Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
21Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
ПРИРУЧНИК ЗА ПРОИЗВОДЊУ ШУМСКЕ ЈАГОДЕ

ПРИРУЧНИК ЗА ПРОИЗВОДЊУ ШУМСКЕ ЈАГОДЕ

Ratings: (0)|Views: 272|Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on May 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/07/2014

pdf

text

original

 
Prof.
dr Mihailo Nikolić
 
PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU
 
ŠUMSKE JAGODE
 
U saradnji saFONDOM ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE
OPŠTINE IVANJICA
 
2011.
 
1
 
UVOD
Šumska jagoda
(
Fragaria vesca
) je veoma cenjena vrsta voća
, izuzetnih hranljivih ilekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od
šumske jagode
su deficitarni kako
na domaćem tako i na ino tržištu.Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šum
ske jagode je Regina koja je poreklom
sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavršavanju i sada predstavlja standard i osnovu u proizvodnji šumske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena uŠpaniji, Italiji, Poljskoj, Engleskoji Francuskoj ali isključivo kao sveža za lokalno tržište. Sadi se
kao zelena kontejners
ka sadnica počev od februara pa čak do novembra meseca. Spada u grupustalnoraĎajućih jagoda i daje konstantne prinose čime omogućava višemesečne prihode proizvodjačima. Odlikuje se ranim početkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra
tj. prvih v
ećih mrazeva i snega. ZasaĎene tokom leta već nakon 30 dana počinju sa plodonošenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolestiali i štetočine naročito na nadmorskim visinama preko 600
 
m pa zahteva minimum zaštite.
Ove
karakteristike omogućavaju da se lako gaji i da podnosi različite uslove gajenja ali i da se možeodlično uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatko
-nakiselog ukusa sa veoma
izraženom mirisnom aromom.
Karak 
teristike stalnoraĎajuće šumske jagode Regina čine je izuzetno perspektivnomvoćnom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima koji već imaju tradiciju ugajenju jagodstog voća kao što je Ivanjica.
 
AGROEKOLO
ŠKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA
 
ŠUMSKE
JAGODE
Presudan uticaj na rastenje, razviće i plodonošenje šumske jagode, pored njenih
naslednih osobina i primenjene agrotehnike, imaju i klimatski uslovi.
 
Svetlost značajno utiče na razvoj bokora, prinos i kvalitet plodova šumske jagode.
S toga
 je potrebno gajiti je u područjima sa velikim brojem sunčanih dana i prohladnihnoći.Pošto je šumska jagoda biljka niskog porasta kao takva je tokom zimskog periodazaštićena snežnim pokrivačem. U takvim uslovima ona može da podnese i do – 
35
o
C, dok u slu
čaju golomrazice izmrzava na
-20
o
C.
Pozni prolećni mrazevi mogu oštetiti cvetne pupoljke, otvorene cvetove,zametnute plodove, pa čak i plodove u prvim fazama razvitka. U slučaju ovih eventualnih
mrazeva valja pripremiti agril foliju i prekriti zasad dok traju mrazevi.
Visoke temperature će uticati na smanjenje vlage u zemljištu ali i na smanjenjeobima cvetanja tokom letnjih dana ali će sa padom temperature intezivirati cvetanje a
time i plo
donošenje sve do kasne jeseni.
Potreba
šumske
 jagode za veliko
m količinom vode
u toku vegetacije uslovljena jerelativno plitkim korenovim sistemom, velikom lisnom masom (sa velikim brojem
generacija listova) i načinom gajenja.
 
Za uspešnu i ekonomičnu proizvodnju šumske jagode zemljište predstavlja jedan
od primarnih
činilaca i zbog toga pravilnim izboru zemljišta treba posvetiti posebnu pažnju.
2
 
Šumska j
agoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim
zemljištima (sa više od 4% humusa). Reakcija zemljišta treba da bude blago kisela, sa
optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.Najpovoljniji
 prirodni uslovi za gajenje š
umske jagode su brdsko-planinskapodrucja preko 500
m n.v. odnosno područ
 ja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici
šumske jagode.
 Za zasnivanje zasada
šumske
 jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnuteterene (2-5
o
) s
a ciljem sprečavanja spiranja zemljišta, akumulacije hladnog vazduha isuvišne
vode.
Sa odabranih parcela potrebno je uzeti uzorke zemljišta za analize na prisustvohumusa i najvažnijih biogenih elemenata, kao
 
i sadržaja kreča i kiselosti zemljišta.Uzorak se uzima na svakih 30 ari površine do dubine od 30 cm. Na bazi izvršenih analizau ovlašćenim ustanovama, stručna lica će dati preporuke kako pripremiti zemljište za
sadnju
šumske
 
 jagode (način Ďubrenja i norme Ďubriva).
 
TEHNOLOGIJA PODIZANJA ZASADA
ŠUMSKE
JAGODE
Priprema zemljišta za sadnju
 
Priprema zemljišta za podizanje zasada šumske jagode sastoji se u ureĎenju parcele, uništavanju korova, popravci osobina zemljišta (meliorativnom Ďubrenju) i
neposrednoj pripremi za sadnju.
Zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovima (zubača, pirevina, palamida i dr.) potrebno je pre sadnje jagode osloboditi njihovog prisustva. Korovi se mogu uništavatiunakrsnim oranjem zemljišta na dubini od 10
-
15 cm i detaljnim čišćenjem zemljišta odnjihovih ostataka, ili prskanjem totalnim herbicidima sa sistemičnim dejstvom:
Clinic, Raundap, Glifosav i Cidokor 
(6-12 l/ha) najmanje mesec dana pre oranja. Nakontretiranja herbicidima, tokom 15 do 2
0 dana nastupa njihovo sušenje i
posle toga
se može
pristupiti oranju.
Da bi se poboljšale fizičko
-
hemijske osobine zemljišta, potrebno je povećatisadržaj humusa, a
 
često i sadržaj važnih
elemenata
 – 
 
fosfora i kalijuma. Količine Ďubriva
koje treba dodati uglavnom zavise od tipa, struktur
e i plodnosti zemljišta, kao i odrezultata prethodno uraĎene agrohemijske analize zemljišta. Ukoliko se ustanoveodstupanja od optimalnog nivoa sadržaja humusa (3–4%), lako pristupačnog fosfora P
2
O
5
 (8
 –10 mg/100g vazdušno suvog zemljišta) i lako pristupač
nog kalijuma K
2
O (18
 – 
20
mg/100g vazdušno suvog zemljišta), pre rigolovanja neophodno je unošenje organskih imineralnih Ďubriva.
 
U zavisnosti od osobina i plodnosti zemljišta, količine unetih organskih Ďubrivakreću se od 30 do 50 t/ha zgorelog goveĎeg ili
 
ovčijeg stajnjaka. Pored organskih Ďubrivau zemljište treba uneti i 800
-1000 kg/ha
kompleksnog mineralnog Ďubriva NPK 
(10:12:26 + 3% MgO ili 7:14:21), odnosno 400-600 kg
/ha Ďubriva
Yara Milla Complex(12:11:18 + MgO + mikroelementi.) koje je 100% iskoristivo i koje ne menja pH
vrednost zemljišta
.
Pošto se koren šumske
jagode razvija plitko dovoljno je obradu u fazi pripreme
zemljišta
obaviti na dubini 20-2
5 cm. Nakon toga sledi fina priprema zemljišta za sadnjutj. sitnjenje i ravnanje zemljišta
 
 pomoću fr 
eza.
3

Activity (21)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
cobeboss liked this
wweett liked this
Muhamed Kopčić liked this
bosiok liked this
micki3 liked this
Срето liked this
Trumpf2011 liked this
semsaq liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->