1.

Definicija i karakteristrike menadmenta

Proces kojim izabrabrana grupa kompetentnih ljudi, kroz planir, organiz, vo. i kontrolu obezbjeuje da se u preduzeu, kao organizaciji ljudi, sredstava i poslovnih procesa u dinamikoj posl. sredini, optimalno ostvaruju odreeni ciljevi interesnih grupa (potro, akcion, zaposl. i dru. zajednica) i tako postie vitalnost preduz. kao organizacije. Karakteristike: 1. Podraz. izabranu grupu ljudi koja racionalno upravlja drugima; 2. Podraz. preduzee u kojem se, uz adekvatno odvijanje posl. procesa, ostvaruju interesni ciljevi; 3. Upravljanje procesima podraz. potovanje redosl. i posjed. znanja; 4. Uprav. proces mora biti interno i prema okolini orjentisan tako da zadovolji efikasnost (pravi nain) i efektivnosti (prava djel.); 5. Menadment se mora znati nositi sa iznen. i promj.; 6. Menaderi treba da kvalitetnijom ponudom steknu konkur. prednost; 7. Menad. je proces koji se obavlja pomou ljudi, za ljude i na lj. nain.

Fejolovi principi menadmenta

Povezanost ovla. i odgovornosti, jedinstvo komande, jedinstvo voenja, skalarni lanac komande, podjela rada, disciplina, podre. individ. optem interesu, nagraivanje, centralizacija, red, pravednost, stabilnost zaposlenja, inicijativa, duh tima.

Drutvena i etika odgov. preduzea i menadmenta

1.Ekonomska odgovornost (obaveza preduzea kojom se pokazuje nivo ostvarivanja efektivnosti i efikasnosti), 2.Drutvena odgovornost (odnosi se na nivo i naine uvaavanja socijalnih interesa i problema, treba olakati ivot svim lanovima drutva), 3.Etika odgovornost (obaveza menad. da potuje vaee zakone, vrijednosti, i moralna naela koja stvaraju posl. etiku preduzea).

kola meuljudskih odnosa

Poela je da se razvija tridesetih godina pro. vijeka, njeni inicijatori su Mejo i Retklisberger. Vodili su istraivanja i skrenuli panju na ljudski faktor u organizaciji. Mejo smatra da je osnov produktivnosti rad radnika, a ne radno mjesto. Organizacija to su ljudi.

Specif. problemi u ostvarivanju drutvene odgovorn.

Drutv. odgov. ine elementi: 1. Ekonomska odgovornost (biti profitabilan), 2. Zakonska odgovornost (potovati zakone), 3. Etika odgovornost (raditi to je pravilno i bez tete), 4. Diskreciona odgovornost (doprinositi razvoju drutva i kvalitetu ivota).

Draker Piter
Mislilac, roen je u Austriji, radio u Londonu, a 1937. se preselo u Ameriku. Najvea djela su mu: Menadment u praksi i Menadment: Zadaci, Odgovornosti i Primjena. On vidi menadment kao ljudsku disciplinu koja je oduvijek prisutna. Koritena je da se sagradi Veliki Kineski zid, sagrade piramide, ili da se komanduje vojskom. Menadment su zadaci, disciplina i ljudi. Svako dostignue menadmenta je dostignue menadera i obratno. Moderan menader mora da: -upravlja ciljevima, -bude sposoban za donoenje strateg. odluka, -rizikuje u vremenu ispred nas, -oformi intergisani tim, -da prenese informacije brzo i jasno, -da ima jednu ili vie funkcija, -da poznaje nekoliko prozvoda jedne industrije.

Nunost integralnog pristupa procesu planiranja

Planski proces ukljuuje eksterno i interno usaglaavanje. Eksterno podrazum. usaglaavanje ciljeva i mogunosti iz okruenja na osnovu ega se odredi strategija i tempo rasta preduzea. Interno usaglaavanje podrazum. uspostavlj. odnosa izmeu pojedinih podruja i nosilaca aktivnosti. Planske aktivnosti uklju: inovatorno, alokativno i funkcion. planiranje.

Proces menadmenta
se predstavlja pomou 4 osnovne funkcije kojima se uspostavlja odnos izmeu resursa i ciljeva preduzea. Planiranje, organizovanje, voenje i kontrola su bazine funkcije koje menaderi treba da obave da bi efikasno i efektivno postizali ciljeve organizacije. Upravljaki proces se moze predstaviti kao sistem meusobno uslovljenih faza: Istraivanje i priprema, Planiranje, Inplementacija, Voenje, Kontrola.

Poslovni plan
Izabranu koncepciju biznisa preduzee ostvaruje poslovnim planom. Skup ciljeva, politika, strategija i pojedinanih programa aktivnosti za implementaciju. Poslovi plan je namijenjen: 1. preduzeu, 2. Spoljnim akterima, 3. Dravnim i dr. organima, 4. Poduzetnikom timu, 5. Porodici

Sistemski pristup
Teorija sistema kao pojam se uvodi '30ih i pripadnici ove teorije vide org. kao jedan organski sistem koji se sastoji iz vie interaktivnih dijelova - podsistema. Dominantna je teorija u modernoj literaturi.

Uloge i vjetine menadmenta po Minzbergu

tipovi uloga specif. uloge - donoenje odluka preduzetnik, alokator resursa, pregovara - interpersonalne elni ovjek, lider, ovjek za vezu - informacione kontrolor, irenje informacija, spiker

3. Pojam i vrste okruenja

Pod okruenjem se podrazum. skup snaga, faktora i uslova izvan preduzea koji manje ili vie, direktno ili indirektno, povoljno ili nepovoljno, povezano ili pojedinano, djeluju na uspjenost poslovanja preduzea. Faktori koji odreuju posl. klimu: trini, privredni, sistematski, polit, kulturni, socijalni, ekoloki, ekonomski, geopolit, infrastrukt.

Tipovi planiranja
1.Jednokratni (programi, projekti), 2.Trajni planovi (tipovi planova politike, pravila, procedure), 3.Kontigentni planovi

Tipovi menadmenta po nivoima i karakteru

Po nivoima: 1. Top ili vrhovni menader (na vrhu piramide i ima najvie odgovornosti); 2. Srednji menader (upravljaki sloj koji nadgleda i kontrolie rad menadera prve linije); 3. Menaderi prve linije (najblii neposrednim izvriocima); 4. Grupe izvrioca po funkcijama (istra, razvoj, marketing, proizv, raunovod, nabavka) Po karakteristrikama: 1. Strategijski menaderi (odgovorni za cijeli sistem upravljanja donose odluke kao to su: vizija, misija, ciljevi, politika i strategija); 2. Menaderi taktiari (kombinuju resurse i aktivnosti da se zamisli strategijskih urade to efikasnije i efektnije; 3. Menaderi operativci (odgovaraju na pitanja: kako, kada, sa kime, sa ime)

Ponuda 4 P
Ponuda koju ine 4P (product, price, kanali prodaje place i promotion) stavlja se u kontekst 4C (consumerism, conservation, control i competition), ime se uvaavaju interesi tzv. eksternih stakeholdera.

Strategija odnosa prema okruenju

Prema R. Ackoffu ljude u preduz. moemo podijeliti na: 1) Neaktivisti (oni kojima odgovara postojee stanje i manje rizino poslovanje), 2) Reaktivisti (oni koji se opiru promjenama, jer misle da je njihova pozicija ugroena), 3) Preaktivisti (oni koji ele da aktivno uestvuju u moderniz), 4) Interaktivisti (oni koji vizijom mijenjaju tok poslovanja preduzea)

Izazovi internac. poslovanja za men. preduzee

Internacionalizacija je fenomen koga karakterie 1) irenje trita prodaje i nabavke na vie razliitih zemalja, multinac. razmjetaj proizvodnje, 2) multinac. i multikulturni sastav uprave, 3) korienje instrumenata i aranmana koji imaju meunarodni karakter, 4) pretenzija i sposobnost da se efikasno upravlja razliitostima nacionalnih trita, 5) mogunost ostvarivanja ekonomije obima i irine, 6) oslanjanje na razliite forme meunarodne ekonomske saradnje i 7) uvaavanje meunarodnog sastava interesnih grupa, kao to su: potroai, konkurencija, akcionari, zaposleni, menaderi, kreditori, dobavljai, vlada, sindikati i slino.

Znanja i vjetine menadmeta po Robertu Katzu

1. Konceptualne vjetine (sposobnost menadera da analizira i dijagnosticira situacije i razlikuje uzroke od posljedica; 2. Ljudske vjetine (sposobnost menadera da razumiju, mijenjaju, vode i kontroliu ponaanje drugih pojedinaca i grupa); 3.Tehnike strunosti (specifina znanja koja menaderi moraju imati da bi dobro obavljali svoju funkciju u odvijanju upravljakog procesa).

2. Rani menadment
Piramide, Kineski zid, Sun Tzu, Konfuije

Nauni menadment
je faza u evoluciji teorije menadmenta, nastala iz potrebe da se povea produktivnost. Zaetnik je Frederik Vinslou Tejlor, a bitni su jo Anri Fejol i Henri Ford. Nauni pristup problematici menadmenta!