Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Monah Valerijan - Konstantin Veliki

Monah Valerijan - Konstantin Veliki

Ratings: (0)|Views: 121 |Likes:
Published by Shardan199

More info:

Published by: Shardan199 on Jun 01, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/22/2013

pdf

text

original

 
Константин Велики
I
У прастаро, древно доба, над покорним народимаВладао је ко бог земље гвозден ратник гордог Рима;Царов'о је мрачни цезар безграничном влашћу широмУ пожару и у крви, венчан круном и порфиром.Грцало је човечанство у Господа губећ' наду,Приносећи крв и сузе на жртвеник вечном граду;Вековима побеђена многа царства и државеПред праг гордог Капитола приклонише ропски главе.Град земаљски, град неправде, робови су горко клелиИако су у химнама њему венце славе плели;Јер не беше сунца правде да истини, братству води,И да цело човечанство од тирана ослободи.Ал' у једну светлу поноћ, узвишену, тиху, нему,Родило се сунце правде у маломе Витлејему;Са њим дође Љубав, Вера и Истина људском роду,И наука божанствена носећ' правду и слободу.Сину нова светлост људима и нов живот за човека,Као светлост која гони грех и таму овог века,И дарује мир, спасење и благодат неба, света,И вечити, рајски живот на бескрајни простор лета.
II
Ал' Рим оста горд и хладан. Још је цезар горди влад'о,На Голготи Богочовек беше распет, и пострад'о,Рим, непојмив живот Бога и небесно надахнуће,Презрео је братство људи и свеопште васкрснуће.О, горки су били дани и сурова искушења,Апостолства позив тешки ради људског избављења,Од страшног ропства греху, што као лав горски ричеИ духовном смрћу круши и на вечни порок виче.Пламтеле су очи жарко, дизале се шумно груди,Ал' небеско сунце јарко не видеше многи људи...Слушајући речи нове, и гледећи света дела,Тресао се Рим развратни и држава греха цела;Кнез је таме дрхт'о тада, љуљао се престо царски,Јер над њим се мач извио, мач духовно господарски,Што се плаши грозни Нерон у мраморном двору своме?Векови су задрхтали у походу крвавоме,Гледајући страшне жртве, што их цезар смрти сеје,Из Ахаје и Шпаније, Палестине, Галилеје... Чист, узвишен као кедар са ливанских светих гора,Или палма крунолисна са брешва топлог мора,Пун љубави и пун вере, кога људска лаж не цени,Страдао је Христов слуга у мукама на арени,Као сведок живог неба, као ангел пророчанстваЗа свештене идеале свога Бога и хришћанства.И потамне царска круна и изгуби сјај порфира
 
Пред витешким постојанством мученика овог мира.И падоше очарани патриције и плебејци,А из крви дигоше се скромни људи Галилејци...Презирући и цезаре, и војводе, и матроне,И са крстом победише непобедне легионе.Јер крст Христов беше живот и оружје против таме,И порока, и разврата, и духовне смрти саме;С њим не беше самрт страшна, нити муке овог света,Јер је њега осветила крв Господа и Човека;Она му је с огњем неба животворне силе дала,Осветила духом светим савременства идеала.Од Едема до Голготе и новог Јерусалима,И то тајно осећаше дух гвоздени вечног Рима!Познао је моћ победе и његову живу снагу,Коју даје људском срцу да одоли вечном врагу.
III
И тако су прохујали многи дани и времена,Насићени људском крвљу свих народа и племена,Од брегова шумног Тибра па до кршних ХималајаИ фјордова скандинавских до Атласа и Алтаја.Покоривши пирамиде, где је вечност славе била,Сав у крви Римски ор'о ширио је своја крила,Стењала је цела земља бројећ' ропства горке дане,Вапијући против греха, царства крви и сатане, Чекајући жељан часа војеводе новог света,Што ће својом снажном руком, пун разума и полета,Да сакруши гордог звера и цезаре шумног Рима,И прослави тријумф правде и слободе с народима;Да отвори хоризонте нове целом човечанствуИ поведе род земаљски Миру, Братству и Божанству.Ал' промис'о Божанствени, који космос вечно краси,Пророчанством својим штедрим обилну ће плату дати.Свима који њега знају и с чистом га вером воле,И у горким часовима за помоћ се њему моле.Свој благослов суштаствени Бог ће земљи целој лити,Помазиће избраника, врага ће му покорити,И даће му царску круну, жезао светли и порфиру,И венчати чело славом у блаженству и у миру.
IV
О, радуј се, горди Нишу, уздигни се ти високо,На теби се уставило свевидеће Божје око,Он те беше изабрао за колевку царском сину, Чија слава светлоносна у небо се само вину,Од чокота плодне лозе Констанција Хлора храбраСвојој слави вековечној сасуд себи Бог изабраО, госпођо светла, царска, о Јелено, дивна мати,Смилова се Бог на тебе, ти ћеш свету цара дати,Што ће с трона царском речју да сакруши царство зала,И хришћанству да сазида Цркву вечних идеала.
 
Бог ће њему дати мудрост, и похвалу светске частиПриближив га царском трону и узвисив царској власти,Дух Господњи плодног мира, чисто ће му срце дати,Да милостив, питом буде под заштитом Благодати.И да правду Божју дели са царскога светлог тронаВаспитан у духу славе, да га позна васиона...У мраморним палатама весела се песма чује,То цар Диоклецијане гозбу даје, пир пирује;Никомидија се горда широм целог царства слави,И сатана пир крвави на попришту људском прави,Ал' Константин, син Јеленин, не пирује с дружбом њином,Већ украси своју младост наукама и врлином;Мудраци му крате време, а учење крати ноћи,За велика он се дела скромно спрема у самоћи.У дубини душе младе, што остаде вавек чиста,Лик голготског мученика с нечувеном славом блистаИ у ноћи Њега зову, у данима с њима тужи,На Голготи човечанству свету службу да одслужи,На арени у мукама крв хришћанска кад се лила,Савести му болећивој беше много говорила;Он је страд'о од болова и јаука људског рода,И тежио светој правди и светлости рајског свода.Гледајући на неправду суровога царског трона,Он се гнуша шумног пира развратнога Вавилона,И Христов лик он постиже просвећеним својим умомИ оглушив душу своју преступничке славе шумом.Сад је познао братство људи и једнога општег оцаОд радника на Сибиру до римскога владаоца.И његово чисто срце, грозећи се дела Рима,Молило се томе Богу, отварало хришћанимаШто молитве своје слаху и за брата и небрата,Од гордога царског Рима до кавкавских сурих врата,Са арена усред крви, катакомби, где се криле,И крв своју мученичку за истину свету лиле.
V
На пољима Италије, где се с небом земља мири,Велике се војске купе и крвав се облак шири:Ромулова деца горда иду против деце Рима,Нов Римљанин старом Риму нове јаде сада спрема.У околу беше живо. Свуд ломаче тешке горе,Бацајући бледу светлост на хероје и шаторе,На гвозденим оклопима месечина блешти сјајна,А на орлу сребреноме свих победа вечна тајна,О бедрима као муња мач беласа, дрхти, гори,Ал' кроз крв ће љут и жедан многе груди да разори,Сакрушиће многе храбре и кохорте и колоне,И у прах ће претворити оклопничке легионе.Нашто ова борба љута? Што се диже брат на брата?Куда срљаш, вечни граде? Што те страва тајна хвата?Хоћеш венац нове славе ил' победа ново име?О радуј се, непобедни, ал' и плачи, горди Риме!

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->