o postojanju injenice zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokae onu injenicu koja joj ide u prilog. Kako je tuilja bila u obavezi da dokae da je naknadno odseeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao sluajem ili radnjom nekog drugog lica, bilo za ivota ostavioca, ali bez njegovog znanja, bilo posle njegove smrti - i kako te injenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati, to nije bilo druge, do da se odlui o sudbini njenog zahteva, na nain na koji su to niestepeni sudovi uinili, pa je Vrhovni sud reviziju tuilje odbio kao neosnovanu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6688/98 od 27.01.1999. god.)

142.
Kad zainteresovano lice dokae da je zavetanje postojalo, da je uniteno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sainjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokae sadrinu zavetanja, zavetanje koje je uniteno, izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zavetaoca, ali bez njegovog znanja i volje proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloenja: Tuilja je tubenim zahtevom traila da se utvrdi prema tuenoj da je sada pokojni R. D. sainio svojeruni testament u toku marta meseca 1996. godine, koji je u meuvremenu izgubljen. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. R. D. u toku marta meseca 1996. godine nije ostavio nikakav testament pa je tubeni zahtev odbijen kao neosnovan. Protiv navedene presude tuilja je izjavila albu. Drugostepeni sud je albene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo. Po miljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2.
- 72 -

NASLEDNO PRAVO

taka 14. Zakona o parninom postupku, jer izmeu ostalog, postoji protivrenost izmeu obrazloenja presude i sadrine spisa i izvedenih dokaza. Posebno sud nije cenio sa naroitom panjom i preciznou izjavu sasluanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kui sada pokojni R. D. i u vitrini je video neto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R. D. i da mu je tada pokojni R. D. rekao da tuilja kao vanbrana supruga treba da isti u kafani, i da treba da ide u sud da "to" overe. U ponovnom postupku sud e u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka . (Iz presude Okrunog suda u aku, G. 192/98 od 08.09.1998. god.)

POJAM OPOZIVA (lan 176. Zakona o nasleivanju)

143.
Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovanog testamenta, opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uniti izjavu o opozivu testamenta. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je sada pok. S. P. iz V.., umro 20.07.1997. godine, da je sudskim testamentom sainjenim pred prvostepenim sudom 19.4.1993. godine pod R. br. ___/93 zavetao svoju nepokretnu imovinu tuenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V... Ovaj testament je proglaen u ostavinskom postupku iza pok. S. na dan 10.10.1997. godine. Pok. S. je potom sainio jo dva sudska testamenta, i to jedan 21.05.1993. godine, a drugi 13.7.1993. godine, koji u ostavinskom postupku, a ni kasnije u ovoj parnici, nisu prezentirani sudu. Prvostepeni sud je, u nedostatku pismenih isprava o zavetanjima od 21.05.1993. godine i 16.07.1993. godine, iz iskaza sasluanih svedoka, utvrdio da je testamentom od 21.05.1993. godine pok. S. opozvao testament od 19.04.1993. godine, na koji se poziva tuenik, i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok. M. i bratu, tuiocu P. a da je poslednjim testamentom pok. S. imovinu vratio na svoje ime, izjavivi u testamentu da e imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu. Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok. S. oigledno unitio poslednja dva testamenta, prvostepeni sud dalje zakljuuje da je na taj nain, u smislu l. 101. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, u daljem tekstu: Zakon), pok. S. osnaio prvi testament. Kod ovakvog stanja stvari, za sada nije pouzdan zakljuak da, u konkretnom sluaju, ima mesta primeni odredbe lana 101. stav 2. Zakona, po kojoj ako je zavetalac unitio docniji testament, raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokae da zavetalac to nije hteo, sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16.07.1993. godine, date u formi sudskog testamenta. Po nalaenju Okrunog suda, navedena zakonska odredba regulie onu situaciju kada postoje dva testamenta sa razliitom sadrinom, a zavetalac je unitio docniji testament. U konkretnom sluaju, za sada se ne bi moglo zakljuiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i treeg), od kojih je poslednji uniten voljom testatora, poto je izjava od 16.07.1993. godine, po svemu sudei, samo po formi testament, budui da se istom, prema utvrenom injeninom stanju u stvari i ne vri raspored imovine za ivota, ve po svojoj sadrini predstavlja opoziv pret- 73 -

NASLEDNO PRAVO

hodna dva testamenta, i stoga, sve i da je testator unitio izjavu o opozivanju testamenta, inae datu u formi testamenta, po miljenju Okrunog suda, raniji testament ponovo ne dobija snagu, sve da je to bila i volja testatora. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe lana 100. stav 2. Zakona, jer ona govori o opozivu testamenta (po sadrini), a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta, tako da je za punovano zavetanje sa sadrinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predvienoj za punovanost testamenta. U ponovnom postupku prvostepeni sud e polazei od sadrine izjave od 16.07.1993. godine, date u formi sudskog testamenta, oceniti, u smislu gore navedenih primedbi, da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta, kako bi bio u mogunosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu G. br. 728/04 od 26.04.2004. god.)

ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVETANJA (lan 177. Zakona o nasleivanju)

144.
Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doivotnom izdravanju, kada ugovorai kasnije zakljue punovaan ugovor o poklonu, ako ugovorne strane nastave da se ponaaju kao da i dalje vai raniji ugovor o doivotnom izdravanju, ako nisu na nesumljiv nain izrazile volju da izvre novaciju ranije zakljuenog ugovora. Iz obrazloenja: Iz utvrenih injenica proizilazi da je majka stranaka zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju kao primalac izdravanja sa tuenom i njenim suprugom kao davaocima izdravanja 1958. godine. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude, a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju, davaocima izdravanja na ravne delove odloena je do smrti primaoca izdravanja. Ugovor o doivotnom izdravanju je u celosti izvren. Nakon zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju sada pokojna majka stranaka zakljuila je pismene ugovore o poklonu u 1982. i 1983. godini, kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuenoj i to pored imovine vlasnitvo njenog supruga i oca stranaka, i imovinu koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju. Nakon zakljuenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da ivi u zajednikom domainstvu sa tuenom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvravali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdravanja do smrti primaoca izdravanja. Na osnovu tako utvrenih injenica pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev tuilje da se utvrdi da je zakljuenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nuni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doivotnom izdravanju. Neosnovano u reviziji tuilja istie da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili, jer je zakljuenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zakljuen ugovor o doivotnom izdravanju za spornu imovinu. Kod injenice da je tuena sa sada pokojnom majkom prvobitno zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju, a nakon toga ugovore o poklonu iji su predmet bile iste nepokretnosti, proizalo bi da su ugovorne strane izvrile novaciju ugovora. Meutim , volja da se izvri prenov u smislu lana 349. Zakona o obligacionim odnosima, ne moe se pretpostavljati, ve
- 74 -

NASLEDNO PRAVO

mora biti nesumnjivo izraena. Polazei od okolnosti da zakljuenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv nain izrazile volju da izvre prenov ranije zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju, te imajui pri tom u vidu i injenicu da su ugovorne strane i nakon zakljuenja ugovora o poklonima nastavile da se ponaaju kao da i dalje vai raniji ugovor o doivotnom izdravanju, jer je tuena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdravanja, a ova je to prihvatila, to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doivotnom izdravanju, dok je svrha naknadno zakljuenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajui pravni osnov za prenos svojine na tuenu za ivota primaoca izdravanja. Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parninih stranaka i tuene bila da sporna imovina pripadne tuenoj, bilo po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju, bilo po osnovu ugovora o poklonu, stekli su se zakonski uslovi da tuena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju, pa je s toga neosnovano isticanje tuilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato to joj je zakljuenim ugovorima o poklonu povreen nuni deo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2694/02 od 22.01.2003. god.)

145.
Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu, osim ako se dokae da zavetalac to nije hteo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3421/94)

RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREENOM STVARI ILI PRAVOM (lan 178. Zakona o nasleivanju)

146.
Dejstvo opoziva ranije sainjenog zavetanja ima docnije raspolaganje zavetanom stvari od strane zavetaoca ugovorom o doivotnom izdravanju. Opozvano zavetanje ne stupa na snagu ni u sluaju ponitaja ugovora o doivotnom izdravanju. Iz obrazloenja: Tubenim zahtevom tuilja je traila da se naznaeno reenje istog suda oglasi nitavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju, te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29.03.2000. godine, a to su tuene dune priznati i trpeti i dozvoliti uknjibu prava imovine navedene u testamentu u zemljinim i drugim javnim knjigama. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan. Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku, koje se navodima albe tuilje ne dovodi u sumnju, sada pokojni imenovani - brat tuilje a otac tuenih, za ivota je ostavio pomenuti testament, kojim je tuilji ostavio u naslee zemljite i kuu. Posle toga, isti pokojni je sa tuiljom zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju.
- 75 -

NASLEDNO PRAVO

Prema odredbi lana 178. Zakona o nasleivanju, zavetaoevo raspolaganje individualno odreenom zavetalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zavetanja te stvari ili prava. Imajui to u vidu, zakljuenjem ugovora o doivotnom izdravanju sa tuiljom primalac izdravanja, odnosno zavetalac- pokojni opozvao je zavetanje koje je ranije sainio u korist tuilje. Ponitajem ugovora o doivotnom izdravanju u parnici po tubi zakonskih naslednika primaoca izdravanja opozvano zavetanje ne stupa ponovo na snagu, pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tubeni zahtev tuilje kojim ona trai pravo naslea po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29.03.2000. godine. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. 1104/08 od 27.11.2008. godine)

147.
Zavetanje pred svedocima nije opozvano docnije zakljuenim ugovorom o doivotnom izdravanju, iji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina, ako se u sudskom sporu po tubi zakonskih naslednika primaoca izdravanja utvrdi da je ugovor o doivotnom izdravanju nitav. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2155/05 od 28.09.2005. god.)

OPOZIV (lan 192. Zakona o nasleivanju)

148.
Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu, ustupilac moe zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za ivota. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku, krajnju nezahvalnost potomka i moe postojati ako bi potomak sa umiljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu, uvredu asti, oduzeo mu ivot ili mu otetio imovinu ili bi takva dela bila uinjena nekom ustupiocu bliskom licu (branom drugu, deci, roditeljima). Iz obrazloenja: Tuilac u parnici trai opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, navodei da je tueni fiziki ruinirao njegov ivotni prostor presecanjem dovoda elektrine energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi. Tuilac, uz to, tvrdi da tueni izbegava kontakt sa njim, da ga vrea iznosei razne neistine i izazivajui situacije koje naruavaju njegovo zdravlje. Po miljenju tuioca, to su sve razlozi da se zakljueni sporazum opozove. U postupku je, meutim, utvreno da navodi tuioca koji se tiu opisanog ponaanja tuenog nisu tani tj. da tueni nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac moe zahtevati da mu potomak vrati sve to je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu - lan 192. stav 1. Zakona o nasleivanju. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku, krajnju nezahvalnost potomka, koja moe postojati npr. ako bi potomak sa umiljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu, uvredu asti, oduzeo mu
- 76 -

NASLEDNO PRAVO

ivot ili mu otetio imovinu, ili bi takva dela bila uinjena nekom ustupaocu bliskom licu (branom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponaanju tuenog u konkretnom sluaju tuilac nije dokazao. Niestepeni sudovi su zbog toga pravilno zakljuili da tubeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, zakljuen izmeu stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac moe pobijati i kao ruljiv pravni posao, znai zbog postojanja mana u volji. Meutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao ruljivog pravnog posla zbog mana u volji tuioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zakljuenje tog ugovora) ne utie na pravilnost donete presude, jer u ovom sluaju tuilac nije traio ponitaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za ivota ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono to je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdravanje odreeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za ivota. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono to je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu moe tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom sluaju da oceni uzevi u obzir sve okolnosti sluaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to moe predstavljati grubu neblagodarnost. I ruan i grub postupak zanemarivanja dunosti, potovanja, grubo zanemarivanje pruanja panje roditelju moe biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponaanje za roditelje predstavlja, u smislu obiaja, tee ogreenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktiko pitanje o kome sud zakljuuje cenei ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih obiaja. Iz obrazloenja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za ivota moe se pobijati iz optih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predvienim zakonom (lan 119. Zakona o obligacionim odnosima). Meutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono to je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdravanje odreeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupioeve, ija mu je isplata naloena istim poslom (lan 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleivanju). U ovom sluaju tuilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, koji je 7. marta 1994. godine zakljuila sa tuenom kao potomkom, temelji, izmeu ostalog, i na injenicama da tuena pokazuje grubu neblagodarnost prema tuilji, te da je ak i fiziki maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu moe okarakterisati grubom nezahvalnou, to treba sud u svakom konkretnom sluaju da oceni uzevi u obzir sve okolnosti tog sluaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zakljuivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od znaaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to moe predstavljati grugu neblagodarnost. I ruan i grub postupak zanemarivanja dunosti, potovanja, grubo zanemarivanje pruanja panje roditelju moe biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponaanje za roditelje predstavlja, u smislu obiaja, tee ogreenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktiko pitanje o kome sud zakljuuje uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja, cenei ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih obiaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, zakljuen u smislu odredaba Zakona o nasleivanju moe se pobijati iz optih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predvienim zakonom (lan 119. Zakona o obligacionim odnosima). Meutim, zakon o nasleivanju predvideo je mogunost da ustupilac opozove ono to je dao potomku koji prema njemu pokae grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRAVANJU (lan 194. Zakona o nasleivanju)

152.
Svrha ugovora o doivotnom izdravanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdravanja (stanovanje, hrana, odea, obua, trokovi leenja, svakodnevne uobiajene potrebe) i pruanje odgovarajue nege u bolesti i starosti. Iz obrazloenja: Svrha zakljuivanja ugovora o doivotnom izdravanju je i pruanje odgovarajue nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdravanja (obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, trokovi leenja i davanja za svakodnevne uobiajene potrebe). U konkretnom sluaju, tueni nije pruio pokojnoj tuilji odgovarajuu panju i negu u bolesti i starosti, o emu oito govori dogaaj krajem januara 1996. godine, kada je tueni fiziki napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tueni je esto boravio van mesta boravka, to je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tueni je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdravanja pa je pokojna tuilja zbog sukoba sa njim otila iz svoje kue kod erke, gde je ostala do kraja ivota. Ovakvi odnosi ugovaraa ukazuju na poremeaj do granica nepodnoljivosti, to predstavlja razlog za raskid ugovora o doivotnom izdravanju (u smislu lana 120. stav 2. Zakona o nasleivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu l. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdravanja moe tu imovinu otuiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doivotnom izdravanju.

Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, ugovor o doivotnom izdravanju je po formi i sadrini zakljuen prema odredbi lana 117. Zakona o nasleivanju, vaeem u vreme zakljuenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdravanja, odloena je do smrti primaoca izdravanja. To znai da primalac izdravanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome moe tu imovinu i otuiti. Otac tuenih, kao primalac izdravanja je to i uinio na taj nain to je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuenog sina. Kako je predmet ugovora o doivotnom izdravanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tuioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tuiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su zakljuili da ugovor o doivotnom izdravanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdravanja je iskljuivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju i sve do smrti moe slobodno da raspolae svojom imovinom, pa i da je otui ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doivotnom izdravanju sadri dovoljno elemenata na osnovu kojih se moe ustanoviti namera stranaka u pogledu odreenog elementa, pogreno odreena povrina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdravanja ne utie na zakonitost ugovora. Iz obrazloenja: U provedenom postupku je utvreno da sadrina navedenog ugovora o doivotnom izdravanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sainjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdravanje na nain kako je blie u samom ugovoru odreeno, a ne u cilju izigravanja prava naslea nunih naslednika, te da se ne radi o nitavosti predmetnog ugovora u smislu l. 53. stav 2. i l. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije nitav ni u smislu l. 47. ZOO zbog toga to je u predmetnom ugovoru pogreno navedena povrina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo re o kui veliine od 140 m2, jer prema odredbi l. 50. istog zakona predmet obaveze je odriv i kada sadri dovoljno elemenata na osnovu kojih se moe ustanoviti namera stranaka u pogledu odreenosti predmeta. U ovom sluaju povrina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zakljuenja, a u stvari radi se o povrini predmetne zgrade a ne o ukupnoj povrini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tubeni zahtev tuioca da se utvrdi nitavost spornog ugovora o doivotnom izdravanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimino usvojen njegov tubeni zahtev i utvrena nitavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdravanja ostavlja davaocu izdravanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kui. Meutim,
- 79 -

NASLEDNO PRAVO

tuilac se nije alio na prvostepenu presudu u stavu 2. izreke i ista je u tom delu pravosnana, te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene albe tuioca na preostali deo izreke prvostepene presude, jer u svojoj albi nije ukazivao na ovu injenicu. Kod takvog stanja stvari, drugostepeni sud nije uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz l. 385. stav 1. ta. 2. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2684/05 od 01.02.2006. god.)

155.
Nain sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doivotnom izdravanju, predstavljaju vid izvrenja ugovorne obaveze kojom se olakava obaveza davaoca izdravanja i moe se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, izmeu sada pokojne Z. R. (umrla 4.12.1997. godine) kao primaoca izdravanja i tuenog kao davaoca izdravnja zakljuen je ugovor o doivotnom izdravanju od 21.12.1992. godine (overen 29.03.1993. godine). Primalac se obavezao da davaoca doivotno izdrava, hrani i odeva, pazi, u bolesti lei, posle smrti sahrani, grob mu ogradi, spomenik podigne i izda poduja po narodnim obiajima. U toku trajanja ugovora ugovarai su izvrili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca, u pogledu podizanja spomenika i ograivanja groba tako to se davalac obavezao da primaoca izdravanja kremira. Tu usmenu obavezu (izmene nisu uinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdravanja je izvrio, kao i sve ostale ugovorne obaveze.Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. Izmeu stranaka je zakljuen ugovor o doivotnom izdravanju u reimu ranije vaeeg Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 10/74). Taj zakon u lanu 117. nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proistiu iz ugovora o doivotnom izdravanju (zakon govori samo o izdravanju) za razliku od lana 194. sada vaeeg Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS" br. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proistiu iz ugovora o doivotnom izdravanju naveo izdravanje, brigu i sahranjivanje posle smrti. Bez obzira to raniji Zakon o nasleivanju (koji je vaio u vreme zakljuenja ugovora) nije preciznije izvrio razgranienje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doivotnom izdravanju, po stanovitu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doivotnom izdravanju pored izdravanja i nege je sahranjivanje. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni nain ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. Te docnije usmene pogodbe su punovane jer se na taj nain smanjuju ili olakavaju obaveze jedne strane, pa po lanu 67. ZOO proizvode pravno dejstvo, s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana. Njome se zatiuju stranke zbog brzog zakljuivanja ugovora i na taj nain tite od prenagljenosti u odluivanju, jasnije se formuliu obaveze, lake i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvruje momenat kad je ugovor nastao, otklanjaju se nesporazumi u izvravanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (to je prevashodno u interesu samih stranaka). Imajui u vidu izloeno neosnovani su revizijski navodi u kojima se istie da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti uinjena u istoj formi u kojoj je zakljuen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao to je izloeno o modalitetima (nainima) sahranjivanja stranke se po stanovitu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvravanja ugovora, a za tu vrstu izmena nije bila nuna pismena odnosno sveana forma. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1400/05 od 27.10.2005. god.)
- 80 -

NASLEDNO PRAVO

156.
S obzirom da je posebna forma ugovora o doivotnom izdravanju propisana u interesu ugovornih strana, to su punovane i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvravanja ugovornih obaveza. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1400/2005 od 27.10.2005. god.)

157.
Ugovor o doivotnom izdravanju nije zavetanje i stoga davalac izdravanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdravanja, tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdravanja za njegove dugove, ali se moe ugovoriti da e on odgovarati za njegove postojee dugove odreenim poveriocima. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 959/05 od 16.06.2005. god.)

158.
Ugovor je punovaan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno odreen, ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdravanja po osnovu sticanja u branoj zajednici na tano odreenim stvarima, iako jo nije utvrena veliina tog udela. Iz obrazloenja: Ostavilac je suprug primaoca izdravanja i bio je vlasnik dvosobnog stana - zaostavtine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdravanja i unuka po ranije umrlom sinu. S obzirom da unuka svojoj babi, primaocu izdravanja, spori veliinu tekovinskog udela i s obzirom da e se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki e biti njen udeo u stanu. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestriini - ugovarau udeo u oznaenom stanu, koji joj bude pripao nakon okonanja parnice, zatim udeo u oznaenom putnikom automobilu takoe koji joj bude pripao nakon okonanja parnice, kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nau u trenutku smrti. Prema odredbi stava 1. lana 194. Zakona o nasleivanju, ugovorom o doivotnom izdravanju obavezuje se primalac izdravanja da se posle njegove smrti na davaoca izdravanja prenese svojina tano odreenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani. Prema odredbi stava 2. lana 194. Zakona o nasleivanju, primalac izdravanja ugovorom moe obuhvatiti samo stvari i prava postojea u trenutku zakljuenja ugovora. Imajui to u vidu, u konkretnom sluaju sporna je pravna vanost ugovora s obzirom na to kako je odreen predmet ugovora. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrivanja predmeta ugovora tano navedu odreene stvari ili kakva druga prava postojea u trenutku zakljuenja ugovora, koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdravanja, kao naknada za doivotno izdravanje. Ovaj zahtev ispunjen je kada je re o naznaenom stanu i naznaenom putnikom vozilu, pa Okruni sud nalazi da je u tom delu ugovor zakljuen saglasno zakonu. Pri tome, okolnost da se u trenutku zakljuenja ugovora jo uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u branoj zajednici, ne utie na punovanost ugovora, jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno odreen, u smislu lana 194. st. 1.i 2. Zakona o nasleivanju.
- 81 -

NASLEDNO PRAVO

Ovo zbog toga to su u ugovoru tano oznaeni i stan i putniko vozilo i to pokojna tuilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu brane tekovine na stanu i vozilu, a koliko on iznosi, u sluaju osporavanja ovakvog njenog prava, moe se utvrditi kao prethodno pitanje, kao u konkretnom sluaju, pri emu bi i eventualna utvrujua presuda o tome imala samo deklaratorni karakter, pa je stoga pokojna bila ovlaena da ugovorom o doivotnom izdravanju punovano raspolae svojim udelom po osnovu sticanja u branoj zajednici i pre utvrivanja veliine tog udela u parninom postupku. Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doivotnom izdravanju, iz sadrine ugovora se vidi da te stvari nisu tano odreene, ve je upotrebljena formulacija: ''... sve pokretne stvari koje se kod nje nau u trenutku smrti.. Kako je ugovor o doivotnom izdravanju punovaan samo ukoliko su pokretne stvari tano odreene, odnosno pojedinano navedene, u tom delu ugovor ne vai. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 459/2005 od 14.07.2005. god.)

159.
Davalac izdravanja odgovara za dugove primaoca izdravanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno. Iz obrazloenja: Tuioci su, kao davaoci izdravanja, zakljuili 1993. godine ugovor o doivotnom izdravanju sa sada pokojnim primaocem izdravanja, koji je 1995. godine i raskinut. pravnosnanom presudom nadlenog optinskog suda. U toku trajanja ove parnice, primalac po raskinutom ugovoru je zakljuio nov ugovor o doivotnom izdravanju sa ovde tuenim, na koga je odmah izvren prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaenim ovim ugovorom, kao naknada za dato izdravanje. Odgovornost davaoca izdravanja za eventualne dugove primaoca izdravanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora. Primalac izdravanja je umro, a predmet tubenog zahteva tuioca se odnosi na naknadu trokova koje su tuioci imali za njegovo izdravanje. Niestepeni sudovi su, iz tako utvrenog injeninog stanja, pravilno zakljuili da tueni nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdravanja, te da on - s obzirom da to nije ugovoreno - ne odgovara za njegove dugove. Zbog toga je ovaj zahtev tuilaca pravilno odbijen kao neosnovan. Naime, prema odredbi lana 119. Zakona o nasleivanju ( koji je vaio u vreme zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju sa tuenim - "Sl. glasnik SRS", br. 52/74), davalac izdravanja ne odgovara posle smrti primaoca izdravanja za njegove dugove, ukoliko to nije ugovoreno. U konkretnom sluaju, tueni kao singularni sukcesor primaoca izdravanja ne odgovara za njegove dugove. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3166/2003 od 11.03.2004. god.)

160.
Kod ugovora o doivotnom izdravanju, nakon smrti primaoca izdravanja, davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predvieno.
- 82 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuioci su kao davaoci izdravanja zakljuili 30. aprila 1993. godine ugovor o doivotnom izdravanju sa sada pok. D. . kao primaocem izdravanja. Pravnosnanom presudom Optinskog suda u BT, ovaj ugovor je raskinut. U toku trajanja ove parnice, 15. novembra 1995. godine D. . je zakljuio nov ugovor o doivotnom izdravanju sa ovde tuenim D. M. na koga je odmah izvren prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaenim ovim ugovorom, kao naknada za dato izdravanje. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdravanja za eventualne dugove primaoca izdravanja. D.. je umro, a predmet tubenog zahteva tuioca se odnosi na naknadu trokova koje su tuioci imali za njegovo izdravanje. Kod tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da tueni nije univerzalni sukcesor pok. D. . i da, s obzirom da to nije ugovoreno, ne odgovara za dugove primaoca izdravanja, zbog ega je takav zahtev tuilaca pravilno odbijen kao neosnovan. Naime, prema odredbi lana 119. Zakona o nasleivanju koji je vaio u vreme zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju sa tuenim ("Sl. glasnik SRS", broj 52/74), davalac izdravanja ne odgovara posle smrti primaoca izdravanja za njegove dugove, ali se to moe ugovoriti. U konkretnom sluaju takva obaveza tuenog, kao davaoca izdravanja nije ugovorena, te tueni kao singularni sukcesor primaoca izdravanja ne odgovara za njegove dugove, kako su to pravilno zakljuili i niestepeni sudovi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 3166/03 od 11.03.2004. god.)

161.
Imovina steena ugovorom o doivotnom izdravanju za usluge izdravanja i pomaganja primaoca izdravanja, pruene od oba brana druga, predstavlja zajedniku imovinu branih drugova. Ukoliko su se oba brana druga u izvravanju obaveze izdravanja prema primaocu izdravanja, ponaali kao jedna ugovorna strana i angaovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovarau, a solidarno u meusobnom odnosu kao branih drugova koji dele sve obaveze domainstva, pa i ovu - preuzetu ugovorom prema treem licu, onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvravanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajednikog rada, nezavisno ko je od njih, zbog posebnog odnosa sa primaocem izdravanja, zakljuio ugovor i bez obzira na njihov pojedinani doprinos u sticanju preostalih dobara zajednike imovine. Dakle, postoji jednak doprinos i jednak suvlasniki udeo stranaka na imovini steenoj po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju. Iz obrazloenja: Ugovor o doivotnom izdravanju je teretan ugovor kojim se imovina stie kao naknada za uinjene usluge razliitih oblika pomaganja i izdravanja primaoca izdravanja.Stoga, ukoliko su se oba brana druga u izvravanju obaveze izdravanja prema primaocu izdravanja, ponaali kao jedna ugovorna strana i angaovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovarau, a solidarno u meusobnom odnosu branih drugova koji dele sve obaveze domainstva, pa i ovu prema treem licu preuzetu ugovorom, onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvravanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajednikog rada, nezavisno ko je od njih, zbog posebnog odnosa sa primaocem izdravanja sa njim zakljuio ugovor i bez obzira na njihov pojedinani doprinos u sticanju preostalih dobara zajednike imovine. Stoga je i po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud pravilno zakljuio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasniki udeo stranaka na imovini steenoj po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu G.2576/03 od 30.06.2003. god.)
- 83 -

NASLEDNO PRAVO

162.
Ako je davalac izdravanja propustio da izvrava obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju u pogledu nege i pomoi primaocu izdravanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca, makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje, ne moe se uzeti da davalac izdravanja u ovom sluaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu. Iz obrazloenja: Prema sadrini ugovora o doivotnom izdravanju koji je tueni zakljuio kao davalac izdravanja sa svojom majkom kao primaocem izdravanja, tueni je bio u obavezi da se stara i o njenom leenju. Obzirom na ovakvu obavezu tuenog i da je pok. S. umrla u bolnici 6. 03. 1994. godine, da je poslednjih 20-ak dana ivota kao srani bolesnik bila nepokretna, da je pre toga imala zdravstvenih problema, prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok. S. i ta je to tueni preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoi pok. S. u vreme njenog leenja, kako bi se na osnovu toga mogao doneti zakljuak o tome da li je tueni svoje obaveze iz ugovora izvravao u potpunosti, a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora. Po nalaenju Okrunog suda, ne moe se uzeti da davalac izdravanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu,ako je propustio da izvrava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoi primaocu izdravanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti, pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 1388/03 od 08.10.2003. god.)

163.
Ugovor o kupoprodaji nije nitav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira to je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju, s obzirom da je primalac izdravanja zadrao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdravanja. Ugovor nije nitav (u smislu lana 103. Zakona o obligacionim odnosima), a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu lana 66. istog Zakona). Iz obrazloenja: Ugovorom o doivotnom izdravanju zakljuenom 05.10.1993. godine izmeu tuenog kao davaoca izdravanja i sada pok. D.F. kao primaoca izdravanja, primalac izdravanja se obavezao da tuenom nakon svoje smrti, ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nae na njegovoj tednoj knjiici. Nakon izvesnog vremena sada pok. primalac izdravanja je sa tuenim (davaocem izdravanja) zakljuio ugovor o kupoprodaji 17.06.1996. godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tueni se uknjiio u zemljine knjige kao vlasnik stana. Dana 09.12.1997. godine izmeu sada pok. D.F. kao primaoca izdravanja i tuenog kao davaoca izdravanja zakljuen je aneks ugovora o doivotnom izdravanju koji je overen pred sudom, a kojim je predvieno da e primalac izdravanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdravanje ostaviti isti stan tuilji i tuenom u svojinu sa po idealnog dela. Primalac izdravanja je preminuo 15.06.2000. godine. Na osnovu ovakvog injeninog stanja, niestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tubeni zahtev tuilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji nitav i da je tuilja suvlasnik sa idealnog dela
- 84 -

NASLEDNO PRAVO

na spornom stanu. Naime, na osnovu ugovora o doivotnom izdravanju od 05.10.1993. godine, tueni nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora, budui da je primalac izdravanja zadrao pravo svojine na stanu do momenta smrti, shodno lanu 117. tada vaeeg Zakona o nasleivanju. Obzirom na to, sada pok. D. F. je kao vlasnik stana, mogao raspolagati stanom i nakon zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju, a to je i uinio prenevi pravo svojine na tom stanu na tuenog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996. godine, zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tuilje da primalac izdravanja nije mogao nakon zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju preneti na davaoca izdravanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji. I po oceni revizijskog suda pravilan je zakljuak niestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije nitav u smislu lana 103. ZOO, a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu lana 66. istog Zakona. (Vrhovni sud Srbije Rev. 2429/03 od 23.10.2003. god.)

164.
Kada ugovarai zakljue ugovor o poklonu, a usmeno ugovore i doivotno izdravanje poklonodavca, onda voljom ugovaraa dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuenju, kao naknadi za doivotno izdravanje poklonodavca. Ako su ugovarai zakljuili punovaan ugovor o poklonu, a usmeno ugovorili i doivotno izdravanje poklonodavca i taj sporazum realizovali, pravna priroda takvog ugovora nije dobroina. Zato se u sluaju kad je voljom ugovaraa dolo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuenju kao naknadi za doivotno izdravanje poklonodavca, ne moe se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nunog naslednog dela potomaka, po odredbama l. 40. Zakona o nasleivanju, vaeeg u vreme smrti oca stranaka. Iz obrazloenja: Prema l. 117. Zakona o nasleivanju, koji je vaio u vreme zakljuenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovanosti ugovora o doivotnom izdravanju je zakljuenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom, po pravilima vanparninog postupka propisanim za potvrivanje sadrine isprava. Meutim, ove odredbe ne iskljuuju i mogunost zakljuenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovara obavezuje da doivotno izdrava drugog ugovaraa koji mu za to jo za ivota ustupa u vlasnitvo svoju imovinu, pri emu je dovoljno da potpisi ugovaraa na takvom ugovoru budu overeni pred sudom, jer takav ugovor ispunjava uslov punovanosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti. Ako su ugovarai zakljuili punovaan ugovor o poklonu bez tereta, a usmeno ugovorili i doivotno izdravanje poklonodavca i taj sporazum realizovali, pravna priroda takvog ugovora nije dobroina. Zato se u sluaju kad je voljom ugovaraa dolo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuenju kao naknada za doivotno izdravanje poklonodavca, ne moe zahtevati redukcija poklona zbog povrede nunog naslednog dela potomaka po odredbama l. 40. Zakona o nasleivanju, vaeeg u vreme smrti oca stranaka. Tuena je sa sada pok. ocem zakljuila ugovor o poklonu koji je overen pred Optinskim sudom 21.07.1991. godine, u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti, ali je obzirom na ranije zakljueni ugovor o doivotnom izdravanju izmeu njih, ponaanje ugovaraa i izraenu nameru poklonodavca u vreme zakljuenja poklona da obzirom na sve ovo zakljui sa tuenom i ugovor o doivotnom izdravanju, iji je predmet otuenje spornog stana, koja nije realizovana, pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna, a ne dobroina. Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo- 85 -

NASLEDNO PRAVO

nu ve o otuenju spornog stana za naknadu za doivotno izdravanje poklonodavca, pa tuioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraanje poklona zbog povrede nunog naslednog dela u smislu l. 53. istog zakona. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1424/02 od 03.10.2002. god.)

165.
Kad primalac izdravanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju na koju je zadrao pravo svojine i dravinu sve do svoje smrti, u meuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa treim licem, razmenjena nepokretnost ne moe predstavljati predmet ugovora o doivotnom izdravanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine. " Naime, primalac izdravanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti, iz ega proizilazi da ju je mogao slobodno otuiti. U konkretnom sluaju, primalac izdravanja je to i uinio, jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da su stranke zakonski naslednici pok. D.P., koji je umro 24. septembra 1989. godine. Tuilja je njegova supruga a tuena sestriina po ranije umrloj sestri. Zaostavtina u pogledu nepokretnosti nije raspravljena, jer je ostavilac sa tuenom zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju dana 11. decembra 1975. godine, overen pod brojem R.____/75. Predmet navedenog ugovora je bio kuni plac sa kuom na placu. Ugovorom je predvieno da e tuena kao primalac izdravanja nepokretnost primiti u dravinu i svojinu posle smrti davaoca izdravanja. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zakljuenim dana 26. juna 1989. godine, izmeu ostavioca i GRO "P...." u S, zamenjena za sporni jednosoban stan u S... Ugovor o doivotnom izdravanju nije raskinut. Na osnovu takvog injeninog stanja niestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavtinu ostavioca, jer je predmet ugovora o doivotnom izdravanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. Vrhovni sud nalazi da se izloeno pravno stanovite niestepenih sudova ne moe prihvatiti. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74 i 1/80), koji je vaio u vreme sainjavanja ugovora o doivotnom izdravanju. Na primenu tog zakona upuuje odredba lana 237. stav 2. novog Zakona ("Sl. glasnik RS", broj 46/95). Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zakljuene do stupanja na snagu novog zakona i dalje e se primenjivati propisi koji su vaili u vreme njihovog sainjavanja. U konkretnom sluaju ugovor o doivotnom izdravanju je i po formi i po sadrini zakljuen prema odredbama lana 117. Zakona o nasleivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao, jer forma ima konstitutivni karakter, a sastoji se iz pismenog zakljuenja ugovora i overe od strane sudije. to se tie predmeta ovog ugovora, smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdravanja imao u trenutku zakljuenja ugovora, dakle, u konkretnom sluaju predmet ugovora je bio kuni plac sa kuom od tri odeljenja na ovom placu. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u dravinu i svojinu tuenoj kao davaocu izdravanja odloena je do smrti primaoca izdravanja. To znai da primalac izdravanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora, iz ega proizilazi da je mogao slobodno otuiti. U konkretnom sluaju primalac izdravanja je to i uinio, jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. Nakon toga, primalac i davalac izdravanja nisu izvrili noveliranje ugovora o doivotnom izdravanju, kako bi ugovorom
- 86 -

NASLEDNO PRAVO

obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora, iako su to mogli uiniti, ali u formi u kojoj je zakljuen i osnovni ugovor. S obzirom na reeno, a imajui u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doivotnom izdravanju nuno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleivanja, pogrean je zakljuak niestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doivotnom izdravanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava, pa je Vrhovni sud na osnovu lana 395. stav 1. ZPP u vezi sa lanom 408. stav 1. ZPP, preinaio obe presude niestepenih sudova i usvojio tubeni zahtev tuilje u celosti za utvrenje njenog prava svojine po osnovu naslea sa udelom od na spornom stanu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 407/01 od 04.07.2001. god.)

166.
Kada ugovor o doivotnom izdravanju nije zakljuen po odredbama Zakona o nasleivanju, ve po optim pravilima ugovornog prava, tada je to neimenovani, kvazi ugovor o doivotnom izdravanju ija se vanost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su ugovoru o doivotnom izdravanju, koji je predmet ovog spora, prili kao da je zakljuen po odredbama Zakona o nasleivanju. Meutim, nije re o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona, ve o neimenovanom ugovoru zakljuenom u smislu lana 26. Zakona o obligacionim odnosima, koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doivotnom izdravanju po pravnim pravilima obligacionog prava, sadranim u austrijskom imovinskom zakonu koji je vaio na teritoriji Vojvodine. Poto kvazi ugovor o doivotnom izdravanju nema oslonca u propisima o nasleivanju, irelevantno je da li se primenjuje raniji ili vaei Zakon o nasleivanju. Kvazi ugovor o doivotnom izdravanju je, po svojoj pravnoj prirodi, aleatoran teretni ugovor. Aleatornost je uslov vanosti tog ugovora, pa se njegova punovanost ne moe procenjivati po pravilima o ruljivim, nego po pravilima o nitavim ugovorima. Prema lanu 111. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana koja je ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom odreeno. U ovom sluaju, mane volje ne postoje, kao to ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doivotnom izdravanju bio ruljiv zbog odsustva aleatornosti. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove vanosti, osnovanost tubenog zahteva u odnosu na primaoca izdravanja moe se oceniti samo prema odredbama o nitavosti ugovora iz lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Kako niestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise, u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrene primene materijalnog prava. To je i bio razlog to je ovaj sud, u smislu lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suenje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava, na koje je ovaj sud ukazao. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema optim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o nitavosti ugovora. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3401/01 od 21.09.2001. god.)
- 87 -

NASLEDNO PRAVO

167.
Ne postoji ugovor o doivotnom izdravanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbranu suprugu, ve joj prenese samo pravo doivotnog uivanja, pa u tom sluaju nema mesta donoenju reenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavtine. (Iz presude Okrunog suda Prokuplju, G. 548/99 od 01.09.1999. god.)

168.
Sud u vanparninom postupku potvruje sadrinu ugovora o doivotnom izdravanju po odredbama Zakona o vanparninom postupku, ali je ovlaen i da prethodno saini takvu ispravu ili da sadrinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrivanju sadrine ove isprave. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2379/98 od 15.11.1999. god.)

169.
Ako su eventualno davanja, kod ugovora o doivotnom izdravanju, uinjena primaocu izdravanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdravanje, ovaj ugovor se ne moe zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom. Iz obrazloenja: Iz sadrine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tueni od leta 1993. godine pomagale primaoca izdravanja na taj nain to su obavljale u njenoj kui one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. Utvreno je da je nakon to je ugovor zakljuen drugotuena svakog dana dolazila kod primaoca izdravanja i na njen zahtev obavljala odreene poslove, koji su bili potrebni za njeno izdravanje. Inae, primalac izdravanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti, bila je pokretna, a razbolela se dve nedelje pre nego to je umrla. Za to vreme nije bila neobezbeena, jer joj je pruena pomo i nega kako je ona to i zahtevala. Ovim ugovorom davaoci izdravanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdravanog lica izdravaju primaoca izdravanja do njegove smrti. Poto je momenat smrti budui neizvesna okolnost, to ni vrednost obaveza davaoca izdravanja u momentu zakljuenja ugovora nije bila poznata. Vrednost te obaveze moe da bude znatno manja ili da znatno nadmai vrednost imovine primaoca izdravanja, koja je predmet ugovora, u zavisnosti od duine ivota primaoca izdravanja. Stoga se ugovor o doivotnom izdravanju ne moe smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog injenice to su eventualna davanja uinjena primaocu izdravanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdravanja u naknadu za izdravanje. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdravanja u vreme zakljuenja ugovora, s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdravanja, znali za njenu blisku smrt. Meutim, u ovom sluaju je utvreno da u momentu zakljuenja ugovora primalac izdravanja nije bolovala od neke bolesti, niti se znalo za njenu blisku smrt. S obzirom na utvreno injenino stanje, osnovano su niestepeni sudovi izveli zakljuak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora, pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3414/99 od 24.11.1999. god.)
- 88 -

NASLEDNO PRAVO

170.
Ukoliko se vodi spor izmeu primaoca i davaoca izdravanja, kod ugovora o doivotnom izdravanju, to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom l. 382. ZPP-a. Iz obrazloenja: Kako se u konkretnom sluaju radi o sporu za raskid ugovora o doivotnom izdravanju koji se vodi izmeu pravnog sledbenika primaoca izdravanja i davalaca izdravanja, a ne o sporu primaoca i davalaca izdravanja u vezi sa izvrenjem obaveza iz ugovora o doivotnom izdravanju, to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz lana 382. ZPP, a ne o sporu koji ima karakter spora o izdravanju u kojem bi revizija, u smislu odredbe lana 382. stav 4. ta. 1. ZPP, bila dozvoljena. S obzirom na to da je tuilja u tubi, koju je podnela sudu 24.11.1994. godine, vrednost predmeta spora oznaila iznosom od 2.500. dinara, to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena, jer vrednost predmeta spora koja je u tubi oznaena ne prelazi iznos od 15.000 dinara, koji je kao granina vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije, prema lanu 72. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. list SRJ", br.12/98). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4651/99 od 02.11.1999. god.)

171.
Prvostepeni sud je, vezano za tvrdnje tuene strane o tuioevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnoenje tube za raskid ugovora o doivotnom izdravanju) pravilno zakljuio da tuilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom. Za takav zakljuak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja miljenje medicinskog strunjaka ve je izbor metode za donoenje zakljuka po takvom pitanju bio u iskljuivoj i samostalnoj ingerenciji parninog suda. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 237/99)

172.
Predmet ugovora o doivotnom izdravanju mora biti u svojini primaoca izdravanja u trenutku zaklljuenja tog ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1814/98 od 24.09.1998. god.)

173.
Smru primaoca izdravanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doivotnom izdravanju, po kojem je tuilac, kao pravni sledbenik davaoca izdravanja, koji je preminuo pre primaoca izvravao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasnitva na stanu koji je predmet ugovora. Tuilac je posle smrti ugovornog davaoca izdravanja, kao njegov potomak pristao na produenje zakljuenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdravanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. (Vrhovni sud Srbije Rev. 4063/98)
- 89 -

NASLEDNO PRAVO

174.
Davalac izdravanja nije izvrio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdravanja - tuilji, pa je ona, u takvim okolnostima, prodala stan koji je bio predmet ugovora o doivotnom izdravanju. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tuilje za raskid ugovora o doivotnom izdravanju i kada je odbio, kao neosnovan protivtubeni zahtev "davaoca izdravanja" za ponitaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tuilja i pored zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju zadrala pravo vlasnitva na spornom stanu (sve do svoje smrti), pa je istim mogla i da raspolae. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2821/98)

175.
Kada je najpre zakljuen ugovor o poklonu a potom ugovor o doivotnom izdravanju dolo je do novacije ugovora o poklonu pa e se odnosi posle smrti primaoca izdravanja regulisati u skladu sa ugovorom o doivotnom izdravanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1502/98)

176.
Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumaiti u povezanosti sa lanom 29. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zakljuenje ugovora, ako zakonom nije propisano to drugo, moe dati i posle njegovog zakljuenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1320/98)

177.
Kod injenice da je prvostepeni sud pobijanim reenjem raspravio zaostavtinu ostavioca koja nije bila obuhvaena spornim ugovorom o doivotnom izdravanju, to uesnik koji nije naslednik, po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo reenje pobija. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 15/97 od 22.01.1997. god.)

178.
Jedan davalac izdravanja ne moe na raun drugog davaoca izdravanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doivotnom izdravanju, pozivajui se na okolnost da je on, uglavnom ili preteno, izvravao obaveze prema primaocu izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5786/96 od 12.02.1997. god.)

179.
Davalac izdravanja ne stie pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen pre ugovora o otkupu stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. Br. 4522/97 od 15.10.1997. god.)
- 90 -

NASLEDNO PRAVO

180.
Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doivotnom izdravanju kojom pokretne stvari nisu individualno odreene. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1641/97)

181.
Davalac izdravanja po kasnije zakljuenom ugovoru o doivotnom izdravanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdravanja dato u izvrenju pravosnano raskinutog ranije zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju zakljuenog sa istim primaocem izdravanja, jer nije naslednik primaoca izdravanja, niti se ugovorom sa primaocem izdravanja na to obavezao, niti je takva obaveza zakonom propisana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3487/97)

182.
Kao i svaki teretni ugovor, ugovor o doivotnom izdravanju podrazumeva odreene obaveze. Kod zakljuenja ugovora mora se bar znati da e obaveze poeti da se izvravaju i moraju poeti bar da funkcioniu, jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora - nema samog izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 610/97)

183.
Tuilac, sa ugovorom o doivotnom izdravanju zakljuenim pre stupanja na snagu Zakona o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanja zemljita koje je prelo u drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Slubeni glasnik RS", broj 18/91, 20/92), kao davalac izdravanja ne moe da pretenduje na povraaj imovine iza smrti ostavioca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U.2567/96)

184.
Davalac izdravanja koji je sa primaocem izdravanja, po ugovoru o doivotnom izdravanju, zasnovao i zajedniko domainstvo ima pravo da nastavi sa korienjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdravanja, promenom na svoje ime. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 785/96)

185.
Ne moe se preinaiti ugovor o doivotnom izdravanju u doivotnu novanu rentu ako je primalac izdravanja star i bolestan ovek kome je potrebna lina nega i staranje. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 1267/96)
- 91 -

NASLEDNO PRAVO

186.
Kada se istovremeno zakljuuje ugovor o poklonu i ugovor o doivotnom izdravanju, ugovor o doivotnom izdravanju predstavlja izraz volje strana ugovornica, izjavljene s namerom da se stranke pravno veu a ugovor o poklonu sainjen je u skladu sa takvim motivom stranaka. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne moe biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doivotnom izdravanju. U takvom sluaju se moe smatrati da je ugovorom o doivotnom izdravanju izraena volja stranaka da svoje odnose saobraze meusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdravanja odnosi se reguliu u skladu sa ugovorom o doivotnom izdravanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4440/95)

187.
Ostavinski sud e obustaviti postupak za raspravljanje zaostavtine ako je ostavilac za vreme ivota zakljuio ugovor o izdravanju, kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 2045/95)

188.
Ako primalac izdravanja po ugovoru o doivotnom izdravanju zakljui novi ugovor o doivotnom izdravanju sa treim licem, pri emu raniji ugovor ni na koji nain nije stavljen van snage, i ranije zakljuen ugovor je punovaan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3117/95)

189.
Testament se opoziva ako zavetalac docnijim ugovorom raspolae istom imovinom. Svako docnije raspolaganje od strane zavetaoca odreenom stvari koju je bio nekome zavetao, ima za posledicu opozivanje zavetanja te stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/95)

190.
Izgradnjom kue u dvoritu primaoca izdravanja, a uz njegovu saglasnost, davalac izdravanja je postao vlasnik ove kue pa ako je i bespravno podignuta, te po raskidu ugovora o doivotnom izdravanju, primalac izdravanja, odnosno njegovi naslednici, nisu ovlaeni da trae iseljenje davaoca izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4519/95)

191.
Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom saini dva testamenta i zakljui ugovor o doivotnom izdravanju sa branim drugom, a ove isprave su formalno-pravno valjane. Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraenu volju ostavioca, odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izriito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta, a ako se kasnije raspolae sa ve zavetanom stvari, to ima posledi- 92 -

NASLEDNO PRAVO

cu opozivanja zavetanja. Ukoliko se testamenti i ugovor o doivotnom izdravanju u potpunosti ne iskljuuju s obzirom na izraenu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u odreenim delovima u kojima se ne iskljuuju. (Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 89/95)

192.
Ostavinski postupak e biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 10603/95 od 24.11. 1995. god.)

193.
Pitanje vanosti ugovora o doivotnom izdravanju ne moe se raspravljati u ostavinskom postupku, ve eventualno u parnici. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 10671/95 od 17. 10.1995. god.)

194.
U situaciji i kada zajednica ivota izmeu stranaka nije ugovorena, a primalac izdravanja ne eli vie da prima izdravanje, ugovor o doivotnom izdravanju vie nema svrhe opstanka, te ga valja raskinuti. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 1333/95)

195.
Kod ugovora o doivotnom izdravanju primalac izdravanja zadrava pravo na dravinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti, a to je ugovoreno zakljuenim ugovorom o doivotnom izdravanju izmeu stranaka, pa su stoga tuenici kao davaoci izdravanja obavezni da tuiocu kao primaocu izdravanja predaju predmetnu imovinu iz zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju, bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doivotnom izdravanju. Ugovorom o doivotnom izdravanju, primalac izdravanja u naknadu za ugovoreno izdravanje ostavlja davaocu izdravanja imovinu iz tog ugovora, s tim to se predaja te imovine odlae do smrti primaoca izdravanja. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 1192/95)

196.
Kako otac tuilje, nakon to je spornu imovinu ugovorom o doivotnom izdravanju ustupio svojoj kerki tuilji, nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti, a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda uinio, naime dao izjavu o konstituisanju prava doivotnog uivanja u korist obe strane, ovakva izjava nema pravnu vanost. Voenje postupka oko vaenja ugovora o doivotnom izdravanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tubeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. (Iz presude Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici, G. 1218/95)
- 93 -

NASLEDNO PRAVO

OBLIK (lan 195. Zakona o nasleivanju)

197.
Kada je u vreme zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice, taj ugovor je nitav pravni posao, pa su bez znaaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zakljui ugovor o doivotnom izdravanju. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovite o nitavosti predmetnog ugovora o doivotnom izdravanju u smislu odredbe lana 103. stav 1. U vezi odredbe lana 56. stav 1. ZOO, obzirom da je jedan od ugovaraa, primalac izdravanja , sada pokojna . G., u vreme zakljuenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice. U kontekstu ovog pravnog zakljuka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna . G. htela da sa njima zakljui predmetni ugovor o doivotnom izdravanju i navodi kojima polemiu sa implikacijama injenine konstatacije drugostepenog suda o mestu i nainu zakljuenja predmetnog ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3100/05 od 06.09.2006. god.)

198.
Sud je postupio po zakonu, kada je identitet stranaka, u postupku overe ugovora o doivotnom izdravanju, utvrdio na osnovu line karte i vozake dozvole i potvren od strane svedoka identiteta. Iz obrazloenja: Predmetni ugovor je zakljuen u svemu shodno odredbi lana 117. tada vaeeg Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik PC", br. 52/74, 1/80, 25/82) i svojom sadrinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom, pa nisu ispunjeni uslovi za njegov ponitaj u smislu odredbe l. 103. ZOO. Prilikom overe ugovora o doivotnom izdravanju, identitet primaoca izdravanja utvren je iz line karte, a davaoca izdravanja iz vozake dozvole. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta, to proizilazi iz spisa predmeta Drugog optinskog suda u B P._____, pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvren identitet stranaka prilikom zakljuenja spornog ugovora pred sudom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2162/04 od 29.09.2004. god.)

199.
injenica da je primalac izdravanja imao materijalna sredstva za izdravanje nije od uticaja na punovanost ugovora o doivotnom izdravanju kojim stara lica sebi obezbeuju negu, leenje
- 94 -

NASLEDNO PRAVO

i pomo. Takvim ugovorom se, pored materijalne pomoi, mogu ugovoriti i razliiti drugi vidovi pomoi izmeu primaoca i davaoca izdravanja (nega, dvorba, uvanje i priprema hrane, snabdevanje ogrevom, namirnicama, lekovima, odravanje higijene i sl.). Iz obrazloenja: U provedenom postupku je utvreno da je sada pokojni suprug tuilje a otac tuenog, sa sinom, ovde tuenim 1995. godine, zakljuio sporni ugovor o doivotnom izdravanju, kojim se tueni kao davalac izdravanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdravanja, da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba, posebno da obezbeuje leenje kod lekara i plaa te usluge i lekove, da brine o drugim ivotnim potrebama primaoca izdravanja, a za sluaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim obiajima. U naknadu za ovo, spornim ugovorom primalac izdravanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdravanja jedan lokal. Pokojni primalac izdravanja je sve do svoje smrti odravao bliske veze sa tuenim, sa svojom bivom suprugom, majkom tuenog i erkom iz prvog braka, te je u kontekstu takvih odnosa, a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narueno zbog slabosti srca, primalac izdravanja oseao potrebu a i preko svoga sina u svakom sluaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju leenje i druge ivotne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i ivotno doba. Ovo i pored injenice da je on bio materijalno zbrinut. Pomenutim spornim ugovorom tueni se upravo obavezao da primaocu izdravanja obezbeuje zadovoljenje potreba ove vrste, koje su za primaoca izdravanja bile i te kako od znaaja. Sam sporni ugovor sainjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleivanju. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinaio i tubeni zahtev tuilje za ponitaj spornog ugovora o doivotnom izdravanju odbio. Prema odredbi lana 237. stav 2. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", broj 46/95, stupio na snagu 5. maja 1996. godine), propisano je da e se na zavetanje, ugovor o doivotnom izdravanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, koji su sainjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, primeniti propisi koji su vaili u vreme njihovog sainjenja. U vreme sainjenja spornog ugovora o doivotnom izdravanju vaio je Zakon o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, 1/80 i 25/82), koji je u lanu 117. propisao da je ugovor o doivotnom izdravanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdrava doivotno drugog ugovornika, ili neko tree lice, a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u naslee, ija je predaja davaocu izdravanja odloena do smrti primaoca izdravanja. Ugovor o doivotnom izdravanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doivotnom izdravanju da je to ugovor sa naknadom ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdrava doivotno drugog ugovornika, a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu ija predaja je odloena do smrti primaoca izdravanja. Po oceni Vrhovnog suda, sadrina ugovora o doivotnom izdravanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdravanje, ve je mogue da se sastoji u nezi, dvorbi, uvanju i pripremanju hrane, snabdevanju ogrevom, namirnicama, lekovima, odravanju higijene i slino. Pri tome, injenica da je primalac izdravanja imao materijalnih sredstava za izdravanje nije od uticaja na punovanost ugovora o doivotnom izdravanju kojim stara lica sebi obezbeuju negu, leenje i pomo. Pravilan je zakljuak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doivotnom izdravanju punovaan i da proizvodi pravno dejstvo. Sporni ugovor o doivotnom izdravanju je zakljuen u zakonom propisanoj formi, a injenica da je primalac izdravanja imao sredstava za izdravanje nije od uticaja na punovanost ugovora, jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoi moe ugovoriti i onaj vid pomoi koji je ugovoren izmeu primaoca izdravanja i tuenog kao davaoca izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3951/02 od 22.01.2003. god.)
- 95 -

NASLEDNO PRAVO

200.
Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS, za zakljuenje ugovora o doivotnom izdravanju. Nije nitavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja, pa se ono naknadno pribavi. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog unitavosti za ve zakljuen ugovor. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju parnine stranke su zakljuile ugovor o doivotnom izdravanju i isti overile pod br. R.____/93 kod Optinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev tuioca za utvrenje nitavosti zakljuenog ugovora, nalazei da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije, zadovoljava formu, jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da sprei poremeaj nacionalne strukture u vienacionalnim sredinama, a ne da ograniava fizika lica u sklapanju ugovora. Odbijajui albu tuioca drugostepeni sud je zakljuio da tubeni zahtev za ponitaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doivotnom izdravanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdravanja obezbedi ugovorenim izdravanjem. Dakle, njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne moe primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. Po stanovitu Vrhovnog suda, niestepeni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo, ali nisu ispunjeni uslovi za preinaenje prvostepene presude, jer nedostaju bitne injenice za odluivanje po tubenom zahtevu. Naime, odredbom l. 5. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predvieno je da ugovor kojim se vri promet nepokretnosti zakljuen protivno odredbama l. 1. i l. 3. st. 1. tog zakona je nitav. U smislu l. 2. istog zakona prometom nepokretnosti, smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti, zakup i drugi naini sticanja dravine, s tim da se izuzetno od stava 1. ovog lana, prometom nepokretnosti nee smatrati poklon izmeu srodnika u prvom naslednom redu. U konkretnom sluaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti, koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava, te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti, neophodno. Meutim, u sluaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zakljuenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doivotnom izdravanju, ve zakljueni ugovor ne moe se smatrati nitavim. Stoga, ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za ve zakljueni ugovor o doivotnom izdravanju, otklanja se razlog nitavosti i takav ugovor ostaje punovaan od poetka. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije, Rev. 673/99 od 30.3.2000. god.)

201.
Davalac izdravanja ne odgovara posle smrti primaoca izdravanja za njegove dugove, izuzev ukoliko nije ugovoreno da e on odgovarati za postojee dugove odreenim poveriocima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1163/99 od 20.04.2000.god.)
- 96 -

NASLEDNO PRAVO

202.
Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doivotnom izdravanju da je ugovor proitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zakljuenja, ne znai nitavost ugovora, ako je postupljeno po zakonu. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovanosti. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi smatraju da je zakljueni ugovor nitav zbog nedostatka forme javne isprave, jer o zakljuenju ugovora sudija nije sainio zapisnik, niti uneo upozorenje o posledicama zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju. Zbog pogrene primene materijalnog prava, injenino stanje nije potpuno i pravilno utvreno, tako da se izloeno stanovite ne moe prihvatiti kao pravilno. Za punovanost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala odreeni redosled pri zakljuenju ugovora, a to je: itanje ugovora od strane sudije, upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala znaaj overe potpisa ugovornica, ve potvrivanja sadrine isprave u kojoj je sadran ugovor. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. U suprotnom, ugovor je nitav. Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora, i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga saini ne utiu na punovanost. Bez obzira na injenicu to je Zakon o vanparninom postupku u lanu 174. propisao da se u zapisnik unosi identitet uesnika, svedoka i tumaa koji su prisustvovali sastavljanju isprave, ko ga potpisuje, i da se uz zapisnik prilae primerak sastavljene isprave, on u sutini predstavlja dokaz o zakljuenju ugovora o doivotnom izdravanju, a ne uslov za nastanak ugovora. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije proitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znai nitavost ugovora, ako je postupljeno po zakonu. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti, prilikom zakljuenja i overe, sudija ugovor proitao i upozorio ugovornike na posledice. Sudija koji je overio ugovor, sasluan kao svedok, tvrdio je da je izvrio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopte ocenio. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit, ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvrenim radnjama. Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti proitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zakljuenja, bilo je nuno, u smislu lana 106. ZOO, ispitivati uslove za konverziju ugovora. Naime, kada bi nitav ugovor ispunjavao uslove za punovanost nekog drugog ugovora (u konkretnom sluaju tzv. nepravog ugovora o doivotnom izdravanju, gde je predaja imovine izvrena u momentu zakljuenja ugovora), onda bi meu strankama vaio taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kada su ugovor zakljuili, i ako bi se moglo uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost ugovora koji je predmet spora. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2339/99 od 30.12.1999. god.)

203.
Saznanje davaoca izdravanja da primalac izdravanja boluje od teke i neizleive bolesti ne znai uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan, pogotovo ako je do stvarnog izdravanja dolo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4337/98 od 29.12.1999. god.)
- 97 -

NASLEDNO PRAVO

204.
Faktiko pruanje izdravanja pre zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju ne utie na njegov nastanak ali je od znaaja za procenu nitavosti ugovora zbog povrede dobrih obiaja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 317/99 od 28.10.1999. god.)

205.
Osnovni uslovi za punovanost ugovora o doivotnom izdravanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Odredbom lana 20. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stie po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleivanjem. Kako su tueni koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom, njegovom smru otpao je i osnov za njihovo dalje korienje. Iz obrazloenja: U toku postupka utvreno je da tueni koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. .N., inae vlasnikom nepokretnosti. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tueni koriste bez novane naknade, a da za uzvrat pruaju pomo sada pok. .N. zbog naruenog zdravstvenog stanja i starosti. Reenjem prvostepenog suda tuioci su oglaeni za naslednike iza smrti pok. .N. Kod tako utvrenog injeninog stanja pravilna je ocena niestepenih sudova da tueni bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tuioci vlasnici po osnovu naslea iza sada pok. .N., te da su duni da se iz istih isele. Izmeu tuenih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sainjen ugovor o doivotnom izdravanju na nain propisan odredbom lana 195. Zakona o nasleivanju, jer isti nije sainjen u pismenoj formi, niti je overen od sudije, to su osnovni uslovi za punovanost ugovora o doivotnom izdravanju. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tuioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste. Odredbom lana 20. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stie po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleivanjem. Odredbom lana 21. istog zakona propisani su naini sticanja prava svojine po samom zakonu, koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika. Izmeu tuenih i ranijeg vlasnika nije zakljuen ni jedan pravovaljan pravni posao, odnosno ugovor, na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima.Kako su tueni koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom, sada pok. .N., njegovom smru otpao je i osnov za njihovim daljim korienjem. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5140/97 od 26.11.1997. god.)

206.
Potvrda - miljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zakljuenje Ugovora o doivotnom izdravanju da su ga stranke pre zakljuenja ugovora traile, konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za ivota ili nakon smrti primaoca izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 272/97)
- 98 -

NASLEDNO PRAVO

207.
Odobrenje za ugovor o doivotnom izdravanju moe se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije. Ovo odobrenje za zakljuenje ugovora o prometu nepokretnosti, ako zakonom nije to drugo propisano, moe se pribaviti od nadlenog ministarstva finansija i posle zakljuenja ugovora. Poto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlae do smrti primaoca izdravanja, to se kod ugovora o doivotnom izdravanju odobrenje nadlenog organa za promet nepokretnosti moe stei i po zakljuenju ugovora o doivotnom izdravanju. (Vrhovni sud Srbije Rev. 3256/97)

208.
Nedostatak saglasnosti nadlenog Ministarstva za finansije za zakljuivanje ugovora o doivotnom izdravanju kao razlog nitavosti ne moe biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku ve samo utvrivanja u posebnoj parnici. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 771/97)

209.
Izuzetno od odredbe lana 5. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, sud nee ponititi ugovor o doivotnom izdravanju iako za zakljuenje takvog ugovora, kojim se vri promet nepokretnosti, nije pribavljeno odobrenje nadlenog organa u smislu lana 3. stav 1. navedenog zakona, ako je ugovor zakljuen sa naslednikom prvog naslednog reda, kao davaocem izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6501/97)

210.
Punomoje za zakljuenje ugovora o doivotnom izdravanju mora biti u istoj formi u kojoj se zakljuuje i sam ugovor o doivotnom izdravanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 931/97)

211.
Zapisnik o overi ugovora o doivotnom izdravanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga saini ne utiu na punovanost ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 164/97)

212.
Ugovor o doivotnom izdravanju je nitav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije, jer je postupajui sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana, ugovor im nije prethodno proitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3439/96 od 15.10.1996. god.)

213.
Nitav je ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen preko punomonika kada punomoje nije izdato u formi iz lana 195. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", broj 46/95 od 4. novembra 1995. godine). (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4632/96)
- 99 -

NASLEDNO PRAVO

214.
Ugovor o doivotnom izdravanju bie punovaan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 10637/95)

215.
Ugovor o doivotnom izdravanju mora biti sainjen u pismenom obliku i overen od sudije, koji je prilikom overe duan da proita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora, zbog ega ugovorai moraju biti lino prisutni. Prilikom overe ugovora o doivotnom izdravanju, sud ne moe upozoravati punomonike ugovoraa na posledice iz ugovora, niti se ove radnje mogu preduzimati iskljuivo preko punomonika, budui da je lino i neposredno upozorenje ugovoraa od strane sudije na posledice zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju, uslov za punovanost ovog ugovora, bez obzira u kojoj formi je punomoje za zastupanje predlagaa - ugovaraa po ugovoru o doivotnom izdravanju sainio. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu , G. 4124/95)

216.
Kada svi potrebni uslovi za zakljuenje ugovora o doivotnom izdravanju nisu sadrani u zapisniku kada je zakljuen ugovor o doivotnom izdravanju, ve su sadrani u tekstu overe samog ugovora, to ne ini nitavim zakljueni ugovor o doivotnom izdravanju iz formalnih razloga. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 3381/95)

POSEBAN SLUAJ NITAVOSTI UGOVORA (lan 196. Zakona o nasleivanju)

217.
Nije bila potrebna saglasnost nadlenog organa starateljstva za zakljuenje ugovora o doivotnom izdravanju ukoliko davalac izdravanja, koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici, ovaj ugovor nije zakljuila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdravanja, ve kao njegova erka. Iz obrazloenja: Odredba lana 196. Zakona o nasleivanju govori o posebnom sluaju nitavosti ugovora o doivotnom izdravanju, gde je davalac izdravanja fiziko ili pravno lice, koje se u okviru svog zanimanja odn. delatnosti stara o primaocu izdravanja (medicinsko osoblje, bolnice, razliite agencije i slino), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadlenog organa starateljstva.
- 100 -

NASLEDNO PRAVO

U konkretnom sluaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa, jer tuena - iako je po profesiji medicinska sestra, stalno zaposlena u Zdravstvenom centru - pobijani ugovor nije zakljuila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom, ve je ugovor zakljuila kao njegova erka. Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadlenog organa starateljstva za zakljuenje pobijanog ugovora o doivotnom izdravanju, tako da ovaj razlog za ponitaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve injenice bitne za odluku o zahtevu za utvrenje nitavosti ovog ugovora, koje se ni navodima iz albe ne dovode u sumnju. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. 616/07(2) od 31.05.2007. godine)

218.
Ugovor o doivotnom izdravanju je nitav ukoliko u trenutku zakljuenja, zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja, za davaoca izdravanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. Iz obrazloenja: U konkretnoj stvari tuioci su deca sada pokojnog M.M. koji je - kao primalac izdravanja, sa tuenom kao davaocem izdravanja - 06.10.2005. godine zakljuio sporni ugovor o doivotnom izdravanju, kojim su predviena prava i obaveze ugovaraa. U vreme zakljuenja ugovora primalac izdravanja je imao 81 godinu, bolovao je od tuberkuloze plua i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoravalo, tako da nije mogao sam o sebi da se brine. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005. godine, od kada je bolniki leen u periodu od 20.06.2005. do 19.07.2005. godine. Sve do 20.09.2005. godine, sada pokojni je boravio kod erke - ovde tuilje, kada je po sopstvenoj volji otiao od nje i vratio se u svoj stan, u kome je iveo sam. Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi, pa je - na njegovu inicijativu, a poto je tuena na to pristala - dolo do zakljuenja spornog ugovora. Sutradan po zakljuenju ugovora o doivotnom izdravanju dolo je do zdravstvene krize kod primaoca izdravanja, pa je uz pomo tuene smeten na leenje u bolnicu. Meutim, 12.10.2005. godine isti je preminuo. Ovde tuioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici, te su - kao takvi - i aktivno legitimisani za voenje ovog spora, u smislu lana 203. stav 1. Zakona o nasleivanju.. Prvostepeni sud, imajui u vidu izvedene dokaze, nalazi da se zbog opteg zdravstvenog stanja sada pokojnog, koje se progresivno pogoravalo, smrtni ishod mogao oekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju, to je tuenoj kao davaocu izdravanja bilo poznato, jer je ista zdravstveni radnik. Tuena je bila upuena u zdravstveno stanje primaoca izdravanja u vreme zakljuenja ugovora, tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani. Odredbom lana 203. Zakona o nasleivanju predvieno je da se, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja, moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Sporni ugovor je apsolutno nitav pravni posao, jer je zdravstveno stanje primaoca izdravanja u vreme zakljuenja ugovora bilo loe, te se smrtni ishod mogao oekivati u bliskom vremenskom periodu, koji je i nastupio 12.10.2005. godine, a to je tuenoj kao davaocu izdravanja bilo poznato, tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. I pre zakljuenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoranju zdravstvenog stanja primaoca izdravanja, to sve ide u prilog zakljuku prvostepenog suda u pogledu nitavosti spornog ugovora. ( Presuda Okrunog suda u Uicu, G. 239/07 od 05.10.2007. godine )
- 101 -

NASLEDNO PRAVO

219.
Ako u trenutku zakljuena ugovora o doivotnom izdravanju primalac nije bio lien poslovne sposobnosti niti je,van postupka lienja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva, a predstavnik ovog organa u ime primaoca zakljui ugovor o doivotnom izdravanju, ovakav ugovor je apsolutno nitav. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju, utvrenom u prvostepenom postupku, tuilac, kao davalac izdravanja i sada pok. D. B., koju je tom prilikom zastupao tueni organ starateljstva zakljuili su ugovor o doivotnom izdravanju dana 7.9.1999. godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom. Pok. D. je umrla 28.9.1999. godine a presudom istog suda ugovor o doivotnom izdravanju je poniten po zahtevu zakonskih naslednika pok. D. iz razloga apsolutne nitavosti, poto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. D. jer za ivota ista nije bila liena poslovne sposobnosti, niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuenog organa, iako je prilikom zakljuenja predmetnog ugovora pok. D. zastupao direktor tuenog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajuih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodinim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 640/05 od 12.05.2005. god.)

220.
Kada su primaoci izdravanja, godinama bolovali od brojnih hroninih bolesti, koje su leene uz pomo medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdravanja, tada se vreme smrti primalaca izdravanja nije moglo predvideti. Iz obrazloenja: Nisu osnovani navodi u reviziji tuilje da na strani davalaca izdravanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zakljuenog ugovora. Nije sporno da su primaoci izdravanja bolovali godinama od brojnih hroninih bolesti, ali su uz pomo tuenih imali redovnu medicinsku terapiju, tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti, niti su tueni znali, niti su mogli znati ili oekivati blisku smrt primalaca izdravanja. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare saslua na raspravi, predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parninog postupka, zbog kojih se revizija ne moe izjaviti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3307/04, od 16.12.2005. god.)

221.
Ugovor o doivotnom izdravanju je nitav ako je zakljuen sa davaocem izdravanja koji se, u okviru svog zanimanja, ve stara o primaocu izdravanja. Meutim, ne postoji osnov nitavosti ugovora ako je davalac izdravanja zakljuio taj ugovor kao fiziko lice.
- 102 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja i pokojni M.G. su zakljuili brak 27.6.1970. godine, koji je razveden pravosnanom presudom Okrunog suda u B P... br. _____/83 od 12.1.1984. godine. Drugi brak su zakljuili 7.12. 1991. godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M.G., do 10.1.2000. godine. U braku nisu imali dece. Tueni je bio sestri pokojnog M.G., po zanimanju je lekar, a meusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. Tueni se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je, 16.5.1997. godine, u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleivanju zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju overen kod Prvog optinskog suda u B. pod 3R br. ______/97. Tueni je, kao davalac izdravanja, izvrio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M.G. brinuo o njemu, a bezuspeno je ponudio tuilji da joj naknadi trokove sahrane koje je ona snosila. Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi odbili tubeni zahtev za utvrenje nitavosti ugovora o doivotnom izdravanju. Pravilno su niestepeni sudovi nali da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrenje nitavosti zakljuenog ugovora u smislu odredbe lana 196. Zakona o nasleivanju, bez obzira na injenicu da je davalac izdravanja lekar. Navedena odredba propisuje da je nitav ugovor u kome je davalac izdravanja fiziko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdravanja (medicinsko osoblje, bolnice, razliite agencije i sl.), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadlenog organa starateljstva. U konkretnom sluaju, tueni se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdravanja. On je bio sestri primaoca izdravanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose. Zakljueni ugovor o doivotnom izdravanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdravanja prema tuenom i elje da se on o njemu stara do kraja ivota. Tueni je ugovor zakljuio kao fiziko lice, a injenica da je on po zanimanju lekar ne moe predstavljati oteavajuu okolnost u pruanju potrebne nege, brige i zdravstvene pomoi primaocu izdravanja. Davalac izdravanja bio bi obavezan da ovo ini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. Prema tome, ugovor nije zakljuen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zakljuen od strane tuenog kao fizikog lica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije , Gzz. br. 137/03 od 09.10.2003. god.)

DOIVOTNO IZDRAVANJE U KORIST TREEG LICA (lan 198. Zakona o nasleivanju)

222.
Imovina koja je bila predmet ugovora o doivotnom izdravanju zakljuenog izmeu ostavioca kao primaoca izdravanja i njegovog sina kao davaoca izdravanja, uredno overenog u prvostepenom sudu, ne predstavlja zaostavtinu pokojnog ostavioca, te ne moe biti predmet reenja o nasleivanju. Predmetna imovina postala je svojina alioca momentom smrti njegovog oca, te pravo na upis prava svojine u zemljinim knjigama alilac moe, ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi, ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G .5849/03 od 20.01.2004. god.)
- 103 -

NASLEDNO PRAVO

223.
Kada brani drugovi kao primaoci izdravanja zajedno zakljue ugovor o doivotnom izdravanju sa treim licem, dajui mu svoju zajedniku nepodeljenu imovinu, onda je, u sluaju smrti jednog od primaoca izdravanja, nadiveli brani drug aktivno legitimisan da trai raskid ugovora u celini. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1764/98 od 25.01.2000. god.)

OBEZBEIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (lan 199. Zakona o nasleivanju)

224.
Kada je zakljuen ugovor o doivotnom izdravanju, primalac izdravanja ostaje vlasnik imovine i posle zakljuenja ugovora, a davaocu izdravanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdravanja trai predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doivotnom izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3464/95 od 27.09.1995. god.)

RASKID UGOVORA ZBOG POREMEENIH ODNOSA (lan 201. Zakona o nasleivanju)

225.
Samo se u novanom iznosu moe zahtevati naknada za dato izdravanje po raskinutom ugovoru o doivotnom izdravanju. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tuioci, poev od 1978. godine pa sve do 23.11.1988. godine, iveli u zajednici sa roditeljima tuilje i tuene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obraivali njihovo imanje i pruali im izdravanje. Izmeu tuilaca i roditelja tuilje i tuene, sada imenovanih pokojnih, zakljuen je ugovor o doivotnom izdravanju i deobi koji je overen u nadlenom Optinskom sudu 11.02.1986. godine. Nakon prestanka zajednice ivota, ovaj ugovor je raskinut, a tuioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i dravinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora. Za vreme trajanja zajednice ivota tuioci su davali izdravanje i obraivali imanje sada pokojnih, budui da oni, zbog zdravstvenog stanja, nisu bili sposobni da to ine samostalno. Obavljali su samo lake kune poslove. Pri tome, tuioci su se izdravali sa ovog imanja, a jedan od tuilaca je vrio ulaganja i u izgradnju kue. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine. Prema miljenju Vrhovnog suda Srbije (izraenom u odluci Rev. br. 2118/91 od 17.09.1991. godine), ugovor zakljuen izmeu tuilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doivotnom izdravanju, a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tuiocima svojinu na odreenim nepokret- 104 -

NASLEDNO PRAVO

nostima. Ovo iz razloga to se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini vee vrednosti koja nije steena tokom trajanja njihove porodine zajednice sa tuiocima, ve se radilo o imovini koja je predstavljala iskljuivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleem. Pri tome, porodina zajednica izmeu stranaka je kratko trajala, tako da priznanje suvlasnitva tuiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne moe ni priblino predstavljati naknadu za dato izdravanje. S obzirom na to, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tubeni zahtev za utvrivanje prava svojine u korist tuilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaene ugovorom o doivotnom izdravanju, budui da je isti raskinut, tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tuioci jedino mogli da trae utvrivanje ovog prava. Sa druge strane, injenica da su tuioci obraivali imanje pokojnih i da su ih izdravali ne moe voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini, ve tuiocima jedino daje mogunost isticanja novanog potraivanja. Meutim, imajui u vidu nain na koji je tubeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tuena dobila kao naslednica pokojnih), Okruni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tubeni zahtev odbio kao neosnovan. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. 377/2005 od 14.07.2005. godine)

226.
Kada se tubenim zahtevom trai raskid ugovora o doivotnom izdravanju, a tuenici su brani drugovi i davaoci izdravanja i u toku parnice umre jedan tuenik, tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (lan 214. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku), a prema drugom tueniku da se meritorno odlui, jer se radi o nunim suparniarima (shodno lanu 204. Zakona o parninom postupku). Prema njima se spor moe reiti samo na jednak nain. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 399/06 od 29.03.2006. god.)

227.
Primalac izdravanja, u skladu sa svojim poveanim potrebama, moe traiti izmene ugovora o doivotnom izdravanju. Ako se posle zakljuenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteano, sud e na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti, vodei rauna o svim okolnostima. Iz obrazloenja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleivanju (Sl. glasnik RS, br. 52/74 i br. 21/1982) jer je taj zakon vaio u vreme kada je predmetni ugovor zakljuen. Prema lanu 121. ovog zakona, ako se posle zakljuenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteano, sud e na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti, vodei rauna o svim okolnostima. Iz spisa proizilazi da je tueni pokazivao volju da ispunjava ugovor. U postupku je utvreno da je sve do aprila 1997. godine tueni u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze, i da je pre zakljuenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doivotnom izdravanju. Sudovi smatraju da je propust tuenog to nije ispunjavao sve ugovorne obaveze, odnosno da su potrebe tuiljine bile vee od onih koje su ugovorene, pa stoga drugostepeni
- 105 -

NASLEDNO PRAVO

sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doivotnom izdravanju. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda, odredbom lana 117. navedenog zakona propisani su uslovi za punovanost ugovora o doivotnom izdravanju. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose meu ugovornicima nije bilo mogue urediti. Upravo citirana odredba lana 121. upuuje da je bio neophodan pokuaj da se to uini. Nije propust samo na strani tuenog to nije zakljuen aneks ugovora, odnosno novi ugovor o doivotnom izdravanju jer je i tuilja bila ovlaena da trai njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima, odnosno u skladu sa svojim poveanim potrebama, ali ona to nije uinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine, zato to su njeni roaci . K. i M. B. preuzeli obavezu izdravanja. Zbog pogrene primene materijalnog prava i uinjenih bitnih povreda odredaba parninog postupka, niestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne injenice za presuenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1689/04 od 23.02.2005. god.)

228.
Nakon raskida ugovora o doivotnom izdravanju, naknada za dato izdravanje moe se zahtevati samo u novanom iznosu. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je da su tuioci poev od 1978. godine pa sve do 23.11.1988. godine iveli u zajednici sa roditeljima tuilje P. i tuene G. na njihovom imanju u K..., i da su za sve to vreme obraivali njihovo imanje i pruali im izdravanje. Izmeu tuilaca i roditelja tuilje P. i tuene G., sada pok. D. i B., zakljuen je ugovor o doivotnom izdravanju i deobi koji je overen u Optinskom sudu u V... 11.02.1986. godine. Nakon prestanka zajednice ivota, ovaj ugovor je raskinut a tuioci su obavezani da sada pok. D. i B. predaju u dravinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doivotnom izdravanju. Za vreme trajanja zajednice ivota tuioci su davali izdravanje i obraivali imanje sada pok. D. i B., budui da oni, zbog zdravstvenog stanja, nisu bili sposobni da samostalno obrauju svoje imanje, ve samo da obavljaju lake kune poslove. Pri tome tuioci su se izdravali sa imanja pok. D. i B., a tuilac R. je ulagao i u izgradnju kue na U..., gde mu je otac kupio plac, dok su sada pok. D. i B. imali i prihode od prodate imovine. Prema nalaenju Vrhovnog suda Srbije izraenom u odluci Rev. br. ____/91 od 17.9.1991. godine, ugovor zakljuen izmeu tuilaca i sada pok. D. i B. u celini predstavlja ugovor o doivotnom izdravanju, a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok. D. i B. preneli tuiocima svojinu na odreenim nepokretnostima, iz razloga to se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini vee vrednosti koja nije steena tokom trajanja porodine zajednice izmeu sada pok. D. i B., sa jedne strane, i tuilaca sa druge strane, ve se radilo o imovini koja je predstavljala iskljuivu svojinu pok. D. i B. koju su oni stekli nasleem, pri emu je porodina zajednica izmeu stranaka kratko trajala, tako da priznanje suvlasnitva tuiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne moe ni priblino predstavljati naknadu za dato izdravanje. Imajui to u vidu, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tubeni zahtev za utvrivanje prava svojine u korist tuilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaene ugovorom o doivotnom izdravanju, budui da je isti raskinut, tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tuioci jedino mogli da trae utvrivanje prava svojine na spornim nepokretnostima. Sa druge strane, injenica da su tuioci obraivali imanje pok. D. i B. i da su ih izdravali ne moe voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok. D. i B., ve tuiocima jedino daje mogunost isticanja novanog potraivanja. Meutim, imajui u vidu nain na koji je tubeni zahtev u
- 106 -

NASLEDNO PRAVO

tom pogledu opredeljen, kao vrednosti nepokretnosti koje je tuena dobila kao naslednica pok. D. i B., Okruni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tubeni zahtev odbio kao neosnovan. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 377/05 od 14.07.2005. god.)

229.
Nepodnoljjivi odnosi meu strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doivotnom izdravanju. Svaka od stranaka moe zahtevati da sud raskine ugovor. Iz obrazloenja: Odredbom lana 120. stav 3. tada vaeeg Zakona o nasleivanju (Sl. glasnik SRS, br. 52/74 i 1/80), propisano je da svaka strana moe traiti raskid ugovora, ako druga strana ne izvrava svoje obaveze. Odredbom lana 201. stav 1. tada vaeeg Zakona o nasleivanju propisano je da ako se meusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnoljivi, svaki od njih moe zahtevati da sud raskine ugovor. Imajui u vidu citirane zakonske odredbe, kao i injenicu da je u postupku utvrena nepodnoljivost odnosa meu strankama, da je ista nastala jo 1997. godine, to je neizvravanje ugovornih obaveza dovelo do poremeaja odnosa meu strankama, dovoljan je razlog za raskid ugovora, pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1865/05 od 26.10.2005. god.)

230.
Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doivotnom izdravanju sve dok davalac izdravanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je duan da ga u tome ne spreava ve da prima davanja koja su ugovorom predviena. Iz obrazloenja: lanom 120. stav 3. Zakonom o nasleivanju vaeem u vreme zakljuenja ugovora, da svaka strana moe traiti raskid ugovora, ako druga strana ne izvrava svoje obaveze. Meutim, u konkretnom sluaju izmeu ugovornih strana nije ugovorena zajednica ivota, i tuena je izvravala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile, sve do useljenja tuiljine roake u predmetni stan, kada je ona poela da se brine o tuilji i da zajedno sa njom snosi sve trokove stanovanja. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doivotnom izdravanju, jer je tuena od 1992. pa do useljenja roake 1998. godine, kako je to ve napomenuto, izvravala sve svoje obaveze. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tuilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj roaci, iz ega proizilazi da je tuilja kao ugovorna strana iskljuivo kriva za neizvrenje obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju i ne moe traiti raskid tog ugovora. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost niestepenih odluka, jer je tuena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. Sve dok je davalac izdravanja spreman da izvrava obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju, dunost je primaoca izdravanja da ga u tome bez razloga ne spreava, i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdravanja duan da prui. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 288/05 od 09.11.2005. god.)
- 107 -

NASLEDNO PRAVO

231.
Primalac izdravanja koji je, iz razloga koje davalac izdravanja nije skrivio, onemoguio davaoca izdravanja da uredno izvrava svoju obavezu iz ugovora o doivotnom izdravanju, nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama lana 120. stav 2. i 3. Zakona o nasleivanju. Iz obrazloenja: Tuilja je 1993. godine zakljuila, kao primalac izdravanja, ugovor o doivotnom izdravanju sa tuenim kao davaocem izdravanja. Tueni je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti, sve do maja 2000. godine kada je tuilja sainila testament u korist treeg lica, a zatim podnela tubu radi raskida ugovora o doivotnom izdravanju. Od tog momenta tuilja je odbijala da prima izdravanje od tuenog koji zbog toga nije bio u mogunosti da ispunjava obaveze iz ugovora. Tuilja je u meuvremenu umrla, a tueni je snosio trokove sahrane, te tako ispunio i tu obavezu predvienu ugovorom o doivotnom izdravanju. Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tubeni zahtev za raskid ugovora o doivotnom izdravanju. Naime, shodno odredbi lana 201. stav 1. i 3. Zakona o nasleivanju koja se primenjuje na sporni odnos, propisano je da, ako primalac i davalac izdravanja ive zajedno, pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajedniki ivot postane nepodnoljiv, svaka strana moe traiti od suda raskid ugovora. Prema utvrenom injeninom stanju, zajednica ivota izmeu stranaka nije bila ugovorena. Tueni je svoje obaveze po ugovoru uredno izvravao sve dok tuilja nije sastavila testament. U tom periodu odnosi izmeu stranaka nisu bili poremeeni. Tuilja, koja je onemoguila tuenog da uredno izvrava svoju obavezu iz ugovora o doivotnom izdravanju, iz razloga koje tueni nije skrivio, nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleivanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1808/04 od 25.11. 2004. god.)

232.
Raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdravanja je nesporan ali ako se radi o deliminom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. Da bi sud mogao pouzdano doi do ovog zakljuka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora, a naroito sadrinu svih obaveza davaoca izdravanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvravati. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da se ugovorom o doivotnom izvdravanju zakljuenim izmeu tuilje kao primaoca izdravanja i tuenog kao davaoca izdravanja, tueni kao davalac izdravanja obavezao da e tuilju kao primaoca izdravanja doivotno izdravati preko njenih linih primanja ostvarenih po osnovu penzije, do potpunog izmirenja ivotnih potreba, tako to e bilo lino, bilo preko treih lica, obezbeivati hranu, ogrev, spremanje i ienje stana, nabavku lekova, leenje i druge usluge po potrebi. Kao naknadu za izdravanje primalac izdravanja se obavezao da e
- 108 -

NASLEDNO PRAVO

davaocu izdravanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. Po zakljuenju ugovora, a u skladu sa ugovornim odredbama tueni je tuilji na ime poboljanja ivotnih uslova isplatio iznos od 20.000 nemakih maraka. Poto je u postupku utvreno da tueni druge ugovorne obaveze nije izvravao, to je dovelo do poremeenih odnosa stranaka, prvostepeni sud je pozivajui se na odredbe lana 120. stav 3. Zakona o nasleivanju iz 1974. godine, usvojio tubeni zahtev primaoca izdravanja i raskinuo ugovor o doivotnom izdravanju, zakljuivi da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zakljuen, ne ostvaruje. Ovakav injenino-pravni zakljuak prvostepenog suda, drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazei da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadrinu svih obaveza tuenog davaoca izdravanja, kako bi pouzdano mogao doi do zakljuka da se radi o deliminom neizvrenju ugovora o doivotnom izdravanju, ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. Ugovor o doivotnom izdravanju je dvostrano-teretni, aletorni, formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdravanja. Dok se obaveza primaoca izdravanja izvrava jednim aktom, koji nastaje posle njegove smrti, obaveza davaoca izdravanja sastoji se iz niza inidbi koje je on duan da preduzme od momenta zakljuenja ugovora pa do smrti primaoca izdravanja. Sa aspekta primaoca izdravanja, pored materijalnog izdravanja cilj zakljuenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom, staranjem i panjom od strane treeg lica, koju sama starost primaoca izdravanja po sebi nosi, zbog ega ovaj ugovor ima i svoje porodine i socijalne dimenzije. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdravanja sastoji se iz dve vrste: iz inidbi izdravanja primaoca i iz moralnih obaveza. Prva vrsta obaveza podrazumeva razliite inidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za ivot (nabavljanje hrane i lekova, pripremanje hrane, odravanje higijene, nega u bolesti i starosti i drugo), dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaoevoj linosti i itav niz linih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i nainom ivota primaoca izdravanja pre zakljuenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja, poseta kulturnim ustanovama, nabavljanje literature za itanje i dr.). inidbe koje se odnose na samo izdravanje primaoca izdravanja mogu se izvriti preko treih lica, ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdravanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez linog kontakta sa primaocem. Kako se izvrenje davaoeve obaveze protee u duem vremenskom periodu nain izvrenja tih obaveza, njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvrava, a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdravanja i uslovljene potrebama primaoca izdravanja i mogunostima davaoca izdravanja. Pravo na raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdravanja je nesporno u smislu lana 120. navedenog materijalno-pravnog propisa. Meutim, kada je u pitanju delimino neizvrenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zakljuen vie ne ostvaruje. Da bi sud mogao pouzdano doi do ovog zakljuka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora, a naroito sadrinu svih obaveza davaoca izdravanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvravati. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu G. 7822/04 od 28.10.2004. god.)

233.
Brani drug primaoca izdravanja moe podneti zahtev za raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog poremeenih odnosa sa davaocem izdravanja, kada je davalac izdravanja preuzeo obavezu njegovog izdravanja i posle smrti drugog branog druga ugovorne strane sa kojom je ugovor zakljuen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3518/2003 od 28.01.2004. god.)
- 109 -

NASLEDNO PRAVO

234.
Davalac izdravanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdravanja kada ugovor o doivotnom izdravanju o tome sadri samo uoptenu formulaciju, bez blieg ureenja naina davanja, pa to meu saugovaraima bude sporno. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 448/2003 od 07.04.2003. god.)

235.
Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doivotnom izdravanju nije od znaaja da na strani tuene nema krivice za poremeaj odnosa, bitno je da su odnosi stranaka poremeeni i da se zbog toga ugovor ne izvrava. Iz obrazloenja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doivotnom izdravanju nisu ugovorile zajednicu ivota, injenica da je u periodu od avgusta 1994. godine do 3. juna 1996. godine tuena stanovala zajedno sa tuiljom u kui tuilje, to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom sluaju ima se smatrati zajednicom ivota. Tuilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama ivota bolovala od teke arterioskleroze, tuenoj se obraala veoma tekim i grubim reima, dolazilo je izmeu njih svakodnevno do svaa, koje su uznemiravale ak i njihove komije. Stoga je tuena bila prinuena da napusti stan tuilje. Iz ovoga sledi da se ugovor faktiki ne izvrava dve godine, tako da je postojao samo formalno. Pri takvim injenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od znaaja da tuena nije kriva za raskid ugovora, ve je dovoljno da postoji poremeaj odnosa, budui da je prisustvo tuene u kui tuilje za ovu postalo nepodnoljivo i da se zbog toga ugovor ve dve godine ne izvrava. Stoga je pravilna ocena niestepenih sudova da su u konkretnom sluaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doivotnom izdravanju u smislu lana 201. stav 1. sada vaeeg Zakona o nasleivanju RS. Tuena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu trokova izdravanja uinjenih za vreme trajanja ugovora. Na osnovu reenog, pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleivanju obavezali tuilju da tuenoj isplati iznos od ______________dinara, a odbili protivtubeni zahtev tuene-protivtuilje K. M. preko dosuenog iznosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 312/02 od 02.10.2002. god.)

236.
Ugovor o doivotnom izdravanju se zakljuuje s obzirom na linost ugovaraa, pa ako davalac izdravanja svoje line obaveze prenese na tree lice, primalac izdravanja moe traiti raskid ugovora. Iz obrazloenja: Ugovor o doivotnom izdravanju, spada u kategoriju ugovora koji se zakljuuju s obzirom na linost ugovaraa (intuitu personae). Tueni su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotuene da
- 110 -

NASLEDNO PRAVO

se lino stara o tuiocu, pa poto ovaj nije pristao da to, umesto nje, ini drugo lice, usledio je poremeaj odnosa do stepena nepodnoljivosti, usled ega je primalac izdravanja napustio vlastitu kuu i prekinuo zajednicu ivota sa tuenima, kao davaocima izdravanja. Ve i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doivotnom izdravanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2664/02 od 20.6.2002. god.)

237.
Kada brani drugovi, kao primaoci izdravanja, zakljue ugovor o doivotnom izdravanju kao jedna ugovorna strana, dajui kao naknadu za izdravanje svako svoju imovinu, onda u sluaju smrti jednog branog druga preiveli brani drug moe traiti raskid ugovora u celini zbog neizvrenja obaveza. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 959/00 od 17.05.2000. god.)

238.
Kada davalac izdravanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdravanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdravanja onemoguavao, primalac izdravanja nema pravo da zahteva raskid ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev.5765/98 od 06.04.2000. god.)

239.
Kada prema ugovoru o doivotnom izdravanju ugovarai ive zajedno, svaka strana moe traiti raskid ugovora, kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajedniki ivot nepodnoljiv, bez obzira na ijoj je tsrani krivica za nastali poremeaj. (Vrhovni sud Srbije, Rev.7153/98 od 29.12.1999. god.)

240.
Ne moe se zahtevati ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju zbog neizvrenja ugovornih obaveza, ve se moe traiti samo njegov raskid. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1577/99 od 25.11.1999. god.)

241.
Zajednicom ivota se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedniko domainstvo, ve i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domainstva, ali ive dovoljno blizu da su mogui svakodnevni kontakti. Za raskid ugovora o doivotnom izdravanju odluujue je da je nastupila nepodnoljivost zajednikog ivota. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doivotnom izdravanju, zakljuen izmeu parninih stranaka. Protiv te presude tuena je izjavila albu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud. Ne- 111 -

NASLEDNO PRAVO

prihvatljivi su navodi iz albe da se u konkretnom sluaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doivotnom izdravanju, iz razloga propisanih odredbom lana 120. stav 2. Zakona o nasleivanju, budui da ugovorom o doivotnom izdravanju, koji su parnine stranke zakljuile, nije ugovorena zajednica ivota. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Meutim, polazei od injenice da stranke, iako imaju odvojena domainstva, ive u istoj kui zajedno, da koriste zajednike prostorije i imaju svakodnevne kontakte, ispravno zakljuio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom ivota. Naime, zajednicom ivota treba smatrati, ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedniko domainstvo, kako tuena u albi navodi, nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domainstva, ali je nuno da ive u takvoj blizini da to omoguuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka, kao to je to u konkretnom sluaju. Isticanje u albi da su odnosi stranaka poremeeni krivicom tuilje, nisu od znaaja. Ovo stoga to je za raskid ugovora odluno da je nastupila nepodnoljivost zajednikog ivota, jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tuiljine udobnije starosti. Da su se u ovom sluaju odnosi stranaka teko poremetili potvruje i injenica da je zbog meusobnih sukoba stranaka vie puta intervenisala i milicija. Tako poremeeni odnosi ine zajedniki ivot stranaka nepodnoljivim, nezavisno od toga na koji nain i zbog kojih uzroka je dolo do takve situacije. (Iz presude Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 1099/97 od 08.04.1999. god.)

242.
Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doivotnom izdravanju kada su odnosi stranaka znaajno poremeeni usled estih sukoba i vreanja tako da je zajedniki ivot nepodnoljiv i onda kada ugovorne strane nisu izriito ugovorile zajednicu ivota i ive u odvojenim domainstvima, ako zbog stanovanja u istoj kui i korienja zajednikih prostorija kao i meusobnih kontakata u sutini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom ivota, pri emu nije od znaaja ijom krivicom je dolo do poremeaja odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4891/98)

243.
Svaka ugovorna strana moe traiti raskid ugovora o doivotnom izdravanju, ako druga strana ne izvrava svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 166/98)

244.
Usled poremeenih odnosa ugovaraa i nepodnoljivosti daljeg zajednikog ivota, nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremeaj. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 424/98)

245.
Davaoci izdravanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze, ali su se na nekoliko meseci pre podnoenja tube odnosi meu ugovaraima poremetili, a u toku prvostepenog postupka meusobna netrpeljivost je kulminirala, pa je dolo do takvog stanja da je dalji ivot postao nepodnoljiv. Bitno je da su u momentu donoenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremeeni da je dalji zajedniki ivot postao nepodnoljiv zbog ega se svrha ugovora vie ne ostvaruje. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 10663/98)
- 112 -

NASLEDNO PRAVO

246.
Neizvravanje ugovornih obaveza onako kako one glase, a kasnije u potpunosti, dovodi do poremeaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdravanja da se, u pogledu svojih potreba, ne moe osloniti na davaoce izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6518/97)

247.
Smisao ugovora o doivotnom izdravanju je obezbeenje izdravanja, pa se ugovor ne moe odrati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u duem vremenskom periodu faktiki ne izvrava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2120/97)

248.
Kada je ugovorom o doivotnom izdravanju ugovoreno da e stranke iveti u zajednici onda svaka stranka moe traiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajedniki ivot postane nepodnoljiv nezavisno od okolnosti na ijoj strani je krivica za nastali poremeaj odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2510/97)

249.
Ako je u ugovoru o doivotnom izdravanju predviena zajednica ivota stranaka u kui primaoca izdravanja, pa posle pravosnanosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora, zajednica ivota ni posle dve godine ivota nije nastavljena, po novoj tubi primaoca izdravanja sud e tubeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 398/97)

250.
Svaka strana moe traiti raskid ugovora o doivotnom izdravanju ako druga strana ne izvri svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7090 i G. 178/97)

251.
Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdravanja zasnovanoj na zajednikoj svojini, onda je i obaveza davaoca izdravanja po ugovoru o doivotnom izdravanju nedeljiva, pa bi tuilac kao nadiveli brani drug ugovaraa mogao da trai da se ugovor raskine u celosti, a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. U suprotnom, ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdravanja onda tuilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da trai njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovaraa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5952/96)

252.
Spor o ugovoru o doivotnom izdravanju, koji se vodi izmeu pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdravanja, je imovinsko-pravni spor. Revizija je uvek dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graninog iznosa propisanog odredbom l. 382. Zakona o parninom postupku. (Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19.02.1996. god.)
- 113 -

NASLEDNO PRAVO

253.
Posle smrti primaoca izdravanja, okolnost da nije zasnovana zajednica ivota izmeu davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava, jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da trai samo on. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 251/96)

254.
Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog neizvrenja, ili njegov opstanak, jer je dovoljno da se u duem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvravaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 760/95 od 9. 06. 1995.god.)

255.
Za ocenu osnovanosti tubenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvravanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrenje da je tuilja, kao erka primaoca izdravanja, spreavala tuenu da ispunjava svoje obaveze. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdravanja tuena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i ta je u tom periodu tuena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogunosti da ispunjava svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4218/95)

256.
Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doivotnom izdravanju ne odgovara za dugove primaoca izdravanja kad to nije predvieno tim ugovorom. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 84/95)

RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (lan 202. Zakona o nasleivanju)

257.
Svaka strana moe traiti raskid ugovora o doivotnom izdravanju ako druga strana ne izvrava svoje obaveze. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, sada pokojna J. D. podnela je tubu za raskid ugovora o doivotnom izdravanju i preminula je u toku postupka. Sporni ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen je 15.4.1994. godine izmeu sada pokojne J. kao primaoca izdravanja i tuene kao davaoca izdravanja. Ugovorne obaveze davaoca izdravanja bile su da primaoca izdravanja neguje, pazi i u bolesti lei, a u sluaju potrebe da je povede kod sebe u S... i da sa njom ivi u istom domainstvu, te da je posle smrti sahrani. Primalac izdravanja je bolovala od eerne bolesti, sa njom je iveo njen vanbrani suprug koji je preminuo u junu 1996. godine. Od smrti svog vanbranog supruga, sada pokojna J. ivela je sama i izdravala se od svoje penzije. Ona je preko komija angaovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin. Dve nedelje pre njene smrti komije su obavestile tuenu da je sada pokoj- 114 -

NASLEDNO PRAVO

noj J. loe i ona je dola iz S i smestila je u bolnicu, a nakon smrti sahranila. Utvreno je takoe da su nakon smrti vanbranog supruga, komije pokojnoj J. donosile hranu te da je tuena svoje obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju izvravala samo povremeno, iako je primaocu izdravanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomo. Kao ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doivotnom izdravanju. Odredbom lana 120. stav 3. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu lana 237. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95) predvieno je da svaka strana moe traiti raskid ugovora o doivotnom izdravanju ako druga strana ne izvrava svoje obaveze. U provedenom postupku je utvreno da je tuena svoje obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju izvravala samo povremeno, a da je davaocu izdravanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomo, naroito u poslednjih 6 meseci ivota, nakon smrti vanbranog supruga. Ovakav zakljuak proizilazi i iz injenice da su davaocu izdravanja u tom periodu komije nabavljale namirnice i angaovale medicinsku sestru za davanje insulina. Stoga je pravilan zakljuak niestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tuene ne moe smatrati izvravanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doivotnom izdravanju, pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut. (Vrhovni sud Srbije Rev. br. 3052/04 od 22.12.2005. god.)

258.
Ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen izmeu primaoca izdravanja (oba brana druga) i davaoca izdravanja se osnovano moe raskinuti ako davalac izdravanja posle smrti jednog primaoca izdravanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdravanja. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, kod prvostepenog suda je 8.07.1993. godine overen ugovor o doivotnom izdravanju R. br.____/93, zakljuen izmeu tuilje i sada pokojnog D.M. kao primalaca izdravanja s jedne strane i tuenog kao davaoca izdravanja s druge strane. Tuilja je maeha tuenog i izmeu njih je postojao blizak odnos, prisniji od odnosa koji je tueni imao sa sada pokojnim D., svojim ocem, a suprugom tuilje. Davalac izdravanja se obavezao da do kraja ivota u svemu izdrava primaoce izdravanja, bilo lino bilo preko drugih lica, a za uzvrat primaoci izdravanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z Pre zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju, po dogovoru sa primaocima izdravanja, tueni se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora, a primaoci izdravanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tueni vlasnik. Posle smrti primaoca D., umrlog 11.07.1997. godine, tueni niim nije doprinosio izdravanju tuilje, a takvo svoje ponaanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava. Izmeu stranaka su od 1998. godine, odmah posle smrti supruga tuilje a oca tuenog, poremeeni odnosi, jer je tueni traio od tuilje ostatak uteevine svog oca i zahtevao da tuilja na stanu koji je predmet ugovora, prenese pravo svojine na tuenog. Na utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tubenog zahteva za raskid ugovora o doivotnom izdravanju i odbijanju protivtubenog zahteva za utvrenje prava svojine tuenog na 1/2 dela stana, a po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju.
- 115 -

NASLEDNO PRAVO

Obaveza tuenog iz zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se, shodno lanu 412. Zakona o obligacionim odnosima, ne moe podeliti i ispuniti u delovima. Tuilja i njen sada pokojni suprug zakljuili su ugovor o doivotnom izdravanju kojim su na jedinstven nain raspolagali zajednikom branom tekovinom za sluaj smrti. Ugovor je zakljuen da bi bio ispunjen u celosti, prema oba primaoca izdravanja, jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdravanja zakljuio sa davaocem izdravanja poseban ugovor o doivotnom izdravanju kojim bi raspolagao svojim udelom u branoj tekovini. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe lana 3. Ugovora, kojom je predvieno da e davalac izdravanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdravanja, to znai tek posle smrti oba primaoca izdravanja. Iz okolnosti da tueni od 1997. godine, nakon smrti svoga oca, ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tuilju, drugog primaoca izdravanja, proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe lana 120. stav 3. Zakona o nasleivanju vaeeg u vreme zakljuenja ugovora. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da iz okolnosti to je tueni ispunjavao obaveze iz zakljuenog ugovora u odnosu na primaoca izdravanja D., tueni nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora. Da bi tueni stekao ovo pravo, obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tuilji kao primaocu izdravanja. (Vrhovni sud Srbije Rev. br. 1202/05 od 18.05.2005. god.)

259.
Nuni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nunog dela, kada je ostavilac nekretninu otuio na osnovu teretnog pravnog posla. Iz obrazloenja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je nitav ugovor o doivotnom izdravanju, jer je zakljuen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tuilje kao nunog naslednika. Ovo stoga, to je pravosnanom presudom optinskog suda odbijen kao neosnovan tubeni zahtev kojim je tuilja traila da se utvrdi nitavost predmetnog ugovora o doivotnom izdravanju, s obzirom da je utvreno da je ugovor zakljuen u skladu sa tada vaeim propisima i da izraava volju ugovornih strana. Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doivotnom izdravanju, tuilja ne moe ostvariti nasledno pravni zahtev utvrenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti, shodno l. 117. st. 1. u vezi l. 34. st. 2. tada vaeeg Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, 1/80 i 25/82) u vezi l. 237. Zakona o nasleivanju RS ("Sl. glasnik RS", br. 46/95). Naime, nuni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nunog dela, kada je ostavilac nekretninu otuio na osnovu teretnog ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1690/01 od 19.11.2003. god.)

260.
Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doivotnom izdravanju u smislu lana 202. Zakona o nasleivanju, jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno oteavaju ispunjenje obaveza. Ako se posle zakljuenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno oteano, sud moe, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno oteano.
- 116 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Iz sadrine ugovora o doivotnom izdravanju proizilazi da su primalac izdravanja i tuena kao davalac izdravanja ugovorili da e tuena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domainstvu gde e inae i iveti primalac izdravanja, ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdravanja isti otiao od tuene koja mu je kerka i vratio se svojoj kui kod sina. S druge strane, iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi izmeu tuene i njenog brata nakon to se primalac izdravanja vratio svojoj kui, usled ega tuena vie nije imala pristupa oevoj kui, to bi u sluaju da je tano, bilo od znaaja za utvrivanje da li je tuena u tom periodu objektivno i mogla da izvrava obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju a posebno ako se uzme u obzir i sadrina predloga podneta sudu od strane pok. S. radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zakljuenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno oteavajue za obe ugovorne st rane. Ovo je posebno vano zbog toga to prema odredbi lana 202. ZON-a, ako se posle zakljuenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno oteano sud moe na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno oteano. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 298/03 od 20.02.2003. god.)

261.
Kada je ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju traen kako zbog mana volje kod primaoca izdravanja, tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadlenog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora, sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su, odluujui o tubenom zahtevu za ponitaj navedenog ugovora o doivotnom izdravanju, ocenili samo uslove za njegovu punovanost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i lanova 117. i 118. Zakona o nasleivanju vaeeg u vreme zakljuenja ugovora, zakljuili da je tubeni zahtev tuioca neosnovan. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje niestepenih sudova o uslovima za punovanost spornog ugovora u pogledu forme, meutim kako je tubeni zahtev za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga nitavosti koje su tuioci istakli u tubi, po stanovitu Vrhovnog suda ne moe se odluiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga, tj. uslova za njegovu punovanost u pogledu forme, pa su niestepene odluke ukinute, budui da su niestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge nitavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tubi, tj. da li je primalac izdravanja u vreme zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju bio sposoban za rasuivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2792/01 od 30.05.2001. god.)

262.
Sud moe na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doivotnom izdravanju, ako su se posle njegovog zakljuenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteano.
- 117 -

NASLEDNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pravilno primenjena odredba lana 121. Zakona o nasleivanju iz 1974. godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi lana 237. stav 2. Zakona o nasleivanju iz 1995. godine, prema kojoj sud moe na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doivotnom izdravanju, ako su se posle njegovog zakljuenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteano. Naime, zdravstveno stanje tuilje se posle zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju toliko pogoralo, da je zahtevalo neprestano prisustvo treeg lica, te odreenu, kuvanu hranu. Tueni nije udovoljio ovim zahtevima, kako u pogledu odgovarajue vrste hrane, tako i u pogledu nege i brige oko tuilje, jer je dolazio povremeno, a sa tuiljom boravio veoma kratko, pri emu je vie panje poklanjao obradi imanja, nego tuilji lino. Ovakvo ponaanje tuenog dovelo je do nezadovoljstva tuilje izvravanjem ugovornih obaveza tuenog, to je njihove meusobne odnose bitno poremetilo, u tolikoj meri da tuilja nije elela da se odnosi izmeu ugovornih strana iznova urede. U takvoj situaciji, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doivotnom izdravanju izmeu parninih stranaka raskinuli. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1166/99 od 23.06.1999. god.)

263.
Naslednici primaoca izdravanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdravanja trae raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog neizvrenja ugovorne obaveze, kada je primalac izdravanja jo za ivota traio raskid ugovora ili je imao pravo da trai raskid ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2171/98)

264.
Pogreno je isticanje da se, prema odredbi lana 131. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze, jer se na ugovor o doivotnom izdravanju primenjuju odredbe Zakona o nasleivanju, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloenja: Vrhovni sud nalazi da su niestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenili materijalno pravo, odnosno konkretno odredbu lana 120. stav 3. Zakona o nasleivanju RS, kojim je odreeno da svaka strana moe traiti raskid ugovora kad druga strana ne izvrava svoje obaveze. Kako je u prvostepenom postupku utvreno da tuena nije ispunjavala obaveze prema tuilji, da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tuene, prema kome je tuena takoe imala obavezu da ga izdrava, te kod takvog injeninog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno niestepeni sudovi zakljuili da ima mesta raskidu ugovora. Pogreno tuena u reviziji istie da prema odredbi lana 131. ZOO ugovor ne moe raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze. Ovo s razloga to se na ugovor o doivotnom izdravanju primenjuju odredbe Zakona o nasleivanju, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima, te su pravilno niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu lana 120. Zakona o naseivanju. (Vrhovni sud Srbije Rev. 5590/97, od 19.11. 1997. god.)
- 118 -

NASLEDNO PRAVO

265.
U sluaju smrti primaoca izdravanja, kao jednog od sanaslednika, davalac izdravanja iz ugovora o doivotnom izdravanju nema pravo da bez pristanka tuenog drugog sanaslednika nastavi zapoetu parnicu radi utvrenja osnovanosti iskljuenja tuenog sanaslednika iz nunog naslednog dela, jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3799/97)

266.
Spor o ugovoru o doivotnom izdravanju koji se vodi izmeu pravnih sledbenika primaoca izdravanja i davaoca izdravanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granini iznos propisan odredbom lana 382. ZPP. (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19.02.1996.god.)

267.
Pravo na raskid ugovora o doivotnom izdravanju nije lino, ve imovinsko pravo. To znai, da u sluaju kada primalac izdravanja za ivota ima pravo da trai raskid ugovora zbog toga to druga strana ne izvrava svoje obaveze iz tog ugovora, tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da trae raskid ugovora. To pravo na traenje raskida ugovora o doivotnom izdravanju zastareva u optem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdravanja. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 272/95)

PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRAVANJA (lan 203. Zakona o nasleivanju)

268.
Za procenu aleatornosti ugovora o doivotnom izdravanju bitne su sve okolnosti konkretnog sluaja, a ne samo vremenski razmak izmeu zakljuenja ugovora i momenta smrti primaoca izdravanja. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je, ocenom izvedenih dokaza, utvrdio da je naznaeni ugovor o doivotnom izdravanju od 19.10.2003. godine zakljuen izmeu sada pokojnog pravnog prethodnika tuioca - kao primaoca izdravanja i imenovanog tuenog - kao davaoca izdravanja. Ovaj tueni je roak primaoca izdravanja i iveo je u njegovom susedstvu a i pre zakljuenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. Sve tri imenovane tuilje su roene sestre sada pok. Primaoca, a etvrta je snaja po pok. Bratu, sa kojima primalac izdravanja za ivota nije bio u dobrim odnosima, osim sa jednom sestrom (kod koje je i otiao nakon izlaska iz bolnice).
- 119 -

NASLEDNO PRAVO

Iz medicinske dokumentacije - nalaza i miljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23.02.2009. godine utvreno je da je kod pok. primaoca 05.08.2003. godine ustanovljena bolest - rak levog plunog krila. Utvreno je takoe da je on samoincijativno zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju sa tuenim a to je potvrdio i imenovani advokat, dugogodinji prijatelj primaoca izdravanja, koji je u toku postupka sasluavan u svojstvu svedoka. Svi sasluani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tueni kao davalac izdravanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora, a nakon smrti sahranio i dao sva poduja po mesnim obiajima. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zakljuen da bi se izigrala prava naslednika, ve da je u pitanju ugovorno obezbeenje potrebnog izdravanja i nege i pomoi, koje jer davalac izdravanja ve pruao primaocu izdravanja i pre zakljuenja ugovora. Kod ovako utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud pravilno zakljuuje da u konkretnom sluaju ne postoje zakonski razlozi kako za ponitaj, tako ni za raskid predmetnog ugovora, imajui u vidu da se aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku izmeu zakljuenja ugovora i momenta smrti primaoca izdravanja, ve prema svim okolnostima konkretnog sluaja. Iz samog ugovora se zakljuuje da je sada pok. primalac izdravanja pred advokatom - svojim dugogodinjim prijateljem naveo da ga je davalac izdravanja, ovde tueni, i do zakljuenja ugovora dosta pomagao, te da eli sa njim da zakljui ugovor o doivotnom izdravanju, a kako bi to tueni nastavio i dalje da ini. Ovakvo faktiko izdravanje pre zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju ne utie na njegov nastanak, ali je od znaaja za procenu nitavosti ugovora zbog povrede dobrih obiaja. Naime, u konkretnom sluaju ne postoji nijedan zakonski razlog za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju. Relevantne odredbe: Ugovor o doivotnom izdravanju se ponitava ukoliko nije zakljuen u propisanoj formi, ako prethodno nije dobijena saglasnost nadlenog organa starateljstva a davalac izdravanja je fiziko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn. delatnosti stara o primaocu izdravanja ili - na predlog zakonskih naslednika primaoca izdravanja - ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja, ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja - lan 203. stav 1. Zakona o nasleivanju. Kako pok. primalac izdravanja nije za ivota podneo zahtev za ponitaj ni raskid ovog ugovora, a u sklopu svih ostalih dokaza, jasno proizilazi da je tueni u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze, da njegov motiv za zakljuenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdravanja, suprotno navodima iz albe, te da na ovaj nain nisu izigrana prava naslednika. Dakle, zakljuak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tubeni zahtev tuioca. Zakljueni ugovor o doivotnom izdravanju nije izgubio obeleje aleatornosti samom injenicom da je primalac izdravanja umro nakon etiri. meseca od zakljuenja ugovora, s obzirom da injenica smrti primaoca izdravanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zakljuenja ugovora nije bila izvesna, niti je bila motiv. Apelacioni sud nalazi da ovako sainjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Kako u momentu zakljuenja predmetnog ugovora tueni nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdravanja, niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi, to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti, koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane. U provedenom postupku je utvreno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora, s obzirom da odnosi izmeu ugovaraa nisu bili poremeeni, niti su postojale promenjene okolnosti u smi- 120 -

NASLEDNO PRAVO

slu lana 202. Zakona. Kod ovakvog stanja stvari, a po oceni Apelacionog suda, ni starosno doba primaoca izdravanja, ni moment njegove smrti, nisu iskljuivale aleatornost spornog ugovora. Apelacioni sud nalazi da tueni svojim postupcima,ni na jedan nain nije doveo u sumnju pitanje motiva za zakljuenje predmetnog ugovora, niti su tuioci na bilo koji nain dokazali da je tueni iskoriavao nemo, starost i bolest primaoca izdravanja, da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, G. 3541/10 od 13.01.2011. godine)

269.
Na primenu odredbe lana 203. Zakona o nasleivanju ne utie faktiko pruanje izdravanja pre zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju, ako je postojala zakonska obaveza izdravanja. Iz obrazloenja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja, sud moe, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja, ponititi ugovor o doivotnom izdravanju - lan 203. stav 1. Zakona o nasleivanju. S obzirom na utvreno injenino stanje (pre svega - starost i bolest pokojne), Okruni sud, kao i prvostepeni, upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuenika kao davaoca izdravanja. Na ovo, u krajnjoj liniji, ukazuje i neuobiajeno kratko vreme od zakljuenja ugovora do smrti primaoca izdravanja (neto vie od dva sata). Imajui u vidu okolnosti konkretnog sluaja, faktiko pruanje izdravanja pokojnoj od strane tuenika pre zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju ne utie na primenu navedene zakonske odredbe, jer je tuenik pokojnoj pruao izdravanje, pre svega, imajui zakonsku obavezu da to ini kao njen sin, ali i zbog toga to se tako dogovorio sa tuiocem, kao svojim bratom. Zbog toga su neosnovani navodi albe da je od znaaja bilo faktiko pruanje izdravanja primaocu pre zakljuenja ugovora. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. 1006/07(2) od 06.07.2007. godine)

270.
Ako je dokazima utvreno da je za davaoca izdravanja zakljueni ugovor predstavljao neizvesnost, tada nema mesta ponitaju zakljuenog ugovora o doivotnom izdravanju iako je primalac izdravanja umrla osam dana nakon zakljuenja ugovora

Iz obrazloenja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza, utvreno je da su tueni i imenovana pokojna zakljuili ugovor o doivotnom izdravanju. Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tuioci u ostavinskom postupku i podnoenjem ove tube, a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz lana 203. Zakona o nasleivanju za ponitaj predmetnog ugovora odn. da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuenog u momentu zakljuenja ugovora.
- 121 -

NASLEDNO PRAVO

Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za ivota bila radna i sposobna ena, koja se sama o sebi starala i izdravala od sopstvene penzije i da je - po prihvaenom iskazu tuenog i svih svedoka - prvi put potrebu za tuom negom i pomoi imala nakon pretrpljenog loga zbog koga je hospitalizovana. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuenom kroz zakljuenje ugovora o doivotnom izdravanju. Iz lana 2. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuenog i imenovane svedokinje - njegove supruge bila nega u bolesti, obezbeivanje potrebne lekarske pomoi i lekova, briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti, a potom sahrana i izdavanje svih poduja. Cenei iskaze svih sasluanih lica na okolnost da li je tueni ispunio ugovorne obaveze, prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio. Tueni je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomo, gde ju je svedokinja njegova supruga svakodnevno obilazila, nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to inila na brian nain to se utvruje iz izjava drugih sasluanih svedoka. Svedoci takoe potvruju da su tueni i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva poduja ime su ispunili i ovu ugovornu obavezu. Pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se samo na osnovu injenice da je primalac izdravanja umro osam dana nakon zakljuenja ugovora ne moe zakljuiti da je ugovor nitav i da samo u situaciji da okolnosti postojee u momentu zakljuenja ugovora dovode do pouzdanog zakljuka da je skora primaoeva smrt izvesna - ima mesta proglaenju ugovora nitavim. (Iz Presude Okrunog suda u aku, G. 632/08 od 07.05.2008. godine)

271.
Tuena je kao primalac izdravanja zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju sa davaocem izdravanja pravnim prethodnikom tuilca, 16. jula 2001. godine. Kod davaoca je jo 23. aprila 2001. godine medicinski utvreno maligno oboljenje na pankreasu. Nakon sedam meseci od zakljuenja ugovora primalac izdravanja je umro. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizleive bolesti bilo poznato davaocu izdravanja i da injenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost, pa je imalo mesta ponitaju navedenog ugovora o doivotnom izdravanju. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u G...M..., P. br. ____/05 od 22. maja 2006. godine usvojen je tubeni zahtev tuilaca pa je poniten ugovor o doivotnom izdravanju. Presudom Okrunog suda u , G. br. ____/06 od 1. novembra 2006. godine odbija se, kao neosnovana, alba tuene a presuda prvostepenog suda se potvruje. Na osnovu izvedenih dokaza se utvruje da je tuena zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju 16. jula 2001. godine, a da je prva intervencija u bolnici izvrena 23. aprila 2001. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da je u trenutku zakljuenja ugovora primalac izdravanja, sada pokojni, bio bolestan od raka pankreasa, pa ta injenica nije predstavljala neizvesnost za tuenu koja je sa njim zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju. injenica smrti objektivno se oekivala, s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdravanja. Ugovor o doivotnom izdravanju je ugovor sa naknadom ugovor kojim se jedan ugovornik oba- 122 -

NASLEDNO PRAVO

vezuje da izdrava doivotno drugog ugovornika, ili neko tree lice, a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu ija je predaja odloena do smrti tog vlasnika primaoca izdravanja. Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljuuje da su ispunjeni uslovi lana 203. Zakona o nasleivanju za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 1359/06 od 01.11.2006. god.)

272.
Sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Iz obrazloenja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja - prema odredbi lana 203. Zakona o nasleivanju - sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. U konkretnom sluaju, jasno proizilazi da je primalac izdravanja oboleo od neizleive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom, a da je ta injenica bila poznata davaocu izdravanja, ovde tuenoj. Ta injenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zakljuio da su ispunjeni uslovi iz lana 203. Zakona o nasleivanju za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. 1359/2006 od 01.11.2006. godine )

273.
Ne moe se ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ukoliko je primalac izdravanja, u trenutku zakljuenja ugovora, bio potpuno svestan i uraunljiv. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tubeni zahtev tuilaca, pa se ponitava ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen izmeu ... a overen pred sudom. Povodom albe tuenika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. Iz spisa proizilazi da je primalac izdravanja zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdravanja, a umro je sedam meseci posle zakljuenog ugovora. Vetaenjem od strane vetaka neuropsihijatra je utvreno, da je primalac izdravanja u trenutku zakljuenja ugovora bio svestan i uraunljiv, iako je bio operisan i znao je da boluje od teke bolesti. Pri takvom stanju stvari ne moe se prihvatiti stav suda da ima mesta ponitaju ugovora, jer je primalac znao da ne moe iveti due od jedne godine nakon izvrene prve operacije. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za ponitaj pravnog posla, pa i predmetnog ugovora o doivotnom izdravanju. (Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 206/05 od 17.02.2005. god.)
- 123 -

NASLEDNO PRAVO

274.
Ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju zakonski naslednici primaoca izdravanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja, i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor, odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostavioeve smrti. Iz obrazloenja: Ugovor o doivotnom izdravanju je - prema utvrenom injeninom stanju - zakljuen izmeu tuenih kao davaoca izdravanja i sada pokojne kao primaoca izdravanja, nakon ije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu, koju je prenela ugovorom o doivotnom izdravanju na tuene. Tuilac T. S, otac drugotuilje i deda treetuilje, je sestri pokojne - primaoca izdravanja, koja je tuiocu bila roena tetka.Ona je umrla aprila meseca 1998. godine, a ovaj tuilac je podneo tubu radi ponitaja ugovora o doivotnom izdravanju 23.04.2001. godine Niestepeni sudovi su - kod tako utvrenog injeninog stanja - odbili tubeni zahtev drugo i treetuilje za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju, jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz lana 203. stav 1. Zakona o nasleivanju - a s obzirom da drugo i treetuilja nisu zakonski naslednici primaoca izdravanja. Tubu tuioca T. S. za ponitaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predvienog lanom 203. stav 2. Zakona o nasleivanju. I revizijski sud je reviziju tuilaca odbio kao neosnovanu, prihvativi ovakvo stanovite niestepenih sudova. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2097/2003 od 25.06.2003. god.)

275.
Za ocenu savesnosti tuenih i ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju vano je utvrditi da li se davalac izdravanja pre zakljuenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih ivotnih potreba primaoca, pa je izvesna smrt primaoca izdravanja u re-lativno kratkom roku od zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju, bila motiv kod davaoca izdravanja za zakljuenje ovog ugovora. Iz obrazloenja: Odredba l. 203. st. 1. ZON-a, sankcionie nesavesnost davaoca izdravanja prilikom zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju utoliko to ovlauje sud da moe ponititi ugovor ako je injenica izvesne smrti primaoca izdravanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zakljuenje ugovora na strani davaoca izdravanja, pa je za primenu navedene zakonske odredbe, u konkretnom sluaju, bilo neophodno utvrditi niz vanih i-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuenih prilikom zakljuenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdravanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoi od drugog, posebno enskog lica (spremanje hrane, pranje...) i da li su mu u tom smislu tuene pomagale i pre zakljuenja ugovora, a posebno od kada se razboleo u februaru 2000. godine, u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdravanja s obzirom
- 124 -

NASLEDNO PRAVO

na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tuene da pok. D. u danima pred smrt nije bio u bolesnikoj postelji ve je bio u mogunosti da se kree, a posebno da li su tuene prihvatile zakljuenje ugovora upravo na insistiranje D., pri emu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorai konstatuju da je pok. D. teko bolestan i da mu je potrebno izdravanje i pomo od drugih lica. Sama injenica saznanja tuenih da primalac izdravanja boluje od teke i neizleive bolesti ne ini ugovor nitavim samo zbog toga to je kratko vreme posle zakljuenja ugovora nastupila smrt primaoca izdravanja, jer ako su tuene due vreme pre zakljuenja ugovora brinule o primaocu izdravanja, i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih ivotnih potreba, ne bi se moglo zakljuiti da je izvesna smrt primaoca izdravanja u kratkom roku, bila motiv i osnov za zakljuenje ugovora na strani tuenih kao davalaca izdravanja. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 1718/03 od 05.12.2003. god.)

276.
Univerzalni sukcesor se moe pozivati na nitavost ugovora o doivotnom izdravanju tek nakon smrti ostavioca. Iz obrazloenja: Tuioci su sinovi tuene J. iz prvog braka, a tuena D. je njena erka iz drugog braka. Tuena J. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tuene D. Dana 3. marta 1999. godine tuene su zakljuile ugovor o poklonu, po kom ugovoru tuena J. poklonila je tuenoj D. predmetni stan i lokal povrine 10 m2. Tuene su nakon toga 11. oktobra 1999. godine zakljuile ugovor o doivotnom izdravanju, kojim ugovorom je tuena J. ostavila posle svoje smrti tuenoj D. svoju imovinu koja je obuhvaena ranije zakljuenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doivotno izdravanje i staranje. U lanu 5. ugovora o doivotnom izdravanju, tuene su navele da ranije zakljueni ugovor o poklonu prestaje da vai danom zakljuenja ovog ugovora. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev tuilaca odbili. Tuioci tubom trae da se utvrdi da je nitav ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen izmeu tuenih, iz razloga to tuena J. prilikom zakljuenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina ivota i umanjene sposobnosti za rasuivanje da ga zakljui. Odredbom lana 56. stav 1. ZOO propisano je da je za zakljuenje punovanog ugovora potrebno da ugovara ima poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje tog ugovora, dok je lanom 103. ZOO, propisano da je ugovor nitav ukoliko u momentu zakljuenja ugovora ugovara nije imao poslovnu sposobnost za zakljuenje ugovora. Prema odredbi lana 109. ZOO, na nitavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica, a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik), ulazi u prava i obaveze ostavioca, proizlazi da se univerzalni sukcesor moe pozivati na nitavost ugovora iz navedenog razloga tek smru ostavioca a ne za njegova ivota. Iz navedenih razloga tuioci se ne mogu pozivati na nitavost ugovora o doivotnom izdravanju zbog poslovne nesposobnosti tuene J. kao primaoca izdravanja, jer sve dok je primalac izdravanja iv on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da trai ponitaj ugovora, a ne i tuioci kao zakonski naslednici tuene J. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1557/02 od 25.06.2002. god.)
- 125 -

NASLEDNO PRAVO

277.
Zakon o nasleivanju ne poznaje odricanje od prava na voenje postupka za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju u neiju korist. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 203. stav 1. Zakona o nasleivanju, ugovor o doivotnom izdravanju se moe ponititi samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdravanja, i on se tog zahteva ne moe odrei u neiju korist. Sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdravanja, a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zavetanja i u sluaju da pismeno na koje se tuioci pozivaju u albi, ispunjava sadraj svojerunog zavetanja. (Iz presude ostavinskog suda br. 12900/02-P.br. 545/02)

278.
Nitav je i nemoralan ugovor o doivotnom izdravanju koji primalac izdravanja zakljui sa svojom suprugom, a maehom tuioca, kao davaocem izdravanja, jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdravanja zbog tekog i medicinski nesumnjivo utvrenog tekog oboljenja, pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Iz obrazloenja: Tuilac je sin pokojnog primaoca izdravanja, a tuena je maeha tuiocu. Pokojni otac tuioca je kao primalac izdravanja sa tuenom kao davaocem izdravanja zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju, pri emu je u tom momentu tuena znala da pokojni primalac izdravanja boluje od neizleivog karcinoma, konzilijarno- medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zakljuenja ovog ugovora. Iz iskaza tuene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doivotnom izdravanju i zakljuen zbog toga to su ona i njen suprug uli da je testament oboriv te da je elja pokojnog oca tuioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike iskljui iz nasledstva. Prema ovako utvrenom injeninom stanju (koje se revizijom ne moe pobijati), niestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo, jer je u postupku jasno utvreno da je kod tuene kao davaoca izdravanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i duini bolesti pokojnog oca tuioca, kao i injenica smrti u odreenom periodu. Zbog toga, sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz lana 203. Zakona o nasleivanju, i ponitili ugovor koji je zakljuen izmeu pokojnog oca tuioca kao primaoca izdravanja i tuene. Dakle, nitav je ugovor o doivotnom izdravanju ako je davalac izdravanja znao da se zbog starosti i neizleive bolesti oekuje skora smrt primaoca izdravanja tako da do stvarnog izdravanja nije dolo. Nitav je i kao nemoralan ugovor o doivotnom izdravanju gde je davalac izdravanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdravanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 333/2001 od 28.02.2001. god.)
- 126 -

NASLEDNO PRAVO

279.
Za procenu aleatornosti ugovora o doivotnom izdravanju relevantan je ne samo vremenski razmak izmeu zakljuenja ugovora i smrti primaoca izdravanja, ve i sve druge okolnosti sluaja. Iz obrazloenja: Ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju - shodno lanu 203. stav 1. Zakona o nasleivanju zakonski naslednik primaoca izdravanja moe traiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Primalac izdravanja je, u konkretnom sluaju, pre zakljuenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povienog krvnog pritiska, poremeaja sranog rada, reumatskih bolova i bolova u zglobovima. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdravanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu iskljuivali aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju, u smislu pomenutog propisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku izmeu zakljuenja ugovora i smrti primaoca izdravanja, ve prema svim okolnostima sluaja. S obzirom na to, u reviziji se neosnovano navodi da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tuilje da se zbog odsustva aleatornosti poniti ugovor o doivotnom izdravanju. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4772/2001 od 08.11.2001. god.)

280.
Kod ugovora o doivotnom izdravanju procena aleatornosti se vri prema okolnostima sluaja. Iz obrazloenja: Prema lanu 203. stav 1. Zakona o nasleivanju, zakonski naslednik primaoca izdravanja moe traiti ponitavanje ugovora o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. U konkretnom sluaju, primalac izdravanja je pre zakljuenja ugovora imao 85 godina, a javljao se lekaru zbog povienog krvnog pritiska, poremeaja sranog rada i bronhitisa, reumatinih bolova i bolova u zglobovima. Ni starosno doba primaoca izdravanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu iskljuivali aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju, u smislu pomenutog propisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku izmeu zakljuenja ugovora i smrti primaoca izdravanja, ve prema svim okolnostima sluaja. S obzirom na to, u reviziji neosnovano navodi da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tuilje da se zbog odsustva aleatornosti poniti ugovor o doivotnom izdravanju. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 4772/01 od 08.11.2001. god.)

- 127 -

NASLEDNO PRAVO

281.
Ugovor o doivotnom izdravanju je nitav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdravanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zakljuenja ugovora. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku primalac izdravanja. pokojni B. roen 1914. godine, primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V... 10. 02. 2000. godine zbog preloma kuka. dok je Ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen 24. 02. 2000. godine u valjevskoj bolnici, gde je primalac izdravanja i umro ne dolazei kui 15. 03. 2000. godine. Kod ovakvog stanja stvari, radi pravilnog donoenja zakljuka o tome da li je Ugovor o doivotnom izdravanju nitav zbog nesposobnosti pok. B. za preduzimanje pravnih radnji, odnosno zbog povrede dobrih obiaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok. B. s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici, u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zakljuenja ugovora, te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuenoj kao davaocu izdravanja moglo biti poznato. Ugovor o doivotnom izdravanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran, pri emu se aleatornost odnosi na budui neizvestan dogaaj duinu ivota primaoca izdravanja zbog kojeg se meusobni imovinski efekti (visina trokova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. Ako je smrt imaoca izdravanja zbog bolesti, ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu, to je uvek faktiko pitanje, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim obiajima), jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stie nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdravanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne injenice zbog kojih bi takav ugovor bio nitav u smislu l. 103. ZOO-a. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 577/01 od 06.06.2001. god.)

282.
Zahtev za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zakljuenog za vreme vaenja ranijeg Zakona o nasleivanju zasniva se na optim pravilima o nevanosti ugovora. Iz obrazloenja: Zahtev tuioca da se poniti ugovor o doivotnom izdravanju koji su tuioci zakljuili sa tuenima odbijen je presudom prvostepenog suda. albu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledeih razloga: Zbog nesporne injenice da je ugovor o doivotnom izdravanju koji se pobija zakljuen 24.08.1995. godine, na njega se ne primenjuje sada vaei Zakon o nasleivanju ( koji je stupio na snagu 4.05.1996. godine ), ve propisi koji su vaili u vreme sainjenja.
- 128 -

NASLEDNO PRAVO

Tuioci su, meutim, i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju ponitaj ugovora. Raniji Zakon o nasleivanju koji se u konkretnom sluaju primenjuje, nije sadravao odredbu o mogunosti ponitaja ugovora o doivotnom izdravanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti, kako to predvia odredba lana 203. sada vaeeg Zakona o nasleivanju, ali su tu mogunost pruala opta pravila o nevanosti ugovora sadrana u Zakonu o obligacionim odnosima. Ugovor o doivotnom izdravanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom sluaju apsolutno nitav, nego ruljiv ugovor ( lan 111. ZOO ), a pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga ruljivosti, odnosno od tri godine od dana zakljuenja ugovora. Poto su tuioci zahtev za ponitaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova, njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. (Iz presude Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 1899/99 od 28.04.2000. god. )

283.
Pravo da zahteva raskid ugovora o doivotnom izdravanju pripada primaocu izdravanja, a poto se radi o imovinskom pravu, to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1279/99 od 10.02.2000. god.)

284.
Kod ugovora o doivotnom izdravanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdravanja, kao budueg dogaaja. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdravanja bude neizvesna za ugovorne strane, dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom, a u objektivnom smislu. Iz obrazloenja: Kod ugovora o doivotnom izdravanju aleatornost se odraava u neizvesnosti koliko dugo e trajati obaveza davaoca izdravanja, odnosno koliko dugo e primalac izdravanja primati ugovoreno izdravanje. Dakle, aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdravanja, kao budueg dogaaja. Pri tome, osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budui dogaaj, smrt primaoca izdravanja, bude za ugovorne strane neizvestan, dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom, a ne iskljuivo u objektivnom smislu. Kako je u konkretnom sluaju u sprovedenom postupku utvreno, da je pok. D. iz bolnice bila otputena kui sa saniranim zdravstvenim stanjem, kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da ivi sa tuenom u istom domainstvu do svoje smrti, nije osnovan zakljuak revizijskog suda da je kod zakljuenog ugovora izostao element aleatornosti. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tuene o bliskoj smrti njene majke, ne navodei injenice iz kojih je tuena takvo saznanje mogla izvesno da ima. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdravanja, koja je kao takva, u subjektivnom smislu, neizvestan dogaaj za obe ugovorne strane. U provedenom postupku takoe je utvreno, da nije bilo mana volje kod pok. D. u momentu zakljuivanja predmetnog ugovora, jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka, u kom smislu je tubeni zahtev tuilaca i bio postavljen. (Iz presude Saveznog suda, Gzz. 19/99 od 24.06.1999. god.)
- 129 -

NASLEDNO PRAVO

285.
Nema aktivnu legitimaciju za voenje spora radi ponitaja ugovora o doivotnom izdravanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok. Primaoca izdravanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6356/97 od 02.12.1997. god.)

SMRT DAVAOCA IZDRAVANJA (lan 204. Zakona o nasleivanju)

286.
Ugovor o doivotnom izdravanju po samom zakonu prestaje smru davaoca izdravanja, ako on nema branog druga ni potomaka. Iz obrazloenja: Predlog za zakljuenje poravnanja o ponitaju ugovora o doivotnom izdravanju. odbaen je pobijanim reenjem, protiv koga je predlaga blagovremeno izjavio albu. Okruni sud je - postupivi prethodno u smislu lana 365. u vezi sa lanom 381. Zakona o parninom postupku i lana 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku - naao da je alba neosnovana, jer nema mesta zakljuenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doivotnom izdravanju koji je predlaga, kao primalac izdravanja zakljuio sa sada pokojnim davaocem izdravanja. U sluaju smrti davaoca izdravaoca - prema odredbi lana 204. stav 1. Zakona o nasleivanju - njegove obaveze prelaze na njegovog branog druga i potomke koji su pozvani na naslee, ako oni na to pristanu. U konkretnom sluaju, kako nije sporno da je pokojna - davalac izdravanja. ivela u vanbranoj zajednici sa predlagaem i nije imala potomaka, ugovor o doivotnom izdravanju prestao je njenom smru davaoca po samom zakonu, a u smislu lana 204. Zakona o nasleivanju. Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 98/2005 od 14.01.2005. god.)

287.
Ne odluuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdravanja na njegovog branog druga i potomke koji su pozvani na naslee, jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija. Iz obrazloenja: Zaostavtina ostavioca raspravljena je pravnosnanim reenjem. Predlog za raspravljanje naknadno pronaene imovine - prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdravanja iz ugovora o doivotnom izdravanju, podneo je oglaeni naslednik suprug ostavilje. Odredbe lana 1. stav 2. i lana 204. stav 1. Zakona o nasleivanju, kao i odredbe l. 128 -131. Zakona o vanparninom postupku, kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav- 130 -

NASLEDNO PRAVO

nosnanosti reenja o nasleivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donoenje dopunskog reenja o nasleivanju ) niestepeni sudovi su, u konkretnom sluaju, pravilno primenili. Navodi revizije da prava davaoca izdravanja mogu posle njegove smrti prei na naslednike, ako su naslednici davaoev brani drug i potomci, su bez znaaja. Ovo zbog toga to iz sadrine odredbe lana 204. stav 1. Zakona o nasleivanju proizilazi da prelazak obaveze doivotnog izdravanja na branog druga i potomke davaoca izdravanja koji su pozvani na naslee nije nasledno-pravna sukcesija, pa se o tome ne moe odluivati u ostavinskom postupku, te ni odredbama Zakona o vanparninom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviena mogunost donoenja dopunskog reenja o nasleivanju. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 4030/2002 od 13.2.2003. god.)

288.
Prelazak obaveze doivotnog izdravanja na branog druga i potomke davaoca izdravanja koji su pozvani na naslee, nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odluuje u ostavinskom postupku. Posle smrti davaoca izdravanja njegove obaveze prelaze na njegovog branog druga i druge potomke koji su pozvani na naslee, ako pristanu. Ukoliko potomci ne pristanu na produenje ugovora o doivotnom izdravanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdravanje. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo, kao to nema ni ugovor o doivotnom izdravanju. Ugovor o doivotnom izdravanju ima obligaciono-pravni karakter. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3897/97 od 27.09.1997. god.)

SMRT I PROGLAENJE LICA ZA UMRLO (lan 206. Zakona o nasleivanju)

289.
Za raspravljanje zaostavtine mesno je nadlean sud na ijem je podruju ostavilac u vreme smrti imao prebivalite odn. boravite. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 10289/96 od 30.01.1997. god.)

290.
Okruni sud je ustanovio da presuda tuiocu nije dostavljena, jer iz povratnice u spisima predmeta se utvruje da je isti umro. S toga se vraaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog, kao i da albu tuioca dostavi na odgovor punomoniku tuene. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 3113/95 od 31.03. 1995. god.) KADA SE OTVARA NASLEE LICA PROGLAENOG ZA UMRLO I POETAK TOKA ROKOVA (lan 207. Zakona o nasleivanju)
- 131 -

NASLEDNO PRAVO

Naslee se otvara smru ostavioca tako da naslednik stie pravo od tog momenta, a neo d momenta donoenja ostavinskog reenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2365/95)

291.

PRELAZAK ZAOSTAVTINE NA NASLEDNIKE (lan 212. Zakona o nasleivanju)

292.
Supruga posle smrti svog branog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu naslea na jednoj idealnoj estini nepokretnosti, oznaenih reenjem O. br. _____/98, Optinskog suda u N, koje su taksativno pobrojane u izreci presude, a to je tuena duna da joj prizna. lan 212. stav 1. Zakona o nasleivanju regulie da zaostavtina po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike. Pokojni svekar tuilje umro je oktobra 1998. godine, kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga, sin i erka, i oni su to na po jednoj idealnoj treini njegove zaostavtine, koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca, supruga tuilje. Bez znanja tuilje, supruga i erka majka i sestra pokojnih, pokreu ostavinski postupak na zaostavtini svekra tuilje, gde je po odricanju majke erka oglaena naslednikom na celokupnoj imovini. lan 11. Zakona o nasleivanju propisuje da, kad ostavilac nema potomstva spurunik ne nasleuje u prvom naslednom redu, ve u skladu sa lanom 12. navedenog zakona, sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavtine. Suprug tuilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom treinom udela, pa je u momentu njegove smrti tuilja kao njegova supruga naslednik jedne estine svih nepokretnosti iz ostavinskog reenja. Po albi tuene, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrenog injeninog stanja i utvrenog obima zaostavtine pokojnog svekra tuilje. (Iz presude Okrunog suda u Niu, G. br. 723/06 od 09.05.2006. god.)

293.
Lice koje nije uesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija reenje o nasleivanju. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je ostavilac pok. .P. umro 10.09.1990 godine, da su njegovi zakonski naslednici uesnice R.R. i J.. i supruga sada pok. Z. . Ostavilac P. je testamentom izvrio raspodelu svoje imovine za ivota. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom, poravnanjem zakljuenim 27.11.1992. godine, u predmetu istog suda P. br. ___/92, raspravili zaostavtinu
- 132 -

NASLEDNO PRAVO

u potpunosti, a kako ostavilac druge imovine nije imao, osim one navedene u poravnanju, to je prvostepeni sud pravilno odluio kada je dalji postupak rasprave zaostavtine iza pok. P. obustavio, pa je stoga Okruni sud odbio kao neosnovanu albu uesnice R. u tom delu, na osnovu l. 380. ta. 2. ZPP. Pobijano reenje nema to pravno dejstvo da spreava uesnicu R. da poravnanje pobija u parninom postupku, koji se ve vodi, i da, zavisno od odluke u parnici, ishoduje i drugaiji raspored zaostavtine pok. P. U prvostepenom postupku je utvreno da pok. Z. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a,nesporno je, to nisu ni uesnice R.R. i J.., niti one istiu bilo kakav zahtev iz onoga to predstavlja njenu zaostavtinu. Budui da R. u stvari i nije uesnik u nasleu iza pok. Z., u smislu l. 123. ZON-a, te da ona i nema pravnog interesa da pobija reenje o nasleivanju iza pok. Z., sve i da Z. zaostavtina nije pravilno oznaena, Okruni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu albu kojom se prvostepeno reenje pobija u navedenom delu. Kako se ostavinski pokree i vodi po slubenoj dunosti, prvostepeni sud je bio ovlaen da prekinuti postupak nastavi donoenjem pobijanog reenja, koje takoe nije smetnja da se nastavi parnica za ponitaj poravnanja kojim je reeno pitanje nasleivanja iza pok. P. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 658/04 od 19.04.2004. god.)

Kada pre okonanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavtine, kao i pravo na zakonsko nasleivanje, zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca, bez uticaja su izjave o nasleivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih injenica, od kojih zavisi pravo na naslee. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5483/98 od 20.10.1999. god.)

294.

Pre nego to sud odlui o obustavi postupka, u sluaju kada je umrli ostavio imovinu, potrebno je da se ostavi mogunost naslednicima da se o tome izjasne. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 10201/96 od 25.10.1996. god.)

295.

Ukoliko bi se na mestu umrlog tuioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tuioca, onda to mogu uiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparniara. Budui da se umeao u parnicu samo brani drug tuioca, sud je bio duan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tuioca i da li oni ele da stupe u parnicu na mesto umrlog tuioca, jer ne moe samo jedan od vie naslednika da preuzme parnicu, ve svi naslednici. (Iz reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 677/95 od 30.10. 1995.god.)

296.

297.
Okolnost da se izmeu treih lica i sada pokojne vodi postupak o ponitenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu, ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 10649/95)
- 133 -

NASLEDNO PRAVO

ODRICANJE OD NASLEA (lan 213. Zakona o nasleivanju)

298.
Sve do zavretka - okonanja ostavinske rasprave moe se traiti ponitaj naslednike izjave, jer se do tog momenta moe dati i nova naslednika izjava ukoliko se poniti prethodna. Iz obrazloenja: Jednom data naslednika izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konanom i vai kako u odnosu na zaostavtinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronaenu imovinu. Ponitaj naslednike izjave shodno l. 213. st. 1. Zaskona o nasleivanju - moe se traiti do zavretka - okonanja ostavinske rasprave, jer se do tog momenta moe dati nova naslednika izjava, ukoliko se poniti prethodna. Zbog toga e prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog uesnika da se izjasni, da li ona zapravo trai ponitaj naslednike izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe l. 220. st. 4. Zakona o nasleivanju. Od toga e zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. (Reenje Optinskog suda u Niu, O. 2084/07 od 04.10.2007. godine i Reenje Okrunog suda u Niu, G. 4668/07 od 17.12.2008. godine)

299.
Ostavinski sud je u obavezi, tokom postupka raspravljanja zaostavtine, da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim trai da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nuni deo. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu mart 2002. god.)

300.
Lice koje se odreklo naslea nije naslednik, pa sud nije duan da mu urui reenje o nasleivanju. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 2552/97)

301.
Zahtev za ponitaj naslednike izjave o odricanju od naslea zbog zablude moe se ostvariti do svretka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se moe ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama l. 65. i 117. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz reenja Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 35/96 od 20.03.1996.god.)

- 134 -

NASLEDNO PRAVO

PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONITAJ (lan 214. Zakona o nasleivanju)

302.
Izjava kojom se ne osporava punovanost testamenta o formi i sadrini ne predstavlja nasledniku izjavu. Neopoziva je izjava o odricanju od naslea, kao i izjava o prijemu naslea. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu maj 2004. god.)

303.
Data naslednika izjava i reenje o nasleivanju vezuju stranke koje su uestvovale samo ukoliko se odnose na pravo naslea dok svakom od uesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava naslea. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2565/99 od 26.01.2000. god.)

304.
Naslednika izjava data protivno odredbama Zakona o nasleivanju ini ostavinsko reenje nezakonitim, ali se po - njegovoj pravnosnanosti ono ne moe staviti van snage presudom parninog suda. (Vrhovni sud Srbije, Rev 4229/98 od 09.09.1999. god.)

305.
Pravo na ponitaj naslednike izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima, pa ni sanaslednicima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3100/98 od 13.01.1999. god.)

306.
Naslednik, koji je dao izjavu, moe traiti ponitenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom, ili je data usled prevare ili u zabludi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6396/97 24.03.1198. god.)

307.
Ako se koji od naslednika ranije odrekao naslea, pa se pronae nova imovina, sud ga mora pozvati radi davanja naslednike izjave koja se odnosi na novu imovinu. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 194/95)

- 135 -

NASLEDNO PRAVO

ODRICANJE U KORIST ODREENOG NASLEDNIKA (lan 216. Zakona o nasleivanju)

308.
Nakon naslednike izjave, date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika, ustupilac je legitimisan da trai njeno ponitenje, ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana. Ovo zbog toga to takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu uinjen u korist drugog naslednika. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Ugovor je ruljiv kada ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom odreeno - lan 111. Zakona o obligacionim odnosima. Tuba za ponitenje ruljivog ugovora moe se podii samo u zakonom predvienom roku ija duina zavisi od konkretnog uzroka ruljivosti - lan 117. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, ruljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poniteni u predvienom roku na zahtev zakonom odreenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vreaju pojedinani interesi (te se na ruljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica, a ne i sudovi po slubenoj dunosti). Sudskom presudom se ne ustanovljava ve izrie ponitenje ugovora. Ruljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja, zabluda, prevara) i kod ograniene poslovne sposobnosti. Ruljivim ugovorima prvenstveno se vreaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom odreenih lica, tako da se samo oni mogu pozivati na ponitenje. Ponitenje ruljivog ugovora zahteva onaj ugovornik ija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). U konkretnom sluaju utvreno je sledee injenino stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog, naslea na zaostavtini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tuilje, tueni i V.O. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleivanja u odgovarajuim idealnim delovima a da putniko vozilo pripadne u nasledni deo tuilji. Po pravnosnanosti reenja o nasleivanju i deobi, tueni je podneo zahtev da se raspravi novopronaena zaostavtina ostavioca, koju ine akcije navedenog Preduzea. Na roitu kod prvostepenog suda svi uesnici su saglasni da novopronaenu zaostavtinu ostavioca nasledi uesnik M, pa je sud na osnovu odredbe lana 127. Zakona o vanparninom postupku doneo dopunsko reenje i na novopronaenoj zaostavtini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuenog. Izjava tuilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tueni, u smislu lana 216. stav 1. Zakona o nasleivanju, smatra se izjavom o prijemu naslea, uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Poto je tueni M. primio ustupljeni deo, na odnose izmeu ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi lana 216. stav 2. Zakona o nasleivanju. Ugovor o poklonu je ruljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. To znai da njegovo ponitenje moe da zahteva onaj ugovornik ija volja ima nedostataka odn. ako je izjava data u zabludi.
- 136 -

NASLEDNO PRAVO

Kako se ruljivim ugovorima prvenstveno vreaju interesi samih ugovornika, proizilazi da su tuilje aktivno legitimisane da trae ponitenje naslednike izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. Zbog toga je pogrean stav niestepenih sudova da tuilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 804/08 od 03.04.2008. godine)

309.
Naslednika izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu uinjen u korist drugog naslednika. Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da trai ponitenje naslednike izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. Iz obrazloenja: Ugovor je - prema lanu 111. Zakona o obligacionim odnosima - ruljiv kada ga je zakljuila ogranieno poslovno sposobna strana, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom odreeno. Ruljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poniteni u predvienom roku na zahtev zakonom odreenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vreaju pojedinani interesi. Otuda se na ruljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica, a ne i sudovi po slubenoj dunosti. Sudskom presudom se ne ustanovljava ve izrie ponitenje ugovora. Prema lanu 117. Zakona o obligacionim odnosima, tuba za ponitenje ruljivog ugovora moe se podii samo u zakonom predvienom roku ija duina zavisi od konkretnog uzroka ruljivosti ugovora. Ruljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja, zabluda, prevara), kao i kod ograniene poslovne sposobnosti. Ruljivim ugovorima prvenstveno se vreaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom odreenih lica, tako da se samo oni mogu pozivati na ponitenje. Ponitenje ruljivog ugovora zahteva onaj ugovornik ija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren). U konkretnom sluaju, u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog, naslea na zaostavtini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tuilje, tueni i lice V.O. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleivanja u odgovarajuim idealnim delovima a da putniko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tuilji. Po pravnosnanosti reenja o nasleivanju i deobi, tueni je podneo zahtev da se raspravi novopronaena zaostavtina ostavioca, koju ine akcije naznaenog preduzea. Na roitu kod prvostepenog suda svi uesnici su saglasni da novopronaenu zaostavtinu ostavioca nasledi imenovani uesnik, pa je sud na osnovu odredbe lana 127. Zakona o vanparninom postupku doneo dopunsko reenje i na novopronaenoj zaostavtini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuenog. Izjava tuilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tueni, u smislu lana 216. stav 1. Zakona o nasleivanju, smatra se izjavom o prijemu naslea, uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Poto je ovaj tueni primio ustupljeni deo, na odnose izmeu ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu - shodno odredbi lana 216. stav 2. Zakona o nasleivanju. Ugovor o poklonu je ruljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana, to znai da ponitenje ugovora o poklonu moe da zahteva onaj ugovornik ija volja ima nedostataka odn. ako je izjava data u zabludi.
- 137 -

NASLEDNO PRAVO

Kako se ruljivim ugovorima prvenstveno vreaju interesi samih ugovornika, proizilazi da su tuilje aktivno legitimisane da trae ponitenje naslednike izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude, pa je pogrean stav niestepenih sudova da tuilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 804/08 od 03.04.2008. godine)

Naslednika izjava o odricanju od naslea u korist odreenog naslednika, smatra se kao izjava o prijemu naslea i ustupanju svog naslednog dela, i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu, odnosno ustupljeni deo naslea. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3298/99 od 10.02.2000. god.)

310.

Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odluna za preuzimanje obaveze. To semoe primeniti i na izjavu o odricanju od naslea u korist odreenog naslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4320/99 od 22.02.2000. god.)

311.

U sluaju odricanja od naslea u korist odreenog naslednika, bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odluna za ustupanje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6752/97 od 01.10.1998. god.)

312.

PREUTNI PRIJEM NASLEA (lan 219. Zakona o nasleivanju)

Naslednika izjava nee biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predoeno ta predstavlja ostavinsku masu, kao ni koja su im prava i koji je znaaj naslednike izjave. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 10525/95)

313.

AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEA (lan 220. Zakona o nasleivanju)

314.
Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavtine znale za zavetanje i njegovu sadrinu, ali ga namerno nisu predale sudu, ne mogu se u takvim okolnostima koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3991/99 od 19.01.2000. god.)
- 138 -

NASLEDNO PRAVO

315.
Ukoliko je ostavinsko reenje protivreno naslednikim izjavama, isto e se ukinuti. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 46/97 od 28.04.1997. god.)

316.
U ostavinskom postupku se jasno razlikuju, po svojoj prirodi i domaaju, naslednika izjava i sporazum o deobi. Iz obrazloenja: Jasno se razlikuju naslednika izjava i sporazum o deobi. Kod davanja naslednike izjave, moe se traiti ponitaj izjave zbog eventualne zablude, a ukoliko izmeu naslednika postoji spor o tome, on e se raspraviti u parnici. Ostavinski sud e prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) - uputiti na parnicu. U sluaju da je sporazum o deobi sainjen u zabludi, ne bi trebalo postupati na isti nain, jer Zakon o nasleivanju tako neto ne predvia. Meutim, budui da sporazum o deobi praktino predstavlja poravnanje pred sudom, to se ( kao i svako poravnanje ) i on moe napadati i pobijati, pri emu nema potrebe prekidati ostavinski postupak. (Iz reenja Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici, G. 870/95 od 28.07.1995. god.)

NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVTINE (lan 221. Zakona o nasleivanju)

317.
Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavtinu prestaje i samo pravo na zakonsko naslee - zakonska prekluzija. Iz obrazloenja: Pravni prethodnik tuilaca umro je 1956. godine a tuioci - kao njegovi zakonski naslednici - sve do utuenja 1994. godine nisu traili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca ine nepokretnosti koje su predmet tubenog zahteva. Tuioci su na taj nain prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela. Prekluzija je nastupila na osnovu lana 144. tada vaeeg Zakona o nasleivanju ("Sl. list FNRJ", br. 20 od 11.5.1955. godine), kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavtinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom draocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za draoca stvari zaostavtine a najdalje za deset godina raunajui od smrti ostavioeve odn. od proglaenja testamenta. Prema nesavesnom draocu ovo pravo zastareva za 20 godina.
- 139 -

NASLEDNO PRAVO

Tuioci su - imajui u vidu ovu zakonsku odredbu, koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavtine - izgubili pravo na zakonsko nasleivanje. Zakonska prekluzija koja je nastupila, ima za posledicu odbijanje tubenog zahteva. Stoga, ak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine odrajem zbog nesavesnosti tuenih, tubeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 255/2004 od 11.11.2004. god.)

318.
Rok zastarelosti se rauna od momenta smrti, a ne od sudske odluke ili podnoenja zahteva. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. 51/03 od 21.1.2003. god.)

319.
Stranka se u parnici moe pozvati na ugovor o doivotnom izdravanju iako u ostavinskom postupku to nije uinila. (Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G.610/95 od 03.05.1995.god.)

OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (lan 222. Zakona o nasleivanju)

320.
U parninom postupku tuilac ima pravo da potrauje od tuenog naplatu dugova (svojih potraivanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvreni pravnosnanim ostavinskim reenjem. Iz obrazloenja: Naznaenim reenjem nadlenog Optinskog suda od 20.07.2009. godine tueni je oglaen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavtine iza smrti ostavioca. Istim reenjem je utvreno da pasivu zaostavtine ini dospelo novano potraivanje imenovanog advokata - ovde tuioca u naznaenom iznosu, a na osnovu punomoja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu. Kako naslednici odgovaraju za ostavioeve dugove, to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tubeni zahtev tuioca, pa je obavezao tuenog da mu plati 1/3 navedenog iznosa. To to tuilac nije prijavio svoje potraivanje do 24.06.2003. godine u ostavinskom postupku, do njegovog prekida, a to sud navodi kao razlog za odbijanje tubenog zahteva, nije od uticaja, jer je potraivanje tuioca utvreno pomenutim reenjem koje je postalo pravnosnano. (Iz Presude Vieg suda u Kraljevu, G.2 1248/10 od 08.12.2010. godine)
- 140 -

NASLEDNO PRAVO

321.
Naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine. Kada je vrednost nasleene imovine vea od novanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu izmeu ostavioca - kao zajmoprimca i tuioca - kao zajmodavca, a koji nije u ugovorenom roku vraen, onda su pravilno niestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam, sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. Iz obrazloenja: Tueni V.V. stavom 2. presude obavezan je da tuiocu B.K. isplati iznos od 45.256,55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate, sa domicilnom kamatom na iznos od 33.233,97 eura, na iznos od 1.022,58 eura, na iznos od 10.000 eura i na iznos od 1.000 eura - a sve poev od 01.12.2002. godine pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate. Nadleni Okruni sud je naznaenom presudom od 21.02.2007. godine odbio kao neosnovanu albu tuenog V.V. i prvostepenu presudu u stavu 1., 2. i 4. izreke potvrdio. Protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu tueni V.V. je, preko punomonika advokata, koji na osnovu lana 84. Zakona o parninom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu lana 399. Zakona o parninom postupku i zakljuio da je revizija neosnovana. Jer, u postupku nije uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 9. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po slubenoj dunosti. Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. istog. Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlunim injenicama na kojima je zasnovana odluka o tubenom zahtevu. Razlozi niestepenih presuda nisu izmeu sebe protivureni, a ni sadrini dokaza izvedenih u postupku. Prema utvrenom injeninom stanju, tueni su naslednici svoga oca - sada pokojnog D.V. Tuilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuenih u vie navrata dao na zajam ukupan iznos od 45.256,55 eura, sa rokom vraanja do 01.12.2002. godine. Navedeni iznos dat je na zajam iskljuivo ocu tuenih, kao fizikom licu, a ne u ime i za raun preduzea "V." iji je on bio direktor. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraen utvreno je iz dokaza izvedenih u postupku, to je potvrdio i sada pokojni otac tuenih u periodu leenja posle saobraajne nezgode, a koji je - prema datom nalazu i miljenju vetaka neuropsihijatra - u stanju leenja posle saobraajne nesree bio sposoban za rasuivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu. Tueni V., sin zajmoprimca, reenjem Drugog optinskog suda u B. i dopunskim reenjem istog suda oglaen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zakljuenog pred Optinskim sudom u G.M, kojim je obavezana Kompanija "D." AD da pokojnom D. na ime naknade nematerijalne tete isplati ukupan iznos od 1.150.000,00 dinara, kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade povrine 1,36 ari i 1,16 ari u G.M. Vrednost nasleene imovine je vea od visine duga u iznosu od 45.256,55 eura.
- 141 -

NASLEDNO PRAVO

Na utvreno injenino stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlueno je kao u stavu 1. i 2. izreke prvostepene presude. Iz okolnosti da je tuilac ocu tuenih dao na zajam iznos iz stava 1. i 2. prvostepene presude, proizilazi zakljuak niestepenih sudova o postojanju odnosa zajma izmeu tuioca i oca tuenih. Na osnovu lana 562. Zakona o obligacionim odnosima, pri injenici da novani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraen, pravilno je obavezan tueni V.V, naslednik svoga oca, da tuiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. Obaveza tuenog V. proizilazi iz odredbe lana 222. Zakona o nasleivanju, kojom je propisano da naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine. Kako je vrednost nasleene imovine vea od iznosa koji predstavlja zajam, to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava, odlueno kao u stavu 2. izreke prvostepene presude. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tubenom zahtevu odlueno pogrenom primenom materijalnog prava. Odluujui o reviziji, Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraivanja tuioca po osnovu ugovora o zajmu, a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuenih posle saobraajnog udesa, a zbog teine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt, nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zakljuak o postojanju duga prema tuiocu. Meutim, prema razlozima pobijane i prvostepene presude, dug u iznosu iz stava 1. i 2. prvostepene presude nije utvren samo iz injenice da je otac tuenih posle saobraajne nesree priznao postojanje odnosa zajma, ve i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tuilac ocu tuenih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrenom iznosu priznavao i sada pokojni - pre doivljene saobraajne nesree. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1353/07 od 03.10.2007. godine )

322.
Kada je za naslednika imovine pokojnog proglaena drava Republika Srbija, tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleene imovine shodno lanu 222. Zakona o nasleivanju. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utie status zemljita na kome je postao vlasnik, pa je u tom delu alba neosnovana. Iz obrazloenja: Reenjem o izvrenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvrenje pa se dunik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos... na osnovu pravnosnane presude... tog suda. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu dunika i potvrdio je prvostepeno reenje. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavtina pokojnog i drava dunik je postala naslednik. Takoe proizilazi da je utvrena obaveza dunika tuenika u parnici za isplatu tuiocu poveriocu novani iznos od... na ime duga ostavioca. Neosnovano je isticanje u albi da nema odgovornoti tuenika dunika, pa je i izvrenje nedozvoljeno. Naime, po lanu 222. Zakona o nasleivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleene imovine. Kako je vetaenjem utvreno da je vrednost imovine pokojnog vea od duga, to postoji odgovornot Republike Srbije naslednika shodno lanu 222. Zakona o nasleivanju. Za takvu odgovornot dunika ne utie okolnost koja se u albi istie, a to je da nije utvren status zemljita na kojima je dunik postao naslednik. (Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 454/06 od 29.03.2006. god.)
- 142 -

NASLEDNO PRAVO

323.
Naslednika tereti obaveza naknade tete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tuiocu nije naknaena od strane ostavioca, jer naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine. Iz obrazloenja: Tuilac je protiv tuenog - sina i naslednika pokojnog O.I. podneo tubu radi naknade tete, tvrdei da ju je pretrpeo u poaru koji je izazvao otac tuenog O.I., koji je i preminuo od posledice ovog poara. Sa obrazloenjem da tueni nije pasivno legitimisan - jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade tete koju je tuilac pretrpeo, posebno zbog toga to pre smrti oca tuenog pravo tuioca za naknadu tete nije ni utvreno - prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev Meutim, ovakav stav prvostepenog suda nema uporite u materijalnom pravu. Naime, na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca, i to po sili zakona samom injenicom smrti. Na to upuuje odredba lana 212. stav 1. Zakona o nasleivanju - "zaostavtina prelazi po sili zakona na ostavioeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba lana 222. istog Zakona - "naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleene imovine". Dug ostavioca je - u konkretnom sluaju - obaveza naknade tete koja se, u smislu odredbe lana 186. Zakona o obligacionim odnosima, smatra dospelom od trenutka nastanka tete, koja je -prema utvrenju prvostepenog suda - nastala 10.11.2002. godine ( dakle, pre smrti ostavioca koji je preminuo 25.12.2002. godine ), a koja tuiocu nije naknaena pre smrti ostavioca. Zbog toga, injenica da visina tete nije utvrena pre nastupanja smrti tetnika nije od uticaja na pravo oteenog da tetu zahteva od naslednika, i to pod uslovima i u obimu propisanim lanom 222. Zakona o nasleivanju. Jer, ostavioeva obaveza naknade tete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca, jer ostavioevi dugovi postaju u trenutku otvaranja naslea dugovima naslednika a naslee se - saglasno odredbi lana 206. Zakona o nasleivanju - otvara ovekovom smru. (Iz reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1491/2005 od 4.10.2006. god.)

324.
Za ostavioeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleene imovine. Iz obrazloenja: U ovoj pravnoj stvari tuilac potrauje od tuene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu nitavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zakljuenog sa sada pok. I. A. biv. iz O..., iji je zakonski naslednik tuena Republika Srbija. Imajui u vidu da je predmet zaostavtine pok. I. A. bila 1/2 stambene zgrade u O... postojee na kp. br._______/9 KO O kao 1/2 zemljita - placa na koje se ova kua nalazi, zatim da je ova nepokretnost predmet izvrenja u postupku I. br.____/99 radi naplate novanog potraivanja neparniara M. M. iz P... na osnovu izvrne isprave, P. br._____/99 od 10. 02. 1999, da potraivanje u navedenom izvrnom postupku iznosi 9.600 DM s kamatom, da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1.020.000,00 dinara,
- 143 -

NASLEDNO PRAVO

kao i na pozivanje tuenika u odgovoru na tubu na odredbu l. 222. Zakona o nasleivanju, po kojoj naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine, radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio duan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleene imovine, zatim koliko iznosi dug ostavioca, po presudi P. br.____/99 od 10. 02. 1999. godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tuene Republike Srbije da tuiocu vrati iznos spornog novanog potraivanja. Ovo zbog toga to ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraivanje u vezi s kojim tee izvrni postupak, usvajanjem tubenog zahteva prema tuenoj Republici Srbiji, ispostavilo bi se da bi tuena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom, to bi bilo u suprotnosti sa odredbom l. 222. Zakona o nasleivanju. Naime, prvostepeni sud pogreno nalazi da voenje postupka izvrenja u navedenom predmetu i postojanje ostavioevog duga prema neparniaru M. M. nema znaaja za voenje ove parnice, jer u sluaju donoenja pravosnane presude o usvajanju tubenog zahteva tuioca, tuilac kao izvrni poverilac ne bi bio ogranien da protiv tuene Republike Srbije trai izvrenje samo na imovini koja je bila predmet nasleivanja, ve bi imao pravo da trai izvrenje i na drugoj imovini tuenika. U ponovnom postupku prvostepeni sud e postupiti saglasno navedenim primedbama, tako to e radi pravilne primene l. 222. ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleene imovine i vrednost duga pok. I. A. po navedenom izvrnom predmetu, a ako ta ostane, tek u toj meri (vrednosti) tuenik e moi da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 428/06 od 30.05.2006. god.)

325.
Tuena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleivanje ne odgovara za ostavioeve dugove u smislu lana 140. stav 1. Zakona o nasleivanju ("Sl.i glasnik SRS", br. 52/74, 1/80), odnosno lana 222. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 46/95). Iz obrazloenja: Prema utvrenim injenicama tuilac je dao na zajam pokojnom suprugu tuene odreeni novani iznos u nemakim markama o emu je sainjena i pismena isprava. Tuena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tuioca oznaeni iznos deviza, niti u koju svrhu je ovaj iznos utroen. Iza smrti pokojnog supruga tuene nije ostavila nikakava imovina. Na osnovu ovako utvrenih injenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tubeni zahtev odbio. Nije sporno da je sada pokojni suprug tuene dugovao tuiocu tueni iznos u smislu odredbe l.557. i 558. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu l. 559. st. 1. i 562. st. 2. istog zakona duan da mu taj iznos vrati. Sporno je da li je tuena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tuiocu isplati utueni iznos. Prvostepeni sud je zaljuio da tuena nije u obavezi da tuiocu isplati utueni iznos, a sa takvom ocenom slae se i drugostepeni sud. Odredbom lana 140. stav 1. Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, 1/80) odnosno l. 222. Zakona o nasleivanju ("Slubeni glasnik SRS", br. 46/95), propisuje da naslednik
- 144 -

NASLEDNO PRAVO

odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine. To znai da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokrie. U konkretnom sluaju pokojni suprug tuene nije imao nikakve imovine za nasleivanje, kako to iz utvrenih injenica proizilazi, pa poto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograniena do visine vrednosti nasleene imovine to proizilazi da tuena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije duna da izvri isplatu utuenog iznosa tuiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga. Pored toga tuena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu lana 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, poto prema utvrenim injenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tuene uzeo od tuioca utroen za podmirenje tekuih potreba brane zajednice, niti za obaveze koje po optim propisima terete oba brana druga. (Iz presude Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 1194/96 od 03.09.1997. god.)

326.
Pitanje pravnog sledovanja, stupanja u prava poverioca odn. u obaveze dunika iz izvrne isprave je takvo da se u odnos potraivanja moe prei na vie naina, a to je sluaj kod nasleivanja. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleene imovine. (Iz odluke Okrunog suda u Kraljevu, G. 1442/96 od 22.05.1997. god.)

ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (lan 224. Zakona o nasleivanju)

327.
Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda tuenici su duni da plate tuiocima navedeni novani iznos u delovima od po sa zakonskom zateznom kamatom. Presudom drugostepenog suda, preinaena je prvostepena presuda, tako da se obavezuju tuenici da plate solidarno tuiocima navedeni novani iznos sa zakonskom zateznom kamatom. Iz spisa proizilazi da je poniten ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu tuilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuenih kao prodavca, a tuioci su kupili nepokretnost u delovima od po a shodno lanu 104. ZOO. Kako je ugovor poniten, to tuioci imaju pravo na povraaj kupoprodajne cene radi povraaja u preanje stanje. Na utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno
- 145 -

NASLEDNO PRAVO

pravo. Prodavac iz ugovora je u meuvremenu umro, a tuenici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela, shodno lanu 224. Zakona o nasleivanju. Nije sporno da je nasledni deo tuenih vei od ukupne obaveze tuenih, utvrene ovom presudom. Zbog toga je prvostepena presuda preinaena i odlueno kao u izreci. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 440/05 od 19.04.2005. god.)

328.
Naslednik koji je snosio trokove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno uee u tim trokovima i taj zahtev moe ostvariti u posebnoj parnici. (Iz reenja Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 1471/95 od 23.10.1997. god.)

PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (lan 228. Zakona o nasleivanju)

329.
Posle punovanog poravnanja suvlasniki udeli su definitivni te se o ovome vie ne moe voditi spor. (Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 163/95)

NASLEDNIKA ZAJEDNICA (lan 229. Zakona o nasleivanju)

330.
Naslednici do deobe odn. Okonanja ostavinskog postupka zajedniki upravljaju i raspolau imovinom koja je predmet ostavine. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7169/99 od 16.01.2000. god.)

PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE IVEO ILI PRIVREIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (lan 232. Zakona o nasleivanju)

331.
Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavtine imovine po osnovu sticanja u braku, moe svoja prava ostvariti u posebnoj parnici. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 12136/96 od 22.01.1997. god.)
- 146 -

NASLEDNO PRAVO

332.
Ako je naslednik u albi protiv reenja o nasleivanju postavio zahtev da se iz zaostavtine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina, prvostepeno reenje e se ukinuti. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 12215/96 od 18.02.1997. god.)

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE (lan 237. Zakona o nasleivanju)

333.
Nasledniku prestaje pravo na naslee, ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavtinu. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom usvojen je tubeni zahtev tuilaca pa je utvreno da su tuioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R.N. naslednici sada pok. M.O. iz R..., sa naslednim udelom od 1/3 imovini blie oznaenoj u izreci prvostepene presude. U ovoj pravnoj stvari tuioci zahtevaju zaostavtinu ostavioca pok.M.O. iz R njihovog dede po majci R., s obzirom na okolnost da se njihova majka R. u ostavinskom postupku iza pok. M. odrekla naslea, a tuioci nisu pozivani na naslee po pravu predstavljanja njihove majke. Pok. M. umro je 12.02.1996. godine, pa kako se ima smatrati da je naslee otvoreno danom smrti ostavioca, u konkretnom sluaju, prema odredbi lana 237. vaeeg Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/03) primenjuje se Zakon o nasleivanju ("Sl. glasnik RS", br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji je vaio u vreme otvaranja naslea (u daljem tekstu: ZON). U pogledu blagovremenosti tube, prvostepeni sud pogreno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka. Naime, prema odredbi l. 46. st. 1. ZON-a, svakom zakonskom nasledniku uraunava se u nasledni deo sve to je dobio na poklon od ostavioca ma na koji nain. Stoga, po nalaenju Okrunog suda, kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom uinjenim od ostavioca, u celini izmiren u pravu naslea, i da zaostavtinu ne potrauje, ne radi se o izjavi o odricanju od naslea i ne primenjuje se pravilo iz l.11. i 131. st. 3. ZON-a. Dakle, u konkretnom sluaju, ostavinski sud nije ni bio duan da po pravu predstavljanja njihove majke na naslee poziva tuioce, koji nisu ni morali da uestvuju u postupku, pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka, ve o naslednikoj tubi. Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu l. 139. ZON-a, po kojoj pravo zahtevati zaostavtinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom draocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za draoca stvari zaostavtine; a najdalje za 10 godina raunajui za zakonskog naslednika od smrti ostavioeve a za testamentalnog naslednika od proglaenja testamenta (st. 1) dok prema nesavesnom draocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. 2). Prema tome, protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavtinu prestaje i samo pravo na zakonsko naslee. Kako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje bilo nepotpuno utvreno, Okruni sud je na osnovu l. 377. st. 2. ZPP-a, ukinuo prvostepenu presudu. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1579/05 od 15.12.2005. god.)
- 147 -